Закони — Десети сазив › Нови закон
Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору
Закон уређује начин одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, обим и рокове рационализације до достизања утврђеног броја. Према образложењу предлагача, он је део реформе јавне управе и фискалне консолидације.
140 за · 4 против · 3 осталих
ЛСВ 2, ДС 1, СВМ 1
- Усвојен 31. јул 2015.
- хитан поступак
- 6 дана од предлога до усвајања
- 3% гласова против, 94. у сазиву (Како рачунамо)
- Рад, запошљавање и социјално осигурање
Шта закон мења
- Утврђује се начин одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, као и обим и рокови рационализације.
- Јавни сектор се одређује према пропису о буџетском систему, уз изузетке: јавна предузећа која је основала Република Србија, јавни медијски сервиси, установе културе регионалног карактера и организациони облици основани међународним уговором.
- Максималан број запослених утврђује се по системима: државних органа, јавних служби, аутономне покрајине и локалне самоуправе, актом Владе за сваку календарску годину.
- За јединице локалне самоуправе основни критеријум је број становника, а стандард је ниво запослених у 20% најрационалнијих јединица локалне самоуправе у својој групи.
- Број запослених на одређено време не може бити већи од 10% броја запослених на неодређено време код организационог облика, уз наведене изузетке; за јединице локалне самоуправе предвиђено је умањење броја за раније наведене јединице до 25%.
Зашто, према предлагачу
- Предлагач наводи потребу за фискалном консолидацијом, заустављањем раста јавног дуга и његовим смањивањем до 2017. године.
- Реформа јавног сектора се наводи као битан услов за консолидацију јавних финансија и успостављање здравог привредног амбијента.
- Предлагач наводи да би смањење броја запослених у наредном трогодишњем периоду требало да смањи расходе за зараде са садашњих 11,8% на 8% БДП годишње.
- Предлагач наводи да смањење трошкова зарада треба да буде што мање последица линеарне рационализације, а што више последица реорганизације система јавне управе.
Новац из буџета: Предлагач наводи да смањење броја запослених треба да донесе уштеде у буџету Републике Србије, пре свега у расходима за зараде запослених, док износ потребних средстава у наведеном тексту није посебно исказан.
Сажетак образложења предлога закона. Написао га је AI модел (claude-haiku-5-5) само из предлагачевог образложења; то је оцена предлагача, не наша, и сажетак може да садржи грешку. Меродаван је предлог закона. Како рачунамо
Како су гласале посланичке групе
Групе како их Скупштина пише у листингу гласања. Како рачунамо
| Група | За | Против | Уздржан | Није гласао | |
|---|---|---|---|---|---|
| СНС | 99 | 2 | |||
| СПС | 13 | ||||
| ПУПС | 7 | ||||
| СДПС | 7 | ||||
| СВМ | 5 | 1 | |||
| ЈС | 5 | ||||
| СПО-ДХСС | 3 | ||||
| ЛСВ | 2 | ||||
| НС | 1 | 1 | |||
| ДС | 1 |
За гласања из 2024. и прве половине 2025. Скупштина је објављивала само посланике који су били присутни; одсутни нису на списку.
Детаљније
- Усвојен
- 31. јул 2015.
- Службени гласник
- Врста
- Нови закон
- Предлог поднет
- 25. јул 2015.
- Хитан поступак
- предложен, уз образложење
- Коначно гласање
- 31. јул 2015. у 18:19
Текст закона (PDF) Предлог закона са образложењем (PDF)Поименично гласање (PDF)Гласање (CSV) Гласање (JSON)
Како је гласао сваки посланик (147)
Извод из образложења предлога закона
Разлози за доношење
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА Разлози за доношење Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору садржани су у потреби да се обезбеди темељ за одрживи развој и повећање запослености у одређеном року, спровођењем амбициозне фискалне консолидације и структурних реформи, са фокусом на заустављање раста јавног дуга и његово смањивање до 2017. године. Реформа јавне управе је једна од основних елемената структурних реформи јавног сектора у циљу успостављања дугорочне одрживости јавних финансија и стварања предуслова за одрживи раст. Стратегија реформе јавне управе у Републици Србији, усвојена почетком 2014. године, као и Акциони план за спровођење стратегије реформе јавне управе, усвојен марта 2015. године обухват реформских процеса са државне управе проширују на систем јавне управе. Кључни разлог проистиче из потребе да се обезбеди функционално јединство и минимални стандарди квалитета активности којима се врше одређене врсте управних послова и јавних овлашћења, независно од субјеката (органа, организација, институција) који их обављају, односно врше. Процес реформе јавне управе у том контексту обухвата унапређење система јавне управе у …