Закони — Дванаести сазив › Нови закон
Климатске промене
Закон о климатским променама
Закон успоставља систем за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и за прилагођавање на измењене климатске услове, наводи предлагач.
175 за · 0 против
- Усвојен 18. март 2021.
- 20 дана од предлога до усвајања
Шта закон мења
- Прописује се израда Стратегије нискоугљеничног развоја за најмање десет година, Акционог плана за пет година и Програма прилагођавања на измењене климатске услове, које доноси Влада.
- Документи јавних политика морају да садрже процену како утичу на емисије гасова са ефектом стаклене баште.
- Уводи се праћење, извештавање и верификација емисија из индустријских и енергетских постројења и из ваздухопловних активности; верификацију обавља правно лице које је акредитовало Акредитационо тело Србије.
- Купцима и корисницима лизинга нових путничких возила морају бити доступни подаци о потрошњи горива и емисијама угљен-диоксида.
- Из Закона о заштити ваздуха, уз одређене измене, преузима се Механизам чистог развоја Кјото протокола.
Зашто, према предлагачу
- Предлагач наводи три основна разлога: успостављање система за смањење емисија и прилагођавање на измењене климатске услове, испуњење обавеза из Оквирне конвенције УН о промени климе и Споразума из Париза и усклађивање са прописима Европске уније.
- Према образложењу, материјалне штете од екстремних климатских и временских прилика у Србији у периоду 2000–2015. прелазе пет милијарди евра, а више од 70% губитака повезано је са сушом и високим температурама.
- Предлагач наводи да постоје правне празнине у систематском прикупљању података о емисијама и да ни Влада ни Министарство немају законски основ да секторима пропишу обавезе смањења емисија.
- Према образложењу, закон треба да допринесе смањењу емисија за 9,8% до 2030. године у односу на 1990. годину, према циљу који је Влада доставила Секретаријату Конвенције.
Сажетак образложења предлога закона. Написао га је AI модел (claude-opus-5-5) само из предлагачевог образложења; то је оцена предлагача, не наша, и сажетак може да садржи грешку. Меродаван је предлог закона. Како рачунамо
Како су гласале посланичке групе
Групе како их Скупштина пише у листингу гласања. Како рачунамо
| Група | За | Против | Уздржан | Није гласао | |
|---|---|---|---|---|---|
| АВ-ЗНД | 132 | 1 | |||
| СПС | 17 | ||||
| ЈС | 7 | ||||
| СВМ | 7 | ||||
| СДПС | 6 | ||||
| ПУПС-"Три П" | 3 | ||||
| СПП-УСС | 2 | ||||
| СПАС | 1 |
За гласања из 2024. и прве половине 2025. Скупштина је објављивала само посланике који су били присутни; одсутни нису на списку.
Детаљније
- Усвојен
- 18. март 2021.
- Службени гласник
- 26/21
- Врста
- Нови закон
- Предлог поднет
- 26. фебруар 2021.
- Хитан поступак
- није предложен
- Коначно гласање
- 18. март 2021. у 17:17
Текст закона (PDF) Предлог закона са образложењем (PDF)Поименично гласање (PDF)Гласање (CSV) Гласање (JSON)
Како је гласао сваки посланик (176)
Извод из образложења предлога закона
Разлози за доношење
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА Основни разлози за доношење Предлога закона о климатским променама (у даљем тексту: Предлог закона) су: 1) Успостављање система за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште (у даљем тексту: ГХГ) и прилагођавање на измењене климатске услове; 2) Испуњење обавеза према међународној заједници, тачније Оквирној Конвенцији УН о промени климе и њеног Споразума из Париза; и 3) Усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама Европске уније (у даљем тексту: ЕУ). Концентрације ГХГ у атмосфери настале као последица људских/антропогених активности узрок су интензивнијих и екстремнијих промена климе од оних природно очекиваних (изазваних природним утицајима на климатски систем, између осталог и променом нагиба осе ротације и Земљине орбите које је доказао Милутин Миланковић). Како би се умањили антропогени утицаји на промену климе и како би прилагођавање и опстанак живог света на земљи био могућ, неопходно је смањење емисија ГХГ на глобалном нивоу. Смањење глобалних емисија ГХГ које свакако мора бити на исплатив и економски ефикасан начин, а како би се обезбедила одрживост истог, има за циљ достизање оних нивоа емисија ГХГ на …
Анализа ефеката
АНАЛИЗА ЕФЕКАТА АКТА Одређивање проблема које закон треба да реши У периоду од 1960. до 2012. године на територији Републике Србије дошло је до значајног пораста средње, максималне и минималне дневне температуре, са просечним трендом 0,3°Ц по декади на годишњем нивоу. Осам од десет најтоплијих година је осмотрено после 2000. године. У оквиру Другог извештаја Републике Србије према Оквирној конвенцији Уједињених нација о промени климе (у даљем тексту: Други извештај) израђена су климатска сценарија за предстојећи период до краја 21. века. Климатска сценарија обухватају промене у …