Replike i opomene

Razmene replika 43

• Šešelj Aleksandar i Martinović Aleksandar · 5 govora naizmenično · 10. maj 2020. · Druga sednica Prvog redovnog zaѕedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini
  Na dnevnom redu: Izbor narodnih poslanika: overa potpisa i u opštinskim upravama

  Cela razmena, od reči do reči

  Šešelj Aleksandar

  Hvala, gospodine Marinkoviću. Pa, trebali bi možda da vidimo šta je intencija pravnog propisa da se skupi deset hiljada potpisa, odnosno zakonskog uslova deset hiljada potpisa za izlazak na izbore. To je da bi se iz političkog života odstranili oni koji su neozbiljni, oni koji su ekstremni, oni koji nemaju nikakvu podršku i da ne bi pravili farsu od političkog života u Srbiji i zato je propisano da samo onaj koji može da prikupi deset hiljada potpisa može da se kandiduje na izborima. Mi smo imali situaciju više puta širom Srbije da te marginalne pojave, predaju lokalne liste i osvoje manje glasova nego što su imali potpisa za predaju lokalnih lista. Drugo, jedna stvar je razgovarati u zgradi Narodne skupštine pod tutorstvom iz EU, kao što je to bio slučaj u Srbiji, a potpuno druga stvar je kada Narodna skupština, odnosno predsednica Narodne skupštine inicira te razgovore u okviru ustavnog položaja Skupštine Srbije i nezavisnosti koje Ustav garantuje. A ne da slušamo islužene evroposlanike koji ovde drže predavanje i preporuke šta koja stranka treba da radi. To nije dijalog, to je ispunjenje naređenja. I to je to. Mi smo čuli kako da je u Nemačkoj ili Francuskoj se desilo ovo ispred Narodne skupštine da bi ljudi bili pohapšeni i tako dalje, došlo bi do privođenja i ostalih stvari. Pa, ja ne znam kako mi ikada možemo da uđemo u EU ako mi tolerišemo fašizam na stepenicima Narodne skupštine. Zašto se mi ne ponašamo kao ti napredni moderni Nemci, oni hapse, procesuirajum, ne dozvoljavaju takvo ponašanje, ne dozvoljavaju napade na narodne poslanike. A šta se ovde dešava? Ništa, televizijski emisije zbog prebijanja Marijana Rističevića. Dakle, vi šaljete na taj način poruku da se to toleriše u Srbiji takvo ponašanje, da to nije nešto neprimereno. Ne možete da kažete da bi oni jedva čekali da izigravaju žrtvu. Nije tačno, građani Srbije bi pozdravili sprovođenje zakona i ne dozvoljavanje narušavanja ugleda Narodne skupštine i napada na narodne poslanike. Niste možda mogli ove sa imunitetom da hapsite i ne treba da im skidate imunitet, ali mogli ste sve njih okolo koji su bili i koji nemaju imunitet, pa bi te njihove pristalice videli da su ih iskoristili Boško Obradović i ostali i ne bi im se više pridruživali u takvim nekim besmislenim akcijama i napadima na ostale narodne poslanike.

  Predsedavajući

  Hvala, gospodine Šešelj. Replika, doktor Martinović. Izvolite.

  Martinović Aleksandar

  Upravo je to država i uradila. Dakle, 15 tih huligana koje je doveo Boško Obradović su privedeni. Jedan od njih, da biste znali vi i građani Srbije iza sebe već ima 13 godina robije zbog teških krivičnih dela. Dakle, takvi ljudi su se okupili pre dva dana ovde na ulazu u Dom Narodna skupštine da bi sprečili narodne poslanike da dođu na svoje radno mesto i da debatuju o predlozima zakona. Dakle, jedan od njih ima iza sebe već 13 godina robije. Neki od njih su već registrovani kao narko dileri. Neki od njih su odgovarali zbog krivičnog dela razbojničke krađe. Da vam ne navodim sad sve detalje. Boško Obradović, bolje rečeno, Dragan Đilas, da se mi ne lažemo, Dragan Đilas je pokupio sa dna društvenog života ljude i poslao ih ovde pred Narodnu skupštinu, a Boška Obradovića iskoristio kao batinu kojom treba da se lupa pre dva dana po glavi Marijana Rističevića, danas, sutra ili za sedam dana, po ko zna čijoj glavi. Samo da znate o kakvim ljudima se radi. Radi se o ljudima kojima uopšte nije stalo ni do kakvih izbora, ni do kakve demokratije. Baš njih briga šta je tema u Narodnoj skupštini. Baš njih briga šta piše u predlozima zakona. To su čisti kriminalci. To su huligani, to su razbojnici koji su dovedeni pred Narodnu skupštinu da bi izazivali incidente. Dakle, država Srbija je reagovala. Ono gde država Srbija nije reagovala i dobro je što nije reagovala, a to Dragan Đilas želi, da se prema Bošku Obradoviću kao narodnom poslaniku, još uvek narodnom poslaniku, primeni sila od strane policije da bi Boško Obradović i Dragan Đilas ispali politički mučenici. Samo im to još nedostaje u onom scenariju koji su napisali – kako bi trebao da se odvija politički život u Srbiji. O tome se radi.

  Predsedavajući

  Hvala, dr Martinoviću. Pravo na repliku ima gospodin Šešelj.

  Šešelj Aleksandar

  Tek naknadno su ti ljudi uhapšeni i to posle našeg upozorenja da bi, ukoliko zakon ne može da se sprovede, ukoliko je ministar policije nesposoban da bi trebalo da napusti to mesto, a ne da se to sve dozvoljava. Podsetiću vas, ispred Narodne skupštine bilo je više televizijskih kamera nego protestanata, odnosno ljudi koji su tamo protestvovali. Toliko znači od tog događaja. Policija apsolutno nije intervenisala da napade na narodne poslanike spreči. Znate kako? Nameće se zaključak - ukoliko vi ne želite sa tim da se obračunate, odnosno da sprovodite zakon i da ne dozvoljavate narušavanje integriteta narodnih poslanika onda možda i treba takve stvari da se nam dešavaju.Nas su pokušali tako da napadaju, ali mi se ne damo, mi ćemo im odgovoriti, a vi ih tolerišete, pa ćete videti onda kako ćete proći. Dakle, mi smo slušali od predsednika Republike konkretno da se skupi i pet miliona – nema popuštanja. I ja to podržavam. Ulica ne treba da utiče na politički život u Srbiji i ne sme se menjati vlast na ulici i to SRS govori od svog osnivanja. Ali baš ti „Jedan od pet miliona“ i njih to dva od pet miliona, ne znam da li da je gospodin Marinković bio na tom sastanku, oni su predložili ovo što mi danas donosimo u Narodnoj skupštini, ne parlamentarne stranke, ne poslaničke grupe, nego neke marginalne političke pojave kojima vi izlazite u susret zato što mislite da će to naići na dobar komentar od strane institucija EU, samo zbog toga. Ukoliko neko ne može da skupi neophodnih 10.000 potpisa da učestvuje na izborima, nema šta da traži. Mi smo videli i na prošlim predsedničkim izborima da je Nenad Čanak najpopularniji u Bajinoj Bašti. Njegova autonomaška politika, vojvođanski separatizam da je najpopularniji u Bajinoj Bašti. Videli smo neke sada druge stranke da su najpopularnije u Jablaničkom i Topličkom okrugu, na primer, a većina tih poslanika živi, na primer, u Vojvodini i nemaju tamo svoje predstavnike, ali su skupili veliki broj potpisa.

  Predsedavajući

  Hvala, gospodine Šešelj. Reč ima gospodin Martinović. Pravo na repliku. Izvolite.

  Martinović Aleksandar

  Dame i gospodo narodni poslanici, evo, sad smo se složili, dakle, predsednik Republike je lepo rekao – neću da prihvatim vaše ucene, taman da vas se skupi pet miliona. Može da vas se skupi pet miliona na ulici, ne prihvatam vaše ucene. Ako hoćete da razgovaramo, mesto za razgovor je u parlamentu i mi smo te razgovore i vodili u parlamentu. Ja, o tome što smo razgovarali, ne vidim ništa loše, naprotiv, ja mislim da je to dobro, da je to blagotvorno za demokratiju u Srbiji, da treba da razgovaramo, da treba jedni druge da saslušamo. Niko od nas ne zna sve o svemu. Neko zna više, neko zna manje. Ali, zato smo se valjda svi zajedno i borili i izborili da imamo demokratski i politički sistem u kome ljudi koji ne misle isto o nekim pitanjima međusobno razgovaraju. Ja ne vidim koji je drugi način da dođemo do rešenja problema, sem da jedni sa drugima razgovaramo. Što se tiče tih 10.000 potpisa, zbog građana Srbije, želim to da kažem, to i dalje ostaje uslov da bi ste kandidovali vašu izbornu listu, mi ne smanjujemo broj potrebnim potpisa, mi sada samo propisujemo da se potpisi i to pre svega zbog zdravstvenih razloga, jer pandemija još uvek vlada u Srbiji, da se potpisi mogu overavati za narodne poslanike, odnosno, za odbornike u skupštinama jedinica lokalne samouprave i u opštinskim, odnosno gradskim upravama, ali 10.000 potpisa kao uslov da biste izašli na izbore sa svojom izbornom listom ostaje. Dakle, to se ne menja, to nije izbačeno, samo dodajemo da se potpisi mogu overavati, tih 10.000 potpisa za parlament, odnosno odgovarajući broj potpisa za lokalne skupštine, da se mogu overavati u opštinskim, odnosno gradskim upravama, ništa drugo.

  Predsedavajući

  Hvala, doktore Martinoviću. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Pravo na repliku. Izvolite.

  Šešelj Aleksandar

  Po Zakonu bi trebalo da svi učesnici u izbornom procesu da budu jednaki, a vidimo da su ovde neki jednakiji od drugih. Prve tri liste koje su predate za izbore 2020. godine, su skupile svoje potpise kod javnih beležnika, gde je to mnogo teže uraditi zbog spore procedure i zbog velike gužve i zbog negde nesnađenosti javnih beležnika u celom tom postupku, a neki će sada da po opštinskim upravama na mnogo lakši i sa mnogo manje formalizma da skupljaju te potpise i njima je veliki posao olakšan, a to nije u redu i nije fer prema ostalim izbornim akterima, da ne pričam o ovim drugima kojima je vlast skupila potpise, ne računam tu manjinske stranke. Dakle, trebali su svi da budu jednaki, a ne da se nekima podvlađuje, pogotovo onima kojima se sada izlazi u susret, oni u političkom životu Srbije, u biračkom telu apsolutno ne postoje. Zašto bi bilo korisno za nas da se uradi sve šta oni hoće ukoliko oni nisu u stanju da izađu samostalno na izbore i ne bi bili to u stanju da urade sa javnim beležnicima u tom procesu. Što bi se izlazilo njima u susret? Šta će nam pohvale iz Evropske unije zbog toga? Kao da će to uticati nešto na kvalitet izbora. Treba da radimo ono što je dobro za građane Srbije i da oni mogu da imaju političke stranke koje imaju različite programe na izborima i da mogu da čuju, odnosno, da političi program tih stranka dođu do njih putem sredstava osnovnog informisanja. A da sada izmišljamo nove stranke da bi bilo više ljudi na izbornom listiću, odnosno više kandidata, ja mislim da je to potpuno besmisleno. Dakle, vi ste 2016. godine poslušali na neki sličan način i Američku ambasadu, Kajla Skota koji je pod pritiskom, odnosno pritiskao je izvršnu vlast u Srbiji, Republičku izbornu komisiju, i na kraju je ubacio dve poslaničke grupe, odnosno dve liste u Skupštinu Srbije Čeda – Boris – Čanak i DSS, Dveri i sad vam je taj Boško Obradović kriv za sve i vi osuđujete njegove postupke. Pa, mogli ste tada to sve da sprečite. Hvala vam.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Orlić Vladimir i Radeta Vjerica · 4 govora naizmenično · 10. maj 2020. · Druga sednica Prvog redovnog zaѕedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini
  Na dnevnom redu: Izbor narodnih poslanika: overa potpisa i u opštinskim upravama

  Cela razmena, od reči do reči

  Orlić Vladimir

  Dakle, to je… Završavam rečenicu, gospodine predsedavajući. Dakle, to je cela i kompletna istina i sada to ovi Đilasovi fašisti pokušavaju da iskoriste kao neko opravdanje za ono što danas rade i kao razlog da dobiju simpatije bilo koga u ovoj zemlji. bojim se da od toga neće biti ništa iz jednog jedinog razloga – građani ove zemlje ne simpatišu, pa samim tim ne mogu ni da pokažu razumevanje za fašiste, ne mogu da sažaljevaju fašiste, ne mogu da se sa njima identifikuju, mi smo uvek bili slobodarski narod, narod ponosan na svoju antifašističku tradiciju i baš zbog toga ne prolaze podmukli pokušaji ni Boška Obradovića, ni Dragana Đilasa, ni njima sličnima. Mislim da je to u ovoj zemlji apsolutno svakome jasno.

  Predsedavajući

  Hvala kolega. Reč ima Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

  Radeta Vjerica

  Dopuniću kolegu Orlića, on je malopre već izašao iz teme, pa je pričao o tome šta je sve vlast uradila, šta je sve pokazala narodu. To je već predizborni deo. Zaboravio je nekoliko stvari, ja ću samo da ga dopunim. Da, vi ste narodu pokazali kako vam ministru kradu, vi ste narodu pokazali kako se afere poput „Jovanjice“ i „Krušika“ sakrivaju pod tepih, vi ste narodu pokazali kako izvršitelji izbacuju ljude i ostavljaju bez krova nad glavom, vi ste narodu pokazali kako hara uvoznički lobi na štetu našeg srpskog seljaka, i tako, pokazali ste vi neke stvari zaista koje vas ne preporučuju onako baš kako se vama čini. Hvala.

  Predsedavajući

  Hvala koleginice Radeta. Pravo na repliku ima Vladimir Orlić.

  Orlić Vladimir

  Dobro, znači, ako je to sav odgovor na ove laži i podmetanja koje pokušavaju da stave u usta Aleksandru Vučiću, kako ja to onda mogu da shvatim do kao pokušaj da se u toj kampanji nekome pridruži. Ja zaista ne razumem. Dakle, u danu kada pričamo o tome da su kolegu isprebijali, glavu mu razbili, pokušali da ga ubiju, u danu kada pričamo da su pokušali da slažu da je on nekome nožem pretio, u danu kada pričamo o tome da monstruoznu kampanju ponovo vode protiv Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, da kao odgovor dobijemo šta – mi smo, izgleda, krivi za sve to što se dešava, mi smo to, izgleda, sve zaslužili. Bojim se da neće biti. I ko god pokušava da nas sa bivšim režimom u tome izjednači mislim da samo strašno greši. Nikada neće biti isti oni koji institucije čuvaju sa onima koji su institucije rušili i ovu Skupštinu, između ostalog, palili, što je više nego dobro poznato svima. Nikada neće biti isti oni koji za svačiju decu rade i svako dete pokušavaju da, svakome da obezbede bolju budućnost, sa onima koji besomučno napadaju decu Aleksandra Vučića, druge članove njegove porodice ili decu bilo koga ko se politički nalazi na strani SNS ili parlamentarne većine. Nikakve tu jednakosti nema i to niko neće moći da izvede, koliko god se trudio i šta god rekao. Na samom kraju, nikada neće biti jednaki oni koji brane demokratiju u ovoj zemlji, što danas rade ljudi i kolege vaše koje bi zbog toga trebalo da poštujete, uvažite makar. Dakle, oni koji su pokazali da su spremni da se za tu demokratiju bore sa fašistima i dripcima najobičnijim sa 13 godina robije zbog dilovanja deci našoj. Tu nikakve jednakosti nema, nikada je neće biti, zato što Srbija shvata da je tu razlika ogromna. Zato u ovoj zemlji ja cenim, i tog 21. juna koliko god se neko oko tog datuma brinuo, može da pobedi samo politika Aleksandra Vučića, lista koju on predvodi i ovaj put, između ostalog, jer obezbeđuje tu budućnost za svu decu Srbije, ali i zbog notorne činjenice – jedino je ta lista, ta politika i taj čovek imenom i prezimenom Aleksandar Vučić brana da ovi fašisti, da ovi banditi ponovo dođu na vlast u Srbiji koliko god neko imao visoko mišljenje o sebi, drugi mu brana nisu, zna se ko jeste, Aleksandar Vučić i SNS, zapamtite to dobro.

  Predsedavajući

  Hvala kolega Orliću. Javila se Vjerica Radeta, replika. Izvolite.

  Radeta Vjerica

  Vi iz vlasti, četiri godine pokušavate pre svega, radi javnosti da kažete da smo mi srpski radikali malo, malo pa isti kao ovi koji su tzv. proevropska opozicija. Mi se sada kao njima nešto pridružujemo i to nije prvi put. Zaista, i završavam ovaj krug replika, samo jednom jasnom i preciznom rečenicom – SRS je opozicija i vlasti i opozicija ovom delu tzv. evropske opozicije. Srpska radikalna stranka jedino nikada nije bila i neće biti opozicija Srbiji i narodu. A ko će kako proći na izborima, ja bih ipak da sačekamo 21. jun. Hvala

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Živković Zoran i Martinović Aleksandar · 4 govora naizmenično · 29. april 2020. · Prva sednica Narodne skupštine Republike Srbije za vreme vanrednog stanja
  Na dnevnom redu: Predlog odluke o potvrđivanju Odluke o proglašenju vanrednog stanja, koju je podnela Vlada, 26. aprila 2020. godine i i još 1

  Cela razmena, od reči do reči

  Živković Zoran

  Hvala lepo. Replika traje dva minuta, ja ću se držati toga. Juče je jedan od kolega prekoputa, šef poslaničke grupe SNS-a, izrekao mnogo neistina vezano za mene, moju ličnost, tako da ću u najboljoj nameri, u najboljoj atmosferi da uzvratim na to. Prvo me je optužio da sam "đuskao u JSO". To je, em laž, em glupost. Bio je koncert u Kuli, Bajaga i Instruktori i ja sam bio prisutan. Rekao je da sam ja rekao da je Legija narodni heroj. To ni u stanju potpunog ludila ne može da mi padne na pamet. Posle toga je rekao da je vanredno stanje u vreme "Sablje" uvedeno na neustavan način i da je tad trebalo da to uvede Skupština, ali da je to uvela v.d. predsednika Srbije tada, u tom trenutku. Pa, ne čudi me da neko ko se hvali da je vrstan pravnik, to je inače običaj kod naprednjaka da se hvale da su najbolji studenti, nema pojma o onome što govori, ili laže. Po Ustavu iz 1990. godine, član 83. stav 1. tačka 8) piše da predsednik države proglašava vanredno stanje na obrazložen predlog Vlade. Prema tome, taj samozvani pametni pravnik koji predaje na nekakvoj srednjoj medicinskoj školi, ne znam kakvoj, nema pojma sa pravima, ili je imao nameru da slaže srpsku javnost. Ja se nadam da je ovo drugo. U principu, ne bih karakterisao to ponašanje, on je sam karakterisao više puta, tako da neću da pričam o tome. Rekao je da su neki ljudi, jedna pevačica i jedan pevač i jedan general uzeli odštetu zato što su bili u "Sablji". Nije tačno. Ceca je osuđena ležala sa nanogicom, Lukas se dogovorio, nije tražio ništa i Pavković je otišao u Hag posle toga.

  Predsedavajući

  Niko ih nije pominjao poimence, prema tome, završite repliku. Nije to izrečeno. Pravni fakultet u Novom Sadu nije makar kakva škola. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

  Martinović Aleksandar

  Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je, gospođo Gojković, što ste omogućili da se ova rasprava koju smo počeli sinoć završi do kraja. Bilo bi dobro da gospodin Živković taj član Ustava iz 1990. godine pročita do kraja, jer ga nije pročitao do kraja. On je pročitao samo nekoliko rečenica koje idu u prilog njegovoj argumentaciji. Kada bi pročitao taj član Ustava iz 1990. godine do kraja, onda biste vi, narodni poslanici, i vi, građani Srbije, mogli da čujete da je u tom Ustavu pisalo da se vanredno stanje može uvesti samo na delu teritorije Republike Srbije, a oni su ga uveli na celoj teritoriji Republike Srbije, i to ne da bi se borili protiv organizovanog kriminala, nego da bi vodili političku hajku protiv ljudi koji im u tom trenutku nisu odgovarali. Ko je izmislio tzv. zemunski klan? Oni koji su došli na vlast posle 5. oktobra 2000. godine. To je bio jedinstven klan, zemunsko-surčinski. Kad su oni došli na vlast, onda su napravili podelu na zemunski klan, koji ne valja i surčinski klan, koji valja. Sećate se "Krmivo produkta"? Ko je tamo išao na zabave? Ko se tamo družio? Ko je tamo pio vino? Jel se sećate šta je govorio onaj vlasnik "Krmivo produkta"? Kaže - kad su počeli da dolaze kod mene 5. oktobra 2000. godine, neko u pocepanim farmerkama, u nekim patikama, u nekoj staroj jakni, a posle godinu dana, svi sa nekim besnim džipovima, u najnovijim odelima, najbogatiji ljudi na svetu. Objasnite građanima Srbije kako je to moguće? To je jedna stvar. (Predsednik: Vreme.) Evo, završavam. Druga stvar. Kaže Zoran Živković - rezultat "Sablje" i rezultat uvođenja vanrednog stanja je da je Nebojša Pavković završio u Hagu. Super. Odradili ste najbolju moguću stvar za Srbiju, isporučili ste čoveka koji je za vreme NATO bombardovanja bio komandant Treće armije. Prekršili ste Ustav, isto kao što ste prekršili Ustav iz 1990. godine, kada ste Slobodana Miloševića, bez bilo kakvog pravnog osnova, na osnovu uredbe Vlade, vi koji danas pričate o uredbama Vlade… (Isključen mikrofon.)

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

  Živković Zoran

  Prvo, neka samozvani dobri pravnik pročita taj član. Tamo piše - ako se na delu teritorije ugrozi bezbednost… Čitaj, član 84, neću da držim predavanje ovde, mator sam a i nemam formalne kompetencije za to. Što se tiče teme oko Miloševića, odmah da dam odgovor. Prvo izručenje za Hag je bilo 1997. godine, i to je uradio Milošević. I onda se setite one dvojice, ne mogu sad da se setim kako se zovu, dajte mi pet minuta pa ću naći kako se zovu, Erdemović i još jedan. Prema tome, to je verifikovano Kumanovskim sporazumom, koji je potpisan kada je sada vladajuća većina bila takođe vladajuća većina. Onda nemojte da izmišljate i da lažete. Što se tiče "Sablje", ponavljam, potpuno ponosan na sve što je urađeno tamo. Ne postoji ništa što je loše urađeno. Ja nisam bio u Šilerovoj nikad, a vi nemojte da prozivate sada svoje ministre, to nije lepo sa vaše strane. To sam ja uradio još kada je trebalo, tako da, ali ja ne znam gde je Šilerova, ni dan danas, mada živim u Beogradu tako dugo i znam jako dobro Beograd, ali to nema nikakve veze sa vlašću koja je bila tada odgovorna za život Srbije. To je od novembra 2000. godine do decembra 2003. godine i to je Periklovo doba Srbije u svakom pogledu.

  Predsedavajući

  Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

  Martinović Aleksandar

  Nisam razumeo najbolje ovo oko novembra 2001. godine do 2003. godine, pravo da vam kažem. Možda bi gospođa Vjerica Radeta kao sudionik tih događaja mogla malo da me podseti na šta je gospodin Zoran Živković mislio. Ja se sam dobro sećam, kao što se i sećaju građani Srbije tog vremena, kada su oni došli na vlast, dakle, kada su oni došli na vlast, Milorad Ulemek Legija, koji je u to vreme bio komandant Jedinica za specijalne operacije, proglašen je nacionalnim herojem zato što je okrenuo leđa Slobodanu Miloševiću i prešao na stranu DOS-a. Sada ja pitam gospodina Živkovića, koji je bio savezni ministar unutrašnjih poslova - kako je moguće da su ljudi poput Dušana Spasojevića, poput Mileta Vukovića Kuma, poput svih onih koje ste 2003. godine, znači, post festum, proglasili kriminalcima, ubicama i tako dalje… Svi su imali legitimacije, službene legitimacije Resora Državne bezbednosti. Svi do jednog. Govorio sam o takozvanom zemunsko-surčinskom klanu, koji je postojao i pre 5. Oktobra 2000. godine i onda kada ste vi došli na vlast, onda ste napravili veštačku podelu pa ste rekli – ovo su Zemunci, ali i ti Zemunci su postali kriminalci posle 12. marta 2003. godine. Do 12. marta 2003. godine oni su bili ugledni biznismeni. Neki su bili policajci, neki su bili advokati, neki su bili ovo, neki su bili ono, ali svi su bili ugledni građani Republike Srbije. Od 12. marta 2003. godine postoje dva klana, jedan je zemunski koji ne valja, a drugi je surčinski koji valja. Taj surčinski klan to vam je „Krmilo-produkt“. On nije stanovao u Šilerovoj ulici. Vi znate gde je „Krmilo-produkt“ imao firmu, u Surčinu. Kod njega ste išli najpre u pocepanim patikama, posle toga u džipovima, najnovijim modelima, skupim cipelama itd.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Gojković Maja i Živković Zoran · 4 govora naizmenično · 29. april 2020. · Prva sednica Narodne skupštine Republike Srbije za vreme vanrednog stanja
  Na dnevnom redu: Predlog odluke o potvrđivanju Odluke o proglašenju vanrednog stanja, koju je podnela Vlada, 26. aprila 2020. godine i i još 1

  Cela razmena, od reči do reči

  Gojković Maja

  Kad ste vi došli na vlast, odlazilo je godišnje u proseku 38.000 do 45.000 ljudi i to je dugo trajalo. (Nenad Konstantinović: Šezdeset hiljada.) Izmislili ste to. Znači, ništa se tu nije promenilo. Ali, ono što je dobro u ovim nesrećnim vremenima, da se 400.000 ljudi vratilo u državu, 400.000 ljudi se vratilo u Srbiju, vratili se iz EU. Vrlo mali broj se vratio iz nekih dalekih geografskih područja. Vratili su se iz EU. Rade na neke ugovore, nemaju zdravstveno osiguranje. Vratili su se ovde. I sada će država da radi na tome da ostanu. Za razliku od vas, vi ste radili na tome da ih što više ode. Spremićemo izveštaj za neku narednu diskusiju koliko ljudi je otišlo od 2000. godine iz Srbije, iz Jugoslavije, iz Državne zajednice Srbije, do promene vlasti. I da mi kažete onda zašto su otišli iz takve bajkovite Srbije koju ste vi predvodili, što su odlazili, kad nisu morali? Nisu morali. Taman, ovoliko malo nam je falilo da uđemo u EU, ovolicko, pa da ostvarite taj njihov san da ostanu ovde. Znači, izvadićemo egzaktne podatke od 2000. do 2013. godine i onda ćemo da razgovaramo od 2013. godine do danas. Srećom, 400.000 ljudi se u ovim nesrećnim okolnostima vratilo. Moramo svi kao društvo da radimo na tome da ostanemo, jer ovde je očigledno bolje. Bolji je zdravstveni sistem, ovde su osigurani, za razliku u onim državama gde očigledno nešto nije štimalo, pa su oni morali da se vrate u Srbiju, iz koje vi kažete beže. Ne slažem se s tim.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

  Živković Zoran

  Ne razumem potrebu da se iznose neistine, posebno u vreme kad je to lako proverivo. Sada svako može, ne mora da bude nešto mnogo pametan i edukovan, ali ode na Gugl, pa proveri. Oko zakazivanja Skupštine i proglašenja vanrednog stanja. Da čujete, predsednice Skupštine, pošto očigledno to ne znate, a to je vaš posao bio, vanredno stanje je proglašeno od strane trijumvirata šefa i još dve pratilje 15. marta. Kafići, zabrana rada kafića – 21. mart u 20.00 časova naveče. Prema tome, u vreme kada su kafići mogli da rade, pet dana posle proglašenja vanrednog stanja, nije mogla da zaseda Skupština. Naravno da bi ta Skupština donela odluku onakvu kakvu predloži Vučić, tu nema nikakve sumnje. Ovi što ovde reaguju na Pavlovljev efekat, odnosno na zvonce, bi glasali u sekundi i sve bi bilo okej. To je bio strah. Da li je bio strah šta će da se desi u parlamentu ili, što mislim da je drugačije, jedno ponovno pokazivanje bahatosti i primitivizma, makar to bio i pravni, ustavni primitivizam? Citiram: „Sad ću da im pokažem da ja mogu to da radim i protivustavno“. Znači, hajde malo da budemo ozbiljni. Što se tiče citiranja, ko se koliko citira, zavisi šta čitate i šta gledate, ako gledate „Zadrugu“ tamo niko neće da citira mene, a ako gledate neke naučne radove o „Sablji“ imaćete na jedno 100 mesta gde se citiraju i moje izjave iz tog vremena. Hvala.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku ima narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

  Gojković Maja

  Samo da vam kažem, ne može da se poredi Narodna skupština Republike Srbije sa kafićem i sa kafanama. Ja to ne umem da radim. Ja to ne umem da radim, ali hajdemo u brojevima. Preko 500 ljudi je sada u sistemu da bismo mi ovde diskutovali o tačkama dnevnog reda, a u kafiću bude jedno 30 ljudi. Oni koji fenomenalno rade tridesetak u isto vreme, ali ne možemo stvarno da uporedimo jedan ozbiljan rad ovde i slobodno vreme koje svi volimo da provodimo u kafiću. Ne znam šta da vam kažem, vi kažete predsednik države i dve pratilje, a to smo verovatno predsednica Vlade i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, te dve pratilje, pretpostavljam. Ako imate nekog drugog na umu, vi slobodno recite pa me demantujte. Srećom, 2003. godine, kada ste vi uvodili vanredno stanje, Nataša Mićić je sama sebi bila dubler i pratilja. Znači, onda nije postojalo. Ona je bila sve. Ona je bila prva pratilja predsednici Narodne skupštine, v.d. predsednik države isto Nataša Mićić, o tempora, o mores. Sama sebi bi posle toga dodela Nobelovu nagradu da nije bilo izbora i onda bi pročitala da Nataša Mićić dodeljuje Nobelovu nagradu Nataši Mićić i ovako bi se rukovala. Tako izgleda demokratija kada je vi sprovodite, a ovde je bio predsednik države i, kako vi kažete to posprdno, verovatno zato što smo mi žene na ovim određenim državnim pozicijama dve pratilje. To nikad niste rekli ni za jednog muškarca koji obavlja važne državne funkcije, nego kada su žene tu, onda treba da nas srozate na nivo nekakvih pratilja koje nemaju ništa u mozgu, ne znaju da napišu dopis, ne znaju da ocene situaciju, da tumače Ustav, nego one su tu neke ikebane, pratilje i stoje pored predsednika države. Meni je čast da, eto, budem ikebana pored predsednika Aleksandra Vučića i ne možete baš ni da me uvredite, nego ste uvredili žene. Žene ste uvredili koje se bave… Evo, ja se bavim 30 godina ovim odgovornim poslom, zaista, punih 30 godina, Zorane Živkoviću. Hvala.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

  Živković Zoran

  Prvo, rekao sam šef i dve pratilje, ako ste se vi prepoznali u tome onda je to vaš problem, a i sami ste rekli da vam je to čast, tako da ne vidim šta je tu problem. Još jednom za 2003. godinu, pošto, vidim, ima buljuk genijalnih pravnika, po Ustavu iz 1990. koji je važio i 2003. godine, vanredno stanje je, slušajte me dobro, da upamtite jednom, uvodio pred-sed-nik dr-ža-ve, a pošto tad nije postojao zato što nije izabran na izborima, jer nije bilo većine, tu funkciju je po Ustavu vršila predsednica parlamenta, te je ona apsolutno na predlog Vlade, po članu 83. tadašnjeg Ustava, uvela vanredno stanje i to nema nikakve veze sa ovim sada. Znači, sada vanredno stanje uvodi parlament, a tada je vanredno stanje uvodio predsednik, u oba slučaja na predlog Vlade. Ovde je na predlog ministra odbrane, koliko se sećam, jedan trijumvirat, samoizabran, u tom smislu, mada postoji taj član 200. sadašnjeg Ustava koji može da se tumači ovako ili onako, da ne ulazim ja u to, ali poenta je da li je… Godine 2003. nije bilo potrebe da zaseda parlament da bi se uvelo vanredno stanje, a u vreme vanrednog stanja je parlament zasedao i donosio zakone, a sada je bilo neophodno da zaseda parlament, odnosno bilo je uslova da bude sazvan. Vi ste stavili parlament ispod nivoa kafića time što su kafići mogli da rade, a parlament ne. Ako je bilo pitanje bezbednosti, mogao je da zaseda parlament u Sava Centru, u Areni, da sedimo 10 metara jedni od drugih, mikrofona danas ima koliko god hoćete, da sedimo 50 metara od Vlade što je dobro i za zdravlje, duhovno i fiziološko, i sve je to moglo da se uradi u jednom danu da nije bilo bahatosti – sad ću da vam pokažem šta ja mogu da radim. U tome se razlikujemo.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Imamović Enis i Nebojša Stefanović · 4 govora naizmenično · 29. april 2020. · Prva sednica Narodne skupštine Republike Srbije za vreme vanrednog stanja
  Na dnevnom redu: Predlog odluke o potvrđivanju Odluke o proglašenju vanrednog stanja, koju je podnela Vlada, 26. aprila 2020. godine i i još 1

  Cela razmena, od reči do reči

  Imamović Enis

  Ministre, ja ispred sebe imam vaš tivt u kom vi eksplicitno kažete da tražite od građana Novog Pazara da poštuju mere koje su uvedene, da će policija striktno kontrolisati ponašanje tokom policijskog časa. Sve je to u redu, ali zašto to niste objavili i za druge građane? Ja ne vidim nijednog drugog građanina kojeg ste vi prozvali na vašem tviter nalogu, nijednog drugog građanina širom Srbije, koje vi sad nabrajate, nisam video da ste nabrojali, nijedan grad posebno. I, o čemu vi pričate? Prije godinu dana, podsetiću vas, čitava Srbija je strašne scene gledala kako tri žene gore na terasi trećeg sprata u Novom Pazaru, zato što vatrogasci nemaju merdevine. I, vas danas nije sramota da vi kažete da ćete tek naredne godine da isporučite merdevine. I, vi ćete nekom da spočitavate da nije nabavio merdevine u čijoj to nadležnosti nije ni bilo. Pa, mene bi bilo sramota da to kažem. Svi koji su kršili mere biće propisano kažnjeni, ali vi dugujete izvinjenje onima koji su poštovali mere. Vi vrijeđate dostojanstvo ljudi, odraslih ljudi, i koji poštuju i koji se odgovorno ponašaju u ovoj situaciji, zato što generalizujete stvari. Jedva ste dočekali. A, podsetiću vas, doći ćete svi vi u taj isti Novi Pazar po glasove sada na izbore. Videćemo kako ćete proći. Podsetićemo vas mi na ovo ponašanje i na ovo prozivanje građana Novog Pazara.

  Predsedavajući

  Nema potrebe da dižemo ton, rasprava ide u najboljem redu. Ministar Stefanović ima reč. Izvolite.

  Nebojša Stefanović

  Vidite, u tome i jeste razlika. Vi razmišljate samo o glasovima. I vi kada nastupate, razmišljate o tome kako da uzmete glasove. Vi razmišljate o građanima Novog Pazara kao o nekome ko treba da vam da glasove. Ja o njima razmišljam kao o građanima kojima treba nešto da učinim. Nažalost, mnogi su ljudi sedeli u vlasti, ne moraju lično biti nadležni za to, ali izvinite, živite u tom gradu. Ja bih voleo da me kao ministra unutrašnjih poslova u Novom Pazaru sačekalo 20 novih vozila i 20 lestvi. Pa, što nije? Što se niste borili? Što svi ti ljudi nisu učinili? Što svi ti ljudi koji su iz Novog Pazara bili u vlasti nisu do tada to uradili? Imaćete priliku da odgovorite, ne morate iz klupe. Dakle, ja ću se boriti da u svakom gradu imamo više opreme nego što smo imali na dan kada sam postao ministar unutrašnjih poslova. Već danas je to tako. Naravno da nisam zadovoljan i mislim da možemo još bolje. Ali, nažalost, ono što se dešavalo, ne možete da kažete da je bilo med i mleko, a onda 2014. godine odjednom sve loše. Žao mi je što sam zatekao u mnogim sektorima unutar MUP stanje koje nije bilo idealno. Država nije uvek imala novca. Srećom, zahvaljujući onoj politici Aleksandra Vučića, koji omogućava da danas imamo više novca, možemo više da nabavimo. Ne pravi MUP svoj novac, to je jasno, i mi da država ne stoji bolje, ne bismo mogli to da uradimo, ali ga usmeravamo tamo gde je najpotrebniji. Zaista, manje smo investirali u Beograd, nego što smo investirali u mnoga mesta unutar Srbije koja su bila teže pogođena u nekim prethodnim godinama. Danas imamo više i ja očekujem da se zajednički borimo, ne za, kako kažete glasove, nego za to da građanima bude bolje.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Samo da vidim šta sad da radim. (Vojislav Šešelj: Šta je bilo, Majo?) Razmišljam. Ja sam kao „Mislilac“ Rodenov i sad je taj momenat da razmislim u kom pravcu da nastavimo. Izvolite, replika.

  Imamović Enis

  Ovako, ministre, možemo da se dogovorimo. Hajde da skinete oznaku tajnosti sa svih sednica Vlade sa kojih su učestvovali ministri iz Novog Pazara, pa da vidimo šta su tražili i šta je ova i bilo koja vlada ispunila. Vi danas imate ministra iz Novog Pazara u vašoj Vladi, ja ne znam da li vi možda njega kritikujete da on možda za građane Novog Pazara ne traži ništa, da on možda ne traži od vas da vi opremite vatrogasnu službu. Ali, da vas podsetim, ne bi trebalo niko posebno od vas da traži da vi opremite vatrogasnu službu. Dovoljno vam je da prije godinu dana imate jedan strašan slučaj, da vam tri žene izgore žive na terasi zato što nemate opremljene vatrogasce, da vam mesec dana nakon toga vatrogasci dolaze na intervenciju sa cisternom u kojoj je zaleđena voda, da ispod te cisterne lože vatru, da bi odledili cisternu da gase požar. Pa, mene bi bilo sramota da se javim, ministre. Vi prebacujete odgovornost na ministra iz Novog Pazara, čija to nije odgovornost. Ali, ja odgovorno tvrdim i verujem da su tražili to od vas i od svih prethodnih ministara policije. Zašto to nije ispunjeno? To je glavno pitanje, to je pitanje zbog čega mi danas živimo u gradu i zbog čega mi danas posebno moramo da se zahvaljujemo za donacije koje dolaze iz inostranstva? Mi plaćamo porez Srbiji, mi plaćamo porez Beogradu, a bolnice nam se opremaju iz donacija. Gradimo škole i obdaništa iz stranih donacija. Mene bi to bilo sramota da kažem da sam na vašem mestu.

  Predsedavajući

  Hvala. Ministar Stefanović ima reč.

