Zakoni — Dvanaesti saziv › Novi zakon
Klimatske promene
Zakon o klimatskim promenama
Zakon uspostavlja sistem za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, navodi predlagač.
175 za · 0 protiv
- Usvojen 18. mart 2021.
- 20 dana od predloga do usvajanja
Šta zakon menja
- Propisuje se izrada Strategije niskougljeničnog razvoja za najmanje deset godina, Akcionog plana za pet godina i Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koje donosi Vlada.
- Dokumenti javnih politika moraju da sadrže procenu kako utiču na emisije gasova sa efektom staklene bašte.
- Uvodi se praćenje, izveštavanje i verifikacija emisija iz industrijskih i energetskih postrojenja i iz vazduhoplovnih aktivnosti; verifikaciju obavlja pravno lice koje je akreditovalo Akreditaciono telo Srbije.
- Kupcima i korisnicima lizinga novih putničkih vozila moraju biti dostupni podaci o potrošnji goriva i emisijama ugljen-dioksida.
- Iz Zakona o zaštiti vazduha, uz određene izmene, preuzima se Mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi tri osnovna razloga: uspostavljanje sistema za smanjenje emisija i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, ispunjenje obaveza iz Okvirne konvencije UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza i usklađivanje sa propisima Evropske unije.
- Prema obrazloženju, materijalne štete od ekstremnih klimatskih i vremenskih prilika u Srbiji u periodu 2000–2015. prelaze pet milijardi evra, a više od 70% gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama.
- Predlagač navodi da postoje pravne praznine u sistematskom prikupljanju podataka o emisijama i da ni Vlada ni Ministarstvo nemaju zakonski osnov da sektorima propišu obaveze smanjenja emisija.
- Prema obrazloženju, zakon treba da doprinese smanjenju emisija za 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu, prema cilju koji je Vlada dostavila Sekretarijatu Konvencije.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| AV-ZND | 132 | 1 | |||
| SPS | 17 | ||||
| JS | 7 | ||||
| SVM | 7 | ||||
| SDPS | 6 | ||||
| PUPS-"Tri P" | 3 | ||||
| SPP-USS | 2 | ||||
| SPAS | 1 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Detaljnije
- Usvojen
- 18. mart 2021.
- Službeni glasnik
- 26/21
- Vrsta
- Novi zakon
- Predlog podnet
- 26. februar 2021.
- Hitan postupak
- nije predložen
- Konačno glasanje
- 18. mart 2021. u 17:17
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)
Kako je glasao svaki poslanik (176)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Osnovni razlozi za donošenje Predloga zakona o klimatskim promenama (u daljem tekstu: Predlog zakona) su: 1) Uspostavljanje sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu: GHG) i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove; 2) Ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici, tačnije Okvirnoj Konvenciji UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza; i 3) Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije (u daljem tekstu: EU). Koncentracije GHG u atmosferi nastale kao posledica ljudskih/antropogenih aktivnosti uzrok su intenzivnijih i ekstremnijih promena klime od onih prirodno očekivanih (izazvanih prirodnim uticajima na klimatski sistem, između ostalog i promenom nagiba ose rotacije i Zemljine orbite koje je dokazao Milutin Milanković). Kako bi se umanjili antropogeni uticaji na promenu klime i kako bi prilagođavanje i opstanak živog sveta na zemlji bio moguć, neophodno je smanjenje emisija GHG na globalnom nivou. Smanjenje globalnih emisija GHG koje svakako mora biti na isplativ i ekonomski efikasan način, a kako bi se obezbedila održivost istog, ima za cilj dostizanje onih nivoa emisija GHG na …
Analiza efekata
ANALIZA EFEKATA AKTA Određivanje problema koje zakon treba da reši U periodu od 1960. do 2012. godine na teritoriji Republike Srbije došlo je do značajnog porasta srednje, maksimalne i minimalne dnevne temperature, sa prosečnim trendom 0,3°C po dekadi na godišnjem nivou. Osam od deset najtoplijih godina je osmotreno posle 2000. godine. U okviru Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (u daljem tekstu: Drugi izveštaj) izrađena su klimatska scenarija za predstojeći period do kraja 21. veka. Klimatska scenarija obuhvataju promene u …