Zakoni — Jedanaesti saziv › Izmene zakona
Agencija za osiguranje depozita: ulaganje u domaće devizne hartije
Zakon o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita
Zakon dopunjuje Zakon o Agenciji za osiguranje depozita tako da Agencija može devizna sredstva fonda za osiguranje depozita i fonda za zaštitu investitora ulagati i u devizne hartije od vrednosti Republike Srbije ili Narodne banke Srbije, prema obrazloženju.
149 za · 0 protiv
- Usvojen 23. maj 2017.
- hitan postupak
- 11 dana od predloga do usvajanja
Šta zakon menja
- Agencija može devizna sredstva fondova ulagati i u devizne dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac Republika Srbija ili Narodna banka Srbije, pored stranih hartija i depozita kod stranih banaka.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi da negativne kamatne stope na depozite kod stranih banaka u Evrozoni stvaraju troškove fondu za osiguranje depozita.
- Prema obrazloženju, devizna sredstva čine 85% sredstava fonda, pa postojeće rešenje može otežati rad fonda i smanjiti novac potreban za isplatu osiguranih depozita ili finansiranje restrukturiranja.
- Predlagač navodi da hartije od vrednosti Republike Srbije imaju pozitivan prinos, pa bi se sredstvima fonda raspolagalo efikasnije i ostvarili propisani prihodi.
- Hitan postupak predlagač obrazlaže smanjenjem troškova fonda; navodi i da veća sredstva fonda utiču na budžet, jer Republika Srbija jemči za isplatu osiguranih depozita.
Novac iz budžeta: Predlagač navodi da za sprovođenje zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| SNS | 93 | ||||
| SPS | 18 | ||||
| SDPS | 9 | ||||
| PUPS | 8 | ||||
| PS-NSS-USS | 5 | ||||
| SVM-PDD | 5 | ||||
| JS | 4 | ||||
| Bez poslaničke grupe | 2 | 1 | |||
| Dveri | 3 | ||||
| LDP-LSV-SDA Sandžaka | 2 | ||||
| NS-PSS | 2 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Detaljnije
- Usvojen
- 23. maj 2017.
- Službeni glasnik
- Vrsta
- Izmene zakona
- Predlog podnet
- 12. maj 2017.
- Hitan postupak
- predložen, uz obrazloženje
- Konačno glasanje
- 23. maj 2017. u 17:12
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)
Kako je glasao svaki poslanik (152)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE NjIME ŽELE OSTVARITI Članom 8. Zakona o Agenciji za osiguranje depozita („Službeni glasnik RS”, broj 14/15) utvrđeno je da je Agencija za osiguranje depozita (u daljem tekstu: Agencija) dužna da sredstva iz člana 7. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona (sredstva fonda za osiguranje depozita i fonda za zaštitu investitora) drži na posebnim računima otvorenim kod Narodne banke Srbije. Dinarska sredstva Agencija ulaže u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije, a devizna sredstva iz tog stava Narodna banka Srbije, na osnovu ugovora zaključenog sa Agencijom i po nalogu Agencije, ulaže u svoje ime, a za račun Agencije, u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka u skladu sa politikom upravljanja deviznim rezervama. Predloženom dopunom Zakona omogućava se ulaganje deviznih sredstava iz člana 8. stav 1. Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije, u okolnostima značajnih promena na međunarodnom finansijskom tržištu uzrokovanih postojanjem negativne kamatne stope na depozite kod …
Potrebna sredstva
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Analiza efekata
ANALIZA EFEKATA ZAKONA Predložena dopuna ne utiče na privredni sistem i na troškove privrede i odnose među tržišnim učesnicima. S obzirom na gore navedeno, analiza efekata ovog zakona nije potrebna.