Zakoni — Dvanaesti saziv › Novi zakon
Referendum i narodna inicijativa
Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi
Novi zakon uređuje referendum i narodnu inicijativu na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, umesto zakona iz 1994. godine.
178 za · 2 protiv
AV-ZND 2
- Usvojen 25. novembar 2021.
- 16 dana od predloga do usvajanja
- 1% glasova protiv, 7. u sazivu (Kako računamo)
„Važeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi donet je 1994. godine, minimalno je izmenjen 1998. godine i po nizu svojih rešenja je restriktivan, prevaziđen i neusaglašen sa Ustavom.“
Šta zakon menja
- Odluka na referendumu doneta je ako je za nju glasala većina izašlih birača, bez uslova da izađe većina upisanih birača.
- Uređuju se republički, pokrajinski i lokalni, obavezni i fakultativni, prethodni i naknadni, kao i savetodavni referendum, čija odluka nije obavezujuća.
- Narodna skupština raspisuje referendum na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača, a referendum se održava najranije 45 i najkasnije 60 dana od raspisivanja.
- Referendum sprovode izborne komisije i glasački odbori, a građani u inostranstvu mogu da se izjasne; potpisi dati elektronskim putem ne moraju da se overavaju.
- Takse na prigovore i žalbe radi zaštite od nepravilnosti se ne plaćaju, a referendum se ne može održati tokom vanrednog i ratnog stanja.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi da je važeći zakon iz 1994. godine „restriktivan, prevaziđen i nesaglasan“ sa Ustavom i preporukama Saveta Evrope i da građanima ne omogućava da delotvorno učestvuju u vršenju vlasti.
- Prema obrazloženju, narodnu inicijativu ograničava „neprimereno kratak rok“ od sedam dana za prikupljanje potpisa i obaveza da se prikupljanje prijavi organima unutrašnjih poslova, a zakon ne uređuje sve vrste referenduma koje predviđa Ustav.
- Predlagač navodi da je Venecijanska komisija 2007. godine preporučila donošenje zakona o ustavnom referendumu i da je tokom izrade predloga ostvarena komunikacija sa njom.
- Stupanje na snagu dan posle objavljivanja predlagač obrazlaže planiranim rokovima za promenu Ustava, koja podrazumeva obavezni referendum po ovom zakonu.
Novac iz budžeta: Predlagač navodi da za sprovođenje zakona nisu potrebna sredstva u budžetu, jer u 2021. nije planiran republički referendum, a da se trošak jednog republičkog referenduma okvirno procenjuje na 150.000.000,00 do 200.000.000,00 dinara na razdelu Narodne skupštine.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Rasprava u Skupštini
O zakonu se raspravljalo 1 dan, 25. novembra 2021. U načelu posebno; rasprave o amandmanima nije bilo.
Predlagač i Vlada
- Predlagač (ministarka Marija Obradović, Vlada) navodi da je važeći zakon iz 1994. restriktivan, prevaziđen i neusklađen sa Ustavom, zbog čega su se referendum i narodna inicijativa retko koristili; novi predlog je, kako navodi, pripreman kroz dve javne rasprave i dva kruga konsultacija sa Venecijanskom komisijom.
- Predlagač objašnjava da se ukida uslov da na referendum izađe više od polovine upisanih birača, jer Ustav za potvrđivanje promene Ustava traži većinu izašlih; rok za prikupljanje potpisa produžava se sa sedam na 90 dana, uvode se elektronski potpisi bez overe, a naknadu od 40 dinara za overu potpisa naziva minimalnom.
- Predlagač kao novine ističe uređenje referendumske kampanje i njenog finansiranja uz kontrolu Agencije za sprečavanje korupcije, obavezu izborne komisije da građanima dostavi objektivne informacije o stavovima za i protiv i pravilo da Skupština dve godine ne može doneti akt suprotan odluci sa referenduma; tvrdnje da zakon ima druge namere (Rio Tinto, Kosovo) naziva neistinom.
Za zakon
- Poslanici SVM (Balint Pastor), JS (Života Starčević), SDPS (Nataša Mihajilović Vacić) i AV-ZND (Jelena Žarić Kovačević) navode da je zakon iz 1994. neusklađen sa Ustavom još od isteka roka 2008. i da su referendum i narodna inicijativa decenijama bili nedelotvorni; ukidanje cenzusa ocenjuju kao usklađivanje sa članom 203. Ustava i preporukama Venecijanske komisije, koja je dala pozitivno mišljenje.
- Poslanici SDPS, SVM i AV-ZND kao važne novine ističu produženje roka za prikupljanje potpisa sa 7 na 90 dana, elektronske potpise i obavezu Skupštine da odluči o narodnoj inicijativi; SDPS navodi da će elektronski potpisi troškove overe svesti na minimum, a AV-ZND ističe objektivno obaveštavanje birača, glasanje interno raseljenih lica i dvostepenu zaštitu prava.
