Zakoni — Dvanaesti saziv › Izmene zakona
Sprečavanje pranja novca: digitalna imovina
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma
Predlog zakona menja Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma radi usklađivanja sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, tako da obaveze iz zakona važe za sve pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom.
182 za · 0 protiv
- Usvojen 17. decembar 2020.
- 20 dana od predloga do usvajanja
- rasprava zajedno sa još 19 tačaka
- 1 amandman u raspravi
Šta zakon menja
- Pojam imovine obuhvata i digitalnu imovinu, a obveznici zakona postaju svi pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom, a ne samo oni koji pružaju usluge u vezi sa virtuelnim valutama.
- Pružalac usluga mora da pribavi podatke o nalogodavcu i korisniku svake transakcije, da ih prosledi drugom pružaocu koji učestvuje u transakciji (tzv. „travel rule“) i da ih čuva i dostavlja nadležnim organima.
- Uvodi se izuzetak od pune provere stranke za transakcije manje od 15.000 dinara, do 40.000 dinara mesečno i 120.000 dinara godišnje, uz testirano tehničko rešenje i pozitivno mišljenje nadzornog organa.
- Nadzorni organi mogu da urede video-identifikaciju stranaka, a pružalac usluga mora da pribavi sve adrese digitalne imovine koje stranka koristi.
- Zabranjuju se pružanje usluga, transakcije i izdavanje digitalne imovine koja omogućava prikrivanje identiteta stranke.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi da je potrebno usklađivanje sa zakonom o digitalnoj imovini, koji uređuje i digitalne tokene, kako bi se uspostavio pun nadzor nad pružaocima tih usluga, posebno u vezi sa izdavanjem investicionih tokena.
- Prema obrazloženju, cilj je potpuno usklađivanje sa preporukama FATF (Preporuka 15), koje zahtevaju licenciranje ili registraciju pružalaca usluga povezanih s virtuelnom imovinom, uz uvažavanje Pete direktive EU o sprečavanju pranja novca.
- Predlagač navodi studiju Evropskog parlamenta prema kojoj skoro polovina godišnjih transakcija bitkoinom može biti povezana sa nelegalnim aktivnostima.
- Prema obrazloženju, obaveza prikupljanja podataka pri svakoj transakciji treba da spreči anonimnost vlasništva nad digitalnom imovinom i smanji njenu privlačnost za protivpravne aktivnosti.
Novac iz budžeta: Predlagač navodi da za sprovođenje zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| AV-ZND | 134 | ||||
| SPS | 15 | ||||
| JS | 8 | ||||
| SDPS | 7 | ||||
| SVM | 6 | ||||
| PUPS-"Tri P" | 5 | ||||
| SPAS | 5 | ||||
| Ujedinjena Dolina-SDA Sandžaka | 4 | ||||
| SPP-USS | 2 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Rasprava u Skupštini
O zakonu se raspravljalo 3 dana, od 15. decembra 2020 do 17. decembra 2020. U načelu zajedno sa još 19 tačaka dnevnog reda, a zatim o 1 amandmanu na ovaj zakon.
Detaljnije
- Usvojen
- 17. decembar 2020.
- Službeni glasnik
- 153/20
- Vrsta
- Izmene zakona
- Predlog podnet
- 27. novembar 2020.
- Hitan postupak
- nije predložen
- Konačno glasanje
- 17. decembar 2020. u 17:08
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)Stenografske beleške, 15. decembar 2020.Stenografske beleške, 16. decembar 2020.Stenografske beleške, 17. decembar 2020.
Kako je glasao svaki poslanik (186)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS”, br. 113/17 i 91/19 – u daljem tekstu: Zakon) se uređuju radnje i mere koje se preduzimaju radi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Među obveznicima tog zakona se, pored finansijskih i nefinansijskih institucija, od 2017. godine, a na predlog Narodne banke Srbije koja je zajedno sa Upravom za sprečavanje pranja novca prepoznala značaj novih neregulisanih entiteta na našem tržištu još pre usvajanja tzv. Pete direktive o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma1, nalaze i lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta ili zamene tih valuta za novac ili drugu imovinu preko internet platformi, uređaja u fizičkom obliku ili na drugi način, odnosno koja posreduju pri pružanju ovih usluga. Izmenama i dopunama Zakona iz 2019. godine ovaj krug je proširen i na pružaoce kastodi usluge novčanika. Time se ove delatnosti koje su predmet intenzivnog zanimanja regulatora u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u prethodnim godinama uvode u odgovarajuće tokove kontrole i nadzora, a pružaoci …
Potrebna sredstva
PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Analiza efekata
ANALIZA EFEKATA ZAKONA 13 Finansijski efekti sprovođenja zakona Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije. Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu Rešenja utvrđena u ovom zakonu najviše će uticati na pružaoce usluga povezanih s digitalnim tokenima, koji do sada nisu imali obavezu primenjivanja Zakona. Za razliku od njih, pružaoci usluga povezanih s virtuelnim valutama su obveznici Zakona od 2017. godine i nad njima je uspostavljen nadzor nad primenom tog zakona koji vrši Narodna banka Srbije. Međutim, imajući u vidu nove obaveze …