Zakon o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju

Šta zakon menja

• Nekretnina se izuzima od izvršenja ako je jedina nekretnina u isključivom vlasništvu dužnika, ako dužnik na toj adresi ima prijavljeno prebivalište najmanje pet godina, ako nije veća od 60 m², ako glavnica duga ne prelazi polovinu njene tržišne vrednosti i ako dužnik u poslednje tri godine nije raspolagao svojom imovinom.
• Sud sam proverava da li su uslovi ispunjeni i, ako jesu, odbija predlog za izvršenje na toj nekretnini; dužnik može da uloži pravni lek.
• Ako javni izvršitelj ipak odredi izvršenje na takvoj nekretnini, dužnik može da traži od suda da utvrdi da ona ne može biti predmet izvršenja, a izvršitelj zastaje dok se o tome konačno ne odluči.
• Izuzeće ne važi ako je dužnik javnom ili overenom ispravom pristao da se dug naplati iz te nekretnine (npr. hipoteka), niti za dugove po osnovu izdržavanja (alimentacije) ili iz krivičnog dela.
• Zakon se primenjuje samo na postupke pokrenute posle njegovog stupanja na snagu.

Zašto, prema predlagaču

• Predlagač navodi da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i praksa Evropskog suda za ljudska prava garantuju pravo na porodični dom, što obuhvata i izuzimanje jedine nekretnine u kojoj dužnik živi od izvršenja kada bi ono bilo nesrazmerno visini duga.
• Prema obrazloženju, cilj je da se zaštiti dom dužnika i članova porodice koji sa njim žive, a da se istovremeno spreče „zloupotrebe“ kojima bi se osujetila naplata i ugrozila prava poverilaca.
• Hitni postupak se, prema obrazloženju, predlaže radi usklađivanja sa Evropskom konvencijom i praksom Evropskog suda i ispunjenja obaveza iz članstva u Savetu Evrope.

Novac iz budžeta: Predlagač navodi da za sprovođenje zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu.

Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona.

Kako su glasale poslaničke grupe