Закони — Дванаести сазив › Нови закон
Референдум и народна иницијатива
Закон о референдуму и народној иницијативи
Нови закон уређује референдум и народну иницијативу на републичком, покрајинском и локалном нивоу, уместо закона из 1994. године.
178 за · 2 против
АВ-ЗНД 2
- Усвојен 25. новембар 2021.
- 16 дана од предлога до усвајања
- 1% гласова против, 7. у сазиву (Како рачунамо)
„Важећи Закон о референдуму и народној иницијативи донет је 1994. године, минимално је измењен 1998. године и по низу својих решења је рестриктиван, превазиђен и неусаглашен са Уставом.“
Шта закон мења
- Одлука на референдуму донета је ако је за њу гласала већина изашлих бирача, без услова да изађе већина уписаних бирача.
- Уређују се републички, покрајински и локални, обавезни и факултативни, претходни и накнадни, као и саветодавни референдум, чија одлука није обавезујућа.
- Народна скупштина расписује референдум на захтев већине свих народних посланика или најмање 100.000 бирача, а референдум се одржава најраније 45 и најкасније 60 дана од расписивања.
- Референдум спроводе изборне комисије и гласачки одбори, а грађани у иностранству могу да се изјасне; потписи дати електронским путем не морају да се оверавају.
- Таксе на приговоре и жалбе ради заштите од неправилности се не плаћају, а референдум се не може одржати током ванредног и ратног стања.
Зашто, према предлагачу
- Предлагач наводи да је важећи закон из 1994. године „рестриктиван, превазиђен и несагласан“ са Уставом и препорукама Савета Европе и да грађанима не омогућава да делотворно учествују у вршењу власти.
- Према образложењу, народну иницијативу ограничава „непримерено кратак рок“ од седам дана за прикупљање потписа и обавеза да се прикупљање пријави органима унутрашњих послова, а закон не уређује све врсте референдума које предвиђа Устав.
- Предлагач наводи да је Венецијанска комисија 2007. године препоручила доношење закона о уставном референдуму и да је током израде предлога остварена комуникација са њом.
- Ступање на снагу дан после објављивања предлагач образлаже планираним роковима за промену Устава, која подразумева обавезни референдум по овом закону.
Новац из буџета: Предлагач наводи да за спровођење закона нису потребна средства у буџету, јер у 2021. није планиран републички референдум, а да се трошак једног републичког референдума оквирно процењује на 150.000.000,00 до 200.000.000,00 динара на разделу Народне скупштине.
Сажетак образложења предлога закона. Написао га је AI модел (claude-opus-5-5) само из предлагачевог образложења; то је оцена предлагача, не наша, и сажетак може да садржи грешку. Меродаван је предлог закона. Како рачунамо
Како су гласале посланичке групе
Групе како их Скупштина пише у листингу гласања. Како рачунамо
За гласања из 2024. и прве половине 2025. Скупштина је објављивала само посланике који су били присутни; одсутни нису на списку.
Расправа у Скупштини
О закону се расправљало 1 дан, 25. новембра 2021. У начелу посебно; расправе о амандманима није било.
Предлагач и Влада
- Предлагач (министарка Марија Обрадовић, Влада) наводи да је важећи закон из 1994. рестриктиван, превазиђен и неусклађен са Уставом, због чега су се референдум и народна иницијатива ретко користили; нови предлог је, како наводи, припреман кроз две јавне расправе и два круга консултација са Венецијанском комисијом.
- Предлагач објашњава да се укида услов да на референдум изађе више од половине уписаних бирача, јер Устав за потврђивање промене Устава тражи већину изашлих; рок за прикупљање потписа продужава се са седам на 90 дана, уводе се електронски потписи без овере, а накнаду од 40 динара за оверу потписа назива минималном.
- Предлагач као новине истиче уређење референдумске кампање и њеног финансирања уз контролу Агенције за спречавање корупције, обавезу изборне комисије да грађанима достави објективне информације о ставовима за и против и правило да Скупштина две године не може донети акт супротан одлуци са референдума; тврдње да закон има друге намере (Рио Тинто, Косово) назива неистином.
За закон
- Посланици СВМ (Балинт Пастор), ЈС (Живота Старчевић), СДПС (Наташа Михајиловић Вацић) и АВ-ЗНД (Јелена Жарић Ковачевић) наводе да је закон из 1994. неусклађен са Уставом још од истека рока 2008. и да су референдум и народна иницијатива деценијама били неделотворни; укидање цензуса оцењују као усклађивање са чланом 203. Устава и препорукама Венецијанске комисије, која је дала позитивно мишљење.
- Посланици СДПС, СВМ и АВ-ЗНД као важне новине истичу продужење рока за прикупљање потписа са 7 на 90 дана, електронске потписе и обавезу Скупштине да одлучи о народној иницијативи; СДПС наводи да ће електронски потписи трошкове овере свести на минимум, а АВ-ЗНД истиче објективно обавештавање бирача, гласање интерно расељених лица и двостепену заштиту права.
