Буџетски систем: веће пензије и плате у 2018. и забрана запошљавања

Расправа у Скупштини

О закону се расправљало 4 дана, од 6. децембра 2017 до 13. децембра 2017. У начелу заједно са још 30 тачака дневног реда, а затим о 175 амандмана на овај закон.

У расправи о овој тачки: 5 размена реплика (Шаровић Немања и Мартиновић Александар; Алексић Мирослав и Баришић Драгана; Радуловић Саша и Душан Вујовић; Радуловић Саша и Душан Вујовић; Радуловић Саша и Орлић Владимир). Како рачунамо

Предлагач и Влада

• Министар Душан Вујовић (Влада) наводи да закон, како то по закону мора, прецизира како се повећање пензија од 25 милијарди и повећање плата од 35 милијарди динара (бруто 2) распоређује на поједине секторе и кориснике.
• Министар Вујовић (Влада) наводи да се формирају радне групе и комисије које треба да уведу нови рачуноводствени контни план и да га доследно спроводе. Формира се и комисија која ће пратити и побољшавати програмско буџетирање, како би се пројекти оцењивали и финансирали према очекиваним ефектима.
• Министар Вујовић (Влада) на дан 5 наводи да ће комисије бити стручне, са највиђенијим домаћим и, по потреби, страним стручњацима. Оне треба да омогуће прелазак на обрачунско рачуноводство и програмско буџетирање. Утврђују се законом да би могле да се финансирају и да подносе извештаје. За одредбу о обради података о личности каже да су предлагачи нису хтели да је предложе, али их је Повереник упозорио да се лични подаци не смеју прикупљати ако то није уписано у закон.

За закон

• Посланици групе СВМ-ПДД оцењују да је изузетно значајна измена по којој је финансијска помоћ ЕУ од сада нови извор јавних прихода за надлежности аутономних покрајина и локалних самоуправа. Тврде да ће то дугорочно и предвидиво олакшати планирање већих инвестиција, јер локалне самоуправе често немају довољно сопствених средстава. Додају да закон не уређује како Војводини припадају изворни приходи и да то треба да реши закон о финансирању АП Војводине.
• Посланик Горан Ковачевић (СНС) наводи да нова одредба омогућава директним корисницима буџета да у току године мењају апропријације до 10%, уместо досадашњих 5%. За републичке кориснике одлучује Влада, а за локалне надлежни локални орган. По његовој оцени, систем тако постаје транспарентнији, јаснији и прецизнији.
• Посланик Марко Атлагић (СНС) наводи да је амандманом желео правно-технички да поправи текст и да подржи формирање тела за примену Међународних рачуноводствених стандарда за јавни сектор. Посланик Марко Ђуришић (СДС-НС) хвали Владу што је предложила одредбу о извештајима који ће се достављати Скупштини, јер је то, по њему, добро и они то траже у бројним законима.

Против закона

• Посланица Вјерица Радета (СРС) оцењује да су измене члана 10 непотребне, јер је већ додато да ће се обрада података о личности вршити у складу са законом о заштити података о личности. Сматра да је цео посао написан у договору са већином да би имала више могућности да говори о амандманима.
• Посланик Зоран Красић (СРС) тражи да се брише члан 11, којим се уводи комисија за примену Међународних рачуноводствених стандарда за јавни сектор. Каже да радну групу која помаже министарству формира Влада и да то не заслужује да буде у закону. Наводи и да се чланови 75 и 75а преплићу, као и да би у посао требало да буде укључена Државна ревизорска институција.
• Посланица Александра Јерков (ДС) прихвата што је министар уважио сугестију Повереника. Тражи да министар утиче и на колеге у Влади да поштују препоруке Повереника, јер су већ усвојени закони које је он оштро критиковао. Тврди и да Влада и јавна предузећа крију информације које би по закону морале бити јавне.

Преглед расправе написао је AI модел (claude-haiku-5-5) само из стенографских белешки; сваки навод приписан је ономе ко га је изнео, а сајт не преузима ниједан став. Цитати су проверени реч по реч у белешкама. Преглед може да садржи грешку; меродавне су белешке. Како рачунамо