  Nebojša Stefanović

  Dakle, ja ne bežim od svoje odgovornosti ni u jednom trenutku. Kao ministar unutrašnjih poslova, ja sam jedini koji je u Vladi odgovoran za funkcionisanje svog resora i to je potpuno jasno. I gde god postoji moja odgovornost, treba da je snosim. I to je potpuno jasno. Samo hoću da kažem da zatečeno stanje nije bilo jedinstveno za Novi Pazar, ono što smo uspeli da popravimo. Nažalost, lestve ne mogu da se naprave za relativno kratko vreme. Pokušavali smo da ih nabavimo, pokrenuli postupak. Postupak nabavke traje. Nažalost, Korona je sad malo usporila sve, proizvođači su stali, jer su prekinuli sa radom. Ali, svejedno, očekujem da ćemo vrlo brzo imati potpuno novi kamion lestvi. Ne znam u ovom trenutku koliko novih vatrogasnih vozila smo nabavili za Novi Pazar u prethodnih dve ili tri godine, daću vam i taj podatak, ali jesmo. Jesmo nabavili sve ono što smo mogli, čak smo se negde trudili da u sredine poput Novog Pazara, gde je možda u nekom ranijem periodu mnogo manje stizalo, ima takvih sredina i širom Srbije, nažalost, prosto, bile su zapostavljene, da tu više uložimo, da bismo napravili. Evo, bio sam pre možda godinu dana u Sokobanji, to se sećam. Prostorije vatrogasne brigade u veoma lošem stanju. Onaj jedan džip ulaz koji su imali, dobili od žandarmerije kad je žandarmerija završila s njim, kad više nije bio maltene za upotrebu. Šta sam mogao da uradim? To je bilo 2004, 2005, 2006. i 2007. godine. Kupite nova. Naravno. Ali, taj budžet nije neograničen. Ja bih voleo da mogu da kupim 500 kamiona danas za vatrogasce. Prosto ne mogu. Ne postoje sredstva u tom budžetu. U svakom slučaju, hoćemo da radimo, da vide građani svakog dela naše zemlje da brinemo o njihovoj bezbednosti. Ja sam ovo rekao da vidite kako, sviđa mi se što sam vas isprovocirao, da vidite kako izgleda i kako je lako baciti to i reći – evo, to je tako. (Vojislav Šešelj: Kako ti kao ministar smeš da provociraš?) Ja sam samo rekao da mi je drago da je isprovociran.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Živković Zoran i Martinović Aleksandar · 4 govora naizmenično · 28. april 2020. · Prva sednica Narodne skupštine Republike Srbije za vreme vanrednog stanja
  Na dnevnom redu: Predlog odluke o potvrđivanju Odluke o proglašenju vanrednog stanja, koju je podnela Vlada, 26. aprila 2020. godine i i još 1

  Cela razmena, od reči do reči

  Živković Zoran

  Hvala. Ne znam šta je nateralo kolegu da govori o meni. Ako je tema bila „Sablja“ i 2003. godina, onda je imao potpuno pravo da potpuno govori o meni. I ja bih da zaštitim bilo koga drugog od onih na koje on pravio aluziju da su učestvovali u tome. Nema drugih. Drugi su u policiji, u tužilaštvima bili, ali čuo sam da je prepodne neki političar, neki kolega odavde pričao da je on vodio „Sablju“ tada i vanredno stanje, to nema veze. Znači, za sve ono što se desilo u „Sablji“ 2003. godine u političkom i ličnom smislu, samo ja snosim odgovornost, i ponosan sam na to, i obećavam i poštovanom kolegi i ostalima i građanima Srbije da se sprema nova verzija apdejtovana „Sablja 2.0“. Inače, da bi ljudi znali, ime „Sablja“ je dobila od sablje koju mi je poklonio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ruske Federacije Šojgu, moj prijatelj. Tako da, toliko i oko odnosa sa Rusima i sa nekim drugima. Neko je lupetao da sam ja nešto lagao malopre. Rekao sam da je kolega promašio temu potpuno i to ćemo da utvrdimo u novoj sablji. Ali, generalno, tada su bile uvedene mere koje su bile apsolutno potrebne, prihvatljive, sa evidentnim rezultatima, do 80%, 90% onoga što je trebalo da se ostvari je ostvareno, i građani nisu imali nikakav problem sa tim merama. Zatvarani su neki mediji zato što su bili zvanična glasila zemunskog klana ili nekih drugih klanova čiji pripadnici ili simpatizeri sede tu negde okolo. I drugo, potpuno su svi bili zadovoljni time što je tada učinjeno. Konačno, kolega je sam za sebe rekao pre izvesnog vremena da je bio magarac. Ja nisam hteo da ga vređam, nego sam ga samo citirao.

  Predsedavajući

  Aleksandar Martinović ima repliku, i Marko Đurišić.

  Martinović Aleksandar

  Zahvaljujem se, gospođo Gojković. Dakle, u vreme ovog bezgrešnog bivšeg premijera Zorana Živkovića, ta akcija „Sablja“ je bila do te mere genijalno sprovedena i do te mere je bila pravno perfektna da je iz budžeta Republike Srbije od 2004. godine plaćeno stotine i stotine miliona dinara građanima Srbije koji su bez pravnog osnova lišeni slobode i kojima je suđeno, pa je na kraju utvrđeno da nisi krivi za ono što im je stavljeno na teret. Da ne ispadne da ovo govorim ja kao magarac, govore zvanični podaci. Ja jesam magarac, za razliku od bezgrešnog i genijalnog Zorana Živkovića, ali podaci govore da situacija te 2003. godine, 2004, 2005, 2006. itd, kao posledica „Sablje“, nije bila baš tako sjajna, kao što bezgrešni Zoran Živković kaže. U 2015. godini podneto je 910 zahteva za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode, 2014. godine 913 zahteva. Od 1. januara 2005. do oktobra 2013. godine podneto je 5.896 zahteva za naknadu štete. Da vas podsetim na još jedan podatak, koliko smo iz budžeta morali da izdvojimo para zbog njihovog lošeg vođenja državne politike i zbog lošeg vođenja sudskih postupaka u vreme kada su ti bezgrešni bili na vlasti. Da vas podsetim, nije to bilo tako davno. Račun Višeg suda u Beogradu blokiran je u avgustu 2015. godine sa nalogom za isplatu 2,52 milijarde dinara. Znači, 2,52 milijarde dinara zbog toga što je sud pravosnažno oslobodio 22 pripadnika tzv. stečajne mafije. To je bilo u vreme bezgrešnog Zorana Živkovića, bezgrešnog Dragana Đilasa, bezgrešnog Borisa Tadića, bezgrešnog Vuka Jeremića.

  Predsedavajući

  Hvala. Replika još jednom.

  Živković Zoran

  Dakle, podaci koji su izneti su potpuno netačni. Oko „Sablje“ je isplaćeno tridesetak odšteta, bilo je tridesetak onih i to ne što im je presuđeno drugačije, naravno, to se nije dešavalo, nego zato što su bili u pritvoru jedno vreme, pa nije podneta krivična prijava protiv njih, a to se sve desilo zato što su svi oni, ili skoro svi, za advokata u vreme „Sablje“ imali čoveka koji je nakon manje od pola godine, ili godinu dana postao ministar pravde. Inače, Janković, čini mi se, iz DSS. Prema tome, za 2004, 2005, 2006. i 2007. godinu, proverite svi koji možete to da proverite, je plaćeno upola manje odšteta ukupno za bilo kakvo neovlašćeno držanje u pritvoru ne znam šta, nego godinama pre toga i godinama posle toga. Stečajna mafija nije suđena u „Sablji“, nema veze sa „Sabljom“. To za stečajeve, to su neki drugi bili, da ih ne pominjem sad, ali to je bilo posle 2003. godine. Vi ste potpuno u pravu ono što ste rekli pre godinu dana o sebi i nemojte to da radite dalje. Sve što ste rekli je potpuna, apsolutna laž. Pozivam Ministarstvo pravde i predsednicu Vlade da nam, neka ovo bude jedna vrsta poslaničkog pitanja, dostavi podatke o tome šta je i koliko plaćeno onima koji su navodno bili nezakonito privedeni u „Sablji“. Bili su i oni po zakonu, ali nema veze. To što su oni dobili, znači, oni koji su hapšeni u „Sablji“, koliko je država Srbija, budžet Srbije platio njima. Radi se o nekoliko desetina miliona dinara, što je dramatično manje nego u bilo kojoj normalnoj godini kad nije.

  Predsedavajući

  Hvala. Da vam pomognem, nisu imali ni prekršajnu prijavu, ni krivičnu, nizašta nikad nisu odgovarali, pa je zato plaćena naknada štete. Čisto pravnički da vam pomognem. Reč ima narodni poslanik Martinović.

  Martinović Aleksandar

  Opet da podsetim građane Srbije. Nije to bilo tako davno. „Sablja“ je uvedena zato što ste hteli, kažete, da se obračunate sa zemunskim klanom. Kažite mi, bezgrešni Zorane Živkoviću, da li je Aleksandar Vučić, da li je Ana Brnabić, da li je Zlatibor Lončar, da li je bilo ko od nas đuskao na zabavi crvenih beretki u Kuli ili ste to radili vi, bezgrešni Zoran Živković? Ko je 2000. godine proglasio Milorada Ulemeka Legiju nacionalnim herojem samo zato što je okrenuo leđa Slobodanu Miloševiću i prešao na vašu stranu? Ko je to uradio? To ste uradili vi. (Zoran Živković: Ja sam.) Tako je, vi ste to uradili. Što se tiče ovih podataka, ovo su zvanični podaci Ministarstva pravde, nisu moji podaci, a ja sam rekao za sebe da sam magarac, ali to nisam rekao prošle godine, nego sam rekao 2016. godine Jugoslavu Ćosiću, kada sam prvi i poslednji put gostovao na televiziji N1. Samo da vam kažem, ta televizija ima svoje sedište na Novom Beogradu. Nisam išao u Luksemburg da gostujem kod Jugoslava Ćosića, kao što on tvrdi da emituje program iz Luksemburga, nego sam išao na Novi Beograd. Koliko je novca država morala da plati zbog vaše bahatosti, zbog vašeg kršenja zakona, zbog vašeg uterivanja navodne pravde nad ljudima koji su bili potpuno nevini, o tome postoje zvanični podaci. Na kraju krajeva, bezgrešni Zorane Živkoviću, da li se sećate da su državni neprijatelji tada bili Ceca, Lukas, general Nebojša Pavković itd? To su za vas bili državni neprijatelji. Oni su takođe bili uhapšeni i njima je takođe država morala da plati enormne iznose, da, da. Ceca je bila državni neprijatelj, Aca Lukas je bio državni neprijatelj, Nebojša Pavković je bio državni neprijatelj, general Aca Tomić je bio državni neprijatelj, cela Skupština je bila državni neprijatelj, zato što ste odluku o vanrednom stanju doneli bez Narodne skupštine.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Rističević Marijan i Ševarlić Miladin · 7 govora naizmenično · 8. februar 2020. · STENOGRAFSKE BELEŠKE – Dvadeset drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu
  Na dnevnom redu: Izbor narodnih poslanika: izmene

  Cela razmena, od reči do reči

  Rističević Marijan

  Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, bila Državna revizorska vrlo kratko u Dverima, ali je onda Boško Obradović zapištao kako eto DRI kontrolom želi da uguši Dveri. Doslovce tako. Evo vam ovde. Dakle, zbog nekog političkog pritiska Boška Obradovića DRI je skratila taj boravak u Dverima, ali je pronašla nepravilnosti o kojima smo govorili vi i ja. Nesumnjivo je da je došlo do zloupotrebe, a onda je Boško Obradović pobegao kod Đilasa, počeo da čupa znakove, da koristi motorne testere, da ulazi u RTS itd. da bi nekažnjeno zadržao novac i da ne bio kažnjen za dva krivična dela, jedno je utaja poreza, jer preduzetničke radnje sa fiktivnim poslovima, ako napravite fiktivni posao, morate da platite prilikom kontrole kada se to ustanovi, morate da platite, to se podrazumeva kao utaja poreza zato što je to i krivično delo utaja poreza i krivično delo pranja novca. Dakle, da se to ne bi desilo Boško Obradović je to hteo da predstavi kao politički pritisak režima, izlazio ovde na konferenciju za štampu nekoliko puta i pištao kako DRI kontrolom finansija u jednoj političkoj stranci guši demokratiju i guši političku stranku Dveri i da nije bila ni u jednoj drugoj organizaciji već je eto samo našla njega kao nevinog da kontroliše. Imajući to u vidu i ona saznanja koja smo mi dali, mi smo podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal. Do dana današnjeg nismo dobili odgovor, a ja i razumem delimično i tužilaštvo, na ovoliku buku kako je on žrtva, represija, Bog otac, bežeći kod Đilasa on je stekao neku vrstu dopunskog imuniteta. Kao – vidite, vi napadate Boška Obradovića zato što je došao kod Đilasa itd. On je spas našao bežeći u krilo DS, bežeći u krilo Dragana Đilasa itd. bežeći u taj kao veći savez, udruživši se sa devet lidera iz DS, on koji je bio najveći protivnik žutih, DS itd. U stvari sve vreme je tražio političku zaštitu zbog pljačke novca koju je izvršio nad strankom čiji je on lider. Ono njihovo geslo – mi u Dveri nemamo lidera, zbog novca koji je opljačkao došlo je do toga – mi u Dverima imamo samo lidera. Nekada mu je zakletva bila ovakva, a sada mu je zakletva kod Đilas ovakva. Hvala.

  Predsedavajući

  Hvala gospodine Rističeviću. Pravo na repliku ima prof. Ševarlić. Izvolite.

  Ševarlić Miladin

  Hvala lepo. Još jednom apelujem na predlagače da usvoje moj predlog da minimalni prag za izlaznost ne bude 3% nego da bude 2% za političke stranke ili grupe građana jer to je pet puta 0,4% dovoljno da se formira poslanička grupa, ali da omoguće i građanima koji ne žele da budu u koalicijima, odnosno u partijama ili grupama građana da se kandiduju kao pojedinci i nestranačke ličnosti. Predlagao sam čim smo ušli u Skupštinu da nestranački poslanici iz svih klubova izađu i da napravimo klub nestranačkih poslanika gde bi svako od nas zadržao svoju potpunu samostalnost. To nije naišlo na odziv. Zašto izbegavate da vratite pravo građanima da oni mogu da odlučuju ko će da ih zastupa izvan političke partije ili grupe građana ispod praga za poslaničku grupu. Hvala lepo.

  Predsedavajući

  Hvala gospodine Ševarliću. Javio se i gospodin Arsić. Gospodine Arsiću, hoćete li repliku ili po amandmanu? Po amandmanu onda Marijan Rističević. Izvinjavam se. Izvolite.

  Rističević Marijan

  Mislim da je gospodin Arsić imao pravo za repliku. Ja sam voljan da podržim predlog gospodina Ševarlića, ali uz jedan uslov. U politici ne dobijete šta vi hoćete. Više puta dobijete ono što drugi hoće. Politika je veoma složena stvar i mislim da je dobro i bilo bi dobro da oni koji traže cenzus od 2% makar pohvale one koji su sa 5% cenzus skinuli na 3%, to je već dovoljan napredak. Voljan sam da glasam za predlog predlagača da cenzus bude 2%, ali uz jedan uslov. Da ubedi nosioce svoje izborne liste, Sandu Rašković Ivić i Boška Ljotića da prihvate ovih 3%. Kad njegovi lideri, nosioci iste, prihvate 3%, ja sam voljan da glasam za njegovih 2%. Hvala.

  Predsedavajući

  Hvala gospodine Rističeviću. Miladin Ševarlić ima pravo na repliku. Izvolite.

  Ševarlić Miladin

  Pošto mene vezujete za ličnost dva politička lidera koji trenutno ne učestvuju u aktivnostima Skupštine i koji su odmah po ulasku u Skupštinu podeli poslanike na dve poslaničke grupe da bi dobili dva puta po dvadeset minuta, kao što je to uradila i najjača politička grupacija, pa se podelila sedam, osam, devet ili ne znam koliko poslaničkih grupa da bi svi dobili toliko puta po 20 minuta. Ne vidim razlog zašto vi to tražite od mene? Zašto gospodin koji je diskutovao pre mene ne izađe ispod kišobrana najjače političke stranke i sam se izbori za tih 5%. Evo ja nudim da ću ja napraviti grupu građana za 2% limita ako vi prihvatite to. Neću ići na 0,4, neću ići na 0,8, neću ići na 1,2, ići ću na 2%. To je dovoljno za pet poslanika koji će biti nestranačke ličnosti iz cele Srbije i videćete kako će građani da se odnose. Zašto ih se plašite? Zašto se plašite građana? Je li uloga današnje rasprave i izmene zakona da privuče što veći broj građana. Da li razgovarate sa građanima? Ne odlaze iz Srbije mladi samo zbog toga, zbog ekonomske situacije. Oni odlaze iz političke situacije. Takođe, obećavam građanima Srbije, ako napravimo grupu građana gde će biti nestranački kandidati, da ćemo na svako dobijeno poslaničko mesto zaposliti u toj grupaciji po osnovih para koje se dobijaju za političke partije i grupe građana koje učestvuju na izborima najmanje po dva mlada doktoranta, magistranta itd, da pripremamo buduću političku elitu, da se upoznaju sa radom u Skupštini i da na taj način zadržimo barem 250 poslanika, po dva mlada, to je 500 budućih lidera u Srbiji da zadržimo. Hvala.

  Predsedavajući

  Hvala profesore. Replika, Marijan Rističević. Izvolite.

  Rističević Marijan

  Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici ja sam zahvalan na ovoj prozivci. Kažu da jednom izađem ispod političkog kišobrana velikih stranaka, da izađem samostalno. Pazite, to kažu oni koji nikada nisu izašli samostalno. Voleo bih da mi kažu kada je, recimo, velika DS izašla sama na izbore, mislim ono kada je bila pošteno, da je tada bila poslednji put, a je sve drugo bilo u koaliciji. Da je to bilo 90-ih godina. Ali, bože moj, samo da navedem. Moja politička stranka izlazila je samostalno na izbore 1990, 1992. ili 1993, 2004, 2008. godine. Moj najbolji rezultat, znači na parlamentarne plus dva puta na predsedničke, moj najbolji rezultat je bio 2,86% glasova i ostvaren je 2003. ili 2004. godine kada sam bio poslanik u Narodnoj skupštini. To je proverljivo. Ja sam izlazio samostalno na izbore. Nisam ispunjavao cenzus zato što je on bio 5%. Izlazio sam na lokalne izbore samostalno. Sada, dođe neko da vam prigovori, ko nigde nikada nije izašao samostalno na izbore. Onda kaže – mi ćemo formirati izbornu listu grupe građana od nestranačkih ličnosti itd. Ovo što je tražio repliku na pomen političkih lidera Boška Ljotića i Sande Rašković Ivić pokazuje da se on identifikovao sa njima u ovom izbornom ciklusu, što uopšte nije sporno, ali on dođe i prigovorite – mi ćemo napraviti neku i zapošljavaćemo, to onda neće biti stranačko zapošljavanje, nego će to biti zapošljavanje od strane izborne liste, koja eto, nije sastavljena od političara, već je sastavljena od nestranačkih ličnosti. Znate, šta posle one njegove proslave, kada je rekao da Društvo srpskih domaćina slavi Vidovdan kao slavu, ovo je najveći biser koji sam posle toga čuo. Hvala.PREDSEDAVAJUĆI: Hvala gospodine Rističeviću. Pravo na repliku, Miladin Ševarilić. Izvolite.

  Ševarlić Miladin

  Najveći politički biser u četvorogodišnjem mandatu ove Skupštine jeste da oni poslanici koji su bili predsednici skupština opština ili predsednici opština i odbornici u 136 skupština, opština i gradova u Srbiji, preko 7.000 njih, koji su izglasanje Deklaraciju protiv uvoza, uzgoja i prerade GMO, ovde na ovom nivou glasaju protiv predloga te iste deklaracije koja se razlikuje samo u jednom segmentu, u jednom članu, da se obavezuje Skupština da će pre promene Zakona o GMO ili izmena i dopuna, raspisati referendum da se građani izjasne. Evo vam šanse sada na izborima, raspišite referendum samo sa dva pitanja građanima Srbije – da li ste za ili protiv ulaska u EU? Kada Engleska izlazi i kada osakaćena Srbija, bez srpske AP Kosova i Metohije treba da uđe u EU, što je nonsens, protiv Ustava i da li ste za ili protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO? Da li ste za vraćanje voda kao nacionalnog resursa, životno nužnog, da ga izuzmete iz zabrane prodaje, da to bude nacionalno bogatstvo? Da li ste za vraćanje poljoprivrednog zemljišta kao nacionalnog bogatstva? Uzmite Izrael kao kapitalistička država, dajte na 49 godina zakupcima. Najzad, najveća politička odgovornost jeste što ova Skupština nijedne godine nije izglasanja u zakonu o budžetu minimalnih 5% za podsticaje poljoprivrede i ruralnog razvoja. To je utvrdio i revizor u odgovoru koji im je dostavio za period 2016, 2017. i 2018. godina. Juče sam na Odboru za poljoprivredu tražio podatak, imate snimak postavljen na sajtu parlamenta, ne Skupštine, jer se sajt ne zove „narodnaskupština.rs“, nego se zove „parlament.rs“, što je suprotno Ustavu, nazivu i smislu našeg bitisanja i funkcionisanja ovde, jer sve što je srpsko mora da bude izbrisano, kao što moraju da budu izbrisani i koncentracioni logori, kao što ne može Zaštitnik građana, nego Ombudsman itd. Ni juče nisam dobio odgovor koliko je bilo utrošenih sredstava za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2019. godini, jer smo razmatrali informacije o radu ministarstva resornog u četvrtom kvartalu, da li je 5% od planiranog budžeta? Hvala.

  Predsedavajući

  Hvala, profesore. Gospodine Rističeviću, izvolite. Javili ste se za repliku, ali vas nije pomenuo gospodin Ševarlić. Malo ko zna da ste bili predsednik skupštine opštine, tako da razumem zašto ste se prepoznali. Izvolite.

  Rističević Marijan

  Ja njega nisam pomenuo nijednom, pa je svoja prava ostvarivao i meni to ne smeta. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, a voleo bih da RTS jednom to prenese i da se rešimo te zablude - Deklaracija o zabrani genetički modifikovanih organizama. Zašto? Deklaracija nije pravno obavezujući akt, je li tako, gospodine Martinoviću, je li tako, gospodine Arsiću, je li tako, gospodine Orliću, nego je zakon pravno obavezujući dokument. A zakon kaže, zove se Zakon o genetički modifikovanim organizmima, "Službeni glasnik" Republike Srbije, broj 41/2009, član 2: "Nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma, ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije". Znači, nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije - zakonom je zabranjeno, uzgoj i promet na teritoriji Republike Srbije. Zakon je pravno obavezujući akt, deklaracija nije. Deklaracija znači - zalažem se. Ako je nešto zabranjeno, šta onda ima da se zalažemo? Zalažemo se da se poštuje zakon, a deklaracija je samo politički motivisani akt jednog narodnog poslanika da to prikaže kao neko svoje programsko zalaganje. Zakonom je zabranjeno i zato je deklaracija potpuno bespotrebna. I ne može da bude jači pravno obavezujući dokument od zakona. Hvala.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Šarović Nemanja i Martinović Aleksandar · 5 govora naizmenično · 12. decembar 2017. · Peta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Budžetski sistem: veće penzije i plate u 2018. i zabrana zapošljavanja

  Cela razmena, od reči do reči

  Šarović Nemanja

  Evo ja još jedanput pozdravljam činjenicu da je Vlada Republike Srbije za pet godina naprednjačke vlasti promenila pet vojnih ministara dok nije zaključila da je idealno rešenje gospodin Vulin, koji taj posao obavlja mnogo bolje od svih svojih prethodnika. Druga stvar, zaista jesu značajne i ove informacije koje je izneo Aleksandar Martinović vezano za Vikiliks, i ja ga pozivam da još jedanput podseti građane Srbije i na sve one depeše Vikiliksa koje se odnose na Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

  Martinović Aleksandar

  Ja takođe pozdravljam izlaganje gospodina Nemanje Šarovića. Pročitaću sve depeše Vikiliksa, i one koje se odnose na Tomislava Nikolića i one koje se odnose na Aleksandra Vučića, ali i one koje se odnose na Vojislava Šešelja. Ima jedna depeša u kojoj stoji da su Amerikanci konstatovali da su negde 2002. godine locirali Vojislava Šešelja i Zorana Đinđića kako zajedno šetaju kroz jedan beogradski park i nešto pričaju. Ta informacija je došla do Stejt departmenta. Mi takvih depeša možemo da čitamo ovde na stotine i na hiljade, nije nikakav problem. Ali onda da ne čitamo selektivno depeše, nego da čitamo sve. Jer su Amerikanci od 2000. godine i te kako vodili računa o ponašanju manje-više svakog iole značajnijeg srpskog političara. Da se razumemo, ja ne mislim da je išta ružno ako se nečije ime nađe u depešama koje je objavio Vikiliks. Dakle, ja ne mislim da je uvreda za Vojislava Šešelja to što su Amerikanci poslali neku depešu svom ministarstvu spoljnih poslova za njega. Nije tu ništa sporno, samo hoću da vam kažem da... (Nemanja Šarović: Da ne znam šta hoću da kažem.) Dobro, važno da vi sve znate. Dakle, samo hoću da kažem vezano za depešu iz 2007. godine, odnosi se na tadašnjeg ministra odbrane, koji je rekao, a to je preneto Vašingtonu, da je njegova misija da Srbiju, odnosno Vojsku Srbije, na miran, polagan i tih način uvede u NATO, zbog otpora građana Srbije, a da nema poverenja u, kaže on, 200 pripadnika MUP-a, zbog, kaže, njihovih kosovskih iskustava.

  Predsedavajući

  Po Poslovniku, narodni poslanik Šarović.

  Šarović Nemanja

  Gospodine Arsiću, pored toga što redovno zloupotrebljavate Poslovnik tako što predstavnicima vladajuće koalicije dajete pravo na repliku i onda kada ga nemaju, vi ste to uradili još jedanput, po ko zna koji put na ovoj sednici. Član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine kaže: Ako se narodni poslanik u svom izlaganju uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste političke grupe navodeći njegove ime, prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. O korišćenju prava iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine – ali ne na osnovu slobodne volje ili trenutnog raspoloženja, već na osnovu kriterijuma koji su dati u st. 1. i 2. ovog člana. To je ono što vi očigledno ne shvatate. Četvrti stav kaže – replika ne može da traje duže od dva minuta. Ja sam u svom izlaganju – proverite stenogram, moje izlaganje je bilo izuzetno kratko – samo pohvalio sve ono što je rekao Martinović, istakao izuzetan značaj njegovih navoda vezano za Vikiliks i pozvao ga da u narednim izlaganjima iznese ono što je nekada iznosio za Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića. Ni jednom jedinom rečju nisam uvredio njega, niti poslaničku grupu, niti bilo koga drugog. Ali problem je što vas, izgleda, najviše boli kad vas hvalimo. Meni je Aleksandar Martinović na sednici Administrativnog odbora dao dve opomene jer sam rekao da je on, po mom mišljenju, najlepši i najpametniji u Srpskoj naprednoj stranci, da je primer doslednosti, svetionik demokratije itd. On je čovek rekao da neće dozvoliti da se sprdam sa Narodnom skupštinom, što ja apsolutno nisam činio. Zar vi ne mislite da je tako? Dakle, ne valja kada vas kritikujemo, ne valja kad vas hvalimo. Odlučite se.

  Predsedavajući

  Ne valjam ni ja kada vas pustim da po Poslovniku pričate dva minuta i 25 sekundi iako je dozvoljeno samo 20 sekundi. Inače, vi ste sami prozvali kolegu Martinovića. (Nemanja Šarović: Pohvalio. Je l' to zabranjeno?) Prozvali ste ga, koliko ja znam, da još neke depeše Vikiliksa saopšti ovde u Skupštini. Ja sam samo hteo da vam izađem u susret i omogućim Martinoviću da vam ispuni želju. E sad, to što vam se rezultat toga nije svideo, zaista mi je žao. Po Poslovniku, narodni poslanik Martinović. Izvolite.

  Martinović Aleksandar

  Evo, hoću i ja da se zahvalim gospodinu Šaroviću. Izvod iz analize CIA 26. septembra 2000. godine, sa koje je nedavno skinuta oznaka tajnosti – Serbian radical party leader Šešelj, a member of the ruling coalition who sees himself as a kingmaker itd. Po ovoj analizi iz 2000. godine, radi se o Vojislavu Šešelju, koji je, videvši da Slobodan Milošević gubi vlast, svoju partiju odvojio od Slobodana Miloševića i priznao rezultate izbora koje je u javnosti plasirao DOS, iako je spaljen kompletan izborni materijal Savezne izborne komisije. To piše u analizi CIA od 26. septembra 2000. godine. Dakle, ovde nema ničega spornog. Ako ćemo da čitamo depeše Amerikanaca, ako ćemo da čitamo … (Marko Đurišić: Četrnaest godina ti je trebalo da shvatiš!) Samo vi vičite, slobodno, nije nikakav problem. Ako ćemo da čitamo depeše, onda ćemo da čitamo sve depeše. Ali ja ponavljam još jedanput, nije ništa uvredljivo ako se neko srpsko ime nađe u nekim američkim depešama. To je njihov posao. Dakle oni imaju svoje špijune i agente u Srbiji koji izveštavaju svoje ministarstvo spoljnih poslova. To je njihovo legitimno pravo. Tužno je kad mi za ministra odbrane dobijemo čoveka koji maltene priznaje da je strani agent i u biografiji svojoj koju prilaže kao kandidat za ministra odbrane hvali se kako je završio obaveštajni kurs u Maršalovom centru u Garmiš-Partenkirhenu.

  Predsedavajući

  Samo, koji član Poslovnika? (Aleksandar Martinović: Rekao sam na početku, član 27.) Nemate pravo na povredu Poslovnika po članu 27. Po Poslovniku, Nemanja Šarović.

  Šarović Nemanja

  Po Poslovniku. Gospodine Veroljube Arsiću, kada se god neko od poslanika koji pripadaju opozicionim strankama javi da ukaže na povredu Poslovnika, i vi i drugi predsedavajući veoma ih nestrpljivo prekidate i pitate za vreme njihovog izlaganja – a koji član, a koji član? Ili čak pitate pre nego što uopšte dobiju reč, na šta niste ovlašćeni Poslovnikom. Član 103. jasno kaže da narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika, što Aleksandar Martinović u prethodnom obraćanju nije uradio ni na koji način. Dakle, on je morao ukazati na povredu Poslovnika koju ste vi izvršili tako što ste predsedavali, znači u toku svog predsedavanja. Druga stvar, kaže član 103 – narodni poslanik je dužan da navede koji član ovog Poslovnika je povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži. On to takođe nije učinio. Kada je završio svoje izlaganje, vi ste ga tada upitali – a koji član? Dakle, on je zloupotrebio Poslovnik i ja vas pozivam ne da mu izričite sankcije, jer mi iz SRS-a smatramo da je to nedemokratski, da je to nespojivo da se na takav način novčano kažnjavaju narodni poslanici i da se tako što ćete nekome ugroziti ličnu egzistenciju vrši politički obračun sa onima kojima ne možete u diskusiji da stanete u kraj, ali tražim da oduzmete od poslaničke grupe SNS ta dva minuta koja su potrošena zloupotrebom Poslovnika.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Aleksić Miroslav i Barišić Dragana · 4 govora naizmenično · 12. decembar 2017. · Peta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Budžetski sistem: veće penzije i plate u 2018. i zabrana zapošljavanja

  Cela razmena, od reči do reči

  Aleksić Miroslav

  Zahvaljujem, predsedavajuća. Podneli smo ovaj amandman sa ciljem da uozbiljimo izmene Zakona o budžetskom sistemu, i to vezano za komisije, čiji rad treba profesionalizovati maksimalno. Treba ga profesionalizovati iz razloga da se ne bi dešavalo ovo što se dešava u poslednjih šest godina u Republici Srbiji, ovo što se dešava sa Predlogom budžeta za 2018. godinu, gde spin amandmanima botovski poslanici vlasti pokušavaju da skrenu temu sa suštinskih pitanja, kao što je povećanje od 50% budžeta za Kabinet premijera, 290 miliona za troškove avio-službe Vlade Republike Srbije, 360 miliona za gondolu, 14 milijardi subvencija za Železnicu, 15 milijardi za kazne po rešenjima sudova, 12 milijardi za strance koji treba da pokrenu privredu u Srbiji, 60 milijardi za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge, pet i po milijardi evra novog zaduženja. Naravno, uz sve to, smanjenje izdvajanja za socijalnu zaštitu u iznosu od 600 miliona, smanjenje plata i penzija se nastavlja... Ovi dušebrižnici i veliki moralisti koji ovde nama pokušavaju da drže predavanja o tome kako smo mi nemoralni trebalo bi prvo da vrate svoje plate koje su ukrali, jer ujedno dok sedi ovde, doktorka iz Kruševca koja mene proziva, prima platu u Zdravstvenom centru Kruševac, i primala je godinu dana unazad, a sada govori meni o kojekakvim nebulozama, iznoseći brutalne laži. Mogla je da se ugleda na šefa, gospodina Gašića, pa da se odrekne barem jedne plate, ili ove skupštinske ili one dole, ili ona ima tu mogućnost i sposobnost da može da radi dva posla istovremeno na razdvojenim lokacijama, s obzirom na to da su oni u Kruševcu, izgleda, obučeni za „telepromptovanje“, a sve u cilju da pomognu građanima Republike Srbije. Dakle, to je način na koji raspravljamo o amandmanima i, nažalost, to je očito i strategija vladajuće većine, kako da sakriju istinu o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu i mnoge nebuloze koje se tu nalaze, poput uprave za brzi odgovor koju obećavate od 2012. godine; u budžetu je predviđeno 10.000 dinara za tu istu. Zahvaljujem.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić. Izvolite.

  Barišić Dragana

  Zahvaljujem, predsednice. Još jedan primer kako se kolega izmišljotinama bavi, a znamo svi da je nemoguće primati platu na dva mesta. Znate i sami da kao narodna poslanica imam pravo da radim svoj posao ovde ali sam u statusu mirovanja, što je i potvrđeno. Ali kolega se samo izmišljotinama bavi i na taj način želi da dovede građane Srbije u zabludu. A, iskreno, ono što sam prethodno rekla, ništa nisam izmislila. Neka kolega potvrdi da li je bio i primao platu kao predsednik opštine Trstenik i da je tek po nalogu DRI tu platu umanjio, a inače Trstenik je bilo devastirano područje. Da li su njegov tast i tašta bili članovi Upravnog odbora u „Prvoj petoletki“ u vreme njegovog mandata? Da li je kolega uzeo od države traktor, od iste te države i od istog Ministarstva poljoprivrede koje svakog dana pljuje? Podnosi raznorazne predloge zakona i želi da umanji značaj ove Vlade i svih onih koji se trude da vrate državu sa onog lošeg puta na koji ju je dovela upravo prethodna vlast i on koji joj je pripadao, da li je bio G17, neki pokret ili sada Vuk Tadićev Jeremić, ko već... Zaista ne mogu da shvatim da neko nema nimalo stida, pre svega, da sedi ovde i da priča nama... Ja niti sam šta ukrala... Mogu da izađem pred lice pravde ako postoji... Nemam razloga da se ikome pravdam, pogotovo nekome ko je opustošio ovu državu, Trstenik, gde ne sme da se pojavi građanima na oči. I taj neko zna mene da spominje – doktorka iz Kruševca! Upravo njega želim da pozovem da donese tu svoju diplomu koju krije, prekopaše ljudi ceo Trstenik da je nađu i nema je još uvek. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

  Aleksić Miroslav

  Zahvaljujem, predsedavajuća. Kada nema argumenata, onda se poseže za lažima, pa ću ja lepo da odgovorim, pošto sam pozvan da odgovorim, na sve ovo. Prvo, Trstenik nikada nije bio devastirano područje, ukoliko ga vi ne dovedete u to vašim radom i angažovanjem. To što me ovih dana prozivate za neki izborni rezultat, da vas upoznam, pošto ni to očigledno ne znate – na izborima koji su održani 2016. godine isti broj mandata je osvojila lista sa mojim imenom i prezimenom kao i lista na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić sa još osam stranaka i svima vama koji ste se tamo svojski trudili da uspete da osvojite isti procenat glasova kao što smo osvojili mi, a to je 35,7%. Dalje, oko „Prve petoletke“, vi ste poslednji koji treba nešto da kažete, jer ste je ugasili, a o tome će govoriti nadležni organi jednog dana. Dakle, danas „Petoletkom“ upravlja potpredsednik Opštinskog odbora SNS-a u Trsteniku, upravlja direktor koga ste vi tu postavili, i to sa privatnom firmom, jer ste pre toga „Prvu petoletku“ ugasili, gurnuli u stečaj, a sada te poslove radi privatna firma, kradete pare koje su bile državne i radnika „Prve petoletke“. Što se tiče traktora, nemam nameru da odgovaram, to su takođe vaši spinovi. Kao i za moju diplomu; vi ste poslednji kome ću da je pokažem. A to je potpuno javno, završio sam državni fakultet. I vi verovatno jeste, pretpostavljam. Što se tiče pominjanja moje porodice, ljudi koje pominjete su mnogo pre nego što sam ja počeo da se bavim politikom radili poslove u „Prvoj petoletki“ i nikada nisu primali nikakvu nadoknadu za članstvo, kao ni ja, u Upravnom odboru. Prema tome, bolje mislite o tome šta vi radite i kako ćete vi da izađete pred vaše građane u Kruševcu, koje maltretirate i lažete godinama, i vaše kolege u Zdravstvenom centru Kruševac, nego što želite meni da spočitavate i držite lekcije.

  Predsedavajući

  Hvala lepo. Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić.

  Barišić Dragana

  Zahvaljujem, predsednice. Interesantno je da je baš u periodu kada je prethodni govornik bio predsednik opštine u Trsteniku formirana nevladina organizacija Fond za unapređenje ljudskih resursa i da je baš na čelu te nevladine organizacije predsednik bio tast prethodnog govornika. Imam i dokaz, gde je lično tast potpisao, a da se prethodni govornik čak izjašnjavao da daje ovlašćenja gospodinu Kneževiću da on odgovara, radi i da sklapa poslove između te nevladine organizacije i Direkcije za zapošljavanje, gde je bio direktor pomenuti gospodin. Inače, o ozbiljnosti toga i o radu prethodnog govornika govore i njegovi tvitovi. Pa zamislite to kad jedan ugledni građanin u godinama 30 i nekoliko, mlad doduše, ali opet nije toliko da se bavi ovakvim stvarima, kaže – izgleda da BIA radi i druge poslove pored asfaltiranja puteva; nađoh ovo na terasi pa neka se javi vlasnik. A na poziv novinara on kaže da se samo šalio. Tako da ne znam da li da uopšte verujemo u reči ovog gospodina, pokazao je, a i građani pokazuju na izborima, tako da nemamo čega da se plašimo. Hvala, kolega.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Radulović Saša i Dušan Vujović · 4 govora naizmenično · 12. decembar 2017. · Peta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Budžetski sistem: veće penzije i plate u 2018. i zabrana zapošljavanja

  Cela razmena, od reči do reči

  Radulović Saša

  Hvala. Ovo je neverovatno kako raste ovaj broj. Prvo 22, 28 pa 40, laž do laži. Poštovani ministre, poplave su pogodile ceo region, neke zemlje više, neke zemlje manje. Ove brojeve izbacio je MMF, nisam ih ja izbacio. Nismo mi seli pa sabirali ove brojeve na ovakav način. Da vam kažem, ono što je suština svega je – država štedi, odnosno uzima od građana i privrede, ne radi ništa na sebi. To je suština. Imate pogrešan model smanjenja deficita. Činjenica je da je on smanjen, ali na pogrešan način i posledica toga vam je mali ekonomski rast. I da vas podsetim, i ove godine je rast jako mali – 1,1% u prvom kvartalu, 1,3% u drugom kvartalu, fleš procena 2% u trećem kvartalu. Do kraja godine ako naguramo 2%, to će biti izuzetan uspeh. Prema tome, posledica ovakve ekonomske politike je izuzetno nizak rast. I činjenica je, brojevi koje sam vam citirao u budžetu vam jasno govore da imate neodgovornost u državi. Vi to ne možete da rešite, ja to znam. Zato što to treba da rešavaju ministri, koji nisu sposobni to da rešavaju. Pa praktično imamo jedan te isti budžet koji se samo gura iz godine u godinu. Nemate programski budžet, ne meri se ni kvalitet, imamo problem sa svim projektima, novac se troši na sve strane. Posledicu na kraju osećaju građani. Tako da, držimo se brojeva; oni su vrlo tačni, vrlo egzaktni, MMF ih ponavlja. A to da se stalno vadimo na nekog drugog i na nešto drugo, to ne može. Konačno, odgovornost vam kaže, treba da stanete iza rezultata. Rezultat vam kaže, od 2014. do 2016. godine imate rast od 1,66%. Bosna i Hercegovina ima rast od 6,67%, Hrvatska ima rast od 4,1%. Nisam ja ove brojeve pravio, ovo je posledica ekonomske politike. Imate pogrešnu ekonomsku politiku, okrenutu ka stranim investitorima a ne ka domaćoj privredi. Zbog toga Srbiji ovako loše ide. Neodgovornost Vlade. Očigledno ne možete vi to da uradite, gledate kako da očuvate makroekonomsku stabilnost. Ministri ne rade svoj posao. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar, gospodin Vujović. Izvolite.

