Реплике и опомене

Размене реплика 43

• Шешељ Александар и Мартиновић Александар · 5 говора наизменично · 10. мај 2020. · Друга седница Првог редовног заѕедања Народне скупштине Републике Србије у 2020. години
  На дневном реду: Избор народних посланика: овера потписа и у општинским управама

  Цела размена, од речи до речи

  Шешељ Александар

  Хвала, господине Маринковићу. Па, требали би можда да видимо шта је интенција правног прописа да се скупи десет хиљада потписа, односно законског услова десет хиљада потписа за излазак на изборе. То је да би се из политичког живота одстранили они који су неозбиљни, они који су екстремни, они који немају никакву подршку и да не би правили фарсу од политичког живота у Србији и зато је прописано да само онај који може да прикупи десет хиљада потписа може да се кандидује на изборима. Ми смо имали ситуацију више пута широм Србије да те маргиналне појаве, предају локалне листе и освоје мање гласова него што су имали потписа за предају локалних листа. Друго, једна ствар је разговарати у згради Народне скупштине под туторством из ЕУ, као што је то био случај у Србији, а потпуно друга ствар је када Народна скупштина, односно председница Народне скупштине иницира те разговоре у оквиру уставног положаја Скупштине Србије и независности које Устав гарантује. А не да слушамо ислужене европосланике који овде држе предавање и препоруке шта која странка треба да ради. То није дијалог, то је испуњење наређења. И то је то. Ми смо чули како да је у Немачкој или Француској се десило ово испред Народне скупштине да би људи били похапшени и тако даље, дошло би до привођења и осталих ствари. Па, ја не знам како ми икада можемо да уђемо у ЕУ ако ми толеришемо фашизам на степеницима Народне скупштине. Зашто се ми не понашамо као ти напредни модерни Немци, они хапсе, процесуирајум, не дозвољавају такво понашање, не дозвољавају нападе на народне посланике. А шта се овде дешава? Ништа, телевизијски емисије због пребијања Маријана Ристичевића. Дакле, ви шаљете на тај начин поруку да се то толерише у Србији такво понашање, да то није нешто непримерено. Не можете да кажете да би они једва чекали да изигравају жртву. Није тачно, грађани Србије би поздравили спровођење закона и не дозвољавање нарушавања угледа Народне скупштине и напада на народне посланике. Нисте можда могли ове са имунитетом да хапсите и не треба да им скидате имунитет, али могли сте све њих около који су били и који немају имунитет, па би те њихове присталице видели да су их искористили Бошко Обрадовић и остали и не би им се више придруживали у таквим неким бесмисленим акцијама и нападима на остале народне посланике.

  Председавајући

  Хвала, господине Шешељ. Реплика, доктор Мартиновић. Изволите.

  Мартиновић Александар

  Управо је то држава и урадила. Дакле, 15 тих хулигана које је довео Бошко Обрадовић су приведени. Један од њих, да бисте знали ви и грађани Србије иза себе већ има 13 година робије због тешких кривичних дела. Дакле, такви људи су се окупили пре два дана овде на улазу у Дом Народна скупштине да би спречили народне посланике да дођу на своје радно место и да дебатују о предлозима закона. Дакле, један од њих има иза себе већ 13 година робије. Неки од њих су већ регистровани као нарко дилери. Неки од њих су одговарали због кривичног дела разбојничке крађе. Да вам не наводим сад све детаље. Бошко Обрадовић, боље речено, Драган Ђилас, да се ми не лажемо, Драган Ђилас је покупио са дна друштвеног живота људе и послао их овде пред Народну скупштину, а Бошка Обрадовића искористио као батину којом треба да се лупа пре два дана по глави Маријана Ристичевића, данас, сутра или за седам дана, по ко зна чијој глави. Само да знате о каквим људима се ради. Ради се о људима којима уопште није стало ни до каквих избора, ни до какве демократије. Баш њих брига шта је тема у Народној скупштини. Баш њих брига шта пише у предлозима закона. То су чисти криминалци. То су хулигани, то су разбојници који су доведени пред Народну скупштину да би изазивали инциденте. Дакле, држава Србија је реаговала. Оно где држава Србија није реаговала и добро је што није реаговала, а то Драган Ђилас жели, да се према Бошку Обрадовићу као народном посланику, још увек народном посланику, примени сила од стране полиције да би Бошко Обрадовић и Драган Ђилас испали политички мученици. Само им то још недостаје у оном сценарију који су написали – како би требао да се одвија политички живот у Србији. О томе се ради.

  Председавајући

  Хвала, др Мартиновићу. Право на реплику има господин Шешељ.

  Шешељ Александар

  Тек накнадно су ти људи ухапшени и то после нашег упозорења да би, уколико закон не може да се спроведе, уколико је министар полиције неспособан да би требало да напусти то место, а не да се то све дозвољава. Подсетићу вас, испред Народне скупштине било је више телевизијских камера него протестаната, односно људи који су тамо протествовали. Толико значи од тог догађаја. Полиција апсолутно није интервенисала да нападе на народне посланике спречи. Знате како? Намеће се закључак - уколико ви не желите са тим да се обрачунате, односно да спроводите закон и да не дозвољавате нарушавање интегритета народних посланика онда можда и треба такве ствари да се нам дешавају.Нас су покушали тако да нападају, али ми се не дамо, ми ћемо им одговорити, а ви их толеришете, па ћете видети онда како ћете проћи. Дакле, ми смо слушали од председника Републике конкретно да се скупи и пет милиона – нема попуштања. И ја то подржавам. Улица не треба да утиче на политички живот у Србији и не сме се мењати власт на улици и то СРС говори од свог оснивања. Али баш ти „Један од пет милиона“ и њих то два од пет милиона, не знам да ли да је господин Маринковић био на том састанку, они су предложили ово што ми данас доносимо у Народној скупштини, не парламентарне странке, не посланичке групе, него неке маргиналне политичке појаве којима ви излазите у сусрет зато што мислите да ће то наићи на добар коментар од стране институција ЕУ, само због тога. Уколико неко не може да скупи неопходних 10.000 потписа да учествује на изборима, нема шта да тражи. Ми смо видели и на прошлим председничким изборима да је Ненад Чанак најпопуларнији у Бајиној Башти. Његова аутономашка политика, војвођански сепаратизам да је најпопуларнији у Бајиној Башти. Видели смо неке сада друге странке да су најпопуларније у Јабланичком и Топличком округу, на пример, а већина тих посланика живи, на пример, у Војводини и немају тамо своје представнике, али су скупили велики број потписа.

  Председавајући

  Хвала, господине Шешељ. Реч има господин Мартиновић. Право на реплику. Изволите.

  Мартиновић Александар

  Даме и господо народни посланици, ево, сад смо се сложили, дакле, председник Републике је лепо рекао – нећу да прихватим ваше уцене, таман да вас се скупи пет милиона. Може да вас се скупи пет милиона на улици, не прихватам ваше уцене. Ако хоћете да разговарамо, место за разговор је у парламенту и ми смо те разговоре и водили у парламенту. Ја, о томе што смо разговарали, не видим ништа лоше, напротив, ја мислим да је то добро, да је то благотворно за демократију у Србији, да треба да разговарамо, да треба једни друге да саслушамо. Нико од нас не зна све о свему. Неко зна више, неко зна мање. Али, зато смо се ваљда сви заједно и борили и изборили да имамо демократски и политички систем у коме људи који не мисле исто о неким питањима међусобно разговарају. Ја не видим који је други начин да дођемо до решења проблема, сем да једни са другима разговарамо. Што се тиче тих 10.000 потписа, због грађана Србије, желим то да кажем, то и даље остаје услов да би сте кандидовали вашу изборну листу, ми не смањујемо број потребним потписа, ми сада само прописујемо да се потписи и то пре свега због здравствених разлога, јер пандемија још увек влада у Србији, да се потписи могу оверавати за народне посланике, односно, за одборнике у скупштинама јединица локалне самоуправе и у општинским, односно градским управама, али 10.000 потписа као услов да бисте изашли на изборе са својом изборном листом остаје. Дакле, то се не мења, то није избачено, само додајемо да се потписи могу оверавати, тих 10.000 потписа за парламент, односно одговарајући број потписа за локалне скупштине, да се могу оверавати у општинским, односно градским управама, ништа друго.

  Председавајући

  Хвала, докторе Мартиновићу. Реч има народни посланик Александар Шешељ. Право на реплику. Изволите.

  Шешељ Александар

  По Закону би требало да сви учесници у изборном процесу да буду једнаки, а видимо да су овде неки једнакији од других. Прве три листе које су предате за изборе 2020. године, су скупиле своје потписе код јавних бележника, где је то много теже урадити због споре процедуре и због велике гужве и због негде неснађености јавних бележника у целом том поступку, а неки ће сада да по општинским управама на много лакши и са много мање формализма да скупљају те потписе и њима је велики посао олакшан, а то није у реду и није фер према осталим изборним актерима, да не причам о овим другима којима је власт скупила потписе, не рачунам ту мањинске странке. Дакле, требали су сви да буду једнаки, а не да се некима подвлађује, поготово онима којима се сада излази у сусрет, они у политичком животу Србије, у бирачком телу апсолутно не постоје. Зашто би било корисно за нас да се уради све шта они хоће уколико они нису у стању да изађу самостално на изборе и не би били то у стању да ураде са јавним бележницима у том процесу. Што би се излазило њима у сусрет? Шта ће нам похвале из Европске уније због тога? Као да ће то утицати нешто на квалитет избора. Треба да радимо оно што је добро за грађане Србије и да они могу да имају политичке странке које имају различите програме на изборима и да могу да чују, односно, да политичи програм тих странка дођу до њих путем средстава основног информисања. А да сада измишљамо нове странке да би било више људи на изборном листићу, односно више кандидата, ја мислим да је то потпуно бесмислено. Дакле, ви сте 2016. године послушали на неки сличан начин и Америчку амбасаду, Кајла Скота који је под притиском, односно притискао је извршну власт у Србији, Републичку изборну комисију, и на крају је убацио две посланичке групе, односно две листе у Скупштину Србије Чеда – Борис – Чанак и ДСС, Двери и сад вам је тај Бошко Обрадовић крив за све и ви осуђујете његове поступке. Па, могли сте тада то све да спречите. Хвала вам.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Орлић Владимир и Радета Вјерица · 4 говора наизменично · 10. мај 2020. · Друга седница Првог редовног заѕедања Народне скупштине Републике Србије у 2020. години
  На дневном реду: Избор народних посланика: овера потписа и у општинским управама

  Цела размена, од речи до речи

  Орлић Владимир

  Дакле, то је… Завршавам реченицу, господине председавајући. Дакле, то је цела и комплетна истина и сада то ови Ђиласови фашисти покушавају да искористе као неко оправдање за оно што данас раде и као разлог да добију симпатије било кога у овој земљи. бојим се да од тога неће бити ништа из једног јединог разлога – грађани ове земље не симпатишу, па самим тим не могу ни да покажу разумевање за фашисте, не могу да сажаљевају фашисте, не могу да се са њима идентификују, ми смо увек били слободарски народ, народ поносан на своју антифашистичку традицију и баш због тога не пролазе подмукли покушаји ни Бошка Обрадовића, ни Драгана Ђиласа, ни њима сличнима. Мислим да је то у овој земљи апсолутно свакоме јасно.

  Председавајући

  Хвала колега. Реч има Вјерица Радета, право на реплику. Изволите.

  Радета Вјерица

  Допунићу колегу Орлића, он је малопре већ изашао из теме, па је причао о томе шта је све власт урадила, шта је све показала народу. То је већ предизборни део. Заборавио је неколико ствари, ја ћу само да га допуним. Да, ви сте народу показали како вам министру краду, ви сте народу показали како се афере попут „Јовањице“ и „Крушика“ сакривају под тепих, ви сте народу показали како извршитељи избацују људе и остављају без крова над главом, ви сте народу показали како хара увознички лоби на штету нашег српског сељака, и тако, показали сте ви неке ствари заиста које вас не препоручују онако баш како се вама чини. Хвала.

  Председавајући

  Хвала колегинице Радета. Право на реплику има Владимир Орлић.

  Орлић Владимир

  Добро, значи, ако је то сав одговор на ове лажи и подметања које покушавају да ставе у уста Александру Вучићу, како ја то онда могу да схватим до као покушај да се у тој кампањи некоме придружи. Ја заиста не разумем. Дакле, у дану када причамо о томе да су колегу испребијали, главу му разбили, покушали да га убију, у дану када причамо да су покушали да слажу да је он некоме ножем претио, у дану када причамо о томе да монструозну кампању поново воде против Александра Вучића и чланова његове породице, да као одговор добијемо шта – ми смо, изгледа, криви за све то што се дешава, ми смо то, изгледа, све заслужили. Бојим се да неће бити. И ко год покушава да нас са бившим режимом у томе изједначи мислим да само страшно греши. Никада неће бити исти они који институције чувају са онима који су институције рушили и ову Скупштину, између осталог, палили, што је више него добро познато свима. Никада неће бити исти они који за свачију децу раде и свако дете покушавају да, свакоме да обезбеде бољу будућност, са онима који бесомучно нападају децу Александра Вучића, друге чланове његове породице или децу било кога ко се политички налази на страни СНС или парламентарне већине. Никакве ту једнакости нема и то нико неће моћи да изведе, колико год се трудио и шта год рекао. На самом крају, никада неће бити једнаки они који бране демократију у овој земљи, што данас раде људи и колеге ваше које би због тога требало да поштујете, уважите макар. Дакле, они који су показали да су спремни да се за ту демократију боре са фашистима и дрипцима најобичнијим са 13 година робије због диловања деци нашој. Ту никакве једнакости нема, никада је неће бити, зато што Србија схвата да је ту разлика огромна. Зато у овој земљи ја ценим, и тог 21. јуна колико год се неко око тог датума бринуо, може да победи само политика Александра Вучића, листа коју он предводи и овај пут, између осталог, јер обезбеђује ту будућност за сву децу Србије, али и због ноторне чињенице – једино је та листа, та политика и тај човек именом и презименом Александар Вучић брана да ови фашисти, да ови бандити поново дођу на власт у Србији колико год неко имао високо мишљење о себи, други му брана нису, зна се ко јесте, Александар Вучић и СНС, запамтите то добро.

  Председавајући

  Хвала колега Орлићу. Јавила се Вјерица Радета, реплика. Изволите.

  Радета Вјерица

  Ви из власти, четири године покушавате пре свега, ради јавности да кажете да смо ми српски радикали мало, мало па исти као ови који су тзв. проевропска опозиција. Ми се сада као њима нешто придружујемо и то није први пут. Заиста, и завршавам овај круг реплика, само једном јасном и прецизном реченицом – СРС је опозиција и власти и опозиција овом делу тзв. европске опозиције. Српска радикална странка једино никада није била и неће бити опозиција Србији и народу. А ко ће како проћи на изборима, ја бих ипак да сачекамо 21. јун. Хвала

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Живковић Зоран и Мартиновић Александар · 4 говора наизменично · 29. април 2020. · Прва седница Народне скупштине Републике Србије за време ванредног стања
  На дневном реду: Предлог одлуке о потврђивању Одлуке о проглашењу ванредног стања, коју је поднела Влада, 26. априла 2020. године и и још 1

  Цела размена, од речи до речи

  Живковић Зоран

  Хвала лепо. Реплика траје два минута, ја ћу се држати тога. Јуче је један од колега прекопута, шеф посланичке групе СНС-а, изрекао много неистина везано за мене, моју личност, тако да ћу у најбољој намери, у најбољој атмосфери да узвратим на то. Прво ме је оптужио да сам "ђускао у ЈСО". То је, ем лаж, ем глупост. Био је концерт у Кули, Бајага и Инструктори и ја сам био присутан. Рекао је да сам ја рекао да је Легија народни херој. То ни у стању потпуног лудила не може да ми падне на памет. После тога је рекао да је ванредно стање у време "Сабље" уведено на неуставан начин и да је тад требало да то уведе Скупштина, али да је то увела в.д. председника Србије тада, у том тренутку. Па, не чуди ме да неко ко се хвали да је врстан правник, то је иначе обичај код напредњака да се хвале да су најбољи студенти, нема појма о ономе што говори, или лаже. По Уставу из 1990. године, члан 83. став 1. тачка 8) пише да председник државе проглашава ванредно стање на образложен предлог Владе. Према томе, тај самозвани паметни правник који предаје на некаквој средњој медицинској школи, не знам каквој, нема појма са правима, или је имао намеру да слаже српску јавност. Ја се надам да је ово друго. У принципу, не бих карактерисао то понашање, он је сам карактерисао више пута, тако да нећу да причам о томе. Рекао је да су неки људи, једна певачица и један певач и један генерал узели одштету зато што су били у "Сабљи". Није тачно. Цеца је осуђена лежала са наногицом, Лукас се договорио, није тражио ништа и Павковић је отишао у Хаг после тога.

  Председавајући

  Нико их није помињао поименце, према томе, завршите реплику. Није то изречено. Правни факултет у Новом Саду није макар каква школа. Реч има народни посланик Александар Мартиновић. Изволите.

  Мартиновић Александар

  Даме и господо народни посланици, драго ми је, госпођо Гојковић, што сте омогућили да се ова расправа коју смо почели синоћ заврши до краја. Било би добро да господин Живковић тај члан Устава из 1990. године прочита до краја, јер га није прочитао до краја. Он је прочитао само неколико реченица које иду у прилог његовој аргументацији. Када би прочитао тај члан Устава из 1990. године до краја, онда бисте ви, народни посланици, и ви, грађани Србије, могли да чујете да је у том Уставу писало да се ванредно стање може увести само на делу територије Републике Србије, а они су га увели на целој територији Републике Србије, и то не да би се борили против организованог криминала, него да би водили политичку хајку против људи који им у том тренутку нису одговарали. Ко је измислио тзв. земунски клан? Они који су дошли на власт после 5. октобра 2000. године. То је био јединствен клан, земунско-сурчински. Кад су они дошли на власт, онда су направили поделу на земунски клан, који не ваља и сурчински клан, који ваља. Сећате се "Крмиво продукта"? Ко је тамо ишао на забаве? Ко се тамо дружио? Ко је тамо пио вино? Јел се сећате шта је говорио онај власник "Крмиво продукта"? Каже - кад су почели да долазе код мене 5. октобра 2000. године, неко у поцепаним фармеркама, у неким патикама, у некој старој јакни, а после годину дана, сви са неким бесним џиповима, у најновијим оделима, најбогатији људи на свету. Објасните грађанима Србије како је то могуће? То је једна ствар. (Председник: Време.) Ево, завршавам. Друга ствар. Каже Зоран Живковић - резултат "Сабље" и резултат увођења ванредног стања је да је Небојша Павковић завршио у Хагу. Супер. Одрадили сте најбољу могућу ствар за Србију, испоручили сте човека који је за време НАТО бомбардовања био командант Треће армије. Прекршили сте Устав, исто као што сте прекршили Устав из 1990. године, када сте Слободана Милошевића, без било каквог правног основа, на основу уредбе Владе, ви који данас причате о уредбама Владе… (Искључен микрофон.)

  Председавајући

  Захваљујем. Реч има народни посланик Зоран Живковић. Изволите.

  Живковић Зоран

  Прво, нека самозвани добри правник прочита тај члан. Тамо пише - ако се на делу територије угрози безбедност… Читај, члан 84, нећу да држим предавање овде, матор сам а и немам формалне компетенције за то. Што се тиче теме око Милошевића, одмах да дам одговор. Прво изручење за Хаг је било 1997. године, и то је урадио Милошевић. И онда се сетите оне двојице, не могу сад да се сетим како се зову, дајте ми пет минута па ћу наћи како се зову, Ердемовић и још један. Према томе, то је верификовано Кумановским споразумом, који је потписан када је сада владајућа већина била такође владајућа већина. Онда немојте да измишљате и да лажете. Што се тиче "Сабље", понављам, потпуно поносан на све што је урађено тамо. Не постоји ништа што је лоше урађено. Ја нисам био у Шилеровој никад, а ви немојте да прозивате сада своје министре, то није лепо са ваше стране. То сам ја урадио још када је требало, тако да, али ја не знам где је Шилерова, ни дан данас, мада живим у Београду тако дуго и знам јако добро Београд, али то нема никакве везе са влашћу која је била тада одговорна за живот Србије. То је од новембра 2000. године до децембра 2003. године и то је Периклово доба Србије у сваком погледу.

  Председавајући

  Хвала вам. Реч има народни посланик Александар Мартиновић. Изволите.

  Мартиновић Александар

  Нисам разумео најбоље ово око новембра 2001. године до 2003. године, право да вам кажем. Можда би госпођа Вјерица Радета као судионик тих догађаја могла мало да ме подсети на шта је господин Зоран Живковић мислио. Ја се сам добро сећам, као што се и сећају грађани Србије тог времена, када су они дошли на власт, дакле, када су они дошли на власт, Милорад Улемек Легија, који је у то време био командант Јединица за специјалне операције, проглашен је националним херојем зато што је окренуо леђа Слободану Милошевићу и прешао на страну ДОС-а. Сада ја питам господина Живковића, који је био савезни министар унутрашњих послова - како је могуће да су људи попут Душана Спасојевића, попут Милета Вуковића Кума, попут свих оних које сте 2003. године, значи, пост фестум, прогласили криминалцима, убицама и тако даље… Сви су имали легитимације, службене легитимације Ресора Државне безбедности. Сви до једног. Говорио сам о такозваном земунско-сурчинском клану, који је постојао и пре 5. Октобра 2000. године и онда када сте ви дошли на власт, онда сте направили вештачку поделу па сте рекли – ово су Земунци, али и ти Земунци су постали криминалци после 12. марта 2003. године. До 12. марта 2003. године они су били угледни бизнисмени. Неки су били полицајци, неки су били адвокати, неки су били ово, неки су били оно, али сви су били угледни грађани Републике Србије. Од 12. марта 2003. године постоје два клана, један је земунски који не ваља, а други је сурчински који ваља. Тај сурчински клан то вам је „Крмило-продукт“. Он није становао у Шилеровој улици. Ви знате где је „Крмило-продукт“ имао фирму, у Сурчину. Код њега сте ишли најпре у поцепаним патикама, после тога у џиповима, најновијим моделима, скупим ципелама итд.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Гојковић Маја и Живковић Зоран · 4 говора наизменично · 29. април 2020. · Прва седница Народне скупштине Републике Србије за време ванредног стања
  На дневном реду: Предлог одлуке о потврђивању Одлуке о проглашењу ванредног стања, коју је поднела Влада, 26. априла 2020. године и и још 1

  Цела размена, од речи до речи

  Гојковић Маја

  Кад сте ви дошли на власт, одлазило је годишње у просеку 38.000 до 45.000 људи и то је дуго трајало. (Ненад Константиновић: Шездесет хиљада.) Измислили сте то. Значи, ништа се ту није променило. Али, оно што је добро у овим несрећним временима, да се 400.000 људи вратило у државу, 400.000 људи се вратило у Србију, вратили се из ЕУ. Врло мали број се вратио из неких далеких географских подручја. Вратили су се из ЕУ. Раде на неке уговоре, немају здравствено осигурање. Вратили су се овде. И сада ће држава да ради на томе да остану. За разлику од вас, ви сте радили на томе да их што више оде. Спремићемо извештај за неку наредну дискусију колико људи је отишло од 2000. године из Србије, из Југославије, из Државне заједнице Србије, до промене власти. И да ми кажете онда зашто су отишли из такве бајковите Србије коју сте ви предводили, што су одлазили, кад нису морали? Нису морали. Таман, оволико мало нам је фалило да уђемо у ЕУ, оволицко, па да остварите тај њихов сан да остану овде. Значи, извадићемо егзактне податке од 2000. до 2013. године и онда ћемо да разговарамо од 2013. године до данас. Срећом, 400.000 људи се у овим несрећним околностима вратило. Морамо сви као друштво да радимо на томе да останемо, јер овде је очигледно боље. Бољи је здравствени систем, овде су осигурани, за разлику у оним државама где очигледно нешто није штимало, па су они морали да се врате у Србију, из које ви кажете беже. Не слажем се с тим.

  Председавајући

  Право на реплику, народни посланик Зоран Живковић. Изволите.

  Живковић Зоран

  Не разумем потребу да се износе неистине, посебно у време кад је то лако провериво. Сада свако може, не мора да буде нешто много паметан и едукован, али оде на Гугл, па провери. Око заказивања Скупштине и проглашења ванредног стања. Да чујете, председнице Скупштине, пошто очигледно то не знате, а то је ваш посао био, ванредно стање је проглашено од стране тријумвирата шефа и још две пратиље 15. марта. Кафићи, забрана рада кафића – 21. март у 20.00 часова навече. Према томе, у време када су кафићи могли да раде, пет дана после проглашења ванредног стања, није могла да заседа Скупштина. Наравно да би та Скупштина донела одлуку онакву какву предложи Вучић, ту нема никакве сумње. Ови што овде реагују на Павловљев ефекат, односно на звонце, би гласали у секунди и све би било океј. То је био страх. Да ли је био страх шта ће да се деси у парламенту или, што мислим да је другачије, једно поновно показивање бахатости и примитивизма, макар то био и правни, уставни примитивизам? Цитирам: „Сад ћу да им покажем да ја могу то да радим и противуставно“. Значи, хајде мало да будемо озбиљни. Што се тиче цитирања, ко се колико цитира, зависи шта читате и шта гледате, ако гледате „Задругу“ тамо нико неће да цитира мене, а ако гледате неке научне радове о „Сабљи“ имаћете на једно 100 места где се цитирају и моје изјаве из тог времена. Хвала.

  Председавајући

  Право на реплику има народни посланик Маја Гојковић. Изволите.

  Гојковић Маја

  Само да вам кажем, не може да се пореди Народна скупштина Републике Србије са кафићем и са кафанама. Ја то не умем да радим. Ја то не умем да радим, али хајдемо у бројевима. Преко 500 људи је сада у систему да бисмо ми овде дискутовали о тачкама дневног реда, а у кафићу буде једно 30 људи. Они који феноменално раде тридесетак у исто време, али не можемо стварно да упоредимо један озбиљан рад овде и слободно време које сви волимо да проводимо у кафићу. Не знам шта да вам кажем, ви кажете председник државе и две пратиље, а то смо вероватно председница Владе и председница Народне скупштине Републике Србије, те две пратиље, претпостављам. Ако имате неког другог на уму, ви слободно реците па ме демантујте. Срећом, 2003. године, када сте ви уводили ванредно стање, Наташа Мићић је сама себи била дублер и пратиља. Значи, онда није постојало. Она је била све. Она је била прва пратиља председници Народне скупштине, в.д. председник државе исто Наташа Мићић, о темпора, о морес. Сама себи би после тога додела Нобелову награду да није било избора и онда би прочитала да Наташа Мићић додељује Нобелову награду Наташи Мићић и овако би се руковала. Тако изгледа демократија када је ви спроводите, а овде је био председник државе и, како ви кажете то поспрдно, вероватно зато што смо ми жене на овим одређеним државним позицијама две пратиље. То никад нисте рекли ни за једног мушкарца који обавља важне државне функције, него када су жене ту, онда треба да нас срозате на ниво некаквих пратиља које немају ништа у мозгу, не знају да напишу допис, не знају да оцене ситуацију, да тумаче Устав, него оне су ту неке икебане, пратиље и стоје поред председника државе. Мени је част да, ето, будем икебана поред председника Александра Вучића и не можете баш ни да ме увредите, него сте увредили жене. Жене сте увредили које се баве… Ево, ја се бавим 30 година овим одговорним послом, заиста, пуних 30 година, Зоране Живковићу. Хвала.

  Председавајући

  Право на реплику има народни посланик Зоран Живковић. Изволите.

  Живковић Зоран

  Прво, рекао сам шеф и две пратиље, ако сте се ви препознали у томе онда је то ваш проблем, а и сами сте рекли да вам је то част, тако да не видим шта је ту проблем. Још једном за 2003. годину, пошто, видим, има буљук генијалних правника, по Уставу из 1990. који је важио и 2003. године, ванредно стање је, слушајте ме добро, да упамтите једном, уводио пред-сед-ник др-жа-ве, а пошто тад није постојао зато што није изабран на изборима, јер није било већине, ту функцију је по Уставу вршила председница парламента, те је она апсолутно на предлог Владе, по члану 83. тадашњег Устава, увела ванредно стање и то нема никакве везе са овим сада. Значи, сада ванредно стање уводи парламент, а тада је ванредно стање уводио председник, у оба случаја на предлог Владе. Овде је на предлог министра одбране, колико се сећам, један тријумвират, самоизабран, у том смислу, мада постоји тај члан 200. садашњег Устава који може да се тумачи овако или онако, да не улазим ја у то, али поента је да ли је… Године 2003. није било потребе да заседа парламент да би се увело ванредно стање, а у време ванредног стања је парламент заседао и доносио законе, а сада је било неопходно да заседа парламент, односно било је услова да буде сазван. Ви сте ставили парламент испод нивоа кафића тиме што су кафићи могли да раде, а парламент не. Ако је било питање безбедности, могао је да заседа парламент у Сава Центру, у Арени, да седимо 10 метара једни од других, микрофона данас има колико год хоћете, да седимо 50 метара од Владе што је добро и за здравље, духовно и физиолошко, и све је то могло да се уради у једном дану да није било бахатости – сад ћу да вам покажем шта ја могу да радим. У томе се разликујемо.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Имамовић Енис и Небојша Стефановић · 4 говора наизменично · 29. април 2020. · Прва седница Народне скупштине Републике Србије за време ванредног стања
  На дневном реду: Предлог одлуке о потврђивању Одлуке о проглашењу ванредног стања, коју је поднела Влада, 26. априла 2020. године и и још 1

  Цела размена, од речи до речи

  Имамовић Енис

  Министре, ја испред себе имам ваш тивт у ком ви експлицитно кажете да тражите од грађана Новог Пазара да поштују мере које су уведене, да ће полиција стриктно контролисати понашање током полицијског часа. Све је то у реду, али зашто то нисте објавили и за друге грађане? Ја не видим ниједног другог грађанина којег сте ви прозвали на вашем твитер налогу, ниједног другог грађанина широм Србије, које ви сад набрајате, нисам видео да сте набројали, ниједан град посебно. И, о чему ви причате? Прије годину дана, подсетићу вас, читава Србија је страшне сцене гледала како три жене горе на тераси трећег спрата у Новом Пазару, зато што ватрогасци немају мердевине. И, вас данас није срамота да ви кажете да ћете тек наредне године да испоручите мердевине. И, ви ћете неком да спочитавате да није набавио мердевине у чијој то надлежности није ни било. Па, мене би било срамота да то кажем. Сви који су кршили мере биће прописано кажњени, али ви дугујете извињење онима који су поштовали мере. Ви вријеђате достојанство људи, одраслих људи, и који поштују и који се одговорно понашају у овој ситуацији, зато што генерализујете ствари. Једва сте дочекали. А, подсетићу вас, доћи ћете сви ви у тај исти Нови Пазар по гласове сада на изборе. Видећемо како ћете проћи. Подсетићемо вас ми на ово понашање и на ово прозивање грађана Новог Пазара.

  Председавајући

  Нема потребе да дижемо тон, расправа иде у најбољем реду. Министар Стефановић има реч. Изволите.

  Небојша Стефановић

  Видите, у томе и јесте разлика. Ви размишљате само о гласовима. И ви када наступате, размишљате о томе како да узмете гласове. Ви размишљате о грађанима Новог Пазара као о некоме ко треба да вам да гласове. Ја о њима размишљам као о грађанима којима треба нешто да учиним. Нажалост, многи су људи седели у власти, не морају лично бити надлежни за то, али извините, живите у том граду. Ја бих волео да ме као министра унутрашњих послова у Новом Пазару сачекало 20 нових возила и 20 лестви. Па, што није? Што се нисте борили? Што сви ти људи нису учинили? Што сви ти људи који су из Новог Пазара били у власти нису до тада то урадили? Имаћете прилику да одговорите, не морате из клупе. Дакле, ја ћу се борити да у сваком граду имамо више опреме него што смо имали на дан када сам постао министар унутрашњих послова. Већ данас је то тако. Наравно да нисам задовољан и мислим да можемо још боље. Али, нажалост, оно што се дешавало, не можете да кажете да је било мед и млеко, а онда 2014. године одједном све лоше. Жао ми је што сам затекао у многим секторима унутар МУП стање које није било идеално. Држава није увек имала новца. Срећом, захваљујући оној политици Александра Вучића, који омогућава да данас имамо више новца, можемо више да набавимо. Не прави МУП свој новац, то је јасно, и ми да држава не стоји боље, не бисмо могли то да урадимо, али га усмеравамо тамо где је најпотребнији. Заиста, мање смо инвестирали у Београд, него што смо инвестирали у многа места унутар Србије која су била теже погођена у неким претходним годинама. Данас имамо више и ја очекујем да се заједнички боримо, не за, како кажете гласове, него за то да грађанима буде боље.

  Председавајући

  Захваљујем. Само да видим шта сад да радим. (Војислав Шешељ: Шта је било, Мајо?) Размишљам. Ја сам као „Мислилац“ Роденов и сад је тај моменат да размислим у ком правцу да наставимо. Изволите, реплика.

  Имамовић Енис

  Овако, министре, можемо да се договоримо. Хајде да скинете ознаку тајности са свих седница Владе са којих су учествовали министри из Новог Пазара, па да видимо шта су тражили и шта је ова и било која влада испунила. Ви данас имате министра из Новог Пазара у вашој Влади, ја не знам да ли ви можда њега критикујете да он можда за грађане Новог Пазара не тражи ништа, да он можда не тражи од вас да ви опремите ватрогасну службу. Али, да вас подсетим, не би требало нико посебно од вас да тражи да ви опремите ватрогасну службу. Довољно вам је да прије годину дана имате један страшан случај, да вам три жене изгоре живе на тераси зато што немате опремљене ватрогасце, да вам месец дана након тога ватрогасци долазе на интервенцију са цистерном у којој је залеђена вода, да испод те цистерне ложе ватру, да би одледили цистерну да гасе пожар. Па, мене би било срамота да се јавим, министре. Ви пребацујете одговорност на министра из Новог Пазара, чија то није одговорност. Али, ја одговорно тврдим и верујем да су тражили то од вас и од свих претходних министара полиције. Зашто то није испуњено? То је главно питање, то је питање због чега ми данас живимо у граду и због чега ми данас посебно морамо да се захваљујемо за донације које долазе из иностранства? Ми плаћамо порез Србији, ми плаћамо порез Београду, а болнице нам се опремају из донација. Градимо школе и обданишта из страних донација. Мене би то било срамота да кажем да сам на вашем месту.

  Председавајући

  Хвала. Министар Стефановић има реч.

