Закони — Дванаести сазив › Буџет и јавне финансије
Буџетски систем: хеџинг и плате у јавном сектору
Закон о изменама и допунама Закона о буџетском систему
Према образложењу, измене Закона о буџетском систему уводе хеџинг као заштиту од финансијских ризика, омогућавају повећање плата у јавном сектору и ублажавају ограничење запошљавања у јавном сектору.
201 за · 0 против
- Усвојен 10. децембар 2020.
- 20 дана од предлога до усвајања
- расправа заједно са још 9 тачака
- Контрола средстава, ревизија јавних средстава, статистика, Финансирање Републике, Органи Републике, Други односи од интереса за Републику
Шта закон мења
- Запосленима у здравству, војном здравству и одређеним запосленима у социјалној заштити и другим установама додатак од 10% уграђује се у основицу, која се затим повећава за 5%, од плате за децембар 2020. године.
- Осталим запосленима код корисника буџета плате се повећавају за 3,5% од плате за децембар 2020, а од плате за март 2021. основица из 2019. године увећава се за 5%.
- Ублажава се мера ограниченог запошљавања у јавном сектору уведена 2013. године, уз прекршајне одредбе за период од 2021. до краја 2023. године.
- Уводи се хеџинг, а средства за обавезе по тим пословима обезбеђују се законом о буџету.
- Рок за увођење родно одговорног буџетирања продужава се до 2024. године, а порески расходи исказују се у закону о буџету од 2022. године.
Зашто, према предлагачу
- Предлагач наводи да је циљ фискалне политике очување фискалне стабилности и смањење учешћа јавног дуга у БДП, уз пад дефицита на 1,0% БДП и јавног дуга на 56,0% БДП до 2023. године.
- Према образложењу, фискални простор у 2021. користиће се за капиталне инвестиције, здравство, умерено повећање пензија и плата и пореско растерећење привреде.
- Повећање плата предлагач образлаже тиме да су фискална кретања боља од планираних.
Новац из буџета: Предлагач процењује финансијски ефекат закона на буџете свих нивоа власти и финансијске планове организација обавезног социјалног осигурања у 2021. години на око 26 млрд динара.
Сажетак образложења предлога закона. Написао га је AI модел (claude-opus-5-5) само из предлагачевог образложења; то је оцена предлагача, не наша, и сажетак може да садржи грешку. Меродаван је предлог закона. Како рачунамо
Како су гласале посланичке групе
Групе како их Скупштина пише у листингу гласања. Како рачунамо
| Група | За | Против | Уздржан | Није гласао | |
|---|---|---|---|---|---|
| АВ-ЗНД | 144 | ||||
| СПС | 20 | ||||
| ЈС | 8 | ||||
| ПУПС-"Три П" | 7 | ||||
| СДПС | 7 | ||||
| СВМ | 7 | ||||
| СПАС | 6 | ||||
| Без посланичке групе | 2 |
За гласања из 2024. и прве половине 2025. Скупштина је објављивала само посланике који су били присутни; одсутни нису на списку.
Расправа у Скупштини
О закону се расправљало 1 дан, 9. децембра 2020. У начелу заједно са још 9 тачака дневног реда; расправе о амандманима није било.
Детаљније
- Усвојен
- 10. децембар 2020.
- Службени гласник
- 149/20
- Врста
- Буџет и јавне финансије
- Област
- Контрола средстава, ревизија јавних средстава, статистика; Финансирање Републике; Органи Републике; Други односи од интереса за Републику
- Предлог поднет
- 20. новембар 2020.
- Хитан поступак
- није предложен
- Коначно гласање
- 10. децембар 2020. у 18:46
Текст закона (PDF) Предлог закона са образложењем (PDF)Поименично гласање (PDF)Гласање (CSV) Гласање (JSON)Стенографске белешке, 8. децембар 2020.Стенографске белешке, 9. децембар 2020.Стенографске белешке, 10. децембар 2020.
Како је гласао сваки посланик (201)
Извод из образложења предлога закона
Разлози за доношење
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА У наредном средњорочном периоду економска и фискална политика зависиће од развоја пандемије и успеха на пољу борбе против ње. Циљеви фискалне политике свакако су усмерени на одржање фискалне стабилности и смањење учешћа јавног дуга у БДП. Средњорочни фискални оквир предвиђа постепено смањење дефицита опште државе на ниво од 1,0% БДП до 2023. године и пад учешћа јавног дуга на 56,0% БДП. Пројекције фискалних агрегата у периоду од 2020. до 2023. године заснивају се на пројекцијама макроекономских показатеља за наведени период, планираној пореској политици која подразумева даље усаглашавање са законима и директивама ЕУ и фискалним и структурним мерама, укључујући и даљу реформу великих јавних предузећа. Захваљујући мерама фискалне консолидације у претходном периоду створен је фискални простор који је омогућио богат пакет мера у склопу борбе против ефеката кризе изазване пандемијом током 2020. године. У наредној години не очекује се истоветан утицај пандемије који би захтевао сличан пакет мера, али биће обезбеђене одређене резерве у случају новог погоршања економских кретања. Фискални простор ће у 2021. години бити искоришћен за повећање …
Потребна средства
ПРОЦЕНА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ПОТРЕБНИХ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА Процењени финансијски ефекат овог закона на буџете свих нивоа власти и на финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање у 2021. години износи око 26 млрд динара.