  Dušan Vujović

  Gospodine Raduloviću, cifre glase ovako. Taj prosek vaš je rezultat minus 1,8% 2014. godine, plus 0,8% 2015. godine i plus 2,8% 2016. godine. Prosek je najmanje relevantna stvar. Brzina izlaska iz krize je relevantna stvar. Ako meni ne verujete, pitajte bilo kog ekonomistu koji ima obrazovanje da vam to objasni. Znači, to je povećanje stopa; ako pogledate kvartalne, još veće je povećanje. Drugo, vaše vezivanje efekata mera i rezultata je bolno neažurno i bolno pogrešno. Reći ću vam jednu stvar vrlo važnu, na koju ste pozivali već dva puta u vašim pisanim iskazima o tome šta se dogodilo. Pošto ćete me prekinuti ponovo, reći ću vam sledeće. PDV stopa je povećana sa 18 na 20 posto 2012. godine, stupila na snagu 1. januara 2013. ta viša stopa, dok ste vi bili ministar. Efekat je bio 30... Proverite knjige, molim vas. (Saša Radulović: Nisam ja tada bio ministar.) Jeste, bili ste ministar 1. januara. Kad je doneta ta mera, bili ste ministar. (Saša Radulović: To nije tačno.) Kako nije tačno? Kako nije tačno, pobogu, čoveče? Mera je doneta u oktobru 2012. godine, bili ste ministar. (Saša Radulović: Nisam bio ni u Ministarstvu.) Ja sam pokušavao da vas kao konsultant dobijem, bili ste u Ministarstvu. Ako niste bili ministar, to je drugo nešto; u Ministarstvu ste bili. (Saša Radulović: Nisam.) Znači ovako, ta stopa je promenjena dok ste vi bili ministar. Analiza pokazuje da je prihod od PDV-a u 2013. godini povećan za 30 milijardi, a deficit povećan za 50 milijardi. Vaša teza da je PDV pomogao smanjenju deficita je potpuno netačna, nelogična i neodrživa. Smanjio se deficit, ne povećanjem stope nego povećanjem naplate i boljom disciplinom. A to je bitna razlika, i to se dogodilo tek od septembra 2014. godine. Prema tome, ja činjenice poštujem, analizu poštujem još više, koja je zasnovana na činjenicama. Hvala lepo.

  Predsedavajući

  Po amandmanu, narodni poslanik Saša Radulović. (Saša Radulović: Replika.) Nemate pravo na repliku.

  Radulović Saša

  Ministre, grešite, ja sam ušao u Vladu 2. septembra 2013. godine i izašao u januaru 2014. godine. Ne bih se vraćao na to. Odgovorite na jedno jednostavno pitanje. Da su stope PDV-a 18% i 8%, koliko bismo manje imali prihoda od PDV-a ove godine? I da li bi to onda značilo da bi deficit samo po tom osnovu bio veći za 50 milijardi dinara? Drugo pitanje. Da niste uveli akcize na struju, koje godišnje uzimaju od građana nekih 15 milijardi dinara, da li bi deficit ove godine bio 15 milijardi dinara veći? Da nije povećan porez na dobit pravnih lica, da li bi prihodi koje imate u vašem budžetu imate bili manji za 30 milijardi? Imali biste deficit u tom iznosu. Ovo je vrlo jednostavna matematika, ministre. Vrlo jednostavna. Znači, da su stope tamo gde su bile, imali biste deficit. Pošto su stope sad povećane, to znači – zavučena ruka u džepove građana i privrede. Nema načina da izbegnete ovo. Nema. Vrlo je jednostavno. Kad pogledate brojeve, prosto ko pasulj. Prema tome, nikakva retorika, nikakva priča. Sve zemlje imaju svoje probleme, sve zemlje imaju probleme sa kojima se suočavaju. Pogrešna ekonomska politika dovodi do izuzetno niskih stopa rasta, jer nigde ne štedite. Ogromno poresko opterećenje, javašluk u državi, ogromni gubici, aktivirane garancije zbog nesposobnih partijskih kadrova. To vi ne možete da rešite, vi ste u Ministarstvu finansija. To bi Vlada trebalo da reši, međutim, ne rešava.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku ima ministar Vujović. Izvolite.

  Dušan Vujović

  Znači, ovo što govorite stvarno ne bi moglo da se razume bez jednog detaljnijeg objašnjenja. Ja sam vam rekao da na osnovu faktičke situacije znamo da je povećanje PDV-a sa 18% na 20% povećalo prihode za 30 milijardi. Nakon toga je došlo, pri istoj stopi, do povećanog napora da se naplati PDV. Da građani razumeju, onima koji su plaćali, niko nije uzeo ni dinar više. Ako je nekome stavljena ruka u džep, to je onima koji nisu plaćali PDV do tada. Znači, stopa se nije menjala. Onaj ko je radio po zakonu, niko mu ništa nije više naplatio. (Saša Radulović: Neverovatno.) Da. Nije neverovatno nego tačno. (Saša Radulović glasno komentariše.) Slušajte pažljivo šta govorim, ja sam vas slušao. Znači, ako se stopa nije promenila, svi oni koji su plaćali PDV, nisu imali sivu ekonomiju, plaćali su PDV na sve transakcije, plaćali na input, pa plaćali na svoje proizvode, odbijali kredit koji su dobili na input – kod njih se ništa nije promenilo. Povećanje PDV-a u 2014. godini je nastalo zato što... Oni koji do tada nisu plaćali PDV, ili su bili u sivoj ekonomiji, ili nisu dobro obračunavali PDV – oni su platili više. Samo oni, a ne oni koji su plaćali u redu. I to je jako bitno. Kao što se sada bune oni koji treba po formularu koji primenjuje 12 stavki prijave PDV-a da to sada urade sa 78 stavki, oni se žale. Samo oni koji nisu poštovali zakon. Drugo, jako važno, ovo što govorite o modelu ekonomske politike i svemu ostalom, molio bih vas da objavite knjigu. Mi radimo po standardu, priznatim modelima, i mi smo smanjili deficit tako što smo smanjili neracionalne rashode, pre svega. Znači, imali smo neke tzv. dugoročne rashode, to su obećanja države da će uraditi neke stvari. Smanjili smo trošak duga. Nama se najvažnija stavka u svemu tome… (Saša Radulović: Vreme.) (Predsedavajući: Privodite kraju, gospodine ministre.) Polako, da vam kažem kako je smanjen deficit, ako želite da znate. Smanjen je tako što je smanjena razlika između primarnog i ukupnog deficita sa 3,8% na – biće ove godine manji od 3%. Znači, 2% smo uštedeli na kamatama. Mi smo smanjili sve troškove. Mi smo smanjili garancije, koje je neko pomenuo ovde; one potiču iz perioda 2008–2014. godine, kad su se šakom i kapom delile garancije bez ikakvog rezona i koje su se onda aktivirale.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Radulović Saša i Dušan Vujović · 11 govora naizmenično · 12. decembar 2017. · Peta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Budžetski sistem: veće penzije i plate u 2018. i zabrana zapošljavanja

  Cela razmena, od reči do reči

  Radulović Saša

  Hvala. Ovde se govori o novim obavezama koje država Srbija preuzima, pa imamo neke 2,4 milijarde američkih dolara koji se uzimaju od kineske Export-Import banke za različite projekte. Gde je problem sa ovim? Nije problem, naravno, Kina. Nemamo mi ništa protiv Kine, ni protiv bilo koje druge zemlje na ovom svetu. Međutim, te importno, odnosno uvozno-izvozne banke služe za podršku domaće privrede, u ovom slučaju kineske privrede. Recimo, kad vam Kinezi grade most pa dođu ovde da ga rade, sa sobom ponesu i paštete iz Kine. Znate zašto? Zato što time pomažu svoj BDP. Srbija da uzima ogromne kredite za izgradnju infrastrukture koji onda pomažu BDP drugih zemalja jeste duboko pogrešna politika. Imamo primere, recimo, sličnog ponašanja, kao npr. od Ljiga do Preljine ovaj auto-put. Imamo azerbejdžansku firmu – praktično mi kreditiramo, a azerbejdžanska firma radi. Ta dva posla su povezana. Onda, recimo, uvoze naftu bez plaćanja akciza carini, a prodaju našoj privredi sa carinama i akcizama. Pa, recimo, dobiju da zakupe separaciju „Takovo“, da vade usitnjeni kameni agregat i da cena bude tri puta veća nego što je tržišna. Znači, ovakvi koruptivni dilovi, koji se prave po ovim osnovama, duboko su pogrešni i jako loše utiču na BDP. Zadužiti se, uzeti veliki novac za infrastrukturu a onda hraniti tuđi BDP je veoma pogrešno. Sigurno će se stariji građani setiti kako je bivša Jugoslavija na sličan način finansirala kapitalne projekte, recimo, u Africi, Aziji itd., i time podsticala domaću privredu. Mi kroz ovakve aranžmane u stvari postajemo banana-država. Ono što nam je potrebno, to je ono što smo predložili, da se ovakvi krediti povuku, da kada gradimo infrastrukturu ona uvek ide ka domaćoj privredi. Čitav budžet ima taj pogrešan koncept. Treba da se oslanjamo i idemo na to da podržimo domaću privredu. Da ponovim, 2,4 milijarde dolara po poslovima koji ni na koji način nisu opisani u samom budžetu. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar, gospodin Vujović. Izvolite.

  Dušan Vujović

  Kao što smo rekli u opštoj raspravi, ti krediti se realizuju u sklopu memoranduma koji ima važnost zakona koji je potpisan 2009. godine. Sada se samo koristi prostor koji je time stvoren. U članu 3b se obično pišu buduće stvari. Ja sam pitao, posle rasprave u načelu, kolege zašto je to stavljeno u budžet ove godine, pošto se većina tih stvari pojavila, kako ljudi kažu, na radaru tek pred kraj godine. Odgovor je bio – zbog toga što je prilika bila da se u Budimpešti potpišu ti sporazumi, da se iskoristi prilika da se administrativna strana započne. Kada oni budu realizovani, kada budu ratifikovani, tada će biti ratifikovani sa punim detaljima i doneti u ovaj parlament i imaćete priliku da diskutujete, što se toga tiče. Što se ukupnog duga tiče, želim samo da dodam kako će dinamika uticati na dug. Biće rezultat dobrog planiranja i, još važnije, podizanja kapaciteta privrede i, posle toga, troškova servisiranja duga. Želim samo da dodam dve rečenice povodom dezinformacija koje se pričaju o dugu. Nije dug porastao deset milijardi otkada su počele reforme. Relevantan datum otkad su počele reforme je valjda kraj 2014. godine, pošto je program koji smo doneli a Fond ga podržao, jako važno, dogovaran u novembru a potpisan u februaru, 20. februara 2015. godine. Dana 1. januara 2014. godine ukupni nivo duga je bio 22 milijarde 761 milion evra, preračunat na evre. Pre nego što smo počeli ovu raspravu, 30. novembra, kada smo zaključili naše materijale, u budžet je ušla cifra od 31. oktobra, mesec dana ranije, i stanje duga je bilo 23 milijarde 422, u evrima iskazano. Povećanje duga tokom reformi je samo 661 milion evra. Samo 661 milion evra za tri godine. (Predsedavajući: Privodite kraju.) To je ono što mi manje zavlačimo ruku u džep ljudi, da smo mi obezbedili smanjenje duga. Drugo, preračunato u dinare, povećanje je 42 milijarde dinara, a preračunato u dolare, gle čuda, imamo čak smanjenje.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, ministre. Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

  Radulović Saša

  Hvala. Da obavestim ministra – kada vrati neki dug, to je zavukao ruku u džep građana Republike Srbije. Da ga je vratio uštedom države, to bi bilo jedno. Ako ga vrati tako što imamo velike poreze itd., onda je to nešto sasvim drugo. Da ponovim još jednom, naš problem sa ovim je što treba da odobrimo nešto za budžet bez toga da išta znamo o ovim kredita. Ogroman je iznos 2,4 milijarde dolara. Ovde sam opisao zašto je štetno da se iz kredita koje uzimamo od stranih država poslovi praktično daju njihovim kompanijama i pomaže njihov BDP. Nemam ništa protiv bilo koje zemlje na ovom svetu, ali takve kredite ne treba uzimati. Jugoslavija je to koristila tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Kada uzimamo kredite i gradimo infrastrukturu, to treba da rade naše kompanije i da deo za strance bude minimalan. Kod nas imamo obratnu situaciju, kajmak uzimaju strane kompanije, a našoj građevinskoj industriji ostaju mrvice. To je pogrešna politika, koju treba promeniti, i upravo to smo predložili ovim amandmanom. Hvala.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku, ministar Vujović.

  Dušan Vujović

  Samo da vam kažem, to je član 3b. Budžet u užem smislu te reči, kako ga poslanici i narod interpretira, jeste ono što je u članu 8, a ne u članu 3b. Član 3b je plan zaduživanja. Dok se to ne ratifikuje, dok se to ne odobri, to neće moći da ide u realizaciju. Prema tome, vi ćete imati priliku da o tome kažete svoje mišljenje kad ti projekti budu spremni da se predstave Parlamentu i da se o njima razgovara. Hvala lepo.

  Predsedavajući

  Po amandmanu, narodni poslanik Saša Radulović.

  Radulović Saša

  Hvala, zaista mi objašnjenja nisu potrebna. Ono što je ključno jeste da ne može u zakonu da bude nešto za šta ćemo glasati a da to nema detaljno obrazloženje. S tom praksom treba prekinuti. To što je bila ranije praksa pa ste nastavili sa njom, zaista me ne interesuje. Ono što odobravaju narodni poslanici ovde treba da ima svoje obrazloženje. Ove 2,4 milijarde nemaju nikakvo obrazloženje. Hvala.

  Predsedavajući

  Izvolite, gospodine ministre.

  Dušan Vujović

  Ne treba ja to vama da objašnjavam, vi to verovatno znate sami. Mi svake godine imamo spisak potencijalnih kredita koji je veći od potreba za finansiranjem. Da bismo uopšte mogli neki kredit, kad dođe u fazu da ima spreman dokument, da je ocenjen i da treba Parlament da ga ratifikuje, da bismo uopšte mogli da ga predložimo, mi moramo da ga imamo u godišnjem planu zaduživanja. Inače, vi biste mogli da kažete, da ga predsednik ili da ga vi kao poslanici skinete sa dnevnog reda pošto jednostavno nije zadovoljio elementarni preduslov, a to je da bude u planu zaduživanja. Prema tome, ja vam samo kažem, ako nije unutra, ne bi ni mogao da se dogodi. Hvala.

  Predsedavajući

  Po amandmanu, narodni poslanik Saša Radulović.

  Radulović Saša

  Ja upravo to i hoću da kažem, ministre, da ne treba ni da se dogodi. Onog trenutka kad ima dovoljno podataka, onda u tom trenutku može da se podnese i rebalans budžeta i da se podnese detaljna dokumentacija. Znači, na ovakav način, ovo biste morali sami da znate, da se traži nešto unapred, sa tom praksom treba prekinuti. Bila je i ranije, naravno, dugo godina, međutim, mi nećemo da se rade iste stvari, pogrešne stvari i da samo kažemo – tako je uvek bilo i tako ćemo nastaviti da radimo. Ovo je praksa koju treba prekinuti.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Vujović. Izvolite.

  Dušan Vujović

  U principu, ja sa vama mogu da se složim, mi smo tu praksu već prekinuli. Mi smo 2014. godine poslednji put, po sili događaja koji su bili van naše kontrole, imali rebalans, pravi rebalans; ovi ostali su tzv. rebalansi koji ne diraju član 8. Znači, 2014. planirani deficit je bio 182 milijarde, a po rebalansu 225. U svim narednim godinama je ostvareni bio isti ili manji od planiranog, prema tome 191192 milijarde plus 50 milijardi. Umesto 70 milijardi deficita, imaćemo plus 50 milijardi suficita. Hvala lepo.

  Predsedavajući

  Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ratko Jankov. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Bošković. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ljupka Mihajlovska. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ana Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Tatjana Macura. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Đorđe Vukadinović i Slaviša Ristić. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Pavlović. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Šulkić. Da li neko želi reč? (Ne.) Amandman kojim predlaže dodavanje člana 3a podneo je narodni poslanik Saša Radulović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

  Radulović Saša

  Hvala. Ovo je amandman o potpunoj transparentnosti, obavezuje državu da svakog meseca za prethodni mesec objavi tačno koliko je novca potrošeno iz budžeta i kome je taj novac otišao, da objavi sve ugovore koje potpisuje i da to bude dostupno svim građanima, da objavi sistematizacije radnih mesta, radne učinke, da konačno uvedemo red u državi. Sve priče o tome kako je to komplikovano i kako traži mnogo resursa padaju u vodu pred činjenicom da sam kao ministar 2013. godine za mesec dana uveo potpunu transparentnost u rad Ministarstva privrede, gde se svaki mesec objavljivalo tačno koliko se novca troši, sistematizacija radnih mesta, sve subvencije, svi ugovori su bili okačeni da građani mogu da vide. Znači, ovo je jednostavno uvesti. Ovo je onaj amandman koji je danas ministar pominjao kako se ponavlja mnogo puta. Jednostavno sprečimo raspravu o svima njima tako što ćete da usvojite taj amandman, koji je praktično jedan lek protiv korupcije, koji će zadati najveći udarac korupciji i uopšte partokratiji u Srbiji. Transparentnost je taj ključni lek. Ako usvojite jedan od ovih amandmana, mi ćemo, naravno, povući ostale, zato što je dovoljan jedan. Ako ne, ponavljaćemo ovu priču. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar gospodin Vujović. Izvolite.

  Dušan Vujović

  Ja sam samo rekao da se ja sa idejom i duhom... Ja se uvek slažem kad se suštinski slažem, uopšte se ne stidim to da kažem. Znači, ja se sa vama slažem suštinski. Nivo detalja koji vi navodite ja nisam uspeo da nađem ni u jednoj... Možda Švedska ima taj nivo detalja u mesečnom objavljivanju svih podataka. Ono što je mene zbunilo je što ste vi od početka rasprave, u načelu i u ova dva dana, stalno govorili o tome da se amandmani gomilaju, da se ponavljaju, da jedni drugima protivreče. Vi imate, ukupno sam izbrojao, 440 amandmana sa istim tekstom, razlikuje se samo datum kada se to publikuje. I ti amandmani jedan drugi isključuju. Verovatno su podneti zato da se ne bi objedinila rasprava, sa namerom da kupite vreme. Ako bi se usvojio prvi od njih, vaša bi efektivnost bila – izračunao sam, imao sam vremena – 2,27 promila. Ako bi se prihvatili drugi amandmani koje ste ovde kritikovali, 18 različitih amandmana Poslaničke grupe SNS, njihova bi efektivnost bila 5,9%, 26 puta više. Prema tome, želeo bih da dodam ovde sa strane predlagača da je borba za vreme legitimna, ali ima i neke parametre koje treba da poštujemo. Zato vas molim da ubuduće predložite amandmane koji bi makar mogli… Ono što je ovde jako bitno, vaša grupa ne bi mogla da glasa, jer amandmani jedan drugi isključuju. Vi ste tako to napravili da vi predlažete da se publikuje 10. u mesecu, a vaš kolega 11. Znači, ili biste odstupili od pravila koja ste zastupali poslednja tri dana ili biste imali po jedan glas. Pazite, trebalo bi 125 drugih ljudi da vas podrži. Hvala lepo. (Saša Radulović: Replika.)

  Predsedavajući

  Nemate pravo na repliku, kolega. (Saša Radulović: Pa amandmanu.) Po amandmanu, izvolite.

  Radulović Saša

  Imam pravo na repliku, naravno, al' to vam je manir, dajete repliku samo vladajućoj većini. Jako mi je drago, ministar ovde obmanjuje građane, suštinska razlika između 300 amandmana koje je podnela vladajuća većina i ovog amandmana je što ovaj nešto suštinski menja – obavezuje državu da objavi sve ugovore i sav novac. Ovi amandmani koje je podnela vladajuća većina ništa ne menjaju na budžetu. I neće glasati za sopstvene amandmane. Ministar se pravi nevešt, kao da ne razume ovo. Ministre, ako ne usvojite do desetog, pošto vam je kratko vreme, dali su vam mogućnost i do jedanaestog. Pa ako vam nije do jedanaestog, do dvanaestog. Nije potrebna Švedska, ministre. Ministarstvo privrede u Vladi Republike Srbije je imalo ovu potpunu transparentnost od septembra 2013. do januara 2014. godine. Znači, tu smo bili ispred Švedske. Moguće je, bez ikakvih troškova. Sedite malo, obračunajte efikasnost vladajuće većine koja je podnosila svoje amandmane, za koje ni sami neće glasati. Jer da glasaju za svoje amandmane, imalo bi smisla da ih podnose. Mi ćemo za svoje glasati. Glasajte za jedan, bilo koji, i time ćemo uvesti potpunu transparentnost i borbu protiv korupcije. A vi se bojite rasprave o tome pa pričate potpuno nebitne stvari. Znači, usvojte amandman, objavite ugovore i kako se troši novac.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Radulović Saša i Orlić Vladimir · 4 govora naizmenično · 12. decembar 2017. · Peta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Budžetski sistem: veće penzije i plate u 2018. i zabrana zapošljavanja

  Cela razmena, od reči do reči

  Radulović Saša

  Mi smo i u jednoj opštini gde smo imali malu poslaničku grupu uveli, svakog meseca je objavljivano gde je novac otišao, tako bi trebalo kolega da se informiše. Što se tiče uvođenja ove potpune transparentnosti, mi smo ovo uveli u Ministarstvu privrede. Uveli. Znači, sistematizacije radnih mesta postoje. Podsetiću vas na lične karte. Da ste malo obratili pažnju na njih 2014. godine, ne biste završili sa ogromnim gubicima po ovim raznim firmama, gde su, recimo, u Železari Smederevo gubici 270 miliona evra za dve godine, 2014. i 2015. godinu. I nikom ne pada na pamet, niti je padalo na pamet da otpušta bilo koga, nego da uvede red. Za „Beograd na vodi“, na primer, Železnice su mogle od zemljišta koje imaju na tom terenu, to je sto hektara zemljišta u Savskom amfiteatru, vrednog preko milijardu evra – pa taj novac je dovoljan za restrukturiranje cele Železnice. Znači, kad se 'arči imovina, kad se 'arči novac na ovakav način, bez elementarne odgovornosti, onda imate posledice. Posledice su smanjenje plata, smanjenje penzija, zavlačenje ruke u džepove građana, povećanje poreza itd. Znači, to vam je posledica neodgovornosti. Znači, popis imovine je rađen za svako preduzeće u Srbiji, za svako – od Železnica, preko svih javnih preduzeća, za sve društvene firme. To je prekinuto nakon moje ostavke. Znači, praktično je prekinuto uvođenje reda i posledice imamo. Nakon toga morate da smanjujete plate i penzije jer ne možete da se okrenete ka onome što bi trebalo da uradite. Trebalo bi valjda da znate da te sistematizacije radnih mesta postoje. Ako vodite firmu kako treba, ako vodite Ministarstvo kako treba, valjda sve to već imate – i merila radnog učinka, i sistematizaciju, i kada je koji zaposleni tu. To se, jednostavno, objavljuje na sajtu. Hvala.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku, narodni poslanik... Kolega Rističeviću, po kom osnovu? Sačekajte, prvo kolega Orlić.

  Orlić Vladimir

  Hvala, gospodine predsedavajući. Dobro, eto čisto da bismo se razumeli o čemu pričamo. Onog momenta kada ti koji se toliko kite pitanjem transparentnosti i ostvarenjem iste u praksi budu lepo ovde sami rekli, bolje da oni kažu nego da mi to iznosimo, kojoj su to opštini obećali transparentnost i decidirano, lepo stavku po stavku, šta su sve obećavali da će biti objavljivano, koliko često i koliko detaljno, a onda da pokažu da su to uradili, da su to objavljivali, ja ću vrlo rado da prihvatim da sam ja nešto pogrešio. Ali kažem vam odmah, neće to pokazati, između ostalog, zato što je to lako proverljivo. I dan-danas postoji sajt te opštine, i dan-danas postoje stranice iz tog perioda kada su imali prilike da tu transparentnost ostvare u praksi, pa može sve lepo da se vidi. Ne samo dokument šta su obećavali da će objavljivati, koliko često i koliko detaljno, nego i šta su zaista objavili. Tako da, ja vam još jednom kažem to je čista priča, obična priča priče radi, a od te transparentnosti nije bilo ništa. Postoje dokazi, materijalni dokazi u ovom trenutku. Ako nije tako, imaju svu slobodu i odrešene ruke da pokažu da to nije tako. Druga stvar je mnogo važnija, gospodine ministre – koliki je to nivo ozbiljnosti. Govori i pominje Železaru. Vi razgovarate, da vama malo pomognem da shvatite s kim razgovarate, sa ljudima koji su predlagali da se ta Železara zatvori. Smatrali su da je to potpuni promašaj i da je jedino rešenje da se zatvori, da 5.000 ljudi na ulicu pošalju, da ih apsolutno više glava ne boli, da se ne osvrnu za njima, šta će biti sa tim ljudima i sa njihovim porodicama. Danas, kada se vidi da to može da se reši tako da Železara nastavi da radi, da 5.000 ljudi svoj hleb ima, odbijaju da priznaju grešku. Ali opet, znate šta je najveći problem? Materijalni dokazi. I dan-danas postoje dokumenta koja su sami pisali i u kojima su pozivali na to da je rešenje unesrećiti ljude. I da vas ne čudi što vi uporno pokušavate da objasnite – i time završavam, gospodine predsedavajući – očigledne stvari, ali to nema efekta. U ovom slučaju i na primeru ovih ljudi primenjuje se ona narodna – neko ga krsti, a on peva. Hvala.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku, narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

  Radulović Saša

  Hvala. Kad govorite o činjenicama ništa ne dobijate nego pokušaj izvrtanja. Ja se na to neću osvrtati. Ono što je suština jeste da, kada smo bili u Ministarstvu privrede, sve smo objavili. Znači sve ove stvari o kojima sad govorimo, to je rađeno ne samo za Ministarstvo nego za sva preduzeća u Srbiji. Znači za svako od njih umesto tog uvođenja reda dobili smo potpun haos. Imali smo u budžetu predviđenu stavku da svim zaposlenim isplatimo zaostale zarade, da im se poveže radni staž – to je bio deo budžeta za 2014. godinu koji je ukinut. Znači, uvođenje reda praktično nas vodi i to je pravi pravac smanjenja deficita, on dovodi do ušteda i on dovodi do pozitivnih efekata. Kada to ne radite, onda su troškovi ogromni. Troškovi na strani javnih preduzeća su ogromni. Morate velike subvencije da dajete, morate da otplaćujete kredite, odnosno da za aktivirane garancije otplaćujete i kamatu i glavnicu, i to je, recimo, u ovom budžetu 30 milijardi, prošle godine 40 milijardi. To je cena neodgovornosti. Neodgovorno je kada sto hektara najvrednijeg građevinskog zemljišta u Beogradu, a to je Savski amfiteatar, poklonite stranim investitorima. Kažu da su Arapi, ja nijednog Arapina tu nisam video. To je Dinkić pregovarao oko svega toga. To zemljište na kom je dozvoljeno da se gradi dva miliona kvadrata poslovnog i stambenog prostora, taj komad zemljišta košta, odnosno vredi gotovo milijardu evra. Pa taj novac je dovoljan za sve stvari koje treba da se urade u Železnici povodom restrukturiranja. Kada nemate popis imovine, kada ne uvodite red, kad imate opšti javašluk na sve strane, imate partijsko zapošljavanje nesposobnih partijskih kadrova, onda vam je posledica ovo. Ništa ne može da skrene sa ove teme i nikakvo izmišljanje stvari koje se nikad nisu desile. Hvala.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

  Orlić Vladimir

  Na osnovu te neodgovornosti, nesposobnosti o kojoj pričamo. Neodgovornost i nesposobnost je, dame i gospodo, kada vam se pruži prilika da uživo pred kamerama i pred očima građana Srbije opovrgnete neku tezu a vi znate da niste u pravu pa onda prihvatite da – šta, hrabro ćutite? Pravite se da se ništa nije desilo i da će se zaboraviti. Pa neće. Neće, baš zbog toga što ti koji misle da su ubedljivi, a kada im se pruži prilika – izvolite pa pokažite, dajte dokumenta, papir da se vidi da ste u pravu – okrenu se na drugu stranu jer znaju da nemaju ništa. Neodgovornost je očigledna. Toliko očigledna da ima i svoje posledice. Ne mislim tu samo na činjenicu da neko ko se tako ponaša može, pa plafon plafona, da dobije, kol'ko beše?, 1,4% glasova na izborima. Njega napuštaju i oni koji su se u nekom trenutku prevarili pa sa njim sarađivali. Evo, recimo, npr. na opštini Vračar, ljudi koji se uvere u neodgovornost poput one kojoj smo prisustvovali malopre, oni odlaze pa se završi sa tri odbornika od sedam, sa koliko se počne mandat. Zatim, gotovo svi odbornici na opštini Stari grad takođe odu. Nestane odbornička grupa i na opštini Voždovac, napusti šest odbornika. Na Savskom vencu – da nije to slučajno baš ta opština o kojoj je bilo reči malopre gde je transparentnost obećavana nadugačko i naširoko pa je ne bi nigde? Na tom Savskom vencu od sedam odbornika, sa koliko se uđe u priču pre godinu i po, na kraju se završi sa samo jednim, a na opštini Palilula od pet završi se na dva. Ako najbliži saradnici pokazuju da je njima ta neodgovornost i ta neozbiljnost u toj meri očigledna da više neće nikakva posla sa tim ljudima da imaju, šta onda treba dodatno mi da objašnjavamo? Valjda se sami sa sobom i među sobom najbolje poznaju. Hvala lepo.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Čomić Gordana i Mladen Šarčević · 4 govora naizmenično · 3. novembar 2017. · Druga sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Predškolsko vaspitanje i obrazovanje: izmene i dopune

  Cela razmena, od reči do reči

  Čomić Gordana

  Zahvaljujem. Izmene i dopune zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju ovde nude novu odredbu kojom će se obavezati predškolska ustanova, odnosno osnovna škola koja ostvaruje pripremni predškolski program da vodi evidenciju o deci, roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima i o zaposlenima, a u skladu sa zakonom koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja. Mi predlažemo da dodate i deo koji kaže – u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Znam da ljudi hoće da kažu – to se podrazumeva. I onda dočekamo skandal sa podacima o ličnosti pa vidimo da se ne podrazumeva. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti neće nestati iz našeg sistema, može samo da se komplikuje. Nažalost, komplikovaće se baš u obrazovanju, zbog prikupljanja podataka osetljive vrste, različitih uzrasta i slično, i mislim da bi bilo dobro da obavežemo sve one koji će rukovati tim podacima da moraju imati i onog ko je ovlašćen za rukovanje podacima o ličnosti. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

  Mladen Šarčević

  Samo kratko, da bismo otklonili ovu situaciju. Ja sam isto to mislio, međutim, rekli su mi da je u sistemskom Zakonu o obrazovanju i vaspitanju to već sadržano, da je ovo poseban zakon i da bi tako to bilo duplirano.

  Predsedavajući

  Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Maja Videnović i Radoslav Milojičić. Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

  Čomić Gordana

  Član 3. predlažemo da se ukloni iz ovog zakona. Radi se detaljno o – u jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam stavova – evidenciji o detetu. Čak i da se saglasimo da je potrebno da se u zakon, bez upozorenja o potrebi da se poštuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, unosi evidencija, ovo što je uneto u zakon, u zakonu ne treba da piše. Evo samo da vam kažem pretposlednji stav – podatak kojim se određuje zdravstveni status deteta je podatak o tome da li je dete obuhvaćeno primarnom zdravstvenom zaštitom. Vi ste stavili to u zakon kao podatak koji može a ne mora biti obuhvaćen obavezama iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Da ne govorim o tome da delite podatke, kaže – podaci kojima se određuje socijalni status deteta. Da ne govorim o tome da u trećem stavu imate i da izjašnjenje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno, a u petom stavu da je jedan od podataka podatak o individualnom obrazovnom planu, maternjem jeziku i nacionalnoj pripadnosti, u skladu sa zakonom. Ako ste već rekli da nije obavezno, što ga sad uvodite u petom stavu? Nije dobro da ovo ostane u zakonu. Prateći i ono što prati moja vlada, koja hoće da menja zakonodavstvo u skladu sa EU, imaćete nepotrebno u glavi koja je privremeno zatvorena i dobra, uz male asistencije nas koji tako molimo hajde uradite već odmah kad može – imaćete primedbu od Evropske komisije. Ovo ne sme da stoji u zakonu.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

  Mladen Šarčević

  Hvala. Imao sam sastanke sa ljudima iz Evropske komisije, koji su dobro ocenili usvojene krovne zakone. Uvođenjem jedinstvenog informacionog sistema mi idemo na jedinstven obrazovni broj, kojim će sada ti podaci biti zaštićeni, tako da je to u postupku. Hvala.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Čomić Gordana i Rističević Marijan · 4 govora naizmenično · 3. novembar 2017. · Druga sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Predškolsko vaspitanje i obrazovanje: izmene i dopune

  Cela razmena, od reči do reči

  Čomić Gordana

  Zahvaljujem. Kao i prethodni, ovaj amandman spada u grupu amandmana koje sa kolegama podnosim a koje ja kolokvijalno zovem „vaspitni amandman“. Koji su to „vaspitni amandmani“? Kada imate zakon čije ste izmene i dopune doneli i onda prosto morate da imate nekoliko drugih propisa koji su vezani zakonom, neminovno da ih unosite u proceduru izmena i dopuna. Mi smo ovde zato podneli amandman da bih mogla da obrazložim ideju koju nose „vaspitni amandmani“, a da tekst u prethodnom tekstu zakona smatramo boljim, jer svi ovi zakoni su došli posledično, zato što smo menjali zakon. Znači, to mora da prođe kroz Skupštinu pa mora. Šta je bio naš predlog kada su u pitanju ovakve procedure? Kao što imate u Rezoluciji o zakonodavnoj aktivnosti Republike Srbije, donete jednoglasno 2013. godine u junu, da predlagač donosi podzakonske akte zajedno sa predlogom zakona, i to je jedino rešenje koje će Vladi olakšati posao, koje će učiniti razumljivijim kakav je uticaj zakona, tako sam imala predlog da, kad donosite izmene i dopune zakona, iz kojih proističu neminovno posledice, da ih unesete odmah i da to bude deo Poslovnika Narodne skupštine. Tako rade moderni parlamenti. Više vam objašnjavam zašto ja ove kolokvijalne amandmane zovem vaspitnim. Da li ćete zadržati postojeću ili staviti ovu, razlike su minimalne, zaista.

  Predsedavajući

  Hvala. Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

  Rističević Marijan

  Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. obuhvata promene u članu 16; izmene i dopune Zakona se vrše na članu 16. Ovde se radi o saradnji predškolskih ustanova sa lokalnim samoupravama, roditeljima, posebno roditeljima dece sa teškoćama u razvoju. Pohvaljujem to što država vodi računa i što širi broj dece koja treba da uživaju ovu vrstu podrške i vaspitanja. Nemojte da vam se ponovi Heterlend. Verujem da ova Vlada to neće uraditi. To je bila nečuvena saradnja lokalne zajednice, Novog Sada, Pokrajine. Gde beše onaj Heterlend, gospodine Martinoviću? Lokalna zajednica Bečej ili tako nešto. To je bila nečuvena saradnja. Ne daj bože da se ponovi. Zamislite kad političari sa posebnim potrebama oduzmu od dece ometene u razvoju, samo zato što oni imaju posebne potrebe. Posebne potrebe za skupim odelima, posebne potrebe za draguljima, posebne potrebe za penthausima, posebne potrebe za stanovima u Beču. Zamislite, Sulejman Veličanstveni nije uspeo da zauzme Beč, a Goran Ješić zauzeo uži centar Beča. Dvesta metara kvadratnih. I to zauzimanje centra Beča zaboravio da prijavi. Treba da se ponosi. Pa on je bio uspešniji od Sulejmana Veličanstvenog, zauzeo je centar Beča. Doduše, novcem građana Srbije. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, po Poslovniku. Izvolite.

  Čomić Gordana

  Zahvaljujem. Potpredsedniče, bili ste dužni da, u skladu sa članom 107. i članom 27, objasnite narodnim poslanicima koji se rugaju izrazu „lice sa posebnim potrebama“ da je to nedopustivo. Objasniću, nije problem. Dakle, kao što je iz govora, podrazumevano, izbačeno da nekom govorite da je bogalj ili da ga vređate zbog fizičkih nedostataka ako ima bilo koji invaliditet, tako je nedopustivo da se kao politička metafora koristi da je autističan, jer je to vređanje osoba sa autizmom, i da se sa veseljem rugamo želeći da, sasvim razumljivo i opravdano, kritikujemo one koje smatramo političkim protivnicima izrazom „lice sa posebnim potrebama“. Iz nekoliko razloga. Prvo, što radi se o licima sa smetnjama u razvoju, bez obzira na uzrast, a drugo, što se to ne radi. Molim vas, naše zajedničke skupštine radi, nemojte to da dozvoljavate. Ako hoćemo da omalovažimo političkog protivnika, radimo to bez uplitanja izraza koji se odnose na živote mnogih ljudi, dece i odraslih, koji su ceo svoj život označeni izrazom „lice sa smetnjama u razvoju“. Svih nas radi. A ostalo, udrite, to bar nije sporno.

  Predsedavajući

  Verujem, koleginice Čomić, da kolega Rističević nije imao želju, da nije čak ni pomislio da uvredi lica koja imaju zdravstveni problem. Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.

