Visokotehnološki kriminal: posebno odeljenje tužilaštva

Rasprava u Skupštini

O zakonu se raspravljalo 5 dana, od 14. januara 2026 do 27. januara 2026. U načelu zajedno sa još 24 tačke dnevnog reda, a zatim o 12 amandmana na ovaj zakon.

Predlagač i Vlada

• Predlagač, narodni poslanik Uglješa Mrdić (PG AV-SNSDS), navodi da položaj Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i njegov odnos sa drugim tužilaštvima nisu precizno uređeni, da izmene rešavaju probleme nastale zbog nepreciznih rešenja, da su pisane po ugledu na razvijene evropske zemlje i da će doprineti borbi protiv visokotehnološkog kriminala, uključujući pretnje preko društvenih mreža.
• Predlagač osporava tvrdnje da se tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ukida: prema njegovim rečima menja se naziv u Posebno odeljenje, njegovog rukovodioca postavlja glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu iz reda tužilaca tog ili apelacionog tužilaštva, uz prednost za one sa znanjem iz informacionih tehnologija, i rukovodilac njemu odgovara za rad.
• Ministar Nenad Vujić navodi da odeljenje već postoji, da je hijerarhijska povezanost u tužilaštvu model kao u državama Evropske unije, da jasna linija odgovornosti prema stavu Venecijanske komisije nije suprotna samostalnosti tužilaštva i da je rešenje slično posebnim odeljenjima za borbu protiv korupcije pri višim tužilaštvima.

Za zakon

• Poslanici grupe PG PUPS-SIP ocenjuju da je važno što će na čelu odeljenja biti rukovodilac, a ne posebni tužilac koga imenuje vrhovni javni tužilac, čime se, prema njihovim rečima, ukidaju prevelika ovlašćenja vrhovnog javnog tužioca.
• Poslanici grupe PG ID-SPS navode da podržavaju set pravosudnih zakona jer, po njihovoj oceni, uvodi ravnotežu, međusobnu kontrolu i veću efikasnost, iako rešenja možda nisu idealna.
• Poslanici grupe PG AV-SNSDS navode da primeri koje iznosi opozicija pokazuju da tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nije procesuiralo pretnje na društvenim mrežama, zbog čega se zakon menja, i da taj prostor treba urediti po uzoru na razvijene zemlje.

Protiv zakona

• Poslanici grupa PG ZLF-NDB i PG MI-BN navode da se tužilac nadležan za celu Srbiju podređuje Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, tj. organu nižeg ranga, što će po njihovoj oceni izazvati probleme u praksi; PG ZLF-NDB dodaje da se sužava krug kandidata za rukovodioca i da tužilac neće moći samostalno da izdaje naredbe policiji, pa predlaže da se nadležnost rasporedi na četiri viša tužilaštva.
• Poslanici grupa PG NPS-NLS, PG SC-SRCE i PG SSP ocenjuju da se samostalno posebno tužilaštvo pretvara u odeljenje bez autonomije i da se moć koncentriše kod glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu; PG NPS-NLS smatra da taj organ treba da bude republičkog ranga, a da njegovog rukovodioca bira Visoki savet tužilaštva.
• Poslanici grupe PG PSG-SDA-PDD navode da centralizacija i jača vertikalna kontrola povećavaju rizik od selektivnog postupanja u predmetima vezanim za internet i društvene mreže, koji se tiču digitalnih prava, privatnosti i slobode izražavanja, kao i da reorganizacija nije potkrepljena merljivim razlozima ni procenom efekata.
• Poslanici grupa PG MI-BN i MI - GIN navode da zakoni nisu prošli javnu raspravu, da su Visoki savet sudstva, Društvo sudija i Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva dali negativna mišljenja i da sistemske izmene koje predlaže poslanik zadiru u budžet i nadležnosti ministarstava; PG MI-BN ocenjuje rešenje i kao protivustavno.
• Poslanici grupe PG SC-SRCE navode da izmene nemaju obrazloženje ni analizu o tome da li se povećava efikasnost odeljenja, dok zemlje u okruženju jačaju kapacitete za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a više opozicionih grupa smatra da hitan postupak nije primeren ovakvim izmenama.

Pregled rasprave napisao je AI model (claude-opus-5-5) samo iz stenografskih beleški; svaki navod pripisan je onome ko ga je izneo, a sajt ne preuzima nijedan stav. Citati su provereni reč po reč u beleškama. Pregled može da sadrži grešku; merodavne su beleške. Kako računamo