Закони — Десети сазив › Нови закон
Закон о финансирању и обезбеђењу финансирања пољопривредне производње
Предлагач наводи да се законом уређује уговор о финансирању пољопривредне производње, регистровање тих уговора и залога на будућим пољопривредним производима којом се обезбеђује наплата потраживања по уговору о финансирању.
151 за · 8 против · 8 осталих
СДС-ЗЗС-ЗС 6, ДС 2
- Усвојен 25. новембар 2014.
- 27 дана од предлога до усвајања
- 5% гласова против, 50. у сазиву (Како рачунамо)
- Тржиште, привредни, монетарни, банкарски, царински и порески систем
Шта закон мења
- Уређује се Регистар уговора о финансирању пољопривредне производње, који се оснива при Агенцији за привредне регистре.
- Уводи се залога на будућим пољопривредним производима, која настаје уписом у Регистар залоге, уз законско заложно право и вансудско намирење из залоге.
- Робна обавеза из уговора о финансирању може се споразумом претворити у новчану обавезу, па се и такав уговор може обезбедити залогом на будућим производима.
- Дужник који је пољопривредно газдинство, а не поступи у складу са уговором, преводи се у пасивни статус и не може остваривати подстицаје у пољопривреди и руралном развоју.
- Дужник не може раскинути или изменити уговор због промењених околности, нити се позивати на вишу силу или немогућност испуњења у погледу враћања примљених средстава.
Зашто, према предлагачу
- Према образложењу, учешће бруто додате вредности пољопривреде у бруто домаћем производу износило је 11,3% у претходној деценији, а пољопривреда са прехрамбеном индустријом има позитиван спољнотрговински биланс од 2005. године.
- Финансирање пољопривредне производње се досад углавном ослањало на буџетска средства, а услед глобалне финансијске кризе могућности буџетског финансирања су се смањиле.
- Потребно је обезбедити краткорочно финансирање примарне пољопривредне производње у периоду од сетве до жетве односно бербе, уз укључивање тржишних финансијера.
- Према наводу, банке углавном нису у могућности да финансирају овакву производњу, јер се залога на будућем роду сматра ризичним средством обезбеђења.
Новац из буџета: Предлагач наводи да за спровођење закона није потребно обезбедити средства из буџета Републике Србије, а да се израда регистра (до 100.000 евра), обука и промоција финансирају средствима Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).
Сажетак образложења предлога закона. Написао га је AI модел (claude-haiku-5-5) само из предлагачевог образложења; то је оцена предлагача, не наша, и сажетак може да садржи грешку. Меродаван је предлог закона. Како рачунамо
Како су гласале посланичке групе
Групе како их Скупштина пише у листингу гласања. Како рачунамо
| Група | За | Против | Уздржан | Није гласао | |
|---|---|---|---|---|---|
| СНС | 114 | 2 | |||
| СПС | 15 | 1 | |||
| ПУПС | 6 | ||||
| СДС-ЗЗС-ЗС | 6 | ||||
| СДПС | 4 | 1 | |||
| ДС | 2 | 2 | |||
| ЈС | 3 | 1 | |||
| НС | 4 | ||||
| СПО-ДХСС | 2 | 1 | |||
| СВМ | 3 |
За гласања из 2024. и прве половине 2025. Скупштина је објављивала само посланике који су били присутни; одсутни нису на списку.
Детаљније
- Усвојен
- 25. новембар 2014.
- Службени гласник
- Врста
- Нови закон
- Предлог поднет
- 29. октобар 2014.
- Хитан поступак
- није предложен
- Коначно гласање
- 25. новембар 2014. у 17:27
Текст закона (PDF) Предлог закона са образложењем (PDF)Поименично гласање (PDF)Гласање (CSV) Гласање (JSON)
Како је гласао сваки посланик (167)
Извод из образложења предлога закона
Разлози за доношење
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА Данашње стање пољопривреде у Републици Србији, њени потенцијали и ограничења, и даље показују исти тренд - да се у пољопривреду мање улаже него што је њој неопходно и да се, сходно томе, од ње добија мање него што је то могуће. Конкретно, учешће бруто додате вредности у пољопривреди у укупном бруто домаћем производу Републике Србије у претходној декади износило је 11,3%, док агробизнис у целини учествује у стварању бруто домаћег производа са преко 20%. Додатно, пољопривреда са прехрамбеном индустријом представља једину грану српске привреде која остварује позитиван биланс у спољнотрговинској размени и то у континуитету од 2005. године, уз стални тренд раста суфицита. Овај позитиван тренд може се одржати само ако се обезбеди стабилан и континуирани систем финансирања пољопривредне производње, који се до сада углавном ослањао на буџетско финансирање. Утицај глобалне финансијске кризе на нашу земљу условио је значајно смањивање могућности буџетског финансирања, а с тим у вези и неопходност проналажења алтернативних извора за финансирање пољопривредне производње. У том контексту, доношење овог закона произилази из потребе …
Потребна средства
ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА За спровођење овог закона није потребно обезбедити средства у буџету Републике Србије. Након усвајања овог закона, Министарство пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) ће у сарадњи са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО УН) започети пројекат подршке његове имплементације у Републици Србији. Пројекат подршке имплементацији ће бити финансиран већ …
Анализа ефеката
АНАЛИЗА ЕФЕКАТА 1. Одређење проблема који закон треба да реши? Стратегијом развоја пољопривреде Србије („Службени гласник РС”, број 78/05 - у даљем тексту: Стратегија) су између осталог идентификовани проблеми и постављени циљеви који се тичу финансирања производње као интегралног дела циклуса пољопривредне делатности. Стратегија је тада за иманентне проблеме у вези са финансирањем пољопривредне производње означила: (И) недостатак краткорочног финансирања који би - 19 - покрио потребе финансирања производње у периоду од сетве до жетве; (II) недостатак средњорочног финансирања …