Zakoni — Jedanaesti saziv › Novi zakon
Arhivska građa i arhivska delatnost: novi zakon
Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti
Zakon prvi put posebnim zakonom uređuje zaštitu arhivske građe i organizaciju i rad arhiva, što je do sada bilo deo Zakona o kulturnim dobrima iz 1994. godine.
138 za · 0 protiv
- Usvojen 24. januar 2020.
- 107 dana od predloga do usvajanja
Šta zakon menja
- Utvrđuje se Arhivski fond Republike Srbije i mere za njegovu dopunu, uključujući dokumenta van Srbije i kopije stranih izvora o istoriji Srbije.
- Uređuje se čuvanje arhivske građe koja nastaje u elektronskom obliku, kao i rokovi dostupnosti i uslovi korišćenja građe.
- Republika Srbija preuzima osnivačka prava nad javnim arhivima čiji su osnivači pokrajina ili lokalne samouprave, osim Arhiva Vojvodine i Istorijskog arhiva Beograda, kada se obezbede sredstva u budžetu.
- Uređuju se matična funkcija arhiva, stručna zvanja u arhivskoj struci i obaveze osnivača arhiva.
- Pooštravaju se kaznene odredbe.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi da je Zakon o kulturnim dobrima zastareo i da ne uređuje arhivsku građu u elektronskom obliku, evidenciju stvaralaca građe, građu privatizovanih preduzeća, privatne arhive i stručna zvanja.
- Prema obrazloženju, većina arhiva radi u teškim uslovima, sa malo prostora, nedovoljno stručnog kadra, zastarelom opremom i problemima u finansiranju.
- Predlagač navodi da se finansiranje arhiva od strane lokalnih samouprava od 2002. godine pokazalo kao „veoma loše“ i dovelo većinu arhiva „na ivicu održivosti“.
- Prema obrazloženju, izmene postojećeg zakona nisu dovoljne zbog obima promena, pa se donosi novi zakon.
Novac iz budžeta: Predlagač navodi da za 2019. nisu potrebna dodatna sredstva jer zakon počinje da se primenjuje godinu dana posle stupanja na snagu, a sredstva za 2020. i 2021. biće planirana prema realnim parametrima.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| SNS | 91 | ||||
| SPS | 16 | ||||
| SDPS | 9 | ||||
| PUPS | 7 | ||||
| PS-NSS-USS | 5 | ||||
| JS | 4 | ||||
| SVM | 4 | ||||
| Bez poslaničke grupe | 1 | 1 | 1 | ||
| SMS | 1 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Detaljnije
- Usvojen
- 24. januar 2020.
- Službeni glasnik
- 6/20
- Vrsta
- Novi zakon
- Predlog podnet
- 9. oktobar 2019.
- Hitan postupak
- nije predložen
- Konačno glasanje
- 24. januar 2020. u 11:12
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)
Kako je glasao svaki poslanik (140)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Republika Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja nema zakon kojim je sveobuhvatno uređena zaštita arhivske građe, kao izuzetno važnog segmenta kulturnog nasleđa, i organizacija i funkcionisanje arhivske delatnosti. Zakonom o kulturnim dobrima („Službeni glasnik RS”, br. 71/94, 52/11 – dr. zakoni i 99/11- dr. zakon), kao osnovnim izvorom prava za ovu materiju, uređuje se zaštita svih vrsta kulturnih dobara (spomenici kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheološka nalazišta i znamenita mesta – nepokretna kulturna dobra; umetničko-istorijska dela, arhivska građa, filmska građa i stara i retka knjiga – pokretna kulturna dobra) što ovaj zakon čini nepreglednim i obimnim a istovremeno nedovoljno preciznim, posmatrano sa stanovišta onih koji se staraju o zaštiti određene vrste kulturnog dobra. Zakon o kulturnim dobrima je usvojen 1994. godine i osim terminološke zastarelosti, odredbe ovog zakona ne uređuju veoma važna pitanja koja se odnose na: arhivsku građu koja izvorno nastaje u elektronskom obliku, odnosno obaveze stvaralaca i imalaca arhivske građe i dokumentarnog materijala u elektronskom obliku; evidenciju stvaralaca i imalaca …
Potrebna sredstva
PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA Za sprovođenje Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, jer je ovim zakonom predviđena njegova odložena primena, godinu dana od dana stupanja na snagu, tako da se očekuje da će se sa primenom Zakona početi 2020. godine. U skladu sa tim, u budžetu Republike Srbije za 2020. i 2021. godinu sredstva će biti planirana prema realnim parametrima. U …