Replike i opomene
Šta se u sali dešava mimo dnevnog reda: razmene replika između dvoje govornika i mere koje izriče predsedavajući. Sve od reči do reči, iz stenografskih beleški Skupštine.
Razmene replika 6
-
Maja Popović i Komlenski Đorđe · 5 govora naizmenično · 30. novembar 2021. · Osma posebna sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini
Na dnevnom redu: Predlog akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i još 2Cela razmena, od reči do reči
Maja Popović
Poštovani poslaničke Komlenski, uz svo uvažavanje vašeg drugačijeg mišljenja nego što je moje, želela sam da se osvrnem na dve stvari. Prvo, pitali ste koliko je krivičnih prijava podneto protiv poslanika na temu uticaja na pravosudne organe. Nije neophodno da neko izvrši krivično delo da bi time izvršio uticaj na pravosudne organe. Takav neprimereni uticaj moguće je i na drugi način, to je jedna stvar. Pod dva, pominjali ste da će biti neophodno da se sprovede konkurs za javne tužioce koji se prevode iz zamenika javnih tužilaca u tužioce. Isključivo se radi o promeni termina i isključivo o promeni termina. Kao što smo već u izlaganju više puta izneli, neće biti ponovnog reizbora. Svi sadašnji zamenici javnih tužilaca biće prevedeni u javne tužioce onog momenta kada stupi na snagu Zakon o javnim tužilaštvima. To je neophodno da saopštim zarad mira zamenika javnih tužilaca i javnosti Srbije. Hvala.
Predsedavajući
Gospodine Komlenski, dva minuta. Izvolite.
Zahvaljujem, predsedavajući. Nije mi običaj da ulazim u replike, ali ovde je mnogo ključnije pitanje koje ostaje ovde potpuno otvoreno, šta je razlog da se ti nazivi menjaju i da li se ovlašćenja koja će sadašnji zamenici javnih tužilaca kada se budu zvali javni tužioci biti veća nego što su danas? Hvala.
Predsedavajući
Ministarka, izvolite.
Maja Popović
Oni će imati svakako mnogo veću odgovornost imajući u vidu da se ovako zovu. Potpuno ostaje identičan princip rada kao i ranije. Sam naziv javni tužilac upravo daje veću odgovornost. U praksi vi imate tužilaštva gde glavni tužilac nekad i ne vidi neki predmet koji vodi zamenik javnog tužilaštva. Mi moramo biti prosto praktični u radu. U svakom slučaju, zadržava se mogućnost sada pa na ovamo u Ustavu glavnog javnog tužioca, da instrukcijom uzme nadležnost nižeg javnog tužilaštva u određenim trenucima kada smatra da je to neophodno, a jedina razlika je sada što postupajući glavni tužilac ima mogućnost izjavljivanja prigovora.
Predsedavajući
Da zaključite, gospodine Komlenski. Izvolite.
Naravno, ja ću vas samo podsetiti da zamenici javnih tužilaca koji imaju taj status nisu izabrani sa takvim ovlašćenjima i ne mogu se jednostavno prevesti u višu kategoriju, osim na zakonom propisane načine. Znači, ne mogu postati javni tužioci tek tako pa makar samo jednu mrvicu ovlašćenja imali više, jer ih nisu dobili od Skupštine. Zahvaljujem se na toleranciji, gospodine Orliću, i neću se više javljati bez obzira na odgovor.
Predsedavajući
Hvala vama, gospodine Komlenski na razumevanju. Ministarka Maja Popović, izvolite.
Maja Popović
Upravo to sam htela da kažem da se oni ne prevode na višu funkciju.
