Буџет за 2018.

Расправа у Скупштини

О закону се расправљало 3 дана, од 6. децембра 2017 до 8. децембра 2017. У начелу заједно са још 30 тачака дневног реда, а затим о 1 амандману на овај закон.

Предлагач и Влада

• Министар финансија Душан Вујовић (Влада) наводи да буџет садржи пројекте важне за екологију, међу њима одсумпоравање, пречишћавање отпадних вода и водоснабдевање, а за два пројекта у Београду планирано је 470 милиона долара. Као нови инструмент помиње ДДО, зајам на располагању за ванредне ситуације, за који се плаћа 0,25% на неискоришћена средства. Каже да је камата смањена са 138 на 133, па на 117 милијарди динара и да свако рефинансирање од милијарду евра штеди 60 милиона евра годишње.
• Вујовић (Влада) објашњава да је ове године планирани дефицит био око педесет милијарди, а крајем новембра се остварује суфицит републичког буџета од око 74 милијарде. Као разлог наводи ванредне приходе, укључујући уплату Народне банке крајем марта. Каже да Влади одговара да се што више ПДВ-а врати ове године, а да се повраћај касни због злоупотреба преко „фантомских фирми“. Додаје да је Влада спремна да организује посебну седницу о томе.
• Ана Брнабић наводи да је највеће повећање у буџету добило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, 21 милијарду динара, од чега 10,7 милијарди за плате у просвети. Додаје да се предлаже преко 700 милиона за нове зграде за науку и технологију, 3,3 милијарде за инфраструктуру школа и дуплирање Фонда за иновациону делатност. Александар Вулин (Влада) каже да је то највећи буџет за Војску од 2000. године. Недимовић (члан Владе) наводи да је извршење буџета Министарства пољопривреде до 1. децембра 76% и да ће у децембру бити око 95–96%, а да се у 2018. оснива сектор за инвестиције.

За закон

• Посланици ПС-НСС-УСС (Ана Караџић) оцењују да суфицит од 76 милијарди динара на републичком нивоу показује ефикасност Владе, да су јавни дуг и незапосленост смањени и да је фискална консолидација омогућила повећање плата и пензија. Посланик СНС Владимир Орлић хвали рекордно низак предвиђени дефицит и позива се на Светску банку и ММФ. Посланик СНС Верољуб Арсић каже да се дуг смањује.
• Посланици СНС (Јован Палалић) сматрају да повећање буџета за одбрану, МУП, правосуђе, службе безбедности и спољну политику показује да Влада гради и јача државу. Наводе да је буџет за иновације и технолошки развој утростручен. Посланик СДПС Иван Бауер очекује да ће јавни дуг у 2019. бити испод 60% БДП-а и истиче боље место Србије на листи „Дуинг бизнис“.
• Посланици СВМ-ПДД (Елвира Ковач) поздрављају капитална улагања у Војводини, осам милијарди динара за мађарско-српску железницу и девет милијарди за пољопривредне субвенције. Поздрављају и 260,8 милиона динара за системе наводњавања и наводе да би буџет за пољопривреду требало постепено повећавати.

Против закона

• Посланик СРС Војислав Шешељ пита зашто се планира дефицит када је ове године суфицит скоро шездесет милијарди и тражи уравнотежен буџет. Замера што у приходима нема уплате Народне банке и што нема закона о платним разредима. Критикује веће издвајање за „Егзит“ него за Матицу српску и средства за јавни сервис и медије. Посланик СРС Зоран Красић тврди да страним банкама одговара задуживање и тражи разрешење министра финансија.
• Посланици Двери (Срђан Ного) оцењују да буџет не води рачуна о породици, јер су издвајања 0,4% БНД-а, а да се задужује осам и по милијарди. Замерају десет милиона евра за мигранте, 450 милиона динара невладиним организацијама из буџета Министарства правде, пораст буџета Владе за 47% и издвајање за пољопривреду испод законом прописаних 5%. Иван Костић пита зашто је за сарадњу са Русијом и Кином предвиђено педесет милиона динара, а за европске интеграције преко милијарду.
• Посланици ДС (Наташа Вучковић) замерају наставак забране запошљавања у јавном сектору и повећање војног буџета на уштрб образовања, науке и културе. Мају Виденовић оцењује да буџет продужава нетранспарентне субвенције и да се од пензионера отима. Посланик ДС Горан Ћирић је говорио о дугу и о отплати старе девизне штедње.
• Посланик НС-ПСС Ђорђе Вукадинов замера нетранспарентне критеријуме по којима се локалним самоуправама враћају раније одузета средства. Каже да неки мањи градови добијају више од већих и да је реч о „волунтаризму“. Сматра да држава не треба да финансира београдску гондолу.
• Посланици ДЈБ (Бранислав Михајловић) указују на ануитете за кредите Еxпорт Девелопмент Цанада за РТБ Бор у износу од 28 милиона евра. Тврде да се ти износи могу предвидети само као условна категорија, јер плаћање зависи од тога да се програм УППР-а за РТБ Бор прогласи неуспешним. Саша Радуловић наводи да би о најважнијем закону године требало расправљати до детаља, а не на брзину.

Преглед расправе написао је AI модел (claude-haiku-5-5) само из стенографских белешки; сваки навод приписан је ономе ко га је изнео, а сајт не преузима ниједан став. Цитати су проверени реч по реч у белешкама. Преглед може да садржи грешку; меродавне су белешке. Како рачунамо