Zakoni — Deseti saziv › Novi zakon
Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje
Predlagač navodi da se zakonom uređuje ugovor o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, registrovanje tih ugovora i zaloga na budućim poljoprivrednim proizvodima kojom se obezbeđuje naplata potraživanja po ugovoru o finansiranju.
151 za · 8 protiv · 8 ostalih
SDS-ZZS-ZS 6, DS 2
- Usvojen 25. novembar 2014.
- 27 dana od predloga do usvajanja
- 5% glasova protiv, 50. u sazivu (Kako računamo)
- Tržište, privredni, monetarni, bankarski, carinski i poreski sistem
Šta zakon menja
- Uređuje se Registar ugovora o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, koji se osniva pri Agenciji za privredne registre.
- Uvodi se zaloga na budućim poljoprivrednim proizvodima, koja nastaje upisom u Registar zaloge, uz zakonsko založno pravo i vansudsko namirenje iz zaloge.
- Robna obaveza iz ugovora o finansiranju može se sporazumom pretvoriti u novčanu obavezu, pa se i takav ugovor može obezbediti zalogom na budućim proizvodima.
- Dužnik koji je poljoprivredno gazdinstvo, a ne postupi u skladu sa ugovorom, prevodi se u pasivni status i ne može ostvarivati podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
- Dužnik ne može raskinuti ili izmeniti ugovor zbog promenjenih okolnosti, niti se pozivati na višu silu ili nemogućnost ispunjenja u pogledu vraćanja primljenih sredstava.
Zašto, prema predlagaču
- Prema obrazloženju, učešće bruto dodate vrednosti poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 11,3% u prethodnoj deceniji, a poljoprivreda sa prehrambenom industrijom ima pozitivan spoljnotrgovinski bilans od 2005. godine.
- Finansiranje poljoprivredne proizvodnje se dosad uglavnom oslanjalo na budžetska sredstva, a usled globalne finansijske krize mogućnosti budžetskog finansiranja su se smanjile.
- Potrebno je obezbediti kratkoročno finansiranje primarne poljoprivredne proizvodnje u periodu od setve do žetve odnosno berbe, uz uključivanje tržišnih finansijera.
- Prema navodu, banke uglavnom nisu u mogućnosti da finansiraju ovakvu proizvodnju, jer se zaloga na budućem rodu smatra rizičnim sredstvom obezbeđenja.
Novac iz budžeta: Predlagač navodi da za sprovođenje zakona nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije, a da se izrada registra (do 100.000 evra), obuka i promocija finansiraju sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-haiku-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| SNS | 114 | 2 | |||
| SPS | 15 | 1 | |||
| PUPS | 6 | ||||
| SDS-ZZS-ZS | 6 | ||||
| SDPS | 4 | 1 | |||
| DS | 2 | 2 | |||
| JS | 3 | 1 | |||
| NS | 4 | ||||
| SPO-DHSS | 2 | 1 | |||
| SVM | 3 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Detaljnije
- Usvojen
- 25. novembar 2014.
- Službeni glasnik
- Vrsta
- Novi zakon
- Predlog podnet
- 29. oktobar 2014.
- Hitan postupak
- nije predložen
- Konačno glasanje
- 25. novembar 2014. u 17:27
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)
Kako je glasao svaki poslanik (167)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA Današnje stanje poljoprivrede u Republici Srbiji, njeni potencijali i ograničenja, i dalje pokazuju isti trend - da se u poljoprivredu manje ulaže nego što je njoj neophodno i da se, shodno tome, od nje dobija manje nego što je to moguće. Konkretno, učešće bruto dodate vrednosti u poljoprivredi u ukupnom bruto domaćem proizvodu Republike Srbije u prethodnoj dekadi iznosilo je 11,3%, dok agrobiznis u celini učestvuje u stvaranju bruto domaćeg proizvoda sa preko 20%. Dodatno, poljoprivreda sa prehrambenom industrijom predstavlja jedinu granu srpske privrede koja ostvaruje pozitivan bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni i to u kontinuitetu od 2005. godine, uz stalni trend rasta suficita. Ovaj pozitivan trend može se održati samo ako se obezbedi stabilan i kontinuirani sistem finansiranja poljoprivredne proizvodnje, koji se do sada uglavnom oslanjao na budžetsko finansiranje. Uticaj globalne finansijske krize na našu zemlju uslovio je značajno smanjivanje mogućnosti budžetskog finansiranja, a s tim u vezi i neophodnost pronalaženja alternativnih izvora za finansiranje poljoprivredne proizvodnje. U tom kontekstu, donošenje ovog zakona proizilazi iz potrebe …
Potrebna sredstva
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije. Nakon usvajanja ovog zakona, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) će u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO UN) započeti projekat podrške njegove implementacije u Republici Srbiji. Projekat podrške implementaciji će biti finansiran već …
Analiza efekata
ANALIZA EFEKATA 1. Određenje problema koji zakon treba da reši? Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 78/05 - u daljem tekstu: Strategija) su između ostalog identifikovani problemi i postavljeni ciljevi koji se tiču finansiranja proizvodnje kao integralnog dela ciklusa poljoprivredne delatnosti. Strategija je tada za imanentne probleme u vezi sa finansiranjem poljoprivredne proizvodnje označila: (I) nedostatak kratkoročnog finansiranja koji bi - 19 - pokrio potrebe finansiranja proizvodnje u periodu od setve do žetve; (II) nedostatak srednjoročnog finansiranja …