  Небојша Стефановић

  Дакле, ја не бежим од своје одговорности ни у једном тренутку. Као министар унутрашњих послова, ја сам једини који је у Влади одговоран за функционисање свог ресора и то је потпуно јасно. И где год постоји моја одговорност, треба да је сносим. И то је потпуно јасно. Само хоћу да кажем да затечено стање није било јединствено за Нови Пазар, оно што смо успели да поправимо. Нажалост, лестве не могу да се направе за релативно кратко време. Покушавали смо да их набавимо, покренули поступак. Поступак набавке траје. Нажалост, Корона је сад мало успорила све, произвођачи су стали, јер су прекинули са радом. Али, свеједно, очекујем да ћемо врло брзо имати потпуно нови камион лестви. Не знам у овом тренутку колико нових ватрогасних возила смо набавили за Нови Пазар у претходних две или три године, даћу вам и тај податак, али јесмо. Јесмо набавили све оно што смо могли, чак смо се негде трудили да у средине попут Новог Пазара, где је можда у неком ранијем периоду много мање стизало, има таквих средина и широм Србије, нажалост, просто, биле су запостављене, да ту више уложимо, да бисмо направили. Ево, био сам пре можда годину дана у Сокобањи, то се сећам. Просторије ватрогасне бригаде у веома лошем стању. Онај један џип улаз који су имали, добили од жандармерије кад је жандармерија завршила с њим, кад више није био малтене за употребу. Шта сам могао да урадим? То је било 2004, 2005, 2006. и 2007. године. Купите нова. Наравно. Али, тај буџет није неограничен. Ја бих волео да могу да купим 500 камиона данас за ватрогасце. Просто не могу. Не постоје средства у том буџету. У сваком случају, хоћемо да радимо, да виде грађани сваког дела наше земље да бринемо о њиховој безбедности. Ја сам ово рекао да видите како, свиђа ми се што сам вас испровоцирао, да видите како изгледа и како је лако бацити то и рећи – ево, то је тако. (Војислав Шешељ: Како ти као министар смеш да провоцираш?) Ја сам само рекао да ми је драго да је испровоциран.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Живковић Зоран и Мартиновић Александар · 4 говора наизменично · 28. април 2020. · Прва седница Народне скупштине Републике Србије за време ванредног стања
  На дневном реду: Предлог одлуке о потврђивању Одлуке о проглашењу ванредног стања, коју је поднела Влада, 26. априла 2020. године и и још 1

  Цела размена, од речи до речи

  Живковић Зоран

  Хвала. Не знам шта је натерало колегу да говори о мени. Ако је тема била „Сабља“ и 2003. година, онда је имао потпуно право да потпуно говори о мени. И ја бих да заштитим било кога другог од оних на које он правио алузију да су учествовали у томе. Нема других. Други су у полицији, у тужилаштвима били, али чуо сам да је преподне неки политичар, неки колега одавде причао да је он водио „Сабљу“ тада и ванредно стање, то нема везе. Значи, за све оно што се десило у „Сабљи“ 2003. године у политичком и личном смислу, само ја сносим одговорност, и поносан сам на то, и обећавам и поштованом колеги и осталима и грађанима Србије да се спрема нова верзија апдејтована „Сабља 2.0“. Иначе, да би људи знали, име „Сабља“ је добила од сабље коју ми је поклонио тадашњи министар унутрашњих послова Руске Федерације Шојгу, мој пријатељ. Тако да, толико и око односа са Русима и са неким другима. Неко је лупетао да сам ја нешто лагао малопре. Рекао сам да је колега промашио тему потпуно и то ћемо да утврдимо у новој сабљи. Али, генерално, тада су биле уведене мере које су биле апсолутно потребне, прихватљиве, са евидентним резултатима, до 80%, 90% онога што је требало да се оствари је остварено, и грађани нису имали никакав проблем са тим мерама. Затварани су неки медији зато што су били званична гласила земунског клана или неких других кланова чији припадници или симпатизери седе ту негде около. И друго, потпуно су сви били задовољни тиме што је тада учињено. Коначно, колега је сам за себе рекао пре извесног времена да је био магарац. Ја нисам хтео да га вређам, него сам га само цитирао.

  Председавајући

  Александар Мартиновић има реплику, и Марко Ђуришић.

  Мартиновић Александар

  Захваљујем се, госпођо Гојковић. Дакле, у време овог безгрешног бившег премијера Зорана Живковића, та акција „Сабља“ је била до те мере генијално спроведена и до те мере је била правно перфектна да је из буџета Републике Србије од 2004. године плаћено стотине и стотине милиона динара грађанима Србије који су без правног основа лишени слободе и којима је суђено, па је на крају утврђено да ниси криви за оно што им је стављено на терет. Да не испадне да ово говорим ја као магарац, говоре званични подаци. Ја јесам магарац, за разлику од безгрешног и генијалног Зорана Живковића, али подаци говоре да ситуација те 2003. године, 2004, 2005, 2006. итд, као последица „Сабље“, није била баш тако сјајна, као што безгрешни Зоран Живковић каже. У 2015. години поднето је 910 захтева за накнаду штете због неоснованог лишења слободе, 2014. године 913 захтева. Од 1. јануара 2005. до октобра 2013. године поднето је 5.896 захтева за накнаду штете. Да вас подсетим на још један податак, колико смо из буџета морали да издвојимо пара због њиховог лошег вођења државне политике и због лошег вођења судских поступака у време када су ти безгрешни били на власти. Да вас подсетим, није то било тако давно. Рачун Вишег суда у Београду блокиран је у августу 2015. године са налогом за исплату 2,52 милијарде динара. Значи, 2,52 милијарде динара због тога што је суд правоснажно ослободио 22 припадника тзв. стечајне мафије. То је било у време безгрешног Зорана Живковића, безгрешног Драгана Ђиласа, безгрешног Бориса Тадића, безгрешног Вука Јеремића.

  Председавајући

  Хвала. Реплика још једном.

  Живковић Зоран

  Дакле, подаци који су изнети су потпуно нетачни. Око „Сабље“ је исплаћено тридесетак одштета, било је тридесетак оних и то не што им је пресуђено другачије, наравно, то се није дешавало, него зато што су били у притвору једно време, па није поднета кривична пријава против њих, а то се све десило зато што су сви они, или скоро сви, за адвоката у време „Сабље“ имали човека који је након мање од пола године, или годину дана постао министар правде. Иначе, Јанковић, чини ми се, из ДСС. Према томе, за 2004, 2005, 2006. и 2007. годину, проверите сви који можете то да проверите, је плаћено упола мање одштета укупно за било какво неовлашћено држање у притвору не знам шта, него годинама пре тога и годинама после тога. Стечајна мафија није суђена у „Сабљи“, нема везе са „Сабљом“. То за стечајеве, то су неки други били, да их не помињем сад, али то је било после 2003. године. Ви сте потпуно у праву оно што сте рекли пре годину дана о себи и немојте то да радите даље. Све што сте рекли је потпуна, апсолутна лаж. Позивам Министарство правде и председницу Владе да нам, нека ово буде једна врста посланичког питања, достави податке о томе шта је и колико плаћено онима који су наводно били незаконито приведени у „Сабљи“. Били су и они по закону, али нема везе. То што су они добили, значи, они који су хапшени у „Сабљи“, колико је држава Србија, буџет Србије платио њима. Ради се о неколико десетина милиона динара, што је драматично мање него у било којој нормалној години кад није.

  Председавајући

  Хвала. Да вам помогнем, нису имали ни прекршајну пријаву, ни кривичну, низашта никад нису одговарали, па је зато плаћена накнада штете. Чисто правнички да вам помогнем. Реч има народни посланик Мартиновић.

  Мартиновић Александар

  Опет да подсетим грађане Србије. Није то било тако давно. „Сабља“ је уведена зато што сте хтели, кажете, да се обрачунате са земунским кланом. Кажите ми, безгрешни Зоране Живковићу, да ли је Александар Вучић, да ли је Ана Брнабић, да ли је Златибор Лончар, да ли је било ко од нас ђускао на забави црвених беретки у Кули или сте то радили ви, безгрешни Зоран Живковић? Ко је 2000. године прогласио Милорада Улемека Легију националним херојем само зато што је окренуо леђа Слободану Милошевићу и прешао на вашу страну? Ко је то урадио? То сте урадили ви. (Зоран Живковић: Ја сам.) Тако је, ви сте то урадили. Што се тиче ових података, ово су званични подаци Министарства правде, нису моји подаци, а ја сам рекао за себе да сам магарац, али то нисам рекао прошле године, него сам рекао 2016. године Југославу Ћосићу, када сам први и последњи пут гостовао на телевизији Н1. Само да вам кажем, та телевизија има своје седиште на Новом Београду. Нисам ишао у Луксембург да гостујем код Југослава Ћосића, као што он тврди да емитује програм из Луксембурга, него сам ишао на Нови Београд. Колико је новца држава морала да плати због ваше бахатости, због вашег кршења закона, због вашег утеривања наводне правде над људима који су били потпуно невини, о томе постоје званични подаци. На крају крајева, безгрешни Зоране Живковићу, да ли се сећате да су државни непријатељи тада били Цеца, Лукас, генерал Небојша Павковић итд? То су за вас били државни непријатељи. Они су такође били ухапшени и њима је такође држава морала да плати енормне износе, да, да. Цеца је била државни непријатељ, Аца Лукас је био државни непријатељ, Небојша Павковић је био државни непријатељ, генерал Аца Томић је био државни непријатељ, цела Скупштина је била државни непријатељ, зато што сте одлуку о ванредном стању донели без Народне скупштине.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Ристичевић Маријан и Шеварлић Миладин · 7 говора наизменично · 8. фебруар 2020. · СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ – Двадесет друго ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву
  На дневном реду: Избор народних посланика: измене

  Цела размена, од речи до речи

  Ристичевић Маријан

  Захваљујем. Даме и господо народни посланици, господине Арсићу, била Државна ревизорска врло кратко у Дверима, али је онда Бошко Обрадовић запиштао како ето ДРИ контролом жели да угуши Двери. Дословце тако. Ево вам овде. Дакле, због неког политичког притиска Бошка Обрадовића ДРИ је скратила тај боравак у Дверима, али је пронашла неправилности о којима смо говорили ви и ја. Несумњиво је да је дошло до злоупотребе, а онда је Бошко Обрадовић побегао код Ђиласа, почео да чупа знакове, да користи моторне тестере, да улази у РТС итд. да би некажњено задржао новац и да не био кажњен за два кривична дела, једно је утаја пореза, јер предузетничке радње са фиктивним пословима, ако направите фиктивни посао, морате да платите приликом контроле када се то установи, морате да платите, то се подразумева као утаја пореза зато што је то и кривично дело утаја пореза и кривично дело прања новца. Дакле, да се то не би десило Бошко Обрадовић је то хтео да представи као политички притисак режима, излазио овде на конференцију за штампу неколико пута и пиштао како ДРИ контролом финансија у једној политичкој странци гуши демократију и гуши политичку странку Двери и да није била ни у једној другој организацији већ је ето само нашла њега као невиног да контролише. Имајући то у виду и она сазнања која смо ми дали, ми смо поднели кривичну пријаву Тужилаштву за организовани криминал. До дана данашњег нисмо добили одговор, а ја и разумем делимично и тужилаштво, на оволику буку како је он жртва, репресија, Бог отац, бежећи код Ђиласа он је стекао неку врсту допунског имунитета. Као – видите, ви нападате Бошка Обрадовића зато што је дошао код Ђиласа итд. Он је спас нашао бежећи у крило ДС, бежећи у крило Драгана Ђиласа итд. бежећи у тај као већи савез, удруживши се са девет лидера из ДС, он који је био највећи противник жутих, ДС итд. У ствари све време је тражио политичку заштиту због пљачке новца коју је извршио над странком чији је он лидер. Оно њихово гесло – ми у Двери немамо лидера, због новца који је опљачкао дошло је до тога – ми у Дверима имамо само лидера. Некада му је заклетва била оваква, а сада му је заклетва код Ђилас оваква. Хвала.

  Председавајући

  Хвала господине Ристичевићу. Право на реплику има проф. Шеварлић. Изволите.

  Шеварлић Миладин

  Хвала лепо. Још једном апелујем на предлагаче да усвоје мој предлог да минимални праг за излазност не буде 3% него да буде 2% за политичке странке или групе грађана јер то је пет пута 0,4% довољно да се формира посланичка група, али да омогуће и грађанима који не желе да буду у коалицијима, односно у партијама или групама грађана да се кандидују као појединци и нестраначке личности. Предлагао сам чим смо ушли у Скупштину да нестраначки посланици из свих клубова изађу и да направимо клуб нестраначких посланика где би свако од нас задржао своју потпуну самосталност. То није наишло на одзив. Зашто избегавате да вратите право грађанима да они могу да одлучују ко ће да их заступа изван политичке партије или групе грађана испод прага за посланичку групу. Хвала лепо.

  Председавајући

  Хвала господине Шеварлићу. Јавио се и господин Арсић. Господине Арсићу, хоћете ли реплику или по амандману? По амандману онда Маријан Ристичевић. Извињавам се. Изволите.

  Ристичевић Маријан

  Мислим да је господин Арсић имао право за реплику. Ја сам вољан да подржим предлог господина Шеварлића, али уз један услов. У политици не добијете шта ви хоћете. Више пута добијете оно што други хоће. Политика је веома сложена ствар и мислим да је добро и било би добро да они који траже цензус од 2% макар похвале оне који су са 5% цензус скинули на 3%, то је већ довољан напредак. Вољан сам да гласам за предлог предлагача да цензус буде 2%, али уз један услов. Да убеди носиоце своје изборне листе, Санду Рашковић Ивић и Бошка Љотића да прихвате ових 3%. Кад његови лидери, носиоци исте, прихвате 3%, ја сам вољан да гласам за његових 2%. Хвала.

  Председавајући

  Хвала господине Ристичевићу. Миладин Шеварлић има право на реплику. Изволите.

  Шеварлић Миладин

  Пошто мене везујете за личност два политичка лидера који тренутно не учествују у активностима Скупштине и који су одмах по уласку у Скупштину подели посланике на две посланичке групе да би добили два пута по двадесет минута, као што је то урадила и најјача политичка групација, па се поделила седам, осам, девет или не знам колико посланичких група да би сви добили толико пута по 20 минута. Не видим разлог зашто ви то тражите од мене? Зашто господин који је дискутовао пре мене не изађе испод кишобрана најјаче политичке странке и сам се избори за тих 5%. Ево ја нудим да ћу ја направити групу грађана за 2% лимита ако ви прихватите то. Нећу ићи на 0,4, нећу ићи на 0,8, нећу ићи на 1,2, ићи ћу на 2%. То је довољно за пет посланика који ће бити нестраначке личности из целе Србије и видећете како ће грађани да се односе. Зашто их се плашите? Зашто се плашите грађана? Је ли улога данашње расправе и измене закона да привуче што већи број грађана. Да ли разговарате са грађанима? Не одлазе из Србије млади само због тога, због економске ситуације. Они одлазе из политичке ситуације. Такође, обећавам грађанима Србије, ако направимо групу грађана где ће бити нестраначки кандидати, да ћемо на свако добијено посланичко место запослити у тој групацији по основих пара које се добијају за политичке партије и групе грађана које учествују на изборима најмање по два млада докторанта, магистранта итд, да припремамо будућу политичку елиту, да се упознају са радом у Скупштини и да на тај начин задржимо барем 250 посланика, по два млада, то је 500 будућих лидера у Србији да задржимо. Хвала.

  Председавајући

  Хвала професоре. Реплика, Маријан Ристичевић. Изволите.

  Ристичевић Маријан

  Захваљујем. Даме и господо народни посланици ја сам захвалан на овој прозивци. Кажу да једном изађем испод политичког кишобрана великих странака, да изађем самостално. Пазите, то кажу они који никада нису изашли самостално. Волео бих да ми кажу када је, рецимо, велика ДС изашла сама на изборе, мислим оно када је била поштено, да је тада била последњи пут, а је све друго било у коалицији. Да је то било 90-их година. Али, боже мој, само да наведем. Моја политичка странка излазила је самостално на изборе 1990, 1992. или 1993, 2004, 2008. године. Мој најбољи резултат, значи на парламентарне плус два пута на председничке, мој најбољи резултат је био 2,86% гласова и остварен је 2003. или 2004. године када сам био посланик у Народној скупштини. То је проверљиво. Ја сам излазио самостално на изборе. Нисам испуњавао цензус зато што је он био 5%. Излазио сам на локалне изборе самостално. Сада, дође неко да вам приговори, ко нигде никада није изашао самостално на изборе. Онда каже – ми ћемо формирати изборну листу групе грађана од нестраначких личности итд. Ово што је тражио реплику на помен политичких лидера Бошка Љотића и Санде Рашковић Ивић показује да се он идентификовао са њима у овом изборном циклусу, што уопште није спорно, али он дође и приговорите – ми ћемо направити неку и запошљаваћемо, то онда неће бити страначко запошљавање, него ће то бити запошљавање од стране изборне листе, која ето, није састављена од политичара, већ је састављена од нестраначких личности. Знате, шта после оне његове прославе, када је рекао да Друштво српских домаћина слави Видовдан као славу, ово је највећи бисер који сам после тога чуо. Хвала.ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ: Хвала господине Ристичевићу. Право на реплику, Миладин Шеварилић. Изволите.

  Шеварлић Миладин

  Највећи политички бисер у четворогодишњем мандату ове Скупштине јесте да они посланици који су били председници скупштина општина или председници општина и одборници у 136 скупштина, општина и градова у Србији, преко 7.000 њих, који су изгласање Декларацију против увоза, узгоја и прераде ГМО, овде на овом нивоу гласају против предлога те исте декларације која се разликује само у једном сегменту, у једном члану, да се обавезује Скупштина да ће пре промене Закона о ГМО или измена и допуна, расписати референдум да се грађани изјасне. Ево вам шансе сада на изборима, распишите референдум само са два питања грађанима Србије – да ли сте за или против уласка у ЕУ? Када Енглеска излази и када осакаћена Србија, без српске АП Косова и Метохије треба да уђе у ЕУ, што је нонсенс, против Устава и да ли сте за или против увоза, узгоја, прераде и промета ГМО? Да ли сте за враћање вода као националног ресурса, животно нужног, да га изузмете из забране продаје, да то буде национално богатство? Да ли сте за враћање пољопривредног земљишта као националног богатства? Узмите Израел као капиталистичка држава, дајте на 49 година закупцима. Најзад, највећа политичка одговорност јесте што ова Скупштина ниједне године није изгласања у закону о буџету минималних 5% за подстицаје пољопривреде и руралног развоја. То је утврдио и ревизор у одговору који им је доставио за период 2016, 2017. и 2018. година. Јуче сам на Одбору за пољопривреду тражио податак, имате снимак постављен на сајту парламента, не Скупштине, јер се сајт не зове „narodnaskupština.rs“, него се зове „parlament.rs“, што је супротно Уставу, називу и смислу нашег битисања и функционисања овде, јер све што је српско мора да буде избрисано, као што морају да буду избрисани и концентрациони логори, као што не може Заштитник грађана, него Омбудсман итд. Ни јуче нисам добио одговор колико је било утрошених средстава за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју у 2019. години, јер смо разматрали информације о раду министарства ресорног у четвртом кварталу, да ли је 5% од планираног буџета? Хвала.

  Председавајући

  Хвала, професоре. Господине Ристичевићу, изволите. Јавили сте се за реплику, али вас није поменуо господин Шеварлић. Мало ко зна да сте били председник скупштине општине, тако да разумем зашто сте се препознали. Изволите.

  Ристичевић Маријан

  Ја њега нисам поменуо ниједном, па је своја права остваривао и мени то не смета. Даме и господо народни посланици, поштовани грађани, а волео бих да РТС једном то пренесе и да се решимо те заблуде - Декларација о забрани генетички модификованих организама. Зашто? Декларација није правно обавезујући акт, је ли тако, господине Мартиновићу, је ли тако, господине Арсићу, је ли тако, господине Орлићу, него је закон правно обавезујући документ. А закон каже, зове се Закон о генетички модификованим организмима, "Службени гласник" Републике Србије, број 41/2009, члан 2: "Ниједан модификовани живи организам, као ни производ од генетички модификованог организма, не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије". Значи, ниједан модификовани живи организам, као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије - законом је забрањено, узгој и промет на територији Републике Србије. Закон је правно обавезујући акт, декларација није. Декларација значи - залажем се. Ако је нешто забрањено, шта онда има да се залажемо? Залажемо се да се поштује закон, а декларација је само политички мотивисани акт једног народног посланика да то прикаже као неко своје програмско залагање. Законом је забрањено и зато је декларација потпуно беспотребна. И не може да буде јачи правно обавезујући документ од закона. Хвала.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Шаровић Немања и Мартиновић Александар · 5 говора наизменично · 12. децембар 2017. · Пета седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Буџетски систем: веће пензије и плате у 2018. и забрана запошљавања

  Цела размена, од речи до речи

  Шаровић Немања

  Ево ја још једанпут поздрављам чињеницу да је Влада Републике Србије за пет година напредњачке власти променила пет војних министара док није закључила да је идеално решење господин Вулин, који тај посао обавља много боље од свих својих претходника. Друга ствар, заиста јесу значајне и ове информације које је изнео Александар Мартиновић везано за Викиликс, и ја га позивам да још једанпут подсети грађане Србије и на све оне депеше Викиликса које се односе на Александра Вучића и Томислава Николића.

  Председавајући

  Право на реплику, народни посланик Александар Мартиновић. Изволите.

  Мартиновић Александар

  Ја такође поздрављам излагање господина Немање Шаровића. Прочитаћу све депеше Викиликса, и оне које се односе на Томислава Николића и оне које се односе на Александра Вучића, али и оне које се односе на Војислава Шешеља. Има једна депеша у којој стоји да су Американци констатовали да су негде 2002. године лоцирали Војислава Шешеља и Зорана Ђинђића како заједно шетају кроз један београдски парк и нешто причају. Та информација је дошла до Стејт департмента. Ми таквих депеша можемо да читамо овде на стотине и на хиљаде, није никакав проблем. Али онда да не читамо селективно депеше, него да читамо све. Јер су Американци од 2000. године и те како водили рачуна о понашању мање-више сваког иоле значајнијег српског политичара. Да се разумемо, ја не мислим да је ишта ружно ако се нечије име нађе у депешама које је објавио Викиликс. Дакле, ја не мислим да је увреда за Војислава Шешеља то што су Американци послали неку депешу свом министарству спољних послова за њега. Није ту ништа спорно, само хоћу да вам кажем да... (Немања Шаровић: Да не знам шта хоћу да кажем.) Добро, важно да ви све знате. Дакле, само хоћу да кажем везано за депешу из 2007. године, односи се на тадашњег министра одбране, који је рекао, а то је пренето Вашингтону, да је његова мисија да Србију, односно Војску Србије, на миран, полаган и тих начин уведе у НАТО, због отпора грађана Србије, а да нема поверења у, каже он, 200 припадника МУП-а, због, каже, њихових косовских искустава.

  Председавајући

  По Пословнику, народни посланик Шаровић.

  Шаровић Немања

  Господине Арсићу, поред тога што редовно злоупотребљавате Пословник тако што представницима владајуће коалиције дајете право на реплику и онда када га немају, ви сте то урадили још једанпут, по ко зна који пут на овој седници. Члан 104. Пословника о раду Народне скупштине каже: Ако се народни посланик у свом излагању увредљиво изрази о народном посланику који није члан исте политичке групе наводећи његове име, презиме или функцију, односно погрешно протумачи његово излагање, народни посланик на кога се излагање односи има право на реплику. Ако се увредљиви изрази односе на посланичку групу, односно политичку странку чији народни посланици припадају тој посланичкој групи, у име посланичке групе право на реплику има председник посланичке групе. О коришћењу права из ст. 1. и 2. овог члана одлучује председник Народне скупштине – али не на основу слободне воље или тренутног расположења, већ на основу критеријума који су дати у ст. 1. и 2. овог члана. То је оно што ви очигледно не схватате. Четврти став каже – реплика не може да траје дуже од два минута. Ја сам у свом излагању – проверите стенограм, моје излагање је било изузетно кратко – само похвалио све оно што је рекао Мартиновић, истакао изузетан значај његових навода везано за Викиликс и позвао га да у наредним излагањима изнесе оно што је некада износио за Александра Вучића и Томислава Николића. Ни једном једином речју нисам увредио њега, нити посланичку групу, нити било кога другог. Али проблем је што вас, изгледа, највише боли кад вас хвалимо. Мени је Александар Мартиновић на седници Административног одбора дао две опомене јер сам рекао да је он, по мом мишљењу, најлепши и најпаметнији у Српској напредној странци, да је пример доследности, светионик демократије итд. Он је човек рекао да неће дозволити да се спрдам са Народном скупштином, што ја апсолутно нисам чинио. Зар ви не мислите да је тако? Дакле, не ваља када вас критикујемо, не ваља кад вас хвалимо. Одлучите се.

  Председавајући

  Не ваљам ни ја када вас пустим да по Пословнику причате два минута и 25 секунди иако је дозвољено само 20 секунди. Иначе, ви сте сами прозвали колегу Мартиновића. (Немања Шаровић: Похвалио. Је л' то забрањено?) Прозвали сте га, колико ја знам, да још неке депеше Викиликса саопшти овде у Скупштини. Ја сам само хтео да вам изађем у сусрет и омогућим Мартиновићу да вам испуни жељу. Е сад, то што вам се резултат тога није свидео, заиста ми је жао. По Пословнику, народни посланик Мартиновић. Изволите.

  Мартиновић Александар

  Ево, хоћу и ја да се захвалим господину Шаровићу. Извод из анализе ЦИА 26. септембра 2000. године, са које је недавно скинута ознака тајности – Сербиан радицал партy леадер Шешељ, а мембер оф тхе рулинг цоалитион wхо сеес химселф ас а кингмакер итд. По овој анализи из 2000. године, ради се о Војиславу Шешељу, који је, видевши да Слободан Милошевић губи власт, своју партију одвојио од Слободана Милошевића и признао резултате избора које је у јавности пласирао ДОС, иако је спаљен комплетан изборни материјал Савезне изборне комисије. То пише у анализи ЦИА од 26. септембра 2000. године. Дакле, овде нема ничега спорног. Ако ћемо да читамо депеше Американаца, ако ћемо да читамо … (Марко Ђуришић: Четрнаест година ти је требало да схватиш!) Само ви вичите, слободно, није никакав проблем. Ако ћемо да читамо депеше, онда ћемо да читамо све депеше. Али ја понављам још једанпут, није ништа увредљиво ако се неко српско име нађе у неким америчким депешама. То је њихов посао. Дакле они имају своје шпијуне и агенте у Србији који извештавају своје министарство спољних послова. То је њихово легитимно право. Тужно је кад ми за министра одбране добијемо човека који малтене признаје да је страни агент и у биографији својој коју прилаже као кандидат за министра одбране хвали се како је завршио обавештајни курс у Маршаловом центру у Гармиш-Партенкирхену.

  Председавајући

  Само, који члан Пословника? (Александар Мартиновић: Рекао сам на почетку, члан 27.) Немате право на повреду Пословника по члану 27. По Пословнику, Немања Шаровић.

  Шаровић Немања

  По Пословнику. Господине Верољубе Арсићу, када се год неко од посланика који припадају опозиционим странкама јави да укаже на повреду Пословника, и ви и други председавајући веома их нестрпљиво прекидате и питате за време њиховог излагања – а који члан, а који члан? Или чак питате пре него што уопште добију реч, на шта нисте овлашћени Пословником. Члан 103. јасно каже да народни посланик има право да укаже на повреду Пословника, што Александар Мартиновић у претходном обраћању није урадио ни на који начин. Дакле, он је морао указати на повреду Пословника коју сте ви извршили тако што сте председавали, значи у току свог председавања. Друга ствар, каже члан 103 – народни посланик је дужан да наведе који члан овог Пословника је повређен поступањем председника Народне скупштине и да образложи. Он то такође није учинио. Када је завршио своје излагање, ви сте га тада упитали – а који члан? Дакле, он је злоупотребио Пословник и ја вас позивам не да му изричите санкције, јер ми из СРС-а сматрамо да је то недемократски, да је то неспојиво да се на такав начин новчано кажњавају народни посланици и да се тако што ћете некоме угрозити личну егзистенцију врши политички обрачун са онима којима не можете у дискусији да станете у крај, али тражим да одузмете од посланичке групе СНС та два минута која су потрошена злоупотребом Пословника.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Алексић Мирослав и Баришић Драгана · 4 говора наизменично · 12. децембар 2017. · Пета седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Буџетски систем: веће пензије и плате у 2018. и забрана запошљавања

  Цела размена, од речи до речи

  Алексић Мирослав

  Захваљујем, председавајућа. Поднели смо овај амандман са циљем да уозбиљимо измене Закона о буџетском систему, и то везано за комисије, чији рад треба професионализовати максимално. Треба га професионализовати из разлога да се не би дешавало ово што се дешава у последњих шест година у Републици Србији, ово што се дешава са Предлогом буџета за 2018. годину, где спин амандманима ботовски посланици власти покушавају да скрену тему са суштинских питања, као што је повећање од 50% буџета за Кабинет премијера, 290 милиона за трошкове авио-службе Владе Републике Србије, 360 милиона за гондолу, 14 милијарди субвенција за Железницу, 15 милијарди за казне по решењима судова, 12 милијарди за странце који треба да покрену привреду у Србији, 60 милијарди за услуге по уговору и специјализоване услуге, пет и по милијарди евра новог задужења. Наравно, уз све то, смањење издвајања за социјалну заштиту у износу од 600 милиона, смањење плата и пензија се наставља... Ови душебрижници и велики моралисти који овде нама покушавају да држе предавања о томе како смо ми неморални требало би прво да врате своје плате које су украли, јер уједно док седи овде, докторка из Крушевца која мене прозива, прима плату у Здравственом центру Крушевац, и примала је годину дана уназад, а сада говори мени о којекаквим небулозама, износећи бруталне лажи. Могла је да се угледа на шефа, господина Гашића, па да се одрекне барем једне плате, или ове скупштинске или оне доле, или она има ту могућност и способност да може да ради два посла истовремено на раздвојеним локацијама, с обзиром на то да су они у Крушевцу, изгледа, обучени за „телепромптовање“, а све у циљу да помогну грађанима Републике Србије. Дакле, то је начин на који расправљамо о амандманима и, нажалост, то је очито и стратегија владајуће већине, како да сакрију истину о буџету Републике Србије за 2018. годину и многе небулозе које се ту налазе, попут управе за брзи одговор коју обећавате од 2012. године; у буџету је предвиђено 10.000 динара за ту исту. Захваљујем.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Драгана Баришић. Изволите.

  Баришић Драгана

  Захваљујем, председнице. Још један пример како се колега измишљотинама бави, а знамо сви да је немогуће примати плату на два места. Знате и сами да као народна посланица имам право да радим свој посао овде али сам у статусу мировања, што је и потврђено. Али колега се само измишљотинама бави и на тај начин жели да доведе грађане Србије у заблуду. А, искрено, оно што сам претходно рекла, ништа нисам измислила. Нека колега потврди да ли је био и примао плату као председник општине Трстеник и да је тек по налогу ДРИ ту плату умањио, а иначе Трстеник је било девастирано подручје. Да ли су његов таст и ташта били чланови Управног одбора у „Првој петолетки“ у време његовог мандата? Да ли је колега узео од државе трактор, од исте те државе и од истог Министарства пољопривреде које сваког дана пљује? Подноси разноразне предлоге закона и жели да умањи значај ове Владе и свих оних који се труде да врате државу са оног лошег пута на који ју је довела управо претходна власт и он који јој је припадао, да ли је био Г17, неки покрет или сада Вук Тадићев Јеремић, ко већ... Заиста не могу да схватим да неко нема нимало стида, пре свега, да седи овде и да прича нама... Ја нити сам шта украла... Могу да изађем пред лице правде ако постоји... Немам разлога да се икоме правдам, поготово некоме ко је опустошио ову државу, Трстеник, где не сме да се појави грађанима на очи. И тај неко зна мене да спомиње – докторка из Крушевца! Управо њега желим да позовем да донесе ту своју диплому коју крије, прекопаше људи цео Трстеник да је нађу и нема је још увек. Хвала.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Мирослав Алексић. Изволите.

  Алексић Мирослав

  Захваљујем, председавајућа. Када нема аргумената, онда се посеже за лажима, па ћу ја лепо да одговорим, пошто сам позван да одговорим, на све ово. Прво, Трстеник никада није био девастирано подручје, уколико га ви не доведете у то вашим радом и ангажовањем. То што ме ових дана прозивате за неки изборни резултат, да вас упознам, пошто ни то очигледно не знате – на изборима који су одржани 2016. године исти број мандата је освојила листа са мојим именом и презименом као и листа на чијем челу је био Александар Вучић са још осам странака и свима вама који сте се тамо својски трудили да успете да освојите исти проценат гласова као што смо освојили ми, а то је 35,7%. Даље, око „Прве петолетке“, ви сте последњи који треба нешто да кажете, јер сте је угасили, а о томе ће говорити надлежни органи једног дана. Дакле, данас „Петолетком“ управља потпредседник Општинског одбора СНС-а у Трстенику, управља директор кога сте ви ту поставили, и то са приватном фирмом, јер сте пре тога „Прву петолетку“ угасили, гурнули у стечај, а сада те послове ради приватна фирма, крадете паре које су биле државне и радника „Прве петолетке“. Што се тиче трактора, немам намеру да одговарам, то су такође ваши спинови. Као и за моју диплому; ви сте последњи коме ћу да је покажем. А то је потпуно јавно, завршио сам државни факултет. И ви вероватно јесте, претпостављам. Што се тиче помињања моје породице, људи које помињете су много пре него што сам ја почео да се бавим политиком радили послове у „Првој петолетки“ и никада нису примали никакву надокнаду за чланство, као ни ја, у Управном одбору. Према томе, боље мислите о томе шта ви радите и како ћете ви да изађете пред ваше грађане у Крушевцу, које малтретирате и лажете годинама, и ваше колеге у Здравственом центру Крушевац, него што желите мени да спочитавате и држите лекције.

  Председавајући

  Хвала лепо. Реч има народни посланик Драгана Баришић.

  Баришић Драгана

  Захваљујем, председнице. Интересантно је да је баш у периоду када је претходни говорник био председник општине у Трстенику формирана невладина организација Фонд за унапређење људских ресурса и да је баш на челу те невладине организације председник био таст претходног говорника. Имам и доказ, где је лично таст потписао, а да се претходни говорник чак изјашњавао да даје овлашћења господину Кнежевићу да он одговара, ради и да склапа послове између те невладине организације и Дирекције за запошљавање, где је био директор поменути господин. Иначе, о озбиљности тога и о раду претходног говорника говоре и његови твитови. Па замислите то кад један угледни грађанин у годинама 30 и неколико, млад додуше, али опет није толико да се бави оваквим стварима, каже – изгледа да БИА ради и друге послове поред асфалтирања путева; нађох ово на тераси па нека се јави власник. А на позив новинара он каже да се само шалио. Тако да не знам да ли да уопште верујемо у речи овог господина, показао је, а и грађани показују на изборима, тако да немамо чега да се плашимо. Хвала, колега.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Радуловић Саша и Душан Вујовић · 4 говора наизменично · 12. децембар 2017. · Пета седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Буџетски систем: веће пензије и плате у 2018. и забрана запошљавања

  Цела размена, од речи до речи

  Радуловић Саша

  Хвала. Ово је невероватно како расте овај број. Прво 22, 28 па 40, лаж до лажи. Поштовани министре, поплаве су погодиле цео регион, неке земље више, неке земље мање. Ове бројеве избацио је ММФ, нисам их ја избацио. Нисмо ми сели па сабирали ове бројеве на овакав начин. Да вам кажем, оно што је суштина свега је – држава штеди, односно узима од грађана и привреде, не ради ништа на себи. То је суштина. Имате погрешан модел смањења дефицита. Чињеница је да је он смањен, али на погрешан начин и последица тога вам је мали економски раст. И да вас подсетим, и ове године је раст јако мали – 1,1% у првом кварталу, 1,3% у другом кварталу, флеш процена 2% у трећем кварталу. До краја године ако нагурамо 2%, то ће бити изузетан успех. Према томе, последица овакве економске политике је изузетно низак раст. И чињеница је, бројеви које сам вам цитирао у буџету вам јасно говоре да имате неодговорност у држави. Ви то не можете да решите, ја то знам. Зато што то треба да решавају министри, који нису способни то да решавају. Па практично имамо један те исти буџет који се само гура из године у годину. Немате програмски буџет, не мери се ни квалитет, имамо проблем са свим пројектима, новац се троши на све стране. Последицу на крају осећају грађани. Тако да, држимо се бројева; они су врло тачни, врло егзактни, ММФ их понавља. А то да се стално вадимо на неког другог и на нешто друго, то не може. Коначно, одговорност вам каже, треба да станете иза резултата. Резултат вам каже, од 2014. до 2016. године имате раст од 1,66%. Босна и Херцеговина има раст од 6,67%, Хрватска има раст од 4,1%. Нисам ја ове бројеве правио, ово је последица економске политике. Имате погрешну економску политику, окренуту ка страним инвеститорима а не ка домаћој привреди. Због тога Србији овако лоше иде. Неодговорност Владе. Очигледно не можете ви то да урадите, гледате како да очувате макроекономску стабилност. Министри не раде свој посао. Хвала.