-
Komlenski Đorđe i Čomić Gordana · 4 govora naizmenično · 20. maj 2021. · Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini
Na dnevnom redu: Srednje obrazovanje: rokovi za državnu maturuCela razmena, od reči do reči
Zahvaljujem, predsedavajući. Ovim amandmanom sam ja predložio da se član 3. briše. Članom 3. je bilo predloženo od strane predlagača da se član 7. Zakona o zabrani diskriminacije menja i glasi tako što on dobija jedan ogroman prostor za pogrešno ili namerno pogrešno tumačenje, jer kaže – posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa… Šta je to naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa se uopšte ne definiše ni na koji način, podleže jako širokom tumačenju, čak i oni koji nisu kvalifikovani da tumače ovako komplikovane i teške odredbe. Onda kaže, da preskočim deo – osim ako to objektivno, opravdano, legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Ovakva definicija, bez obzira što se predlagač zakona pravda time što se usklađuje sa evropskim zakonodavstvom, sa direktivama, itd. jednostavno, za srpsko zakonodavstvo, ovo je srpski zakon, je apsolutno neprimerena, neprimerena za način na koji se u Srbiji može funkcionisati. Ova odredba nije bila moguća da se popravi na drugi način amandmanom. Smatram da je ranija odrednica koja je postojala u zakonu daleko kvalitetnija, pa onda neka predlagač pronađe odgovarajuća i precizno rešenje koje neće pružati mogućnost za raznolika tumačenja možda potpuno identičnih situacija. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima ministarka. Izvolite.
Zahvaljujem. Posredna diskriminacija ne što je samo neophodno da bude u okviru zakona zbog evropske direktive, nego je vrlo očita i životna u praksi i možete da nađete sijaset primera kada imate neutralnu odredbu, a onda odjedanput vidite da neutralna odredba se primenjuju kroz de fakto diskriminaciju, dok je de jure ne možete naći. Imate čak i teže primere u Srbiji u ja ću vam navesti dva. Prvi je, na primer, da Zakon o nacionalnim savetima obavezuje lokalne samouprave da u lokalnim samoupravama u javnim službama, agencijama, svim nivoima javne vlasti imaju zaposlene pripadnike nacionalnih manjina koji žive na njihovoj teritoriji u odgovarajućem procentu i onda se to ne dešava ili se dešava da se za tako sistematizovano radno mesto zapošljava lice koje nije pripadnik ni jedne nacionalne manjine. Ono što je vrlo lako dokazati jeste da se čak i na takvoj odredbi koja je afirmativna, ali se u praksi očituje kao diskriminacija naročito su žrtve Romi. Drugi primer su neutralne odredbe koje se tiču radnih prava i kad pogledate sadržaj odredbe, vidite da je ona neutralna, a kad pogledate, recimo, stanje u korporaciji ili među državnim službenicima, po Zakonu o državnim službenicima, ne Zakonu o radu, onda vidite jasnu, ali vrlo jasnu posrednu diskriminaciju nekih lica ili grupa lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Kada to nije slučaj? To je ovaj drugi deo koji vas buni. Ako imate objektivno legitimne ciljeve. Jedan korpus zakonodavstva u Srbiji ima te legitimne ciljeve i oni podrazumevaju da ako hoćete da se okruni nepravda u jednakom postupanju prema nejednakima, onda morate nejednakima, različitim malo u odnosu na većinu, stvoriti šansu da zaista zajedno sa većinom sklone od sebe uzroke diskriminacije, tako da Ministarstvo ostaje pri Predlogu zakona.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski. Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Gospodine Komlenski, izvolite.
