Srpski jezik u javnom životu i zaštita ćiriličkog pisma

Šta zakon menja

• Obaveza upotrebe ćirilice proširuje se na sve subjekte koji posluju sa većinskim učešćem javnog kapitala; za državne organe, javna preduzeća i javne službe ona već postoji po Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama.
• Posebnim propisima mogu se uvesti poreske i druge olakšice za privatne subjekte, pre svega medije u privatnom vlasništvu, koji u radu koriste ćirilicu.
• Osniva se Savet Vlade za srpski jezik, koji prati stanje i predlaže mere.
• Nadzor vrši ministarstvo nadležno za kulturu, a za kršenje zakona propisuju se novčane kazne.
• Primena zakona počinje šest meseci od stupanja na snagu.

Zašto, prema predlagaču

• Prema obrazloženju, cilj je da se uvedu dodatne mere za negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma kao kulturnih i tradicionalnih vrednosti i podstakne šira upotreba ćirilice u javnom životu, s obzirom na njen, kako navodi predlagač, istorijski, kulturni i identitetski značaj.
• Predlagač u analizi efekata navodi da je ćirilica, uprkos dugoj tradiciji, „ugrožena u mnogim područjima javnog života“ u zemlji i regionu.
• Hitan postupak predlagač obrazlaže time da bi u suprotnom moglo doći do štetnih posledica u smislu „ugrožavanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma“.

Novac iz budžeta: Predlagač navodi da za sprovođenje zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo

Kako su glasale poslaničke grupe

Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo

Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.