  Председавајући

  Реч има министар, господин Вујовић. Изволите.

  Душан Вујовић

  Господине Радуловићу, цифре гласе овако. Тај просек ваш је резултат минус 1,8% 2014. године, плус 0,8% 2015. године и плус 2,8% 2016. године. Просек је најмање релевантна ствар. Брзина изласка из кризе је релевантна ствар. Ако мени не верујете, питајте било ког економисту који има образовање да вам то објасни. Значи, то је повећање стопа; ако погледате кварталне, још веће је повећање. Друго, ваше везивање ефеката мера и резултата је болно неажурно и болно погрешно. Рећи ћу вам једну ствар врло важну, на коју сте позивали већ два пута у вашим писаним исказима о томе шта се догодило. Пошто ћете ме прекинути поново, рећи ћу вам следеће. ПДВ стопа је повећана са 18 на 20 посто 2012. године, ступила на снагу 1. јануара 2013. та виша стопа, док сте ви били министар. Ефекат је био 30... Проверите књиге, молим вас. (Саша Радуловић: Нисам ја тада био министар.) Јесте, били сте министар 1. јануара. Кад је донета та мера, били сте министар. (Саша Радуловић: То није тачно.) Како није тачно? Како није тачно, побогу, човече? Мера је донета у октобру 2012. године, били сте министар. (Саша Радуловић: Нисам био ни у Министарству.) Ја сам покушавао да вас као консултант добијем, били сте у Министарству. Ако нисте били министар, то је друго нешто; у Министарству сте били. (Саша Радуловић: Нисам.) Значи овако, та стопа је промењена док сте ви били министар. Анализа показује да је приход од ПДВ-а у 2013. години повећан за 30 милијарди, а дефицит повећан за 50 милијарди. Ваша теза да је ПДВ помогао смањењу дефицита је потпуно нетачна, нелогична и неодржива. Смањио се дефицит, не повећањем стопе него повећањем наплате и бољом дисциплином. А то је битна разлика, и то се догодило тек од септембра 2014. године. Према томе, ја чињенице поштујем, анализу поштујем још више, која је заснована на чињеницама. Хвала лепо.

  Председавајући

  По амандману, народни посланик Саша Радуловић. (Саша Радуловић: Реплика.) Немате право на реплику.

  Радуловић Саша

  Министре, грешите, ја сам ушао у Владу 2. септембра 2013. године и изашао у јануару 2014. године. Не бих се враћао на то. Одговорите на једно једноставно питање. Да су стопе ПДВ-а 18% и 8%, колико бисмо мање имали прихода од ПДВ-а ове године? И да ли би то онда значило да би дефицит само по том основу био већи за 50 милијарди динара? Друго питање. Да нисте увели акцизе на струју, које годишње узимају од грађана неких 15 милијарди динара, да ли би дефицит ове године био 15 милијарди динара већи? Да није повећан порез на добит правних лица, да ли би приходи које имате у вашем буџету имате били мањи за 30 милијарди? Имали бисте дефицит у том износу. Ово је врло једноставна математика, министре. Врло једноставна. Значи, да су стопе тамо где су биле, имали бисте дефицит. Пошто су стопе сад повећане, то значи – завучена рука у џепове грађана и привреде. Нема начина да избегнете ово. Нема. Врло је једноставно. Кад погледате бројеве, просто ко пасуљ. Према томе, никаква реторика, никаква прича. Све земље имају своје проблеме, све земље имају проблеме са којима се суочавају. Погрешна економска политика доводи до изузетно ниских стопа раста, јер нигде не штедите. Огромно пореско оптерећење, јавашлук у држави, огромни губици, активиране гаранције због неспособних партијских кадрова. То ви не можете да решите, ви сте у Министарству финансија. То би Влада требало да реши, међутим, не решава.

  Председавајући

  Право на реплику има министар Вујовић. Изволите.

  Душан Вујовић

  Значи, ово што говорите стварно не би могло да се разуме без једног детаљнијег објашњења. Ја сам вам рекао да на основу фактичке ситуације знамо да је повећање ПДВ-а са 18% на 20% повећало приходе за 30 милијарди. Након тога је дошло, при истој стопи, до повећаног напора да се наплати ПДВ. Да грађани разумеју, онима који су плаћали, нико није узео ни динар више. Ако је некоме стављена рука у џеп, то је онима који нису плаћали ПДВ до тада. Значи, стопа се није мењала. Онај ко је радио по закону, нико му ништа није више наплатио. (Саша Радуловић: Невероватно.) Да. Није невероватно него тачно. (Саша Радуловић гласно коментарише.) Слушајте пажљиво шта говорим, ја сам вас слушао. Значи, ако се стопа није променила, сви они који су плаћали ПДВ, нису имали сиву економију, плаћали су ПДВ на све трансакције, плаћали на инпут, па плаћали на своје производе, одбијали кредит који су добили на инпут – код њих се ништа није променило. Повећање ПДВ-а у 2014. години је настало зато што... Они који до тада нису плаћали ПДВ, или су били у сивој економији, или нису добро обрачунавали ПДВ – они су платили више. Само они, а не они који су плаћали у реду. И то је јако битно. Као што се сада буне они који треба по формулару који примењује 12 ставки пријаве ПДВ-а да то сада ураде са 78 ставки, они се жале. Само они који нису поштовали закон. Друго, јако важно, ово што говорите о моделу економске политике и свему осталом, молио бих вас да објавите књигу. Ми радимо по стандарду, признатим моделима, и ми смо смањили дефицит тако што смо смањили нерационалне расходе, пре свега. Значи, имали смо неке тзв. дугорочне расходе, то су обећања државе да ће урадити неке ствари. Смањили смо трошак дуга. Нама се најважнија ставка у свему томе… (Саша Радуловић: Време.) (Председавајући: Приводите крају, господине министре.) Полако, да вам кажем како је смањен дефицит, ако желите да знате. Смањен је тако што је смањена разлика између примарног и укупног дефицита са 3,8% на – биће ове године мањи од 3%. Значи, 2% смо уштедели на каматама. Ми смо смањили све трошкове. Ми смо смањили гаранције, које је неко поменуо овде; оне потичу из периода 2008–2014. године, кад су се шаком и капом делиле гаранције без икаквог резона и које су се онда активирале.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Радуловић Саша и Душан Вујовић · 11 говора наизменично · 12. децембар 2017. · Пета седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Буџетски систем: веће пензије и плате у 2018. и забрана запошљавања

  Цела размена, од речи до речи

  Радуловић Саша

  Хвала. Овде се говори о новим обавезама које држава Србија преузима, па имамо неке 2,4 милијарде америчких долара који се узимају од кинеске Еxпорт-Импорт банке за различите пројекте. Где је проблем са овим? Није проблем, наравно, Кина. Немамо ми ништа против Кине, ни против било које друге земље на овом свету. Међутим, те импортно, односно увозно-извозне банке служе за подршку домаће привреде, у овом случају кинеске привреде. Рецимо, кад вам Кинези граде мост па дођу овде да га раде, са собом понесу и паштете из Кине. Знате зашто? Зато што тиме помажу свој БДП. Србија да узима огромне кредите за изградњу инфраструктуре који онда помажу БДП других земаља јесте дубоко погрешна политика. Имамо примере, рецимо, сличног понашања, као нпр. од Љига до Прељине овај ауто-пут. Имамо азербејџанску фирму – практично ми кредитирамо, а азербејџанска фирма ради. Та два посла су повезана. Онда, рецимо, увозе нафту без плаћања акциза царини, а продају нашој привреди са царинама и акцизама. Па, рецимо, добију да закупе сепарацију „Таково“, да ваде уситњени камени агрегат и да цена буде три пута већа него што је тржишна. Значи, овакви коруптивни дилови, који се праве по овим основама, дубоко су погрешни и јако лоше утичу на БДП. Задужити се, узети велики новац за инфраструктуру а онда хранити туђи БДП је веома погрешно. Сигурно ће се старији грађани сетити како је бивша Југославија на сличан начин финансирала капиталне пројекте, рецимо, у Африци, Азији итд., и тиме подстицала домаћу привреду. Ми кроз овакве аранжмане у ствари постајемо банана-држава. Оно што нам је потребно, то је оно што смо предложили, да се овакви кредити повуку, да када градимо инфраструктуру она увек иде ка домаћој привреди. Читав буџет има тај погрешан концепт. Треба да се ослањамо и идемо на то да подржимо домаћу привреду. Да поновим, 2,4 милијарде долара по пословима који ни на који начин нису описани у самом буџету. Хвала.

  Председавајући

  Реч има министар, господин Вујовић. Изволите.

  Душан Вујовић

  Као што смо рекли у општој расправи, ти кредити се реализују у склопу меморандума који има важност закона који је потписан 2009. године. Сада се само користи простор који је тиме створен. У члану 3б се обично пишу будуће ствари. Ја сам питао, после расправе у начелу, колеге зашто је то стављено у буџет ове године, пошто се већина тих ствари појавила, како људи кажу, на радару тек пред крај године. Одговор је био – због тога што је прилика била да се у Будимпешти потпишу ти споразуми, да се искористи прилика да се административна страна започне. Када они буду реализовани, када буду ратификовани, тада ће бити ратификовани са пуним детаљима и донети у овај парламент и имаћете прилику да дискутујете, што се тога тиче. Што се укупног дуга тиче, желим само да додам како ће динамика утицати на дуг. Биће резултат доброг планирања и, још важније, подизања капацитета привреде и, после тога, трошкова сервисирања дуга. Желим само да додам две реченице поводом дезинформација које се причају о дугу. Није дуг порастао десет милијарди откада су почеле реформе. Релевантан датум откад су почеле реформе је ваљда крај 2014. године, пошто је програм који смо донели а Фонд га подржао, јако важно, договаран у новембру а потписан у фебруару, 20. фебруара 2015. године. Дана 1. јануара 2014. године укупни ниво дуга је био 22 милијарде 761 милион евра, прерачунат на евре. Пре него што смо почели ову расправу, 30. новембра, када смо закључили наше материјале, у буџет је ушла цифра од 31. октобра, месец дана раније, и стање дуга је било 23 милијарде 422, у еврима исказано. Повећање дуга током реформи је само 661 милион евра. Само 661 милион евра за три године. (Председавајући: Приводите крају.) То је оно што ми мање завлачимо руку у џеп људи, да смо ми обезбедили смањење дуга. Друго, прерачунато у динаре, повећање је 42 милијарде динара, а прерачунато у доларе, гле чуда, имамо чак смањење.

  Председавајући

  Захваљујем, министре. По амандману, реч има народни посланик Саша Радуловић.

  Радуловић Саша

  Хвала. Да обавестим министра – када врати неки дуг, то је завукао руку у џеп грађана Републике Србије. Да га је вратио уштедом државе, то би било једно. Ако га врати тако што имамо велике порезе итд., онда је то нешто сасвим друго. Да поновим још једном, наш проблем са овим је што треба да одобримо нешто за буџет без тога да ишта знамо о овим кредита. Огроман је износ 2,4 милијарде долара. Овде сам описао зашто је штетно да се из кредита које узимамо од страних држава послови практично дају њиховим компанијама и помаже њихов БДП. Немам ништа против било које земље на овом свету, али такве кредите не треба узимати. Југославија је то користила током шездесетих и седамдесетих година. Када узимамо кредите и градимо инфраструктуру, то треба да раде наше компаније и да део за странце буде минималан. Код нас имамо обратну ситуацију, кајмак узимају стране компаније, а нашој грађевинској индустрији остају мрвице. То је погрешна политика, коју треба променити, и управо то смо предложили овим амандманом. Хвала.

  Председавајући

  Право на реплику, министар Вујовић.

  Душан Вујовић

  Само да вам кажем, то је члан 3б. Буџет у ужем смислу те речи, како га посланици и народ интерпретира, јесте оно што је у члану 8, а не у члану 3б. Члан 3б је план задуживања. Док се то не ратификује, док се то не одобри, то неће моћи да иде у реализацију. Према томе, ви ћете имати прилику да о томе кажете своје мишљење кад ти пројекти буду спремни да се представе Парламенту и да се о њима разговара. Хвала лепо.

  Председавајући

  По амандману, народни посланик Саша Радуловић.

  Радуловић Саша

  Хвала, заиста ми објашњења нису потребна. Оно што је кључно јесте да не може у закону да буде нешто за шта ћемо гласати а да то нема детаљно образложење. С том праксом треба прекинути. То што је била раније пракса па сте наставили са њом, заиста ме не интересује. Оно што одобравају народни посланици овде треба да има своје образложење. Ове 2,4 милијарде немају никакво образложење. Хвала.

  Председавајући

  Изволите, господине министре.

  Душан Вујовић

  Не треба ја то вама да објашњавам, ви то вероватно знате сами. Ми сваке године имамо списак потенцијалних кредита који је већи од потреба за финансирањем. Да бисмо уопште могли неки кредит, кад дође у фазу да има спреман документ, да је оцењен и да треба Парламент да га ратификује, да бисмо уопште могли да га предложимо, ми морамо да га имамо у годишњем плану задуживања. Иначе, ви бисте могли да кажете, да га председник или да га ви као посланици скинете са дневног реда пошто једноставно није задовољио елементарни предуслов, а то је да буде у плану задуживања. Према томе, ја вам само кажем, ако није унутра, не би ни могао да се догоди. Хвала.

  Председавајући

  По амандману, народни посланик Саша Радуловић.

  Радуловић Саша

  Ја управо то и хоћу да кажем, министре, да не треба ни да се догоди. Оног тренутка кад има довољно података, онда у том тренутку може да се поднесе и ребаланс буџета и да се поднесе детаљна документација. Значи, на овакав начин, ово бисте морали сами да знате, да се тражи нешто унапред, са том праксом треба прекинути. Била је и раније, наравно, дуго година, међутим, ми нећемо да се раде исте ствари, погрешне ствари и да само кажемо – тако је увек било и тако ћемо наставити да радимо. Ово је пракса коју треба прекинути.

  Председавајући

  Реч има министар Вујовић. Изволите.

  Душан Вујовић

  У принципу, ја са вама могу да се сложим, ми смо ту праксу већ прекинули. Ми смо 2014. године последњи пут, по сили догађаја који су били ван наше контроле, имали ребаланс, прави ребаланс; ови остали су тзв. ребаланси који не дирају члан 8. Значи, 2014. планирани дефицит је био 182 милијарде, а по ребалансу 225. У свим наредним годинама је остварени био исти или мањи од планираног, према томе 191192 милијарде плус 50 милијарди. Уместо 70 милијарди дефицита, имаћемо плус 50 милијарди суфицита. Хвала лепо.

  Председавајући

  На члан 3. амандман је поднео народни посланик Владимир Ђурић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман је поднео народни посланик Ратко Јанков. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман је поднео народни посланик Милош Бошковић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман је поднела народни посланик Љупка Михајловска. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман је поднела народни посланик Ана Стевановић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман је поднела народни посланик Татјана Мацура. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман је поднео народни посланик Бранислав Михајловић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман је поднела народни посланик Бранка Стаменковић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман је поднео народни посланик Александар Стевановић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман су заједно поднели народни посланици Санда Рашковић Ивић, Ђорђе Вукадиновић и Славиша Ристић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман је поднео народни посланик Милан Лапчевић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман је поднела народни посланик Соња Павловић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 3. амандман је поднео народни посланик Дејан Шулкић. Да ли неко жели реч? (Не.) Амандман којим предлаже додавање члана 3а поднео је народни посланик Саша Радуловић. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народни посланик Саша Радуловић.

  Радуловић Саша

  Хвала. Ово је амандман о потпуној транспарентности, обавезује државу да сваког месеца за претходни месец објави тачно колико је новца потрошено из буџета и коме је тај новац отишао, да објави све уговоре које потписује и да то буде доступно свим грађанима, да објави систематизације радних места, радне учинке, да коначно уведемо ред у држави. Све приче о томе како је то компликовано и како тражи много ресурса падају у воду пред чињеницом да сам као министар 2013. године за месец дана увео потпуну транспарентност у рад Министарства привреде, где се сваки месец објављивало тачно колико се новца троши, систематизација радних места, све субвенције, сви уговори су били окачени да грађани могу да виде. Значи, ово је једноставно увести. Ово је онај амандман који је данас министар помињао како се понавља много пута. Једноставно спречимо расправу о свима њима тако што ћете да усвојите тај амандман, који је практично један лек против корупције, који ће задати највећи ударац корупцији и уопште партократији у Србији. Транспарентност је тај кључни лек. Ако усвојите један од ових амандмана, ми ћемо, наравно, повући остале, зато што је довољан један. Ако не, понављаћемо ову причу. Хвала.

  Председавајући

  Реч има министар господин Вујовић. Изволите.

  Душан Вујовић

  Ја сам само рекао да се ја са идејом и духом... Ја се увек слажем кад се суштински слажем, уопште се не стидим то да кажем. Значи, ја се са вама слажем суштински. Ниво детаља који ви наводите ја нисам успео да нађем ни у једној... Можда Шведска има тај ниво детаља у месечном објављивању свих података. Оно што је мене збунило је што сте ви од почетка расправе, у начелу и у ова два дана, стално говорили о томе да се амандмани гомилају, да се понављају, да једни другима противрече. Ви имате, укупно сам избројао, 440 амандмана са истим текстом, разликује се само датум када се то публикује. И ти амандмани један други искључују. Вероватно су поднети зато да се не би објединила расправа, са намером да купите време. Ако би се усвојио први од њих, ваша би ефективност била – израчунао сам, имао сам времена – 2,27 промила. Ако би се прихватили други амандмани које сте овде критиковали, 18 различитих амандмана Посланичке групе СНС, њихова би ефективност била 5,9%, 26 пута више. Према томе, желео бих да додам овде са стране предлагача да је борба за време легитимна, али има и неке параметре које треба да поштујемо. Зато вас молим да убудуће предложите амандмане који би макар могли… Оно што је овде јако битно, ваша група не би могла да гласа, јер амандмани један други искључују. Ви сте тако то направили да ви предлажете да се публикује 10. у месецу, а ваш колега 11. Значи, или бисте одступили од правила која сте заступали последња три дана или бисте имали по један глас. Пазите, требало би 125 других људи да вас подржи. Хвала лепо. (Саша Радуловић: Реплика.)

  Председавајући

  Немате право на реплику, колега. (Саша Радуловић: Па амандману.) По амандману, изволите.

  Радуловић Саша

  Имам право на реплику, наравно, ал' то вам је манир, дајете реплику само владајућој већини. Јако ми је драго, министар овде обмањује грађане, суштинска разлика између 300 амандмана које је поднела владајућа већина и овог амандмана је што овај нешто суштински мења – обавезује државу да објави све уговоре и сав новац. Ови амандмани које је поднела владајућа већина ништа не мењају на буџету. И неће гласати за сопствене амандмане. Министар се прави невешт, као да не разуме ово. Министре, ако не усвојите до десетог, пошто вам је кратко време, дали су вам могућност и до једанаестог. Па ако вам није до једанаестог, до дванаестог. Није потребна Шведска, министре. Министарство привреде у Влади Републике Србије је имало ову потпуну транспарентност од септембра 2013. до јануара 2014. године. Значи, ту смо били испред Шведске. Могуће је, без икаквих трошкова. Седите мало, обрачунајте ефикасност владајуће већине која је подносила своје амандмане, за које ни сами неће гласати. Јер да гласају за своје амандмане, имало би смисла да их подносе. Ми ћемо за своје гласати. Гласајте за један, било који, и тиме ћемо увести потпуну транспарентност и борбу против корупције. А ви се бојите расправе о томе па причате потпуно небитне ствари. Значи, усвојте амандман, објавите уговоре и како се троши новац.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Радуловић Саша и Орлић Владимир · 4 говора наизменично · 12. децембар 2017. · Пета седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Буџетски систем: веће пензије и плате у 2018. и забрана запошљавања

  Цела размена, од речи до речи

  Радуловић Саша

  Ми смо и у једној општини где смо имали малу посланичку групу увели, сваког месеца је објављивано где је новац отишао, тако би требало колега да се информише. Што се тиче увођења ове потпуне транспарентности, ми смо ово увели у Министарству привреде. Увели. Значи, систематизације радних места постоје. Подсетићу вас на личне карте. Да сте мало обратили пажњу на њих 2014. године, не бисте завршили са огромним губицима по овим разним фирмама, где су, рецимо, у Железари Смедерево губици 270 милиона евра за две године, 2014. и 2015. годину. И ником не пада на памет, нити је падало на памет да отпушта било кога, него да уведе ред. За „Београд на води“, на пример, Железнице су могле од земљишта које имају на том терену, то је сто хектара земљишта у Савском амфитеатру, вредног преко милијарду евра – па тај новац је довољан за реструктурирање целе Железнице. Значи, кад се 'арчи имовина, кад се 'арчи новац на овакав начин, без елементарне одговорности, онда имате последице. Последице су смањење плата, смањење пензија, завлачење руке у џепове грађана, повећање пореза итд. Значи, то вам је последица неодговорности. Значи, попис имовине је рађен за свако предузеће у Србији, за свако – од Железница, преко свих јавних предузећа, за све друштвене фирме. То је прекинуто након моје оставке. Значи, практично је прекинуто увођење реда и последице имамо. Након тога морате да смањујете плате и пензије јер не можете да се окренете ка ономе што би требало да урадите. Требало би ваљда да знате да те систематизације радних места постоје. Ако водите фирму како треба, ако водите Министарство како треба, ваљда све то већ имате – и мерила радног учинка, и систематизацију, и када је који запослени ту. То се, једноставно, објављује на сајту. Хвала.

  Председавајући

  Право на реплику, народни посланик... Колега Ристичевићу, по ком основу? Сачекајте, прво колега Орлић.

  Орлић Владимир

  Хвала, господине председавајући. Добро, ето чисто да бисмо се разумели о чему причамо. Оног момента када ти који се толико ките питањем транспарентности и остварењем исте у пракси буду лепо овде сами рекли, боље да они кажу него да ми то износимо, којој су то општини обећали транспарентност и децидирано, лепо ставку по ставку, шта су све обећавали да ће бити објављивано, колико често и колико детаљно, а онда да покажу да су то урадили, да су то објављивали, ја ћу врло радо да прихватим да сам ја нешто погрешио. Али кажем вам одмах, неће то показати, између осталог, зато што је то лако проверљиво. И дан-данас постоји сајт те општине, и дан-данас постоје странице из тог периода када су имали прилике да ту транспарентност остваре у пракси, па може све лепо да се види. Не само документ шта су обећавали да ће објављивати, колико често и колико детаљно, него и шта су заиста објавили. Тако да, ја вам још једном кажем то је чиста прича, обична прича приче ради, а од те транспарентности није било ништа. Постоје докази, материјални докази у овом тренутку. Ако није тако, имају сву слободу и одрешене руке да покажу да то није тако. Друга ствар је много важнија, господине министре – колики је то ниво озбиљности. Говори и помиње Железару. Ви разговарате, да вама мало помогнем да схватите с ким разговарате, са људима који су предлагали да се та Железара затвори. Сматрали су да је то потпуни промашај и да је једино решење да се затвори, да 5.000 људи на улицу пошаљу, да их апсолутно више глава не боли, да се не осврну за њима, шта ће бити са тим људима и са њиховим породицама. Данас, када се види да то може да се реши тако да Железара настави да ради, да 5.000 људи свој хлеб има, одбијају да признају грешку. Али опет, знате шта је највећи проблем? Материјални докази. И дан-данас постоје документа која су сами писали и у којима су позивали на то да је решење унесрећити људе. И да вас не чуди што ви упорно покушавате да објасните – и тиме завршавам, господине председавајући – очигледне ствари, али то нема ефекта. У овом случају и на примеру ових људи примењује се она народна – неко га крсти, а он пева. Хвала.

  Председавајући

  Право на реплику, народни посланик Саша Радуловић. Изволите.

  Радуловић Саша

  Хвала. Кад говорите о чињеницама ништа не добијате него покушај извртања. Ја се на то нећу освртати. Оно што је суштина јесте да, када смо били у Министарству привреде, све смо објавили. Значи све ове ствари о којима сад говоримо, то је рађено не само за Министарство него за сва предузећа у Србији. Значи за свако од њих уместо тог увођења реда добили смо потпун хаос. Имали смо у буџету предвиђену ставку да свим запосленим исплатимо заостале зараде, да им се повеже радни стаж – то је био део буџета за 2014. годину који је укинут. Значи, увођење реда практично нас води и то је прави правац смањења дефицита, он доводи до уштеда и он доводи до позитивних ефеката. Када то не радите, онда су трошкови огромни. Трошкови на страни јавних предузећа су огромни. Морате велике субвенције да дајете, морате да отплаћујете кредите, односно да за активиране гаранције отплаћујете и камату и главницу, и то је, рецимо, у овом буџету 30 милијарди, прошле године 40 милијарди. То је цена неодговорности. Неодговорно је када сто хектара највреднијег грађевинског земљишта у Београду, а то је Савски амфитеатар, поклоните страним инвеститорима. Кажу да су Арапи, ја ниједног Арапина ту нисам видео. То је Динкић преговарао око свега тога. То земљиште на ком је дозвољено да се гради два милиона квадрата пословног и стамбеног простора, тај комад земљишта кошта, односно вреди готово милијарду евра. Па тај новац је довољан за све ствари које треба да се ураде у Железници поводом реструктурирања. Када немате попис имовине, када не уводите ред, кад имате општи јавашлук на све стране, имате партијско запошљавање неспособних партијских кадрова, онда вам је последица ово. Ништа не може да скрене са ове теме и никакво измишљање ствари које се никад нису десиле. Хвала.

  Председавајући

  Право на реплику, народни посланик Владимир Орлић.

  Орлић Владимир

  На основу те неодговорности, неспособности о којој причамо. Неодговорност и неспособност је, даме и господо, када вам се пружи прилика да уживо пред камерама и пред очима грађана Србије оповргнете неку тезу а ви знате да нисте у праву па онда прихватите да – шта, храбро ћутите? Правите се да се ништа није десило и да ће се заборавити. Па неће. Неће, баш због тога што ти који мисле да су убедљиви, а када им се пружи прилика – изволите па покажите, дајте документа, папир да се види да сте у праву – окрену се на другу страну јер знају да немају ништа. Неодговорност је очигледна. Толико очигледна да има и своје последице. Не мислим ту само на чињеницу да неко ко се тако понаша може, па плафон плафона, да добије, кол'ко беше?, 1,4% гласова на изборима. Њега напуштају и они који су се у неком тренутку преварили па са њим сарађивали. Ево, рецимо, нпр. на општини Врачар, људи који се увере у неодговорност попут оне којој смо присуствовали малопре, они одлазе па се заврши са три одборника од седам, са колико се почне мандат. Затим, готово сви одборници на општини Стари град такође оду. Нестане одборничка група и на општини Вождовац, напусти шест одборника. На Савском венцу – да није то случајно баш та општина о којој је било речи малопре где је транспарентност обећавана надугачко и нашироко па је не би нигде? На том Савском венцу од седам одборника, са колико се уђе у причу пре годину и по, на крају се заврши са само једним, а на општини Палилула од пет заврши се на два. Ако најближи сарадници показују да је њима та неодговорност и та неозбиљност у тој мери очигледна да више неће никаква посла са тим људима да имају, шта онда треба додатно ми да објашњавамо? Ваљда се сами са собом и међу собом најбоље познају. Хвала лепо.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Чомић Гордана и Младен Шарчевић · 4 говора наизменично · 3. новембар 2017. · Друга седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Предшколско васпитање и образовање: измене и допуне

  Цела размена, од речи до речи

  Чомић Гордана

  Захваљујем. Измене и допуне закона о предшколском васпитању и образовању овде нуде нову одредбу којом ће се обавезати предшколска установа, односно основна школа која остварује припремни предшколски програм да води евиденцију о деци, родитељима, односно другим законским заступницима и о запосленима, а у складу са законом који уређује основе система образовања и васпитања. Ми предлажемо да додате и део који каже – у складу са Законом о заштити података о личности. Знам да људи хоће да кажу – то се подразумева. И онда дочекамо скандал са подацима о личности па видимо да се не подразумева. Закон о заштити података о личности неће нестати из нашег система, може само да се компликује. Нажалост, компликоваће се баш у образовању, због прикупљања података осетљиве врсте, различитих узраста и слично, и мислим да би било добро да обавежемо све оне који ће руковати тим подацима да морају имати и оног ко је овлашћен за руковање подацима о личности. Хвала.

  Председавајући

  Реч има министар, господин Шарчевић. Изволите.

  Младен Шарчевић

  Само кратко, да бисмо отклонили ову ситуацију. Ја сам исто то мислио, међутим, рекли су ми да је у системском Закону о образовању и васпитању то већ садржано, да је ово посебан закон и да би тако то било дуплирано.

  Председавајући

  На члан 3. амандман су заједно поднели народни посланици Александра Јерков, Балша Божовић, Гордана Чомић, Дејан Николић, Маја Виденовић и Радослав Милојичић. Реч има народни посланик Гордана Чомић. Изволите.

  Чомић Гордана

  Члан 3. предлажемо да се уклони из овог закона. Ради се детаљно о – у један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам ставова – евиденцији о детету. Чак и да се сагласимо да је потребно да се у закон, без упозорења о потреби да се поштује Закон о заштити података о личности, уноси евиденција, ово што је унето у закон, у закону не треба да пише. Ево само да вам кажем претпоследњи став – податак којим се одређује здравствени статус детета је податак о томе да ли је дете обухваћено примарном здравственом заштитом. Ви сте ставили то у закон као податак који може а не мора бити обухваћен обавезама из Закона о заштити података о личности. Да не говорим о томе да делите податке, каже – подаци којима се одређује социјални статус детета. Да не говорим о томе да у трећем ставу имате и да изјашњење о националној припадности није обавезно, а у петом ставу да је један од података податак о индивидуалном образовном плану, матерњем језику и националној припадности, у складу са законом. Ако сте већ рекли да није обавезно, што га сад уводите у петом ставу? Није добро да ово остане у закону. Пратећи и оно што прати моја влада, која хоће да мења законодавство у складу са ЕУ, имаћете непотребно у глави која је привремено затворена и добра, уз мале асистенције нас који тако молимо хајде урадите већ одмах кад може – имаћете примедбу од Европске комисије. Ово не сме да стоји у закону.

  Председавајући

  Реч има министар, господин Шарчевић. Изволите.

  Младен Шарчевић

  Хвала. Имао сам састанке са људима из Европске комисије, који су добро оценили усвојене кровне законе. Увођењем јединственог информационог система ми идемо на јединствен образовни број, којим ће сада ти подаци бити заштићени, тако да је то у поступку. Хвала.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Чомић Гордана и Ристичевић Маријан · 4 говора наизменично · 3. новембар 2017. · Друга седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Предшколско васпитање и образовање: измене и допуне

  Цела размена, од речи до речи

  Чомић Гордана

  Захваљујем. Као и претходни, овај амандман спада у групу амандмана које са колегама подносим а које ја колоквијално зовем „васпитни амандман“. Који су то „васпитни амандмани“? Када имате закон чије сте измене и допуне донели и онда просто морате да имате неколико других прописа који су везани законом, неминовно да их уносите у процедуру измена и допуна. Ми смо овде зато поднели амандман да бих могла да образложим идеју коју носе „васпитни амандмани“, а да текст у претходном тексту закона сматрамо бољим, јер сви ови закони су дошли последично, зато што смо мењали закон. Значи, то мора да прође кроз Скупштину па мора. Шта је био наш предлог када су у питању овакве процедуре? Као што имате у Резолуцији о законодавној активности Републике Србије, донете једногласно 2013. године у јуну, да предлагач доноси подзаконске акте заједно са предлогом закона, и то је једино решење које ће Влади олакшати посао, које ће учинити разумљивијим какав је утицај закона, тако сам имала предлог да, кад доносите измене и допуне закона, из којих проистичу неминовно последице, да их унесете одмах и да то буде део Пословника Народне скупштине. Тако раде модерни парламенти. Више вам објашњавам зашто ја ове колоквијалне амандмане зовем васпитним. Да ли ћете задржати постојећу или ставити ову, разлике су минималне, заиста.

  Председавајући

  Хвала. На члан 7. амандман је поднео народни посланик Маријан Ристичевић. Изволите.

  Ристичевић Маријан

  Захваљујем. Даме и господо народни посланици, члан 7. обухвата промене у члану 16; измене и допуне Закона се врше на члану 16. Овде се ради о сарадњи предшколских установа са локалним самоуправама, родитељима, посебно родитељима деце са тешкоћама у развоју. Похваљујем то што држава води рачуна и што шири број деце која треба да уживају ову врсту подршке и васпитања. Немојте да вам се понови Хетерленд. Верујем да ова Влада то неће урадити. То је била нечувена сарадња локалне заједнице, Новог Сада, Покрајине. Где беше онај Хетерленд, господине Мартиновићу? Локална заједница Бечеј или тако нешто. То је била нечувена сарадња. Не дај боже да се понови. Замислите кад политичари са посебним потребама одузму од деце ометене у развоју, само зато што они имају посебне потребе. Посебне потребе за скупим оделима, посебне потребе за драгуљима, посебне потребе за пентхаусима, посебне потребе за становима у Бечу. Замислите, Сулејман Величанствени није успео да заузме Беч, а Горан Јешић заузео ужи центар Беча. Двеста метара квадратних. И то заузимање центра Беча заборавио да пријави. Треба да се поноси. Па он је био успешнији од Сулејмана Величанственог, заузео је центар Беча. Додуше, новцем грађана Србије. Хвала.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Гордана Чомић, по Пословнику. Изволите.

  Чомић Гордана

  Захваљујем. Потпредседниче, били сте дужни да, у складу са чланом 107. и чланом 27, објасните народним посланицима који се ругају изразу „лице са посебним потребама“ да је то недопустиво. Објаснићу, није проблем. Дакле, као што је из говора, подразумевано, избачено да неком говорите да је богаљ или да га вређате због физичких недостатака ако има било који инвалидитет, тако је недопустиво да се као политичка метафора користи да је аутистичан, јер је то вређање особа са аутизмом, и да се са весељем ругамо желећи да, сасвим разумљиво и оправдано, критикујемо оне које сматрамо политичким противницима изразом „лице са посебним потребама“. Из неколико разлога. Прво, што ради се о лицима са сметњама у развоју, без обзира на узраст, а друго, што се то не ради. Молим вас, наше заједничке скупштине ради, немојте то да дозвољавате. Ако хоћемо да омаловажимо политичког противника, радимо то без уплитања израза који се односе на животе многих људи, деце и одраслих, који су цео свој живот означени изразом „лице са сметњама у развоју“. Свих нас ради. А остало, удрите, то бар није спорно.

  Председавајући

  Верујем, колегинице Чомић, да колега Ристичевић није имао жељу, да није чак ни помислио да увреди лица која имају здравствени проблем. Реч има народни посланик Маријан Ристичевић, по Пословнику.