- Посланици ЈС и АВ-ЗНД наводе да је закон неопходан за референдум о уставним променама у области правосуђа заказан за 16. јануар, а посланици СПП-УСС (Јахја Фехратовић) оцењују да закон враћа грађанима моћ одлучивања, укључујући и предлагање закона народном иницијативом.
Против закона
- Посланици групе Уједињена Долина-СДА Санџака (Селма Кучевић) замерају што се закон доноси по хитном поступку, без суштинске јавне расправе и непосредно пред референдум, што је, по њима, супротно мишљењу Венецијанске комисије да такве измене не треба примењивати годину дана након усвајања.
- Иста група наводи да одредба о посебним правилима гласања у случају епидемије или непогоде не прецизира чије се мишљење прибавља, па оставља простор за злоупотребу, и да није јасно ко и како одређује делове територије на којима се референдум спроводи, што по њима отвара могућност манипулације резултатом.
- Група сматра да накнада за оверу потписа (за 30.000 потписа, како наводи, око 1,2 милиона динара) сужава већ достигнуто право грађана и да је овера сувишна.
- Група указује да Скупштина од 2018. није разматрала ниједну народну иницијативу и да закон тај проблем не решава, иако поздравља продужење рока за прикупљање потписа на 90 дана.
Још цитата из расправе (6)
„Овим предлогом закона је предвиђено хитно усвајање и ступање на снагу, што је супротно мишљењу Венецијанске комисије зато што Венецијанска комисија сматра да период од годину дана након усвајања ових измена ове одредбе не треба примењивати.“
„Посланичка група Савез војвођанских Мађара ће подржати Предлог закона, јер сматра да је у складу са међународним стандардима и што ће захваљујући овом предлогу закона народна иницијатива и референдум поново бити делотворно средство“
„Један за нас у Социјалдемократској партији Србије најважнија измена овог закона јесте то што се продужава рок за прикупљање потписа.“
„Нови закон о референдуму омогућиће грађанима да ефикасно остварују своје Уставом загарантовано право на учешће у вршењу власти путем народне иницијативе и референдума.“
„У важећем Закону о референдуму стоји одредба да је за успех референдума потребно да на референдум изађе више од половине уписаних бирача. Ова одредба није у складу са напред наведеним чланом Устава“
„Грађани су ти који у сваком тренутку могу и преко народне иницијативе да промене све оно што сматрају да није добро у односу на њихове интересе“
Преглед расправе написао је AI модел (claude-opus-5-5) само из стенографских белешки; сваки навод приписан је ономе ко га је изнео, а сајт не преузима ниједан став. Цитати су проверени реч по реч у белешкама. Преглед може да садржи грешку; меродавне су белешке. Како рачунамо
Детаљније
- Усвојен
- 25. новембар 2021.
- Службени гласник
- 111/21
- Врста
- Нови закон
- Предлог поднет
- 9. новембар 2021.
- Хитан поступак
- није предложен
- Коначно гласање
- 25. новембар 2021. у 19:06
Текст закона (PDF) Предлог закона са образложењем (PDF)Поименично гласање (PDF)Гласање (CSV) Гласање (JSON)Стенографске белешке, 25. новембар 2021.
Како је гласао сваки посланик (180)
Извод из образложења предлога закона
Разлози за доношење
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА Устав Републике Србије утврђује да сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника (члан 2. став 1). Сагласно начелу грађанске суверености, чланом 176. став 1. Устава утврђено је да грађани имају право на покрајинску аутономију и локалну самоуправу, које остварују непосредно и преко својих слободно изабраних представника. Према члану 107. став 1. Устава, право предлагања закона има и најмање 30.000 бирача (народна иницијатива). У члану 108. став 1. утврђена је обавеза Народне скупштине да распише референдум о питању из своје надлежности на захтев већине свих народних посланика или најмање 100.000 бирача, а у ставу 2. истог члана која питања не могу бити предмет референдума. Чланом 182. ст. 3. и 4. утврђено је да предлог за оснивање нових или укидање, односно спајање постојећих аутономних покрајина утврђују грађани на референдуму, у складу са законом, као и да се територија аутономне покрајине не може мењати без сагласности њених грађана изражене на референдуму, у складу са законом. Чланом 188. став 3. Устава прописано је да оснивању, укидању и промени територије …
Потребна средства
ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА За спровођење овог закона није потребно обезбедити средства у буџету Републике Србије. У време припреме Предлога закона није планирано одржавање референдума на републичком нивоу, па на основу тога нису планирана буџетска средства у 2021. години, за одржавање истог. У циљу предвиђања могућих укупних износа трошкова одржавања референдума на републичком нивоу, као могућа оријентација трошкова се може узети одржавање последњих …