  Rističević Marijan

  Dame i gospodo, reklamiram čl. 103, 108. i 109. Gospodine potpredsedniče, sit sam njihovog političkog delovanja na tuđim nesrećama. Sit sam i podvala. A ja sam ovde doživeo najveću podvalu, da je premijer morao da čita šta sam napisao, da nisam smeo da pohvalim državu koja je lečila decu. Ovu podvalu neću trpeti i dužni ste da izreknete opomenu zbog ovog podmetanja. Upotrebio sam izraz „deca sa teškoćama u razvoju“, a za političare koji su Heterlend zloupotrebili rekao sam „političari sa posebnim potrebama“ i naveo da su te posebne potrebe bile penthausi. Da li je to tačno? Oni bez sto kvadrata ništa ne uzimaju. Da li ovaj njihov predsednik ima 300 i nešto kvadrata na pašnjaku? Da li su to njegove posebne potrebe? Da li ima odelo od 10.000 evra? Da li su to njegove posebne potrebe? Da li Goran Ješić ima stan u Beču? Da li se vodi postupak zato što ga nije prijavio? Da li je osvojio centar Beča, za razliku od Sulejmana Veličanstvenog? Da li su to posebne potrebe? Mislim da jesu. Evo, spreman sam da dam ostavku ako nisam rekao ovo što tvrdim da sam rekao. Uzmite stenogram. Dajem ostavku ako političare nisam nazvao političarima sa posebnim potrebama i naveo sve penthause i sve što su… Ma ne mogu ja sve da navedem šta su oni zloupotrebili. Daću ostavku ako sam to rekao. Ako nisam, neka gospođa da ostavku. Hvala.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Tepić Marinika i Orlić Vladimir · 4 govora naizmenično · 1. novembar 2017. · Druga sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Dualno obrazovanje: učenje kroz rad kod poslodavca

  Cela razmena, od reči do reči

  Tepić Marinika

  Zahvaljujem. Mi iz Nove stranke, Kluba samostalnih poslanika, tražimo da se briše i član 5. Zakona o dualnom obrazovanju, kao i svaki drugi član, odnosno smatramo da je ovo štetan i štetočinski zakon i da, ponoviću svaki put, legalizuje dečji rad kao najjeftiniju radnu snagu. Član 5. je, inače, naslovljen „Planovi i programi nastave i učenja“. U prvom stavu kaže: „Osnov za donošenje planova i programa nastave i učenja predstavlja standard kvalifikacije koji utvrđuje sektorsko veće za određeni sektor rada, u skladu sa zakonom koji uređuje nacionalni okvir kvalifikacija“. Pa se Agencija za borbu protiv korupcije oštro protivila ovakvoj definiciji ističući ovo kao jednu od koruptivnih mera zato što još uvek ne postoji zakon koji uređuje nacionalni okvir kvalifikacija. A zašto ne postoji? I to ću, kao svaki put, da ponovim – zato što je sve, pa i biro za zapošljavanje, i ove dece i njihovih osiromašenih roditelja, prebačen u Srpsku naprednu stranku. I nije tačno da SNS kroz svoju člansku kartu ne može da utiče na zapošljavanje ove dece kod privatnika. Može, zato što se subvencioniše zapošljavanje. Ali ne iz privatnog džepa Aleksandra Vučića, kako on to pokušava da predstavi, već iz budžeta Republike Srbije, tako što subvencionisanje radnih mesta plaćaju svi građani ove zemlje. Dakle, svi otvaraju ta radna mesta, a ne jedan čovek ili jedna partija. I tačno je da je trebalo da i oni radnici koji u pelenama rade postanu članovi SNS-a da bi dobili i ta jadna, ponižavajuća radna mesta. I zato ovaj zakon, molim vas, povucite iz procedure i ne ponižavajte dalje naše radnike i njihovu decu.

  Predsedavajući

  Reč ima Vladimir Orlić, replika.

  Orlić Vladimir

  E kako se lako neki ljudi ovde gađaju i brojevima i raznim kategorijama, kako se lako upuštaju u teme koje im zvuče dobro, skoro podjednako dobro kao onih deset miliona za „Banatske šore“. Lep, okrugao broj, u milionima se računa. Kažu mora neko da se učlani u SNS zbog toga što će država onda dati nekome subvenciju, pa će tog da uceni da mora njenog čoveka da zaposli i tako dalje. To da izgovori može neko ko predstave blage nema koliko otprilike iznosi prosečna subvencija po radnom mestu, za koliko se ta subvencija vraća i šta posle treba da radi neko ko se kao brine za sopstveno preduzeće, sopstveni kapital. Da taj neko posle 14 meseci... I to nije nešto što tvrdim ja, to tvrde stručnjaci koji su te stvari ispitivali, koji su gledali i vrednosti ugovora i trajanje poslova i šta država dobija s druge strane. Dakle 14 meseci treba da prođe da bi taj neko onda uzeo i propao, propao načisto. Pa što je taj neko uopšte počinjao bilo kakav biznis, ne u Srbiji, nego bilo gde? Što se uopšte bilo čime na ovom svetu bavi ako je spreman da sam sebe upropasti nakon 14 meseci, po toj čudnoj i nakaradnoj logici koju mi slušamo sa druge strane? To su bajke, i to vrlo loše, jeftine, pogubne bajke, koje ne služe ničemu osim da se dodatno ovde malo seje gnev, da se priča sve i svašta akonto SNS-a, a sve glupo i sve bez veze. Dakle, da li postoji privatnik koji je u stanju da upropasti i samoga sebe samo zato što to kažu samoproglašeni eksperti sa druge strane? Oni koji su toliko stručni i toliko se razumeju i u radna mesta i u tržište rada da su, još jednom, stotine hiljada ljudi u ovoj zemlji ostavili bez posla i dan-danas se toga ne stide. Ti i takvi ne stide se ni mnogo krupnijih stvari, što bi se stideli tako nečega? Za njih su ti ljudi i njihove sudbine uvek bili besmislena priča i ništa više. Hvala lepo.

  Predsedavajući

  Hvala. Replika, Marinika Tepić.

  Tepić Marinika

  Zahvaljujem. Jedinstvena prilika koja mi se evo sada dala, zahvaljujem predsednici, da odgovorim, u nekoliko navrata, na navodne optužbe za finansiranje „Banatskih šora“ dok sam bila pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, mandat kojim se izuzetno ponosim. O tome možete da pitate i vašeg ministra, gospodina Vanju Udovičića, koji je lično promovisao banatske šore, koji je lično na svim javnim raspravama povodom novousvojenog zakona o sportu podržavao finansiranje banatskih šora kao tradicionalnog sporta. Prema tome, nemate vi problem sa mnom ako imate sa „Šorama“, nego imate sa vašim ministrom. A to što vi ne razumete to, vi ne razumete ni ono o čemu opozicija uporno govori, o legitimizaciji i legalizaciji dečijeg rada kao najjeftinije radne snage. Ne samo vi, gospodine Orliću, već i neki prethodni govornici. Evo, pade mi na pamet i kolega Bauer. Ja potpuno razumem da vi ovo ne razumete, jer da razumete da vam je članska karta SNS-a potrebna za sve živo u ovoj zemlji, pa i kod privatnih poslodavaca, vi biste verovatno bili ministar, ne biste ostali ovde, ne bi vas ostavili ovde da pričate bajke. Naravno, u skladu sa vašim kognitivnim sposobnostima. Hvala.

  Predsedavajući

  Vladimir Orlić, replika. Izvolite, poslaniče.

  Orlić Vladimir

  Neću, naravno, ja da odgovaram na to zašto sam ja ovde. Valjda je više nego jasno da sam ovde sa velikim zadovoljstvom. Sa velikim zadovoljstvom pokazujem najgorima od najgorih gde su i šta ne znaju i koliko su nesposobni. Sa velikim zadovoljstvom. Dakle nemojte vi meni da tražite drugo mesto, meni je ovde sjajno. Što se tiče ovih priča o dečijoj radnoj snazi, ajmo ovako – šta su ta deca koja uče? Kažete – jeftina radna snaga. Šta su ta deca u devastiranoj državi, u kojoj su njihovi roditelji izbačeni na ulicu? Danas ne valja ako neko dobije platu i pošteno je zaradi, svojim rukama je zaradi i zasluži a država je omogućila da ima gde tu platu da zaradi. To ne valja, to je ispod nivoa dostojanstva. Slanje ljudi na ulicu i upućivanje ih ljubazno da ne znam šta rade, preturaju po kontejneru, to je bilo dostojanstveno. To je država dostojanstvenih ljudi koju su neki gradili i imaju obraza da uopšte bilo šta ovde komentarišu. Nemojte da se zavaravamo, dame i gospodo. Priča o tome šta se dešava danas i ko je za šta zaslužan, ajmo još jednom za one koji nisu u stanju da shvate i razumeju. Danas u Srbiji neko pokušava nešto da napravi. Taj koji to danas pokušava, to ume da uradi. Pa obezbeđuje i radna mesta, i obezbeđuje da ti ljudi imaju neku budućnost, pa i ta njihova deca za koju se lažno brinete, pa da ima odakle i to dete da plati udžbenike, o kojima nešto sad ovde pričaju nadugačko i naširoko, i sve ostale troškove o kojima se priča da pokriju. To danas neko u ovoj zemlji radi. Ko to ne razume? Onaj koji nije u stanju da razume. Neću uopšte da ulazim u to šta je razlog, da li nečije sposobnosti ili odsustvo želje, ali kad govori, recimo, o Aleksandru Vučiću, taj da zna – kad mu se obraća, mora da podigne glavu. Zato što govori čoveku od sebe višem u svakom smislu, i intelektualnom, i moralnom, i po svakoj sposobnosti. Kad se tako obraća, s podignutom glavom, ako poželi da se prepusti radu svojih jezičkih žlezda, samo neka zna – ko uvis pljuje, na obraz mu se vraća. Hvala.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Jerkov Aleksandra i Rakonjac Vesna · 4 govora naizmenično · 1. novembar 2017. · Druga sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Dualno obrazovanje: učenje kroz rad kod poslodavca

  Cela razmena, od reči do reči

  Jerkov Aleksandra

  Zahvaljujem, potpredsedniče. Najpre kolegama koji nam preporučuju da čitamo knjige da preporučim da čitaju Pravopis, pa im ne bi padalo na pamet da predlažu amandmane u kojima se zarezi stavljaju na mesta gde zapete u skladu sa Pravopisom srpskog jezika ne bi smele da stoje i da izrazim žaljenje što su se i pojedine koleginice, poput koleginice Rakonjac, priključile ovom opštem lovu na veštice bez dece pa se sada onim poslanicima koji nemaju decu spočitava to što brinu o opštem interesu. Dakle, član 8. govori o karijernom razvoju učenika i evo u čemu je naš problem sa ovim članom. Problem je u tome što mi smatramo da će celo karijerno usmeravanje učenika biti bazirano na laži od koje polazi ovaj zakon, a to je da je u Srbiji nezaposlenost velika zbog toga što nemamo dovoljno obrazovane radne snage a ne zbog toga što nam je privreda uništena, nema novih radnih mesta, nema vladavine prava, dolaze samo oni koji dobijaju desetine hiljada evra po radnom mestu itd., i što sve što se ovoj deci obećava u obrazloženju zakona, u obrazloženju ministra i u obrazloženjima koja nam ovde daju poslanici danima isto tako jeste laž. Tri su lažna obećanja: da će moći da nastave školovanje, da će moći da započnu sopstveni biznis i da će se zaposliti u firmama koje rade. To što toj deci bude govoreno na karijernom razvoju i na savetovanju koje će biti vođeno tim povodom ne sme biti bazirano na ove tri laži. Dakle, polazite od laži da je zato velika nezaposlenost što su nam ljudi glupavi, lenji, nesposobni, nestručni, neznalice i tako dalje, obećavate im laži i zbog toga i ovaj član zakona treba brisati.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku ima narodni poslanik Vesna Rakonjac. Izvolite.

  Rakonjac Vesna

  Hvala. Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, pre svega, ja sam uputila izvinjenje roditeljima koji su obeleženi da će da zloupotrebljavaju svoju decu. Tako sam razumela. Tako je i rečeno. (Aleksandra Jerkov: Da će neki roditelji to da rade.) To je zločin prema detetu, ako se tako postupa, ali to je i kažnjivo zakonom, i Porodičnim i Krivičnim. (Aleksandra Jerkov: To je sada replika.) Molim vas, dozvolite. Bez dobacivanja, ja sam vas pažljivo slušala. Znači, nemojte frustracije koje imate zbog vašeg neuspeha... Imali ste prilike... (Aleksandra Jerkov: Izvinite, zašto ne reagujete, predsedavajući? Čujete li ovo? Ovo je replika.) Ja ću mirno da sačekam da vi završite ćaskanje, a onda ću vam reći sve što treba da vam kažem. Imali ste 12 godina vremena da uvedete reformu obrazovanja po meri i želji građana Srbije, vi to niste učinili. Sada stigmatizujete sva radnička zanimanja. Zašto to činite? Zar je sramota danas biti častan radnik sa dobrom platom, sa dobrim životom? O čemu se radi? Zašto plašite roditelje i decu da neće imati pravo na izbor? Imaće pravo na izbor, ali ne mogu svi da budu visokoobrazovani. Prosto, nije prirodno. Ni u jednom društvu. Evo daću vam jedan primer. Proizvodili ste u prethodnom periodu menadžere za sve i svašta. Na primer ovako: napravite menadžera za pekarsku proizvodnju pa ga angažujete da vam održi predavanje kako se prave pekarski proizvodi i to vam dobro i papreno naplati, kako ste vi uzimali sredstva iz evropskih fondova da držite kojekakve edukacije i bezvezna predavanja prosvetarima i prodavali im maglu ovih 12 godina. Umesto da ste radili nešto sa decom i obrazovali ih, vi ste činili samo suprotno.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, koleginice Rakonjac. Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

  Jerkov Aleksandra

  Zahvaljujem, potpredsedniče Arsiću. Nije sramota biti radnik. A znate šta je sramota? Sramota je da šaljete dete u fabriku lažno mu obećavajući da će dobiti posao nakon što završi školovanje, plaćati ga za to 70% minimalca, lažno mu obećavajući da će moći da nastavi školovanje, lažno ga ubeđujući da će moći da započne sopstveni biznis i još se izvinjavati roditeljima zbog toga što mi kažemo da postoje roditelji koji toliko bedno žive da će im 10.000 dinara u kući i te kako značiti i da će ti roditelji uticati na decu, u kombinaciji sa ovim lažima koje im vi servirate, da upišu dualno obrazovanje i da zbog toga nema reči ni o kakvom slobodnom izboru dece da to sami urade sopstvenom voljom. E, to je sramota i za to treba da se izvinite roditeljima, što obmanjujete i njih i decu, što ih ubeđujete već pet godina da nemaju posla zato što su glupi, neobrazovani, lenji, čekaju da im nešto padne sa neba, nestručni, da su zbog toga siromašni, da je bolji život uvek negde drugde, da Srbija vrvi od investicija, od napretka, samo njima i baš njihovoj porodici ne ide zato što nisu dovoljno dobri. E, to je sramota. Za to treba da im se izvinjavate, a bogami treba i da odgovarate. Jer koliko god im se budete izvinjavali, verujte, nećete im se moći dovoljno izviniti za to što ste im radili prethodnih pet godina – ni tim prosvetarima, kojih su vam puna usta, kojima ste smanjili plate, ni tim penzionerima, kojima ste oteli penzije, nijednom čoveku koji pošteno u ovoj Srbiji radi, jer za pet godina živite bolje samo vi, vaši članovi, vaši kumovi, prijatelji, braća i rođaci, a svi drugi propadaju. Za to treba da se izvinite.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku, narodni poslanik Vesna Rakonjac. Izvolite.

  Rakonjac Vesna

  Hvala, predsedavajući. Za to što roditelji bedno žive, vi ste krivi. Vi ste krivi! Mi ih upošljavamo i više ne žive bedno! Vi ste krivi, ne možemo za 60 godina da ispravimo ono što ste vi napravili za 12. Pa to je bilo kao najezda skakavaca. O tome razmišljajte. Prvo ćemo uposliti roditelje, a onda deci pružiti šansu. Kako vas nije sramota da na ovaj način zloupotrebljavate i decu i roditelje? Kada nemate argumente, onda se odmah hvatate za plate i penzije. Pa vi ste doveli do bankrota državu. A samo da vas pitam – da li se vodite ličnim primerom kada ste od dece, da ne kažem sa posebnim potrebama jer sva deca imaju posebne potrebe, nego sa smetnjama u razvoju, uzeli novac od „Heterlenda“? (Narodni poslanici u sali negoduju i glasno komentarišu.) I to je primer kako vi postupate, kako vi rezonujete i kako vi razmišljate. To je način vašeg razmišljanja. (Predsedavajući: Molim kolege poslanike da puste koleginicu Rakonjac da završi.) Vi ne umete drugačije da razmišljate, vi razmišljate samo na takav način: kumovi, prijatelji, rođaci. Mi razmišljamo na drugačiji način: Srbija ispred svega, zdrava nacija, obrazovana nacija, obrazovana deca, privreda u usponu. To je vama muka, vama je žao što vi niste to uradili. Imali ste priliku, narod vas je kaznio jer niste iskoristili priliku. Prihvatite to jednom za sva vremena, možda ćete dobiti neki glas.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Sp. Jovanović Nataša i Đukanović Vladimir · 6 govora naizmenično · 31. oktobar 2017. · Druga sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Dualno obrazovanje: učenje kroz rad kod poslodavca

  Cela razmena, od reči do reči

  Sp. Jovanović Nataša

  Hvala. Pogrešno je tumačen jedan deo mog izlaganja. Prepoznala sam se u izlaganju gospodina Đukanovića. Govorimo o amandmanu koji smo podnele kolege iz Srpske radikalne stranke i ja, a koji je identičan i ovim drugim partijama. Naime, radi se o tome da gospodinu Đukanoviću nije problem, a vi ste takođe svedok toga jer i sami ste, gospodine Marinkoviću, lično sam vas gledala, pričali o potrebi za razvojem preduzetništva u našoj zemlji. Nije problem u tome da se uvozi radna snaga, jer Srbija neće dočekati skorije to vreme, složiće se i gospodin ministar, da mi moramo zbog velikih privrednih aktivnosti da uvozimo stručnjake iz inostranstva. Problem je što se izvozi iz Srbije radna snaga i što kvalifikovani mladi ljudi moraju da odlaze jer ovde ne mogu da nađu posao. Gospodine ministre, da vam kažem nešto. Zaista, toliko se puta ponavlja da je to sada postao neki svojevrsni hit – zanimanje varioca, koje je deficitarno. A vi vrlo dobro znate kao čovek koji je prošao, pažljivo sam vas slušala, od vašeg školovanja do najvišeg obrazovanja sve u onoj bivšoj Jugoslaviji, uvek je to bilo deficitarno zanimanje. I sami znate da su ljudi koji su radili te poslove i 60-ih i 70-ih godina i u godinama posle toga najbolje mogli ovde da zarađuju, a isto tako i da nađu angažman u zemljama tzv. trećeg sveta i da budu toliko dobro plaćeni da se posle dve ili tri godine vrate u ondašnju Jugoslaviju, odnosno u grad u kome žive, da zarade da obezbede i svoje unuke. Tako da nemojte da menjamo teze. Ne radi se o tome da obrazovni sistem treba da se prilagođava trenutnim tržišnim zahtevima, već da dete koje je svesno toga šta želi da bude u životu... Naopako se ovde postavljaju stvari. Dakle dete mora da, na osnovu konsultacija sa svojim roditeljima i svog znanja i početnog obrazovanja u osnovnoj školi odluči kuda ono želi da ide i kako će dalje da se usmeravaju njegov rad i njegova intelektualna svest o svemu onome što se dešava u društvu.

  Predsedavajući

  Hvala. Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, pravo na repliku. Izvolite.

  Đukanović Vladimir

  Hvala. Nisam želeo da tumačim uvaženi koleginicu, čak nisam ni na njeno izlaganje odgovarao, više sam na nešto drugo, ali kad ste već spomenuli, evo da ne budu varioci. Evo vam lift-monteri. Živim u soliteru koji ima 22 sprata. Pitam čoveka koji nam održava liftove – ko će to raditi ubuduće? Neće niko. Nema nikoga da ide u tu školu. To je katastrofa. Zašto? Zato što smo uništili tu vrstu zanata. To je ono što zaista može sve nas da zabrine. I nije tačno da nećemo uvoziti. Hoćemo, iz razloga što nemamo dovoljno kvalifikovane radne snage a imamo potrebu da razvijamo privredu. Ne možete privredu da razvijate ako nemate kvalifikovanu radnu snagu. Gde ona da se nauči ako nemate ovakav sistem obrazovanja? Gde to danas može da se nauči kada su sve fabrike pogasili? Jedino kada dovedete nekog stranog investitora ovde, ili nekog domaćeg, koji bi zaista voleo da proširi svoju proizvodnju tu, možete da naučite tu decu. Nažalost, nema danas velikih privrednih i društvenih sistema koji su nekada bili. Zahvaljujući gospodi koja danas prigovara dualnom obrazovanju, sve je uništeno. Jedini način na koji možete da obučite radnu snagu je ovaj. Nemojmo da se igramo time. Doći ćemo u situaciju da nemamo nikoga da radi ukoliko ovo ne uvedemo i zato čestitam na hrabrosti što ste ovo uveli. Hvala vam.

  Predsedavajući

  Hvala. (Nataša Sp. Jovanović: Replika.) Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite. (Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić, Aleksandar Marković: Kakva replika?)

  Sp. Jovanović Nataša

  Eto tako, lepo, replika, gospodine Martinoviću, Orliću, Markoviću. Kad se ne buni Đukanović, što se vi bunite? Dakle, da se malo našalim, gospodine Đukanoviću, ne možemo mi zbog vašeg lifta i tog primera da se složimo da je potrebno dualno obrazovanje. Samo pokušavam, a i sve vreme to rade poslanici SRS, da vam govorim da je problem u visokoobrazovanom kadru, a ne u onome što deca stiču kroz srednje obrazovanje. Uostalom, gospodin ministar je ovde došao da zagovori ovaj model i da ga vi izglasate, ali ne može da se ne složi sa mnom, kao i svi vi, da su toliko sposobna deca u Srbiji da, iako su gimnazijalci ili su školovani za neka društvena zanimanja, u preduzetničkim aktivnostima mogu da rade isto tako kvalitetno taj posao. Ako govorimo o tome šta traži tržište... Ali ne sme zakon da se donosi zbog toga što trenutne ili tržišne mogućnosti za određeni period to tako zahtevaju.

  Predsedavajući

  Hvala. Replika, narodni poslanik Vladimir Đukanović.

  Đukanović Vladimir

  Ja se zaista izvinjavam, ali ne vidim da će se kapitalistički sistem menjati i svakako će tržište diktirati šta se traži. I, naravno, obrazovne profile, osim ako neko ne zamišlja da ovde uvede samoupravljanje ili možda vrati socijalizam. Ja iskreno mislim da to nema neku perspektivu i zato nisam pristalica da neko sada ovde banalizuje priču zbog lifta. Pa evo, nemamo vodoinstalatere. I tu smo u deficitu. Nemamo vodoinstalatere. Hoćete da kažete da je to zbog moje kanalizacije ili je to valjda zbog svih nas ovde? Ljudi, nemojmo da se igramo sa tim. Nisu svi ovde školovani da budu menadžeri, a čini mi se da je neko želeo da ovu zemlju pretvori u te lažne menadžere i da svi žive tako što će raditi u nekoj kancelariji a da nemamo nijedan zanat. Srbiju je održao zanat; pre svega onaj seljak koji se bavio poljoprivredom, a kasnije onaj zanatlija koji je nešto privređivao. Mi po kancelarijama najmanje smo ovu zemlju podizali. Prema tome, naravno da tržište diktira i naravno da moramo da donosimo zakone kako bismo bili u skladu sa celim svetom i kako se to svuda u civilizovanom svetu radi. Hvala vam.

  Predsedavajući

  Hvala. Reč ima Nataša Jovanović, još jednom.

  Sp. Jovanović Nataša

  Samo kratko, da završim. Možemo da idemo tako unedogled, da iznosimo razne primere. Evo ja ću jedan suprotan, koji nema nikakve veze sa stečenim znanjem u dualnom obrazovanju. U Kragujevcu imamo izuzetnog majstora za pravljenje violina. Takav ne postoji u Srbiji, a kažu i u zemljama u okruženju. Imamo nekoliko porodičnih zanatskih radionica u Srbiji koje su se opredelile da proizvode bombone. Ne može to da im prođe na tržištu, svesni su toga, ali to je stari srpski zanat zato što imamo jaku prehrambenu industriju. Imamo takođe mnoge porodične firme koje se bave tradicionalnim zanatima koje su imali njihovi očevi ili dedovi, ali ne možemo zbog toga što trenutno imamo deficit u nekim zanimanjima i tim zanatima koje je pominjao i kolega Đukanović da obrazujemo naše ljude, odnosno decu i buduće generacije i da kažemo – vi to treba da učite. Možda, gospodine Đukanoviću, za 10 i 20 godina tako bude na našem tržištu, može i to da se desi, da su u zgradama osavremenjeni liftovi i da uopšte ne budu bili potrebni majstori. Šta vi znate za vreme od 20 i 30 godina, valjda se tako strateški deca vaspitavaju i obrazuju, šta će biti potrebno na tržištu, koje je promenljivo, naročito u ovim uslovima koje imamo ovde? Iskrena da budem, ja bih volela da one privredne grane u Srbiji koje su Josip Broz, komunisti i samoupravni sistem uništili industrijalizacijom tamo gde ona nije bila potrebna u Srbiji, a to je pre svega poljoprivreda, bude strateška grana, jer mi od poljoprivrede, od turizma, od prehrambene industrije možemo da živimo i da stvaramo kapital i novu vrednost i da odlično žive i naša deca, da ostaju u prelepoj Srbiji i da ne beže iz najlepših srpskih sela.

  Predsedavajući

  Hvala. Reč ima gospodin Đukanović. Izvolite.

  Đukanović Vladimir

  Koliko sam razumeo, a voleo bih da nisam u pravu, to znači da mi ne bi trebalo ništa da proizvodimo. Mi ne bi uopšte trebalo da razvijamo radnike i ne trebaju nam uopšte proizvodni pogoni. Kada kažemo – živećemo od poljoprivrede, znate, tu poljoprivredu neko mora da razvija, a da biste je razvijali, morate da imate mehanizaciju. Taj traktor mora neko i da napravi, znate. Tu poljoprivrednu mašinu neko mora da napravi. Ko će ako nemate zanatliju? Ljudi, o čemu mi ovde pričamo? Mi ovde želimo da uvedemo sistem po kome će našu proizvodnju da podižu ljudi iz kancelarija. To ne može nigde, to nigde nije uspelo. Da biste razvijali privredu, morate da imate razvijene zanate. Ne znam čemu se ovde neko suprotstavlja, tome da razvijamo privredu? Kažete – moramo da razvijamo turističke usluge. Slažem se, da, moramo da razvijamo turističke usluge, ali morate da napravite hotel, a taj hotel mora neki zanatlija da napravi. Prema tome, ne razumem o čemu se ovde radi. U svakom slučaju, drago mi je da se ovde videla velika razlika između nas, koji zastupamo da se ovo uvede, i njih, koji su apsolutno protiv toga i koji su nam uveli isključivo nekakav menadžerski sistem, koji je potpuno uništavao ovu zemlju. Hvala.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Radeta Vjerica i Martinović Aleksandar · 4 govora naizmenično · 26. oktobar 2017. · Druga sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Zajednički pretres o 7 tačaka dnevnog reda

  Cela razmena, od reči do reči

  Radeta Vjerica

  U susret današnjoj sednici, kada ćemo postavljati pitanja članovima Vlade Republike Srbije, odnosno kada će postavljati verovatno predstavnici poslaničkih grupa vladajuće većine, kao što je to inače bilo, skrećem pažnju na član 205. stav 2. Poslovnika. Vlada je bila obavezna da nas pismenim putem obavesti koji od ministara neće moći prisustvovati današnjoj sednici. Gospodine Milićeviću, Vlada je bila u obavezi da to uradi tri dana pre ove sednice, a mi smo obaveštenje da neće biti gospođa Nela Kuburović, Dušan Vujović, Aleksandar Vulin i Vladan Vukosavljević dobili pre pola sata. Dakle, Vlada Republike Srbije nastavlja da vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Ovo zaista ne može i ne sme da se toleriše. Morate da skrenete pažnju Vladi Republike Srbije, vi koji imate tu vrstu komunikacije, vi predstavnici vladajuće većine, da ih to što su, eto, pokazali dobru volju, a imaju obavezu da dođu danas, takođe obavezuje da poštuju Poslovnik Narodne skupštine. Nažalost, mi danas nećemo moći govoriti ni o povredama Poslovnika zato što radimo po Poslovniku koji narodnim poslanicima apsolutno uskraćuje, ili gotovo apsolutno uskraćuje, da rade svoj posao. Ja sam zato iskoristila da govorim… Možda ovo nije bukvalno, u skladu s ovim poslovnikom, kršenje Poslovnika, ali kršenje i vređanje dostojanstva Narodne skupštine od strane Vlade Republike Srbije jeste. Nije trebalo ovo da im dozvolite, morali ste da ih upozorite. Ili bar da se danas predsednik Vlade izvini zbog ovoga Narodnoj skupštini i građanima Srbije. Hvala.

  Predsedavajući

  Mislim da ste kroz pitanje koje ste postavili, a vezano je za povredu Poslovnika na koju ste ukazali, dali zapravo i odgovor koji sam ja želeo da vam pružim. Dakle, ne tiče se ovog dela sednice povreda na koju ste ukazali. Ono što je za nas jako važno jeste da će taj deo sednice koji će biti održan od 16 do 19 časova biti jasno i precizno definisan i uređen u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, članovima 204–209. Taj posao svakako jeste na nama i on će biti odgovorno odrađen. S druge strane, prenećemo vašu sugestiju, ali mislim da je daleko važnije da će poslanici biti u mogućnosti… Jer, slušali smo prethodnih dana od strane pojedinih poslanika opozicije da Vlada ne sme da se pojavi pred poslanicima. Evo, danas od 16 časova, poslednji je četvrtak u mesecu, Vlada će biti u Narodnoj skupštini Republike Srbije. (Marko Đurišić: Posle četiri meseca.) I vi ćete, gospodine Đurišiću, imati mogućnost da postavite pitanje. Dakle, Vlada će biti u Narodnoj skupštini. Ne mislim da sam učinio povredu Poslovnika, ali obaveza mi je da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi. (Ne.) Zahvaljujem. Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

  Martinović Aleksandar

  Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da moja uvažena koleginica, koja je inače dobar pravnik, nije baš najbolje pročitala Poslovnik, jer je rekla da oni, tj. poslanička grupa kojoj ona pripada, neće imati mogućnost da postave pitanje Vladi. To jednostavno nije tačno. Poslovnikom je regulisano da se pitanja Vladi postavljaju tako što se kreće od takozvanih samostalnih poslanika, zatim se prelazi na poslaničke grupe koje imaju najmanje poslanika, pa se tek onda dolazi do poslaničke grupe koja ima najviše poslanika. Ako će neko biti diskriminisan, uslovno rečeno, danas kada dođe Vlada, za koju smo mi iz Srpske napredne stranke glasali svim srcem, to će upravo biti, najverovatnije, daj bože da grešim, poslanici Srpske napredne stranke, a poslanici Srpske radikalne stranke će i te kako imati pravo i mogućnost da postavljaju pitanja Vladi s obzirom na broj poslanika koji imaju. Mi iz Srpske napredne stranke ćemo najverovatnije za to biti uskraćeni, ali ćemo strpljivo saslušati sva pitanja koja će biti postavljena Vladi Republike Srbije, zato što se u Narodnoj skupštini već mesecima stvara atmosfera kako Vlada Republike Srbije ne sme da dođe u Narodnu skupštinu jer se boji ove strahovite i, kao što vidite, prilično brojne opozicije. Mi ne mislimo da je tako, Vlada će danas da dođe i svi ovi veliki junaci, sva ova elita, svi ovi koji su prepametni, koji se u sve razumeju i te kako će moći da postavljaju pitanja i predsednici Vlade i ministrima u Vladi Republike Srbije.

  Predsedavajući

  Kolega Martinoviću, ne mislim da sam konkretno kao predsedavajući prekršio član 107. (Aleksandar Martinović: Ne tražim da se glasa.) Mislim da sam odgovarajući malopre narodnom poslaniku odgovorio i na ono o čemu ste zapravo vi govorili, što je bio sadržaj vašeg izlaganja, a to je da će taj deo sednice od 16 do 19 časova biti vrlo jasno i precizno uređen u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, konkretno članovima 204–209. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Zahvaljujem, kolega Martinoviću. Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

  Radeta Vjerica

  S obzirom na to da ja kao narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine, nažalost, nisam u prilici, ne sada nego inače, da predsedavam sednici, moram u skladu sa članom 32, na šta me obavezuje Poslovnik, da pomognem predsedavajućem ili predsedniku, trenutno predsedavajućem. Nije kolega bio u pravu malopre kada je govorio o povredi Poslovnika na način na koji je govorio, jer ja nisam u prethodnom javljanju želela da izazivam replike. Ja prosto želim, mi želimo da građani Srbije znaju apsolutnu istinu i o odnosu Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini i o svemu onome što jeste od interesa za građane Srbije. Mi srpski radikali imamo pripremljena pitanja za predstavnike Vlade Republike Srbije, kao što se zna, imamo ih uvek. I ozbiljna pitanja postavljamo, od interesa za sve građane i za državu Srbiju, svaki put kada nam to Poslovnik dozvoljava. Nisam ja rekla da mi nećemo biti u prilici da postavljamo pitanja, već sam rekla da će, nažalost, najverovatnije pitanja moći postaviti samo predstavnici vladajuće većine. I, naravno, pošto tamo ima 14, 12, 15, ne znam tačno koliko malih poslaničkih grupa, oni će svi da se izređaju, da se potroši vreme. Daj bože da je kolega Martinović u pravu, bilo bi interesantno za građane Srbije da danas srpski radikali budu u prilici da postave pitanja članovima Vlade Republike Srbije. Iskreno se nadam da će se to i desiti. Ako budete predsedavali, gospodine Milićeviću, povedite računa ko koliko vremena govori. Nemojte onome da produžite dve sekunde, onome deset, onome dvanaest, pa da i ono malo vremena što imamo bude potrošeno neposlovnički. Hvala.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Evo, vi ste pričali jedanaest sekundi više. Moguće je da će me kritikovati. Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Vjerica Radeta: Ne.) Zahvaljujem. Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

  Martinović Aleksandar

  Zahvaljujem. Zaista, bez želje da… Ukazujem na povredu člana 27, ne tražim da se glasa i ne želim da ulazim dalje u ovu polemiku. Prosto, zbog javnosti želim da kažem da će mnogo više šanse da postave pitanje Vladi imati narodni poslanici iz Poslaničke grupe SRS koja ima 22 poslanika, nego Poslaničke grupe SNS koja ima 103 poslanika. Svi su, gospodine Mirčiću, naši. Poslanička grupa SNS ima 103 poslanika. Govorim o poslaničkoj grupi, ne o izbornoj listi. To bi trebalo da znate. Evo, gospodin Mirčić čak ne zna ni koliko poslanika mi imamo. (Predsedavajući: Nemojte direktno obraćanje, obraćajte se meni.) Dakle, 103 poslanika Srpske napredne stranke će imati manju mogućnost da postave pitanja Vladi Republike Srbije nego poslanička grupa koja ima 22 poslanika. Sad je skoro pola jedan, još nekoliko časova nas deli od tog dela sednice. Videćete, mnogo su veće mogućnosti da dame i gospoda iz Srpske radikalne stranke postavljaju pitanja Vladi nego mi iz Srpske napredne stranke, iako nas ima 103 a njih 22. Mi takođe imamo pitanja za Vladu Republike Srbije, pre svega za predsednicu Vlade, o temama koje su bitne za građane Srbije. Ali, bez obzira na to, mi ćemo biti na tom delu sednice i baš nas zanima koja pitanja će biti postavljena Vladi i kako će Vlada na ta pitanja da odgovori.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Radeta Vjerica i Orlić Vladimir · 8 govora naizmenično · 12. oktobar 2017. · Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Državni službenici: stručno usavršavanje i preuzimanje službenika

  Cela razmena, od reči do reči

  Radeta Vjerica

  Da podsetimo, radi javnosti, da danas govorimo o amandmanima na izmene i dopune Zakona o državnim službenicima, da je ovome prethodila rasprava, takođe o amandmanima, o nacionalnoj akademiji za javnu upravu, koju nameravate da uvedete. Prema mišljenju nas srpskih radikala, apsolutno nepotrebno. Govorili smo, naravno, o tome i u načelnoj raspravi i po amandmanima. I sad gledajte, u ovom članu 3, čije mi brisanje predlažemo, vi govorite o stručnom usavršavanju, osposobljavanju pripravnika koje će raditi neki mentori i kažete – to će po pravilu biti državni službenici i zaposleni koji imaju značajno iskustvo. Šta znači značajno iskustvo? Da li su godine radnog staža i značajno iskustvo? Nisu. Često, nažalost, nisu, zato što se zapošljavaju ljudi koji sami u momentu zapošljavanja ne ispunjavaju uslove, odnosno formalno ispunjavaju. To su ljudi sa na čudan način dobijenim diplomama i oni za neki broj godina steknu to, kako ste napisali, značajno iskustvo. Jednostavno je neprihvatljivo da u zakonu stoje ovako neodređeni termini. Zakon mora biti precizan, da svako ko ga primenjuje može to da uradi a da se ne razmišlja o eventualnoj zloupotrebi. Dalje kažete da taj mentor ima to značajno iskustvo u obavljanju relevantnih poslova. A šta su to relevantni poslovi? Valjda je svaki posao relevantan za ono zbog čega treba da se radi. I kako ćete vi procenjivati ko su vam ti mentori? Evo, cela Srbija se smeje, recimo, ovima iz Grada Beograda koji bi opet, na narednim izborima, da budu vlast u Beogradu. Ovo su radili službenici lokalne samouprave, pa su napisali, govorim o onim tablama na autobuskim stanicama u gradskom prevozu, pa Košutnjak piše latinicom i ćirilicom ali ćirilicom piše „Košutnjak“, pa onda Svetosavska ulica piše „Sveto-savska“, onda ulica Danila Kiša, u reči Kiša slovo „i“ latinično, inače ćirilica, pa „Šumadiski trg“ itd. Dakle, ovo je slika tog partijskog zapošljavanja protiv kojeg smo mi. Dakle, mi nismo generalno protiv zapošljavanja ljudi koji su članovi političkih partija, naprotiv, to nama uopšte ne smeta, ali je ovo slika onoga što se priča godinama – kupljene diplome, dobijanje diploma pod čudnim okolnostima, poklonjene, kupljene, dobijene na ovaj ili na onaj način. Ovo je bruka i sramota. I ovo govori o tome koliko vama ne trebaju nikakve akademije. Treba vam, gospodo iz vlasti, malo morala i malo mere u zapošljavanju onih koji vam obezbeđuju kapilarne glasove. Hvala.