- Poslanici JS i AV-ZND navode da je zakon neophodan za referendum o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa zakazan za 16. januar, a poslanici SPP-USS (Jahja Fehratović) ocenjuju da zakon vraća građanima moć odlučivanja, uključujući i predlaganje zakona narodnom inicijativom.
Protiv zakona
- Poslanici grupe Ujedinjena Dolina-SDA Sandžaka (Selma Kučević) zameraju što se zakon donosi po hitnom postupku, bez suštinske javne rasprave i neposredno pred referendum, što je, po njima, suprotno mišljenju Venecijanske komisije da takve izmene ne treba primenjivati godinu dana nakon usvajanja.
- Ista grupa navodi da odredba o posebnim pravilima glasanja u slučaju epidemije ili nepogode ne precizira čije se mišljenje pribavlja, pa ostavlja prostor za zloupotrebu, i da nije jasno ko i kako određuje delove teritorije na kojima se referendum sprovodi, što po njima otvara mogućnost manipulacije rezultatom.
- Grupa smatra da naknada za overu potpisa (za 30.000 potpisa, kako navodi, oko 1,2 miliona dinara) sužava već dostignuto pravo građana i da je overa suvišna.
- Grupa ukazuje da Skupština od 2018. nije razmatrala nijednu narodnu inicijativu i da zakon taj problem ne rešava, iako pozdravlja produženje roka za prikupljanje potpisa na 90 dana.
Još citata iz rasprave (6)
„Ovim predlogom zakona je predviđeno hitno usvajanje i stupanje na snagu, što je suprotno mišljenju Venecijanske komisije zato što Venecijanska komisija smatra da period od godinu dana nakon usvajanja ovih izmena ove odredbe ne treba primenjivati.“
„Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati Predlog zakona, jer smatra da je u skladu sa međunarodnim standardima i što će zahvaljujući ovom predlogu zakona narodna inicijativa i referendum ponovo biti delotvorno sredstvo“
„Jedan za nas u Socijaldemokratskoj partiji Srbije najvažnija izmena ovog zakona jeste to što se produžava rok za prikupljanje potpisa.“
„Novi zakon o referendumu omogućiće građanima da efikasno ostvaruju svoje Ustavom zagarantovano pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma.“
„U važećem Zakonu o referendumu stoji odredba da je za uspeh referenduma potrebno da na referendum izađe više od polovine upisanih birača. Ova odredba nije u skladu sa napred navedenim članom Ustava“
„Građani su ti koji u svakom trenutku mogu i preko narodne inicijative da promene sve ono što smatraju da nije dobro u odnosu na njihove interese“
Pregled rasprave napisao je AI model (claude-opus-5-5) samo iz stenografskih beleški; svaki navod pripisan je onome ko ga je izneo, a sajt ne preuzima nijedan stav. Citati su provereni reč po reč u beleškama. Pregled može da sadrži grešku; merodavne su beleške. Kako računamo
Detaljnije
- Usvojen
- 25. novembar 2021.
- Službeni glasnik
- 111/21
- Vrsta
- Novi zakon
- Predlog podnet
- 9. novembar 2021.
- Hitan postupak
- nije predložen
- Konačno glasanje
- 25. novembar 2021. u 19:06
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)Stenografske beleške, 25. novembar 2021.
Kako je glasao svaki poslanik (180)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Ustav Republike Srbije utvrđuje da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika (član 2. stav 1). Saglasno načelu građanske suverenosti, članom 176. stav 1. Ustava utvrđeno je da građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Prema članu 107. stav 1. Ustava, pravo predlaganja zakona ima i najmanje 30.000 birača (narodna inicijativa). U članu 108. stav 1. utvrđena je obaveza Narodne skupštine da raspiše referendum o pitanju iz svoje nadležnosti na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača, a u stavu 2. istog člana koja pitanja ne mogu biti predmet referenduma. Članom 182. st. 3. i 4. utvrđeno je da predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom, kao i da se teritorija autonomne pokrajine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, u skladu sa zakonom. Članom 188. stav 3. Ustava propisano je da osnivanju, ukidanju i promeni teritorije …
Potrebna sredstva
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije. U vreme pripreme Predloga zakona nije planirano održavanje referenduma na republičkom nivou, pa na osnovu toga nisu planirana budžetska sredstva u 2021. godini, za održavanje istog. U cilju predviđanja mogućih ukupnih iznosa troškova održavanja referenduma na republičkom nivou, kao moguća orijentacija troškova se može uzeti održavanje poslednjih …