Zakoni — Deseti saziv › Novi zakon
Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru
Zakon uređuje način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, obim i rokove racionalizacije do dostizanja utvrđenog broja. Prema obrazloženju predlagača, on je deo reforme javne uprave i fiskalne konsolidacije.
140 za · 4 protiv · 3 ostalih
LSV 2, DS 1, SVM 1
- Usvojen 31. jul 2015.
- hitan postupak
- 6 dana od predloga do usvajanja
- 3% glasova protiv, 94. u sazivu (Kako računamo)
- Rad, zapošljavanje i socijalno osiguranje
Šta zakon menja
- Utvrđuje se način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi racionalizacije.
- Javni sektor se određuje prema propisu o budžetskom sistemu, uz izuzetke: javna preduzeća koja je osnovala Republika Srbija, javni medijski servisi, ustanove kulture regionalnog karaktera i organizacioni oblici osnovani međunarodnim ugovorom.
- Maksimalan broj zaposlenih utvrđuje se po sistemima: državnih organa, javnih službi, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, aktom Vlade za svaku kalendarsku godinu.
- Za jedinice lokalne samouprave osnovni kriterijum je broj stanovnika, a standard je nivo zaposlenih u 20% najracionalnijih jedinica lokalne samouprave u svojoj grupi.
- Broj zaposlenih na određeno vreme ne može biti veći od 10% broja zaposlenih na neodređeno vreme kod organizacionog oblika, uz navedene izuzetke; za jedinice lokalne samouprave predviđeno je umanjenje broja za ranije navedene jedinice do 25%.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi potrebu za fiskalnom konsolidacijom, zaustavljanjem rasta javnog duga i njegovim smanjivanjem do 2017. godine.
- Reforma javnog sektora se navodi kao bitan uslov za konsolidaciju javnih finansija i uspostavljanje zdravog privrednog ambijenta.
- Predlagač navodi da bi smanjenje broja zaposlenih u narednom trogodišnjem periodu trebalo da smanji rashode za zarade sa sadašnjih 11,8% na 8% BDP godišnje.
- Predlagač navodi da smanjenje troškova zarada treba da bude što manje posledica linearne racionalizacije, a što više posledica reorganizacije sistema javne uprave.
Novac iz budžeta: Predlagač navodi da smanjenje broja zaposlenih treba da donese uštede u budžetu Republike Srbije, pre svega u rashodima za zarade zaposlenih, dok iznos potrebnih sredstava u navedenom tekstu nije posebno iskazan.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-haiku-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| SNS | 99 | 2 | |||
| SPS | 13 | ||||
| PUPS | 7 | ||||
| SDPS | 7 | ||||
| SVM | 5 | 1 | |||
| JS | 5 | ||||
| SPO-DHSS | 3 | ||||
| LSV | 2 | ||||
| NS | 1 | 1 | |||
| DS | 1 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Detaljnije
- Usvojen
- 31. jul 2015.
- Službeni glasnik
- Vrsta
- Novi zakon
- Predlog podnet
- 25. jul 2015.
- Hitan postupak
- predložen, uz obrazloženje
- Konačno glasanje
- 31. jul 2015. u 18:19
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)
Kako je glasao svaki poslanik (147)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Razlozi za donošenje Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru sadržani su u potrebi da se obezbedi temelj za održivi razvoj i povećanje zaposlenosti u određenom roku, sprovođenjem ambiciozne fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, sa fokusom na zaustavljanje rasta javnog duga i njegovo smanjivanje do 2017. godine. Reforma javne uprave je jedna od osnovnih elemenata strukturnih reformi javnog sektora u cilju uspostavljanja dugoročne održivosti javnih finansija i stvaranja preduslova za održivi rast. Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji, usvojena početkom 2014. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje strategije reforme javne uprave, usvojen marta 2015. godine obuhvat reformskih procesa sa državne uprave proširuju na sistem javne uprave. Ključni razlog proističe iz potrebe da se obezbedi funkcionalno jedinstvo i minimalni standardi kvaliteta aktivnosti kojima se vrše određene vrste upravnih poslova i javnih ovlašćenja, nezavisno od subjekata (organa, organizacija, institucija) koji ih obavljaju, odnosno vrše. Proces reforme javne uprave u tom kontekstu obuhvata unapređenje sistema javne uprave u …