  Predsedavajući

  Po amandmanu reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Hvala. Svakako se uvek slažem sa obrazloženjem koje smo dobili u mišljenju Vlade kada je ovako koncizno sastavljeno, nego čisto na temu ovog obrazloženja predlagača koje smo upravo čuli. Možda treba biti oprezan u zaključcima, možda treba staviti akcenat na to da li su neke stvari koje su, ja potpuno verujem da je to sve, kako je sad rečeno, tako, i zatečeno tako, i uslikano, da tu nikakvih falsifikata nema, nego da je možda stvar ažurnosti da se te stvari koje su tako napravljene brže zamene za one ispravne, jer meni, na osnovu nekog iskustva koje imam, deluje potpuno izvesno da su te stvari nastale, i tako pogrešno i nakaradno napisane, negde otprilike u vreme kada je Dragan Đilas vodio Beograd a po upravnim i nadzornim odborima u Gradu Beogradu postavljao sve listom kadrove jedne istaknute desničarske, žustre i opozicione stranke, jer su mu tad trebali za neko potkusurivanje. Tako da, vrlo je moguće da je taj problem sa tim neznanjem i nestručnošću nastao tada, a da sad treba da se to reguliše i sanira kada smo ga već videli i slikali. Treba, slažem se. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

  Radeta Vjerica

  Ovo je delo Gorana Vesića, koji je, inače, bio Đilasov saradnik a sada je čovek od najvećeg poverenja Aleksandra Vučića. Ovo su zaista najsvežiji podaci. Ko je bio u upravnim odborima Dragana Đilasa, odnosno Gradske uprave Beograda, gradskih javnih preduzeća, najmanje ima pravo da govori neko kome je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, kome je ministar Goran Knežević i ne znam više koliko da ih nabrajam. Više od polovine vaših najistaknutijih stručnjaka, gospodo iz vlasti, predstavnici su upravo tog „žutog preduzeća“, kako ih nazivate, a jeste u pitanju „žuto preduzeće“. Tako da, ako ste mislili da ste bili onako duhoviti, nije vam nešto uspelo. Da, odbornici Srpske radikalne stranke su bili članovi upravnih odbora i nemamo nikakav problem da o tome govorimo. Mi smo uvek zastupali stav da na lokalnom nivou možemo da sarađujemo sa svima, sa onima za koje to zaključe naši lokalni odbori i to je razlog zbog čega smo u koaliciji u dosta opština sa Srpskom naprednom strankom. Dakle, jednostavno, naši lokalni odbori donose odluku, procenjuju kakvi su ti ljudi u tim drugim strankama sa kojima bi mogli da idu u koaliciju i to tako funkcioniše. Mi mislimo da je to demokratski i da nema potrebe kriti se iza bilo kakvih odluka. Mi srpski radikali smo uvek bili apsolutno otvoreni i pred javnošću i pred svima koje to interesuje. Hvala.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, koleginice. Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, replika. Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Zahvaljujem. Pošto vidim da se delimično slažemo ali se ne razumemo do samog kraja. Naravno da ja nisam pomenuo slučaj koji sam pomenuo ni zbog SNS ni zbog sposobnih ljudi koji jesu u SNS nego upravo zbog tih upravnih i nadzornih odbora i učešća u tim upravnim i nadzornim odborima kod tajkuna Dragana Đilasa od strane onih koji su to upravo sada i potvrdili. Dakle, ja sam na taj slučaj mislio. Kažem, cenim da je nekako baš u to vreme došlo do ovih problema o kojima smo pričali malopre. E sad, to što se određena stranka opredeljuje za koalicije na lokalu na osnovu onoga što proceni da je dobro, tu nije ništa sporno, to je pravo svakoga i ja u to ne ulazim. Zahvaljujem na svojevrsnoj potvrdi što u tom kontekstu smatraju da je Dragan Đilas bio dobar i da je sarađivati sa njim bilo dobro, verovatno na isti način kao i sa „žutim režimom“ u AP Vojvodini, iz istog razloga. Ja u te motive ne ulazim, samo kažem da treba biti oprezan pa voditi računa kad su problemi mogli da nastanu i koliko je čije učešće, lično ili posredno, ali učešće u tim problemima o kojima bi voleo da govori. Hvala.

  Predsedavajući

  Koleginice Radeta, smatrate da ste pogrešno protumačeni? Omogućiću vam dodatna dva minuta, ali vas molim da ne izazivamo dalje replike, da možemo nakon toga da nastavimo sa radom. Izvolite.

  Radeta Vjerica

  Ja nisam izazvala repliku ni prvi put i, zaista, ovo poturanje izborne kampanje za Beograd na ovaj način je neprimereno, potpuno se slažemo. Mi vodimo otvorenu kampanju. Mi kažemo Beograđanima, idemo od vrata do vrata i kažemo – legalizovaćemo Beograd, uradićemo ono što niko nije uradio za 20 godina, uradićemo ono što naprednjaci lažu pet godina da će da urade a ovi pre njih još 15 godina. Mi na taj način vodimo kampanju, a ne na ovakav način nekakvog podmetanja. Ali ovde postoji još nešto. Očigledno je da neki ljudi vlast poistovećuju sa jednim čovekom. To su ovi što misle da je Vučić i predsednik države, i premijer, i gradonačelnik, direktor javnog preduzeća, predsednik kućnog saveta itd. Oni misle da je Dragan Đilas bio, odnosno, kako kažu, da smo mi bili u vlasti Dragana Đilasa. Ne, tada je Dragan Đilas bio gradonačelnik i tu ništa nije sporno. Kao što je sada Siniša Mali gradonačelnik. Doduše, rekao je Vučić da će podneti ostavku, ali još mu nije dao da potpiše. Dakle, to je pogrešno poimanje politike i mi želimo, zbog toga uopšte i intervenišem, inače me uopšte ne bi dodirivalo ovo što je kolega pre rekao, ali jednostavno mora javnost da zna ko na koji način u ovoj državi vodi politiku. Mi srpski radikali vodimo otvorenu, jasnu, nikad ništa skriveno. Sve što smo uradili uvek smo obelodanili, uvek su građani znali zbog čega to radimo. Kako su to građani nagrađivali, mi smo poštovali volju kakva god da je, kao što ćemo i posle beogradskih izbora poštovati volju građana, koji će sigurno razumeti da jedino mi, srpski radikali, u Beogradu vodimo čistu beogradsku politiku u interesu svih građana. Hvala.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Kolega Orliću, imate osnova za repliku, ali molba i vama, da možemo nakon toga ipak da se vratimo na dnevni red. Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Naravno, gospodine predsedavajući, ja sam samo želeo da nastupim konstruktivno, kao što radim uvek. Dakle, da sa svoje strane pohvalim i otvorenost i jasnu politiku. To su sve odlične stvari. Dakle, i to otvoreno nastupanje sa Draganom Đilasom u nadzornim i upravnim odborima, i to što se to ne krije, mada bi bilo i neprimereno uopšte pokušati da se sakrije jer to svi znaju, ali to je dobro i ja to sa svoje strane pohvaljujem. Pohvaljujem i opažanje da nije Dragan Đilas bio jedini umešan u to što se, nažalost, moram da kažem, dešavalo sa Beogradom do momenta dok nije ispraćen u sramnu istoriju, potpuno zasluženo. Mi smo baš pre neki dan podsećali ovde „žuto preduzeće“ da su sami izneli ocenu da su u tome jednako učestvovali, dakle da nije to isključivo zasluga Dragana Đilasa. U tome su oni koji su sedeli u tim upravnim i nadzornim odborima sedeli zajedno sa „žutim preduzećem“ i Draganom Đilasom. E sad, to kolika je čija specifična težina bila, kakva i u kom trenutku, i to je poznato. U tom smislu, nemojte da se iko ljuti što pominjemo baš Dragana Đilasa, zna se ko je tu kolo vodio. Ali nemojte ni da se zavaravamo od strane organizacije u kojoj je elementarna stvar bilo kakvog ustrojstva mišljenje jednog čoveka da se pokreće uopšte bilo kakva priča na temu da li mi zamišljamo da je nešto organizovano na osnovu nečijeg ličnog mišljenja ili nije, to nikakve veze sa ozbiljnošću nema. Da je to rekao ko drugi, pa da uđem u bilo kakvu raspravu, ali oni koji funkcionišu isključivo po sistemu fan-kluba jednog čoveka, mislim da stvarno ne treba da otvaraju tu temu. Što se tiče rezultata, mi ćemo ih, naravno, upoređivati, kao i u ovoj kampanji za Beograd, dobre stvari koje je postigla gradska većina SNS. Svi dobri rezultati i svi uspesi biće upoređeni sa katastrofom koju je ostavio Dragan Đilas ali i svi oni koji su sa njim sedeli zajedno u tim upravnim i nadzornim odborima. Hvala.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Izvolite, ali vas zaista molim da se vratimo na dnevni red.

  Radeta Vjerica

  Zaista mislim da neće biti dalje razloga za repliku. Samo želim da kažem, ako su ovo jedine primedbe na Srpsku radikalnu stranku i ako ćete jedino na ovaj način voditi kampanju protiv nas na sledećim beogradskim izborima, onda, gospodo, navalite, ali vodite računa o Vesiću, o Malom, o ostaloj ekipi, ostaloj bulumenti koja je uništila, opljačkala, nastavila ono što je radio Đilas, što nije sporno. Nije sporno da je Đilas to isto radio, ali ništa niste promenili u odnosu na ono što je radio Đilas. Dakle, ako mislite da možete povezati Srpsku radikalnu stranku sa Draganom Đilasom, sa Demokratskom strankom ili već nekim pojavnim oblikom, ne znam ni gde je sad Dragan Đilas, onda ste zaista vi čudotvorci. Hvala.

  Predsedavajući

  Kolega Orliću, možete i vi da zaključite kroz repliku i da se vratimo na dnevni red.

  Orlić Vladimir

  Zbog toga što posebno uvažavam vas, gospodine predsedavajući, biće ovo verovatno najkraća replika danas. Šta je ko nastavio, dovoljno se vidi u činjenici da je taj Dragan Đilas sa tim ljudima koji su sedeli sa njim zajedno u tim upravnim i nadzornim odborima ostavio dug Beogradu od 1.200.000.000 evra. Oni koji su delegirani od strane Srpske napredne stranke da se o Beogradu staraju, taj su dug prepolovili. Toliko na temu da li se nešto nastavilo ili je pak okrenuto u dobrom i ispravnom smeru. Takvih primera ima sijaset i pričaćemo mi o njima nadugačko i naširoko kad se budemo bavili Beogradom podrobnije, ali hoću konstruktivno da završim ovo i da zahvalim na još jednoj potvrdi, koju smo čuli malopre, da je to što je Đilas ostavio bila katastrofa. Samo da se ne zaboravi u svemu tome ko je sa njim zajedno tu katastrofu pravio kroz te upravne i te nadzorne odbore. Ništa više od toga. Hvala.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Tepić Marinika i Orlić Vladimir · 4 govora naizmenično · 12. oktobar 2017. · Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Državni službenici: stručno usavršavanje i preuzimanje službenika

  Cela razmena, od reči do reči

  Tepić Marinika

  Zahvaljujem. Pokušaću ukratko da prepričam sadržaj ovog amandmana. Mi smatramo, i to ovim amandmanom pokušavamo da izvedemo, da Nacionalnoj akademiji za javnu upravu naročito treba da pomognu stručni ljudi, profesionalci iz Službe za upravljanje kadrovima koji su dosada obavljali ovaj posao usavršavanja državnih službenika, jer je iz dosada priloženog, dosada raspravljanog i po koji ko zna put ponovljenog s moje strane, a ja ću još jednom reći – gospodine ministre, vama je zaista potrebna pomoć profesionalaca; bez ikakve ljutnje, svima nama uvek treba dodatno znanje, i članovima Vlade i predsednici Vlade, koja povrh svega, iako vi ne znate, potpisuje dodatno, bez uvida i znanja u ono šta potpisuje, nepismene predloge zakona i predloge za izmenu zakona. Dakle, ljude koji su godinama radili ovaj posao, iz Službe za upravljanje kadrovima, koju vi sada razvlašćujete od ovog posla i uzimate im pretežan deo nadležnosti svodeći ih na jednu evidencionu organizaciju rada mislim da treba dodatno sačuvati i da se na njih osloni priprema budućih zaposlenih u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, da se ne odričete tako lako profesionalaca iz Službe za upravljanje kadrovima i da oni u nekoj budućoj organizaciji koja, politički svakako, treba da posluži za dodatno obučavanje, kao što sam rekla, zaposlenih u javnoj upravi kako da se brže, bolje, jače razvoze po mitinzima SNS-a u radno vreme a da nam opštinske i gradske uprave zvrje prazne već od podneva kada se to dešava. Dakle, da se nastavite oslanjati na profesionalce iz Službe za upravljanje kadrovima i da koliko-toliko pameti i razuma bude za buduće ljude koji budu polaznici ove Nacionalne akademije. Hvala vam.

  Predsedavajući

  Hvala. Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Pa ni ovde osnov ne mora da bude previše važan ukoliko je suština predloga da nešto bude dovoljno pismeno. Ja sam to opet sad čuo u obrazloženju. Moram da predložim da se ipak ne prihvati amandman, upravo iz tih razloga koji se tiču pismenosti, jer ovde je predlog da se nešto u Akademiji za javnu upravu, kako je napisao predlagač, „obvalja“. Tako da, pismenost je ovde očigledno na zavidnom nivou, kad već govorimo i o njoj, i o tom znanju, i o iskustvu, i o svekolikoj stručnosti. Ako je suština nečijih nedoumica pitanje kadrova, moram da kažem ovom prilikom da zaista žalim što se kadrovski potencijal propalog dosovskog kandidata Jankovića u međuvremenu stopio, što su ga napustili svi saradnici, što će verovatno uskoro ostati u Pokretu sam. Ako to za nekoga znači dobar dodatni prostor da se ponovo preporuči istom za saradnju, to je sve u redu i to je sve legitimno, ali neće se proći bolje u tom i takvom društvu od onoga kako se prošlo prethodni put. I to treba imati na umu, pored ove pismenosti koja nedostaje. Hvala.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Po amandmanu, narodna poslanica Marinika Tepić. Izvolite.

  Tepić Marinika

  Još jednom ste dokazali da ne čitate amandmane niti da znate šta stoji u zakonima koje pokušavate da promenite, jer biste drugačije znali šta naša amandmanska intervencija znači, a naročito da ne čitate ono što vam je posao, bar u ovom sazivu, a to je ono što predlaže vaša predsednica Vlade, za koju vaše kolege ne znaju ni kako se zove pa je zovu Brbalić i dalje. Dakle, bez obzira na slovne greške, kojima vi možete da se rugate, ako vam je jedini protivargument to što ćete pokušati politički da dezavuišete na moju adresu nešto što nema veze s ovim amandmanom i da je to vaše znanje o zakonima i amandmanima, svaka vam čast. Pojma nemate o čemu ste govorili, pojma nemate o čemu govori ovaj zakon, ne znate kakav je sadržaj amandmana, ne znate zašto su obrazloženi. Ako se pozivate na ozbiljnu raspravu, hajde onda da to tako i učinimo, a ne da letite po nekim temama koje su samo vama važne a ne ovom parlamentu.

  Predsedavajući

  Koleginice Tepić, nema razloga da se na takav način direktno obraćate kolegi Orliću. On se nije obraćao vama, on je govorio, koliko sam shvatio, o gospodinu Jankoviću. Želite po amandmanu? Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Mada je ovo bilo i pravo na repliku, ali kako god vi kažete, ne sporim. Na temu nečitanja, ja mislim da sam upravo maločas pročitao šta je predlog amandmana. Evo još jednom. Član 5, ja ovde vidim reč, nakon „javnu upravu“, zapeta – „obvalja“. Dakle, ako pričamo o pismenosti i da neko ima zamerku na istu, kako je moguće da ovakav predlog daje? Kako je moguće da ne razume i vidi nešto sporno u tome što ja to pročitam ovde naglas? I onda je komentar šta? Da nisam pročitao. Jesam upravo, i maločas i sada ponovo. Što se tiče imanja i nemanja pojma, bože moj, ja verujem da, shodno potrebi, mogu da imam ili nemam pojma, zavisno od toga šta zaključim da mi u datom momentu više odgovara. Problem je što neki drugi tu nikakvog izbora nemaju. Hvala.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Rasim Ljajić i Pavlović Sonja · 4 govora naizmenično · 12. oktobar 2017. · Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Elektronski dokument, e-identifikacija i usluge od poverenja

  Cela razmena, od reči do reči

  Rasim Ljajić

  Moram da kažem da je u našem prvobitnom predlogu bila odredba koju ste vi kroz amandman istakli. Međutim, Sekretarijat za zakonodavstvo je smatrao da ne možemo ovim zakonom regulisati pitanje arhivske građe, odnosno da izmenama propisa u jednoj oblasti regulišemo neku drugu oblast. Tako da su to bili razlozi zašto nismo mogli da prihvatimo ovaj amandman.

  Predsedavajući

  Hvala, ministre. Na član 6. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Tatjana Macura i Ljupka Mihajlovska. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sonja Pavlović, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Zoran Živković. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Reč ima narodna poslanica Sonja Pavlović. Izvolite.

  Pavlović Sonja

  Za ovaj amandman mi je izuzetno drago što je prihvaćen, jer to je jedan od primera gde negde uvek stavljamo sa strane osobe sa invaliditetom; namerno ili sasvim slučajno, što mislim da je ovde o tome reč. Tu smo reči da treba da su dostupni osobi sa invaliditetom zamenili rečima: „jednako su dostupni i osobama sa invaliditetom“, a reči: „u meri u kojoj je to moguće“ brišu se. Čim mi stavimo mogućnost, u meri u kojoj je to moguće, to znači da nešto nije obavezujuće. Mi smatramo da to apsolutno ne sme da se desi i da predlog ovog zakona treba da drži do jednakosti svih građana, u ovom slučaju osoba sa invaliditetom. Kasnije se podzakonskim aktima, raznim priručnicima. Kao što, recimo, u građevinarstvu imamo priručnik o pristupačnosti za osobe sa invaliditetom i stara lica, isto tako će se ovde napraviti neka podzakonska akta, ja to tako vidim, gde će se ostvariti mogućnosti da osobe sa invaliditetom imaju jednak tretman kao i sve druge osobe u ovom zakonu. Hvala najlepše.

  Predsedavajući

  Hvala. Izvolite, ministre.

  Rasim Ljajić

  Moram da kažem da smo mi u potpunosti preuzeli formulaciju koja postoji u evropskoj direktivi, vezano za osobe sa invaliditetom. Međutim, s obzirom na veliki broj amandmana na ovaj član, odabrali smo jedan izbalansirani pristup, koji postoji u vašem amandmanu. Dakle on je nešto više od onoga što smo mi ponudili ali, opet, i manje od onoga što je traženo nekim drugim amandmanima, tako da nam se čini da smo ovde pomirili neke dve krajnosti koje smo imali i sprečili svaki vid politizacije ovog člana.

  Predsedavajući

  Hvala. Izvolite, Sonja Pavlović.

  Pavlović Sonja

  Zahvaljujem se ministru Ljajiću na odgovoru, zahvaljujem se i na njegovom pristupu ovoj problematici. Možda je veliki broj amandmana na ovaj član bio iz tog razloga što se ovde podzakonska akta i priručnici i pravila, kad su u pitanju osobe sa invaliditetom, ne poštuju do kraja. Znači, mi imamo u zakonodavstvu potpuno pravilan tretman tih osoba, a onda implementacija toga u realnom životu zapravo nije takva. Eto, mi smo želeli da u ovom zakonu ne postoji mogućnost da može i ne mora da bude jednako dostupno osobama sa invaliditetom, međutim iskustvo nam je pokazalo da ovde, nažalost, na našem podneblju mora da stoji – mora da bude jednako dostupno osobama sa invaliditetom. Hvala najlepše.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Orlić Vladimir i Ćirić Goran · 5 govora naizmenično · 9. oktobar 2017. · Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Nacionalna akademija za javnu upravu: osnivanje

  Cela razmena, od reči do reči

  Orlić Vladimir

  Zbog one opaske o, kako je rečeno, nesposobnim kadrovima SNS-a na lokalu. Ako je merilo sposobnosti apsolutna devastacija one sredine koja ti je poverena na upravljanje, onda čak možemo da se složimo. Takvu sposobnost kakvu je pokazalo „žuto preduzeće“, sposobnost da apsolutno detaljno i precizno, potpuno pedantno uništi sve što im je povereno, mi zaista nikada nismo pokazivali niti nam je stalo da tu sposobnost posebno razvijamo, između ostalog, sposobnost onoga ko je ovde nastupio vrlo hrabro. Al' već je čuven. Praktično je u priču u Srbiji ušao po tome da je za četiri milijarde uspeo da zaduži svoj grad, da je taj grad za vreme njegovog tzv. upravljanja i te čuvene sposobnosti bio i bez struje i bez vode, da je za njega mario mnogo manje koliko za lokalne ugostiteljske objekte i već čuvene cehove. Ako nije ušao u Ginisovu knjigu rekorda sa stotinama pivskih boca za noć, ja ne znam po čemu će. Podjednako uspešno kao i onaj Paraćin, koji često pominju ovih dana, iz istog preduzeća, a gde se opet kadriralo od strane onoga koji je ovde podjednako glasan i sposoban. Njegov kadar tamo uspeo je da od mesta koje je bilo među najboljima u Srbiji što se tiče nezaposlenosti napravi mesto gde je nezaposlenost danas procenjena na oko 40%. Alal vera za te tako dobre rezultate. Koje ne može da vidi investitora jednog, zato što to neko tamo namerno sistematski i planski ne dozvoljava, koje simulira neku privrednu aktivnost. Tako sposobno i tako dobro kako samo oni umeju, a kako mi nikada nismo želeli da radimo, jer nas nešto drugo zanima. To je drugo je korist građana Srbije. Možda je najsnažniji kontrast između tog njihovog sposobnog i ovog našeg kako jeste, je li, njihovih milijardu i dvesta miliona evra duga u Beogradu i naš rezultat koji je taj rezultat prepolovio. Da danas oni ne umeju dalje od toga ni bolje od toga govore sami. Da li možda onda kada kažu da im je tajkun Dragan Đilas lepo ime? (Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega.) Sa time završavam, gospodine predsedavajući. Ili onda kada sami kažu, a to danas kažu, da nije Đilas tu devastaciju napravio sam, radilo je to celo „žuto preduzeće“.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, kolega Orliću. (Radoslav Milojičić: Replika.) Imate osnova za repliku, samo da li se za repliku javlja gospodin Goran Ćirić ispred poslaničke grupe? (Da.) Izvolite, gospodine Ćiriću.

  Ćirić Goran

  Po ko zna koji put pomenuti podaci koji apsolutno ne odgovaraju istini. Ta priča, da krenemo od dugova Grada Beograda, priča o milijardu i dvesta miliona evra je nešto što možemo da pročitamo i analiziramo onog trenutka kada stavite na dnevni red i analizu Izveštaja Fiskalnog saveta. Dakle, često se pozivate na Fiskalni savet i, kada pogledate analizu Fiskalnog saveta i stanja finansija i u Gradu Beogradu i u Kragujevcu i u Nišu i u Novom Sadu, videćete da taj iznos niko nigde ne pominje, makar niko od stručnih i odgovornih, kompetentnih lica. Pominje se iznos od 420.000.000 evra, a o dugovima Grada Beograda i svih javnih preduzeća u njemu ćemo tek videti izveštaje. Izveštaj o Kragujevcu i nekim velikim gradovima i stanju budžeta u Kragujevcu, o kome se govori u smislu vrlo brzog ili bliskog mogućeg bankrotstva, nažalost... Ne prizivamo tako nešto, ali znamo da su mnogim odlukama i vođenjem tih gradova nekompetentni ljudi dovodili lokalne sredine u veoma velike probleme. I o tome govori Izveštaj Fiskalnog saveta, govorim o zvaničnim podacima, ne govorim o nagađanjima i o priči rekla-kazala. Sam ministar državne uprave i lokalne samouprave će imati velike izazove u mnogim opštinama i gradovima, to je apsolutno jasno, ali veliki deo odgovornosti nosimo i mi ovde u Skupštini, posebno skupštinska većina, koja je izglasavala zakone, seriju zakona koji su Srbiju vodili ka sve većoj centralizaciji, sve manjem prihodu lokalnih samouprava, sve manjim transferima, a očigledno i nesposobni kadrovi svojim upravljanjem dovode do takvog stanja finansija, pre svega u najvećim gradovima je to najvidljivije. Još jednom, govorite o zvaničnim podacima, ne o pričama reklakazala i opominjanjima nekih gradonačelnika koji su ovde ostavili veliki trag.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, kolega. Kolega Orliću, vi ste u sistemu. Želite repliku? (Da.) Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Hvala lepo. Hvala i na svojevrsnoj potvrdi da je za njih i dalje, kako su sami kazali pre neki dan, tajkun Dragan Đilas lepo ime, kao i na potvrdi onih reči, takođe pridošlih iz njihovih redova ovih dana, da to što je napravio, tako kako je napravio, a možemo o tome da pričamo detaljnije, nikakvih problema nema, Dragan Đilas nije napravio sam, u tome je učestvovalo kompletno „žuto preduzeće“. To su njihove reči, objavljene u „Nedeljniku“, koji je njima blizak. Dakle, ja nemam ni jedan jedini razlog da sumnjam u verodostojnost te izjave. Što se tiče tih fenomenalnih rezultata i, još jednom, njihove sposobnosti da devastiraju, to što pominju u Izveštaju Fiskalnog saveta a odnosi se, na primer, i na Kragujevac i na Smederevsku Palanku i na Paraćin, pa i na Beograd, sve su redom rezultati postignuti za vreme sposobnih kadrova „žutog preduzeća“. Dakle, sve je to ono što su postigli sami. Ako se time diče, ništa sporno nije. Samo nek to kažu lepo, glasno i jasno. Što se tiče Fiskalnog saveta i podatka za milijardu i dvesta miliona, sam je Fiskalni savet rekao – ne, nije u taj broj ušao ni dug javnih preduzeća, nije ušao ni dug opština, ne, nisu ušle kamate. A sad samo da neko odgovori na pitanje – da li to znači da svi ti dugovi ne postoje? Da li to sve zajedno znači da, ako nije ušlo u taj njihov zbir, taj novac ne treba da se plati? Da li to sve zajedno znači da Beograđani nisu opterećeni u tom iznosu samo zato što nije zapisano u toj sumi? Ili možda ima smisla i neke logike reći a koliki su tačno rezultati kad se sve te lepe sposobnosti, pojedinačno i po raznim osnovama, tajkuna Dragana Đilasa i tog „žutog preduzeća“ koje je, kako samo kaže, zajedno sa njim uništavalo Beograd, kad se sve lepo izračuna i vidi koliko su napravili? Očigledno je da ima smisla računati sve lepo, zbirno, sumarno, pa podvući crtu. Kad se ta crta podvuče, rezultat su Beograđani već jednom rekli – od štetočina, ne, hvala, ništa dobro se ne očekuje, nije bilo ni pre neku godinu, neće biti ni ove, ni sledeće, kad god da ih budete pitali sledeći put. Hvala.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Kolega Ćiriću, repliku želite? (Da.) Izvolite.

  Ćirić Goran

  Dakle, govorite o dugovima javnih preduzeća, o radovima koji su se radili u Beogradu u vreme Demokratske stranke, i ne samo Dragana Đilasa nego i Neše Bogdanovića i gradonačelnika koji su ostavili tragove i učinili grad Beograd boljim od onoga kakvim su ga zatekli, sigurno, posebno posle 1999/2000. godine. I ostaju i mostovi kao tragovi, ostaju i efikasno urađeni projekti, i ulice, i bulevari, ali ono što je još važnije od tog betona, od tog asfalta, jeste odnos prema ljudima, prema socijalno najugroženijima, prema onima koji primaju penzije – a ovde su imali tu vrstu podrške i nismo imali smanjenje penzija 10% kako to imamo u poslednjih pet godina. E, to je odnos odgovornih ljudi u gradu, to je odnos prema ljudima pre svega, a ne prema betonu i prema neefikasnim projektima, kakve nažalost možemo da vidimo danas u Beogradu. Da li ste vi ponosni na ovo što se danas dešava u Beogradu, na način na koji on funkcioniše i na način na koji se vode projekti koji su započeti? Svako normalan će se radovati svakom novom projektu, svakoj novoj ulici, svakoj novoj fontani koja ima svoju logiku i koja bude urađena na efikasan i racionalan način, dovoljno jeftin, onako kako je prihvatljiv za ljude. Ali način na koji se vode ovi projekti u Beogradu u ovom trenutku govori o tome da ni na koji način ne razmišljaju o ljudima, o njihovim potrebama i njihovoj mogućnosti da se kreću po gradu i obavljaju normalno svoje funkcije i svoj život. Dakle, suština vođenja grada nisu samo beton i mostovi, samo škole i obdaništa. Jeste i to, a posebno su se gradili u to vreme kada je DS nosila najveću odgovornost, ali pre svega su odgovornost prema ljudima, zaštita njihovog socijalnog statusa i uslovi u kojima će i deca i svi nemoćni boraviti i napredovati.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Replika, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Briga za socijalno ugrožene i za one kojima je pomoć potrebna – sjajno, samo fraza. Da nije ostalo na nivou samo fraze i dugovanja svega toga što je trebalo da bude obezbeđeno tim ljudima, dugovanja upravo od strane tog Dragana Đilasa, tajkuna, i njemu podređenog „žutog preduzeća“, u gradu Beogradu, možda bi imalo smisla pričati o tome. Kad se taj novac nije isplaćivao, nema smisla nikakvog da pričamo dalje, nego dobri i korisni projekti i podrška svemu onome što se u Beogradu danas stvara i zida a dobro je i korisno, je l' tako? Na primer, „Beograd na vodi za Menhetn na Balkanu“ – u vreme kada i čije? Da nije slučajno baš tog pomenutog Dragana Đilasa, koji je zadužio Beograd za milijardu i dvesta miliona evra? Pogleda čovek datum; pazi, stvarno jeste. Samo, u čemu je stvar? Tada je to bila dobra ideja zato što se neko njom hvalio i kitio, nesposoban da je realizuje i ostvari. Danas, kada se to zaista dešava, kada svako svojim očima vidi da se „Beograd na vodi pojavljuje“, da niče, svaku tačku u Beogradu da markirate, možete sa nje da vidite kako napreduje to gradilište. E, danas to ne valja, danas je to katastrofa, danas je tim nekima zbog njihove sopstvene nesposobnosti da urade ono o čemu su samo pričali to katastrofa, to je loše. Šta su rekli danas, i neko pranje para? A bila je priča i da od toga neće biti ništa. E, danas je ono stecište nehigijene, narkomana, pacova, đubreta bolje nego ovo što se dešava. Toliko o odgovornom odnosu prema korisnim projektima infrastrukture. Fontana, kako beše, dobra, korisna, funkcionalna i dovoljno jeftina? Ovako je izgledala i ovako je bila zamišljena, ovako se pored njene slike fotografisao baš taj Dragan Đilas sa i dalje aktuelnim predsednikom gradske organizacije „žutog preduzeća“. Onda su je hvalili i njom se reklamirali, međutim šta?, nisu bili sposobni da je urade. Danas, kada je napravljena, a pričaćemo mi, vidim, o ovome još uvek, šta je problem? Što je koštala koliko je koštala, a ne kao što su oni najavili, tri puta više nego što je stvarno urađeno. Sada ne valja?

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Jovanović Neđo i Obradović Boško · 4 govora naizmenično · 9. oktobar 2017. · Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Nacionalna akademija za javnu upravu: osnivanje

  Cela razmena, od reči do reči

  Jovanović Neđo

  Zahvaljujem se, predsedavajući. Mi u poslaničkoj grupi SPS nismo iznenađeni fascinacijom predsednika tzv. Srpskog pokreta Dveri prema SPS-u i ta fascinacija i dalje traje. Ona nije sporna. Što se vas tiče, gospodine Ružiću, kao ministra, zaista jedno visoko priznanje da ne odgovarate na krajnje populističke izjave i ovu fascinaciju koju ste danas doživeli u Skupštini Republike Srbije, što je i odraz, na kraju krajeva, dostojanstva Vlade Republike Srbije. Međutim, ono što zaista bode oči, a bode oči i građanima Srbije, jeste kako se to baca drvlje i kamenje na SPS, vređaju članovi SPS-a i rukovodstvo SPS-a, a da se pri tome ne objasni zbog čega se na taj način vređa i kolega narodni poslanik Srđan Nogo, čiji je otac bio upravo član Gradskog odbora SPS u vreme kada je SPS upravo bila u dominaciji na vlasti. Kada sam govorio o ličnom etičkom kodeksu, evo prilike gde se taj lični etički kodeks treba prikazati, odnosno na koji način etika dolazi do izražaja. Sledeće, SPS i mi poslanici SPS-a nikada sebi nećemo dozvoliti da naš vokabular bude spušten na nivo kako smo danas čuli od predstavnika tzv. Srpskog pokreta Dveri. Naš vokabular, u svakom slučaju, zavređuje pažnju, ako ništa drugo, onda sa stanovišta dostojanstva i dostojanstvenog izražavanja, prevashodno kulturološkog karaktera. S druge strane to nismo mogli čuti. Ne želim da ni u kom slučaju poredim nas i nekog drugog ko to ne zaslužuje, jer mi imamo stabilnost. Oni koji to nemaju… Zahvaljujem se.

  Predsedavajući

  Hvala. Pravo na repliku ima Boško Obradović. Izvolite.

  Obradović Boško

  Hvala, predsedavajući. Imam obavezu da pročitam odgovor prof. dr Sreta Noga, pošto je već danas u dva navrata ovde prozvan, i od strane ministra i od strane predsednika Poslaničke grupe SPS. U poruci koju sam dobio od njega lično kaže ovako – prenesi im da sam bio u SPS-u i, kada sam shvatio da je tamo većina hohštaplera i bitangi, ljudi koji kupuju diplome, napustio sam vas, ali sam vam to rekao i u lice. Moja obaveza je bila da prenesem mišljenje bivšeg člana SPS-a o aktuelnom rukovodstvu SPS-a i mislim da je čovek koji je dva puta bio prozvan ovde zaslužio da ima reč i da mogu da kažem nešto u njegovo ime. Dakle, to je zapravo slika o čemu ja ovde pričam. Pravi socijalisti, ljudi koji nisu glasali za Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima, ljudi koji sebi ne dozvoljavaju da ih zloupotrebljava aktuelno rukovodstvo SPS-a koje gleda isključivo svoje fotelje i svoje lične interese, ostali su, kao prof. dr Sreto Nogo, principijelni, moralni i van te kaljuge koalicije sa SNS-om. Ja sam upravo i ukazao na principijelnost ministra Ružića, koji je, dok nije dobio državnu funkciju, kao Velimir Ilić, bio onaj koji je najviše graktao protiv aktuelne vlasti, a kada je dobio ministarsku fotelju, postao je onaj koji slavi ime najvećeg sina svih naroda i narodnosti, Aleksandra Vučića. Toliko o principijelnosti SPS-a. A o principijelnosti SNS-a najbolje govori to da uvek kada napadaju bivši režim nikada ne napadnu SPS, svog sadašnjeg koalicionog partnera, koji je bivši režim 25 godina unazad. Dakle, kada se borite protiv kriminala i korupcije, gospodo naprednjaci, možete da krenete redom od ministara u vašoj vladi i od članova SPS-a, sa kojima ste u koaliciji. Tu biste našli mnogo elemenata za borbu protiv kriminala.

  Predsedavajući

  Hvala. Pravo na repliku ima Neđo Jovanović. Izvolite.

  Jovanović Neđo

  Zahvaljujem se, predsedavajući. Meni je drago što je ponovo demonstrirano nešto što ne odiše ni kulturom ni dostojanstvom. Čitanjem poruke koja je navodno sa tekstom kakav jeste samo je potvrđeno ono što sam rekao. Bukvalno je potvrđeno da stoje činjenice da, ako ništa drugo, onda etika ili lični etički kodeks nalažu – ne pljuj tamo gde si bio i ne pljuj po onome što si radio; kako si radio i šta si radio, to najbolje ti znaš. Ako je Velja Ilić negde rekao, i ako je to istina, naravno – naročito podvlačim ovo „ako je to istina“ – da je daleko boljih kandidata imalo od predsednika tzv. Srpskog pokreta Dveri prilikom zapošljavanja u biblioteci u Čačku, ako je to istina, i ako je istina da je rekao da je upravo kandidat koji je izabran dovoljan samo da briše prašinu sa knjiga, onda dolazimo u situaciju da razmišljamo o tome da li je zapošljavanje u biblioteci u Čačku bilo partokratskog karaktera ili ne. Ako nije partokratskog karaktera, utoliko bolje, ali ako jeste, onda je to svojevrstan vid licemerja koji se manifestuje u ovom visokom domu a što ovaj visoki dom svakako ne zaslužuje. Ne bih dalje, jer sam rekao – ni SPS, ni ja, ni vladajuća koalicija nemamo nameru da se spuštamo na nivo dijaloga i komunikacije koji je daleko ispod našeg nivoa vrednosti. Hvala.

  Predsedavajući

  Hvala. Reč ima Boško Obradović. Pravo na repliku.

  Obradović Boško

  Hvala, predsedavajući. Meni je zaista izuzetno simpatično i drago kada vladajuća većina pominje Velimira Ilića, ministra u njihovim vladama. Nikada ni Dveri ni ja lično nismo imali ništa sa Velimirom Ilićem, za razliku od vas. To je vaš prijatelj, to je vaš ministar, to je vaš koalicioni partner. Prvi koalicioni partner SNS-a u njenoj političkoj istoriji je Velimir Ilić i Nova Srbija. Vidite kako su to zaboravili. Vidite kako peru ruke od Velimira Ilića. Vidite kako je to nezgodno sada kada više nisu zagrljena braća i kada Velimir Ilić iznosi istinu i prljav veš iz naprednjačke kuhinje. Kada otkriva istinu šta radi Andrej Vučić po Srbiji, onda Velimir Ilić više nije dobar. A bio je dobar Aleksandru Vučiću da mu bude dva puta ministar, onda je Veljo bio najbolji na svetu. Sada kada je izašao iz vaše koalicije i kada govori istinu o tome da državom ne upravlja ni SNS ni SPS nego braća Vučić i njihovi kumovi, tada je tajac u skupštinskoj sali i tada Velimir Ilić najedanput nije više neko slatko stvorenje koje ste držali u Vladi na dva ministarska mesta. E, to je vaše licemerje o kom ja ovde govorim. Nikada ni Dveri ni ja lično nismo imali ništa sa Velimirom Ilićem. Imamo samo suđenja sa Velimirom Ilićem i na sudu ćemo dokazati one klevete kojima je optužio i moga oca i mene i Dveri i sve druge. Ja se sa njim sudim i borim i smenio sam ga sa vlasti u Čačku, a vi sa njim sarađujete, vi ste bili sa njim u koaliciji, vama je on bio dobar a sada ga se odričete, a tako ćete se jednog dana, sada vam to poručujem, odricati Aleksandra Vučića i braće Vučić i kumova Vučićevih i nećete ih poznavati i krićete da ste ikada bili sa njima i u njihovoj stranci i stidećete se što ste bili članovi SNS-a.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Orlić Vladimir i Ćirić Goran · 5 govora naizmenično · 4. oktobar 2017. · Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Zajednički pretres o 4 tačaka dnevnog reda

  Cela razmena, od reči do reči

  Orlić Vladimir

  Tako je. Moram da se zapitam na šta bi sve ovo ličilo kad „žuto preduzeće“ ne bi pričalo samo o suštini, jer ovo je bilo najavljeno kao priča samo i isključivo o suštini. Kažu – stranačko zapošljavanje, hiljade, desetine hiljada, šta već. Da je neko ovde pa da čuje koliko je manje zaposlenih upravo u javnom sektoru od momenta kada su stupili na snagu, od kada se primenjuju oni zakoni koje je ta strašna SNS ovde usvojila – 80.000 manje, ako je neko slučajno u stanju da to kao podatak prihvati i kao podatak obradi. Dakle, ne da nije to što pričaju, nego je sve upravo suprotno. Paraćin. Gde uʼvati baš Paraćin da pomene bilo ko danas? Neverovatno. Dakle, od svih mesta u Srbiji baš ono gde „žuto preduzeće“ i dan-danas žari i pali, baš ono u kom „žuto preduzeće“ tera investitore da bi ljude držali u šaci, baš ono gde simuliraju nekakav razvoj, fingiraju nekakav, kako beše, industrijski park, po kom se paučina skuplja. Silne novce slupali u to, a šta im je rezultat? Za one koji eventualno ne znaju, višestruko povećana nezaposlenost u tom mestu od onda od kada se „žuto preduzeće“ o njemu stara. Sad su zabrinuti za zaposlenost, sad su zabrinuti za posao za ljude. Danas su nam rekli – ljudski kapital je najveći, njihovo znanje i umeće. A šta bi sa onim kapitalom od 500.000 duša koje ste na ulicu izbacili? Oni nisu važni? Njihovo znanje i umeće nije bitno? Zabrinuti za decu? Šta je sa decom tih 500.000 ljudi? Ili danas u Srbiji vredi samo onaj ko sa njima sedi, samo onaj koji je bio spreman da sa njima Beograd zaduži za milijardu i dvesta miliona, danas se pravi nevešt, samo onaj ko će da kritikuje jer se u Beogradu danas radi, jer gradilišta ima, a nisu mogli da se nađu ni za lek nekada, samo onaj koji je uradio sve ono što su oni planirali, i time završavam, i tu fontanu koju su slavili a za koju nisu bili sposobni, i taj „Beograd na vodi“ koji su sanjali i za koji nisu bili sposobni. Ti su krivi, a oni su ispravni? Ajte, molim vas.

  Predsedavajući

  Hvala. Ko će repliku, Goran Ćirić ili Maja Videnović? Goran Ćirić. Izvolite.