Zahvaljujem, predsedavajući. Iskreno rečeno, bio sam iznenađen kada ste prihvatili amandman na član 7, a niste prihvatili amandman na član 5. Prvo, u prvom pasusu ima jedna slovna greška, gde fali jedno slovo „e“ pri kraju rečenice. U predlogu piše: „uvrdljivo“ umesto: „uvredljivo okruženje“. U stavu 2. sam predložio da se malo preciznije definiše svako verbalno, neverbalno ili fizički neželjeno ponašanje. Znači, moj predlog je da polno uznemiravanje u smislu ovog ovog zakona bude svako svesno i namerno verbalno, neverbalno ili fizičko neželjeno ponašanje itd, koje ima za cilj, jer ako kažete „koje ima za cilj“ onda taj ko je vređao verbalno ili neverbalno je to morao da uradi svesno i namerno. Ako to nije radio svesno i namerno, onda nema cilj, onda je to potpuno besciljno. Znači, ovaj stav koji predlažete zaista gubi smisao bez ovog dodatka – svesno i namerno. U krajnjem slučaju, može da dovede do toga da pod udar ovog zakona dođu osobe, bez obzira što su punoletne, čija lična svojstva ne bi dozvolila da budu gonjene ni prekršajno, ni krivično. Znači, mora da postoji očigledna svesna namera da se postigne cilj, a cilj je vređanje, da bi to bilo sankcionisano. Znači, nema cilja ako nema svesti o tome šta se hoće i namere da se upravo baš to hoće. Hvala.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Reč ima ministarka. Izvolite.
Ostajemo pri formulaciji koja je u Predlogu zakona iz najmanje dva razloga. Ako vi smatrate da ljudi koji namerno diskriminišu druge ljude nemaju svest o tome da to rade, onda možemo da otvorimo dijalog o tome imaju li ili nemaju i zašto diskriminišu druge ljude. O njihovoj nameri može da se govori samo ako uključimo i to da ćemo kvalifikovati i umišljaj kao delo. Diskriminacija, verbalna, neverbalna, polno uznemiravanje, dešava se zato što se smatra da je to prihvatljivo. Počinilac takve diskriminacije možda ima svest, ali nema etički odnos prema tome da ne možeš omalovažavati, uznemiravati ženu sa kojom radiš, ženu na ulici, ženu u samoposluzi, Roma koga sretneš. Ne možeš, ne smeš, zabranjeno je takvo postupanje. Ali, ja sam vama zahvalna za uvršćenje svesnog delovanja u ovaj zakon, pošto ćemo najverovatnije upravo na osnovu vaše ideje imati jedan ozbiljan društveni dijalog sa pitanjem - zašto ste nemilosrdni prema različitima i slabijima od sebe? Tu će biti i narodni poslanici i akademska zajednica, profesori univerziteta, stručna udruženja, civilno društvo, da raščivijamo kako se to bira da uznemiriš nekoga i da ti se to sviđa, kakva je to svest, da maltretiraš neku osobu različitu od sebe, polno, ili kako god, verbalno, neverbalno, i da ne razumeš da je to nedopustivo. Tako da, ostajemo pri formulaciji, ali sam zahvalna za ideju da se o tome vrlo ozbiljno razgovara.
-
Komlenski Đorđe i Čomić Gordana · 4 govora naizmenično · 20. maj 2021. · Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini
Na dnevnom redu: Srednje obrazovanje: rokovi za državnu maturuCela razmena, od reči do reči
Zahvaljujem, predsedavajući. Moja intervencija vezana za član 16, odnosi se na jednu apsolutnu nelogičnost i suprotnost svim pravničkim i logičnim razmišljanjima. Naime, predlagač zakona predlaže da se na kraju stava 3. u članu 35. doda rečenica koja glasi – udruženje ili organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u ime grupe lica čije je pravo povređeno i bez saglasnosti pojedinaca koji čine tu grupu ukoliko se povreda odnosi na neodređeni broj lica društvene grupe koje povezuje neko lično svojstvo iz člana 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona. U sledećem stavu predlagač kaže – stav 4. menja se i glasi – u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno pritužbu može podneti inspekcija u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast inspekcijskog nadzora. Ne postoji nikakva pravnička logika da udruženje