Zakoni — Jedanaesti saziv › Novi zakon
Elektronski dokument, e-identifikacija i usluge od poverenja
Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju
Zakon uređuje elektronski dokument, elektronsku identifikaciju i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, kao što su elektronski potpis i pečat, vremenski žig, elektronska dostava i elektronsko čuvanje dokumenata.
146 za · 3 protiv
Dveri 2, Bez poslaničke grupe 1
- Usvojen 17. oktobar 2017.
- 49 dana od predloga do usvajanja
- rasprava zajedno sa još 3 tačke
- 22 amandmana u raspravi
- 2% glasova protiv, 56. u sazivu (Kako računamo)
Šta zakon menja
- Elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost, dokazna snaga ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku; digitalizovani akt ima istu dokaznu snagu kao original ako je overa urađena po propisanim pravilima.
- Stranke i organi vlasti mogu razmenjivati dokumente elektronskom poštom, kvalifikovanom elektronskom dostavom ili drugim elektronskim putem.
- Uvode se šeme elektronske identifikacije visokog, srednjeg i osnovnog nivoa pouzdanosti i registar njihovih pružalaca; identifikacija visokog nivoa ima isto dejstvo kao potpis na podnesku.
- Uređuju se kvalifikovane usluge od poverenja (sertifikati, validacija, vremenski žig, dostava, autentikacija veb sajtova, čuvanje dokumenata), uz upis pružalaca u registar ministarstva.
- Uvode se inspekcijski nadzor i kaznene odredbe.
Zašto, prema predlagaču
- Prema obrazloženju, Srbija u procesu pristupanja EU mora da uskladi propise sa Uredbom EU br. 910/2014 o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja.
- Predlagač kao probleme navodi delimičnu neusklađenost sa propisima EU, nedovoljnu povezanost domaćih usluga od poverenja sa uslugama u EU i potrebu za većom pouzdanošću tih usluga.
- Prema obrazloženju, cilj je brže i jeftinije poslovanje, lakši i sigurniji pristup građana uslugama organa vlasti i pouzdano čuvanje elektronskih dokumenata.
- Predlagač navodi i potrebu da poslovanje elektronskim putem bude izjednačeno sa klasičnim.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| SNS | 97 | ||||
| SRS | 21 | ||||
| SPS | 17 | ||||
| SDPS | 9 | ||||
| PUPS | 7 | 1 | |||
| Bez poslaničke grupe | 3 | 1 | 2 | ||
| JS | 5 | ||||
| DS | 4 | ||||
| PS-NSS-USS | 4 | ||||
| Dveri | 2 | 1 | |||
| KSP | 3 | ||||
| SVM-PDD | 3 | ||||
| LDP-LSV-SDA Sandžaka | 2 | ||||
| SDS-NPS | 1 | 1 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Rasprava u Skupštini
O zakonu se raspravljalo 5 dana, od 3. oktobra 2017 do 12. oktobra 2017. U načelu zajedno sa još 3 tačke dnevnog reda, a zatim o 22 amandmana na ovaj zakon.
Detaljnije
- Usvojen
- 17. oktobar 2017.
- Službeni glasnik
- Vrsta
- Novi zakon
- Oblast
- Tržište, privredni, monetarni, bankarski, carinski i poreski sistem; Drugi odnosi od interesa za Republiku
- Predlog podnet
- 29. avgust 2017.
- Hitan postupak
- nije predložen
- Konačno glasanje
- 17. oktobar 2017. u 11:01
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)Stenografske beleške, 3. oktobar 2017.Stenografske beleške, 4. oktobar 2017.Stenografske beleške, 5. oktobar 2017.Stenografske beleške, 6. oktobar 2017.Stenografske beleške, 9. oktobar 2017.Stenografske beleške, 12. oktobar 2017.Stenografske beleške, 17. oktobar 2017.
Kako je glasao svaki poslanik (184)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Republika Srbija je donošenjem Zakona o elektronskom potpisu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) i Zakona o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) započela proces razvoja pravnog okvira neophodnog za razvoj elektronskog poslovanja u našoj zemlji. Elektronski potpis, a posebno kvalifikovani elektronski potpis, postao je zakonom prepoznato sredstvo potvrde autentičnosti elektronskog dokumenta. Kvalifikovani elektronski potpis u odnosu na podatke u elektronskom obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručni potpis, odnosno svojeručni potpis i pečat, u odnosu na podatke u papirnom obliku. U ovoj oblasti Evropska unija donela je Uredbu br. 910/2014 od 23. jula 2014. godine o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja za elektronske transakcije na unutrašnjem tržištu, kojom je derogirana Direktiva 1999/93/EC o elektronskom potpisu. Uredbom se uređuju šeme elektronske identifikacije i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, koje uključuju elektronski potpis, elektronski pečat i druge vrste usluga od poverenja. U procesu pristupanja Evropskoj uniji Republika Srbija je u obavezi da izvrši usklađivanje svog …
Analiza efekata
ANALIZA EFEKATA ZAKONA 1. Problemi koje akt treba da reši Republika Srbija je donošenjem Zakona o elektronskom potpisu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) i Zakona o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) započela proces razvoja pravnog okvira neophodnog za razvoj elektronskog poslovanja u našoj zemlji. Problemi koje donošenje zakona treba da reši su: - Delimična neusklađenost sa EU regulativom; 40 - Nedovoljna interoperabilnost usluga od poverenja u RS sa uslugama od poverenja EU; - Potreba za većim nivoom pouzdanosti usluga od poverenja u elektronskom poslovanju; - …