  Ćirić Goran

  Malopre smo slušali o izlivima mržnje. Evo jednog izuzetno talentovanog izliva mržnje koji slušamo iz dana u dan, ali deo te mržnje može da se izlije prema ljudima koji ovde sada brane zakone, koji su bili u koaliciji sa istim tim ljudima koje tako strasno napadate i ne birate reči. I ministar Ljajić, i gospodin Ružić, Socijalistička partija Srbije i poslanici bili su deo tog sistema koji tako napadate. Mislim da to nije korektno prema njima, ni prema svim ljudima koji su radili i, na neki način, doprinosili ovom društvu. Ali mržnja i ovakav odnos neće sigurno doprineti boljim rešenjima u ovim zakonima. Probali smo da damo doprinose na način na koji su davali i neki ljudi koji su radili u prethodnim ministarstvima. O tome ste vi govorili. Nije započeo život i istorija angažovanjem od 2012. godine. Nije. Imamo potvrdu za to, jer neki razvoj u informatici, u infrastrukturi je započinjao i 2002. i 2008. godine, i ovo je samo deo nadogradnje jednog, pretpostavio bih, civilizovanog društva koje shvata da je potreban kontinuitet u svakom smislu da bi društvo napredovalo iz dana u dan. Ovo što sada vidimo vezano za razvoj kadrova u javnoj upravi jeste deo nastavka istog tog pristupa. Neke stvari su se dešavale i 2008. i 2004. godine, a sutra je taj 5. oktobar o kom govorite i o kom smo govorili iz različitih uglova, gde opet sede neki ministri koji kažu da je to izuzetan datum, datum koji je pozitivan u istoriji Srbije. Oko nekih stvari ćemo se složiti, oko nekih ne. Doneo je novosti, doneo je nove stvari, datum koji je doneo i upravo odbranio pobedu na legitimnim izborima. (Predsedavajući: Hvala. Završite.) Ako smo nešto dobili, to jeste verifikacija uspeha u radu na izborima i mirna tranzicija vlasti. To jeste uspeh tog „žutog preduzeća“, te Demokratske stranke.

  Predsedavajući

  Hvala. Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Hvala. Zamalo da se nasmejem. Izlivi mržnje. Je l' izliv mržnje što podsećamo na tih 500.000 ljudi na ulicu isteranih? A mržnja prema kome? Ili da okrenem pitanje – iz koje ste ih to ljubavi na tu istu ulicu izbacili? Iz koje ste to ljubavi pokazali da vas apsolutno nije briga za njihovu decu, a danas se prosipaju apsolutno isprazne demagoške floskule? Brine se za decu, je l'? Šta je sa njihovom decom? To je pitanje. Nemojte da odgovarate nama. Odgovarajte ljudima koji ovo gledaju. Je l' to nije važno, je l' to manje važno? Šta je sa gradom koji tavori zato što je nekome bitno da drži vlast, makar i mala bila, kakva je da je? Šta je sa ljubavlju zbog koje je Dragoljub Milanović pretučen tog 5. oktobra, koji je tako dobar i lep datum, koji ima tako sjajne tekovine? Koja je to nežnost? Kakva su to osećanja pa mi moramo danas da ih slavimo i da ih se rado sećamo? O čemu pričamo? O spaljenoj Skupštini? Da li pričamo o uništavanju institucija i Radio-televizije Srbije i o već legendarnim dolascima na posao na najvišim državnim pozicijama oko 11.00 pre podne, o ostajanju na tom poslu do podne, pa na ludim žurkama do duboko u noć, dok se niko ne brine za zemlju, za njen suverenitet, dok se pitanje Kosova i Metohije srozava sa nivoa Ujedinjenih nacija, dok se obraća Međunarodnom sudu pravde za mišljenje da bi se nekome u Prištini učinilo ili nekome sa strane? Jesu li to ti fenomenalni primeri brige za zemlju, za pojedince, za njihove sudbine, za sudbinu nacije i države u celini?! Koja mržnja, pitam, koja nežnost treba da nas motiviše da te stvari poželimo ponovo. Ako pitate građane Srbije, pa nikad više, nikad, daleko im lepa kuća! Hvala.

  Predsedavajući

  Goran Ćirić, pravo na repliku. Molim sve kolege da se rasprava ne pretvori u raspravu o 5. oktobru. Vratimo se na temu. Izvolite, replika.

  Ćirić Goran

  Replika je i tema je očigledno ta, jer smo govorili o toj snazi institucija. I sada govorimo o snazi institucija, to jeste aktuelna tema. A šta želimo više od ove države nego pravo građana Srbije da biraju, da imaju slobodan izbor i da njihovi rezultati budu prihvaćeni na jedan miran način? Šta ste govorili o tome, o paljenju Skupštine, o RTSu? Govorili ste o 5. oktobru na taj način, ali niste govorili o 5. oktobru kao pokušaju tog aktuelnog režima da potre volju naroda i potre rezultate izbora. Peti oktobar nije bila revolucija. Peti oktobar je bio dan kada su odbranjeni rezultati izbora i slobodna volja građana koji su u tom trenutku izrazili svoju volju. (U sali se čuju glasni komentari.) To je odnos prema građanima. I 1996. godine, kada su branjeni rezultati lokalnih izbora na kojima se masovno kralo, i 2000. godine, kada su odbranjeni rezultati na tim republičkim izborima. I mnogi u ovoj sali su bili i sa jedne i sa druge strane, i nije važno više ko je na kojoj strani bio, ali je važno da je odbranjena volja naroda. I to je suština 5. oktobra. Tačno je da je u tom trenutku država bila na granici građanskog rata zbog toga što neko nije želeo da prizna rezultate i želeo je da ih na silu menja. Srećom, građani Srbije su to odbranili. Mislim da je to najvažnija stvar. Isto onako kako je važna i ta 2012. godina u kojoj ste pobedili na izborima, ali je DS pokazala tada i to da zna da gubi izbore. Onako kako je znala da dobije izbore 1996, 2000. godine i da ih brani zajedno sa građanima, tako je znala i da primi poraz, da primi poruku građana i da, naravno, obezbedi mirnu tranziciju vlasti. (Predsedavajući: Hvala.) E, to je poštovanje institucija, to je snaga Demokratske stranke i mislim da je to snaga države. Ja to očekujem od vas na prvim sledećim izborima, kada ćete i izgubiti.

  Predsedavajući

  Hvala. Pravo na repliku, Vladimir Orlić. Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Znači, demokratija, poštovanje volje naroda, govor mržnje. Od koga smo mi i kako to odbranili Narodnu banku dugim cevima 5. oktobra 2000. godine? Od koga smo i kako, takođe dugim cevima, odbranili Saveznu upravu carina te 2000. godine? Da li su krvoproliće prizivali oni koji su te duge cevi uzeli pa ih podigli ili neko drugi? Kažu, 2012. godine neko je pokazao svoju širinu i demokratski kapacitet. Ma najuren je. Ma najuren je, narod nije mogao više očima da ih gleda. A koliko su šta poštovali, pa, pokazali su nam ove godine. Ne moramo mi da idemo deceniju ili dve unazad. Šta je bilo 2017. godine? Jesu li prihvatili demokratski izraženu volju naroda ili su organizovali proteste protiv rezultata izbora? Jesu li bili dovoljno fer da pruže ruku i čestitaju onome ko je pobedio? Ne pobedio, oduvao ih. Sa 56% naspram njihovih, koliko je bilo, 10-12%. Može li to da se poredi? Je l' to demokratski kapacitet i odnos prema institucijama ili – sad ćemo da mitingujemo i da protestujemo, pokušaćemo na ulici da dobijemo ono što glasovima ne možemo? Ajde da se uozbiljimo. Pitanje mržnje. Taj 5. oktobar kad budu išli da proslave sa svojim propalim dosovskim kandidatom Jankovićem, za dva dana od danas, nek tamo pozdrave, neka prenesu naše lične pozdrave onima iz tog tabora, tabora propalog dosovskog kandidata Jankovića, koji su nama poslednjih meseci pretili metkom u čelo, koji su nama prethodnih meseci pretili vešanjem, koji nama pominju porodice i pominju, kako je bilo rečeno, uriniranje na grobnim mestima, je l' tako? Sve sami divni primeri odnosa prema institucijama, poštovanja i svega onoga što, kao, nije mržnja. Sa takvim društvom nek se podsete one narodne – s kim si, takav si; značiće im nešto.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Martinović Aleksandar i Šešelj Vojislav · 7 govora naizmenično · 24. avgust 2017. · Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu

  Cela razmena, od reči do reči

  Martinović Aleksandar

  Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je Vojislav Šešelj i dalje komunista ili nije, ali spominjao je u nekoliko navrata SNS i to kako je on uvek bio protiv EU. Na sastanku tima za odbranu gospodina Vojislava Šešelja koji je održan 9. jula 2008. godine… (Vjerica Radeta: Jesi li ti bio tu?) Polako, nemojte da se nervirate. Dakle, devetog jula 2008. godine jedan deo razgovora između Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića. Šešelj kaže: „Dobro. Ništa, mi se držimo ove pozicije koju smo dogovorili. Ako ide naš zakon o ratifikaciji, glasamo za“, misli na SSP, „ako se naš ovaj amandman ubaci u njihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to naše, glasamo protiv. Jesmo se tu dogovorili?“ Nikolić: „Jesmo.“ Šešelj: „E, dobro. Znači, tu smo precizni do kraja i svuda možemo da branimo tu poziciju. Hoćemo u EU ako nam garantuju Kosovo u sastavu Srbije. To smo definisali pred izbore i, znači, držimo se toga i ne odstupamo nigde. Eto, pa da malo sa osećajem gađenja hoćemo u EU, ali Kosovo je iznad svega. Znači, ko nam garantuje Kosovo u Srbiji, može da računa na našu podršku.“ To je bilo devetog jula. Četrnaestog jula – ovo govorim zbog javnosti, zbog građana Srbije – gospođa Vjerica Radeta, koja mi je maločas dobacivala, i Tomislav Nikolić podnose dva amandmana na Zakon o potvrđivanju SSP-a, koje je Vlada prihvatila. Dogovor je bio: ako Vlada, ondašnja, iz 2008. godine, prihvati dva amandmana Srpske radikalne stranke na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a ključan je bio amandman Tomislava Nikolića, tzv. interpretativni amandman koji je sve one sporne odredbe SSP-a koje se odnose na naš suverenitet i teritorijalni integritet tumačio u našu korist, onda glasamo za SSP. Prema tome, ovo što je rekao gospodin Šešelj jednostavno u istorijskom smislu nije tačno. (Aplauz.)

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Pravo na repliku, narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

  Šešelj Vojislav

  Demokratija aplauza, to je jedino pod Staljinom još bilo. Ljudi, neka nam danas garantuju da Kosovo ostaje u sastavu Srbije, evo, ja ću biti odmah za EU, šta vam je?! Ali ja znam sigurno, sto posto, da nam neće dati Kosovo da ostane u Srbiji. Ova dva amandmana nemaju veze s Kosovom. Tomislav Nikolić je prekršio ovlašćenja koja sam mu dao i otišao, bez ičijeg znanja, da pregovara sa Božidarom Đelićem. Zbog toga je pukao na predsedničkom kolegijumu, ostao usamljen, od petnaest članova četrnaest je bilo protiv njega. Tek kada su se umešali drugi, udbaški, policijski i tajkunski faktori, onda su se neki počeli odvajati, zadivljeni količinom novca koja im je ponuđena. Što se tiče Evropske unije, evo, sada pristajem da se učlanimo odmah, ali da oni garantuju Kosovo u sastavu Srbije i da članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova opozovu tu nezavisnost, odnosno to priznanje. Nema sumnje, za Kosovo bih dao sada meni ovde da odseku glavu za govornicom, a kamoli pristao u EU. Pa raspašće se, velim, za desetpetnaest godina, pa izdržaćemo nekako, ali da nam Kosovo ostane. Dakle, tu su stvari jasne. Kod nas nije bilo promene politike po tom pitanju. A Nikolićevo je bilo insistiranje – Kosovo, Kosovo, Kosovo. Hoće, može, ja sam ovo koncipirao, može ako garantuju da će Kosovo ostati u sastavu Srbije. Ali oni to neće, i mi smo znali i tada da neće. A on je dobio kofer para da prihvati Đelićevu varijantu. Zato je izgubio čast i obraz, pa makar i bio predsednik Republike u jednom mandatu.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

  Martinović Aleksandar

  Opet zarad istorijske istine, kako glasi amandman za koji je gospodin Šešelj kao predsednik SRS-a rekao da ga podržava i da može da uđe u proceduru. Dakle, amandman Tomislava Nikolića glasi: „Posle člana 1. Predloga zakona o potvrđivanju SSP-a dodaje se novi član 2. koji glasi – Republika Srbija, kao pravni sledbenik Savezne Republike Jugoslavije, odredbu sedmog po redu paragrafa preambule Sporazuma, u kojoj ugovorne strane iskazuju svoju posvećenost potpunom sprovođenju svih načela i odredbi Povelje UN, OEBS-a, posebno onih sadržanih u završnom aktu Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, zaključnim dokumentima Madridske i Bečke konferencije i Pariskoj povelji za novu Evropu, i Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, u cilju doprinosa regionalnoj stabilnosti i saradnji između zemalja regiona; člana 2. Sporazuma, prema kojoj će poštovanje načela međunarodnog prava predstavljati osnov unutrašnje i spoljne politike ugovornih strana i činiti suštinski element Sporazuma; člana 4. Sporazuma, kojom ugovorne strane potvrđuju značaj koji daju ispunjavanju međunarodnih obaveza; i člana 135. stav 2. Sporazuma“, dame i gospodo narodni poslanici, „po kojoj to što se Sporazum ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine“, naglašavam ovu završnu rečenicu, „ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji“, dakle prema Rezoluciji 1244, „Republika Srbija razume kao potvrdu da Sporazum ne ugrožava teritorijalni integritet Srbije, a posebno status pokrajine Kosovo i Metohija kao sastavnog dela teritorije Srbije, što je garantovano Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, delom njene preambule, koji glasi: ʼponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije i drugih država regiona,… (Predsedavajući: Zahvaljujem.) … Kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i Aneksu 2,ʼ… (Predsedavajući: Zahvaljujem.) … I Aneksom 2. tačkom 5. prve Rezolucije 1244…“ (Isključen mikrofon.)

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, gospodine Martinoviću. Izvinjavam se, omogućio sam vam jedanaest sekundi. (Aleksandar Martinović: Samo da završim rečenicu.) Dobićete naknadno još dva minuta, s obzirom na to da se gospodin Šešelj… (Aleksandar Martinović: Oduzmite mi od vremena poslaničke grupe.) Ne mogu, zaista. Daću vam naknadno još dva minuta s obzirom na to da se gospodin Šešelj javio i traži repliku. Izvolite.

  Šešelj Vojislav

  Ovo nema veze sa SSP-om. Ovo nije prihvaćeno, nema ga u Sporazumu. Gde ima to za Kosovo? (Aleksandar Martinović: Evo amandmana.) Ma, gde je prihvaćen? (Aleksandar Martinović: Pa prihvaćen od Vlade.) Ma, nije ga prihvatila! Nije, jer je Tomislav Nikolić našao kompromis sa Božidarom Đelićem. (Aleksandar Martinović: Đelić za govornicom prihvatio.) Ma, prihvatio izmenjenu verziju. (Aleksandar Martinović: Ma, prihvaćen je.) Nije tačno. Pa nema ga onda u zakonu o prihvatanju Sporazuma. Nema ga. Pola odavde su bili prisutni. (Aleksandar Martinović: Prihvaćen je. Evo pitaj Natašu da li je prihvaćen.) Nije tačno, nije prihvaćen. Evo i Krasića, koji je najpametniji bio u vašem sastavu tada, u mom odsustvu. Nije to prihvaćeno. Da je to prihvaćeno, još bi Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bili članovi Srpske radikalne stranke, ali to nije prihvaćeno.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

  Martinović Aleksandar

  Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je prihvaćen. Na sednici tima za odbranu gospodina Šešelja, 5. septembra 2008. godine, Šešelj pita: „Kako je Skupština danas izgledala“? Onda odgovaraju – izgledala je ovako i onako. Onda kaže – dobro, neka oni usvoje tako i gotovo. Oni kada tako usvoje, onda time mogu da završe raspravu, da li je tako, kaže Zoran Krasić, koga ste sada spominjali da je najpametniji. Ja kažem, jeste najpametniji. Kaže Krasić – postaje sastavni deo zakona. I posle toga – već se večeras izjasnio on o amandmanu, Đelić. Dakle, gospodine Šešelj, Đelić je za govornicom prihvatio oba amandmana Srpske radikalne stranke. (Vojislav Šešelj: Gde su ugrađena u zakonu?) Prihvaćena su oba amandmana Srpske radikalne stranke. Onda ste vi, uplašeni od toga, kako kažete, „da će Vojislav Koštunica da nas istisne sa ultranacionalističke pozicije pa da on to postane. To mene samo brine.“ A 5. septembra pitate – šta kaže DSS na to? Vjerica Radeta kaže – DSS neće da glasa ni pod ovim uslovom, a onda vi kažete – onda nećemo ni mi da glasamo. To je bila prava istina. Vi ste rekli – glasaćemo. A kada ste se uplašili da će Koštunica u očima naroda da ispadne veći nacionalista od vas, onda ste prelomili preko kolena i rekli – e, nećemo sad da glasamo. A Tomislav Nikolić je dan pre toga, 4. septembra, rekao – glasaćemo ako prihvatite naše amandmane. Božidar Đelić izlazi za govornicu i kaže – Vlada prihvata oba amandmana Srpske radikalne stranke, i amandman Vjerice Radete i amandman Tomislava Nikolića. A vi, u strahu od DSS-a i Vojislava Koštunice, kažete – nemojte da Koštunica ispadne veći nacionalista od nas, sad nećemo da glasamo za SSP.

  Predsedavajući

  Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakon iz dnevnog reda ove sednice. Izvolite.

  Šešelj Vojislav

  Ovo je neverovatna interpretacija! Gledajte sada: da je naš zahtev prihvaćen, da ga je Vlada prihvatila, on bi odmah bio ugrađen u tekst Zakona i Zakon bi bio usvojen sa tim našim amandmanom. Pogledajte tekst Zakona, videćete da toga nema. Kada se nešto dogovori, a pregovarao je Tomislav Nikolić sa Božidarom Đelićem, pa se usvoji, onda se to ugradi u tekst predloga zakona i o tome se glasa. Ako je to dogovoreno, pa mi na kraju odbili da glasamo, to bi ipak ostalo u Zakonu. Kako to nije ostalo u Zakonu ako je Vlada prihvatila? Ja ne mogu tu nebulozu da shvatim od Martinovića. On kaže da je bio lud kad je bio radikal; onda bi logički bilo zaključiti – kad je prestao da bude radikal, kad je postao naprednjak, da mu se zdravstveno stanje popravilo. Međutim, ovde je katastrofa, ovde je sve gore i gore po tom pitanju. Da je prihvaćen naš amandman, on bi ostao u Zakonu i danas bi bio u Zakonu, i to je jasno. Pogledajte Zakon, videćete da ovog nema, jer ovo nikada nije prihvaćeno. Opet vam ponavljam, nek EU kaže da prihvata Srbiju sa Kosovom u svom sastavu i da garantuje ostanak Kosova u sastavu Srbije i da sve članice EU koje su priznale Kosovo povuku svoje priznanje i ja ću glasati, nevoljno, s mukom, začepiću nos, ali ću glasati za ulazak u EU, računajući – brzo će to propasti. Ali neće.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, gospodine Šešelj. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

  Martinović Aleksandar

  Priznajem, po ko zna koji put, i da sam glup, i da ne znam ništa, i da sam najveći idiot na svetu, i sve je to u redu. Ali, evo, 4. septembar 2008. godine, Momir Marković, poslanik Srpske radikalne stranke, moj kolega: „Hajde odgovorite, ministre“, obraća se Đeliću, „da li prihvatate amandman. Prihvatite amandman SRS i odmah možemo da idemo na glasanje o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju“. Nataša Jovanović, koja mi sada kaže da lažem, da sam budala, da sam idiot: „Mi hoćemo da se integrišemo i svakako nismo protiv toga. Prema tome, moramo ipak da usmerimo stvari u pravom smeru, da kažemo da mi hoćemo da prihvatimo ovaj sporazum kad se prihvati amandman SRS, ako se bude prihvatio, i samo pod tim uslovom koji će da znači jedan dug i trnovit put kada je u pitanju EU.“ Gordana Paunović Milosavljević, poslanik SRS: „Svi mi ovde težimo, a ne samo poslanici koji sede sa moje leve strane, da idemo u EU.“ Dakle, gospodine Šešelj, niste vi bezuslovno za EU kao što tvrdite. Vi ste za EU pod uslovom, ali pod tim uslovom je i Srpska napredna stranka. Niko vam ne daje za pravo da vi nas etiketirate kao nekakve veleizdajnike. I mi kažemo – hoćemo u Evropsku uniju sa Kosovom i Metohijom. Kad ste čuli od nekog funkcionera SNS-a da je rekao – hoćemo u EU po svaku cenu i bez Kosova i Metohije? Ovo što vi sad govorite – EU nas tretira kao robove, pljačka nas, truje nam zemlju, uljni škriljci, nafta itd., ali ako priznaju da je Kosovo naše, onda hoćemo u EU… Vi ste u kontradiktornosti sa samim sobom. (Vojislav Šešelj: Replika. Mora biti moja poslednja replika.)

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Čanak Nenad i Branislav Nedimović · 4 govora naizmenično · 24. avgust 2017. · Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu

  Cela razmena, od reči do reči

  Čanak Nenad

  Ja bih samo skrenuo pažnju, gospodine ministre, na jednu stvar. Nemamo sada vremena da ulazimo u detalje. Spomenuli ste navodnjavanje – to je, naravno, uslov svih uslova poljoprivredne proizvodnje – samo niste spomenuli kojom će se to vodom navodnjavati zato što u uslovima ovakvih, neprečišćenih voda bolje da se ne navodnjava nego da se truje tlo otpadnim vodama koje se neprečišćene puštaju u kanale, kao što znate. Jer, da bi se navodno dodvoravalo stranim investitorima, i ne samo stranim, ima i domaćih koji se potpuno oglušuju o bilo kakve ekološke propise i norme, a niko im ne može ništa, najzad, dolazimo u poziciju da su nam kanali zatrovani i da to jednostavno ne funkcioniše. Upravo zbog toga ja pokazujem veliku skepsu prema određenim investicijama, velikim investicijama u stočarsku proizvodnju, sa nerešenim pitanjem otpadnih voda i deponije otpada, jer ako se to ne reši, doći ćemo u poziciju da imamo mnogo više štete nego koristi od takvog tipa investicija.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, gospodine Čanak. Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

  Branislav Nedimović

  Nisam bio do kraja potpuno precizan. Naravno da prilikom ovih investicija vodimo računa o kvalitetu vode koja će služiti sistemu za navodnjavanje i da su u toku neki projekti kojima će se rešiti sistem prečišćavanja voda. Ono što moram da primetim, nikad Savu nisam video čistiju nego ovih godina. Iskreno vam kažem, dešavaju se neke stvari koje su potpuno neverovatne. Razlozi za to, možemo ulaziti u njih, ali nije to samo tema. Pričate o kanalu Dunav–Tisa–Dunav i njegovom zagađivanju usput. U toku su projekti u okviru IPA projekata koji će rešavati ovaj sistem. Činjenica je da u ovom trenutku, naročito na prostoru Kule i Vrbasa, imamo velike zagađivače. Radi se zajednički projekat, to je bilo u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, otpočeli smo. Obezbeđena su sredstva u ovoj godini da se ovaj posao završi, i ne samo za to, nego i za druge projekte za prečišćavanje otpadnih voda. Ono što moram da primetim jeste da smo imali kod nekih projekata različite situacije – ima ovde i poslanika koji su bili predsednici opština i gradonačelnici – da lokalne samouprave nisu ispunile svoj deo obaveza. Došli smo u situaciju, naročito kod sistema vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda, da uđemo u problem kao država. Država je intervenisala pre nekoliko dana, preuzela obaveze kako bi se ove stvari završile do kraja. A činjenica je da su u to vreme lokalne samouprave ulazile u projekte. Imamo i neke druge stvari koje se tiču prečišćavanja, gde na primer nisu bile rešene linije za mulj. Šta s njima? Imamo tako jedan prečistač otpadnih voda. Sada radimo na tome, ove i sledeće godine te stvari će biti rešene.

  Predsedavajući

  Gospodine Čanak, smatrate da ste pogrešno protumačeni ili da dopunite pitanje koje ste postavili? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

  Čanak Nenad

  Samo bih vam skrenuo pažnju, gospodine ministre, na sledeću stvar: kada optužujete lokalne samouprave da nešto nisu uradile, setite se da zbog centralizacije kakva je sprovedena u ovoj zemlji lokalne samouprave nemaju para za to. Došli smo u poziciju da je permanentno siromašenje lokalnih samouprava i svaljivanje na njih krivice za sve što ne valja u ovoj zemlji jedan štetan proces dalje centralizacije, koji će dovesti do potpunog gušenja privrednog i svakog drugog života van Beograda. Ako će ova vlada tim putem da ide, onda će biti odgovorna za, bukvalno, istrebljenje tri četvrtine stanovništva ove zemlje, koje ne živi u Beogradu.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

  Branislav Nedimović

  Samo jedan komentar. Hvala vam na prilici, što ste mi dali da pucam na prazan gol. Vlada je pre mesec dana, u okviru Ministarstva finansija, opredelila sredstva koja će u stvari kompenzovati ta nedostajuća sredstva lokalnim samoupravama za podršku, za sufinansiranje, naročito projekata koji su vezani za vodosnabdevanje i ekologiju. Imali smo situaciju sa sistemom za vodosnabdevanje „Morava“, gde je nekoliko lokalnih samouprava ispunilo svoje obaveze, a neke nisu. I sam sam bio gradonačelnik, učestvovao sam u tim procesima. Kada neke stvari želite da završite, vi ih završite, a ne samo potpišete ugovor i kažete „baš me briga za to“. To je neodgovorno prema sredini u kojoj živite. Napravljena su sredstva, odvojena u budžetu, za sistem sufinansiranja, da se ne bi lokalne samouprave više opterećivale, da imamo odvojene pare za to. Isto tako, u pokrajinskom budžetu su – neki dan sam razgovarao sa kolegom Mirovićem – obezbeđena sredstva za tu namenu. Sredstva su obezbeđena već u budžetu. Čujem da 31. imaju rebalans budžeta, možete da pogledate.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Nogo Srđan i Šarović Nemanja · 4 govora naizmenično · 15. maj 2017. · Treća sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Sudije: izmene i dopune

  Cela razmena, od reči do reči

  Nogo Srđan

  Kako ste mi oduzeli pravo?

  Predsedavajući

  Oduzeo sam vam. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite. (Srđan Nogo: Povreda Poslovnika.)

  Šarović Nemanja

  Dame i gospodo narodni poslanici…

  Predsedavajući

  Sačekajte, kolega Šaroviću. Ja se izvinjavam. Reč ima gospodin Nogo. Tražili ste povredu Poslovnika? Izvolite.

  Nogo Srđan

  Molim vas da mi obrazložite, član 110. mera oduzimanja reči, na osnovu čega i kako ste mi je, molim vas, odredili. Dužni ste da mi obrazložite i da mi ukažete na to.

  Predsedavajući

  Nisam dužan da vam obrazlažem. Imali ste pre toga dve mere opomene, nije vam bilo dovoljno. Sledeća mera je oduzimanje reči. A ako nastavite dalje, postoji još jedna mera. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

  Šarović Nemanja

  Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na amandman, ja bih ukazao na još jednu zloupotrebu koja je postala toliko uobičajena da je više niko praktično i ne pominje i ne primećuje, a to je činjenica da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona podnet po hitnom postupku i to je, nažalost, postala praksa. Ne izuzetak, već je to postalo pravilo da se raspravlja po hitnom postupku o zakonima koji apsolutno ne ispunjavaju uslove koje propisuje Poslovnik. Ja ću vam pročitati šta kaže član 167. Poslovnika o radu, koji kaže da se može zakon doneti po hitnom postupku, a onda određuje uslove i uslovi su veoma ozbiljni. Prvi uslov: „Po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi“…

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Ćirić Goran i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Ćirić Goran

  Dakle, i na ovaj član je poslanički klub DS podneo amandman želeći da skrene pažnju na to šta je cilj ovog zakona. Jasno je da se sprema koncesija (videli smo i u obrazloženju zbog čega ne treba prihvatiti prethodne amandmane), da se sprema koncesija za aerodrome, posebno Aerodrom „Nikola Tesla“. Mi pitamo – koliko je isplativo ovo što se najavljuje? Ne vidimo tu jaku argumentaciju i motive za donošenje ovakvog zakona, posebno ako se hvalimo rezultatima Aerodroma „Nikola Tesla“, gde se prikazuje godišnja dobit od 25 do 30 miliona evra. Sa nedovoljno efikasnim vođenjem i ustupcima koje pojedine avio-kompanije imaju u tom smislu, za navedenih 25 godina očekivana dobit bi bila nekih 750 miliona evra, sa većinskim vlasništvom države. Mislim da se tu postavlja pitanje, sa najavom početnog ulaganja od 300 miliona evra, očekivane dobiti koju bi iz takve transformacije država Srbija imala. Mislimo da je važno uspostaviti model i univerzalni pristup, pre svega prema infrastrukturi javnih preduzeća u Srbiji. Mislim da je potrebno izdvojiti i razdvojiti infrastrukturu, što predstavljaju pista i osnovna infrastruktura samog aerodroma (ne samo „Nikola Tesla“ nego i svih ostalih), a da treba razvijati tržište nad operacijama. Mislimo da je važno da država zadrži kontrolni paket akcija od najmanje 51% da bi upravljala na takav način. To je razlog zbog čega smo podnosili sve ove amandmane i zbog toga iskazujem takav stav Demokratske stranke.

  Predsedavajući

  Hvala. Reč ima ministar.

  Zorana Mihajlović

  Moram da reagujem da ne ostane nezabeleženo, svi amandmani koje je vaša poslanička grupa dala na ovaj vrlo važan zakon, kojim definitivno kompletiramo sve ono što se zove vazdušni saobraćaj u Srbiji, glase – briše se. Meni je žao što nije bilo dobre volje da ovo što pokušavate u raspravi pretočite u tekst. Dakle, vaši amandmani su – briše se. Drugo, amandman „briše se“ na član 3... Samo da se pojasni, u pitanju su pojmovi, tako da dosta toga što ste vi sada rekli nekako mi se ne slaže sa tim amandmanom. Moja je obaveza i dužnost, zbog građana Srbije, da objasnim samo nekoliko stvari, upravo vezano za ove amandmane koje ste vi podneli – briše se. Ovaj zakon je vrlo važan. Važan je jer definiše ono što se Zakonom o vazdušnom saobraćaju nije definisalo, te tako pojmovi koji se pominju u Zakonu o vazdušnom saobraćaju i u ovom prosto nisu u suprotnosti, to je pod jedan. Pod dva, da li će da bude koncesija, kako će izgledati dalji razvoj „Nikole Tesle“, to je nešto o čemu Vlada još uvek nije donela odluku. Ali ono što Vlada ima kao rezultat jeste sigurna dobit Aerodroma „Nikola Tesla“, koja postoji, koja se iz godine u godinu povećava, za razliku... Da podsetimo opet da nije postojala nikakva dobit i da su postojali stalno gubici za vreme nekih drugih vlada koje nije vodila Srpska napredna stranka. Znači, dobit postoji, cilj je da se Aerodrom dalje razvija; cilj je da zbog mesta koje ima u regionu Aerodrom „Nikola Tesla“ zaista postane jedna vrsta haba. Zašto nije bilo dobiti, odnosno profita Aerodroma „Nikola Tesla“ u nekim prethodnim vladama, to je pitanje možda baš za vašu poslaničku grupu, ali svejedno. Znači, naš zadatak jeste da stvorimo uslove i da vodimo računa o infrastrukturi i svemu. Napraviću malu paralelu sa vođenjem infrastrukture luka, gde je to uvek bio problem kada ste ih vi privatizovali.

  Predsedavajući

  Vreme, hvala. Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, replika.

  Ćirić Goran

  Govorili ste o dobiti Aerodroma. Odlično! Naravno da navijamo da Aerodrom bude naredne godine još uspešniji, i sva naša javna preduzeća. Nažalost, nema ih puno. Posebno ćemo govoriti kasnije o stanju javnih komunalnih sistema, posebno na lokalnom nivou, a i nekih drugih komunalnih sistema. Kada govorimo o Aerodromu, jednostavno je pitanje: nama nije najjasnije obrazloženje u kome se već najavljuje mogućnost izdavanja Aerodroma i davanja koncesije za nekih 300 miliona, koliko se najavljuje. Koliko će biti, to ne znamo, ne možemo da znamo. Ali ako imamo jednostavnu računicu da sa ovakvim načinom vođenja Aerodroma, gde sigurno postoji prostora da bude još efikasniji (i mi navijamo da bude efikasniji), Aerodrom iskazuje 25–30 miliona godišnje dobiti, ako se najavljuje 25-godišnji ugovor, 25 na kvadrat je 625, znači 625 miliona evra, i učešće države u toj istoj dobiti. Ako očekujemo da bude sve efikasniji i da ta dobit raste iz godine u godinu, onda se radi o većem iznosu. Ovde se pominje nekih 300 miliona. E, sada, to je naše pitanje – način na koji će se čitava Vlada i država odnositi prema javnim sistemima i posebno prema infrastrukturi. Još jednom ponavljamo zbog čega nismo pretočili u amandmane. Postavili ste nam to pitanje – zbog čega niste taj predlog pretočili u amandmane? Imali smo jedan dan za ovih 20 zakona, koliko je svako od nas u Skupštini imao prostora i vremena da reaguje na sve ove zakone i na sve ove članove. Da li mislite da je realno dati takvu vrstu amandmana? Mi vam sada govorimo taj stav, a to je stav da treba zadržati većinsko vlasništvo nad infrastrukturom.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, vreme. (Goran Ćirić: Iskoristiću i vreme...) Ne, vi ste uzeli repliku. Ne možete da iskoristite vreme. Morate ponovo da se javite pa onda da nastavite. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Zadatak države i Vlade Republike Srbije jeste da stvori uslove da se odvija, odnosno da se stvara privredni rast i razvoj. Dakle, uslovi su stvoreni ovim zakonom – postoji mogućnost da biramo hoćemo li jednog trenutka da ulažemo kao država ili ćemo možda da idemo na neki drugi oblik partnerstva. Ovaj zakon, takođe, nije napravljen samo za „Nikolu Teslu“, nego za sve aerodrome. Da li je obrazloženje za vas bilo nejasno... Verujte, na vaš zahtev amandmana „briše se“ ja ne mogu da gledam u pasulj i da znam šta ste želeli da pitate. Hvala vam što ste postavili pitanje. Sad sam vam odgovorila, nadam se.

• Zorana Mihajlović i Ćirić Goran · 5 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Pa, toliko ništa nismo uložili mi iz Vlade za ove dve godine da od 1.000 putnika, koliko je bilo pre nego što je formirana ova vlada, danas ih ima 70.000. To je verovatno tako došlo, pošto se ništa nije uložilo. Znači, četiri miliona evra je uloženo od strane SMATSA, Direktorata i „Nikole Tesle“ – od opreme da može da se leti, odnosno da može da se vrši vazdušni saobraćaj i po lošem vremenu i noću, što nije bilo moguće pre dve godine, do svih stvari koje su bile neophodne da bi aerodrom mogao da ispuni osnovne uslove da uopšte dobije dozvolu, kada govorimo o bezbednosti, da možemo da koristimo takav aerodrom. Drugo, ono što se dalje ulaže u aerodrom jeste za novi toranj koji će se praviti, neka vrsta rezerve Aerodroma „Nikola Tesla“. Prema tome, izvinjavam se, ne znam odakle vam ti podaci, ali apsolutno su netačni kada govorimo o ulaganju Vlade Republike Srbije, pre svega ovog ministarstva, da se aerodrom Niš podigne i da sledeće godine imamo gotovo 200.000 putnika.

  Predsedavajući

  Reč ima Goran Ćirić.

  Ćirić Goran

  Koristim vreme poslaničke grupe po amandmanu. Čuli smo ovo obrazloženje od ministarke, ispada da se od pre dve ili tri godine leti sa niškog aerodroma, što jednostavno nije tačno. Mislim da se moglo ulagati u tehnologiju i opremu, ali se letelo sa niškog aerodroma i pre 1999. godine, ali i onda kada je rekonstruisan. Tačno je da se najviše uložilo upravo zahvaljujući Gradu Nišu 2002. i 2003. godine i donaciji norveške vlade od šest miliona evra. To je bila investicija koja je izlečila rane koje je Niš nosio, sa 30 zaostalih projektila u pisti niškog aerodroma, i sa velikom hrabrošću ljudi koji su omogućili letenje sa niškog aerodroma. Dakle, letelo se i 2003, 2004. i 2005. godine. Tačno je, sa manjom frekvencijom, ali je tehnički, tehnološki sve to bilo pripremljeno i moglo je da se leti sa niškog aerodroma. Dakle, ovo što vi kažete – da je oprema koju ste donirali u poslednje dve ili tri godine omogućila letenje sa niškog aerodroma – jednostavno ne može da bude istina.

  Predsedavajući

  Hvala. Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković. Samo da produžim vreme. Poštovani poslanici, saglasno čl. 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da raspravimo sve amandmane i donesemo zakone iz dnevnog reda ove sednice. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Samo radi istine, evo podataka ovde: 2014. godine 1.335 putnika na niškom aerodromu; 2015. godine 36.258 putnika; za sada, 2016. godine, imam ovde podatak iz oktobra, nemam decembarski, 81.723 putnika. Nemojte da govorite nešto što nije tačno. Mnogo sam se borila za niški aerodrom i ne prihvatam da mi neko kaže nešto što nije tačno. Nijedanput, nijedne prethodne godine nije moglo da se leti u uslovima smanjene vidljivosti, niti je moglo da se leti noću. Zahvaljujući tome što smo u ove dve godine obezbedili svu opremu da to može, imamo ovaj broj putnika. Nikada nije bilo toliko kompanija, niti toliko linija da može da se napravi toliki broj putnika koji su leteli za Niš. Zaista, samo da budemo malo tačniji.

  Predsedavajući

  Izvolite.

  Ćirić Goran

  Vreme poslaničke grupe. Godine 2014, rekli ste, 1.300, 1.400 putnika. Pa, ko je vodio tada aerodrom i Grad Niš? Odlično je što raste broj putnika sada, u narednim godinama, ali 2014. godine takođe je katastrofalan podatak, a ko je vodio tada, u tom trenutku Grad Niš? Nezavisno od toga, ja nisam govorio o broju putnika, govorio sam o infrastrukturi i onome što ste rekli, da je tek sa ulaganjem od pre dve ili tri godine moglo da se leti sa niškog aerodroma. Svi smo to čuli. Prosto, letelo se i 2002, 2003. i svih narednih godina, sa manjom frekvencijom, sa manjim brojem putnika. Doduše, „Jat“ je leteo i do Frankfurta i do Ciriha, leteo je neko kratko vreme i do Pariza, do „Šarla de Gola“, ali nije izdržao u tom trenutku da održi te linije. Sa loukost kompanijama se pravi ovaj veliki iskorak, i to je zaista važno. Poštujte rad i nekih prethodnika. Nije počelo sve od trenutka kada ste vi došli na čelo Ministarstva, niti rad niškog aerodroma. Prvo je trebalo prenameniti... Dakle, 1999. godine smo imali nesreću i bombardovanje i destrukciju tog aerodroma, pa je trebalo prenameniti, jer je to bio vojno-civilni aerodrom. Onda je trebalo prenameniti i transformisati ga u civilno-vojni, uz veliko razumevanje vojske, i tada primiti donaciju norveške vlade, što je u tom trenutku bio uslov. Verovatno vi to dobro znate, ali pomenite i te ljude koji su u tom trenutku uradili dobar posao, što je i bio preduslov za rast niškog aerodroma, a, naravno, i mnogih drugih infrastrukturnih…

  Predsedavajući

  Reč ima ministar, replika.