  Ристичевић Маријан

  Даме и господо, рекламирам чл. 103, 108. и 109. Господине потпредседниче, сит сам њиховог политичког деловања на туђим несрећама. Сит сам и подвала. А ја сам овде доживео највећу подвалу, да је премијер морао да чита шта сам написао, да нисам смео да похвалим државу која је лечила децу. Ову подвалу нећу трпети и дужни сте да изрекнете опомену због овог подметања. Употребио сам израз „деца са тешкоћама у развоју“, а за политичаре који су Хетерленд злоупотребили рекао сам „политичари са посебним потребама“ и навео да су те посебне потребе биле пентхауси. Да ли је то тачно? Они без сто квадрата ништа не узимају. Да ли овај њихов председник има 300 и нешто квадрата на пашњаку? Да ли су то његове посебне потребе? Да ли има одело од 10.000 евра? Да ли су то његове посебне потребе? Да ли Горан Јешић има стан у Бечу? Да ли се води поступак зато што га није пријавио? Да ли је освојио центар Беча, за разлику од Сулејмана Величанственог? Да ли су то посебне потребе? Мислим да јесу. Ево, спреман сам да дам оставку ако нисам рекао ово што тврдим да сам рекао. Узмите стенограм. Дајем оставку ако политичаре нисам назвао политичарима са посебним потребама и навео све пентхаусе и све што су… Ма не могу ја све да наведем шта су они злоупотребили. Даћу оставку ако сам то рекао. Ако нисам, нека госпођа да оставку. Хвала.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Тепић Мариника и Орлић Владимир · 4 говора наизменично · 1. новембар 2017. · Друга седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Дуално образовање: учење кроз рад код послодавца

  Цела размена, од речи до речи

  Тепић Мариника

  Захваљујем. Ми из Нове странке, Клуба самосталних посланика, тражимо да се брише и члан 5. Закона о дуалном образовању, као и сваки други члан, односно сматрамо да је ово штетан и штеточински закон и да, поновићу сваки пут, легализује дечји рад као најјефтинију радну снагу. Члан 5. је, иначе, насловљен „Планови и програми наставе и учења“. У првом ставу каже: „Основ за доношење планова и програма наставе и учења представља стандард квалификације који утврђује секторско веће за одређени сектор рада, у складу са законом који уређује национални оквир квалификација“. Па се Агенција за борбу против корупције оштро противила оваквој дефиницији истичући ово као једну од коруптивних мера зато што још увек не постоји закон који уређује национални оквир квалификација. А зашто не постоји? И то ћу, као сваки пут, да поновим – зато што је све, па и биро за запошљавање, и ове деце и њихових осиромашених родитеља, пребачен у Српску напредну странку. И није тачно да СНС кроз своју чланску карту не може да утиче на запошљавање ове деце код приватника. Може, зато што се субвенционише запошљавање. Али не из приватног џепа Александра Вучића, како он то покушава да представи, већ из буџета Републике Србије, тако што субвенционисање радних места плаћају сви грађани ове земље. Дакле, сви отварају та радна места, а не један човек или једна партија. И тачно је да је требало да и они радници који у пеленама раде постану чланови СНС-а да би добили и та јадна, понижавајућа радна места. И зато овај закон, молим вас, повуците из процедуре и не понижавајте даље наше раднике и њихову децу.

  Председавајући

  Реч има Владимир Орлић, реплика.

  Орлић Владимир

  Е како се лако неки људи овде гађају и бројевима и разним категоријама, како се лако упуштају у теме које им звуче добро, скоро подједнако добро као оних десет милиона за „Банатске шоре“. Леп, округао број, у милионима се рачуна. Кажу мора неко да се учлани у СНС због тога што ће држава онда дати некоме субвенцију, па ће тог да уцени да мора њеног човека да запосли и тако даље. То да изговори може неко ко представе благе нема колико отприлике износи просечна субвенција по радном месту, за колико се та субвенција враћа и шта после треба да ради неко ко се као брине за сопствено предузеће, сопствени капитал. Да тај неко после 14 месеци... И то није нешто што тврдим ја, то тврде стручњаци који су те ствари испитивали, који су гледали и вредности уговора и трајање послова и шта држава добија с друге стране. Дакле 14 месеци треба да прође да би тај неко онда узео и пропао, пропао начисто. Па што је тај неко уопште почињао било какав бизнис, не у Србији, него било где? Што се уопште било чиме на овом свету бави ако је спреман да сам себе упропасти након 14 месеци, по тој чудној и накарадној логици коју ми слушамо са друге стране? То су бајке, и то врло лоше, јефтине, погубне бајке, које не служе ничему осим да се додатно овде мало сеје гнев, да се прича све и свашта аконто СНС-а, а све глупо и све без везе. Дакле, да ли постоји приватник који је у стању да упропасти и самога себе само зато што то кажу самопроглашени експерти са друге стране? Они који су толико стручни и толико се разумеју и у радна места и у тржиште рада да су, још једном, стотине хиљада људи у овој земљи оставили без посла и дан-данас се тога не стиде. Ти и такви не стиде се ни много крупнијих ствари, што би се стидели тако нечега? За њих су ти људи и њихове судбине увек били бесмислена прича и ништа више. Хвала лепо.

  Председавајући

  Хвала. Реплика, Мариника Тепић.

  Тепић Мариника

  Захваљујем. Јединствена прилика која ми се ево сада дала, захваљујем председници, да одговорим, у неколико наврата, на наводне оптужбе за финансирање „Банатских шора“ док сам била покрајинска секретарка за спорт и омладину, мандат којим се изузетно поносим. О томе можете да питате и вашег министра, господина Вању Удовичића, који је лично промовисао банатске шоре, који је лично на свим јавним расправама поводом новоусвојеног закона о спорту подржавао финансирање банатских шора као традиционалног спорта. Према томе, немате ви проблем са мном ако имате са „Шорама“, него имате са вашим министром. А то што ви не разумете то, ви не разумете ни оно о чему опозиција упорно говори, о легитимизацији и легализацији дечијег рада као најјефтиније радне снаге. Не само ви, господине Орлићу, већ и неки претходни говорници. Ево, паде ми на памет и колега Бауер. Ја потпуно разумем да ви ово не разумете, јер да разумете да вам је чланска карта СНС-а потребна за све живо у овој земљи, па и код приватних послодаваца, ви бисте вероватно били министар, не бисте остали овде, не би вас оставили овде да причате бајке. Наравно, у складу са вашим когнитивним способностима. Хвала.

  Председавајући

  Владимир Орлић, реплика. Изволите, посланиче.

  Орлић Владимир

  Нећу, наравно, ја да одговарам на то зашто сам ја овде. Ваљда је више него јасно да сам овде са великим задовољством. Са великим задовољством показујем најгорима од најгорих где су и шта не знају и колико су неспособни. Са великим задовољством. Дакле немојте ви мени да тражите друго место, мени је овде сјајно. Што се тиче ових прича о дечијој радној снази, ајмо овако – шта су та деца која уче? Кажете – јефтина радна снага. Шта су та деца у девастираној држави, у којој су њихови родитељи избачени на улицу? Данас не ваља ако неко добије плату и поштено је заради, својим рукама је заради и заслужи а држава је омогућила да има где ту плату да заради. То не ваља, то је испод нивоа достојанства. Слање људи на улицу и упућивање их љубазно да не знам шта раде, претурају по контејнеру, то је било достојанствено. То је држава достојанствених људи коју су неки градили и имају образа да уопште било шта овде коментаришу. Немојте да се заваравамо, даме и господо. Прича о томе шта се дешава данас и ко је за шта заслужан, ајмо још једном за оне који нису у стању да схвате и разумеју. Данас у Србији неко покушава нешто да направи. Тај који то данас покушава, то уме да уради. Па обезбеђује и радна места, и обезбеђује да ти људи имају неку будућност, па и та њихова деца за коју се лажно бринете, па да има одакле и то дете да плати уџбенике, о којима нешто сад овде причају надугачко и нашироко, и све остале трошкове о којима се прича да покрију. То данас неко у овој земљи ради. Ко то не разуме? Онај који није у стању да разуме. Нећу уопште да улазим у то шта је разлог, да ли нечије способности или одсуство жеље, али кад говори, рецимо, о Александру Вучићу, тај да зна – кад му се обраћа, мора да подигне главу. Зато што говори човеку од себе вишем у сваком смислу, и интелектуалном, и моралном, и по свакој способности. Кад се тако обраћа, с подигнутом главом, ако пожели да се препусти раду својих језичких жлезда, само нека зна – ко увис пљује, на образ му се враћа. Хвала.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Јерков Александра и Ракоњац Весна · 4 говора наизменично · 1. новембар 2017. · Друга седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Дуално образовање: учење кроз рад код послодавца

  Цела размена, од речи до речи

  Јерков Александра

  Захваљујем, потпредседниче. Најпре колегама који нам препоручују да читамо књиге да препоручим да читају Правопис, па им не би падало на памет да предлажу амандмане у којима се зарези стављају на места где запете у складу са Правописом српског језика не би смеле да стоје и да изразим жаљење што су се и поједине колегинице, попут колегинице Ракоњац, прикључиле овом општем лову на вештице без деце па се сада оним посланицима који немају децу спочитава то што брину о општем интересу. Дакле, члан 8. говори о каријерном развоју ученика и ево у чему је наш проблем са овим чланом. Проблем је у томе што ми сматрамо да ће цело каријерно усмеравање ученика бити базирано на лажи од које полази овај закон, а то је да је у Србији незапосленост велика због тога што немамо довољно образоване радне снаге а не због тога што нам је привреда уништена, нема нових радних места, нема владавине права, долазе само они који добијају десетине хиљада евра по радном месту итд., и што све што се овој деци обећава у образложењу закона, у образложењу министра и у образложењима која нам овде дају посланици данима исто тако јесте лаж. Три су лажна обећања: да ће моћи да наставе школовање, да ће моћи да започну сопствени бизнис и да ће се запослити у фирмама које раде. То што тој деци буде говорено на каријерном развоју и на саветовању које ће бити вођено тим поводом не сме бити базирано на ове три лажи. Дакле, полазите од лажи да је зато велика незапосленост што су нам људи глупави, лењи, неспособни, нестручни, незналице и тако даље, обећавате им лажи и због тога и овај члан закона треба брисати.

  Председавајући

  Право на реплику има народни посланик Весна Ракоњац. Изволите.

  Ракоњац Весна

  Хвала. Уважени председавајући, поштовани министре, пре свега, ја сам упутила извињење родитељима који су обележени да ће да злоупотребљавају своју децу. Тако сам разумела. Тако је и речено. (Александра Јерков: Да ће неки родитељи то да раде.) То је злочин према детету, ако се тако поступа, али то је и кажњиво законом, и Породичним и Кривичним. (Александра Јерков: То је сада реплика.) Молим вас, дозволите. Без добацивања, ја сам вас пажљиво слушала. Значи, немојте фрустрације које имате због вашег неуспеха... Имали сте прилике... (Александра Јерков: Извините, зашто не реагујете, председавајући? Чујете ли ово? Ово је реплика.) Ја ћу мирно да сачекам да ви завршите ћаскање, а онда ћу вам рећи све што треба да вам кажем. Имали сте 12 година времена да уведете реформу образовања по мери и жељи грађана Србије, ви то нисте учинили. Сада стигматизујете сва радничка занимања. Зашто то чините? Зар је срамота данас бити частан радник са добром платом, са добрим животом? О чему се ради? Зашто плашите родитеље и децу да неће имати право на избор? Имаће право на избор, али не могу сви да буду високообразовани. Просто, није природно. Ни у једном друштву. Ево даћу вам један пример. Производили сте у претходном периоду менаџере за све и свашта. На пример овако: направите менаџера за пекарску производњу па га ангажујете да вам одржи предавање како се праве пекарски производи и то вам добро и папрено наплати, како сте ви узимали средства из европских фондова да држите којекакве едукације и безвезна предавања просветарима и продавали им маглу ових 12 година. Уместо да сте радили нешто са децом и образовали их, ви сте чинили само супротно.

  Председавајући

  Захваљујем, колегинице Ракоњац. Право на реплику, народни посланик Александра Јерков. Изволите.

  Јерков Александра

  Захваљујем, потпредседниче Арсићу. Није срамота бити радник. А знате шта је срамота? Срамота је да шаљете дете у фабрику лажно му обећавајући да ће добити посао након што заврши школовање, плаћати га за то 70% минималца, лажно му обећавајући да ће моћи да настави школовање, лажно га убеђујући да ће моћи да започне сопствени бизнис и још се извињавати родитељима због тога што ми кажемо да постоје родитељи који толико бедно живе да ће им 10.000 динара у кући и те како значити и да ће ти родитељи утицати на децу, у комбинацији са овим лажима које им ви сервирате, да упишу дуално образовање и да због тога нема речи ни о каквом слободном избору деце да то сами ураде сопственом вољом. Е, то је срамота и за то треба да се извините родитељима, што обмањујете и њих и децу, што их убеђујете већ пет година да немају посла зато што су глупи, необразовани, лењи, чекају да им нешто падне са неба, нестручни, да су због тога сиромашни, да је бољи живот увек негде другде, да Србија врви од инвестиција, од напретка, само њима и баш њиховој породици не иде зато што нису довољно добри. Е, то је срамота. За то треба да им се извињавате, а богами треба и да одговарате. Јер колико год им се будете извињавали, верујте, нећете им се моћи довољно извинити за то што сте им радили претходних пет година – ни тим просветарима, којих су вам пуна уста, којима сте смањили плате, ни тим пензионерима, којима сте отели пензије, ниједном човеку који поштено у овој Србији ради, јер за пет година живите боље само ви, ваши чланови, ваши кумови, пријатељи, браћа и рођаци, а сви други пропадају. За то треба да се извините.

  Председавајући

  Право на реплику, народни посланик Весна Ракоњац. Изволите.

  Ракоњац Весна

  Хвала, председавајући. За то што родитељи бедно живе, ви сте криви. Ви сте криви! Ми их упошљавамо и више не живе бедно! Ви сте криви, не можемо за 60 година да исправимо оно што сте ви направили за 12. Па то је било као најезда скакаваца. О томе размишљајте. Прво ћемо упослити родитеље, а онда деци пружити шансу. Како вас није срамота да на овај начин злоупотребљавате и децу и родитеље? Када немате аргументе, онда се одмах хватате за плате и пензије. Па ви сте довели до банкрота државу. А само да вас питам – да ли се водите личним примером када сте од деце, да не кажем са посебним потребама јер сва деца имају посебне потребе, него са сметњама у развоју, узели новац од „Хетерленда“? (Народни посланици у сали негодују и гласно коментаришу.) И то је пример како ви поступате, како ви резонујете и како ви размишљате. То је начин вашег размишљања. (Председавајући: Молим колеге посланике да пусте колегиницу Ракоњац да заврши.) Ви не умете другачије да размишљате, ви размишљате само на такав начин: кумови, пријатељи, рођаци. Ми размишљамо на другачији начин: Србија испред свега, здрава нација, образована нација, образована деца, привреда у успону. То је вама мука, вама је жао што ви нисте то урадили. Имали сте прилику, народ вас је казнио јер нисте искористили прилику. Прихватите то једном за сва времена, можда ћете добити неки глас.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Сп. Јовановић Наташа и Ђукановић Владимир · 6 говора наизменично · 31. октобар 2017. · Друга седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Дуално образовање: учење кроз рад код послодавца

  Цела размена, од речи до речи

  Сп. Јовановић Наташа

  Хвала. Погрешно је тумачен један део мог излагања. Препознала сам се у излагању господина Ђукановића. Говоримо о амандману који смо поднеле колеге из Српске радикалне странке и ја, а који је идентичан и овим другим партијама. Наиме, ради се о томе да господину Ђукановићу није проблем, а ви сте такође сведок тога јер и сами сте, господине Маринковићу, лично сам вас гледала, причали о потреби за развојем предузетништва у нашој земљи. Није проблем у томе да се увози радна снага, јер Србија неће дочекати скорије то време, сложиће се и господин министар, да ми морамо због великих привредних активности да увозимо стручњаке из иностранства. Проблем је што се извози из Србије радна снага и што квалификовани млади људи морају да одлазе јер овде не могу да нађу посао. Господине министре, да вам кажем нешто. Заиста, толико се пута понавља да је то сада постао неки својеврсни хит – занимање вариоца, које је дефицитарно. А ви врло добро знате као човек који је прошао, пажљиво сам вас слушала, од вашег школовања до највишег образовања све у оној бившој Југославији, увек је то било дефицитарно занимање. И сами знате да су људи који су радили те послове и 60-их и 70-их година и у годинама после тога најбоље могли овде да зарађују, а исто тако и да нађу ангажман у земљама тзв. трећег света и да буду толико добро плаћени да се после две или три године врате у ондашњу Југославију, односно у град у коме живе, да зараде да обезбеде и своје унуке. Тако да немојте да мењамо тезе. Не ради се о томе да образовни систем треба да се прилагођава тренутним тржишним захтевима, већ да дете које је свесно тога шта жели да буде у животу... Наопако се овде постављају ствари. Дакле дете мора да, на основу консултација са својим родитељима и свог знања и почетног образовања у основној школи одлучи куда оно жели да иде и како ће даље да се усмеравају његов рад и његова интелектуална свест о свему ономе што се дешава у друштву.

  Председавајући

  Хвала. Реч има народни посланик Владимир Ђукановић, право на реплику. Изволите.

  Ђукановић Владимир

  Хвала. Нисам желео да тумачим уважени колегиницу, чак нисам ни на њено излагање одговарао, више сам на нешто друго, али кад сте већ споменули, ево да не буду вариоци. Ево вам лифт-монтери. Живим у солитеру који има 22 спрата. Питам човека који нам одржава лифтове – ко ће то радити убудуће? Неће нико. Нема никога да иде у ту школу. То је катастрофа. Зашто? Зато што смо уништили ту врсту заната. То је оно што заиста може све нас да забрине. И није тачно да нећемо увозити. Хоћемо, из разлога што немамо довољно квалификоване радне снаге а имамо потребу да развијамо привреду. Не можете привреду да развијате ако немате квалификовану радну снагу. Где она да се научи ако немате овакав систем образовања? Где то данас може да се научи када су све фабрике погасили? Једино када доведете неког страног инвеститора овде, или неког домаћег, који би заиста волео да прошири своју производњу ту, можете да научите ту децу. Нажалост, нема данас великих привредних и друштвених система који су некада били. Захваљујући господи која данас приговара дуалном образовању, све је уништено. Једини начин на који можете да обучите радну снагу је овај. Немојмо да се играмо тиме. Доћи ћемо у ситуацију да немамо никога да ради уколико ово не уведемо и зато честитам на храбрости што сте ово увели. Хвала вам.

  Председавајући

  Хвала. (Наташа Сп. Јовановић: Реплика.) Реч има народни посланик Наташа Сп. Јовановић. Изволите. (Александар Мартиновић, Владимир Орлић, Александар Марковић: Каква реплика?)

  Сп. Јовановић Наташа

  Ето тако, лепо, реплика, господине Мартиновићу, Орлићу, Марковићу. Кад се не буни Ђукановић, што се ви буните? Дакле, да се мало нашалим, господине Ђукановићу, не можемо ми због вашег лифта и тог примера да се сложимо да је потребно дуално образовање. Само покушавам, а и све време то раде посланици СРС, да вам говорим да је проблем у високообразованом кадру, а не у ономе што деца стичу кроз средње образовање. Уосталом, господин министар је овде дошао да заговори овај модел и да га ви изгласате, али не може да се не сложи са мном, као и сви ви, да су толико способна деца у Србији да, иако су гимназијалци или су школовани за нека друштвена занимања, у предузетничким активностима могу да раде исто тако квалитетно тај посао. Ако говоримо о томе шта тражи тржиште... Али не сме закон да се доноси због тога што тренутне или тржишне могућности за одређени период то тако захтевају.

  Председавајући

  Хвала. Реплика, народни посланик Владимир Ђукановић.

  Ђукановић Владимир

  Ја се заиста извињавам, али не видим да ће се капиталистички систем мењати и свакако ће тржиште диктирати шта се тражи. И, наравно, образовне профиле, осим ако неко не замишља да овде уведе самоуправљање или можда врати социјализам. Ја искрено мислим да то нема неку перспективу и зато нисам присталица да неко сада овде банализује причу због лифта. Па ево, немамо водоинсталатере. И ту смо у дефициту. Немамо водоинсталатере. Хоћете да кажете да је то због моје канализације или је то ваљда због свих нас овде? Људи, немојмо да се играмо са тим. Нису сви овде школовани да буду менаџери, а чини ми се да је неко желео да ову земљу претвори у те лажне менаџере и да сви живе тако што ће радити у некој канцеларији а да немамо ниједан занат. Србију је одржао занат; пре свега онај сељак који се бавио пољопривредом, а касније онај занатлија који је нешто привређивао. Ми по канцеларијама најмање смо ову земљу подизали. Према томе, наравно да тржиште диктира и наравно да морамо да доносимо законе како бисмо били у складу са целим светом и како се то свуда у цивилизованом свету ради. Хвала вам.

  Председавајући

  Хвала. Реч има Наташа Јовановић, још једном.

  Сп. Јовановић Наташа

  Само кратко, да завршим. Можемо да идемо тако унедоглед, да износимо разне примере. Ево ја ћу један супротан, који нема никакве везе са стеченим знањем у дуалном образовању. У Крагујевцу имамо изузетног мајстора за прављење виолина. Такав не постоји у Србији, а кажу и у земљама у окружењу. Имамо неколико породичних занатских радионица у Србији које су се определиле да производе бомбоне. Не може то да им прође на тржишту, свесни су тога, али то је стари српски занат зато што имамо јаку прехрамбену индустрију. Имамо такође многе породичне фирме које се баве традиционалним занатима које су имали њихови очеви или дедови, али не можемо због тога што тренутно имамо дефицит у неким занимањима и тим занатима које је помињао и колега Ђукановић да образујемо наше људе, односно децу и будуће генерације и да кажемо – ви то треба да учите. Можда, господине Ђукановићу, за 10 и 20 година тако буде на нашем тржишту, може и то да се деси, да су у зградама осавремењени лифтови и да уопште не буду били потребни мајстори. Шта ви знате за време од 20 и 30 година, ваљда се тако стратешки деца васпитавају и образују, шта ће бити потребно на тржишту, које је променљиво, нарочито у овим условима које имамо овде? Искрена да будем, ја бих волела да оне привредне гране у Србији које су Јосип Броз, комунисти и самоуправни систем уништили индустријализацијом тамо где она није била потребна у Србији, а то је пре свега пољопривреда, буде стратешка грана, јер ми од пољопривреде, од туризма, од прехрамбене индустрије можемо да живимо и да стварамо капитал и нову вредност и да одлично живе и наша деца, да остају у прелепој Србији и да не беже из најлепших српских села.

  Председавајући

  Хвала. Реч има господин Ђукановић. Изволите.

  Ђукановић Владимир

  Колико сам разумео, а волео бих да нисам у праву, то значи да ми не би требало ништа да производимо. Ми не би уопште требало да развијамо раднике и не требају нам уопште производни погони. Када кажемо – живећемо од пољопривреде, знате, ту пољопривреду неко мора да развија, а да бисте је развијали, морате да имате механизацију. Тај трактор мора неко и да направи, знате. Ту пољопривредну машину неко мора да направи. Ко ће ако немате занатлију? Људи, о чему ми овде причамо? Ми овде желимо да уведемо систем по коме ће нашу производњу да подижу људи из канцеларија. То не може нигде, то нигде није успело. Да бисте развијали привреду, морате да имате развијене занате. Не знам чему се овде неко супротставља, томе да развијамо привреду? Кажете – морамо да развијамо туристичке услуге. Слажем се, да, морамо да развијамо туристичке услуге, али морате да направите хотел, а тај хотел мора неки занатлија да направи. Према томе, не разумем о чему се овде ради. У сваком случају, драго ми је да се овде видела велика разлика између нас, који заступамо да се ово уведе, и њих, који су апсолутно против тога и који су нам увели искључиво некакав менаџерски систем, који је потпуно уништавао ову земљу. Хвала.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Радета Вјерица и Мартиновић Александар · 4 говора наизменично · 26. октобар 2017. · Друга седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  Заједнички претрес о 7 тачака дневног реда

  Цела размена, од речи до речи

  Радета Вјерица

  У сусрет данашњој седници, када ћемо постављати питања члановима Владе Републике Србије, односно када ће постављати вероватно представници посланичких група владајуће већине, као што је то иначе било, скрећем пажњу на члан 205. став 2. Пословника. Влада је била обавезна да нас писменим путем обавести који од министара неће моћи присуствовати данашњој седници. Господине Милићевићу, Влада је била у обавези да то уради три дана пре ове седнице, а ми смо обавештење да неће бити госпођа Нела Кубуровић, Душан Вујовић, Александар Вулин и Владан Вукосављевић добили пре пола сата. Дакле, Влада Републике Србије наставља да вређа достојанство Народне скупштине. Ово заиста не може и не сме да се толерише. Морате да скренете пажњу Влади Републике Србије, ви који имате ту врсту комуникације, ви представници владајуће већине, да их то што су, ето, показали добру вољу, а имају обавезу да дођу данас, такође обавезује да поштују Пословник Народне скупштине. Нажалост, ми данас нећемо моћи говорити ни о повредама Пословника зато што радимо по Пословнику који народним посланицима апсолутно ускраћује, или готово апсолутно ускраћује, да раде свој посао. Ја сам зато искористила да говорим… Можда ово није буквално, у складу с овим пословником, кршење Пословника, али кршење и вређање достојанства Народне скупштине од стране Владе Републике Србије јесте. Није требало ово да им дозволите, морали сте да их упозорите. Или бар да се данас председник Владе извини због овога Народној скупштини и грађанима Србије. Хвала.

  Председавајући

  Мислим да сте кроз питање које сте поставили, а везано је за повреду Пословника на коју сте указали, дали заправо и одговор који сам ја желео да вам пружим. Дакле, не тиче се овог дела седнице повреда на коју сте указали. Оно што је за нас јако важно јесте да ће тај део седнице који ће бити одржан од 16 до 19 часова бити јасно и прецизно дефинисан и уређен у складу са Пословником о раду Народне скупштине Републике Србије, члановима 204–209. Тај посао свакако јесте на нама и он ће бити одговорно одрађен. С друге стране, пренећемо вашу сугестију, али мислим да је далеко важније да ће посланици бити у могућности… Јер, слушали смо претходних дана од стране појединих посланика опозиције да Влада не сме да се појави пред посланицима. Ево, данас од 16 часова, последњи је четвртак у месецу, Влада ће бити у Народној скупштини Републике Србије. (Марко Ђуришић: После четири месеца.) И ви ћете, господине Ђуришићу, имати могућност да поставите питање. Дакле, Влада ће бити у Народној скупштини. Не мислим да сам учинио повреду Пословника, али обавеза ми је да вас питам да ли желите да се Народна скупштина у дану за гласање изјасни о указаној повреди. (Не.) Захваљујем. Повреда Пословника, народни посланик Александар Мартиновић. Изволите.

  Мартиновић Александар

  Даме и господо народни посланици, повређен је члан 107, достојанство Народне скупштине. Мислим да моја уважена колегиница, која је иначе добар правник, није баш најбоље прочитала Пословник, јер је рекла да они, тј. посланичка група којој она припада, неће имати могућност да поставе питање Влади. То једноставно није тачно. Пословником је регулисано да се питања Влади постављају тако што се креће од такозваних самосталних посланика, затим се прелази на посланичке групе које имају најмање посланика, па се тек онда долази до посланичке групе која има највише посланика. Ако ће неко бити дискриминисан, условно речено, данас када дође Влада, за коју смо ми из Српске напредне странке гласали свим срцем, то ће управо бити, највероватније, дај боже да грешим, посланици Српске напредне странке, а посланици Српске радикалне странке ће и те како имати право и могућност да постављају питања Влади с обзиром на број посланика који имају. Ми из Српске напредне странке ћемо највероватније за то бити ускраћени, али ћемо стрпљиво саслушати сва питања која ће бити постављена Влади Републике Србије, зато што се у Народној скупштини већ месецима ствара атмосфера како Влада Републике Србије не сме да дође у Народну скупштину јер се боји ове страховите и, као што видите, прилично бројне опозиције. Ми не мислимо да је тако, Влада ће данас да дође и сви ови велики јунаци, сва ова елита, сви ови који су препаметни, који се у све разумеју и те како ће моћи да постављају питања и председници Владе и министрима у Влади Републике Србије.

  Председавајући

  Колега Мартиновићу, не мислим да сам конкретно као председавајући прекршио члан 107. (Александар Мартиновић: Не тражим да се гласа.) Мислим да сам одговарајући малопре народном посланику одговорио и на оно о чему сте заправо ви говорили, што је био садржај вашег излагања, а то је да ће тај део седнице од 16 до 19 часова бити врло јасно и прецизно уређен у складу са Пословником о раду Народне скупштине, конкретно члановима 204–209. Пословника Народне скупштине Републике Србије. Захваљујем, колега Мартиновићу. Повреда Пословника, народни посланик Вјерица Радета. Изволите.

  Радета Вјерица

  С обзиром на то да ја као народни посланик и потпредседник Народне скупштине, нажалост, нисам у прилици, не сада него иначе, да председавам седници, морам у складу са чланом 32, на шта ме обавезује Пословник, да помогнем председавајућем или председнику, тренутно председавајућем. Није колега био у праву малопре када је говорио о повреди Пословника на начин на који је говорио, јер ја нисам у претходном јављању желела да изазивам реплике. Ја просто желим, ми желимо да грађани Србије знају апсолутну истину и о односу Владе Републике Србије према Народној скупштини и о свему ономе што јесте од интереса за грађане Србије. Ми српски радикали имамо припремљена питања за представнике Владе Републике Србије, као што се зна, имамо их увек. И озбиљна питања постављамо, од интереса за све грађане и за државу Србију, сваки пут када нам то Пословник дозвољава. Нисам ја рекла да ми нећемо бити у прилици да постављамо питања, већ сам рекла да ће, нажалост, највероватније питања моћи поставити само представници владајуће већине. И, наравно, пошто тамо има 14, 12, 15, не знам тачно колико малих посланичких група, они ће сви да се изређају, да се потроши време. Дај боже да је колега Мартиновић у праву, било би интересантно за грађане Србије да данас српски радикали буду у прилици да поставе питања члановима Владе Републике Србије. Искрено се надам да ће се то и десити. Ако будете председавали, господине Милићевићу, поведите рачуна ко колико времена говори. Немојте ономе да продужите две секунде, ономе десет, ономе дванаест, па да и оно мало времена што имамо буде потрошено непословнички. Хвала.

  Председавајући

  Захваљујем. Ево, ви сте причали једанаест секунди више. Могуће је да ће ме критиковати. Да ли желите да се Народна скупштина у дану за гласање изјасни о указаној повреди Пословника? (Вјерица Радета: Не.) Захваљујем. Повреда Пословника, народни посланик Александар Мартиновић. Изволите.

  Мартиновић Александар

  Захваљујем. Заиста, без жеље да… Указујем на повреду члана 27, не тражим да се гласа и не желим да улазим даље у ову полемику. Просто, због јавности желим да кажем да ће много више шансе да поставе питање Влади имати народни посланици из Посланичке групе СРС која има 22 посланика, него Посланичке групе СНС која има 103 посланика. Сви су, господине Мирчићу, наши. Посланичка група СНС има 103 посланика. Говорим о посланичкој групи, не о изборној листи. То би требало да знате. Ево, господин Мирчић чак не зна ни колико посланика ми имамо. (Председавајући: Немојте директно обраћање, обраћајте се мени.) Дакле, 103 посланика Српске напредне странке ће имати мању могућност да поставе питања Влади Републике Србије него посланичка група која има 22 посланика. Сад је скоро пола један, још неколико часова нас дели од тог дела седнице. Видећете, много су веће могућности да даме и господа из Српске радикалне странке постављају питања Влади него ми из Српске напредне странке, иако нас има 103 а њих 22. Ми такође имамо питања за Владу Републике Србије, пре свега за председницу Владе, о темама које су битне за грађане Србије. Али, без обзира на то, ми ћемо бити на том делу седнице и баш нас занима која питања ће бити постављена Влади и како ће Влада на та питања да одговори.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Радета Вјерица и Орлић Владимир · 8 говора наизменично · 12. октобар 2017. · Прва седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Државни службеници: стручно усавршавање и преузимање службеника

  Цела размена, од речи до речи

  Радета Вјерица

  Да подсетимо, ради јавности, да данас говоримо о амандманима на измене и допуне Закона о државним службеницима, да је овоме претходила расправа, такође о амандманима, о националној академији за јавну управу, коју намеравате да уведете. Према мишљењу нас српских радикала, апсолутно непотребно. Говорили смо, наравно, о томе и у начелној расправи и по амандманима. И сад гледајте, у овом члану 3, чије ми брисање предлажемо, ви говорите о стручном усавршавању, оспособљавању приправника које ће радити неки ментори и кажете – то ће по правилу бити државни службеници и запослени који имају значајно искуство. Шта значи значајно искуство? Да ли су године радног стажа и значајно искуство? Нису. Често, нажалост, нису, зато што се запошљавају људи који сами у моменту запошљавања не испуњавају услове, односно формално испуњавају. То су људи са на чудан начин добијеним дипломама и они за неки број година стекну то, како сте написали, значајно искуство. Једноставно је неприхватљиво да у закону стоје овако неодређени термини. Закон мора бити прецизан, да свако ко га примењује може то да уради а да се не размишља о евентуалној злоупотреби. Даље кажете да тај ментор има то значајно искуство у обављању релевантних послова. А шта су то релевантни послови? Ваљда је сваки посао релевантан за оно због чега треба да се ради. И како ћете ви процењивати ко су вам ти ментори? Ево, цела Србија се смеје, рецимо, овима из Града Београда који би опет, на наредним изборима, да буду власт у Београду. Ово су радили службеници локалне самоуправе, па су написали, говорим о оним таблама на аутобуским станицама у градском превозу, па Кошутњак пише латиницом и ћирилицом али ћирилицом пише „Кошутњак“, па онда Светосавска улица пише „Свето-савска“, онда улица Данила Киша, у речи Киша слово „и“ латинично, иначе ћирилица, па „Шумадиски трг“ итд. Дакле, ово је слика тог партијског запошљавања против којег смо ми. Дакле, ми нисмо генерално против запошљавања људи који су чланови политичких партија, напротив, то нама уопште не смета, али је ово слика онога што се прича годинама – купљене дипломе, добијање диплома под чудним околностима, поклоњене, купљене, добијене на овај или на онај начин. Ово је брука и срамота. И ово говори о томе колико вама не требају никакве академије. Треба вам, господо из власти, мало морала и мало мере у запошљавању оних који вам обезбеђују капиларне гласове. Хвала.

  Председавајући

  По амандману реч има народни посланик Владимир Орлић. Изволите.

  Орлић Владимир

  Хвала. Свакако се увек слажем са образложењем које смо добили у мишљењу Владе када је овако концизно састављено, него чисто на тему овог образложења предлагача које смо управо чули. Можда треба бити опрезан у закључцима, можда треба ставити акценат на то да ли су неке ствари које су, ја потпуно верујем да је то све, како је сад речено, тако, и затечено тако, и усликано, да ту никаквих фалсификата нема, него да је можда ствар ажурности да се те ствари које су тако направљене брже замене за оне исправне, јер мени, на основу неког искуства које имам, делује потпуно извесно да су те ствари настале, и тако погрешно и накарадно написане, негде отприлике у време када је Драган Ђилас водио Београд а по управним и надзорним одборима у Граду Београду постављао све листом кадрове једне истакнуте десничарске, жустре и опозиционе странке, јер су му тад требали за неко поткусуривање. Тако да, врло је могуће да је тај проблем са тим незнањем и нестручношћу настао тада, а да сад треба да се то регулише и санира када смо га већ видели и сликали. Треба, слажем се. Хвала.

  Председавајући

  Реч има народна посланица Вјерица Радета. Изволите.

  Радета Вјерица

  Ово је дело Горана Весића, који је, иначе, био Ђиласов сарадник а сада је човек од највећег поверења Александра Вучића. Ово су заиста најсвежији подаци. Ко је био у управним одборима Драгана Ђиласа, односно Градске управе Београда, градских јавних предузећа, најмање има право да говори неко коме је заменик градоначелника Горан Весић, коме је министар Горан Кнежевић и не знам више колико да их набрајам. Више од половине ваших најистакнутијих стручњака, господо из власти, представници су управо тог „жутог предузећа“, како их називате, а јесте у питању „жуто предузеће“. Тако да, ако сте мислили да сте били онако духовити, није вам нешто успело. Да, одборници Српске радикалне странке су били чланови управних одбора и немамо никакав проблем да о томе говоримо. Ми смо увек заступали став да на локалном нивоу можемо да сарађујемо са свима, са онима за које то закључе наши локални одбори и то је разлог због чега смо у коалицији у доста општина са Српском напредном странком. Дакле, једноставно, наши локални одбори доносе одлуку, процењују какви су ти људи у тим другим странкама са којима би могли да иду у коалицију и то тако функционише. Ми мислимо да је то демократски и да нема потребе крити се иза било каквих одлука. Ми српски радикали смо увек били апсолутно отворени и пред јавношћу и пред свима које то интересује. Хвала.

  Председавајући

  Захваљујем, колегинице. Реч има народни посланик Владимир Орлић, реплика. Изволите.

  Орлић Владимир

  Захваљујем. Пошто видим да се делимично слажемо али се не разумемо до самог краја. Наравно да ја нисам поменуо случај који сам поменуо ни због СНС ни због способних људи који јесу у СНС него управо због тих управних и надзорних одбора и учешћа у тим управним и надзорним одборима код тајкуна Драгана Ђиласа од стране оних који су то управо сада и потврдили. Дакле, ја сам на тај случај мислио. Кажем, ценим да је некако баш у то време дошло до ових проблема о којима смо причали малопре. Е сад, то што се одређена странка опредељује за коалиције на локалу на основу онога што процени да је добро, ту није ништа спорно, то је право свакога и ја у то не улазим. Захваљујем на својеврсној потврди што у том контексту сматрају да је Драган Ђилас био добар и да је сарађивати са њим било добро, вероватно на исти начин као и са „жутим режимом“ у АП Војводини, из истог разлога. Ја у те мотиве не улазим, само кажем да треба бити опрезан па водити рачуна кад су проблеми могли да настану и колико је чије учешће, лично или посредно, али учешће у тим проблемима о којима би волео да говори. Хвала.

  Председавајући

  Колегинице Радета, сматрате да сте погрешно протумачени? Омогућићу вам додатна два минута, али вас молим да не изазивамо даље реплике, да можемо након тога да наставимо са радом. Изволите.

  Радета Вјерица

  Ја нисам изазвала реплику ни први пут и, заиста, ово потурање изборне кампање за Београд на овај начин је непримерено, потпуно се слажемо. Ми водимо отворену кампању. Ми кажемо Београђанима, идемо од врата до врата и кажемо – легализоваћемо Београд, урадићемо оно што нико није урадио за 20 година, урадићемо оно што напредњаци лажу пет година да ће да ураде а ови пре њих још 15 година. Ми на тај начин водимо кампању, а не на овакав начин некаквог подметања. Али овде постоји још нешто. Очигледно је да неки људи власт поистовећују са једним човеком. То су ови што мисле да је Вучић и председник државе, и премијер, и градоначелник, директор јавног предузећа, председник кућног савета итд. Они мисле да је Драган Ђилас био, односно, како кажу, да смо ми били у власти Драгана Ђиласа. Не, тада је Драган Ђилас био градоначелник и ту ништа није спорно. Као што је сада Синиша Мали градоначелник. Додуше, рекао је Вучић да ће поднети оставку, али још му није дао да потпише. Дакле, то је погрешно поимање политике и ми желимо, због тога уопште и интервенишем, иначе ме уопште не би додиривало ово што је колега пре рекао, али једноставно мора јавност да зна ко на који начин у овој држави води политику. Ми српски радикали водимо отворену, јасну, никад ништа скривено. Све што смо урадили увек смо обелоданили, увек су грађани знали због чега то радимо. Како су то грађани награђивали, ми смо поштовали вољу каква год да је, као што ћемо и после београдских избора поштовати вољу грађана, који ће сигурно разумети да једино ми, српски радикали, у Београду водимо чисту београдску политику у интересу свих грађана. Хвала.

  Председавајући

  Захваљујем. Колега Орлићу, имате основа за реплику, али молба и вама, да можемо након тога ипак да се вратимо на дневни ред. Изволите.

  Орлић Владимир

  Наравно, господине председавајући, ја сам само желео да наступим конструктивно, као што радим увек. Дакле, да са своје стране похвалим и отвореност и јасну политику. То су све одличне ствари. Дакле, и то отворено наступање са Драганом Ђиласом у надзорним и управним одборима, и то што се то не крије, мада би било и непримерено уопште покушати да се сакрије јер то сви знају, али то је добро и ја то са своје стране похваљујем. Похваљујем и опажање да није Драган Ђилас био једини умешан у то што се, нажалост, морам да кажем, дешавало са Београдом до момента док није испраћен у срамну историју, потпуно заслужено. Ми смо баш пре неки дан подсећали овде „жуто предузеће“ да су сами изнели оцену да су у томе једнако учествовали, дакле да није то искључиво заслуга Драгана Ђиласа. У томе су они који су седели у тим управним и надзорним одборима седели заједно са „жутим предузећем“ и Драганом Ђиласом. Е сад, то колика је чија специфична тежина била, каква и у ком тренутку, и то је познато. У том смислу, немојте да се ико љути што помињемо баш Драгана Ђиласа, зна се ко је ту коло водио. Али немојте ни да се заваравамо од стране организације у којој је елементарна ствар било каквог устројства мишљење једног човека да се покреће уопште било каква прича на тему да ли ми замишљамо да је нешто организовано на основу нечијег личног мишљења или није, то никакве везе са озбиљношћу нема. Да је то рекао ко други, па да уђем у било какву расправу, али они који функционишу искључиво по систему фан-клуба једног човека, мислим да стварно не треба да отварају ту тему. Што се тиче резултата, ми ћемо их, наравно, упоређивати, као и у овој кампањи за Београд, добре ствари које је постигла градска већина СНС. Сви добри резултати и сви успеси биће упоређени са катастрофом коју је оставио Драган Ђилас али и сви они који су са њим седели заједно у тим управним и надзорним одборима. Хвала.

  Председавајући

  Захваљујем. Изволите, али вас заиста молим да се вратимо на дневни ред.

  Радета Вјерица

  Заиста мислим да неће бити даље разлога за реплику. Само желим да кажем, ако су ово једине примедбе на Српску радикалну странку и ако ћете једино на овај начин водити кампању против нас на следећим београдским изборима, онда, господо, навалите, али водите рачуна о Весићу, о Малом, о осталој екипи, осталој булументи која је уништила, опљачкала, наставила оно што је радио Ђилас, што није спорно. Није спорно да је Ђилас то исто радио, али ништа нисте променили у односу на оно што је радио Ђилас. Дакле, ако мислите да можете повезати Српску радикалну странку са Драганом Ђиласом, са Демократском странком или већ неким појавним обликом, не знам ни где је сад Драган Ђилас, онда сте заиста ви чудотворци. Хвала.

  Председавајући

  Колега Орлићу, можете и ви да закључите кроз реплику и да се вратимо на дневни ред.

  Орлић Владимир

  Због тога што посебно уважавам вас, господине председавајући, биће ово вероватно најкраћа реплика данас. Шта је ко наставио, довољно се види у чињеници да је тај Драган Ђилас са тим људима који су седели са њим заједно у тим управним и надзорним одборима оставио дуг Београду од 1.200.000.000 евра. Они који су делегирани од стране Српске напредне странке да се о Београду старају, тај су дуг преполовили. Толико на тему да ли се нешто наставило или је пак окренуто у добром и исправном смеру. Таквих примера има сијасет и причаћемо ми о њима надугачко и нашироко кад се будемо бавили Београдом подробније, али хоћу конструктивно да завршим ово и да захвалим на још једној потврди, коју смо чули малопре, да је то што је Ђилас оставио била катастрофа. Само да се не заборави у свему томе ко је са њим заједно ту катастрофу правио кроз те управне и те надзорне одборе. Ништа више од тога. Хвала.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Тепић Мариника и Орлић Владимир · 4 говора наизменично · 12. октобар 2017. · Прва седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Државни службеници: стручно усавршавање и преузимање службеника

  Цела размена, од речи до речи

  Тепић Мариника

  Захваљујем. Покушаћу укратко да препричам садржај овог амандмана. Ми сматрамо, и то овим амандманом покушавамо да изведемо, да Националној академији за јавну управу нарочито треба да помогну стручни људи, професионалци из Службе за управљање кадровима који су досада обављали овај посао усавршавања државних службеника, јер је из досада приложеног, досада расправљаног и по који ко зна пут поновљеног с моје стране, а ја ћу још једном рећи – господине министре, вама је заиста потребна помоћ професионалаца; без икакве љутње, свима нама увек треба додатно знање, и члановима Владе и председници Владе, која поврх свега, иако ви не знате, потписује додатно, без увида и знања у оно шта потписује, неписмене предлоге закона и предлоге за измену закона. Дакле, људе који су годинама радили овај посао, из Службе за управљање кадровима, коју ви сада развлашћујете од овог посла и узимате им претежан део надлежности сводећи их на једну евиденциону организацију рада мислим да треба додатно сачувати и да се на њих ослони припрема будућих запослених у Националној академији за јавну управу, да се не одричете тако лако професионалаца из Службе за управљање кадровима и да они у некој будућој организацији која, политички свакако, треба да послужи за додатно обучавање, као што сам рекла, запослених у јавној управи како да се брже, боље, јаче развозе по митинзима СНС-а у радно време а да нам општинске и градске управе зврје празне већ од поднева када се то дешава. Дакле, да се наставите ослањати на професионалце из Службе за управљање кадровима и да колико-толико памети и разума буде за будуће људе који буду полазници ове Националне академије. Хвала вам.

  Председавајући

  Хвала. По амандману, реч има народни посланик Владимир Орлић. Изволите.

  Орлић Владимир

  Па ни овде основ не мора да буде превише важан уколико је суштина предлога да нешто буде довољно писмено. Ја сам то опет сад чуо у образложењу. Морам да предложим да се ипак не прихвати амандман, управо из тих разлога који се тичу писмености, јер овде је предлог да се нешто у Академији за јавну управу, како је написао предлагач, „обваља“. Тако да, писменост је овде очигледно на завидном нивоу, кад већ говоримо и о њој, и о том знању, и о искуству, и о свеколикој стручности. Ако је суштина нечијих недоумица питање кадрова, морам да кажем овом приликом да заиста жалим што се кадровски потенцијал пропалог досовског кандидата Јанковића у међувремену стопио, што су га напустили сви сарадници, што ће вероватно ускоро остати у Покрету сам. Ако то за некога значи добар додатни простор да се поново препоручи истом за сарадњу, то је све у реду и то је све легитимно, али неће се проћи боље у том и таквом друштву од онога како се прошло претходни пут. И то треба имати на уму, поред ове писмености која недостаје. Хвала.

  Председавајући

  Захваљујем. По амандману, народна посланица Мариника Тепић. Изволите.

  Тепић Мариника

  Још једном сте доказали да не читате амандмане нити да знате шта стоји у законима које покушавате да промените, јер бисте другачије знали шта наша амандманска интервенција значи, а нарочито да не читате оно што вам је посао, бар у овом сазиву, а то је оно што предлаже ваша председница Владе, за коју ваше колеге не знају ни како се зове па је зову Брбалић и даље. Дакле, без обзира на словне грешке, којима ви можете да се ругате, ако вам је једини противаргумент то што ћете покушати политички да дезавуишете на моју адресу нешто што нема везе с овим амандманом и да је то ваше знање о законима и амандманима, свака вам част. Појма немате о чему сте говорили, појма немате о чему говори овај закон, не знате какав је садржај амандмана, не знате зашто су образложени. Ако се позивате на озбиљну расправу, хајде онда да то тако и учинимо, а не да летите по неким темама које су само вама важне а не овом парламенту.

  Председавајући

  Колегинице Тепић, нема разлога да се на такав начин директно обраћате колеги Орлићу. Он се није обраћао вама, он је говорио, колико сам схватио, о господину Јанковићу. Желите по амандману? Изволите.

  Орлић Владимир

  Мада је ово било и право на реплику, али како год ви кажете, не спорим. На тему нечитања, ја мислим да сам управо малочас прочитао шта је предлог амандмана. Ево још једном. Члан 5, ја овде видим реч, након „јавну управу“, запета – „обваља“. Дакле, ако причамо о писмености и да неко има замерку на исту, како је могуће да овакав предлог даје? Како је могуће да не разуме и види нешто спорно у томе што ја то прочитам овде наглас? И онда је коментар шта? Да нисам прочитао. Јесам управо, и малочас и сада поново. Што се тиче имања и немања појма, боже мој, ја верујем да, сходно потреби, могу да имам или немам појма, зависно од тога шта закључим да ми у датом моменту више одговара. Проблем је што неки други ту никаквог избора немају. Хвала.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Расим Љајић и Павловић Соња · 4 говора наизменично · 12. октобар 2017. · Прва седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Електронски документ, е-идентификација и услуге од поверења

  Цела размена, од речи до речи

  Расим Љајић

  Морам да кажем да је у нашем првобитном предлогу била одредба коју сте ви кроз амандман истакли. Међутим, Секретаријат за законодавство је сматрао да не можемо овим законом регулисати питање архивске грађе, односно да изменама прописа у једној области регулишемо неку другу област. Тако да су то били разлози зашто нисмо могли да прихватимо овај амандман.

  Председавајући

  Хвала, министре. На члан 6. амандман су заједно поднеле народни посланици Татјана Мацура и Љупка Михајловска. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 6. амандман је поднео народни посланик Владимир Ђурић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 6. амандман су заједно поднели народни посланици Соња Павловић, Мариника Тепић, Александра Чабраја, Јован Јовановић и Зоран Живковић. Влада и Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације прихватили су амандман, Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије па констатујем да је овај амандман постао саставни део Предлога закона. Реч има народна посланица Соња Павловић. Изволите.

  Павловић Соња

  За овај амандман ми је изузетно драго што је прихваћен, јер то је један од примера где негде увек стављамо са стране особе са инвалидитетом; намерно или сасвим случајно, што мислим да је овде о томе реч. Ту смо речи да треба да су доступни особи са инвалидитетом заменили речима: „једнако су доступни и особама са инвалидитетом“, а речи: „у мери у којој је то могуће“ бришу се. Чим ми ставимо могућност, у мери у којој је то могуће, то значи да нешто није обавезујуће. Ми сматрамо да то апсолутно не сме да се деси и да предлог овог закона треба да држи до једнакости свих грађана, у овом случају особа са инвалидитетом. Касније се подзаконским актима, разним приручницима. Као што, рецимо, у грађевинарству имамо приручник о приступачности за особе са инвалидитетом и стара лица, исто тако ће се овде направити нека подзаконска акта, ја то тако видим, где ће се остварити могућности да особе са инвалидитетом имају једнак третман као и све друге особе у овом закону. Хвала најлепше.

  Председавајући

  Хвала. Изволите, министре.

  Расим Љајић

  Морам да кажем да смо ми у потпуности преузели формулацију која постоји у европској директиви, везано за особе са инвалидитетом. Међутим, с обзиром на велики број амандмана на овај члан, одабрали смо један избалансирани приступ, који постоји у вашем амандману. Дакле он је нешто више од онога што смо ми понудили али, опет, и мање од онога што је тражено неким другим амандманима, тако да нам се чини да смо овде помирили неке две крајности које смо имали и спречили сваки вид политизације овог члана.

  Председавајући

  Хвала. Изволите, Соња Павловић.

  Павловић Соња

  Захваљујем се министру Љајићу на одговору, захваљујем се и на његовом приступу овој проблематици. Можда је велики број амандмана на овај члан био из тог разлога што се овде подзаконска акта и приручници и правила, кад су у питању особе са инвалидитетом, не поштују до краја. Значи, ми имамо у законодавству потпуно правилан третман тих особа, а онда имплементација тога у реалном животу заправо није таква. Ето, ми смо желели да у овом закону не постоји могућност да може и не мора да буде једнако доступно особама са инвалидитетом, међутим искуство нам је показало да овде, нажалост, на нашем поднебљу мора да стоји – мора да буде једнако доступно особама са инвалидитетом. Хвала најлепше.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Орлић Владимир и Ћирић Горан · 5 говора наизменично · 9. октобар 2017. · Прва седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Национална академија за јавну управу: оснивање

  Цела размена, од речи до речи

  Орлић Владимир

  Због оне опаске о, како је речено, неспособним кадровима СНС-а на локалу. Ако је мерило способности апсолутна девастација оне средине која ти је поверена на управљање, онда чак можемо да се сложимо. Такву способност какву је показало „жуто предузеће“, способност да апсолутно детаљно и прецизно, потпуно педантно уништи све што им је поверено, ми заиста никада нисмо показивали нити нам је стало да ту способност посебно развијамо, између осталог, способност онога ко је овде наступио врло храбро. Ал' већ је чувен. Практично је у причу у Србији ушао по томе да је за четири милијарде успео да задужи свој град, да је тај град за време његовог тзв. управљања и те чувене способности био и без струје и без воде, да је за њега марио много мање колико за локалне угоститељске објекте и већ чувене цехове. Ако није ушао у Гинисову књигу рекорда са стотинама пивских боца за ноћ, ја не знам по чему ће. Подједнако успешно као и онај Параћин, који често помињу ових дана, из истог предузећа, а где се опет кадрирало од стране онога који је овде подједнако гласан и способан. Његов кадар тамо успео је да од места које је било међу најбољима у Србији што се тиче незапослености направи место где је незапосленост данас процењена на око 40%. Алал вера за те тако добре резултате. Које не може да види инвеститора једног, зато што то неко тамо намерно систематски и плански не дозвољава, које симулира неку привредну активност. Тако способно и тако добро како само они умеју, а како ми никада нисмо желели да радимо, јер нас нешто друго занима. То је друго је корист грађана Србије. Можда је најснажнији контраст између тог њиховог способног и овог нашег како јесте, је ли, њихових милијарду и двеста милиона евра дуга у Београду и наш резултат који је тај резултат преполовио. Да данас они не умеју даље од тога ни боље од тога говоре сами. Да ли можда онда када кажу да им је тајкун Драган Ђилас лепо име? (Председавајући: Захваљујем, колега.) Са тиме завршавам, господине председавајући. Или онда када сами кажу, а то данас кажу, да није Ђилас ту девастацију направио сам, радило је то цело „жуто предузеће“.

  Председавајући

  Захваљујем, колега Орлићу. (Радослав Милојичић: Реплика.) Имате основа за реплику, само да ли се за реплику јавља господин Горан Ћирић испред посланичке групе? (Да.) Изволите, господине Ћирићу.

  Ћирић Горан

  По ко зна који пут поменути подаци који апсолутно не одговарају истини. Та прича, да кренемо од дугова Града Београда, прича о милијарду и двеста милиона евра је нешто што можемо да прочитамо и анализирамо оног тренутка када ставите на дневни ред и анализу Извештаја Фискалног савета. Дакле, често се позивате на Фискални савет и, када погледате анализу Фискалног савета и стања финансија и у Граду Београду и у Крагујевцу и у Нишу и у Новом Саду, видећете да тај износ нико нигде не помиње, макар нико од стручних и одговорних, компетентних лица. Помиње се износ од 420.000.000 евра, а о дуговима Града Београда и свих јавних предузећа у њему ћемо тек видети извештаје. Извештај о Крагујевцу и неким великим градовима и стању буџета у Крагујевцу, о коме се говори у смислу врло брзог или блиског могућег банкротства, нажалост... Не призивамо тако нешто, али знамо да су многим одлукама и вођењем тих градова некомпетентни људи доводили локалне средине у веома велике проблеме. И о томе говори Извештај Фискалног савета, говорим о званичним подацима, не говорим о нагађањима и о причи рекла-казала. Сам министар државне управе и локалне самоуправе ће имати велике изазове у многим општинама и градовима, то је апсолутно јасно, али велики део одговорности носимо и ми овде у Скупштини, посебно скупштинска већина, која је изгласавала законе, серију закона који су Србију водили ка све већој централизацији, све мањем приходу локалних самоуправа, све мањим трансферима, а очигледно и неспособни кадрови својим управљањем доводе до таквог стања финансија, пре свега у највећим градовима је то највидљивије. Још једном, говорите о званичним подацима, не о причама реклаказала и опомињањима неких градоначелника који су овде оставили велики траг.

  Председавајући

  Захваљујем, колега. Колега Орлићу, ви сте у систему. Желите реплику? (Да.) Изволите.

  Орлић Владимир

  Хвала лепо. Хвала и на својеврсној потврди да је за њих и даље, како су сами казали пре неки дан, тајкун Драган Ђилас лепо име, као и на потврди оних речи, такође придошлих из њихових редова ових дана, да то што је направио, тако како је направио, а можемо о томе да причамо детаљније, никаквих проблема нема, Драган Ђилас није направио сам, у томе је учествовало комплетно „жуто предузеће“. То су њихове речи, објављене у „Недељнику“, који је њима близак. Дакле, ја немам ни један једини разлог да сумњам у веродостојност те изјаве. Што се тиче тих феноменалних резултата и, још једном, њихове способности да девастирају, то што помињу у Извештају Фискалног савета а односи се, на пример, и на Крагујевац и на Смедеревску Паланку и на Параћин, па и на Београд, све су редом резултати постигнути за време способних кадрова „жутог предузећа“. Дакле, све је то оно што су постигли сами. Ако се тиме диче, ништа спорно није. Само нек то кажу лепо, гласно и јасно. Што се тиче Фискалног савета и податка за милијарду и двеста милиона, сам је Фискални савет рекао – не, није у тај број ушао ни дуг јавних предузећа, није ушао ни дуг општина, не, нису ушле камате. А сад само да неко одговори на питање – да ли то значи да сви ти дугови не постоје? Да ли то све заједно значи да, ако није ушло у тај њихов збир, тај новац не треба да се плати? Да ли то све заједно значи да Београђани нису оптерећени у том износу само зато што није записано у тој суми? Или можда има смисла и неке логике рећи а колики су тачно резултати кад се све те лепе способности, појединачно и по разним основама, тајкуна Драгана Ђиласа и тог „жутог предузећа“ које је, како само каже, заједно са њим уништавало Београд, кад се све лепо израчуна и види колико су направили? Очигледно је да има смисла рачунати све лепо, збирно, сумарно, па подвући црту. Кад се та црта подвуче, резултат су Београђани већ једном рекли – од штеточина, не, хвала, ништа добро се не очекује, није било ни пре неку годину, неће бити ни ове, ни следеће, кад год да их будете питали следећи пут. Хвала.

  Председавајући

  Захваљујем. Колега Ћирићу, реплику желите? (Да.) Изволите.

  Ћирић Горан

  Дакле, говорите о дуговима јавних предузећа, о радовима који су се радили у Београду у време Демократске странке, и не само Драгана Ђиласа него и Неше Богдановића и градоначелника који су оставили трагове и учинили град Београд бољим од онога каквим су га затекли, сигурно, посебно после 1999/2000. године. И остају и мостови као трагови, остају и ефикасно урађени пројекти, и улице, и булевари, али оно што је још важније од тог бетона, од тог асфалта, јесте однос према људима, према социјално најугроженијима, према онима који примају пензије – а овде су имали ту врсту подршке и нисмо имали смањење пензија 10% како то имамо у последњих пет година. Е, то је однос одговорних људи у граду, то је однос према људима пре свега, а не према бетону и према неефикасним пројектима, какве нажалост можемо да видимо данас у Београду. Да ли сте ви поносни на ово што се данас дешава у Београду, на начин на који он функционише и на начин на који се воде пројекти који су започети? Свако нормалан ће се радовати сваком новом пројекту, свакој новој улици, свакој новој фонтани која има своју логику и која буде урађена на ефикасан и рационалан начин, довољно јефтин, онако како је прихватљив за људе. Али начин на који се воде ови пројекти у Београду у овом тренутку говори о томе да ни на који начин не размишљају о људима, о њиховим потребама и њиховој могућности да се крећу по граду и обављају нормално своје функције и свој живот. Дакле, суштина вођења града нису само бетон и мостови, само школе и обданишта. Јесте и то, а посебно су се градили у то време када је ДС носила највећу одговорност, али пре свега су одговорност према људима, заштита њиховог социјалног статуса и услови у којима ће и деца и сви немоћни боравити и напредовати.

  Председавајући

  Захваљујем. Реплика, народни посланик Владимир Орлић. Изволите.

  Орлић Владимир

  Брига за социјално угрожене и за оне којима је помоћ потребна – сјајно, само фраза. Да није остало на нивоу само фразе и дуговања свега тога што је требало да буде обезбеђено тим људима, дуговања управо од стране тог Драгана Ђиласа, тајкуна, и њему подређеног „жутог предузећа“, у граду Београду, можда би имало смисла причати о томе. Кад се тај новац није исплаћивао, нема смисла никаквог да причамо даље, него добри и корисни пројекти и подршка свему ономе што се у Београду данас ствара и зида а добро је и корисно, је л' тако? На пример, „Београд на води за Менхетн на Балкану“ – у време када и чије? Да није случајно баш тог поменутог Драгана Ђиласа, који је задужио Београд за милијарду и двеста милиона евра? Погледа човек датум; пази, стварно јесте. Само, у чему је ствар? Тада је то била добра идеја зато што се неко њом хвалио и китио, неспособан да је реализује и оствари. Данас, када се то заиста дешава, када свако својим очима види да се „Београд на води појављује“, да ниче, сваку тачку у Београду да маркирате, можете са ње да видите како напредује то градилиште. Е, данас то не ваља, данас је то катастрофа, данас је тим некима због њихове сопствене неспособности да ураде оно о чему су само причали то катастрофа, то је лоше. Шта су рекли данас, и неко прање пара? А била је прича и да од тога неће бити ништа. Е, данас је оно стециште нехигијене, наркомана, пацова, ђубрета боље него ово што се дешава. Толико о одговорном односу према корисним пројектима инфраструктуре. Фонтана, како беше, добра, корисна, функционална и довољно јефтина? Овако је изгледала и овако је била замишљена, овако се поред њене слике фотографисао баш тај Драган Ђилас са и даље актуелним председником градске организације „жутог предузећа“. Онда су је хвалили и њом се рекламирали, међутим шта?, нису били способни да је ураде. Данас, када је направљена, а причаћемо ми, видим, о овоме још увек, шта је проблем? Што је коштала колико је коштала, а не као што су они најавили, три пута више него што је стварно урађено. Сада не ваља?

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Јовановић Неђо и Обрадовић Бошко · 4 говора наизменично · 9. октобар 2017. · Прва седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Национална академија за јавну управу: оснивање

  Цела размена, од речи до речи

  Јовановић Неђо

  Захваљујем се, председавајући. Ми у посланичкој групи СПС нисмо изненађени фасцинацијом председника тзв. Српског покрета Двери према СПС-у и та фасцинација и даље траје. Она није спорна. Што се вас тиче, господине Ружићу, као министра, заиста једно високо признање да не одговарате на крајње популистичке изјаве и ову фасцинацију коју сте данас доживели у Скупштини Републике Србије, што је и одраз, на крају крајева, достојанства Владе Републике Србије. Међутим, оно што заиста боде очи, а боде очи и грађанима Србије, јесте како се то баца дрвље и камење на СПС, вређају чланови СПС-а и руководство СПС-а, а да се при томе не објасни због чега се на тај начин вређа и колега народни посланик Срђан Ного, чији је отац био управо члан Градског одбора СПС у време када је СПС управо била у доминацији на власти. Када сам говорио о личном етичком кодексу, ево прилике где се тај лични етички кодекс треба приказати, односно на који начин етика долази до изражаја. Следеће, СПС и ми посланици СПС-а никада себи нећемо дозволити да наш вокабулар буде спуштен на ниво како смо данас чули од представника тзв. Српског покрета Двери. Наш вокабулар, у сваком случају, завређује пажњу, ако ништа друго, онда са становишта достојанства и достојанственог изражавања, превасходно културолошког карактера. С друге стране то нисмо могли чути. Не желим да ни у ком случају поредим нас и неког другог ко то не заслужује, јер ми имамо стабилност. Они који то немају… Захваљујем се.

  Председавајући

  Хвала. Право на реплику има Бошко Обрадовић. Изволите.

  Обрадовић Бошко

  Хвала, председавајући. Имам обавезу да прочитам одговор проф. др Срета Нога, пошто је већ данас у два наврата овде прозван, и од стране министра и од стране председника Посланичке групе СПС. У поруци коју сам добио од њега лично каже овако – пренеси им да сам био у СПС-у и, када сам схватио да је тамо већина хохштаплера и битанги, људи који купују дипломе, напустио сам вас, али сам вам то рекао и у лице. Моја обавеза је била да пренесем мишљење бившег члана СПС-а о актуелном руководству СПС-а и мислим да је човек који је два пута био прозван овде заслужио да има реч и да могу да кажем нешто у његово име. Дакле, то је заправо слика о чему ја овде причам. Прави социјалисти, људи који нису гласали за Александра Вучића на председничким изборима, људи који себи не дозвољавају да их злоупотребљава актуелно руководство СПС-а које гледа искључиво своје фотеље и своје личне интересе, остали су, као проф. др Срето Ного, принципијелни, морални и ван те каљуге коалиције са СНС-ом. Ја сам управо и указао на принципијелност министра Ружића, који је, док није добио државну функцију, као Велимир Илић, био онај који је највише грактао против актуелне власти, а када је добио министарску фотељу, постао је онај који слави име највећег сина свих народа и народности, Александра Вучића. Толико о принципијелности СПС-а. А о принципијелности СНС-а најбоље говори то да увек када нападају бивши режим никада не нападну СПС, свог садашњег коалиционог партнера, који је бивши режим 25 година уназад. Дакле, када се борите против криминала и корупције, господо напредњаци, можете да кренете редом од министара у вашој влади и од чланова СПС-а, са којима сте у коалицији. Ту бисте нашли много елемената за борбу против криминала.

  Председавајући

  Хвала. Право на реплику има Неђо Јовановић. Изволите.

  Јовановић Неђо

  Захваљујем се, председавајући. Мени је драго што је поново демонстрирано нешто што не одише ни културом ни достојанством. Читањем поруке која је наводно са текстом какав јесте само је потврђено оно што сам рекао. Буквално је потврђено да стоје чињенице да, ако ништа друго, онда етика или лични етички кодекс налажу – не пљуј тамо где си био и не пљуј по ономе што си радио; како си радио и шта си радио, то најбоље ти знаш. Ако је Веља Илић негде рекао, и ако је то истина, наравно – нарочито подвлачим ово „ако је то истина“ – да је далеко бољих кандидата имало од председника тзв. Српског покрета Двери приликом запошљавања у библиотеци у Чачку, ако је то истина, и ако је истина да је рекао да је управо кандидат који је изабран довољан само да брише прашину са књига, онда долазимо у ситуацију да размишљамо о томе да ли је запошљавање у библиотеци у Чачку било партократског карактера или не. Ако није партократског карактера, утолико боље, али ако јесте, онда је то својеврстан вид лицемерја који се манифестује у овом високом дому а што овај високи дом свакако не заслужује. Не бих даље, јер сам рекао – ни СПС, ни ја, ни владајућа коалиција немамо намеру да се спуштамо на ниво дијалога и комуникације који је далеко испод нашег нивоа вредности. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. Реч има Бошко Обрадовић. Право на реплику.

  Обрадовић Бошко

  Хвала, председавајући. Мени је заиста изузетно симпатично и драго када владајућа већина помиње Велимира Илића, министра у њиховим владама. Никада ни Двери ни ја лично нисмо имали ништа са Велимиром Илићем, за разлику од вас. То је ваш пријатељ, то је ваш министар, то је ваш коалициони партнер. Први коалициони партнер СНС-а у њеној политичкој историји је Велимир Илић и Нова Србија. Видите како су то заборавили. Видите како перу руке од Велимира Илића. Видите како је то незгодно сада када више нису загрљена браћа и када Велимир Илић износи истину и прљав веш из напредњачке кухиње. Када открива истину шта ради Андреј Вучић по Србији, онда Велимир Илић више није добар. А био је добар Александру Вучићу да му буде два пута министар, онда је Вељо био најбољи на свету. Сада када је изашао из ваше коалиције и када говори истину о томе да државом не управља ни СНС ни СПС него браћа Вучић и њихови кумови, тада је тајац у скупштинској сали и тада Велимир Илић наједанпут није више неко слатко створење које сте држали у Влади на два министарска места. Е, то је ваше лицемерје о ком ја овде говорим. Никада ни Двери ни ја лично нисмо имали ништа са Велимиром Илићем. Имамо само суђења са Велимиром Илићем и на суду ћемо доказати оне клевете којима је оптужио и мога оца и мене и Двери и све друге. Ја се са њим судим и борим и сменио сам га са власти у Чачку, а ви са њим сарађујете, ви сте били са њим у коалицији, вама је он био добар а сада га се одричете, а тако ћете се једног дана, сада вам то поручујем, одрицати Александра Вучића и браће Вучић и кумова Вучићевих и нећете их познавати и крићете да сте икада били са њима и у њиховој странци и стидећете се што сте били чланови СНС-а.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Орлић Владимир и Ћирић Горан · 5 говора наизменично · 4. октобар 2017. · Прва седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  Заједнички претрес о 4 тачака дневног реда

  Цела размена, од речи до речи

  Орлић Владимир

  Тако је. Морам да се запитам на шта би све ово личило кад „жуто предузеће“ не би причало само о суштини, јер ово је било најављено као прича само и искључиво о суштини. Кажу – страначко запошљавање, хиљаде, десетине хиљада, шта већ. Да је неко овде па да чује колико је мање запослених управо у јавном сектору од момента када су ступили на снагу, од када се примењују они закони које је та страшна СНС овде усвојила – 80.000 мање, ако је неко случајно у стању да то као податак прихвати и као податак обради. Дакле, не да није то што причају, него је све управо супротно. Параћин. Где уʼвати баш Параћин да помене било ко данас? Невероватно. Дакле, од свих места у Србији баш оно где „жуто предузеће“ и дан-данас жари и пали, баш оно у ком „жуто предузеће“ тера инвеститоре да би људе држали у шаци, баш оно где симулирају некакав развој, фингирају некакав, како беше, индустријски парк, по ком се паучина скупља. Силне новце слупали у то, а шта им је резултат? За оне који евентуално не знају, вишеструко повећана незапосленост у том месту од онда од када се „жуто предузеће“ о њему стара. Сад су забринути за запосленост, сад су забринути за посао за људе. Данас су нам рекли – људски капитал је највећи, њихово знање и умеће. А шта би са оним капиталом од 500.000 душа које сте на улицу избацили? Они нису важни? Њихово знање и умеће није битно? Забринути за децу? Шта је са децом тих 500.000 људи? Или данас у Србији вреди само онај ко са њима седи, само онај који је био спреман да са њима Београд задужи за милијарду и двеста милиона, данас се прави невешт, само онај ко ће да критикује јер се у Београду данас ради, јер градилишта има, а нису могли да се нађу ни за лек некада, само онај који је урадио све оно што су они планирали, и тиме завршавам, и ту фонтану коју су славили а за коју нису били способни, и тај „Београд на води“ који су сањали и за који нису били способни. Ти су криви, а они су исправни? Ајте, молим вас.

  Председавајући

  Хвала. Ко ће реплику, Горан Ћирић или Маја Виденовић? Горан Ћирић. Изволите.

  Ћирић Горан

  Малопре смо слушали о изливима мржње. Ево једног изузетно талентованог излива мржње који слушамо из дана у дан, али део те мржње може да се излије према људима који овде сада бране законе, који су били у коалицији са истим тим људима које тако страсно нападате и не бирате речи. И министар Љајић, и господин Ружић, Социјалистичка партија Србије и посланици били су део тог система који тако нападате. Мислим да то није коректно према њима, ни према свим људима који су радили и, на неки начин, доприносили овом друштву. Али мржња и овакав однос неће сигурно допринети бољим решењима у овим законима. Пробали смо да дамо доприносе на начин на који су давали и неки људи који су радили у претходним министарствима. О томе сте ви говорили. Није започео живот и историја ангажовањем од 2012. године. Није. Имамо потврду за то, јер неки развој у информатици, у инфраструктури је започињао и 2002. и 2008. године, и ово је само део надоградње једног, претпоставио бих, цивилизованог друштва које схвата да је потребан континуитет у сваком смислу да би друштво напредовало из дана у дан. Ово што сада видимо везано за развој кадрова у јавној управи јесте део наставка истог тог приступа. Неке ствари су се дешавале и 2008. и 2004. године, а сутра је тај 5. октобар о ком говорите и о ком смо говорили из различитих углова, где опет седе неки министри који кажу да је то изузетан датум, датум који је позитиван у историји Србије. Око неких ствари ћемо се сложити, око неких не. Донео је новости, донео је нове ствари, датум који је донео и управо одбранио победу на легитимним изборима. (Председавајући: Хвала. Завршите.) Ако смо нешто добили, то јесте верификација успеха у раду на изборима и мирна транзиција власти. То јесте успех тог „жутог предузећа“, те Демократске странке.

  Председавајући

  Хвала. Владимир Орлић, право на реплику. Изволите.

  Орлић Владимир

  Хвала. Замало да се насмејем. Изливи мржње. Је л' излив мржње што подсећамо на тих 500.000 људи на улицу истераних? А мржња према коме? Или да окренем питање – из које сте их то љубави на ту исту улицу избацили? Из које сте то љубави показали да вас апсолутно није брига за њихову децу, а данас се просипају апсолутно испразне демагошке флоскуле? Брине се за децу, је л'? Шта је са њиховом децом? То је питање. Немојте да одговарате нама. Одговарајте људима који ово гледају. Је л' то није важно, је л' то мање важно? Шта је са градом који тавори зато што је некоме битно да држи власт, макар и мала била, каква је да је? Шта је са љубављу због које је Драгољуб Милановић претучен тог 5. октобра, који је тако добар и леп датум, који има тако сјајне тековине? Која је то нежност? Каква су то осећања па ми морамо данас да их славимо и да их се радо сећамо? О чему причамо? О спаљеној Скупштини? Да ли причамо о уништавању институција и Радио-телевизије Србије и о већ легендарним доласцима на посао на највишим државним позицијама око 11.00 пре подне, о остајању на том послу до подне, па на лудим журкама до дубоко у ноћ, док се нико не брине за земљу, за њен суверенитет, док се питање Косова и Метохије срозава са нивоа Уједињених нација, док се обраћа Међународном суду правде за мишљење да би се некоме у Приштини учинило или некоме са стране? Јесу ли то ти феноменални примери бриге за земљу, за појединце, за њихове судбине, за судбину нације и државе у целини?! Која мржња, питам, која нежност треба да нас мотивише да те ствари пожелимо поново. Ако питате грађане Србије, па никад више, никад, далеко им лепа кућа! Хвала.

  Председавајући

  Горан Ћирић, право на реплику. Молим све колеге да се расправа не претвори у расправу о 5. октобру. Вратимо се на тему. Изволите, реплика.

  Ћирић Горан

  Реплика је и тема је очигледно та, јер смо говорили о тој снази институција. И сада говоримо о снази институција, то јесте актуелна тема. А шта желимо више од ове државе него право грађана Србије да бирају, да имају слободан избор и да њихови резултати буду прихваћени на један миран начин? Шта сте говорили о томе, о паљењу Скупштине, о РТСу? Говорили сте о 5. октобру на тај начин, али нисте говорили о 5. октобру као покушају тог актуелног режима да потре вољу народа и потре резултате избора. Пети октобар није била револуција. Пети октобар је био дан када су одбрањени резултати избора и слободна воља грађана који су у том тренутку изразили своју вољу. (У сали се чују гласни коментари.) То је однос према грађанима. И 1996. године, када су брањени резултати локалних избора на којима се масовно крало, и 2000. године, када су одбрањени резултати на тим републичким изборима. И многи у овој сали су били и са једне и са друге стране, и није важно више ко је на којој страни био, али је важно да је одбрањена воља народа. И то је суштина 5. октобра. Тачно је да је у том тренутку држава била на граници грађанског рата због тога што неко није желео да призна резултате и желео је да их на силу мења. Срећом, грађани Србије су то одбранили. Мислим да је то најважнија ствар. Исто онако како је важна и та 2012. година у којој сте победили на изборима, али је ДС показала тада и то да зна да губи изборе. Онако како је знала да добије изборе 1996, 2000. године и да их брани заједно са грађанима, тако је знала и да прими пораз, да прими поруку грађана и да, наравно, обезбеди мирну транзицију власти. (Председавајући: Хвала.) Е, то је поштовање институција, то је снага Демократске странке и мислим да је то снага државе. Ја то очекујем од вас на првим следећим изборима, када ћете и изгубити.

  Председавајући

  Хвала. Право на реплику, Владимир Орлић. Изволите.

  Орлић Владимир

  Значи, демократија, поштовање воље народа, говор мржње. Од кога смо ми и како то одбранили Народну банку дугим цевима 5. октобра 2000. године? Од кога смо и како, такође дугим цевима, одбранили Савезну управу царина те 2000. године? Да ли су крвопролиће призивали они који су те дуге цеви узели па их подигли или неко други? Кажу, 2012. године неко је показао своју ширину и демократски капацитет. Ма најурен је. Ма најурен је, народ није могао више очима да их гледа. А колико су шта поштовали, па, показали су нам ове године. Не морамо ми да идемо деценију или две уназад. Шта је било 2017. године? Јесу ли прихватили демократски изражену вољу народа или су организовали протесте против резултата избора? Јесу ли били довољно фер да пруже руку и честитају ономе ко је победио? Не победио, одувао их. Са 56% наспрам њихових, колико је било, 10-12%. Може ли то да се пореди? Је л' то демократски капацитет и однос према институцијама или – сад ћемо да митингујемо и да протестујемо, покушаћемо на улици да добијемо оно што гласовима не можемо? Ајде да се уозбиљимо. Питање мржње. Тај 5. октобар кад буду ишли да прославе са својим пропалим досовским кандидатом Јанковићем, за два дана од данас, нек тамо поздраве, нека пренесу наше личне поздраве онима из тог табора, табора пропалог досовског кандидата Јанковића, који су нама последњих месеци претили метком у чело, који су нама претходних месеци претили вешањем, који нама помињу породице и помињу, како је било речено, уринирање на гробним местима, је л' тако? Све сами дивни примери односа према институцијама, поштовања и свега онога што, као, није мржња. Са таквим друштвом нек се подсете оне народне – с ким си, такав си; значиће им нешто.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Мартиновић Александар и Шешељ Војислав · 7 говора наизменично · 24. август 2017. · Четврто ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву

  Цела размена, од речи до речи

  Мартиновић Александар

  Даме и господо народни посланици, не знам да ли је Војислав Шешељ и даље комуниста или није, али спомињао је у неколико наврата СНС и то како је он увек био против ЕУ. На састанку тима за одбрану господина Војислава Шешеља који је одржан 9. јула 2008. године… (Вјерица Радета: Јеси ли ти био ту?) Полако, немојте да се нервирате. Дакле, деветог јула 2008. године један део разговора између Војислава Шешеља и Томислава Николића. Шешељ каже: „Добро. Ништа, ми се држимо ове позиције коју смо договорили. Ако иде наш закон о ратификацији, гласамо за“, мисли на ССП, „ако се наш овај амандман убаци у њихов закон о ратификацији, гласамо за. Ако се не прихвати то наше, гласамо против. Јесмо се ту договорили?“ Николић: „Јесмо.“ Шешељ: „Е, добро. Значи, ту смо прецизни до краја и свуда можемо да бранимо ту позицију. Хоћемо у ЕУ ако нам гарантују Косово у саставу Србије. То смо дефинисали пред изборе и, значи, држимо се тога и не одступамо нигде. Ето, па да мало са осећајем гађења хоћемо у ЕУ, али Косово је изнад свега. Значи, ко нам гарантује Косово у Србији, може да рачуна на нашу подршку.“ То је било деветог јула. Четрнаестог јула – ово говорим због јавности, због грађана Србије – госпођа Вјерица Радета, која ми је малочас добацивала, и Томислав Николић подносе два амандмана на Закон о потврђивању ССП-а, које је Влада прихватила. Договор је био: ако Влада, ондашња, из 2008. године, прихвати два амандмана Српске радикалне странке на Споразум о стабилизацији и придруживању, а кључан је био амандман Томислава Николића, тзв. интерпретативни амандман који је све оне спорне одредбе ССП-а које се односе на наш суверенитет и територијални интегритет тумачио у нашу корист, онда гласамо за ССП. Према томе, ово што је рекао господин Шешељ једноставно у историјском смислу није тачно. (Аплауз.)

  Председавајући

  Захваљујем. Право на реплику, народни посланик Војислав Шешељ. Изволите.

  Шешељ Војислав

  Демократија аплауза, то је једино под Стаљином још било. Људи, нека нам данас гарантују да Косово остаје у саставу Србије, ево, ја ћу бити одмах за ЕУ, шта вам је?! Али ја знам сигурно, сто посто, да нам неће дати Косово да остане у Србији. Ова два амандмана немају везе с Косовом. Томислав Николић је прекршио овлашћења која сам му дао и отишао, без ичијег знања, да преговара са Божидаром Ђелићем. Због тога је пукао на председничком колегијуму, остао усамљен, од петнаест чланова четрнаест је било против њега. Тек када су се умешали други, удбашки, полицијски и тајкунски фактори, онда су се неки почели одвајати, задивљени количином новца која им је понуђена. Што се тиче Европске уније, ево, сада пристајем да се учланимо одмах, али да они гарантују Косово у саставу Србије и да чланице ЕУ које су признале независност Косова опозову ту независност, односно то признање. Нема сумње, за Косово бих дао сада мени овде да одсеку главу за говорницом, а камоли пристао у ЕУ. Па распашће се, велим, за десетпетнаест година, па издржаћемо некако, али да нам Косово остане. Дакле, ту су ствари јасне. Код нас није било промене политике по том питању. А Николићево је било инсистирање – Косово, Косово, Косово. Хоће, може, ја сам ово конципирао, може ако гарантују да ће Косово остати у саставу Србије. Али они то неће, и ми смо знали и тада да неће. А он је добио кофер пара да прихвати Ђелићеву варијанту. Зато је изгубио част и образ, па макар и био председник Републике у једном мандату.

  Председавајући

  Захваљујем. Реч има народни посланик Александар Мартиновић, право на реплику.

  Мартиновић Александар

  Опет зарад историјске истине, како гласи амандман за који је господин Шешељ као председник СРС-а рекао да га подржава и да може да уђе у процедуру. Дакле, амандман Томислава Николића гласи: „После члана 1. Предлога закона о потврђивању ССП-а додаје се нови члан 2. који гласи – Република Србија, као правни следбеник Савезне Републике Југославије, одредбу седмог по реду параграфа преамбуле Споразума, у којој уговорне стране исказују своју посвећеност потпуном спровођењу свих начела и одредби Повеље УН, ОЕБС-а, посебно оних садржаних у завршном акту Конференције о европској безбедности и сарадњи, закључним документима Мадридске и Бечке конференције и Париској повељи за нову Европу, и Пакта за стабилност Југоисточне Европе, у циљу доприноса регионалној стабилности и сарадњи између земаља региона; члана 2. Споразума, према којој ће поштовање начела међународног права представљати основ унутрашње и спољне политике уговорних страна и чинити суштински елемент Споразума; члана 4. Споразума, којом уговорне стране потврђују значај који дају испуњавању међународних обавеза; и члана 135. став 2. Споразума“, даме и господо народни посланици, „по којој то што се Споразум не примењује на Косову, које је тренутно под међународном управом у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 од 10. јуна 1999. године“, наглашавам ову завршну реченицу, „не доводи у питање садашњи статус Косова нити одређивање његовог коначног положаја према истој Резолуцији“, дакле према Резолуцији 1244, „Република Србија разуме као потврду да Споразум не угрожава територијални интегритет Србије, а посебно статус покрајине Косово и Метохија као саставног дела територије Србије, што је гарантовано Резолуцијом Савета безбедности УН 1244, делом њене преамбуле, који гласи: ʼпоново потврђујући приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету Савезне Републике Југославије и других држава региона,… (Председавајући: Захваљујем.) … Како је наведено у Хелсиншком документу и Анексу 2,ʼ… (Председавајући: Захваљујем.) … И Анексом 2. тачком 5. прве Резолуције 1244…“ (Искључен микрофон.)

  Председавајући

  Захваљујем, господине Мартиновићу. Извињавам се, омогућио сам вам једанаест секунди. (Александар Мартиновић: Само да завршим реченицу.) Добићете накнадно још два минута, с обзиром на то да се господин Шешељ… (Александар Мартиновић: Одузмите ми од времена посланичке групе.) Не могу, заиста. Даћу вам накнадно још два минута с обзиром на то да се господин Шешељ јавио и тражи реплику. Изволите.

  Шешељ Војислав

  Ово нема везе са ССП-ом. Ово није прихваћено, нема га у Споразуму. Где има то за Косово? (Александар Мартиновић: Ево амандмана.) Ма, где је прихваћен? (Александар Мартиновић: Па прихваћен од Владе.) Ма, није га прихватила! Није, јер је Томислав Николић нашао компромис са Божидаром Ђелићем. (Александар Мартиновић: Ђелић за говорницом прихватио.) Ма, прихватио измењену верзију. (Александар Мартиновић: Ма, прихваћен је.) Није тачно. Па нема га онда у закону о прихватању Споразума. Нема га. Пола одавде су били присутни. (Александар Мартиновић: Прихваћен је. Ево питај Наташу да ли је прихваћен.) Није тачно, није прихваћен. Ево и Красића, који је најпаметнији био у вашем саставу тада, у мом одсуству. Није то прихваћено. Да је то прихваћено, још би Томислав Николић и Александар Вучић били чланови Српске радикалне странке, али то није прихваћено.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Александар Мартиновић, право на реплику.

  Мартиновић Александар

  Даме и господо народни посланици, амандман је прихваћен. На седници тима за одбрану господина Шешеља, 5. септембра 2008. године, Шешељ пита: „Како је Скупштина данас изгледала“? Онда одговарају – изгледала је овако и онако. Онда каже – добро, нека они усвоје тако и готово. Они када тако усвоје, онда тиме могу да заврше расправу, да ли је тако, каже Зоран Красић, кога сте сада спомињали да је најпаметнији. Ја кажем, јесте најпаметнији. Каже Красић – постаје саставни део закона. И после тога – већ се вечерас изјаснио он о амандману, Ђелић. Дакле, господине Шешељ, Ђелић је за говорницом прихватио оба амандмана Српске радикалне странке. (Војислав Шешељ: Где су уграђена у закону?) Прихваћена су оба амандмана Српске радикалне странке. Онда сте ви, уплашени од тога, како кажете, „да ће Војислав Коштуница да нас истисне са ултранационалистичке позиције па да он то постане. То мене само брине.“ А 5. септембра питате – шта каже ДСС на то? Вјерица Радета каже – ДСС неће да гласа ни под овим условом, а онда ви кажете – онда нећемо ни ми да гласамо. То је била права истина. Ви сте рекли – гласаћемо. А када сте се уплашили да ће Коштуница у очима народа да испадне већи националиста од вас, онда сте преломили преко колена и рекли – е, нећемо сад да гласамо. А Томислав Николић је дан пре тога, 4. септембра, рекао – гласаћемо ако прихватите наше амандмане. Божидар Ђелић излази за говорницу и каже – Влада прихвата оба амандмана Српске радикалне странке, и амандман Вјерице Радете и амандман Томислава Николића. А ви, у страху од ДСС-а и Војислава Коштунице, кажете – немојте да Коштуница испадне већи националиста од нас, сад нећемо да гласамо за ССП.

  Председавајући

  Поштовани народни посланици, сагласно члану 27. и члану 87. ст. 2. и 3. Пословника Народне скупштине, обавештавам вас да ће Народна скупштина данас радити и после 18 часова због потребе да Народна скупштина што пре донесе закон из дневног реда ове седнице. Изволите.

  Шешељ Војислав

  Ово је невероватна интерпретација! Гледајте сада: да је наш захтев прихваћен, да га је Влада прихватила, он би одмах био уграђен у текст Закона и Закон би био усвојен са тим нашим амандманом. Погледајте текст Закона, видећете да тога нема. Када се нешто договори, а преговарао је Томислав Николић са Божидаром Ђелићем, па се усвоји, онда се то угради у текст предлога закона и о томе се гласа. Ако је то договорено, па ми на крају одбили да гласамо, то би ипак остало у Закону. Како то није остало у Закону ако је Влада прихватила? Ја не могу ту небулозу да схватим од Мартиновића. Он каже да је био луд кад је био радикал; онда би логички било закључити – кад је престао да буде радикал, кад је постао напредњак, да му се здравствено стање поправило. Међутим, овде је катастрофа, овде је све горе и горе по том питању. Да је прихваћен наш амандман, он би остао у Закону и данас би био у Закону, и то је јасно. Погледајте Закон, видећете да овог нема, јер ово никада није прихваћено. Опет вам понављам, нек ЕУ каже да прихвата Србију са Косовом у свом саставу и да гарантује останак Косова у саставу Србије и да све чланице ЕУ које су признале Косово повуку своје признање и ја ћу гласати, невољно, с муком, зачепићу нос, али ћу гласати за улазак у ЕУ, рачунајући – брзо ће то пропасти. Али неће.

  Председавајући

  Захваљујем, господине Шешељ. Реч има народни посланик Александар Мартиновић, право на реплику.

  Мартиновић Александар

  Признајем, по ко зна који пут, и да сам глуп, и да не знам ништа, и да сам највећи идиот на свету, и све је то у реду. Али, ево, 4. септембар 2008. године, Момир Марковић, посланик Српске радикалне странке, мој колега: „Хајде одговорите, министре“, обраћа се Ђелићу, „да ли прихватате амандман. Прихватите амандман СРС и одмах можемо да идемо на гласање о Споразуму о стабилизацији и придруживању“. Наташа Јовановић, која ми сада каже да лажем, да сам будала, да сам идиот: „Ми хоћемо да се интегришемо и свакако нисмо против тога. Према томе, морамо ипак да усмеримо ствари у правом смеру, да кажемо да ми хоћемо да прихватимо овај споразум кад се прихвати амандман СРС, ако се буде прихватио, и само под тим условом који ће да значи један дуг и трновит пут када је у питању ЕУ.“ Гордана Пауновић Милосављевић, посланик СРС: „Сви ми овде тежимо, а не само посланици који седе са моје леве стране, да идемо у ЕУ.“ Дакле, господине Шешељ, нисте ви безусловно за ЕУ као што тврдите. Ви сте за ЕУ под условом, али под тим условом је и Српска напредна странка. Нико вам не даје за право да ви нас етикетирате као некакве велеиздајнике. И ми кажемо – хоћемо у Европску унију са Косовом и Метохијом. Кад сте чули од неког функционера СНС-а да је рекао – хоћемо у ЕУ по сваку цену и без Косова и Метохије? Ово што ви сад говорите – ЕУ нас третира као робове, пљачка нас, трује нам земљу, уљни шкриљци, нафта итд., али ако признају да је Косово наше, онда хоћемо у ЕУ… Ви сте у контрадикторности са самим собом. (Војислав Шешељ: Реплика. Мора бити моја последња реплика.)

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Чанак Ненад и Бранислав Недимовић · 4 говора наизменично · 24. август 2017. · Четврто ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву

  Цела размена, од речи до речи

  Чанак Ненад

  Ја бих само скренуо пажњу, господине министре, на једну ствар. Немамо сада времена да улазимо у детаље. Споменули сте наводњавање – то је, наравно, услов свих услова пољопривредне производње – само нисте споменули којом ће се то водом наводњавати зато што у условима оваквих, непречишћених вода боље да се не наводњава него да се трује тло отпадним водама које се непречишћене пуштају у канале, као што знате. Јер, да би се наводно додворавало страним инвеститорима, и не само страним, има и домаћих који се потпуно оглушују о било какве еколошке прописе и норме, а нико им не може ништа, најзад, долазимо у позицију да су нам канали затровани и да то једноставно не функционише. Управо због тога ја показујем велику скепсу према одређеним инвестицијама, великим инвестицијама у сточарску производњу, са нерешеним питањем отпадних вода и депоније отпада, јер ако се то не реши, доћи ћемо у позицију да имамо много више штете него користи од таквог типа инвестиција.

  Председавајући

  Захваљујем, господине Чанак. Реч има министар Бранислав Недимовић. Изволите.

  Бранислав Недимовић

  Нисам био до краја потпуно прецизан. Наравно да приликом ових инвестиција водимо рачуна о квалитету воде која ће служити систему за наводњавање и да су у току неки пројекти којима ће се решити систем пречишћавања вода. Оно што морам да приметим, никад Саву нисам видео чистију него ових година. Искрено вам кажем, дешавају се неке ствари које су потпуно невероватне. Разлози за то, можемо улазити у њих, али није то само тема. Причате о каналу Дунав–Тиса–Дунав и његовом загађивању успут. У току су пројекти у оквиру ИПА пројеката који ће решавати овај систем. Чињеница је да у овом тренутку, нарочито на простору Куле и Врбаса, имамо велике загађиваче. Ради се заједнички пројекат, то је било у оквиру Министарства пољопривреде и заштите животне средине, отпочели смо. Обезбеђена су средства у овој години да се овај посао заврши, и не само за то, него и за друге пројекте за пречишћавање отпадних вода. Оно што морам да приметим јесте да смо имали код неких пројеката различите ситуације – има овде и посланика који су били председници општина и градоначелници – да локалне самоуправе нису испуниле свој део обавеза. Дошли смо у ситуацију, нарочито код система водоснабдевања и пречишћавања отпадних вода, да уђемо у проблем као држава. Држава је интервенисала пре неколико дана, преузела обавезе како би се ове ствари завршиле до краја. А чињеница је да су у то време локалне самоуправе улазиле у пројекте. Имамо и неке друге ствари које се тичу пречишћавања, где на пример нису биле решене линије за муљ. Шта с њима? Имамо тако један пречистач отпадних вода. Сада радимо на томе, ове и следеће године те ствари ће бити решене.

  Председавајући

  Господине Чанак, сматрате да сте погрешно протумачени или да допуните питање које сте поставили? (Да.) Реч има народни посланик Ненад Чанак. Изволите.

  Чанак Ненад

  Само бих вам скренуо пажњу, господине министре, на следећу ствар: када оптужујете локалне самоуправе да нешто нису урадиле, сетите се да због централизације каква је спроведена у овој земљи локалне самоуправе немају пара за то. Дошли смо у позицију да је перманентно сиромашење локалних самоуправа и сваљивање на њих кривице за све што не ваља у овој земљи један штетан процес даље централизације, који ће довести до потпуног гушења привредног и сваког другог живота ван Београда. Ако ће ова влада тим путем да иде, онда ће бити одговорна за, буквално, истребљење три четвртине становништва ове земље, које не живи у Београду.

  Председавајући

  Реч има министар Бранислав Недимовић. Изволите.

  Бранислав Недимовић

  Само један коментар. Хвала вам на прилици, што сте ми дали да пуцам на празан гол. Влада је пре месец дана, у оквиру Министарства финансија, определила средства која ће у ствари компензовати та недостајућа средства локалним самоуправама за подршку, за суфинансирање, нарочито пројеката који су везани за водоснабдевање и екологију. Имали смо ситуацију са системом за водоснабдевање „Морава“, где је неколико локалних самоуправа испунило своје обавезе, а неке нису. И сам сам био градоначелник, учествовао сам у тим процесима. Када неке ствари желите да завршите, ви их завршите, а не само потпишете уговор и кажете „баш ме брига за то“. То је неодговорно према средини у којој живите. Направљена су средства, одвојена у буџету, за систем суфинансирања, да се не би локалне самоуправе више оптерећивале, да имамо одвојене паре за то. Исто тако, у покрајинском буџету су – неки дан сам разговарао са колегом Мировићем – обезбеђена средства за ту намену. Средства су обезбеђена већ у буџету. Чујем да 31. имају ребаланс буџета, можете да погледате.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Ного Срђан и Шаровић Немања · 4 говора наизменично · 15. мај 2017. · Трећа седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Судије: измене и допуне

  Цела размена, од речи до речи

  Ного Срђан

  Како сте ми одузели право?

  Председавајући

  Одузео сам вам. Реч има народни посланик Немања Шаровић. Изволите. (Срђан Ного: Повреда Пословника.)

  Шаровић Немања

  Даме и господо народни посланици…

  Председавајући

  Сачекајте, колега Шаровићу. Ја се извињавам. Реч има господин Ного. Тражили сте повреду Пословника? Изволите.

  Ного Срђан

  Молим вас да ми образложите, члан 110. мера одузимања речи, на основу чега и како сте ми је, молим вас, одредили. Дужни сте да ми образложите и да ми укажете на то.

  Председавајући

  Нисам дужан да вам образлажем. Имали сте пре тога две мере опомене, није вам било довољно. Следећа мера је одузимање речи. А ако наставите даље, постоји још једна мера. Реч има народни посланик Немања Шаровић. Изволите.

  Шаровић Немања

  Даме и господо народни посланици, пре него што пређем на амандман, ја бих указао на још једну злоупотребу која је постала толико уобичајена да је више нико практично и не помиње и не примећује, а то је чињеница да је овај предлог измена и допуна Закона поднет по хитном поступку и то је, нажалост, постала пракса. Не изузетак, већ је то постало правило да се расправља по хитном поступку о законима који апсолутно не испуњавају услове које прописује Пословник. Ја ћу вам прочитати шта каже члан 167. Пословника о раду, који каже да се може закон донети по хитном поступку, а онда одређује услове и услови су веома озбиљни. Први услов: „По хитном поступку може да се донесе закон којим се уређују питања и односи“…

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Ћирић Горан и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Ћирић Горан

  Дакле, и на овај члан је посланички клуб ДС поднео амандман желећи да скрене пажњу на то шта је циљ овог закона. Јасно је да се спрема концесија (видели смо и у образложењу због чега не треба прихватити претходне амандмане), да се спрема концесија за аеродроме, посебно Аеродром „Никола Тесла“. Ми питамо – колико је исплативо ово што се најављује? Не видимо ту јаку аргументацију и мотиве за доношење оваквог закона, посебно ако се хвалимо резултатима Аеродрома „Никола Тесла“, где се приказује годишња добит од 25 до 30 милиона евра. Са недовољно ефикасним вођењем и уступцима које поједине авио-компаније имају у том смислу, за наведених 25 година очекивана добит би била неких 750 милиона евра, са већинским власништвом државе. Мислим да се ту поставља питање, са најавом почетног улагања од 300 милиона евра, очекиване добити коју би из такве трансформације држава Србија имала. Мислимо да је важно успоставити модел и универзални приступ, пре свега према инфраструктури јавних предузећа у Србији. Мислим да је потребно издвојити и раздвојити инфраструктуру, што представљају писта и основна инфраструктура самог аеродрома (не само „Никола Тесла“ него и свих осталих), а да треба развијати тржиште над операцијама. Мислимо да је важно да држава задржи контролни пакет акција од најмање 51% да би управљала на такав начин. То је разлог због чега смо подносили све ове амандмане и због тога исказујем такав став Демократске странке.

  Председавајући

  Хвала. Реч има министар.

  Зорана Михајловић

  Морам да реагујем да не остане незабележено, сви амандмани које је ваша посланичка група дала на овај врло важан закон, којим дефинитивно комплетирамо све оно што се зове ваздушни саобраћај у Србији, гласе – брише се. Мени је жао што није било добре воље да ово што покушавате у расправи преточите у текст. Дакле, ваши амандмани су – брише се. Друго, амандман „брише се“ на члан 3... Само да се појасни, у питању су појмови, тако да доста тога што сте ви сада рекли некако ми се не слаже са тим амандманом. Моја је обавеза и дужност, због грађана Србије, да објасним само неколико ствари, управо везано за ове амандмане које сте ви поднели – брише се. Овај закон је врло важан. Важан је јер дефинише оно што се Законом о ваздушном саобраћају није дефинисало, те тако појмови који се помињу у Закону о ваздушном саобраћају и у овом просто нису у супротности, то је под један. Под два, да ли ће да буде концесија, како ће изгледати даљи развој „Николе Тесле“, то је нешто о чему Влада још увек није донела одлуку. Али оно што Влада има као резултат јесте сигурна добит Аеродрома „Никола Тесла“, која постоји, која се из године у годину повећава, за разлику... Да подсетимо опет да није постојала никаква добит и да су постојали стално губици за време неких других влада које није водила Српска напредна странка. Значи, добит постоји, циљ је да се Аеродром даље развија; циљ је да због места које има у региону Аеродром „Никола Тесла“ заиста постане једна врста хаба. Зашто није било добити, односно профита Аеродрома „Никола Тесла“ у неким претходним владама, то је питање можда баш за вашу посланичку групу, али свеједно. Значи, наш задатак јесте да створимо услове и да водимо рачуна о инфраструктури и свему. Направићу малу паралелу са вођењем инфраструктуре лука, где је то увек био проблем када сте их ви приватизовали.

  Председавајући

  Време, хвала. Реч има народни посланик Горан Ћирић, реплика.

  Ћирић Горан

  Говорили сте о добити Аеродрома. Одлично! Наравно да навијамо да Аеродром буде наредне године још успешнији, и сва наша јавна предузећа. Нажалост, нема их пуно. Посебно ћемо говорити касније о стању јавних комуналних система, посебно на локалном нивоу, а и неких других комуналних система. Када говоримо о Аеродрому, једноставно је питање: нама није најјасније образложење у коме се већ најављује могућност издавања Аеродрома и давања концесије за неких 300 милиона, колико се најављује. Колико ће бити, то не знамо, не можемо да знамо. Али ако имамо једноставну рачуницу да са оваквим начином вођења Аеродрома, где сигурно постоји простора да буде још ефикаснији (и ми навијамо да буде ефикаснији), Аеродром исказује 25–30 милиона годишње добити, ако се најављује 25-годишњи уговор, 25 на квадрат је 625, значи 625 милиона евра, и учешће државе у тој истој добити. Ако очекујемо да буде све ефикаснији и да та добит расте из године у годину, онда се ради о већем износу. Овде се помиње неких 300 милиона. Е, сада, то је наше питање – начин на који ће се читава Влада и држава односити према јавним системима и посебно према инфраструктури. Још једном понављамо због чега нисмо преточили у амандмане. Поставили сте нам то питање – због чега нисте тај предлог преточили у амандмане? Имали смо један дан за ових 20 закона, колико је свако од нас у Скупштини имао простора и времена да реагује на све ове законе и на све ове чланове. Да ли мислите да је реално дати такву врсту амандмана? Ми вам сада говоримо тај став, а то је став да треба задржати већинско власништво над инфраструктуром.

  Председавајући

  Захваљујем, време. (Горан Ћирић: Искористићу и време...) Не, ви сте узели реплику. Не можете да искористите време. Морате поново да се јавите па онда да наставите. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Задатак државе и Владе Републике Србије јесте да створи услове да се одвија, односно да се ствара привредни раст и развој. Дакле, услови су створени овим законом – постоји могућност да бирамо хоћемо ли једног тренутка да улажемо као држава или ћемо можда да идемо на неки други облик партнерства. Овај закон, такође, није направљен само за „Николу Теслу“, него за све аеродроме. Да ли је образложење за вас било нејасно... Верујте, на ваш захтев амандмана „брише се“ ја не могу да гледам у пасуљ и да знам шта сте желели да питате. Хвала вам што сте поставили питање. Сад сам вам одговорила, надам се.

• Зорана Михајловић и Ћирић Горан · 5 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Па, толико ништа нисмо уложили ми из Владе за ове две године да од 1.000 путника, колико је било пре него што је формирана ова влада, данас их има 70.000. То је вероватно тако дошло, пошто се ништа није уложило. Значи, четири милиона евра је уложено од стране СМАТСА, Директората и „Николе Тесле“ – од опреме да може да се лети, односно да може да се врши ваздушни саобраћај и по лошем времену и ноћу, што није било могуће пре две године, до свих ствари које су биле неопходне да би аеродром могао да испуни основне услове да уопште добије дозволу, када говоримо о безбедности, да можемо да користимо такав аеродром. Друго, оно што се даље улаже у аеродром јесте за нови торањ који ће се правити, нека врста резерве Аеродрома „Никола Тесла“. Према томе, извињавам се, не знам одакле вам ти подаци, али апсолутно су нетачни када говоримо о улагању Владе Републике Србије, пре свега овог министарства, да се аеродром Ниш подигне и да следеће године имамо готово 200.000 путника.

  Председавајући

  Реч има Горан Ћирић.

  Ћирић Горан

  Користим време посланичке групе по амандману. Чули смо ово образложење од министарке, испада да се од пре две или три године лети са нишког аеродрома, што једноставно није тачно. Мислим да се могло улагати у технологију и опрему, али се летело са нишког аеродрома и пре 1999. године, али и онда када је реконструисан. Тачно је да се највише уложило управо захваљујући Граду Нишу 2002. и 2003. године и донацији норвешке владе од шест милиона евра. То је била инвестиција која је излечила ране које је Ниш носио, са 30 заосталих пројектила у писти нишког аеродрома, и са великом храброшћу људи који су омогућили летење са нишког аеродрома. Дакле, летело се и 2003, 2004. и 2005. године. Тачно је, са мањом фреквенцијом, али је технички, технолошки све то било припремљено и могло је да се лети са нишког аеродрома. Дакле, ово што ви кажете – да је опрема коју сте донирали у последње две или три године омогућила летење са нишког аеродрома – једноставно не може да буде истина.

  Председавајући

  Хвала. На члан 4. амандман је поднео народни посланик Зоран Живковић. Само да продужим време. Поштовани посланици, сагласно чл. 27. и 87. ст. 2. и 3. Пословника, обавештавам вас да ће Скупштина данас радити и после 18 часова због потребе да расправимо све амандмане и донесемо законе из дневног реда ове седнице. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Само ради истине, ево података овде: 2014. године 1.335 путника на нишком аеродрому; 2015. године 36.258 путника; за сада, 2016. године, имам овде податак из октобра, немам децембарски, 81.723 путника. Немојте да говорите нешто што није тачно. Много сам се борила за нишки аеродром и не прихватам да ми неко каже нешто што није тачно. Ниједанпут, ниједне претходне године није могло да се лети у условима смањене видљивости, нити је могло да се лети ноћу. Захваљујући томе што смо у ове две године обезбедили сву опрему да то може, имамо овај број путника. Никада није било толико компанија, нити толико линија да може да се направи толики број путника који су летели за Ниш. Заиста, само да будемо мало тачнији.

  Председавајући

  Изволите.

  Ћирић Горан

  Време посланичке групе. Године 2014, рекли сте, 1.300, 1.400 путника. Па, ко је водио тада аеродром и Град Ниш? Одлично је што расте број путника сада, у наредним годинама, али 2014. године такође је катастрофалан податак, а ко је водио тада, у том тренутку Град Ниш? Независно од тога, ја нисам говорио о броју путника, говорио сам о инфраструктури и ономе што сте рекли, да је тек са улагањем од пре две или три године могло да се лети са нишког аеродрома. Сви смо то чули. Просто, летело се и 2002, 2003. и свих наредних година, са мањом фреквенцијом, са мањим бројем путника. Додуше, „Јат“ је летео и до Франкфурта и до Цириха, летео је неко кратко време и до Париза, до „Шарла де Гола“, али није издржао у том тренутку да одржи те линије. Са лоукост компанијама се прави овај велики искорак, и то је заиста важно. Поштујте рад и неких претходника. Није почело све од тренутка када сте ви дошли на чело Министарства, нити рад нишког аеродрома. Прво је требало пренаменити... Дакле, 1999. године смо имали несрећу и бомбардовање и деструкцију тог аеродрома, па је требало пренаменити, јер је то био војно-цивилни аеродром. Онда је требало пренаменити и трансформисати га у цивилно-војни, уз велико разумевање војске, и тада примити донацију норвешке владе, што је у том тренутку био услов. Вероватно ви то добро знате, али помените и те људе који су у том тренутку урадили добар посао, што је и био предуслов за раст нишког аеродрома, а, наравно, и многих других инфраструктурних…

  Председавајући

  Реч има министар, реплика.

  Зорана Михајловић

  Само кратко, опет да знају грађани Србије: градска власт у Нишу је до краја 2013. године плаћала „Монтенегро ерлајнс“ да лети са нишког аеродрома. Уложили су шест милиона евра да би „Монтенегро“ летео. Да су тај новац уложили у нишки аеродром, онда бисмо имали, малтене, још једног „Николу Теслу“. Само да се зна. Ми смо то прекинули и оспособили аеродром и сада имамо комерцијалне летове. Ваљда је циљ да имамо комерцијалне летове.

• Зорана Михајловић и Чомић Гордана · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Само мала допуна. Разумем чак и тај начин борбе, да напишете „брише се“ па тако добијате више времена, али време се добија на изборима, а не на амандманима. Само толико.

  Председавајући

  По амандману, народна посланица Гордана Чомић. Изволите.

  Чомић Гордана

  Нема тих избора који вас могу спасити од, не дао Бог, примене овог члана на аеродрому у Сомбору, који је издат концесионару. Наш неспоразум је баналан, али дубок и непремостив. Ако хоћете да мени упутите презир зато што је 250.000 људи решило да гласа за Демократску странку, ви ароганцијом упућујете тај презир и тим људима који су гласали за мене. Поштујем сваки глас који сте ви добили, од срца и искрено, јер људи који за вас гласају, 1.750.000 људи који су гласали за СНС, имају право на тај избор. Браним њихов избор, јер ако не браним, не могу да браним ни своје. Ви мени оспоравате да говорим у име 250.000 људи који су гласали за нас. Можда будете имали среће, можда вам се то чини као срећа, па не буде више никог ко ће хтети да гласа за Демократску странку. Можда ће вам се тада чинити да сте решили све своје проблеме, а ја ћу и тада, било где и било како, читати законе и питати неког другог – зашто стављате у закон став који нема везе са законом, не може бити примењен и зашто га браните отвореним презиром према Демократској странци? Од тога нико нема користи, а најмање будући концесионари који ће читати овај закон и гледати шта треба да раде у случају да су привремено спречени да управљају. Лакоћа којом хоћемо да одржимо предност и ућуткивањем противника никада није лакоћа којом демонстрирамо знање које поседујемо, али је, наравно, фолклор овог парламента, био и остао. Не замерам ја то вама, само вас молим да када будете радили подзаконске акте негде буде јасно шта ради последњи став члана 8. о којем сада расправљамо. Ништа више, ништа мање. На изборима, свима који буду хтели да гласају за кога год хоће, да гласају слободно, да гласају зато што осећају вољу и жељу да гласају и нека вам поклоне све време које сматрају да заслужујете. То је, како да вам кажем, ствар за коју се ја борим 26 година и нећу никада престати. Као што се борим и за културу дијалога. Хвала вам.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Да опет буде јасно, нема емоција у послу који радимо управо због тога што нема ни позитивних ни негативних емоција. Наше је да створимо услове да се, рецимо, један или сви аеродроми у Србији развијају, јер овај закон се односи на све аеродроме. Дакле, ја закон браним резултатима. Не желим сада поново да се враћам на то, али ме терате – да ли треба да причамо о свим губицима који су постојали у „Јату“? Да ли треба да причамо о свему што се дешавало на Аеродрому „Никола Тесла“ док није почело да се улаже у Аеродром и док се није извршила приватизација „Јата“? Сада смо у ситуацији да можемо да улажемо и стотине милиона евра на разне начине да бисмо подигли тај аеродром. Да ли треба поново да се враћам па да ми ви кажете – ето, поново се позивате на нас? Резултати кажу да је заиста било врло лоше стање у ваздушном саобраћају док га је водила Демократска странка, да је сада стање у ваздушном саобраћају такво да је то једини сектор саобраћаја за који можемо слободно... Не ми, него Европа каже да смо део Европске уније. Само толико – резултати, ништа друго. Емоције? Емоције, о томе можемо да причамо ван ове сале, а не овде.

  Председавајући

  Реч има народна посланица Гордана Чомић, по амандману. Изволите.

  Чомић Гордана

  Не треба да причамо о свему томе. Треба да причамо овако: ја питам како ћете применити последњи став у члану 8. који гласи: „Ако концесионар није више у могућности да обезбеди услове“ итд., онда ће се обратити закону који уређује јавно-приватно партнерство и концесије и уговору о концесији. О томе треба да причамо. Став члана 8... Можете да одмахнете руком колико год хоћете, можете да кажете – ман'те је, немој још одговарати, ово остаје у закону. Био је тако један што је написао да треба закон да ступи на снагу 31. априла, па сам га питала – да ли си ти нормалан, а он ми је одговорио – напиши амандман. Неће да може. Дакле, оно о чему треба да причамо јесте, пошто ви са сарадницима нама доносите Предлог закона, да ми кажете како се и у којим случајевима примењује последњи став члана 8. Ни мање ни више. Можете унети емоције у то, немам ништа против емоција, али ако ме питате о чему треба да причамо, о томе треба да причамо. Зашто правите закон у коме је кључни став каква су овлашћења оснивача у случају поремећаја у обављању? Поремећај у обављању је дефинисан Законом о ваздушном саобраћају. Шта вам ради последњи став у члану 8, о томе треба да причамо. Ви мени кажете – деси се овај поремећај, а овај став примењујемо онда овако и овако. Све остало може, али је некорисно. Мало је и посрамотно, а за некога и покорисно, шта да се ради.

• Ного Срђан и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Ного Срђан

  Сматрамо да образложење није у складу с оним што ми тврдимо, јер овде се поставља питање шта је уопште јавни интерес и како се јавни интерес утврђује ако имамо закон који усвајамо по хитној процедури, који није прошао јавну расправу, ако тај закон предвиђа да „ако изградња пратећих објеката из става 1. овог члана“, чије брисање тражимо, „није предвиђена важећим планским документима, примењиваће се услови органа односно организација надлежних за послове телекомуникација, односно енергетике на основу годишњих планова развоја тих мрежа на територији Републике Србије, у складу са законом“ итд. Пазите, где је ту јавност укључена, а ради се о јавном интересу? Изгледа да јавни интерес у Србији дефинишу сви осим грађана Србије и саме јавности. Није јавни интерес оно што тог дана одлучи Александар Вучић, или неки од његових министара или директора његових предузећа, или неки приватни страни концесионар који је дошао у Србију с намером да овде профитира и заради. Заиста мислим да би требало још једном да поразмислите и да гласамо. Свакако, као што је рекао претходни говорник, ви имате већину и можете да изгласате и да је Земља равна, али остају последице ваших дела, онога што радите. Свакако рачунајте да сви треба да живимо у овој земљи и убудуће. У каквом стању су насеља око Аеродрома, довољан је показатељ насеље Радиофар, које се граничи са Аеродромом „Никола Тесла“ у Београду: да би ишли у своју Општину Сурчин, људи морају да прођу 35 километара, да оду до Новог Београда, ту да окрену на ауто-путу па да иду у Општину. Иначе, 800 метара пута нисте могли ту да пробијете. Да ли ви планирате да то насеље потпуно угасите или шта већ? Какав је ваш план са људима који већ живе у близини Аеродрома? Јер, овде је кључно, овај закон се доноси због Аеродрома „Никола Тесла“. Мислим да грађани Србије и јавност заслужују да знају какав је то јавни интерес о коме ви говорите.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Образложење сте добили, али бих да појасним: значи, овај члан закона о управљању аеродромима потпуно је у складу с чланом 130. који је самостални члан Закона о планирању и изградњи, који јесте материјални пропис за изградњу, тако да то да је нетранспарентно, не види се и да је то у односу на одлуке неких других лица, није тачно. Друго, неколико пута смо рекли, поновићу опет, 700 кућа је изузето иза линије Аеродрома, дакле, неће бити срушено.

  Председавајући

  Захваљујем. На назив изнад члана и члан 12. амандман су заједно поднели народни посланици мр Александра Јерков, Горан Ћирић, Радослав Милојичић, Горан Јешић, Гордана Чомић, Балша Божовић, Маја Виденовић, Наташа Вучковић, Томислав Жигманов, Весна Марјановић, Душан Петровић и Верољуб Стевановић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 12. амандман су заједно поднели народни посланици Срђан Ного, Бошко Обрадовић, мр Иван Костић, Марија Јањушевић, Зоран Радојичић, др Драган Весовић и проф. др Миладин Шеварлић. Реч има народни посланик Срђан Ного. Изволите.

  Ного Срђан

  Управо у складу с претходним амандманом, и овај амандман се односи на брисање поменутог члана 12, са истим образложењем, са истим разлозима. Просто, настављамо дискусију од малопре. То што у једном закону стоји да ће утврдити Министарство, не значи да Министарство може тек тако да утврђује јавни интерес. Ваљда за тај јавни интерес треба да постоји неки већи друштвени консензус. Данас је министарка саобраћаја Зорана Михајловић, а сутра можда Александар Вучић одлучи да то буде неко други, на пример Владимир Ђукановић, као тотална супротност вама, да буде министар на том месту. Другачије може да схвати тај јавни интерес. То је опаска и напомена што се јавног интереса тиче. Што се тиче ових 700 кућа које помињете, да ће бити изузете, нису спорне те куће, спорни су услови у којима ти људи живе, инфраструктура која им не омогућава нормалан живот. Знате да су тамо уске улице, нема јавног превоза, немају канализацију, а локална самоуправа разрезује порезе као да живе у центру или ширем центру града Београда. Значи, пореска основица им је, мислим, 1.100 евра, што је заиста невероватно за насеље које нема основне услове за живот. И, да не може да се пробије 800 метара пута који би спојио насеље Радиофар с матичном општином Сурчин којој припада, то је заиста невероватно. Да ли је ту, рецимо, постојао јавни интерес, да га на време препознате па да урадите експропријацију и направите тај пут којим бисте људе који живе у том насељу повезали с матичном општином, кад већ толико причате о јавном интересу? Или је јавни интерес у Србији само неки страни инвеститор који долази па добија једанаест милијарди субвенција, добија све повластице и прикључке, које не мора да плаћа за разлику од домаћих привредника. Када он има нешто у интересу, да то буде јавни интерес. Да ли је тако?

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Сви инвеститори, и домаћи и страни, у складу са законом, имају прво на субвенције уколико запошљавају људе и улажу у нашу привреду. Наравно, увек мора да постоји обострани интерес, што је природно. Е сада, даље, јавни интерес се искључиво уређује овим законом, не уређује га ни Зорана ни било који други министар. Дакле, у складу је са законом. Када говоримо о тим кућама, прво о тих 700 кућа, верујем да сте у томе потпуно у праву; нажалост, изабрали су ту да граде. Мислим да локална самоуправа у сваком случају мора заједно са тим грађанима да поведе рачуна о ономе што се зове услови за живот, а то значи основне комуналне услуге. Постоји други део, оне куће код „Ауто-комерца“; тај предајник се практично сели на Аеродром те неће имати неких других проблема. У сваком случају, сагласна сам с вама да локална самоуправа мора да се позабави тиме.

• Чомић Гордана и Ристичевић Маријан · 6 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Чомић Гордана

  Још један члан који је директна илустрација нормативног оптимизма, непотребног. Дакле, шта дефинише члан 13. и зашто га треба брисати, као и све чланове овог закона? Говори у рубруму: „Предлог за експропријацију, административни пренос и непотпуну експропријацију“. У првом ставу кажете ко може да поднесе предлог, што је иначе дефинисано и законом којим се уређује експропријација, а у другом ставу да се по подношењу предлога из става 1. даљи поступак спроводи у складу са законом којим се уређује експропријација. Шта ће вам овај члан у овом закону? Да кажете да постоји Закон о експропријацији по којем мора да се поступа. То је нормативни оптимизам. Немам ништа против да се има стратегија којом ће се из многих закона покупити одредбе у покушају да се направи један кич лекс специјалис. Имали смо ми овде и оригинални лекс специјалис, када се изградња „Београда на води“ на силу прогласила јавним интересом. Комерцијални станови. То остаје брука на образу сваког ко је гласом „за“ рекао да је то изванредно, али... Ево, народни посланици добацују – шта фали „Београду на води“? Код нас у Војводини се каже – има све што му фали. Дакле, у жељи да ово не буде прави закон уместо лекс специјалиса, ви овде уводите ко може да поднесе предлог за експропријацију и шта после с тим предлогом бива. Разлози за наше противљење су што ми не сматрамо да је потребно да се у оваквом закону, где имате, већ смо разговарали, ставова које не умете да ми објасните, где имате наведено у рубруму како се стиче статус оператера (којег нема у члану) и да сад имате у члану 13. ко подноси предлог и шта после с тим предлогом бива... Хвала вам.

  Председавајући

  По амандману, реч има народни посланик Маријан Ристичевић. Изволите.

  Ристичевић Маријан

  Захваљујем. Даме и господо народни посланици, ја бих можда и разумео... А ово стварно не разумем. Ја бих можда и разумео предлагача амандмана, каже: „Брисање се предлаже из разлога што представља потенцијални извор корупције“. Највероватније то говори из властитог искуства. Можда бих прихватио да међу потписницима није и бивши председник општине Инђија, који је са платом од 700 евра стекао око седам станова, међу њима и стан у Бечу, затворени базен, пентхаусе, без икаквог приватног бизниса, све са платом од 700 евра. Зато је за мене овај амандман неприхватљив. Хвала.

  Председавајући

  Реч има народна посланица Гордана Чомић, по амандману.

  Чомић Гордана

  Имам потпуно разумевање за све који немају довољно снаге да разумеју ишта и који сматрају потпуно, председавајући је то пажљиво слушао, природним да овде образлажу да не прихватају амандман зато што га је потписао један народни посланик. Када би било реда, као што нема разума, када би било знања, као што нема части, онда би се разумело колико је то изречено у сали за седнице Народне скупштине недопустиво. Онда би се разумело како неко само из својих очију посматра свет и мисли да су сви исти. Па, нисмо. Дакле, мени је овде речено да сам потписала амандман зато што знам шта је корупција. Да имам намере да расправљам даље, наравно да бих поступала по ономе што пише, владавини права, када било ко сматра да му се може да засењује простаклуком, незнањем и бахатошћу. Па, не може. Немојте да ширите руке. Својих речи сносите последице. То што је то ружно, није важно, али је, како да вам кажем, незаконито. Када одузмете мени мандат на седници на којој ћете гласати о скидању имунитета народној посланици Гордани Чомић, онда можете да оспорите амандман који сам потписала, а који је унет по основу тога што сте пронашли да има кривичних дела корупције у мом поступању. Дотле само треба да вас буде срамота, јако. Али, да се зна шта је срамота, не би се све ово нама дешавало што нам се дешава. Хвала.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Маријан Ристичевић, по амандману.

  Ристичевић Маријан

  Ја сам се трудио да разумем, али ништа нисам разумео. Али сам се трудио. Имам искуство. Овде пише: „Брисање се предлаже из разлога што представља потенцијални извор корупције.“ То је образложење. Међу потписницама је и председник општине Инђија, мушкарац. Из тог разлога сам оспорио право да се овај амандман прихвати. А она реченица „Има све што му фали“ управо је у Инђији настала, управо код овог председника општине Инђија, јер све му је фалило. Заједно смо ушли у политику, ја и даље живим у родитељској кући, на крај села, у последњој улици, у последњој насељеној кући. Сад испада да сам ја бахат, а не онај који је купио седам станова, стан у Бечу, затворени базен. То је разлог због чега сам тражио да се овај амандман одбије. Не због госпође, већ због господина који је био председник општине Инђија и који је стекао и има све што му је фалило. Хвала.

  Председавајући

  По амандману, народна посланица Гордана Чомић.

  Чомић Гордана

  Захваљујем. Остаје без одговора питање које сам поставила, зашто је толики нормативни оптимизам, шта кријемо, од кога кријемо и зашто. Ако ико мисли да ће било каквим поносом на незнање и простаклуком сакрити да овде пише нешто што је вишак као члан, онда је у заблуди. Да ли можете да усвојите закон без икакве измене? Већ нисте. Дакле, није ушао у ову скупштину још ниједном закон, а да је из Скупштине изашао у облику у којем је ушао. То је природа Скупштине, да постављамо амандмане и да мењамо чланове закона. Ви сте већ неке изменили. Моја обавеза је да вас упозорим да ћемо са овим законом имати проблема у примени, из два разлога: први је нормативни оптимизам, други је што представља кич верзију лекс специјалиса који је већ написан за „Београд на води“. Није нам у интересу да имамо проблем. Ви имате своје мотиве зашто сматрате да тако треба да буде. Наш је посао да о тим мотивима говоримо и да покушамо да предупредимо проблеме који ће нас сачекати када овај закон буде требало применити. То је све.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Маријан Ристичевић, повреда Пословника.

  Ристичевић Маријан

  Захваљујем. Даме и господо народни посланици, рекламирам члан 106. и члан 107, посебно члан 107. који у првом ставу говори о достојанству Народне скупштине. Господине председавајући, нећу инсистирати да се о овоме гласа, али већ други пут, са јасном алузијом према мени, претходни говорник је говорио о простаклуку, па вас молим да узмете препис стенограма мојих данашњих наступа, препис стенограма у последњих годину дана у овом сазиву, препис стенограма из свих сазива и нађете један простаклук, једну псовку, да сам некоме можда рекао „ђубре“, „стоко“, „примату“, „мајмуне“ итд., да не кажем где су нас све терали итд. Ако то нађете у мојим говорима, ја ћу пристати да неко моје говоре оквалификује као простаклук. С обзиром на то да је колегиница често примењивала разне мере према опозиционим посланицима у сазивима у којима је председавала, ја не тражим да такву меру примените према госпођи, али молим вас да убудуће, уколико нема простаклука из ових клупа, уколико нема простих речи, уколико нема псовки, уколико има само једноставног речника, да ме народ разуме, упозорите моје колеге и драгу колегиницу да убудуће не пришива тај епитет мени, јер то својим говором нисам заслужио. А могли бисмо из тих стенограма, преписа да видимо какве смо све псовке доживели из оног дела сале, шта смо све доживели и какве су опомене председавајући морали да изрекну у том смеру. Зато вас молим да ме на одређени начин заштитите од квалификација за простаклук, када он не постоји, да колегиница буде на одговарајући начин макар упозорена на то. Хвала.

• Зорана Михајловић и Ћирић Горан · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Ми смо у процесу, као што рекох, потписивања уговора са Министарством одбране. Надам се да ће то ипак бити у првој половини 2017. године. Иначе, на данашњи дан, овог тренутка, податак из Ниша: 115.000 путника на нишком аеродрому. А што се табле тиче, биће.

  Председавајући

  На назив Главе В и члан 15. амандман су заједно поднели народни посланици мр Александра Јерков, Горан Ћирић, Радослав Милојичић, Горан Јешић, Гордана Чомић, Балша Божовић, Маја Виденовић, Наташа Вучковић, Томислав Жигманов, Весна Марјановић, Душан Петровић и Верољуб Стевановић. Реч има народни посланик Горан Ћирић. Изволите.

  Ћирић Горан

  Члан 15 – Финансирање изградње аеродромског комплекса и аеродромске инфраструктуре. Дакле, овде се наводе могући извори финансирања: приходи оператера аеродрома, буџет Републике Србије, средства приватног партнера, кредити, донације, поклони и други извори финансирања. Ми смо разговарали о томе и тачно је да је пре уласка овог закона у процедуру и расправе у Народној скупштини најављена могућа концесија, са највишег места; председник Владе је најавио могућу концесију, чак је говорио о могућем износу потребних средстава. Говорили смо и о добити Аеродрома „Никола Тесла“ на нивоу од 25 до 30 милиона евра. Када смо код финансирања, постављамо једно логично питање – какав је интерес Републике Србије да улази у овакве аранжмане, са претпостављеним нивоом средстава од 300 милиона евра за концесију за Аеродром „Никола Тесла“, када су процене да би добит, чак и са оваквим пословањем Аеродрома „Никола Тесла“, у тих 25 или 30 година износила неких 600–700 милиона евра? Где је ту интерес Републике Србије и грађана Србије? Још једном постављам питање о томе шта је интерес концесионара – брзо враћање уложених средстава на начин који може да донесе пад квалитета, али и пораст цена услуга на аеродромима који би се на овакав начин решавали. Мислим да су то заиста питања која нису овде добила одговоре и било би добро да добијемо ову информацију. Иако сте говорили о транспарентности и о томе да нико није виђен као могући партнер, једноставно, то смо чули од премијера пре почетка ове расправе.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Ни председник Владе ниједног тренутка није говорио о неком именованом партнеру, него баш онако како сте на почетку рекли, рекао је – могућа концесија. А када постоји могућност, видећемо, разговараћемо, у односу на све податке које имамо, пројекције у Србији, региону итд., видећемо шта је најбоље за Аеродром. Ако причамо о концесији, држава остаје власник, постоји не само једнократна уплата, постоји годишња накнада итд. Зашто уопште треба размишљати о неком виду даљег улагања и инвестиција на Аеродрому? Зато што су оне потребне ако хоћемо да будемо заиста први у региону; сада смо трећи у региону. Да ли ћемо одлучити? Да, и биће јавно. Не знам да неко сада... Можда ви стварно знате име неког будућег, евентуалног концесионара, или знате како ће бити донета одлука Владе. Ја не знам. Знам да је наш задатак да створимо услове да имамо могућности да урадимо тако нешто, да сагледамо све, на основу студија и свега што нам даје неки врло важан преглед на основу кога ћемо евентуално донети одлуку како ћемо да улажемо у Аеродром, из којих средстава, из којих извора, на колико година, како ће то да изгледа. Али, заиста, сада је врло рано. Ово је тема о којој може да се прича пуно, и у расправи о овом закону, у реду, али не могу да вам дам одговоре јер Влада Србије није још ни села да разговара о томе. Понављам још једном, наша обавеза је да створимо услове да таква могућност постоји, а свакако ће да буде прегледна на основу јавног позива.

  Председавајући

  Захваљујем. По амандману, народни посланик Горан Ћирић. Изволите.

  Ћирић Горан

  Користим време посланичке групе. Ево због чега то питамо. Имали смо искуство са једним приватно-јавним партнерством, најпознатијим у Србији, које је прошло кроз ову скупштину, пројектом „Београд на води“. Најављиване су инвестиције од три милијарде евра, за врло кратак период. На крају смо добили нешто што није имало везе с том врстом најава. Сада опет имамо најаве у вези с концесијама, најаве које су најавиле овај закон о коме одлучујемо без прецизних информација. Отвореност читавог поступка је неопходна – говорили сте о транспарентности – и због тога отварамо ту тему. Сложићемо се да су биле потпуно различите најаве пројекта „Београд на води“. Ако поредимо те најаве с овим што сада слушамо, заиста имамо разлог да питамо, и очекујемо одговоре на ова питања.

• Ђуришић Марко и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Ђуришић Марко

  Као што је рекла претходница, овај члан говори о финансирању изградње аеродромског комплекса и аеродромске инфраструктуре; наводи изворе финансирања, а онда се налази кључна реч за нетранспарентност и корупцију у Србији – изузетно. Изузетно, средства из става 1. тачка 2), а то су средства из буџета, могу да се доделе... И онда се разрађују три става о томе на који ће се начин користити подстицаји у случају давања концесије. Ви имате у плану... Можда на Влади није разговарано, али сам сигуран да је у неким кабинетима разговарано и договарано ко ће бити концесионар и како ће се створити услови за његов рад у будућности. Значи – изузетно. Чему закон ако овде стоји „изузетно“, по правилима која ће да усвоји Влада, како каже последњи став? Ту се крије корупција, ту се крије нетранспарентност. То је проблем свих закона који долазе овде у мандату ове владе, то што се оставља да Влада одлучује, без јасних критеријума који су познати јавности. Колико год ви нама, потпредседнице Владе, објашњавали да ће то бити другачије, кажем вам да неће. Ваш колега из претходне владе је уговор о управљању Железаром Смедерево годину дана крио од јавности. Плаћао је казне зато што је кршио закон, опет парама из буџета грађана. Није хтео да нам каже колико је експертско, најбоље руководство на свету, ангажовано од стране Владе за управљање Железаром, плаћено. Ми то ни данас не знамо. Али знамо резултат управљања Железаром од стране тог руководства – 145 милиона евра дуга у 2015. години. Зато је проблем са овим вашим законима, у вашем раду нема транспарентности. Ви хоћете да вам верујемо. Не верујемо вам. Нема потребе да стоје ови ставови – изузетно, па даље – изузетно, Влада ће ово, Влада ће оно. То није транспарентно. Не може у закону да стоји реч „изузетно“. Чему онда набрајање и претходно дефинисање услова и правила, свега, чему закони ако може да стоји реч „изузетно“? То значи да не важи закон. То је проблем са целим овим законом. То је један лекс специјалис који ви кријете, пуните га неким ставовима, преписујете из других закона да би изгледао као закон. Могао је да има три члана, где пише – дајемо концесију тој и тој фирми. Пошто то нећете да кажете, написали сте закон од тридесетак чланова и ми сада покушавамо да решимо ребус како се зове фирма којој сте наменили концесију Аеродрома „Никола Тесла“. Хвала.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Ви не питате, ви доносите закључке, ви доносите пресуду, ви сте већ рекли – то је договорено у неким кабинетима итд. Претпостављам да је то у ваше време договарано у кабинету вашег председника странке. На крају крајева, имали смо примере, можемо да причамо и о тим примерима. Можемо да причамо о примерима како сте приватизовали НИС, зашто да не. То је било у време Тадића, колико знам, и не беше никаквог јавног позива ни тендера, ничега није било. То је потписивао и радио управо председник ваше странке. Овде није такав случај. Ми смо јавно прво изабрали саветника. Све студије које саветник буде урадио, сви подаци које буде направио биће јавно доступни. Свака врста одлуке коју будемо доносили ће се знати. И, знате како, кад већ помињете Железару Смедерево, не знам шта је по вама алтернатива, да ли је по вама била алтернатива да је затворимо? Ја не мислим да је требало да је затворимо, ваљда треба да ради. Толико.

  Председавајући

  Захваљујем. Господин Ђуришић, по амандману.

  Ђуришић Марко

  Можда грешим, можда није донета одлука у кабинетима, него сте били доле на вечери у Геозаводу, или где већ идете тамо, у тој згради коју сте својим партнерима дали, поклонили, на 30 година, да је користе. Значи, као што је прича о „Београду на води“, милијарде, не знам ни ја, а онда смо добили 20 милиона улагања страног партнера и не знам колико десетина милиона кредита. Донета је нека одлука, не знам да ли је ви знате, можда стварно не знате. Можда сте зато баш ви данас овде да браните овај закон, што би рекли – прошли бисте полиграф, на њему би се видело да стварно не знате. Можда ви стварно не знате, али онај ко управља овом земљом сигурно зна. Кад говорите о неким прошлим временима, говорите о споразуму везаном за продају НИС-а. Он је био овде у парламенту, усвојила га је Скупштина. Да ли ћете ви уговор донети овде у парламент, да видимо? Сумњам, али видећемо у наредном периоду шта ће бити. Не видим ту политичку логику коју СНС овде пет година користи у свим ситуацијама – ви сте радили исто то, па можемо сад и ми. Не видим како мислите да то доприноси бољитку грађана Србије. Ако смо ми радили нешто што није требало, ваљда не треба ни ви то да радите, а не да кажете – ви сте радили овако или онако, можемо сада и ми. При том, не говорећи истину, користите један пример који је потпуно супротан од свега онога што ви данас радите. Стављате одговорност на тадашњег председника Републике Бориса Тадића, који није имао већину у Влади када је конкретно тај споразум договаран, већ га је договарала Влада у којој Демократска странка није учествовала па се укључила у неком тренутку. Али је донет на крају гласовима свих у Скупштини. Желим да вам кажем везано за Железару, наравно да је није требало затворити, али да ли је требало пословати тако да се направи 145 милиона евра дуга? Године 2012, тај дуг је био 20 милиона, 2013. је био 35 милиона и онда драматично расте. О томе се ради. Ко је одговоран за тако лоше пословање? Не ради се о томе да ли је требало или није требало, него због чега се пословало са тако лошим резултатима. Јер, очигледно је ту постојала свесна намера да се неке паре извуку. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. Реч има министар.

  Зорана Михајловић

  Прво, да се разумемо, парламент је усвајао споразум, као што увек усваја све споразуме. Уговор није био овде. Друго, таман посла да радимо исто онако како је радио Тадић! И таман посла да се у кабинетима договарају продаје, од НИС-а па надаље. Таман посла! Или, у оно време када се продавао „Сартид“, како је продат и шта се све десило, и колики је дуг уопште био „Сартида“ у тренутку кад су се Американци повукли итд. Према томе, далеко од тога. Оно што овај закон треба да омогући јесте да ствари буду јавне. Да ли ћете ви да верујете или не... У неком периоду испред нас, у неким месецима испред нас, када будемо доносили одлуку о томе шта и колико улажемо и колико је потребно да се уложи у Аеродром „Никола Тесла“, то ће бити јавно и моћи ћемо да причамо да ли је то таква врста инвестирања, да ли ту треба да уложимо или на неком другом месту, моћи ћете увек да кажете и помогнете да одлука буде боља.

• Зорана Михајловић и Чомић Гордана · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Сагласна сам са амандманом.

  Председавајући

  Амандман се прихвата. Хвала. На Главу VI, назив изнад члана и члан 16. амандман су заједно поднели народни посланици Посланичке групе Демократска странка. Да ли желите реч? Реч има народни посланик Гордана Чомић.

  Чомић Гордана

  Амандман је на члан чији је рубрум „Доношење Националног програма“, а члан гласи: „Ради обезбеђивања услова за дугорочни развој и унапређење аеродрома у Републици Србији, доноси се Национални програм развоја аеродрома у Републици Србији (у даљем тексту: Национални програм.“ Тај национални програм доноси се на период од пет година (у другом ставу). И, Национални програм доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове саобраћаја. Други члан је онај који разрађује спровођење Националног програма. Оно што је моје питање јесте – шта сте смислили да напишете у националном програму? Да ли је то документ где ћете нам говорити о плану концесије? Малопре кажете, све ће бити јавно. Овај национални програм неће бити у Скупштини, он је документ Владе, као и неке друге стратегије. Ја нисам против, мислим да један број стратегија и програма и треба да буде у надлежности Владе, а да Скупштина само извештава. И какав је то дугорочни развој од пет година? Шта вам је онда краткорочни развој, средњорочни? Месец и по, годину дана? Сад сте казали, уговор о концесији имаће увид у Скупштини. Овде у закону не пише. Ако је ваша тврдња да ће Скупштина да има расправу о уговору о концесији, то је мени потпуно нов податак. Или ја нисам вас добро разумела у одговору за било који будући уговор о концесији. Али, ова три кратка става вам показују зашто је ово кич лекс специјалис у односу на прави лекс специјалис који смо имали за „Београд на води“. Дакле, само да кажете да се дугорочни развој и унапређење доноси на пет година. Шта вам је онда краткорочно?

  Председавајући

  Министар има реч.

  Зорана Михајловић

  Када се каже да важи пет година, не мисли се да ће се Национални програм направити само за период од пет година, него је нормално и ако направите стратешки... Прво, тај национални програм треба да садржи све о свим аеродромима које имамо, дакле, визију како они треба да се развијају, ми очекујемо, 10 или 15 година. Нормално је и може да се деси да у тих пет година евентуално постоји одређена промена, дешава се нешто у региону, свуда, те морамо да променимо Национални програм. У том смислу, ми га мењамо и имамо право да га проверимо сваки пут, да га исконтролишемо још једном на пет година. Рекли сте да стратегије нису јавне. То заиста није тачно. Свака стратегија коју смо доносили... Ми сада припремамо, у твининг смо програму за стратегију развоја саобраћаја. Дакле, потпуно је јавно, имаћемо и расправе о томе. И овај национални програм ће бити јаван и моћи ћете да га читате, гледате. На крају крајева, када будемо направили јавну расправу, свакако ћете моћи да дате свој допринос и своје виђење тога. Тако да се не слажем. Извињавам се, нисте у праву.

  Председавајући

  Реч има Гордана Чомић. Изволите.

  Чомић Гордана

  Разумем да ви имате замисао о овом закону, али ваша замисао не пише у ставовима овог закона. Овде пише, други став: „Национални програм доноси се за период од пет година“, тачка. Да ли разумете да ја не могу да комуницирам са вашим идејама, које подржавам? Дакле, то што представљате као слику, то добро изгледа, али то не пише овде. Овде пише у првом ставу: „дугорочни“, а онда пише да се доноси за период од пет година. Та два не могу у истом члану, осим ако се не договоримо да је дугорочно пет година, а слажемо се да није. Када сам говорила о јавности, рекла сам да сматрам да стратегије треба да буду у извршној власти, један добар део њих. Не сматрам да стратегија развоја образовања треба да буде у Влади, остала сам ту у мањини, али сматрам да дугорочни национални програм развоја аеродрома треба да буде на Влади. Али немојте да пишете, као што пише у овим члановима, да је то пет година. Нико ниједну владу, ниједног министра не спречава да мења стратегију кад то хоће, у вашим је рукама. Као што је у рукама народних посланика закон; који год хоћемо, можемо да променимо кад ми хоћемо. (Зоран Красић: Ако имаш већину.) Ако имаш већину, допуњавају народни посланици с правом. Подразумева се да имаш већину, не можеш да мењаш ако немаш већину. Мислим да смо сада ипак почели да се чујемо и разумевамо. Имаћемо проблем када овај закон усвојимо. Тај проблем ће бити заједнички, неће бити ваш. Неће се он решити да ја дођем па да онда као деца говорим – јесам вам казала, јесам вам казала. Није у томе ствар, ствар је у томе да сви знамо шта овде пише и да ја имам обавезу да питам зашто је код вас дугорочни развој, Национални програм развоја радимо на пет година. Ништа више. Не захтевам одговор.

• Зорана Михајловић и Ного Срђан · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Прихватам амандман.

  Председавајући

  На Главу II, Одељак 1, назив изнад члана 4. и члан 4. амандман је поднела Гордана Чомић. Да ли желите реч? (Не.) На назив изнад члана 5. и члан 5. амандман је поднела посланица Гордана Чомић. Да ли желите реч? (Не.) На члан 5. амандман су заједно поднели народни посланици Посланичке групе Демократска странка. Да ли желите реч? (Не.) На назив изнад члана 6. и члан 6. амандман је поднела посланица Гордана Чомић. Да ли желите реч? (Не.) На члан 6. амандман су заједно поднели народни посланици Посланичке групе Двери. Да ли желите реч? Срђан Ного.

  Ного Срђан

  Сматрамо да је у пракси врло ретка ситуација да неко уступи део свог посебног дела у згради, мада сте ви у образложењу навели да је теоретски могуће и да треба да остане. Неким општим нормама имовинског права могуће је уредити такав однос, по којим модалитетима би неко... Како сте навели у образложењу, на пример – посебни део може да буде пословни простор, односно мања просторија чији власник би био заинтересован да га прода или под неким другим условима пренесе у заједничку својину. То би се могло уредити неким другим нормама које регулишу опште имовинско-правне односе, није потребно нормирати у овом закону, поготово што отвара евентуално могућност злоупотреба ако су у питању старија лица, правно неуке странке и слично. Ето, само толико, али нисте прихватили, шта да радим.

  Председавајући

  Министар.

  Зорана Михајловић

  Мало објашњење. Наш став је да је довољно да се појави један једини случај и да га треба уредити. Али сада морам да искористим прилику да кажем да ми је веома жао што је управо ваша посланичка група тражила амандманом да се избрише, у члану 1. мислим, родно равноправно изражавање. Врло ми је жао због тога.

  Председавајући

  Рекла је да јој је жао што сте ви поднели амандман. Можете о амандману, образложите га.

  Ного Срђан

  Тај амандман нам је прошао малопре. Ту смо и ставили, као што сте видели у образложењу нашег амандмана, ако већ причамо о њему – сувишна је та напомена с обзиром на то да ниједним прописом није утврђена обавеза дефинисања родне неутралности израза који се употребљавају у прописима. Тим пре што је одредбом члана 43. Јединствених методолошких правила за израду прописа прописана употреба рода, па се сходно садржини истог изрази у пропису употребљавају у мушком роду, осим ако природа ствари не захтева другачије. Ово што сте ви урадили... Пазите, ово су Јединствена методолошка правила за израду прописа, а ви сте овим чланом закона извршили један продор радикалног феминистичког приступа и утврђивања некакве џендер идеологије, која је, видим, сада модерна и на велика врата покушава да продре у Србију, чији сте ви гласноговорник, што стварно нема никаквог смисла. Сећам се, гледао сам телевизијске преносе својевремено, док је садашњи председник парламента била опозициони посланик, када су из Демократске странке први уводили такозване продоре те џендер идеологије и радикалног феминизма, ви сте се, госпођо председнице, тада супротстављали говорећи да ви нисте народна посланица него госпођа народни посланик. То је, ево, данас ескалирало, да нешто што постоји као пракса десетинама година... Ево, може и колега Мартиновић из групе СНС да каже да је природно да се изрази употребљавају у мушком роду и да се односе и на мушки и на женски род. Да ви сада мењате, дајући им некакво значење, зато што је то од вас тражио повереник за родну равноправност, заиста је невероватно и смешно.

• Зорана Михајловић и Константиновић Ненад · 5 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Прихвата се амандман.

  Председавајући

  Прихвата се амандман. На Одељак 2, назив изнад члана 12. и члан 12. амандман је поднела Гордана Чомић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 12. амандман су заједно поднели посланици Посланичке групе Демократска странка. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 12. амандман је поднела Соња Павловић. Влада и Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације прихватили су амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Констатујем да је овај амандман постао саставни део Предлога закона. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 12. амандман су заједно поднели посланици Марко Ђуришић, Мирослав Алексић, Горан Богдановић, Ненад Константиновић и Здравко Станковић. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народни посланик Ненад Константиновић. Изволите.

  Константиновић Ненад

  Поштована председнице, уважена министарка, даме и господо народни посланици, не могу да разумем зашто СНС неће да прихвати амандман да власник посебног дела који је инвалид (или има некога у породици, члана домаћинства, ко је инвалид) може да изврши поправку или радове на заједничком делу који су потребни ради прилагођавања тих делова зграде тако да се могу користити у складу са његовим потребама, односно потребама члана породичног домаћинства. Дакле, ако имате рампу за инвалиде на улазу у зграду, зашто не омогућите власнику неког од станова да поправи ту рампу уколико је порушена, урушена или оштећена? У одговору зашто се не прихвата амандман кажете – зато што се тиме задире у Закон о планирању и изградњи и прекршило би се правило предвиђено чланом 145. Закона о планирању и изградњи. То просто није тачно. То није тачно. Како сте у тачки 2) рекли да власник посебног дела може да поправи и изврши радове на заједничком делу уколико то прети да направи штету његовом стану? Дакле, може да поправи фасаду, за коју му такође треба дозвола по члану 145. Значи, може да изврши неку поправку ако то штети његовом посебном делу па ће да му прокишњава, али не може да изврши поправку рампе за инвалиде. Шта СНС има против инвалида? И зашто ви то онемогућавате? Да ли је за то потребна дозвола или за то није потребна дозвола, то решава Закон о планирању и изградњи и тим законом ће то бити и уређено. ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Верољуб Арсић): Реч има министар др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Мислим да је свима јасно да нико нема ништа против инвалида, како ви кажете, него чинимо све да побољшамо услове, али бркате две ствари. У члану 2. говори се о хитним интервенцијама и зато стоји та дефиниција коју сте рекли, а у овом члану о којем причамо, члану 11, у образложењу јасно стоји да се тај посао решава по скраћеном поступку. Да ставимо овако како сте ви сматрали да треба да ставимо, то би било у супротности са Законом о планирању и изградњи. Иначе, сад у преводу, а то ви врло добро знате, не постоји никакав проблем да се то заврши, али ће бити у скраћеном поступку. Кад смо већ код теме коју сте покренули, мислим да сте ви имали одређен број амандмана које смо ми управо у том делу који се тиче права инвалида прихватили. Толико. (Ненад Константиновић: Реплика.)

  Председавајући

  Можете само по амандману, господине Константиновићу. (Ненад Константиновић: Министарка ме није добро разумела, мени се обраћала.) Ја не разумем, ви сте правник. Само обраћање не значи да сте остварили право на реплику. Мора да буде или увредљиво или да вас није разумела. Колико сам ја видео, није било ни једно ни друго. Можете по амандману да јој објасните. Немате право на реплику.

  Константиновић Ненад

  Јасно ми је да СНС хоће да потроши време опозиције што пре, не би ли лако могао да пређе преко свих амандмана. Министарка, ја нисам ништа побркао, него вама ваши саветници лоше говоре. Тачка 2) не подразумева никакве хитне интервенције, јасно пише да власник стана може да „изврши поправку или друге радове на заједничким деловима зграде која је неопходна ради отклањања опасности од проузроковања штете на његовом посебном делу“. Питам вас зашто исто овако не може да изврши радове на отклањању штете на рампи за инвалиде јер не може колицима да уђе у зграду, јер се урушила рампа за инвалиде. Какав члан 145? Да ли је за те радове потребна дозвола и по ком члану, то ће утврдити орган који издаје дозволу. Нема овде никаквог скраћеног поступка, и за једно и за друго вам треба дозвола.

  Председавајући

  Реч има министар др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Ја сам вас одлично чула, али ви нисте добро прочитали. Дакле, има неки проблем. У том члану који ви помињете каже се: „... изврши поправку или друге радове на заједничким деловима зграде која је неопходна ради отклањања“, па сад да кажем реч која недостаје и коју нисте рекли, „опасности од проузроковања штете“. Није исто кад кажете „опасности“ и кад кажете само „штете“. Није исто. Што би рекли – није свеједно.

• Ного Срђан и Зорана Михајловић · 5 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Ного Срђан

  Као што смо указали, овај предлог закона је можда добар за Швајцарску, али свакако није добар за Србију. Ово је још једно, додатно увођење намета и обавеза грађанима Србије које они због економских прилика, односно неприлика у којима се налазе већ сада не могу да поднесу. Наиме, ви овде формирате стамбену заједницу као правно лице и примењујете одредбе Закона о удружењима, да се односе сада на стамбену заједницу. Овде је небитно колика је такса за регистрацију стамбене заједнице, јер то је, наравно, исто издатак, али је друга ствар у питању. Стамбена заједница, овако дефинисана као правно лице, односно да се на њу примењују одредбе Закона о удружењима, имаће обавезе у смислу Закона о рачуноводству и ревизији. До сада су стамбене зграде биле изузете из примене Закона о рачуноводству и ревизији, а сада ће потпадати под тај закон, што значи да намећете једну финансијску обавезу да свака стамбена зграда мора да води књиговодство, значи да има књиговођу, и да подноси завршни рачун, просто, да послује као удружење грађана. То је, свакако, издатак, јер ви треба да имате сталног књиговођу, да поднесете завршни рачун, све уплате и исплате вам иду преко рачуна, тако да је то додатан намет на грађане Србије. Када саберемо читав опсег намета које Српска напредна странка уводи за ових пет година власти, заиста се поставља питање да ли ви имате добру намеру према грађанима Србије. Сва та ваша слика просперитета Србије и консолидованих јавних финансија управо је на штету грађана Србије. Не постоји ниједан случај да ви радите нешто у корист грађана Србије. Чак ни у овом закону; сваки амандман који би био у складу са интересима грађана Србије, од форме овере потписа коју смо тражили па до овога, ви одбијате, што је доказ да немате неку добру намеру с овим законом. Да ли сте ви свесни да се свим наметима које дајете грађанима Србије – можемо да их набрајамо, од пореза на имовину, преко акциза на струју, па до намета које уводите овим законом – односите према грађанима Србије горе него Турци у периоду док су окупирали Србију?

  Председавајући

  Реч има министар др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  И те како водимо рачуна о интересима грађана Србије. Прво, стамбена зграда сада има својство правног лица у пословима управљања и одржавања – дакле, свака стамбена зграда – и у општини плаћа административну таксу за евидентирање. По овом закону, добија статус правног лица у пуном смислу, у свим пословима, у тзв. правном саобраћају, с тим што је изузета и не мора да има књиговођу, не мора да подноси финансијске извештаје, тако да све то што сте ви набројали… Просто, нема никаквих додатних намета и трошкова о којима сте причали.

  Председавајући

  Немате основа за реплику, али можете по амандману. Да ли желите да говорите по амандману? Реч има народни посланик Срђан Ного. Изволите.

  Ного Срђан

  Мислим да сам имао основ за реплику, али нема везе, овде се селективно примењује право на реплику према посланицима власти, односно посланицима опозиције. Волео бих да ми министарка наведе где се у закону регулише да се само на управљање зградама односи тај закон који регулише удружења, односно да се правни положај стамбене заједнице изједначава са правним положајем удружења грађана само у смислу управљања зградама, а да се не односи Закон о рачуноводству и ревизији, јер ја нигде то не видим. У овом члану, односно ставу који предлажемо да бришете, тако нешто не помињете. Из овога закона нигде не произилази да се Закон о рачуноводству и ревизији неће односити на стамбене заједнице. Чак имамо у следећем амандману, ви сте дали образложење које управо супротно указује. Ниједном речју не коментаришете Закон о рачуноводству и ревизији, него коментаришете ту обавезу. То што ви кажете апсолутно не стоји у закону и не може ваша реч да буде јача од закона.

  Председавајући

  Реч има министар др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Апсолутно сте у праву, моја реч не може да буде јача од закона. Закон о рачуноводству јасно каже да изузима стамбене зграде од књиговодства, односно подношења финансијског извештаја. Наћи ћемо и члан, не знам тачно који члан. Кажу, члан 4, али да видимо.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Срђан Ного, по амандману. Изволите.

  Ного Срђан

  Ја ћу вам наћи тај члан Закона о рачуноводству и ревизији. Тако је. Није се до сада примењивао члан 4. став 4. Међутим, сада када дефинишете стамбену заједницу као удружење, Закон о рачуноводству и ревизији се примењује, јер овде кажете да се правила Закона о удружењима, читава та правна форма удружења се сада односи на стамбену заједницу. Аутоматски се односи и Закон о рачуноводству и ревизији. Нигде нисте то ставили, рекли или прецизирали. Морате да ускладите Закон о рачуноводству и ревизији са овим законом који сте донели.

• Константиновић Ненад и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Константиновић Ненад

  Поштовани председавајући, министарка, даме и господо народни посланици, мислим да сте чланом 17. урушили цео концепт овог закона. Подржавам да се у ову област уведе ред. Ови закони су концептуално бољи него што су стари, прастари Закон о становању и Закон о одржавању стамбених зграда, али ви сте чланом 17. омогућили власницима стамбених зграда да у потпуности измене овај закон. Омогућавате да они могу да направе међу собом правила, правила власника станова, и да тим правилима промене надлежност стамбене заједнице, да промене начин одлучивања о свим битним питањима. Није тачно да мора да буде апсолутна већина код надзиђивања или доградње. Не мора да буде више ни пола, могу се договорити власници станова да ту одлуку доносе простом већином. Могу се договорити колики ће бити кворум. Могу се договорити о свему. Могу се договорити да кредитно задуживање донесу мањински, а не већинском одлуком. Дакле, ви сте овим чланом дерогирали цео закон. Доводите до ситуације да ће свака зграда у Србији имати другачија правила. Па ко је способан да прати правила сваке зграде, која су другачија од правила која важе за неку другу зграду? Нема сврхе да доносимо овај закон ако свако може да одреди своја правила како хоће. Немате минимум. Ми тражимо овим амандманом да постоји минимум, а да преко тога они могу да одлучују сами како хоће. Дакле, ви сте довели лаике, а грађани су лаици, до тога да свако мора да узме адвоката да би могао да учествује у изради правила. Ја се као адвокат бавим овим пословима; грађанима то није јасно. Будите сигурни да ће један који је мало виспрен у стамбеној згради да каже – морају да се донесу правила, морају једногласно да се донесу правила, ево, ми смо припремили све у складу са законом, одлучује се већином. Грађани не разликују просту већину, квалификовану већину, двотрећинску већину, трочетвртинску већину. Потпуно сте сами себе дерогирали. Нема сврхе да доносимо овај закон ако не прихватите наш амандман.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Правила власника се доносе једногласно. То је врло важно, зато што сва правила која се буду донела у стамбеним заједницама морају бити донета једногласно. У исто време, доношењем таквих правила морају да се поштују обавезе које су прописане законом. То пише, између осталог, у овом члану 11. Дакле, односи се и на одржавање, а односи се, исто тако, и на штету нанету трећим лицима. Суштина је да овде не идемо на већину или на кворум, него управо код правила, зато што су врло важна, мора да буде једногласна одлука, морају сви власници да се сложе с оним што се буде стављало у правила.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Ненад Константиновић, по амандману. Изволите.

  Константиновић Ненад

  Министарка, у најбољој намери вас молим да ово разумете. Мислим да ви не познајете Србију и да се очигледно не крећете по Србији. Да ли знате да грађани не разумеју ову тему, да они не знају шта у законима пише? Они су лаици. Ви, ако сте у згради, пошто сте ви писали закон, можете да наведете све у вашој згради, да им кажете – морамо да донесемо правила по закону, правила се доносе једногласно, ево, мој адвокат је написао правила, тако треба. Људи не разумеју шта ту пише. Немојте терати све грађане у овој земљи да узимају адвоката да би могли да дођу до правила. Ви омогућавате да се на превару дође до тога да већина може да буде проста, да не мора да буде две трећине, што сте сами прописали законом, за надзиђивање, да за кредитно задуживање не мора да буде квалификована већина. Они ће се тако договорити, неко ће им подметнути текст. Ко може ово да разуме и да прочита? Зашто то радите? Чему служи закон? Зашто онда не напишете у једној реченици – свака стамбена заједница треба да донесе правила. Па нек људи донесу правила каква хоће и нек раде како хоће. Ево, нек једногласно донесу правила. Зашто сте све ово прецизирали? Зашто овде имамо сто страна закона ако сто страна закона може да се промени правилима које доносе сами власници? А онда још кажете – пошто је то обиман текст, не треба да се објави на огласној табли. Не треба да се објави. То је проблем, да постоје правила објављена на огласној табли, да сви у згради знају шта у тим правилима пише. Мислим да ово нема смисла. Немојте просто тврдоглаво сад држати став зато што сте тако написали. Ова скупштина служи да се чујемо и да можемо да уважимо аргументе друге стране. Просто, ово што предлажемо је разумно. Нека правило буде две трећине минимум; они могу да пооштре. Нека правила буду онаква каква су по закону; могу сами да их пооштре, а не да их дерогирају у потпуности. Значи, нема императивне норме.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Мислим да не треба да потцењујете, прво, ни грађане ни грађанке ове земље. Исто тако сте говорили кад смо уводили електронску грађевинску дозволу, да то нико живи у Србији неће разумети и нико неће моћи уопште да узме електронску грађевинску дозволу – не знате ви како изгледа Србија. Да вам кажем нешто… (Ненад Константиновић: Није тачно.) Дакле, тако сте говорили и за електронску грађевинску дозволу, па ми сада имамо 2016. годину као најбољу годину у издавању електронских грађевинских дозвола, на пример. Такође, говорите да неко хоће нешто на превару. Врло је занимљиво да сви наводно подржавате увођење реда у све оно где није уведен претходних десет-двадесет година, а када ред треба да се уведе, е онда ништа не ваља. Неке ствари морају да се прецизирају. То је учињено управо овим законом. Све што говорите, говорите речи „превара“ и све остало, заиста не стоји. На крају крајева, примена закона ће то показати. Пред парламентом и пред одборима говорићемо како изгледају ефекти овог закона, па ћемо тада имати прилике да говоримо да ли је тако као што ви говорите, или ће се закон примењивати. Као што смо пружали помоћ и вршили обуку за све претходне законе, радићемо и за ово, само у циљу да коначно имамо уређене стамбене објекте онако како је то, рекла бих, свуда у свету, а нажалост код нас још увек није.

• Чомић Гордана и Ного Срђан · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Чомић Гордана

  Члан 22, за који предлажем да се брише, има рубрум „Покретање поступка регистрације“. Врло је кратак и снажно је илустративан за нормативни оптимизам и за то како закон неће бити примењен, а гласи: „Поступак регистрације покреће се подношењем пријаве регистру од стране управника или другог законом овлашћеног лица, а може да се покрене и по службеној дужности.“ То пише у члану 22, који говори о покретању поступка регистрације након што смо, надам се, објаснили да се региструје у органу локалне самоуправе, да локална самоуправа одређује лице које је регистратор. Овај члан у једном ставу... Дакле, када управник подноси пријаву регистру, дотле је у реду. Ко је законом овлашћено лице? Ако је принудни управник, он је исто управник. Значи, нормативни оптимизам прве врсте. А тек, ко покреће поступак по службеној дужности? Ко је то лице? Службена дужност се појављује још у чл. 24, 35, а да се у закону не види ко је тај који може да покрене по службеној дужности пријаву за поступак регистрације стамбене заједнице, односно скупштине станара. Ко је то лице? То је моје питање за члан 22, пошто га ја у закону не видим. Било би добро да нам одговорите како сте дефинисали ко покреће по службеној дужности пријаву за поступак регистрације.

  Председавајући

  Захваљујем. На члан 22. амандман су заједно поднели народни посланици Бошко Обрадовић, Срђан Ного, мр Иван Костић, проф. др Миладин Шеварлић, Марија Јањушевић, Зоран Радојичић и др Драган Весовић. Реч има народни посланик Срђан Ного.

  Ного Срђан

  Такође предлажемо брисање члана 22. Идентично као и остали народни посланици, питамо се ко је то лице које по службеној дужности покреће поступак регистрације. Министарка би могла да нас удостоји одговора с обзиром на то да је више посланика из различитих опозиционих група постављало идентично питање. Понављамо још једном и тврдимо да је овај закон штетан, да је противан интересима грађана Србије, да ће последице овога закона осећати скоро сви грађани Србије и да је то додатно оптерећење за поприлично истрошене буџете које има свака породица, сваки појединац у Србији. Молим вас још једном, немојте додатне намете наметати грађанима. Ово не може да се издржи, ни акцизе на струју, ни порези на имовину, ни разне друге ситне дажбине које масовно повећавате. Притом, смањујете плате, смањујете пензије. На крају, те ваше успешне реформе нико неће моћи да преживи. Овим уводите додатни намет, оптерећујете и подношење пријаве за регистрацију по службеној дужности, значи, постојаће једна такса. Терате стамбену заједницу да се организује као удружење грађана, што је супротно самој сврси удружења грађана. Удружења грађана оснивају се слободном вољом, а ви овде оснивате стамбену заједницу овим законом и на њу примењујете правила која се односе на удружења, што мислим да је спорно. Поврх свега, намећете неку принудну обавезу, регистрацију по службеној дужности. Да сте хтели да уредите ове односе, али да сте оставили ипак једну већу дозу слободе грађанима да сами могу да покрену поступак, а да их подстичете неким подстицајима да они буду подносиоци, да имају интерес, да имају иницијативу да поднесу одговарајућу пријаву, да се региструју на такав начин, то би било у реду. Али, тако рестриктивно тумачење закона, толике императивне норме којима се уређује озбиљна сфера приватности – не заборавите, стамбена заједница је место становања, то је наша последња оаза и брана приватности – мислим да је то недопустиво.

  Председавајући

  На назив изнад члана 23. и члан 23. амандман је поднела народна посланица Гордана Чомић. Реч има народна посланица Гордана Чомић.

  Чомић Гордана

  Члан 23. наставља разрађивање поступка регистрације и детаљно описује покретање поступка подношењем пријаве. У првом ставу пише шта треба да буде садржај пријаве која се подноси за регистрацију скупштине од стране управника, законом овлашћеног лица (за које не знамо ко би то могао бити) и по службеној дужности. Онда, у последњем ставу каже: „Надлежна општинска, односно градска управа која води поступак регистрације дужна је да документа из става 2. овог члана прибавља по службеној дужности у складу са законом којим се уређује општи управни поступак, односно да од подносиоца пријаве може да захтева само оне податке који су неопходни за њену идентификацију и документе који потврђују чињенице о којима се не води службена евиденција.“ Дакле, у овом ставу се, невезано са члановима 22, 24. и касније 35, помиње прибављање по службеној дужности, с обзиром на то да је 8. јуна ове године, срећом, ступио на снагу Закон о општем управном поступку који пред све из државне управе, локалне самоуправе, где год да су, ставља обавезу да се грађани не малтретирају подношењем докумената изнова, него су органи државе дужни да их између себе размењују. Враћам се на члан 22. Да ли је то исто службено лице, по службеној дужности из члана 22? Јер, члан 22. не говори о томе да државни органи међу собом по службеној дужности размењује податке. Члан 22, који претходи овоме, каже да се поступак регистрације покреће подношењем пријаве регистру од стране управника, законом овлашћеног лица, а може да се покрене и по службеној дужности. Ко ради покретање пријаве по службеној дужности? У члану 23. ово се односи на размену докумената које су локална самоуправа и сваки орган управе коме се грађанин обрати дужни, по Закону о управном поступку од јуна ове године, да размењују између себе, а не да се грађани малтретирају. Не изгледа исто. Ако је исто, не ваља. Ако није исто, морате ми рећи ко покреће по службеној дужности пријаву за регистрацију скупштине станара.

  Председавајући

  Захваљујем. На члан 23. амандман су заједно поднели народни посланици Марко Ђуришић, Мирослав Алексић, Горан Богдановић, Ненад Константиновић и Здравко Станковић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 23. амандман су заједно поднели народни посланици Бошко Обрадовић, Срђан Ного, мр Иван Костић, проф. др Миладин Шеварлић, Марија Јањушевић, Зоран Радојичић и др Драган Весовић. Реч има народни посланик Срђан Ного.

  Ного Срђан

  Мислим да је предлагач закона пропустио да дефинише овај став закона на ваљан начин, јер документација коју усвоји скупштина станара на својој седници не може бити оверена ни пред јавним бележником ни пред другим органом који се бави овером потписа. Како они могу да предају оверену документацију? То би подразумевало да за оно што су усвојили на скупштини станара сва лица која су била присутна на седници стамбене заједнице оду заједно до неког нотара или у општину и тамо оверавају потписе, па да се то преда. Мислим да је овде направљена омашка и волео бих да се то исправи.

• Ного Срђан и Орлић Владимир · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Ного Срђан

  Ако министарка каже да говорим неистине и да не говорим о Предлогу закона, ја мислим да имам право да на основу реплике одговорим на такве квалификације, али добро. Да вам докажем да ви не говорите истину, госпођо министарка, узећемо један баналан пример, управо пример овога члана где кажете да као време подношења пријаве узимате датум и време пријема пријаве у регистру. У целокупном законодавству српском, у свим другим поступцима, пред другим државним органима, моменат предаје на пошту и завођења деловодног броја узима се као моменат слања пријаве, али ви у овом случају узимате време пријема у регистар. С друге стране, дајете врло кратке рокове, рецимо, рок од 15 дана да се пријави свака промена. Касније, у казненим одредбама уводите врло високе казне од 5.000 до 150.000, односно од 50.000 до два милиона за стамбену заједницу, прописујете високе казне зато што или желите да избијете казнама новац из џепа грађана или желите да их натерате да узму професионалне управнике, јер који човек ће да се бави свим тим ако има тако кратке рокове, неповољне услове, а прети му велика казна.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Владимир Орлић.

  Орлић Владимир

  Хвала још једном. Још једном кратко. Позивам, такође, да се не прихвати из разлога који су прецизно наведени у образложењу. Нисам, нажалост, у прилици да прихватим усмено образложење предлагача који каже да не зна шта је то захтев достављен на папиру. Мала помоћ с моје стране, папир је ово. А све оно што смо чули, пошто је било или-или, то је било или зато што нема шта да се каже о амандману или ... Па, зато што нема шта да се каже о амандману. Хвала.

  Председавајући

  По амандману, народни посланик Срђан Ного. Изволите.

  Ного Срђан

  Ово је питање за колегу Орлића: да ли је ово његово обраћање било аналогно или дигитално?

  Председавајући

  Реч има народни посланик Владимир Орлић. Изволите.

  Орлић Владимир

  Организоваћемо консултације одмах након ове седнице и ставићемо то на гласање. Хвала вам.

• Јерков Александра и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Јерков Александра

  Захваљујем. Ми смо, као што смо неколико пута већ рекли и како сви амандмани Демократске странке говоре, против професионалних управника. Сматрамо да ће сама чињеница да ће неко бити плаћен за исти посао за који ви очекујете од досадашњих председника скупштина станара, будућих управника, да га раде бесплатно довести до тога да нико од председника скупштине станара неће желети да се прихвати посла управника, са свим овим обавезама, са свим овим казнама и свим новим наметима које имају. Резултат тога ће бити да ће све зграде или махом све зграде – претпостављам да ће бити изузетака, не могу да кажем све, али велика већина зграда, чак и оне које су до сада имале председнике скупштине станара – бити приморане да ангажују професионалне управнике, које ће плаћати управо ти станари. Рекла сам вам због чега сматрамо и верујемо да ће то бити чланови Српске напредне странке – тако су прошла сва нова занимања, сви конкурси који су до сада били, на њих су примани само чланови Српске напредне странке. То ће вам рећи сваки грађанин Републике Србије, не треба ми народни посланици вама да говоримо да СНС запошљава своје чланове у јавним предузећима, на уговоре по делу, као нотаре, као извршитеље итд. Ви ћете наметнути обавезу грађанима Републике Србије да плаћају активисте Српске напредне странке, зато што су обавезе управника такве да нико неће хтети тај посао да ради бесплатно док постоји могућност да буде плаћен за то. То ће бити резултат закона. Можда ваша намера није таква, али резултат ће бити да ће све зграде имати професионалног управника.

  Председавајући

  Реч има министар проф. др Зорана Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Не знам који је сат расправе и који је амандман по коме говорите да ће професионални управници бити чланови Српске напредне странке. Упорно вас питам да ми кажете где гледате, како то знате, помозите ми да знам и ја, волела бих да знам начин како долазите до тих сазнања и како знате да нико неће хтети да ради тај посао. Дајте, просветлите нас све, објасните нам. Сваки пут вас то питам и никако да добијем одговор од вас. Било би можда много једноставније неке ствари радити када бисмо знали све шта ће нам се десити, како ви кажете. Закон је врло јасан. Закон је заиста до детаља прописао шта све треба да се уради, који су критеријуми и зашто имамо и управника и професионалног управника, односно принудног уколико у року од месец дана не изаберемо свог управника зграде. Закон не познаје теорије завере, закон не познаје рекла-казала, закон не познаје кристалне кугле, ништа од тога закон не познаје. Закон је јасан, закон се спроводи, али бих ја волела да знам. Можда би ми то значило.

  Председавајући

  Колегинице Јерков, имате право на реплику да објасните.

  Јерков Александра

  Где гледам, госпођо Михајловић? Гледам у јавна предузећа, гледам у скупштине општина где су махом сви одборници СНС-а запослени у јавним предузећима. Ако вам требају имена, могу вам дати имена, рецимо за град из ког долазим, 90% одборника је након избора за одборника запослено у јавним предузећима. Гледам у све оне уговоре о делу, услуге по уговору, који су се нашли у буџету Републике Србије, гледам у све нотаре, гледам у извршитеље и видим да су они чланови Српске напредне странке или да су преко веза у Српској напредној странци дошли до посла. То што вама није јасно, верујте да сте једина особа у Србији којој није јасно да се преко Српске напредне странке данас долази до посла и жалосно је што морам да вам објашњавам десети пут да је тако. Ако ви то не знате, не знам где ви живите, госпођо Михајловић. Заиста је неумесно да било кога убеђујете да се преко Српске напредне странке не долази до посла, јер то зна сваки грађанин Србије. Не могу више да вам објашњавам, имена нема потребе да вам достављам, доставиће вам ови ваши управитељи, верујем, све податке о свим грађанима, па између осталог и то.

  Председавајући

  Право на реплику, министар др Зорана Михајловић.

  Зорана Михајловић

  И даље ми нисте одговорили на то питање. Да ли је неукусно... Кажете – врло је неукусно да вам ја то кажем. (Александра Јерков: Неумесно.) Неумесно, извињавам се. Све време не желим да се враћам на период, нећу, трудим се максимално да причам искључиво о закону и о томе шта ће се радити и на који начин. Да ли заиста мислите да је умесно да ви из Демократске странке нама причате како се долази до посла? Конкретно, чак и ви, јесте ли на неком конкурсу можда добили посао код Пајтића? Не разумем, шта? Па, немојте да нам говорите, зато што ни један једини, да се изразим боље – готово ни један једини члан Демократске странке није изабран нигде на конкурсу у ваше време. Немојте да ми говорите, зато што у то ваше време, да га тако назовемо, није постојао ни закон који то регулише. Значи, све време покушавам да вам не објашњавам како сте давали послове. Е, ми нисмо такви. Ја разумем да ви полазите од те исте мантре да то сигурно ради и СНС, али није тако. И, то је проверљиво, дакле, можете да погледате у министарствима, можете да погледате по тим уговорима, како ви кажете, по услугама по уговорима, односно уговорима о привременим и повременим пословима. Погледајте, то су јавно доступни подаци. Ево, ја ћу да вам дам све уговоре из министарства које водим. Дакле, људи се примају према томе како знају да раде свој посао, а не да ли су члан ове или оне политичке партије. Разумем да имате тај траг из прошлости, али хајде мало покушајте да размишљате да нису сви баш као што сте ви. Разликују се неке ствари. Зато вас стално питам – у коју куглу гледате? Ја гледам у оно што се зове будућност. Још једна ствар, када би вас човек слушао све ово време, помислио би да грађани Србије, да Српска напредна странка није добила преко 50% гласова на изборима. Људи би помислили да СНС нема ни 10% гласова грађана Србије. Па, да вас известим још једном – није тако. То што говорите заиста се не слаже с оним што јесте реално стање. Имате своју перцепцију, у реду, ваша ствар, али то није реалност.

• Красић Зоран и Душан Вујовић · 4 говора наизменично · · Пета седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години

  Цела размена, од речи до речи

  Красић Зоран

  Чланом 9. врши се одговарајућа измена у члану 61. Закона о буџетском систему. На први поглед изгледа да је интервенција скромна, јер се само мењају проценти па оно што је било до пет мења се да буде до десет одсто и код организације обавезног осигурања када је у питању трошак здравствене заштите и преко десет посто. Ми смо тражили амандманом да се ово брише зато што... Али да не улазим у све ове ситне детаље поводом овога, поента је у следећем. Ако дође до неке промене у некој апропријацији, директни корисник буџетских средстава уз сагласност министарства може да изврши одговарајућу промену. Погледајте колико то изгледа бесмислено на примеру, рецимо, буџета за 2018. годину. Као директни корисник буџетских средстава помиње се, рецимо, кабинет. Ево да узмемо кабинет министра без портфеља задуженог за регионални развој и јавна предузећа, 850 милиона динара је планирано. Уколико би се десила нека измена, нека потреба да се нека апропријација промени, досада је било ограничење до пет посто уз сагласност Министарства финансија, а сада је до десет посто. Онда се поставља питање шта је са озбиљношћу буџета, шта је са одговорношћу оних који су задужени за извршење буџета, шта је са одговорношћу оних који су задужени за планирање буџета. По правилу, када дође до много већих одступања у неким од тих апропријација, иде се на ребаланс буџета, без обзира на то што не постоје разлози за његово повећање или смањивање у зависности од прилива или одлива средстава. Сматрам да повећање овог лимита на 10% појачава дискрецију код директних корисника буџетских средстава. Мада ми уопште није јасно како је кабинет могао да буде директни корисник буџетских средстава када кабинет по закону није ни орган државне управе нити посебна организација. Како сте ви то скарабуџили у овом предлогу закона о буџету за 2018. годину биће интересантно. Ради потпуне информисаности само морам да кажем да се ова интервенција односи на општа примања која су регулисана Законом о буџету, а не на она која су, ајде да кажем, наменска примања, која долазе из других фондова, те на тај начин очигледно постоји неки страх када је у питању ЕУ и када се њихова средства преусмеравају преко директних корисника буџетских средстава.

  Председавајући

  На члан 9. амандмане у истоветном тексту... Само мало. Господине министре. Желите реч? (Да.) Изволите.

  Душан Вујовић

  Желим само кратко да појасним. Ово се не односи на ту укупну своту тог раздела, него се односи на апропријације унутар тога. Значи, ово што се дозвољава било је претходне године дозвољено у склопу члана којим се објашњавало програмско буџетирање. Било је дозвољено изузетно до 10%, имајући у виду број захтева који добијамо и потребу да се одговорност у ствари појачава тиме што министарства сама своје грешке у планирању „пеглају“ на тим малим променама међу разделима остајући у оквиру апропријације, односно раздела целог министарства, или кабинета, или било ког корисника. Ми сматрамо да је потребно већи степен одговорности пребацити на кориснике и, наравно, задржати контролу да не би дошло до било какве злоупотребе. Ми се налазимо у ситуацији у којој је готово немогуће планирати врло прецизно те поједине делове. Навешћу вам примере. Код разноразних пројеката, они се налазе у ситуацији да не могу прецизно да планирају колико ће тачно средстава бити потрошено, нпр. на грађевинске радове, на опрему, на компјутере, на програме итд., и онда морамо да интервенишемо и да мењамо те апропријације иако се укупна вредност пројекта не мења. Значи, то је смисао овога, да се олакша реализација буџета и да се не компликује релокација средстава која остају у оквирима. Према томе, не ради се о ребалансу буџета, он остаје у оквиру истих средстава која су дата на разделу, у оквиру истих средстава на неком нивоу агрегације. Хвала. (Зоран Красић: Мени је одговарао, погрешио је министар. Ја морам да објасним.)

  Председавајући

  Немате право на реплику, колега Красићу. Па одговарао је вама. (Зоран Красић: Па погрешио је.)

  Председавајући

  А, погрешио је министар, у реду.

  Красић Зоран

  Ја морам да објасним. Узмите члан 5. Предлога закона о буџету за 2018. годину и узмите одговарајући члан Закона о буџету за 2017. годину па погледајте где су ти ваши капитални издаци, где су ти ваши капитални пројекти. У добром делу они се понављају. Зашто? Зато што се приказују трогодишње. Је л' тако? Па кад погледате шта је прошле године у 2017. години наведено да ће да се реализује у 2018. години, видите велико неслагање од министарства до министарства. Ако неко зна да ради програмски буџет, нека ради програмски буџет, али немој да се крије иза промене износа у оквиру апропријације. И друга једна ствар, под хитно треба да промените ону одредбу закона о капиталним пројектима. Тамо сте ставили грађевинске објекте, експропријацију, земљиште итд., па сте ставили машине и опреме. Молим вас, разграничите. Разграничите шта је текуће одржавање, шта је инвестиционо одржавање, шта су класични капитални пројекти са некретнинама, а шта је ситан инвентар, шта су машине, шта су компјутери. Они вас варају. Они вам убацују и компјутере у капиталне пројекте. Ја због вас ово причам, јер сутра ће неко да отвори ове књиге. Ова данашња расправа је фантастична. Знате због чега? Зато што остаје стенограм. А свако је роб своје речи коју је рекао у овој сали, без обзира на то да ли данас, да ли пре 20 година. Неко ће да чита ове стенограме па ће сутра да вас прозива шта сте рекли, шта сте урадили, шта сте обећали, како сте се понашали. Водите рачуна о томе. Ја због вас ово причам, због себе не причам.

  Председавајући

  Реч има министар Вујовић.

  Душан Вујовић

  Ја се вама захваљујем искрено и сматрам да су ова ваша упозорења од срца и са добром намером. Ја се трудим да кажем оно што стварно мислим и што можемо да одржимо. Желим само да вам кажем да ово није суштинска промена у односу на оно што је писало прошле године. Значи, изузетно у члану 18. прошле године је писало, изузетно од члана 12. став 1. овог закона у 2015, 2016. и 2017. години, значи пре три године – преусмеравање апропријације може се вршити у износу до 10% вредности апропријације чија се средства умањују. Значи, другим речима, не може се променити ниво средстава на нивоу раздела, али се могу мењати средства између компјутера, опреме, зграде итд. Пошто нико не успева тако прецизно то да каже и свако прекорачење ван тога захтева посебну сагласност или интервенцију преко текуће буџетске резерве. Ми само не желимо да се мешамо у мале измене које министарство или било који други корисник буџетских средстава може да уради на сопствену одговорност и да о томе поднесе и захтев и добије сагласност министарства и после тога то покаже у извештају. Хвала лепо.