Zakoni — Jedanaesti saziv › Novi zakon
Alternativni investicioni fondovi: novi zakonski okvir
Zakon o alternativnim investicionim fondovima
Zakon uređuje alternativne investicione fondove: njihovo osnivanje i poslovanje, društva koja njima upravljaju, depozitare i nadzor Komisije za hartije od vrednosti.
148 za · 0 protiv
- Usvojen 10. oktobar 2019.
- 29 dana od predloga do usvajanja
Šta zakon menja
- Zatvoreni i privatni investicioni fondovi izdvajaju se iz Zakona o investicionim fondovima i uređuju po evropskim propisima kao alternativni investicioni fondovi, namenjeni pre svega profesionalnim investitorima, a mogu ulagati i poluprofesionalni investitori sa jednokratnim ulogom od 50.000 evra.
- Uvodi se mogućnost osnivanja fonda sa svojstvom pravnog lica i internim upravljanjem, bez posebnog društva za upravljanje, a društvo za upravljanje može se osnovati i kao društvo sa ograničenom odgovornošću.
- Umesto kastodi banke uvodi se depozitar, a do ulaska u EU poslovi čuvanja imovine mogu se uz saglasnost Komisije poveriti domaćim i stranim bankama.
- Društva za upravljanje moraju ispunjavati organizacione zahteve (upravljanje rizicima, politike naknada, vrednovanje) i izveštavati investitore o investicionoj politici, troškovima i naknadama.
- Odredbe o malim investitorima i javnoj ponudi primenjuju se od 1. januara 2021, a odredbe o prekograničnom poslovanju od pristupanja Srbije EU.
Zašto, prema predlagaču
- Prema obrazloženju, cilj je razvoj tržišta kapitala i ispunjavanje obaveze iz pregovora sa EU da se do kraja trećeg kvartala 2021. preuzme evropska AIFM direktiva.
- Predlagač navodi da je sektor investicionih fondova posle pada cena akcija u finansijskoj krizi ostao zanemarljiv učesnik na tržištu kapitala.
- Prema obrazloženju, mikro, mala i srednja preduzeća često ne mogu da dobiju bankarske kredite, a fondovi preduzetničkog i privatnog kapitala u Srbiji nisu dovoljno zastupljeni.
- Predlagač navodi i potrebu za većom zaštitom kod rizičnih ulaganja alternativnih fondova.
Novac iz budžeta: Predlagač navodi da se sredstva za sprovođenje ne obezbeđuju iz budžeta, već kroz izmene Pravilnika o tarifi Komisije za hartije od vrednosti.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| SNS | 96 | ||||
| SPS | 20 | ||||
| SDPS | 10 | ||||
| PUPS | 6 | ||||
| SVM | 5 | ||||
| Bez poslaničke grupe | 3 | 1 | |||
| JS | 4 | ||||
| PS-NSS-USS | 4 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Detaljnije
- Usvojen
- 10. oktobar 2019.
- Službeni glasnik
- 73/19
- Vrsta
- Novi zakon
- Oblast
- Tržište, privredni, monetarni, bankarski, carinski i poreski sistem; Svojinski i obligacioni odnosi
- Predlog podnet
- 11. septembar 2019.
- Hitan postupak
- nije predložen
- Konačno glasanje
- 10. oktobar 2019. u 12:03
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)
Kako je glasao svaki poslanik (149)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Razlozi za donošenje ovog zakona su brojni, a dva se mogu posebno istaći: unapređenje i razvoj tržišta kapitala što će posledično doprineti razvoju ekonomije Republike Srbije, kao i proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU). Prvi zakon koji reguliše oblast investicionih fondova u Republici Srbiji, Zakon o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 51/09, 31/11 i 115/14) stupio je na snagu 2. juna 2006. godine, a počeo je sa primenom 10. juna 2006. godine. Ovim zakonom stvoreni su temelji za osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova kao novog oblika institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji. Neposredno nakon stupanja na snagu Zakona o investicionim fondovima registrovana su prva društva za upravljanje i prvi investicioni fondovi, koji su od osnivanja beležili značajne stope rasta. S obzirom na tržišne uslove koji su vladali u tom periodu, društva za upravljanje fondovima su se mahom odlučivala na osnivanje otvorenih investicionih fondova koji su svoj investicioni fokus usmerili ka ulaganju u vlasničke hartije od vrednosti (akcije domaćih i regionalnih kompanija). Ovaj tip …
Potrebna sredstva
PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA 155 Za sprovođenje ovog zakona sredstva se ne obezbeđuju iz budžeta već kroz odgovarajuće izmene i dopune Pravilnika o tarifi Komisije. - Politike saradnje, član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge. b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma, Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma. v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene …
Analiza efekata
ANALIZA EFEKATA ZAKONA Određenje problema koje je potrebno rešiti Oblast investicionih fondova je u Republici Srbiji u ovom trenutku regulisana Zakonom o investicionim fondovima, koji poznaje institute otvorenih investicionih fondova, zatvorenih investicionih fondova i privatnih investicionih fondova. Donošenjem Zakona o investicionim fondovima omogućeno je pokretanje industrije investicionih fondova u Republici Srbiji. Novi institucionalni investitor na tržištu kapitala Republike Srbije, participirao je u unapređenju ponude na tržištu kapitala i beležio dobre rezultate poslovanja do pojave …