  Zorana Mihajlović

  Samo kratko, opet da znaju građani Srbije: gradska vlast u Nišu je do kraja 2013. godine plaćala „Montenegro erlajns“ da leti sa niškog aerodroma. Uložili su šest miliona evra da bi „Montenegro“ leteo. Da su taj novac uložili u niški aerodrom, onda bismo imali, maltene, još jednog „Nikolu Teslu“. Samo da se zna. Mi smo to prekinuli i osposobili aerodrom i sada imamo komercijalne letove. Valjda je cilj da imamo komercijalne letove.

• Zorana Mihajlović i Čomić Gordana · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Samo mala dopuna. Razumem čak i taj način borbe, da napišete „briše se“ pa tako dobijate više vremena, ali vreme se dobija na izborima, a ne na amandmanima. Samo toliko.

  Predsedavajući

  Po amandmanu, narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

  Čomić Gordana

  Nema tih izbora koji vas mogu spasiti od, ne dao Bog, primene ovog člana na aerodromu u Somboru, koji je izdat koncesionaru. Naš nesporazum je banalan, ali dubok i nepremostiv. Ako hoćete da meni uputite prezir zato što je 250.000 ljudi rešilo da glasa za Demokratsku stranku, vi arogancijom upućujete taj prezir i tim ljudima koji su glasali za mene. Poštujem svaki glas koji ste vi dobili, od srca i iskreno, jer ljudi koji za vas glasaju, 1.750.000 ljudi koji su glasali za SNS, imaju pravo na taj izbor. Branim njihov izbor, jer ako ne branim, ne mogu da branim ni svoje. Vi meni osporavate da govorim u ime 250.000 ljudi koji su glasali za nas. Možda budete imali sreće, možda vam se to čini kao sreća, pa ne bude više nikog ko će hteti da glasa za Demokratsku stranku. Možda će vam se tada činiti da ste rešili sve svoje probleme, a ja ću i tada, bilo gde i bilo kako, čitati zakone i pitati nekog drugog – zašto stavljate u zakon stav koji nema veze sa zakonom, ne može biti primenjen i zašto ga branite otvorenim prezirom prema Demokratskoj stranci? Od toga niko nema koristi, a najmanje budući koncesionari koji će čitati ovaj zakon i gledati šta treba da rade u slučaju da su privremeno sprečeni da upravljaju. Lakoća kojom hoćemo da održimo prednost i ućutkivanjem protivnika nikada nije lakoća kojom demonstriramo znanje koje posedujemo, ali je, naravno, folklor ovog parlamenta, bio i ostao. Ne zameram ja to vama, samo vas molim da kada budete radili podzakonske akte negde bude jasno šta radi poslednji stav člana 8. o kojem sada raspravljamo. Ništa više, ništa manje. Na izborima, svima koji budu hteli da glasaju za koga god hoće, da glasaju slobodno, da glasaju zato što osećaju volju i želju da glasaju i neka vam poklone sve vreme koje smatraju da zaslužujete. To je, kako da vam kažem, stvar za koju se ja borim 26 godina i neću nikada prestati. Kao što se borim i za kulturu dijaloga. Hvala vam.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Da opet bude jasno, nema emocija u poslu koji radimo upravo zbog toga što nema ni pozitivnih ni negativnih emocija. Naše je da stvorimo uslove da se, recimo, jedan ili svi aerodromi u Srbiji razvijaju, jer ovaj zakon se odnosi na sve aerodrome. Dakle, ja zakon branim rezultatima. Ne želim sada ponovo da se vraćam na to, ali me terate – da li treba da pričamo o svim gubicima koji su postojali u „Jatu“? Da li treba da pričamo o svemu što se dešavalo na Aerodromu „Nikola Tesla“ dok nije počelo da se ulaže u Aerodrom i dok se nije izvršila privatizacija „Jata“? Sada smo u situaciji da možemo da ulažemo i stotine miliona evra na razne načine da bismo podigli taj aerodrom. Da li treba ponovo da se vraćam pa da mi vi kažete – eto, ponovo se pozivate na nas? Rezultati kažu da je zaista bilo vrlo loše stanje u vazdušnom saobraćaju dok ga je vodila Demokratska stranka, da je sada stanje u vazdušnom saobraćaju takvo da je to jedini sektor saobraćaja za koji možemo slobodno... Ne mi, nego Evropa kaže da smo deo Evropske unije. Samo toliko – rezultati, ništa drugo. Emocije? Emocije, o tome možemo da pričamo van ove sale, a ne ovde.

  Predsedavajući

  Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu. Izvolite.

  Čomić Gordana

  Ne treba da pričamo o svemu tome. Treba da pričamo ovako: ja pitam kako ćete primeniti poslednji stav u članu 8. koji glasi: „Ako koncesionar nije više u mogućnosti da obezbedi uslove“ itd., onda će se obratiti zakonu koji uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije i ugovoru o koncesiji. O tome treba da pričamo. Stav člana 8... Možete da odmahnete rukom koliko god hoćete, možete da kažete – man'te je, nemoj još odgovarati, ovo ostaje u zakonu. Bio je tako jedan što je napisao da treba zakon da stupi na snagu 31. aprila, pa sam ga pitala – da li si ti normalan, a on mi je odgovorio – napiši amandman. Neće da može. Dakle, ono o čemu treba da pričamo jeste, pošto vi sa saradnicima nama donosite Predlog zakona, da mi kažete kako se i u kojim slučajevima primenjuje poslednji stav člana 8. Ni manje ni više. Možete uneti emocije u to, nemam ništa protiv emocija, ali ako me pitate o čemu treba da pričamo, o tome treba da pričamo. Zašto pravite zakon u kome je ključni stav kakva su ovlašćenja osnivača u slučaju poremećaja u obavljanju? Poremećaj u obavljanju je definisan Zakonom o vazdušnom saobraćaju. Šta vam radi poslednji stav u članu 8, o tome treba da pričamo. Vi meni kažete – desi se ovaj poremećaj, a ovaj stav primenjujemo onda ovako i ovako. Sve ostalo može, ali je nekorisno. Malo je i posramotno, a za nekoga i pokorisno, šta da se radi.

• Nogo Srđan i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Nogo Srđan

  Smatramo da obrazloženje nije u skladu s onim što mi tvrdimo, jer ovde se postavlja pitanje šta je uopšte javni interes i kako se javni interes utvrđuje ako imamo zakon koji usvajamo po hitnoj proceduri, koji nije prošao javnu raspravu, ako taj zakon predviđa da „ako izgradnja pratećih objekata iz stava 1. ovog člana“, čije brisanje tražimo, „nije predviđena važećim planskim dokumentima, primenjivaće se uslovi organa odnosno organizacija nadležnih za poslove telekomunikacija, odnosno energetike na osnovu godišnjih planova razvoja tih mreža na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom“ itd. Pazite, gde je tu javnost uključena, a radi se o javnom interesu? Izgleda da javni interes u Srbiji definišu svi osim građana Srbije i same javnosti. Nije javni interes ono što tog dana odluči Aleksandar Vučić, ili neki od njegovih ministara ili direktora njegovih preduzeća, ili neki privatni strani koncesionar koji je došao u Srbiju s namerom da ovde profitira i zaradi. Zaista mislim da bi trebalo još jednom da porazmislite i da glasamo. Svakako, kao što je rekao prethodni govornik, vi imate većinu i možete da izglasate i da je Zemlja ravna, ali ostaju posledice vaših dela, onoga što radite. Svakako računajte da svi treba da živimo u ovoj zemlji i ubuduće. U kakvom stanju su naselja oko Aerodroma, dovoljan je pokazatelj naselje Radiofar, koje se graniči sa Aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu: da bi išli u svoju Opštinu Surčin, ljudi moraju da prođu 35 kilometara, da odu do Novog Beograda, tu da okrenu na auto-putu pa da idu u Opštinu. Inače, 800 metara puta niste mogli tu da probijete. Da li vi planirate da to naselje potpuno ugasite ili šta već? Kakav je vaš plan sa ljudima koji već žive u blizini Aerodroma? Jer, ovde je ključno, ovaj zakon se donosi zbog Aerodroma „Nikola Tesla“. Mislim da građani Srbije i javnost zaslužuju da znaju kakav je to javni interes o kome vi govorite.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  Obrazloženje ste dobili, ali bih da pojasnim: znači, ovaj član zakona o upravljanju aerodromima potpuno je u skladu s članom 130. koji je samostalni član Zakona o planiranju i izgradnji, koji jeste materijalni propis za izgradnju, tako da to da je netransparentno, ne vidi se i da je to u odnosu na odluke nekih drugih lica, nije tačno. Drugo, nekoliko puta smo rekli, ponoviću opet, 700 kuća je izuzeto iza linije Aerodroma, dakle, neće biti srušeno.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Na naziv iznad člana i član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Gordana Čomić, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Nogo, Boško Obradović, mr Ivan Kostić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić. Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

  Nogo Srđan

  Upravo u skladu s prethodnim amandmanom, i ovaj amandman se odnosi na brisanje pomenutog člana 12, sa istim obrazloženjem, sa istim razlozima. Prosto, nastavljamo diskusiju od malopre. To što u jednom zakonu stoji da će utvrditi Ministarstvo, ne znači da Ministarstvo može tek tako da utvrđuje javni interes. Valjda za taj javni interes treba da postoji neki veći društveni konsenzus. Danas je ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, a sutra možda Aleksandar Vučić odluči da to bude neko drugi, na primer Vladimir Đukanović, kao totalna suprotnost vama, da bude ministar na tom mestu. Drugačije može da shvati taj javni interes. To je opaska i napomena što se javnog interesa tiče. Što se tiče ovih 700 kuća koje pominjete, da će biti izuzete, nisu sporne te kuće, sporni su uslovi u kojima ti ljudi žive, infrastruktura koja im ne omogućava normalan život. Znate da su tamo uske ulice, nema javnog prevoza, nemaju kanalizaciju, a lokalna samouprava razrezuje poreze kao da žive u centru ili širem centru grada Beograda. Znači, poreska osnovica im je, mislim, 1.100 evra, što je zaista neverovatno za naselje koje nema osnovne uslove za život. I, da ne može da se probije 800 metara puta koji bi spojio naselje Radiofar s matičnom opštinom Surčin kojoj pripada, to je zaista neverovatno. Da li je tu, recimo, postojao javni interes, da ga na vreme prepoznate pa da uradite eksproprijaciju i napravite taj put kojim biste ljude koji žive u tom naselju povezali s matičnom opštinom, kad već toliko pričate o javnom interesu? Ili je javni interes u Srbiji samo neki strani investitor koji dolazi pa dobija jedanaest milijardi subvencija, dobija sve povlastice i priključke, koje ne mora da plaća za razliku od domaćih privrednika. Kada on ima nešto u interesu, da to bude javni interes. Da li je tako?

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  Svi investitori, i domaći i strani, u skladu sa zakonom, imaju prvo na subvencije ukoliko zapošljavaju ljude i ulažu u našu privredu. Naravno, uvek mora da postoji obostrani interes, što je prirodno. E sada, dalje, javni interes se isključivo uređuje ovim zakonom, ne uređuje ga ni Zorana ni bilo koji drugi ministar. Dakle, u skladu je sa zakonom. Kada govorimo o tim kućama, prvo o tih 700 kuća, verujem da ste u tome potpuno u pravu; nažalost, izabrali su tu da grade. Mislim da lokalna samouprava u svakom slučaju mora zajedno sa tim građanima da povede računa o onome što se zove uslovi za život, a to znači osnovne komunalne usluge. Postoji drugi deo, one kuće kod „Auto-komerca“; taj predajnik se praktično seli na Aerodrom te neće imati nekih drugih problema. U svakom slučaju, saglasna sam s vama da lokalna samouprava mora da se pozabavi time.

• Čomić Gordana i Rističević Marijan · 6 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Čomić Gordana

  Još jedan član koji je direktna ilustracija normativnog optimizma, nepotrebnog. Dakle, šta definiše član 13. i zašto ga treba brisati, kao i sve članove ovog zakona? Govori u rubrumu: „Predlog za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju“. U prvom stavu kažete ko može da podnese predlog, što je inače definisano i zakonom kojim se uređuje eksproprijacija, a u drugom stavu da se po podnošenju predloga iz stava 1. dalji postupak sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje eksproprijacija. Šta će vam ovaj član u ovom zakonu? Da kažete da postoji Zakon o eksproprijaciji po kojem mora da se postupa. To je normativni optimizam. Nemam ništa protiv da se ima strategija kojom će se iz mnogih zakona pokupiti odredbe u pokušaju da se napravi jedan kič leks specijalis. Imali smo mi ovde i originalni leks specijalis, kada se izgradnja „Beograda na vodi“ na silu proglasila javnim interesom. Komercijalni stanovi. To ostaje bruka na obrazu svakog ko je glasom „za“ rekao da je to izvanredno, ali... Evo, narodni poslanici dobacuju – šta fali „Beogradu na vodi“? Kod nas u Vojvodini se kaže – ima sve što mu fali. Dakle, u želji da ovo ne bude pravi zakon umesto leks specijalisa, vi ovde uvodite ko može da podnese predlog za eksproprijaciju i šta posle s tim predlogom biva. Razlozi za naše protivljenje su što mi ne smatramo da je potrebno da se u ovakvom zakonu, gde imate, već smo razgovarali, stavova koje ne umete da mi objasnite, gde imate navedeno u rubrumu kako se stiče status operatera (kojeg nema u članu) i da sad imate u članu 13. ko podnosi predlog i šta posle s tim predlogom biva... Hvala vam.

  Predsedavajući

  Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

  Rističević Marijan

  Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih možda i razumeo... A ovo stvarno ne razumem. Ja bih možda i razumeo predlagača amandmana, kaže: „Brisanje se predlaže iz razloga što predstavlja potencijalni izvor korupcije“. Najverovatnije to govori iz vlastitog iskustva. Možda bih prihvatio da među potpisnicima nije i bivši predsednik opštine Inđija, koji je sa platom od 700 evra stekao oko sedam stanova, među njima i stan u Beču, zatvoreni bazen, penthause, bez ikakvog privatnog biznisa, sve sa platom od 700 evra. Zato je za mene ovaj amandman neprihvatljiv. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu.

  Čomić Gordana

  Imam potpuno razumevanje za sve koji nemaju dovoljno snage da razumeju išta i koji smatraju potpuno, predsedavajući je to pažljivo slušao, prirodnim da ovde obrazlažu da ne prihvataju amandman zato što ga je potpisao jedan narodni poslanik. Kada bi bilo reda, kao što nema razuma, kada bi bilo znanja, kao što nema časti, onda bi se razumelo koliko je to izrečeno u sali za sednice Narodne skupštine nedopustivo. Onda bi se razumelo kako neko samo iz svojih očiju posmatra svet i misli da su svi isti. Pa, nismo. Dakle, meni je ovde rečeno da sam potpisala amandman zato što znam šta je korupcija. Da imam namere da raspravljam dalje, naravno da bih postupala po onome što piše, vladavini prava, kada bilo ko smatra da mu se može da zasenjuje prostaklukom, neznanjem i bahatošću. Pa, ne može. Nemojte da širite ruke. Svojih reči snosite posledice. To što je to ružno, nije važno, ali je, kako da vam kažem, nezakonito. Kada oduzmete meni mandat na sednici na kojoj ćete glasati o skidanju imuniteta narodnoj poslanici Gordani Čomić, onda možete da osporite amandman koji sam potpisala, a koji je unet po osnovu toga što ste pronašli da ima krivičnih dela korupcije u mom postupanju. Dotle samo treba da vas bude sramota, jako. Ali, da se zna šta je sramota, ne bi se sve ovo nama dešavalo što nam se dešava. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

  Rističević Marijan

  Ja sam se trudio da razumem, ali ništa nisam razumeo. Ali sam se trudio. Imam iskustvo. Ovde piše: „Brisanje se predlaže iz razloga što predstavlja potencijalni izvor korupcije.“ To je obrazloženje. Među potpisnicama je i predsednik opštine Inđija, muškarac. Iz tog razloga sam osporio pravo da se ovaj amandman prihvati. A ona rečenica „Ima sve što mu fali“ upravo je u Inđiji nastala, upravo kod ovog predsednika opštine Inđija, jer sve mu je falilo. Zajedno smo ušli u politiku, ja i dalje živim u roditeljskoj kući, na kraj sela, u poslednjoj ulici, u poslednjoj naseljenoj kući. Sad ispada da sam ja bahat, a ne onaj koji je kupio sedam stanova, stan u Beču, zatvoreni bazen. To je razlog zbog čega sam tražio da se ovaj amandman odbije. Ne zbog gospođe, već zbog gospodina koji je bio predsednik opštine Inđija i koji je stekao i ima sve što mu je falilo. Hvala.

  Predsedavajući

  Po amandmanu, narodna poslanica Gordana Čomić.

  Čomić Gordana

  Zahvaljujem. Ostaje bez odgovora pitanje koje sam postavila, zašto je toliki normativni optimizam, šta krijemo, od koga krijemo i zašto. Ako iko misli da će bilo kakvim ponosom na neznanje i prostaklukom sakriti da ovde piše nešto što je višak kao član, onda je u zabludi. Da li možete da usvojite zakon bez ikakve izmene? Već niste. Dakle, nije ušao u ovu skupštinu još nijednom zakon, a da je iz Skupštine izašao u obliku u kojem je ušao. To je priroda Skupštine, da postavljamo amandmane i da menjamo članove zakona. Vi ste već neke izmenili. Moja obaveza je da vas upozorim da ćemo sa ovim zakonom imati problema u primeni, iz dva razloga: prvi je normativni optimizam, drugi je što predstavlja kič verziju leks specijalisa koji je već napisan za „Beograd na vodi“. Nije nam u interesu da imamo problem. Vi imate svoje motive zašto smatrate da tako treba da bude. Naš je posao da o tim motivima govorimo i da pokušamo da predupredimo probleme koji će nas sačekati kada ovaj zakon bude trebalo primeniti. To je sve.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

  Rističević Marijan

  Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107, posebno član 107. koji u prvom stavu govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Gospodine predsedavajući, neću insistirati da se o ovome glasa, ali već drugi put, sa jasnom aluzijom prema meni, prethodni govornik je govorio o prostakluku, pa vas molim da uzmete prepis stenograma mojih današnjih nastupa, prepis stenograma u poslednjih godinu dana u ovom sazivu, prepis stenograma iz svih saziva i nađete jedan prostakluk, jednu psovku, da sam nekome možda rekao „đubre“, „stoko“, „primatu“, „majmune“ itd., da ne kažem gde su nas sve terali itd. Ako to nađete u mojim govorima, ja ću pristati da neko moje govore okvalifikuje kao prostakluk. S obzirom na to da je koleginica često primenjivala razne mere prema opozicionim poslanicima u sazivima u kojima je predsedavala, ja ne tražim da takvu meru primenite prema gospođi, ali molim vas da ubuduće, ukoliko nema prostakluka iz ovih klupa, ukoliko nema prostih reči, ukoliko nema psovki, ukoliko ima samo jednostavnog rečnika, da me narod razume, upozorite moje kolege i dragu koleginicu da ubuduće ne prišiva taj epitet meni, jer to svojim govorom nisam zaslužio. A mogli bismo iz tih stenograma, prepisa da vidimo kakve smo sve psovke doživeli iz onog dela sale, šta smo sve doživeli i kakve su opomene predsedavajući morali da izreknu u tom smeru. Zato vas molim da me na određeni način zaštitite od kvalifikacija za prostakluk, kada on ne postoji, da koleginica bude na odgovarajući način makar upozorena na to. Hvala.

• Zorana Mihajlović i Ćirić Goran · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Mi smo u procesu, kao što rekoh, potpisivanja ugovora sa Ministarstvom odbrane. Nadam se da će to ipak biti u prvoj polovini 2017. godine. Inače, na današnji dan, ovog trenutka, podatak iz Niša: 115.000 putnika na niškom aerodromu. A što se table tiče, biće.

  Predsedavajući

  Na naziv Glave V i član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Gordana Čomić, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović. Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

  Ćirić Goran

  Član 15 – Finansiranje izgradnje aerodromskog kompleksa i aerodromske infrastrukture. Dakle, ovde se navode mogući izvori finansiranja: prihodi operatera aerodroma, budžet Republike Srbije, sredstva privatnog partnera, krediti, donacije, pokloni i drugi izvori finansiranja. Mi smo razgovarali o tome i tačno je da je pre ulaska ovog zakona u proceduru i rasprave u Narodnoj skupštini najavljena moguća koncesija, sa najvišeg mesta; predsednik Vlade je najavio moguću koncesiju, čak je govorio o mogućem iznosu potrebnih sredstava. Govorili smo i o dobiti Aerodroma „Nikola Tesla“ na nivou od 25 do 30 miliona evra. Kada smo kod finansiranja, postavljamo jedno logično pitanje – kakav je interes Republike Srbije da ulazi u ovakve aranžmane, sa pretpostavljenim nivoom sredstava od 300 miliona evra za koncesiju za Aerodrom „Nikola Tesla“, kada su procene da bi dobit, čak i sa ovakvim poslovanjem Aerodroma „Nikola Tesla“, u tih 25 ili 30 godina iznosila nekih 600–700 miliona evra? Gde je tu interes Republike Srbije i građana Srbije? Još jednom postavljam pitanje o tome šta je interes koncesionara – brzo vraćanje uloženih sredstava na način koji može da donese pad kvaliteta, ali i porast cena usluga na aerodromima koji bi se na ovakav način rešavali. Mislim da su to zaista pitanja koja nisu ovde dobila odgovore i bilo bi dobro da dobijemo ovu informaciju. Iako ste govorili o transparentnosti i o tome da niko nije viđen kao mogući partner, jednostavno, to smo čuli od premijera pre početka ove rasprave.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  Ni predsednik Vlade nijednog trenutka nije govorio o nekom imenovanom partneru, nego baš onako kako ste na početku rekli, rekao je – moguća koncesija. A kada postoji mogućnost, videćemo, razgovaraćemo, u odnosu na sve podatke koje imamo, projekcije u Srbiji, regionu itd., videćemo šta je najbolje za Aerodrom. Ako pričamo o koncesiji, država ostaje vlasnik, postoji ne samo jednokratna uplata, postoji godišnja naknada itd. Zašto uopšte treba razmišljati o nekom vidu daljeg ulaganja i investicija na Aerodromu? Zato što su one potrebne ako hoćemo da budemo zaista prvi u regionu; sada smo treći u regionu. Da li ćemo odlučiti? Da, i biće javno. Ne znam da neko sada... Možda vi stvarno znate ime nekog budućeg, eventualnog koncesionara, ili znate kako će biti doneta odluka Vlade. Ja ne znam. Znam da je naš zadatak da stvorimo uslove da imamo mogućnosti da uradimo tako nešto, da sagledamo sve, na osnovu studija i svega što nam daje neki vrlo važan pregled na osnovu koga ćemo eventualno doneti odluku kako ćemo da ulažemo u Aerodrom, iz kojih sredstava, iz kojih izvora, na koliko godina, kako će to da izgleda. Ali, zaista, sada je vrlo rano. Ovo je tema o kojoj može da se priča puno, i u raspravi o ovom zakonu, u redu, ali ne mogu da vam dam odgovore jer Vlada Srbije nije još ni sela da razgovara o tome. Ponavljam još jednom, naša obaveza je da stvorimo uslove da takva mogućnost postoji, a svakako će da bude pregledna na osnovu javnog poziva.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Po amandmanu, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

  Ćirić Goran

  Koristim vreme poslaničke grupe. Evo zbog čega to pitamo. Imali smo iskustvo sa jednim privatno-javnim partnerstvom, najpoznatijim u Srbiji, koje je prošlo kroz ovu skupštinu, projektom „Beograd na vodi“. Najavljivane su investicije od tri milijarde evra, za vrlo kratak period. Na kraju smo dobili nešto što nije imalo veze s tom vrstom najava. Sada opet imamo najave u vezi s koncesijama, najave koje su najavile ovaj zakon o kome odlučujemo bez preciznih informacija. Otvorenost čitavog postupka je neophodna – govorili ste o transparentnosti – i zbog toga otvaramo tu temu. Složićemo se da su bile potpuno različite najave projekta „Beograd na vodi“. Ako poredimo te najave s ovim što sada slušamo, zaista imamo razlog da pitamo, i očekujemo odgovore na ova pitanja.

• Đurišić Marko i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Đurišić Marko

  Kao što je rekla prethodnica, ovaj član govori o finansiranju izgradnje aerodromskog kompleksa i aerodromske infrastrukture; navodi izvore finansiranja, a onda se nalazi ključna reč za netransparentnost i korupciju u Srbiji – izuzetno. Izuzetno, sredstva iz stava 1. tačka 2), a to su sredstva iz budžeta, mogu da se dodele... I onda se razrađuju tri stava o tome na koji će se način koristiti podsticaji u slučaju davanja koncesije. Vi imate u planu... Možda na Vladi nije razgovarano, ali sam siguran da je u nekim kabinetima razgovarano i dogovarano ko će biti koncesionar i kako će se stvoriti uslovi za njegov rad u budućnosti. Znači – izuzetno. Čemu zakon ako ovde stoji „izuzetno“, po pravilima koja će da usvoji Vlada, kako kaže poslednji stav? Tu se krije korupcija, tu se krije netransparentnost. To je problem svih zakona koji dolaze ovde u mandatu ove vlade, to što se ostavlja da Vlada odlučuje, bez jasnih kriterijuma koji su poznati javnosti. Koliko god vi nama, potpredsednice Vlade, objašnjavali da će to biti drugačije, kažem vam da neće. Vaš kolega iz prethodne vlade je ugovor o upravljanju Železarom Smederevo godinu dana krio od javnosti. Plaćao je kazne zato što je kršio zakon, opet parama iz budžeta građana. Nije hteo da nam kaže koliko je ekspertsko, najbolje rukovodstvo na svetu, angažovano od strane Vlade za upravljanje Železarom, plaćeno. Mi to ni danas ne znamo. Ali znamo rezultat upravljanja Železarom od strane tog rukovodstva – 145 miliona evra duga u 2015. godini. Zato je problem sa ovim vašim zakonima, u vašem radu nema transparentnosti. Vi hoćete da vam verujemo. Ne verujemo vam. Nema potrebe da stoje ovi stavovi – izuzetno, pa dalje – izuzetno, Vlada će ovo, Vlada će ono. To nije transparentno. Ne može u zakonu da stoji reč „izuzetno“. Čemu onda nabrajanje i prethodno definisanje uslova i pravila, svega, čemu zakoni ako može da stoji reč „izuzetno“? To znači da ne važi zakon. To je problem sa celim ovim zakonom. To je jedan leks specijalis koji vi krijete, punite ga nekim stavovima, prepisujete iz drugih zakona da bi izgledao kao zakon. Mogao je da ima tri člana, gde piše – dajemo koncesiju toj i toj firmi. Pošto to nećete da kažete, napisali ste zakon od tridesetak članova i mi sada pokušavamo da rešimo rebus kako se zove firma kojoj ste namenili koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Vi ne pitate, vi donosite zaključke, vi donosite presudu, vi ste već rekli – to je dogovoreno u nekim kabinetima itd. Pretpostavljam da je to u vaše vreme dogovarano u kabinetu vašeg predsednika stranke. Na kraju krajeva, imali smo primere, možemo da pričamo i o tim primerima. Možemo da pričamo o primerima kako ste privatizovali NIS, zašto da ne. To je bilo u vreme Tadića, koliko znam, i ne beše nikakvog javnog poziva ni tendera, ničega nije bilo. To je potpisivao i radio upravo predsednik vaše stranke. Ovde nije takav slučaj. Mi smo javno prvo izabrali savetnika. Sve studije koje savetnik bude uradio, svi podaci koje bude napravio biće javno dostupni. Svaka vrsta odluke koju budemo donosili će se znati. I, znate kako, kad već pominjete Železaru Smederevo, ne znam šta je po vama alternativa, da li je po vama bila alternativa da je zatvorimo? Ja ne mislim da je trebalo da je zatvorimo, valjda treba da radi. Toliko.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Gospodin Đurišić, po amandmanu.

  Đurišić Marko

  Možda grešim, možda nije doneta odluka u kabinetima, nego ste bili dole na večeri u Geozavodu, ili gde već idete tamo, u toj zgradi koju ste svojim partnerima dali, poklonili, na 30 godina, da je koriste. Znači, kao što je priča o „Beogradu na vodi“, milijarde, ne znam ni ja, a onda smo dobili 20 miliona ulaganja stranog partnera i ne znam koliko desetina miliona kredita. Doneta je neka odluka, ne znam da li je vi znate, možda stvarno ne znate. Možda ste zato baš vi danas ovde da branite ovaj zakon, što bi rekli – prošli biste poligraf, na njemu bi se videlo da stvarno ne znate. Možda vi stvarno ne znate, ali onaj ko upravlja ovom zemljom sigurno zna. Kad govorite o nekim prošlim vremenima, govorite o sporazumu vezanom za prodaju NIS-a. On je bio ovde u parlamentu, usvojila ga je Skupština. Da li ćete vi ugovor doneti ovde u parlament, da vidimo? Sumnjam, ali videćemo u narednom periodu šta će biti. Ne vidim tu političku logiku koju SNS ovde pet godina koristi u svim situacijama – vi ste radili isto to, pa možemo sad i mi. Ne vidim kako mislite da to doprinosi boljitku građana Srbije. Ako smo mi radili nešto što nije trebalo, valjda ne treba ni vi to da radite, a ne da kažete – vi ste radili ovako ili onako, možemo sada i mi. Pri tom, ne govoreći istinu, koristite jedan primer koji je potpuno suprotan od svega onoga što vi danas radite. Stavljate odgovornost na tadašnjeg predsednika Republike Borisa Tadića, koji nije imao većinu u Vladi kada je konkretno taj sporazum dogovaran, već ga je dogovarala Vlada u kojoj Demokratska stranka nije učestvovala pa se uključila u nekom trenutku. Ali je donet na kraju glasovima svih u Skupštini. Želim da vam kažem vezano za Železaru, naravno da je nije trebalo zatvoriti, ali da li je trebalo poslovati tako da se napravi 145 miliona evra duga? Godine 2012, taj dug je bio 20 miliona, 2013. je bio 35 miliona i onda dramatično raste. O tome se radi. Ko je odgovoran za tako loše poslovanje? Ne radi se o tome da li je trebalo ili nije trebalo, nego zbog čega se poslovalo sa tako lošim rezultatima. Jer, očigledno je tu postojala svesna namera da se neke pare izvuku. Hvala.

  Predsedavajući

  Hvala. Reč ima ministar.

  Zorana Mihajlović

  Prvo, da se razumemo, parlament je usvajao sporazum, kao što uvek usvaja sve sporazume. Ugovor nije bio ovde. Drugo, taman posla da radimo isto onako kako je radio Tadić! I taman posla da se u kabinetima dogovaraju prodaje, od NIS-a pa nadalje. Taman posla! Ili, u ono vreme kada se prodavao „Sartid“, kako je prodat i šta se sve desilo, i koliki je dug uopšte bio „Sartida“ u trenutku kad su se Amerikanci povukli itd. Prema tome, daleko od toga. Ono što ovaj zakon treba da omogući jeste da stvari budu javne. Da li ćete vi da verujete ili ne... U nekom periodu ispred nas, u nekim mesecima ispred nas, kada budemo donosili odluku o tome šta i koliko ulažemo i koliko je potrebno da se uloži u Aerodrom „Nikola Tesla“, to će biti javno i moći ćemo da pričamo da li je to takva vrsta investiranja, da li tu treba da uložimo ili na nekom drugom mestu, moći ćete uvek da kažete i pomognete da odluka bude bolja.

• Zorana Mihajlović i Čomić Gordana · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Saglasna sam sa amandmanom.

  Predsedavajući

  Amandman se prihvata. Hvala. Na Glavu VI, naziv iznad člana i član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Demokratska stranka. Da li želite reč? Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

  Čomić Gordana

  Amandman je na član čiji je rubrum „Donošenje Nacionalnog programa“, a član glasi: „Radi obezbeđivanja uslova za dugoročni razvoj i unapređenje aerodroma u Republici Srbiji, donosi se Nacionalni program razvoja aerodroma u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Nacionalni program.“ Taj nacionalni program donosi se na period od pet godina (u drugom stavu). I, Nacionalni program donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Drugi član je onaj koji razrađuje sprovođenje Nacionalnog programa. Ono što je moje pitanje jeste – šta ste smislili da napišete u nacionalnom programu? Da li je to dokument gde ćete nam govoriti o planu koncesije? Malopre kažete, sve će biti javno. Ovaj nacionalni program neće biti u Skupštini, on je dokument Vlade, kao i neke druge strategije. Ja nisam protiv, mislim da jedan broj strategija i programa i treba da bude u nadležnosti Vlade, a da Skupština samo izveštava. I kakav je to dugoročni razvoj od pet godina? Šta vam je onda kratkoročni razvoj, srednjoročni? Mesec i po, godinu dana? Sad ste kazali, ugovor o koncesiji imaće uvid u Skupštini. Ovde u zakonu ne piše. Ako je vaša tvrdnja da će Skupština da ima raspravu o ugovoru o koncesiji, to je meni potpuno nov podatak. Ili ja nisam vas dobro razumela u odgovoru za bilo koji budući ugovor o koncesiji. Ali, ova tri kratka stava vam pokazuju zašto je ovo kič leks specijalis u odnosu na pravi leks specijalis koji smo imali za „Beograd na vodi“. Dakle, samo da kažete da se dugoročni razvoj i unapređenje donosi na pet godina. Šta vam je onda kratkoročno?

  Predsedavajući

  Ministar ima reč.

  Zorana Mihajlović

  Kada se kaže da važi pet godina, ne misli se da će se Nacionalni program napraviti samo za period od pet godina, nego je normalno i ako napravite strateški... Prvo, taj nacionalni program treba da sadrži sve o svim aerodromima koje imamo, dakle, viziju kako oni treba da se razvijaju, mi očekujemo, 10 ili 15 godina. Normalno je i može da se desi da u tih pet godina eventualno postoji određena promena, dešava se nešto u regionu, svuda, te moramo da promenimo Nacionalni program. U tom smislu, mi ga menjamo i imamo pravo da ga proverimo svaki put, da ga iskontrolišemo još jednom na pet godina. Rekli ste da strategije nisu javne. To zaista nije tačno. Svaka strategija koju smo donosili... Mi sada pripremamo, u tvining smo programu za strategiju razvoja saobraćaja. Dakle, potpuno je javno, imaćemo i rasprave o tome. I ovaj nacionalni program će biti javan i moći ćete da ga čitate, gledate. Na kraju krajeva, kada budemo napravili javnu raspravu, svakako ćete moći da date svoj doprinos i svoje viđenje toga. Tako da se ne slažem. Izvinjavam se, niste u pravu.

  Predsedavajući

  Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

  Čomić Gordana

  Razumem da vi imate zamisao o ovom zakonu, ali vaša zamisao ne piše u stavovima ovog zakona. Ovde piše, drugi stav: „Nacionalni program donosi se za period od pet godina“, tačka. Da li razumete da ja ne mogu da komuniciram sa vašim idejama, koje podržavam? Dakle, to što predstavljate kao sliku, to dobro izgleda, ali to ne piše ovde. Ovde piše u prvom stavu: „dugoročni“, a onda piše da se donosi za period od pet godina. Ta dva ne mogu u istom članu, osim ako se ne dogovorimo da je dugoročno pet godina, a slažemo se da nije. Kada sam govorila o javnosti, rekla sam da smatram da strategije treba da budu u izvršnoj vlasti, jedan dobar deo njih. Ne smatram da strategija razvoja obrazovanja treba da bude u Vladi, ostala sam tu u manjini, ali smatram da dugoročni nacionalni program razvoja aerodroma treba da bude na Vladi. Ali nemojte da pišete, kao što piše u ovim članovima, da je to pet godina. Niko nijednu vladu, nijednog ministra ne sprečava da menja strategiju kad to hoće, u vašim je rukama. Kao što je u rukama narodnih poslanika zakon; koji god hoćemo, možemo da promenimo kad mi hoćemo. (Zoran Krasić: Ako imaš većinu.) Ako imaš većinu, dopunjavaju narodni poslanici s pravom. Podrazumeva se da imaš većinu, ne možeš da menjaš ako nemaš većinu. Mislim da smo sada ipak počeli da se čujemo i razumevamo. Imaćemo problem kada ovaj zakon usvojimo. Taj problem će biti zajednički, neće biti vaš. Neće se on rešiti da ja dođem pa da onda kao deca govorim – jesam vam kazala, jesam vam kazala. Nije u tome stvar, stvar je u tome da svi znamo šta ovde piše i da ja imam obavezu da pitam zašto je kod vas dugoročni razvoj, Nacionalni program razvoja radimo na pet godina. Ništa više. Ne zahtevam odgovor.

• Zorana Mihajlović i Nogo Srđan · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Prihvatam amandman.

  Predsedavajući

  Na Glavu II, Odeljak 1, naziv iznad člana 4. i član 4. amandman je podnela Gordana Čomić. Da li želite reč? (Ne.) Na naziv iznad člana 5. i član 5. amandman je podnela poslanica Gordana Čomić. Da li želite reč? (Ne.) Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Demokratska stranka. Da li želite reč? (Ne.) Na naziv iznad člana 6. i član 6. amandman je podnela poslanica Gordana Čomić. Da li želite reč? (Ne.) Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Dveri. Da li želite reč? Srđan Nogo.

  Nogo Srđan

  Smatramo da je u praksi vrlo retka situacija da neko ustupi deo svog posebnog dela u zgradi, mada ste vi u obrazloženju naveli da je teoretski moguće i da treba da ostane. Nekim opštim normama imovinskog prava moguće je urediti takav odnos, po kojim modalitetima bi neko... Kako ste naveli u obrazloženju, na primer – posebni deo može da bude poslovni prostor, odnosno manja prostorija čiji vlasnik bi bio zainteresovan da ga proda ili pod nekim drugim uslovima prenese u zajedničku svojinu. To bi se moglo urediti nekim drugim normama koje regulišu opšte imovinsko-pravne odnose, nije potrebno normirati u ovom zakonu, pogotovo što otvara eventualno mogućnost zloupotreba ako su u pitanju starija lica, pravno neuke stranke i slično. Eto, samo toliko, ali niste prihvatili, šta da radim.

  Predsedavajući

  Ministar.

  Zorana Mihajlović

  Malo objašnjenje. Naš stav je da je dovoljno da se pojavi jedan jedini slučaj i da ga treba urediti. Ali sada moram da iskoristim priliku da kažem da mi je veoma žao što je upravo vaša poslanička grupa tražila amandmanom da se izbriše, u članu 1. mislim, rodno ravnopravno izražavanje. Vrlo mi je žao zbog toga.

  Predsedavajući

  Rekla je da joj je žao što ste vi podneli amandman. Možete o amandmanu, obrazložite ga.

