Zakoni — Dvanaesti saziv › Budžet i javne finansije
Budžetski sistem: hedžing i plate u javnom sektoru
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
Prema obrazloženju, izmene Zakona o budžetskom sistemu uvode hedžing kao zaštitu od finansijskih rizika, omogućavaju povećanje plata u javnom sektoru i ublažavaju ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru.
201 za · 0 protiv
- Usvojen 10. decembar 2020.
- 20 dana od predloga do usvajanja
- rasprava zajedno sa još 9 tačaka
Šta zakon menja
- Zaposlenima u zdravstvu, vojnom zdravstvu i određenim zaposlenima u socijalnoj zaštiti i drugim ustanovama dodatak od 10% ugrađuje se u osnovicu, koja se zatim povećava za 5%, od plate za decembar 2020. godine.
- Ostalim zaposlenima kod korisnika budžeta plate se povećavaju za 3,5% od plate za decembar 2020, a od plate za mart 2021. osnovica iz 2019. godine uvećava se za 5%.
- Ublažava se mera ograničenog zapošljavanja u javnom sektoru uvedena 2013. godine, uz prekršajne odredbe za period od 2021. do kraja 2023. godine.
- Uvodi se hedžing, a sredstva za obaveze po tim poslovima obezbeđuju se zakonom o budžetu.
- Rok za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja produžava se do 2024. godine, a poreski rashodi iskazuju se u zakonu o budžetu od 2022. godine.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi da je cilj fiskalne politike očuvanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešća javnog duga u BDP, uz pad deficita na 1,0% BDP i javnog duga na 56,0% BDP do 2023. godine.
- Prema obrazloženju, fiskalni prostor u 2021. koristiće se za kapitalne investicije, zdravstvo, umereno povećanje penzija i plata i poresko rasterećenje privrede.
- Povećanje plata predlagač obrazlaže time da su fiskalna kretanja bolja od planiranih.
Novac iz budžeta: Predlagač procenjuje finansijski efekat zakona na budžete svih nivoa vlasti i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u 2021. godini na oko 26 mlrd dinara.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| AV-ZND | 144 | ||||
| SPS | 20 | ||||
| JS | 8 | ||||
| PUPS-"Tri P" | 7 | ||||
| SDPS | 7 | ||||
| SVM | 7 | ||||
| SPAS | 6 | ||||
| Bez poslaničke grupe | 2 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Rasprava u Skupštini
O zakonu se raspravljalo 1 dan, 9. decembra 2020. U načelu zajedno sa još 9 tačaka dnevnog reda; rasprave o amandmanima nije bilo.
Detaljnije
- Usvojen
- 10. decembar 2020.
- Službeni glasnik
- 149/20
- Vrsta
- Budžet i javne finansije
- Oblast
- Kontrola sredstava, revizija javnih sredstava, statistika; Finansiranje Republike; Organi Republike; Drugi odnosi od interesa za Republiku
- Predlog podnet
- 20. novembar 2020.
- Hitan postupak
- nije predložen
- Konačno glasanje
- 10. decembar 2020. u 18:46
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)Stenografske beleške, 8. decembar 2020.Stenografske beleške, 9. decembar 2020.Stenografske beleške, 10. decembar 2020.
Kako je glasao svaki poslanik (201)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA U narednom srednjoročnom periodu ekonomska i fiskalna politika zavisiće od razvoja pandemije i uspeha na polju borbe protiv nje. Ciljevi fiskalne politike svakako su usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešća javnog duga u BDP. Srednjoročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje deficita opšte države na nivo od 1,0% BDP do 2023. godine i pad učešća javnog duga na 56,0% BDP. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2020. do 2023. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i fiskalnim i strukturnim merama, uključujući i dalju reformu velikih javnih preduzeća. Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije u prethodnom periodu stvoren je fiskalni prostor koji je omogućio bogat paket mera u sklopu borbe protiv efekata krize izazvane pandemijom tokom 2020. godine. U narednoj godini ne očekuje se istovetan uticaj pandemije koji bi zahtevao sličan paket mera, ali biće obezbeđene određene rezerve u slučaju novog pogoršanja ekonomskih kretanja. Fiskalni prostor će u 2021. godini biti iskorišćen za povećanje …
Potrebna sredstva
PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA Procenjeni finansijski efekat ovog zakona na budžete svih nivoa vlasti i na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2021. godini iznosi oko 26 mlrd dinara.