Zakoni — Dvanaesti saziv › Novi zakon
Tržište kapitala
Zakon o tržištu kapitala
Novi Zakon o tržištu kapitala uređuje, prema predlagaču, dozvole i uslove rada investicionih društava, organizatora tržišta i pružalaca usluga dostave podataka, javnu ponudu hartija od vrednosti, izveštavanje javnih društava, zabranu manipulacija na tržištu, kliring i saldiranje preko Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (CRHOV) i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti.
172 za · 0 protiv
- Usvojen 23. decembar 2021.
- 20 dana od predloga do usvajanja
- rasprava zajedno sa još 19 tačaka
- 2 amandmana u raspravi
Šta zakon menja
- Finansijski instrumenti koji se izdaju u Republici izdaju se kao dematerijalizovani, a uređuje se založno pravo na njima i registar založnog prava koji vodi CRHOV.
- Uređuju se uslovi i oblici organizovanog trgovanja i uvode se pružaoci usluga dostave podataka, radi veće transparentnosti.
- Pojačava se zaštita investitora i kvalitet informacija koje klijenti dobijaju, a uvode se veći zahtevi za nove trgovinske platforme i visokofrekventno i algoritamsko trgovanje.
- Preciznije se uređuju obaveze učesnika na tržištu u vezi sa zloupotrebama na tržištu.
- Povećavaju se obaveze izveštavanja Komisije, proširuju se njena nadzorna ovlašćenja i propisuju strože mere i sankcije prema učesnicima na tržištu.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi da su se posle globalne krize smanjili broj učesnika, broj transakcija i promet na Beogradskoj berzi, kao i broj javnih društava, uz „urušeno poverenje investitora“, kako navodi obrazloženje.
- Prema obrazloženju, Srbija je u pregovorima sa EU (poglavlja 9 i 6) preuzela obavezu potpunog usklađivanja sa propisima EU o tržištima finansijskih instrumenata (MiFID I i MiFID II), prospektu, transparentnosti i obeštećenju investitora, a rok po NPAA je kraj 2021. godine.
- Predlagač navodi da Strategija za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine, koju je Vlada donela 21. oktobra 2021, predviđa donošenje novog zakona.
- Prema predlagaču, tržište kapitala čini oko 10% finansijskog sektora, a banke oko 80%, pa tržište „ne obavlja adekvatno“ svoj zadatak izvora finansiranja privrede i alternative štednji u bankama.
Novac iz budžeta: Predlagač navodi da za sprovođenje zakona nisu potrebna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Rasprava u Skupštini
O zakonu se raspravljalo 3 dana, od 21. decembra 2021 do 23. decembra 2021. U načelu zajedno sa još 19 tačaka dnevnog reda, a zatim o 2 amandmana na ovaj zakon.
Detaljnije
- Usvojen
- 23. decembar 2021.
- Službeni glasnik
- 129/21
- Vrsta
- Novi zakon
- Oblast
- Tržište, privredni, monetarni, bankarski, carinski i poreski sistem; Svojinski i obligacioni odnosi
- Predlog podnet
- 3. decembar 2021.
- Hitan postupak
- nije predložen
- Sednica
- Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini
- Konačno glasanje
- 23. decembar 2021. u 18:12
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)Stenografske beleške, 21. decembar 2021.Stenografske beleške, 22. decembar 2021.Stenografske beleške, 23. decembar 2021.
Kako je glasao svaki poslanik (172)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE NjIME ŽELE OSTVARITI Zakon o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 112/15, 108/16, 9/20 i 153/20) koji je važio u prethodnom periodu, prvi put je stupio na snagu 17. maja 2011. godine, a počeo sa primenom 17. novembra 2011. godine. Tada doneti Zakon o tržištu kapitala, sadržao je standardna rešenja karakteristična za sisteme u kojima se dinamičniji razvoj tržišta kapitala tek očekuje. Odredbe evropskih propisa su u ovaj zakon delimično implementirane, odnosno u meri u kojoj je to dozvoljavao tada važeći domaći pravni okvir i u meri u kojoj ih je bilo moguće primeniti, imajući u vidu uslove na tržištu kapitala u Republici Srbiji. Odredbama ovog zakona uređena je javna ponuda i sekundarno trgovanje finansijskim instrumentima; regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma (u daljem tekstu: MTP) u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika); pružanje investicionih usluga i obavljanje investicionih aktivnosti, uključujući izdavanje dozvola za rad i uređivanje investicionih društava i drugih učesnika na tržištu kapitala; obelodanjivanje finansijskih i drugih podataka, kao i obaveze izveštavanja izdavalaca i javnih …
Potrebna sredstva
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva u budžetu Republike Srbije. finansijskim instrumentima, smatraju se, u - investment firms as defined in svrhe ovog zakona: Article 1 (2) of Directive 1) lica koja podležu obavezi dobijanja 93/22/EEC, dozvole, odnosno nadzora kako bi poslovala - credit institutions as defined in the na finansijskom tržištu, uključujući: first indent of Article 1 of Council (1) kreditne institucije; Directive …
Analiza efekata
ANALIZA EFEKATA ZAKONA Određivanje problema koje Zakon treba da reši Poslednjih godina na domaćem tržištu kapitala značajno se smanjio broj učesnika na tržištu, odnosno brokersko-dilerskih društava i ovlašćenih banaka, kao i broj transakcija na regulisanom tržištu, odnosno MTP, a samim tim i promet na Beogradskoj berzi. Pored toga nastavljen je trend smanjenja broja listiranih kompanija na regulisanom i MTP tržištu, usled stečaja, likvidacije ili promene pravne forme. Period globalne krize koji se osetio i kod nas, imao je kao posledicu urušeno poverenje investitora spremnih da ulažu u ovu …