Zakoni — Jedanaesti saziv › Izmene zakona
Informaciona bezbednost: prijava incidenata i evidencija IKT sistema
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti
Zakon menja Zakon o informacionoj bezbednosti: širi krug informaciono-komunikacionih (IKT) sistema „od posebnog značaja“, uvodi njihovu evidenciju i nova pravila za prijavu incidenata i rad Nacionalnog CERT-a.
141 za · 0 protiv
- Usvojen 30. oktobar 2019.
- 54 dana od predloga do usvajanja
Šta zakon menja
- Među IKT sisteme od posebnog značaja dodaju se digitalna infrastruktura, usluge informacionog društva i proizvodnja i snabdevanje hemikalijama; taksativno se navode njihove obaveze i uvodi njihova evidencija.
- Incidenti se prijavljuju preko portala nadležnog organa ili Nacionalnog CERT-a u jedinstveni sistem, a oni koji mogu ugroziti nacionalnu bezbednost dostavljaju se i Bezbednosno-informativnoj agenciji.
- Operatori IKT sistema od posebnog značaja dostavljaju Nacionalnom CERT-u statističke podatke o incidentima, a pre objavljivanja obaveštenja o incidentu nadležni organ se konsultuje sa operatorom.
- Narodna banka Srbije uključuje se u Telo za koordinaciju poslova informacione bezbednosti, jačaju se kapaciteti Nacionalnog CERT-a i uređuje se saradnja CERT-ova.
- Dodaju se odredbe o zaštiti pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija i menjaju prekršajne odredbe.
Zašto, prema predlagaču
- Prema obrazloženju, zakon iz 2016. donet je pre evropske NIS direktive i sada se sa njom potpuno usklađuje.
- Predlagač navodi da se tokom primene pokazala potreba za izmenama, jer operatori IKT sistema od posebnog značaja ne prijavljuju incidente iako su obavezni.
- Prema obrazloženju, postojeći resursi Nacionalnog CERT-a nisu dovoljni za podršku pri incidentima, a ne postoji zakonski osnov za sistematsku saradnju CERT-ova.
- Predlagač navodi da je postojećom definicijom obuhvaćen veliki broj organa vlasti čiji sistemi nisu od posebnog značaja, pa se njihov broj smanjuje.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| SNS | 91 | 1 | |||
| SPS | 18 | ||||
| SDPS | 10 | ||||
| PS-NSS-USS | 5 | ||||
| PUPS | 5 | ||||
| SVM | 5 | ||||
| JS | 4 | ||||
| Bez poslaničke grupe | 3 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Detaljnije
- Usvojen
- 30. oktobar 2019.
- Službeni glasnik
- 77/19
- Vrsta
- Izmene zakona
- Predlog podnet
- 6. septembar 2019.
- Hitan postupak
- nije predložen
- Konačno glasanje
- 30. oktobar 2019. u 10:20
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)
Kako je glasao svaki poslanik (142)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Zakon o informacionoj bezbednosti („Službeni glasnik RS”, br. 6/16 i 94/17) donet je u januaru 2016. godine i uredio je mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornosti pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema i nadležne organe za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravilne primene propisanih mera zaštite. Ovaj zakon donet je u periodu pre usvajanja Direktive EU o merama za visok nivo bezbednosti mrežnih i informacionih sistema u Evropskoj uniji broj 2016/1148 (NIS direktiva), koja je usvojena u julu 2016. godine. Iako je bio donet pre usvajanja ove direktive, Zakon je u velikoj meri usklađen sa ovom direktivom, budući da sadrži rešenja koja odgovaraju odredbama navedene direktive. Izradi izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti pristupilo se prvenstveno iz dva razloga: prvi je preostalo usklađivanje sa odredbama NIS direktive radi postizanja potpune usaglašenosti, a drugi je unapređenje postojećih zakonodavnih rešenja na bazi potreba utvrđenih na osnovu dosadašnje primene zakona. Radi preostalih usklađivanja sa NIS …
Analiza efekata
ANALIZA EFEKATA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI 1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti? U oblasti informacione bezbednosti pokazatelji koji se prate odnose se na: - primenu mera od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima i - incidente koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost, a kojima su izloženi IKT sisteme pod posebnog značaja. Naime, Zakonom i informacionoj bezbednosti („Službeni glasnik RS”, br. 6/16 i 94/17) (u daljem tekstu: Zakon) definisani su …