  Nogo Srđan

  Taj amandman nam je prošao malopre. Tu smo i stavili, kao što ste videli u obrazloženju našeg amandmana, ako već pričamo o njemu – suvišna je ta napomena s obzirom na to da nijednim propisom nije utvrđena obaveza definisanja rodne neutralnosti izraza koji se upotrebljavaju u propisima. Tim pre što je odredbom člana 43. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa propisana upotreba roda, pa se shodno sadržini istog izrazi u propisu upotrebljavaju u muškom rodu, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije. Ovo što ste vi uradili... Pazite, ovo su Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, a vi ste ovim članom zakona izvršili jedan prodor radikalnog feminističkog pristupa i utvrđivanja nekakve džender ideologije, koja je, vidim, sada moderna i na velika vrata pokušava da prodre u Srbiju, čiji ste vi glasnogovornik, što stvarno nema nikakvog smisla. Sećam se, gledao sam televizijske prenose svojevremeno, dok je sadašnji predsednik parlamenta bila opozicioni poslanik, kada su iz Demokratske stranke prvi uvodili takozvane prodore te džender ideologije i radikalnog feminizma, vi ste se, gospođo predsednice, tada suprotstavljali govoreći da vi niste narodna poslanica nego gospođa narodni poslanik. To je, evo, danas eskaliralo, da nešto što postoji kao praksa desetinama godina... Evo, može i kolega Martinović iz grupe SNS da kaže da je prirodno da se izrazi upotrebljavaju u muškom rodu i da se odnose i na muški i na ženski rod. Da vi sada menjate, dajući im nekakvo značenje, zato što je to od vas tražio poverenik za rodnu ravnopravnost, zaista je neverovatno i smešno.

• Zorana Mihajlović i Konstantinović Nenad · 5 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Prihvata se amandman.

  Predsedavajući

  Prihvata se amandman. Na Odeljak 2, naziv iznad člana 12. i član 12. amandman je podnela Gordana Čomić. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 12. amandman su zajedno podneli poslanici Poslaničke grupe Demokratska stranka. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 12. amandman je podnela Sonja Pavlović. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 12. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

  Konstantinović Nenad

  Poštovana predsednice, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da razumem zašto SNS neće da prihvati amandman da vlasnik posebnog dela koji je invalid (ili ima nekoga u porodici, člana domaćinstva, ko je invalid) može da izvrši popravku ili radove na zajedničkom delu koji su potrebni radi prilagođavanja tih delova zgrade tako da se mogu koristiti u skladu sa njegovim potrebama, odnosno potrebama člana porodičnog domaćinstva. Dakle, ako imate rampu za invalide na ulazu u zgradu, zašto ne omogućite vlasniku nekog od stanova da popravi tu rampu ukoliko je porušena, urušena ili oštećena? U odgovoru zašto se ne prihvata amandman kažete – zato što se time zadire u Zakon o planiranju i izgradnji i prekršilo bi se pravilo predviđeno članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji. To prosto nije tačno. To nije tačno. Kako ste u tački 2) rekli da vlasnik posebnog dela može da popravi i izvrši radove na zajedničkom delu ukoliko to preti da napravi štetu njegovom stanu? Dakle, može da popravi fasadu, za koju mu takođe treba dozvola po članu 145. Znači, može da izvrši neku popravku ako to šteti njegovom posebnom delu pa će da mu prokišnjava, ali ne može da izvrši popravku rampe za invalide. Šta SNS ima protiv invalida? I zašto vi to onemogućavate? Da li je za to potrebna dozvola ili za to nije potrebna dozvola, to rešava Zakon o planiranju i izgradnji i tim zakonom će to biti i uređeno. PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Mislim da je svima jasno da niko nema ništa protiv invalida, kako vi kažete, nego činimo sve da poboljšamo uslove, ali brkate dve stvari. U članu 2. govori se o hitnim intervencijama i zato stoji ta definicija koju ste rekli, a u ovom članu o kojem pričamo, članu 11, u obrazloženju jasno stoji da se taj posao rešava po skraćenom postupku. Da stavimo ovako kako ste vi smatrali da treba da stavimo, to bi bilo u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Inače, sad u prevodu, a to vi vrlo dobro znate, ne postoji nikakav problem da se to završi, ali će biti u skraćenom postupku. Kad smo već kod teme koju ste pokrenuli, mislim da ste vi imali određen broj amandmana koje smo mi upravo u tom delu koji se tiče prava invalida prihvatili. Toliko. (Nenad Konstantinović: Replika.)

  Predsedavajući

  Možete samo po amandmanu, gospodine Konstantinoviću. (Nenad Konstantinović: Ministarka me nije dobro razumela, meni se obraćala.) Ja ne razumem, vi ste pravnik. Samo obraćanje ne znači da ste ostvarili pravo na repliku. Mora da bude ili uvredljivo ili da vas nije razumela. Koliko sam ja video, nije bilo ni jedno ni drugo. Možete po amandmanu da joj objasnite. Nemate pravo na repliku.

  Konstantinović Nenad

  Jasno mi je da SNS hoće da potroši vreme opozicije što pre, ne bi li lako mogao da pređe preko svih amandmana. Ministarka, ja nisam ništa pobrkao, nego vama vaši savetnici loše govore. Tačka 2) ne podrazumeva nikakve hitne intervencije, jasno piše da vlasnik stana može da „izvrši popravku ili druge radove na zajedničkim delovima zgrade koja je neophodna radi otklanjanja opasnosti od prouzrokovanja štete na njegovom posebnom delu“. Pitam vas zašto isto ovako ne može da izvrši radove na otklanjanju štete na rampi za invalide jer ne može kolicima da uđe u zgradu, jer se urušila rampa za invalide. Kakav član 145? Da li je za te radove potrebna dozvola i po kom članu, to će utvrditi organ koji izdaje dozvolu. Nema ovde nikakvog skraćenog postupka, i za jedno i za drugo vam treba dozvola.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Ja sam vas odlično čula, ali vi niste dobro pročitali. Dakle, ima neki problem. U tom članu koji vi pominjete kaže se: „... izvrši popravku ili druge radove na zajedničkim delovima zgrade koja je neophodna radi otklanjanja“, pa sad da kažem reč koja nedostaje i koju niste rekli, „opasnosti od prouzrokovanja štete“. Nije isto kad kažete „opasnosti“ i kad kažete samo „štete“. Nije isto. Što bi rekli – nije svejedno.

• Nogo Srđan i Zorana Mihajlović · 5 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Nogo Srđan

  Kao što smo ukazali, ovaj predlog zakona je možda dobar za Švajcarsku, ali svakako nije dobar za Srbiju. Ovo je još jedno, dodatno uvođenje nameta i obaveza građanima Srbije koje oni zbog ekonomskih prilika, odnosno neprilika u kojima se nalaze već sada ne mogu da podnesu. Naime, vi ovde formirate stambenu zajednicu kao pravno lice i primenjujete odredbe Zakona o udruženjima, da se odnose sada na stambenu zajednicu. Ovde je nebitno kolika je taksa za registraciju stambene zajednice, jer to je, naravno, isto izdatak, ali je druga stvar u pitanju. Stambena zajednica, ovako definisana kao pravno lice, odnosno da se na nju primenjuju odredbe Zakona o udruženjima, imaće obaveze u smislu Zakona o računovodstvu i reviziji. Do sada su stambene zgrade bile izuzete iz primene Zakona o računovodstvu i reviziji, a sada će potpadati pod taj zakon, što znači da namećete jednu finansijsku obavezu da svaka stambena zgrada mora da vodi knjigovodstvo, znači da ima knjigovođu, i da podnosi završni račun, prosto, da posluje kao udruženje građana. To je, svakako, izdatak, jer vi treba da imate stalnog knjigovođu, da podnesete završni račun, sve uplate i isplate vam idu preko računa, tako da je to dodatan namet na građane Srbije. Kada saberemo čitav opseg nameta koje Srpska napredna stranka uvodi za ovih pet godina vlasti, zaista se postavlja pitanje da li vi imate dobru nameru prema građanima Srbije. Sva ta vaša slika prosperiteta Srbije i konsolidovanih javnih finansija upravo je na štetu građana Srbije. Ne postoji nijedan slučaj da vi radite nešto u korist građana Srbije. Čak ni u ovom zakonu; svaki amandman koji bi bio u skladu sa interesima građana Srbije, od forme overe potpisa koju smo tražili pa do ovoga, vi odbijate, što je dokaz da nemate neku dobru nameru s ovim zakonom. Da li ste vi svesni da se svim nametima koje dajete građanima Srbije – možemo da ih nabrajamo, od poreza na imovinu, preko akciza na struju, pa do nameta koje uvodite ovim zakonom – odnosite prema građanima Srbije gore nego Turci u periodu dok su okupirali Srbiju?

  Predsedavajući

  Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  I te kako vodimo računa o interesima građana Srbije. Prvo, stambena zgrada sada ima svojstvo pravnog lica u poslovima upravljanja i održavanja – dakle, svaka stambena zgrada – i u opštini plaća administrativnu taksu za evidentiranje. Po ovom zakonu, dobija status pravnog lica u punom smislu, u svim poslovima, u tzv. pravnom saobraćaju, s tim što je izuzeta i ne mora da ima knjigovođu, ne mora da podnosi finansijske izveštaje, tako da sve to što ste vi nabrojali… Prosto, nema nikakvih dodatnih nameta i troškova o kojima ste pričali.

  Predsedavajući

  Nemate osnova za repliku, ali možete po amandmanu. Da li želite da govorite po amandmanu? Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

  Nogo Srđan

  Mislim da sam imao osnov za repliku, ali nema veze, ovde se selektivno primenjuje pravo na repliku prema poslanicima vlasti, odnosno poslanicima opozicije. Voleo bih da mi ministarka navede gde se u zakonu reguliše da se samo na upravljanje zgradama odnosi taj zakon koji reguliše udruženja, odnosno da se pravni položaj stambene zajednice izjednačava sa pravnim položajem udruženja građana samo u smislu upravljanja zgradama, a da se ne odnosi Zakon o računovodstvu i reviziji, jer ja nigde to ne vidim. U ovom članu, odnosno stavu koji predlažemo da brišete, tako nešto ne pominjete. Iz ovoga zakona nigde ne proizilazi da se Zakon o računovodstvu i reviziji neće odnositi na stambene zajednice. Čak imamo u sledećem amandmanu, vi ste dali obrazloženje koje upravo suprotno ukazuje. Nijednom rečju ne komentarišete Zakon o računovodstvu i reviziji, nego komentarišete tu obavezu. To što vi kažete apsolutno ne stoji u zakonu i ne može vaša reč da bude jača od zakona.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Apsolutno ste u pravu, moja reč ne može da bude jača od zakona. Zakon o računovodstvu jasno kaže da izuzima stambene zgrade od knjigovodstva, odnosno podnošenja finansijskog izveštaja. Naći ćemo i član, ne znam tačno koji član. Kažu, član 4, ali da vidimo.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, po amandmanu. Izvolite.

  Nogo Srđan

  Ja ću vam naći taj član Zakona o računovodstvu i reviziji. Tako je. Nije se do sada primenjivao član 4. stav 4. Međutim, sada kada definišete stambenu zajednicu kao udruženje, Zakon o računovodstvu i reviziji se primenjuje, jer ovde kažete da se pravila Zakona o udruženjima, čitava ta pravna forma udruženja se sada odnosi na stambenu zajednicu. Automatski se odnosi i Zakon o računovodstvu i reviziji. Nigde niste to stavili, rekli ili precizirali. Morate da uskladite Zakon o računovodstvu i reviziji sa ovim zakonom koji ste doneli.

• Konstantinović Nenad i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Konstantinović Nenad

  Poštovani predsedavajući, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste članom 17. urušili ceo koncept ovog zakona. Podržavam da se u ovu oblast uvede red. Ovi zakoni su konceptualno bolji nego što su stari, prastari Zakon o stanovanju i Zakon o održavanju stambenih zgrada, ali vi ste članom 17. omogućili vlasnicima stambenih zgrada da u potpunosti izmene ovaj zakon. Omogućavate da oni mogu da naprave među sobom pravila, pravila vlasnika stanova, i da tim pravilima promene nadležnost stambene zajednice, da promene način odlučivanja o svim bitnim pitanjima. Nije tačno da mora da bude apsolutna većina kod nadziđivanja ili dogradnje. Ne mora da bude više ni pola, mogu se dogovoriti vlasnici stanova da tu odluku donose prostom većinom. Mogu se dogovoriti koliki će biti kvorum. Mogu se dogovoriti o svemu. Mogu se dogovoriti da kreditno zaduživanje donesu manjinski, a ne većinskom odlukom. Dakle, vi ste ovim članom derogirali ceo zakon. Dovodite do situacije da će svaka zgrada u Srbiji imati drugačija pravila. Pa ko je sposoban da prati pravila svake zgrade, koja su drugačija od pravila koja važe za neku drugu zgradu? Nema svrhe da donosimo ovaj zakon ako svako može da odredi svoja pravila kako hoće. Nemate minimum. Mi tražimo ovim amandmanom da postoji minimum, a da preko toga oni mogu da odlučuju sami kako hoće. Dakle, vi ste doveli laike, a građani su laici, do toga da svako mora da uzme advokata da bi mogao da učestvuje u izradi pravila. Ja se kao advokat bavim ovim poslovima; građanima to nije jasno. Budite sigurni da će jedan koji je malo vispren u stambenoj zgradi da kaže – moraju da se donesu pravila, moraju jednoglasno da se donesu pravila, evo, mi smo pripremili sve u skladu sa zakonom, odlučuje se većinom. Građani ne razlikuju prostu većinu, kvalifikovanu većinu, dvotrećinsku većinu, tročetvrtinsku većinu. Potpuno ste sami sebe derogirali. Nema svrhe da donosimo ovaj zakon ako ne prihvatite naš amandman.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Pravila vlasnika se donose jednoglasno. To je vrlo važno, zato što sva pravila koja se budu donela u stambenim zajednicama moraju biti doneta jednoglasno. U isto vreme, donošenjem takvih pravila moraju da se poštuju obaveze koje su propisane zakonom. To piše, između ostalog, u ovom članu 11. Dakle, odnosi se i na održavanje, a odnosi se, isto tako, i na štetu nanetu trećim licima. Suština je da ovde ne idemo na većinu ili na kvorum, nego upravo kod pravila, zato što su vrlo važna, mora da bude jednoglasna odluka, moraju svi vlasnici da se slože s onim što se bude stavljalo u pravila.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović, po amandmanu. Izvolite.

  Konstantinović Nenad

  Ministarka, u najboljoj nameri vas molim da ovo razumete. Mislim da vi ne poznajete Srbiju i da se očigledno ne krećete po Srbiji. Da li znate da građani ne razumeju ovu temu, da oni ne znaju šta u zakonima piše? Oni su laici. Vi, ako ste u zgradi, pošto ste vi pisali zakon, možete da navedete sve u vašoj zgradi, da im kažete – moramo da donesemo pravila po zakonu, pravila se donose jednoglasno, evo, moj advokat je napisao pravila, tako treba. Ljudi ne razumeju šta tu piše. Nemojte terati sve građane u ovoj zemlji da uzimaju advokata da bi mogli da dođu do pravila. Vi omogućavate da se na prevaru dođe do toga da većina može da bude prosta, da ne mora da bude dve trećine, što ste sami propisali zakonom, za nadziđivanje, da za kreditno zaduživanje ne mora da bude kvalifikovana većina. Oni će se tako dogovoriti, neko će im podmetnuti tekst. Ko može ovo da razume i da pročita? Zašto to radite? Čemu služi zakon? Zašto onda ne napišete u jednoj rečenici – svaka stambena zajednica treba da donese pravila. Pa nek ljudi donesu pravila kakva hoće i nek rade kako hoće. Evo, nek jednoglasno donesu pravila. Zašto ste sve ovo precizirali? Zašto ovde imamo sto strana zakona ako sto strana zakona može da se promeni pravilima koje donose sami vlasnici? A onda još kažete – pošto je to obiman tekst, ne treba da se objavi na oglasnoj tabli. Ne treba da se objavi. To je problem, da postoje pravila objavljena na oglasnoj tabli, da svi u zgradi znaju šta u tim pravilima piše. Mislim da ovo nema smisla. Nemojte prosto tvrdoglavo sad držati stav zato što ste tako napisali. Ova skupština služi da se čujemo i da možemo da uvažimo argumente druge strane. Prosto, ovo što predlažemo je razumno. Neka pravilo bude dve trećine minimum; oni mogu da pooštre. Neka pravila budu onakva kakva su po zakonu; mogu sami da ih pooštre, a ne da ih derogiraju u potpunosti. Znači, nema imperativne norme.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Mislim da ne treba da potcenjujete, prvo, ni građane ni građanke ove zemlje. Isto tako ste govorili kad smo uvodili elektronsku građevinsku dozvolu, da to niko živi u Srbiji neće razumeti i niko neće moći uopšte da uzme elektronsku građevinsku dozvolu – ne znate vi kako izgleda Srbija. Da vam kažem nešto… (Nenad Konstantinović: Nije tačno.) Dakle, tako ste govorili i za elektronsku građevinsku dozvolu, pa mi sada imamo 2016. godinu kao najbolju godinu u izdavanju elektronskih građevinskih dozvola, na primer. Takođe, govorite da neko hoće nešto na prevaru. Vrlo je zanimljivo da svi navodno podržavate uvođenje reda u sve ono gde nije uveden prethodnih deset-dvadeset godina, a kada red treba da se uvede, e onda ništa ne valja. Neke stvari moraju da se preciziraju. To je učinjeno upravo ovim zakonom. Sve što govorite, govorite reči „prevara“ i sve ostalo, zaista ne stoji. Na kraju krajeva, primena zakona će to pokazati. Pred parlamentom i pred odborima govorićemo kako izgledaju efekti ovog zakona, pa ćemo tada imati prilike da govorimo da li je tako kao što vi govorite, ili će se zakon primenjivati. Kao što smo pružali pomoć i vršili obuku za sve prethodne zakone, radićemo i za ovo, samo u cilju da konačno imamo uređene stambene objekte onako kako je to, rekla bih, svuda u svetu, a nažalost kod nas još uvek nije.

• Čomić Gordana i Nogo Srđan · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Čomić Gordana

  Član 22, za koji predlažem da se briše, ima rubrum „Pokretanje postupka registracije“. Vrlo je kratak i snažno je ilustrativan za normativni optimizam i za to kako zakon neće biti primenjen, a glasi: „Postupak registracije pokreće se podnošenjem prijave registru od strane upravnika ili drugog zakonom ovlašćenog lica, a može da se pokrene i po službenoj dužnosti.“ To piše u članu 22, koji govori o pokretanju postupka registracije nakon što smo, nadam se, objasnili da se registruje u organu lokalne samouprave, da lokalna samouprava određuje lice koje je registrator. Ovaj član u jednom stavu... Dakle, kada upravnik podnosi prijavu registru, dotle je u redu. Ko je zakonom ovlašćeno lice? Ako je prinudni upravnik, on je isto upravnik. Znači, normativni optimizam prve vrste. A tek, ko pokreće postupak po službenoj dužnosti? Ko je to lice? Službena dužnost se pojavljuje još u čl. 24, 35, a da se u zakonu ne vidi ko je taj koji može da pokrene po službenoj dužnosti prijavu za postupak registracije stambene zajednice, odnosno skupštine stanara. Ko je to lice? To je moje pitanje za član 22, pošto ga ja u zakonu ne vidim. Bilo bi dobro da nam odgovorite kako ste definisali ko pokreće po službenoj dužnosti prijavu za postupak registracije.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, prof. dr Miladin Ševarlić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić i dr Dragan Vesović. Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

  Nogo Srđan

  Takođe predlažemo brisanje člana 22. Identično kao i ostali narodni poslanici, pitamo se ko je to lice koje po službenoj dužnosti pokreće postupak registracije. Ministarka bi mogla da nas udostoji odgovora s obzirom na to da je više poslanika iz različitih opozicionih grupa postavljalo identično pitanje. Ponavljamo još jednom i tvrdimo da je ovaj zakon štetan, da je protivan interesima građana Srbije, da će posledice ovoga zakona osećati skoro svi građani Srbije i da je to dodatno opterećenje za poprilično istrošene budžete koje ima svaka porodica, svaki pojedinac u Srbiji. Molim vas još jednom, nemojte dodatne namete nametati građanima. Ovo ne može da se izdrži, ni akcize na struju, ni porezi na imovinu, ni razne druge sitne dažbine koje masovno povećavate. Pritom, smanjujete plate, smanjujete penzije. Na kraju, te vaše uspešne reforme niko neće moći da preživi. Ovim uvodite dodatni namet, opterećujete i podnošenje prijave za registraciju po službenoj dužnosti, znači, postojaće jedna taksa. Terate stambenu zajednicu da se organizuje kao udruženje građana, što je suprotno samoj svrsi udruženja građana. Udruženja građana osnivaju se slobodnom voljom, a vi ovde osnivate stambenu zajednicu ovim zakonom i na nju primenjujete pravila koja se odnose na udruženja, što mislim da je sporno. Povrh svega, namećete neku prinudnu obavezu, registraciju po službenoj dužnosti. Da ste hteli da uredite ove odnose, ali da ste ostavili ipak jednu veću dozu slobode građanima da sami mogu da pokrenu postupak, a da ih podstičete nekim podsticajima da oni budu podnosioci, da imaju interes, da imaju inicijativu da podnesu odgovarajuću prijavu, da se registruju na takav način, to bi bilo u redu. Ali, tako restriktivno tumačenje zakona, tolike imperativne norme kojima se uređuje ozbiljna sfera privatnosti – ne zaboravite, stambena zajednica je mesto stanovanja, to je naša poslednja oaza i brana privatnosti – mislim da je to nedopustivo.

  Predsedavajući

  Na naziv iznad člana 23. i član 23. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić. Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

  Čomić Gordana

  Član 23. nastavlja razrađivanje postupka registracije i detaljno opisuje pokretanje postupka podnošenjem prijave. U prvom stavu piše šta treba da bude sadržaj prijave koja se podnosi za registraciju skupštine od strane upravnika, zakonom ovlašćenog lica (za koje ne znamo ko bi to mogao biti) i po službenoj dužnosti. Onda, u poslednjem stavu kaže: „Nadležna opštinska, odnosno gradska uprava koja vodi postupak registracije dužna je da dokumenta iz stava 2. ovog člana pribavlja po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, odnosno da od podnosioca prijave može da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija.“ Dakle, u ovom stavu se, nevezano sa članovima 22, 24. i kasnije 35, pominje pribavljanje po službenoj dužnosti, s obzirom na to da je 8. juna ove godine, srećom, stupio na snagu Zakon o opštem upravnom postupku koji pred sve iz državne uprave, lokalne samouprave, gde god da su, stavlja obavezu da se građani ne maltretiraju podnošenjem dokumenata iznova, nego su organi države dužni da ih između sebe razmenjuju. Vraćam se na član 22. Da li je to isto službeno lice, po službenoj dužnosti iz člana 22? Jer, član 22. ne govori o tome da državni organi među sobom po službenoj dužnosti razmenjuje podatke. Član 22, koji prethodi ovome, kaže da se postupak registracije pokreće podnošenjem prijave registru od strane upravnika, zakonom ovlašćenog lica, a može da se pokrene i po službenoj dužnosti. Ko radi pokretanje prijave po službenoj dužnosti? U članu 23. ovo se odnosi na razmenu dokumenata koje su lokalna samouprava i svaki organ uprave kome se građanin obrati dužni, po Zakonu o upravnom postupku od juna ove godine, da razmenjuju između sebe, a ne da se građani maltretiraju. Ne izgleda isto. Ako je isto, ne valja. Ako nije isto, morate mi reći ko pokreće po službenoj dužnosti prijavu za registraciju skupštine stanara.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, prof. dr Miladin Ševarlić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić i dr Dragan Vesović. Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

  Nogo Srđan

  Mislim da je predlagač zakona propustio da definiše ovaj stav zakona na valjan način, jer dokumentacija koju usvoji skupština stanara na svojoj sednici ne može biti overena ni pred javnim beležnikom ni pred drugim organom koji se bavi overom potpisa. Kako oni mogu da predaju overenu dokumentaciju? To bi podrazumevalo da za ono što su usvojili na skupštini stanara sva lica koja su bila prisutna na sednici stambene zajednice odu zajedno do nekog notara ili u opštinu i tamo overavaju potpise, pa da se to preda. Mislim da je ovde napravljena omaška i voleo bih da se to ispravi.

• Nogo Srđan i Orlić Vladimir · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Nogo Srđan

  Ako ministarka kaže da govorim neistine i da ne govorim o Predlogu zakona, ja mislim da imam pravo da na osnovu replike odgovorim na takve kvalifikacije, ali dobro. Da vam dokažem da vi ne govorite istinu, gospođo ministarka, uzećemo jedan banalan primer, upravo primer ovoga člana gde kažete da kao vreme podnošenja prijave uzimate datum i vreme prijema prijave u registru. U celokupnom zakonodavstvu srpskom, u svim drugim postupcima, pred drugim državnim organima, momenat predaje na poštu i zavođenja delovodnog broja uzima se kao momenat slanja prijave, ali vi u ovom slučaju uzimate vreme prijema u registar. S druge strane, dajete vrlo kratke rokove, recimo, rok od 15 dana da se prijavi svaka promena. Kasnije, u kaznenim odredbama uvodite vrlo visoke kazne od 5.000 do 150.000, odnosno od 50.000 do dva miliona za stambenu zajednicu, propisujete visoke kazne zato što ili želite da izbijete kaznama novac iz džepa građana ili želite da ih naterate da uzmu profesionalne upravnike, jer koji čovek će da se bavi svim tim ako ima tako kratke rokove, nepovoljne uslove, a preti mu velika kazna.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

  Orlić Vladimir

  Hvala još jednom. Još jednom kratko. Pozivam, takođe, da se ne prihvati iz razloga koji su precizno navedeni u obrazloženju. Nisam, nažalost, u prilici da prihvatim usmeno obrazloženje predlagača koji kaže da ne zna šta je to zahtev dostavljen na papiru. Mala pomoć s moje strane, papir je ovo. A sve ono što smo čuli, pošto je bilo ili-ili, to je bilo ili zato što nema šta da se kaže o amandmanu ili ... Pa, zato što nema šta da se kaže o amandmanu. Hvala.

  Predsedavajući

  Po amandmanu, narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

  Nogo Srđan

  Ovo je pitanje za kolegu Orlića: da li je ovo njegovo obraćanje bilo analogno ili digitalno?

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Organizovaćemo konsultacije odmah nakon ove sednice i stavićemo to na glasanje. Hvala vam.

• Jerkov Aleksandra i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Jerkov Aleksandra

  Zahvaljujem. Mi smo, kao što smo nekoliko puta već rekli i kako svi amandmani Demokratske stranke govore, protiv profesionalnih upravnika. Smatramo da će sama činjenica da će neko biti plaćen za isti posao za koji vi očekujete od dosadašnjih predsednika skupština stanara, budućih upravnika, da ga rade besplatno dovesti do toga da niko od predsednika skupštine stanara neće želeti da se prihvati posla upravnika, sa svim ovim obavezama, sa svim ovim kaznama i svim novim nametima koje imaju. Rezultat toga će biti da će sve zgrade ili mahom sve zgrade – pretpostavljam da će biti izuzetaka, ne mogu da kažem sve, ali velika većina zgrada, čak i one koje su do sada imale predsednike skupštine stanara – biti primorane da angažuju profesionalne upravnike, koje će plaćati upravo ti stanari. Rekla sam vam zbog čega smatramo i verujemo da će to biti članovi Srpske napredne stranke – tako su prošla sva nova zanimanja, svi konkursi koji su do sada bili, na njih su primani samo članovi Srpske napredne stranke. To će vam reći svaki građanin Republike Srbije, ne treba mi narodni poslanici vama da govorimo da SNS zapošljava svoje članove u javnim preduzećima, na ugovore po delu, kao notare, kao izvršitelje itd. Vi ćete nametnuti obavezu građanima Republike Srbije da plaćaju aktiviste Srpske napredne stranke, zato što su obaveze upravnika takve da niko neće hteti taj posao da radi besplatno dok postoji mogućnost da bude plaćen za to. To će biti rezultat zakona. Možda vaša namera nije takva, ali rezultat će biti da će sve zgrade imati profesionalnog upravnika.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar prof. dr Zorana Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  Ne znam koji je sat rasprave i koji je amandman po kome govorite da će profesionalni upravnici biti članovi Srpske napredne stranke. Uporno vas pitam da mi kažete gde gledate, kako to znate, pomozite mi da znam i ja, volela bih da znam način kako dolazite do tih saznanja i kako znate da niko neće hteti da radi taj posao. Dajte, prosvetlite nas sve, objasnite nam. Svaki put vas to pitam i nikako da dobijem odgovor od vas. Bilo bi možda mnogo jednostavnije neke stvari raditi kada bismo znali sve šta će nam se desiti, kako vi kažete. Zakon je vrlo jasan. Zakon je zaista do detalja propisao šta sve treba da se uradi, koji su kriterijumi i zašto imamo i upravnika i profesionalnog upravnika, odnosno prinudnog ukoliko u roku od mesec dana ne izaberemo svog upravnika zgrade. Zakon ne poznaje teorije zavere, zakon ne poznaje rekla-kazala, zakon ne poznaje kristalne kugle, ništa od toga zakon ne poznaje. Zakon je jasan, zakon se sprovodi, ali bih ja volela da znam. Možda bi mi to značilo.

  Predsedavajući

  Koleginice Jerkov, imate pravo na repliku da objasnite.

  Jerkov Aleksandra

  Gde gledam, gospođo Mihajlović? Gledam u javna preduzeća, gledam u skupštine opština gde su mahom svi odbornici SNS-a zaposleni u javnim preduzećima. Ako vam trebaju imena, mogu vam dati imena, recimo za grad iz kog dolazim, 90% odbornika je nakon izbora za odbornika zaposleno u javnim preduzećima. Gledam u sve one ugovore o delu, usluge po ugovoru, koji su se našli u budžetu Republike Srbije, gledam u sve notare, gledam u izvršitelje i vidim da su oni članovi Srpske napredne stranke ili da su preko veza u Srpskoj naprednoj stranci došli do posla. To što vama nije jasno, verujte da ste jedina osoba u Srbiji kojoj nije jasno da se preko Srpske napredne stranke danas dolazi do posla i žalosno je što moram da vam objašnjavam deseti put da je tako. Ako vi to ne znate, ne znam gde vi živite, gospođo Mihajlović. Zaista je neumesno da bilo koga ubeđujete da se preko Srpske napredne stranke ne dolazi do posla, jer to zna svaki građanin Srbije. Ne mogu više da vam objašnjavam, imena nema potrebe da vam dostavljam, dostaviće vam ovi vaši upravitelji, verujem, sve podatke o svim građanima, pa između ostalog i to.

  Predsedavajući

  Pravo na repliku, ministar dr Zorana Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  I dalje mi niste odgovorili na to pitanje. Da li je neukusno... Kažete – vrlo je neukusno da vam ja to kažem. (Aleksandra Jerkov: Neumesno.) Neumesno, izvinjavam se. Sve vreme ne želim da se vraćam na period, neću, trudim se maksimalno da pričam isključivo o zakonu i o tome šta će se raditi i na koji način. Da li zaista mislite da je umesno da vi iz Demokratske stranke nama pričate kako se dolazi do posla? Konkretno, čak i vi, jeste li na nekom konkursu možda dobili posao kod Pajtića? Ne razumem, šta? Pa, nemojte da nam govorite, zato što ni jedan jedini, da se izrazim bolje – gotovo ni jedan jedini član Demokratske stranke nije izabran nigde na konkursu u vaše vreme. Nemojte da mi govorite, zato što u to vaše vreme, da ga tako nazovemo, nije postojao ni zakon koji to reguliše. Znači, sve vreme pokušavam da vam ne objašnjavam kako ste davali poslove. E, mi nismo takvi. Ja razumem da vi polazite od te iste mantre da to sigurno radi i SNS, ali nije tako. I, to je proverljivo, dakle, možete da pogledate u ministarstvima, možete da pogledate po tim ugovorima, kako vi kažete, po uslugama po ugovorima, odnosno ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Pogledajte, to su javno dostupni podaci. Evo, ja ću da vam dam sve ugovore iz ministarstva koje vodim. Dakle, ljudi se primaju prema tome kako znaju da rade svoj posao, a ne da li su član ove ili one političke partije. Razumem da imate taj trag iz prošlosti, ali hajde malo pokušajte da razmišljate da nisu svi baš kao što ste vi. Razlikuju se neke stvari. Zato vas stalno pitam – u koju kuglu gledate? Ja gledam u ono što se zove budućnost. Još jedna stvar, kada bi vas čovek slušao sve ovo vreme, pomislio bi da građani Srbije, da Srpska napredna stranka nije dobila preko 50% glasova na izborima. Ljudi bi pomislili da SNS nema ni 10% glasova građana Srbije. Pa, da vas izvestim još jednom – nije tako. To što govorite zaista se ne slaže s onim što jeste realno stanje. Imate svoju percepciju, u redu, vaša stvar, ali to nije realnost.

• Krasić Zoran i Dušan Vujović · 4 govora naizmenično · · Peta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini

  Cela razmena, od reči do reči

  Krasić Zoran

  Članom 9. vrši se odgovarajuća izmena u članu 61. Zakona o budžetskom sistemu. Na prvi pogled izgleda da je intervencija skromna, jer se samo menjaju procenti pa ono što je bilo do pet menja se da bude do deset odsto i kod organizacije obaveznog osiguranja kada je u pitanju trošak zdravstvene zaštite i preko deset posto. Mi smo tražili amandmanom da se ovo briše zato što... Ali da ne ulazim u sve ove sitne detalje povodom ovoga, poenta je u sledećem. Ako dođe do neke promene u nekoj aproprijaciji, direktni korisnik budžetskih sredstava uz saglasnost ministarstva može da izvrši odgovarajuću promenu. Pogledajte koliko to izgleda besmisleno na primeru, recimo, budžeta za 2018. godinu. Kao direktni korisnik budžetskih sredstava pominje se, recimo, kabinet. Evo da uzmemo kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i javna preduzeća, 850 miliona dinara je planirano. Ukoliko bi se desila neka izmena, neka potreba da se neka aproprijacija promeni, dosada je bilo ograničenje do pet posto uz saglasnost Ministarstva finansija, a sada je do deset posto. Onda se postavlja pitanje šta je sa ozbiljnošću budžeta, šta je sa odgovornošću onih koji su zaduženi za izvršenje budžeta, šta je sa odgovornošću onih koji su zaduženi za planiranje budžeta. Po pravilu, kada dođe do mnogo većih odstupanja u nekim od tih aproprijacija, ide se na rebalans budžeta, bez obzira na to što ne postoje razlozi za njegovo povećanje ili smanjivanje u zavisnosti od priliva ili odliva sredstava. Smatram da povećanje ovog limita na 10% pojačava diskreciju kod direktnih korisnika budžetskih sredstava. Mada mi uopšte nije jasno kako je kabinet mogao da bude direktni korisnik budžetskih sredstava kada kabinet po zakonu nije ni organ državne uprave niti posebna organizacija. Kako ste vi to skarabudžili u ovom predlogu zakona o budžetu za 2018. godinu biće interesantno. Radi potpune informisanosti samo moram da kažem da se ova intervencija odnosi na opšta primanja koja su regulisana Zakonom o budžetu, a ne na ona koja su, ajde da kažem, namenska primanja, koja dolaze iz drugih fondova, te na taj način očigledno postoji neki strah kada je u pitanju EU i kada se njihova sredstva preusmeravaju preko direktnih korisnika budžetskih sredstava.

  Predsedavajući

  Na član 9. amandmane u istovetnom tekstu... Samo malo. Gospodine ministre. Želite reč? (Da.) Izvolite.

  Dušan Vujović

  Želim samo kratko da pojasnim. Ovo se ne odnosi na tu ukupnu svotu tog razdela, nego se odnosi na aproprijacije unutar toga. Znači, ovo što se dozvoljava bilo je prethodne godine dozvoljeno u sklopu člana kojim se objašnjavalo programsko budžetiranje. Bilo je dozvoljeno izuzetno do 10%, imajući u vidu broj zahteva koji dobijamo i potrebu da se odgovornost u stvari pojačava time što ministarstva sama svoje greške u planiranju „peglaju“ na tim malim promenama među razdelima ostajući u okviru aproprijacije, odnosno razdela celog ministarstva, ili kabineta, ili bilo kog korisnika. Mi smatramo da je potrebno veći stepen odgovornosti prebaciti na korisnike i, naravno, zadržati kontrolu da ne bi došlo do bilo kakve zloupotrebe. Mi se nalazimo u situaciji u kojoj je gotovo nemoguće planirati vrlo precizno te pojedine delove. Navešću vam primere. Kod raznoraznih projekata, oni se nalaze u situaciji da ne mogu precizno da planiraju koliko će tačno sredstava biti potrošeno, npr. na građevinske radove, na opremu, na kompjutere, na programe itd., i onda moramo da intervenišemo i da menjamo te aproprijacije iako se ukupna vrednost projekta ne menja. Znači, to je smisao ovoga, da se olakša realizacija budžeta i da se ne komplikuje relokacija sredstava koja ostaju u okvirima. Prema tome, ne radi se o rebalansu budžeta, on ostaje u okviru istih sredstava koja su data na razdelu, u okviru istih sredstava na nekom nivou agregacije. Hvala. (Zoran Krasić: Meni je odgovarao, pogrešio je ministar. Ja moram da objasnim.)

  Predsedavajući

  Nemate pravo na repliku, kolega Krasiću. Pa odgovarao je vama. (Zoran Krasić: Pa pogrešio je.)

  Predsedavajući

  A, pogrešio je ministar, u redu.

  Krasić Zoran

  Ja moram da objasnim. Uzmite član 5. Predloga zakona o budžetu za 2018. godinu i uzmite odgovarajući član Zakona o budžetu za 2017. godinu pa pogledajte gde su ti vaši kapitalni izdaci, gde su ti vaši kapitalni projekti. U dobrom delu oni se ponavljaju. Zašto? Zato što se prikazuju trogodišnje. Je l' tako? Pa kad pogledate šta je prošle godine u 2017. godini navedeno da će da se realizuje u 2018. godini, vidite veliko neslaganje od ministarstva do ministarstva. Ako neko zna da radi programski budžet, neka radi programski budžet, ali nemoj da se krije iza promene iznosa u okviru aproprijacije. I druga jedna stvar, pod hitno treba da promenite onu odredbu zakona o kapitalnim projektima. Tamo ste stavili građevinske objekte, eksproprijaciju, zemljište itd., pa ste stavili mašine i opreme. Molim vas, razgraničite. Razgraničite šta je tekuće održavanje, šta je investiciono održavanje, šta su klasični kapitalni projekti sa nekretninama, a šta je sitan inventar, šta su mašine, šta su kompjuteri. Oni vas varaju. Oni vam ubacuju i kompjutere u kapitalne projekte. Ja zbog vas ovo pričam, jer sutra će neko da otvori ove knjige. Ova današnja rasprava je fantastična. Znate zbog čega? Zato što ostaje stenogram. A svako je rob svoje reči koju je rekao u ovoj sali, bez obzira na to da li danas, da li pre 20 godina. Neko će da čita ove stenograme pa će sutra da vas proziva šta ste rekli, šta ste uradili, šta ste obećali, kako ste se ponašali. Vodite računa o tome. Ja zbog vas ovo pričam, zbog sebe ne pričam.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Vujović.

  Dušan Vujović

  Ja se vama zahvaljujem iskreno i smatram da su ova vaša upozorenja od srca i sa dobrom namerom. Ja se trudim da kažem ono što stvarno mislim i što možemo da održimo. Želim samo da vam kažem da ovo nije suštinska promena u odnosu na ono što je pisalo prošle godine. Znači, izuzetno u članu 18. prošle godine je pisalo, izuzetno od člana 12. stav 1. ovog zakona u 2015, 2016. i 2017. godini, znači pre tri godine – preusmeravanje aproprijacije može se vršiti u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije čija se sredstva umanjuju. Znači, drugim rečima, ne može se promeniti nivo sredstava na nivou razdela, ali se mogu menjati sredstva između kompjutera, opreme, zgrade itd. Pošto niko ne uspeva tako precizno to da kaže i svako prekoračenje van toga zahteva posebnu saglasnost ili intervenciju preko tekuće budžetske rezerve. Mi samo ne želimo da se mešamo u male izmene koje ministarstvo ili bilo koji drugi korisnik budžetskih sredstava može da uradi na sopstvenu odgovornost i da o tome podnese i zahtev i dobije saglasnost ministarstva i posle toga to pokaže u izveštaju. Hvala lepo.