Закони — Десети сазив › Нови закон
Закон о информационој безбедности
Према образложењу, закон уређује информациону безбедност, односно мере заштите ИКТ система од безбедносних ризика, одговорности и обавезе правних лица при управљању и коришћењу тих система и надлежне органе за спровођење мера заштите. Предлагач наводи да би закон уцредитед целовит правни оквир у овој области.
150 за · 2 против · 2 осталих
ДС 1, самостални посланик 1
- Усвојен 26. јануар 2016.
- 39 дана од предлога до усвајања
- 1% гласова против, 135. у сазиву (Како рачунамо)
- Одбрана и безбедност, ванредне мере, Органи Републике, Други односи од интереса за Републику
Шта закон мења
- Одређује министарство надлежно за послове информационе безбедности као надлежни орган државне управе за безбедност ИКТ система.
- Предвиђа образовање Тела за координацију послова информационе безбедности као координационог тела Владе.
- Уређује ИКТ системе од посебног значаја, обавезе њихових оператора и обавештавање надлежних органа о инцидентима, као и поверавање активности трећим лицима.
- Предвиђа Национални центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (Национални ЦЕРТ), чије послове опредељује у надлежност Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге, и ЦЕРТ републичких органа у оквиру Управе за заједничке послове републичких органа.
- Уређује криптобезбедност и заштиту од компромитујућег електромагнетног зрачења, с надлежношћу министарства надлежног за послове одбране, и инспекцијски надзор над спровођењем закона преко инспектора за информациону безбедност.
Зашто, према предлагачу
- Предлагач наводи да је Стратегијом развоја информационог друштва до 2020. године информациона безбедност одређена као једна од шест области приоритета, а као први приоритет унапређење правног и институционалног оквира.
- Према образложењу, постојећи закони у овој области су фрагментисани, па се доношењем закона о информационој безбедности и подзаконским актима успоставља целовит правни оквир.
- Предлагач наводи да је доношење закона корак ка усклађивању с правним тековинама Европске уније у области информационог друштва, као и да је Предлог директиве о мрежној и информационој безбедности (НИС) у припреми.
- Предлагач наводи да је потребно уредити мере заштите од безбедносних ризика у ИКТ системима и одредити надлежне органе за њихово спровођење.
Сажетак образложења предлога закона. Написао га је AI модел (claude-haiku-5-5) само из предлагачевог образложења; то је оцена предлагача, не наша, и сажетак може да садржи грешку. Меродаван је предлог закона. Како рачунамо
Како су гласале посланичке групе
Групе како их Скупштина пише у листингу гласања. Како рачунамо
| Група | За | Против | Уздржан | Није гласао | |
|---|---|---|---|---|---|
| СНС | 104 | ||||
| СПС | 16 | ||||
| ПУПС | 7 | ||||
| СДПС | 7 | ||||
| СПО-ДХСС | 5 | ||||
| НС | 4 | ||||
| СВМ | 4 | ||||
| ЈС | 3 | ||||
| ЛСВ | 2 | ||||
| ДС | 1 | ||||
| самостални посланик | 1 |
За гласања из 2024. и прве половине 2025. Скупштина је објављивала само посланике који су били присутни; одсутни нису на списку.
Детаљније
- Усвојен
- 26. јануар 2016.
- Службени гласник
- Врста
- Нови закон
- Предлог поднет
- 18. децембар 2015.
- Хитан поступак
- није предложен
- Коначно гласање
- 26. јануар 2016. у 16:20
Текст закона (PDF) Предлог закона са образложењем (PDF)Поименично гласање (PDF)Гласање (CSV) Гласање (JSON)
Како је гласао сваки посланик (154)
Извод из образложења предлога закона
Разлози за доношење
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА Стратегијом развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. године („Службени гласник РС”, број 51/10), (у даљем тексту: Стратегија развоја ИД) је као једна од шест области приоритета одређена информациона безбедност. У Стратегији развоја ИД је истакнуто да је одговарајући степен информационе безбедности у свим облицима примене информационо-комуникационих технологија један од предуслова стварања одрживог информационог друштва. Као први приоритет у области информационе безбедности је одређено унапређење правног и институционалног оквира за информациону безбедност. Постојећи законски оквир у овој области је Закон о тајности података („Службени гласник РС”, број 104/09), Закон о заштити података о личности („Службени гласник РС”, бр. 97/08 и 104/09 - други закон, 68/12 – УС и 107/12), Закон о електронском потпису („Службени гласник РС”, број 135/04), Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала („Службени гласник РС”, бр. 61/05 и 104/09), Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији („Службени гласник РС”, бр. 88/09 55/12 – УС и 17/13 ) и Кривични законик („Службени гласник …