Закони — Дванаести сазив › Међународни уговор
Монтреалски протокол: амандман о флуороугљоводоницима
Закон о потврђивању Амандмана на Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач
Закон потврђује Амандман из Кигалија на Монтреалски протокол, којим се у контролу уводе флуороугљоводоници (ХФЦ), гасови са ефектом стаклене баште, и утврђује њихово постепено смањење.
173 за · 0 против
- Усвојен 9. септембар 2021.
- 41 дан од предлога до усвајања
Шта закон мења
- Србија утврђује основну потрошњу ХФЦ супстанци за период 2020–2022. и замрзава потрошњу на том нивоу 2024. године.
- Потрошња се смањује за 10% до 2029, 30% до 2035, 50% до 2040. и 80% до 2045. године.
- Према образложењу, предвиђена је подршка за институционално јачање, увозне и извозне дозволе и квоте, извештавање и израду националних стратегија за смањење ХФЦ.
Зашто, према предлагачу
- Предлагач наводи да ХФЦ супстанце не оштећују озонски омотач, али имају висок потенцијал глобалног загревања, па су стране протокола одлучиле да смање њихову потрошњу и производњу.
- Према образложењу, потврђивањем Србија наставља обавезе из Монтреалског протокола и доприноси спровођењу Париског споразума.
- Предлагач наводи да ће потврђивање олакшати касније преузимање строжих мера из Регулативе (ЕУ) бр. 517/2014 о флуорованим гасовима у процесу приступања ЕУ.
- Према образложењу, Србија ће као земља члана 5. протокола моћи да конкурише за финансијску и техничку подршку Мултилатералног фонда.
Новац из буџета: Према образложењу, потврђивањем се не стварају финансијске обавезе за Србију, јер није условљено плаћањем чланарине, па није потребно обезбедити средства из буџета.
Сажетак образложења предлога закона. Написао га је AI модел (claude-opus-5-5) само из предлагачевог образложења; то је оцена предлагача, не наша, и сажетак може да садржи грешку. Меродаван је предлог закона. Како рачунамо
Како су гласале посланичке групе
Групе како их Скупштина пише у листингу гласања. Како рачунамо
За гласања из 2024. и прве половине 2025. Скупштина је објављивала само посланике који су били присутни; одсутни нису на списку.
Детаљније
- Усвојен
- 9. септембар 2021.
- Службени гласник
- 17/21 (међународни уговори)
- Врста
- Међународни уговор
- Област
- —
- Предлог поднет
- 30. јул 2021.
- Хитан поступак
- није предложен
- Коначно гласање
- 9. септембар 2021. у 17:24
Текст закона (PDF) Предлог закона са образложењем (PDF)Поименично гласање (PDF)Гласање (CSV) Гласање (JSON)
Како је гласао сваки посланик (173)
Извод из образложења предлога закона
Разлози за доношење
РАЗЛОЗИ ЗБОГ КОЈИХ СЕ ПРЕДЛАЖЕ ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ СПОРАЗУМА Бечка конвенција о заштити озонског омотача усвојена је у марту 1985. године на иницијативу Управног савета Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП). Конвенција је позвала на сарадњу, размену података и организовано управљање супстанцама које оштећују озонски омотач, али без налагања конкретних обавеза за смањење њихове потрошње. У септембру 1987. године, напори ка успостављању обавеза смањења производње и потрошње супстанци које оштећују озонски омотач, довели су до усвајања Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач. Уведене су контролне мере за супстанце из Анекса А протокола, намењене развијеним земљама (земље ван-члана 5). Земљама члана 5. (земље у развоју) дозвољено је повећање потрошње ових супстанци пре преузимања обавеза. На текст Монтреалског протокола усвојена су четири амандмана: Лондонски (усвојен 1990. године; овим амандманом су на листу контролисаних супстанци додати угљен- тетрахлорид и метил-хлороформ), Копенхашки (усвојен 1992. године, овим амандманом су на листу контролисаних супстанци додати бромофлуороугљоводоници и метил-бромид), …
Потребна средства
СТВАРАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ОБАВЕЗА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ ИЗВРШАВАЊЕМ МЕЂУНАРОДНОГ СПОРАЗУМА Потврђивање Амандмана на Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач није условљено плаћањем годишње чланарине од стране Републике Србије, као и да његовим потврђивањем Република Србија има могућност приступа финансијским средствима која ће омогућити његову пуну имплементацију, те се не стварају финансијске обавезе за Републику Србију. ПРОЦЕНА ПОТРЕБНИХ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА …