Национална академија за јавну управу: оснивање

Расправа у Скупштини

О закону се расправљало 5 дана, од 3. октобра 2017 до 9. октобра 2017. У начелу заједно са још 3 тачке дневног реда, а затим о 69 амандмана на овај закон.

У расправи о овој тачки: 3 мере председавајућег (опомена; опомена, Милојичић; одузимање речи, Божић Ненад) и 2 размене реплика (Орлић Владимир и Ћирић Горан; Јовановић Неђо и Обрадовић Бошко). Како рачунамо

Предлагач и Влада

• Министар Бранко Ружић (Влада) наводи да се Националном академијом оснива нови орган управе, посебна организација са статусом правног лица, која ће објединити стручно усавршавање у јавној управи. По његовим речима, садашњи оквир је разноврстан и несистематичан, па запослени не добијају исти обим и садржај усавршавања, а трошкови су несразмерни ефектима. Позива се на Стратегију реформе јавне управе из 2014. године.
• Ружић наводи да Академијом руководи директор кога поставља Влада на пет година, да надзор врши Министарство државне управе и локалне самоуправе, и да постоје Програмски савет и сталне програмске комисије. Каже да Академија нема „бројне и скупе органе управљања“. Средства иду из буџета, а комерцијалне програме може да спроводи само у обиму који не угрожава основне послове. Акредитоване високошколске установе и научноистраживачке организације изузете су од нове акредитације.
• Одговарајући на очекиване критике, Ружић наводи да Академија стручно усавршава службенике, а не функционере, и да није високошколска установа. Брани и термин „коуч“ као општеприхваћен. Тврди да Академија неће бити платформа за партијско запошљавање, него његова брана.

За закон

• Посланик СДПС Бранимир Јовановић оцењује да је закон део реформе јавне управе и да први пут уводи обавезну едукацију службеника на републичком, покрајинском и локалном нивоу. Наводи да ће се стандардизовати програми обуке, формирати централна евиденција и пратити учинак обука. Уочава да у закону није јасно колико траје мандат члановима Програмског савета.
• Посланица Јединствене Србије Марија Јевђић наводи да ће Академија омогућити да све локалне самоуправе раде на исти начин и у истим роковима. Оцењује да ће закон смањити трошкове који би оптеретили локалне буџете. Предлаже да се као предавачи ангажују и запослени из локалних самоуправа.
• Посланици посланичке групе СНС и посланичке групе ПС-НСС-УСС подржавају закон. Александра Томић (СНС) наводи да сличне институције имају Француска и Немачка и да ће Академија растеретити Службу за управљање кадровима. Маријан Ристичевић (ПС-НСС-УСС) оцењује да је Академија потребна и да уводи ред у јавну службу. Љиљана Малушић (СНС) наводи да се Академија битно разликује од високошколских установа.

Против закона

• Посланик ДЈБ Душан Павловић оцењује да ће закон у предложеном облику омогућити превелик утицај политике и странака на обуку службеника. Наводи да у закону нема речи о томе како се бира директор и да је акредитација Академије измештена из постојећег система. Предлаже да Академија, док се не стекну услови, буде програм на државним високошколским установама. Бранка Стаменковић (ДЈБ) тражи да се усавршавање организује на факултетима, а не у новој институцији.
• Посланик СДС-НПС Марко Ђуришић оцењује да је назив „Национална академија“ претенциозан. Наводи да Програмски савет и комисије именује само директор, без јасних критеријума и мандата, и да је то „место за корупцију, место за политички утицај“. Замера трошкове од 186.000.000 динара за опремање просторија и недефинисану обраду података. Тражи да се рок од три године за поновну акредитацију предавача скрати.
• Посланици СРС оцењују да закон не треба доносити. Војислав Шешељ тврди да Академија „ником живом није потребна“ и да шири пребукирану државну управу. Зоран Красић тврди да ће Академија бити „проточни бојлер“ за средства која ће добијати невладине организације. Вјерица Радета оцењује да је уместо едукације потребна дисциплинска одговорност и да ће се закон финансирати преко невладиних организација.
• Посланица КСП Мариника Тепић замера да се Академија усавршава ради стицања „вредности и ставова“, што види као политизацију јавне управе. Тврди да надзор треба да врши Народна скупштина, а не Министарство. Противи се комерцијалним услугама Академије и уношењу термина „коуч“ и „коучинг“.
• Посланик Двери Бошко Обрадовић оцењује да ће Академија бити „партијска академија“ СНС и СПС, а не државна. Посланица Горица Гајић (без посланичке групе) наводи да ће Академија до 2019. године коштати око 250 милиона динара и да закону недостају оснивачки акт и органи управљања.

Преглед расправе написао је AI модел (claude-haiku-5-5) само из стенографских белешки; сваки навод приписан је ономе ко га је изнео, а сајт не преузима ниједан став. Цитати су проверени реч по реч у белешкама. Преглед може да садржи грешку; меродавне су белешке. Како рачунамо