ili organizacija mogu nešto što državni organ ne može. Ili je morao biti isti aršin, da je neophodna saglasnost što je potpuno logično i udruženja i organizacije, kao i inspekciji, ili onda ni inspekciji ne treba da bude potrebna saglasnost. Ovakva kontradiktornost je nedopustiva i ja moram samo da kažem da otvara prostor ozbiljnim sumnjama da neko želi da vlast ili deo vlasti prepusti nevladinim organizacijama pre nego da državni organi taj posao za koji su stručni i osposobljeni mogu da rade bar na jednak način onako kako se to nevladinom sektoru ovim želi pružiti. Iz tog razloga i ovakva amandmanska reakcija.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći je jedan od osnova, a drugi je posebno definisane nadležnosti uloga Poverenika za ravnopravnost i civilnog društva. Ovo je jedan od novih odredbi kojima uvažavate život. Postoje grupe diskriminisanih lica u Srbiji koje neće istupiti same i koje će živeti u diskriminaciji i u nesreći, jer samo žrtva kaže ne i onda nasilje prestaje. Pošto imaju strah, nesigurnost, stigmu, šta god da bio razlog diskriminacije, onda mi kažemo – ako se jasno prepozna i dokaže da je grupa lica diskriminisana, onda možete to da iznesete kao slučaj. Time ćete pomoći ne samo licima koja su diskriminisana i žrtve diskriminacije, nego i mnogim drugima za koje ne znate da su diskriminisana. Radi se o jednoj odredbi koja je duboko i dobrota i pravda, čak ima i tu lepu dimenziju da dozvoljava da nikad ne bude primenjena. To znači da će oni koji biraju diskriminaciju i nasilje nad nekim grupama sami prestati to da biraju. Znate, da se bude diskriminator i da se diskriminiše to je slobodna volja, to se bira, ne morate, kao što se mržnja bira. Pa, je onda društvo u obavezi da osmisli članove zakona koji ljudima koji tako biraju kažu – nemoj, ne valja se. Pa, ako žrtva bilo kojeg ličnog svojstva nad kojom se vrši diskriminacija ne istupi lično kod Poverenice za ravnopravnost, onda mi kažemo – izvolite, uradite nešto dobro za ta lica, odnosno za tu grupu. To je bio osnov i ostajemo kod odredbe. Mislimo da će mnoga dobra učiniti, naprotiv i da nema nikakvog govora o oduzimanju nadležnosti bilo kom državnom organu, naprotiv, ima možda partnerskog odnosa u partnerskom delu, ali ima jasnih obaveza na profesionalnu primenu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova prihvatili su amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Đorđe Komlenski. Primili ste izveštaje odbora, kao i mišljenje Vlade. Reč ima Đorđe Komlenski.
Pošto ja lično ne verujem u represiju, nego u dijalog, zaista sam bio iznenađen ovim predlogom da se Ministarstvo za dijalog opredeli za bezrazložno podizanje novčanih kazni koje i onako nemaju nikakvu svrhu, kada je u pitanju ni represija, ni prevencija. Smatram da se dijalogom i nekim drugim metodama može mnogo više postići nego time što će se kazne kojima se navodno preti povećati. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministarka Čomić.
Iznos prekršajnih kazni su usklađivanje sa Zakonom o prekršajima koji je ova Skupština donela 2013. godine. Iskustvo pokazuje da sve što nije jasno definisano krivično delo ume da bude prilično dobro okrnjeno pravilnim novčanim kaznama i to ličnom izvršiocu ili onom ko posrednu diskriminaciju traži ili direktno diskriminiše. Volela bih isto kao i vi da nijedna od ovih kazni ne bude naplaćena, zato što bi to značilo da nijedno delo koje je zabranjeno ovim zakonom nije učinjeno, ali s obzirom da smo realni i da znamo život u Srbiji ja se samo nadam da će iznosi koji su sada na osnovu Zakona o prekršajima tu, možda, neke koji biraju da diskriminišu odvratiti od toga i to bi bilo isto dobro za početak. Inače, slažem se sa vama o represiji. Ne mislim da je represija kao duh jednog društva ičemu dobra. Duboko verujem u dijalog, verujem u prevenciju, verujem u sposobnost ljudi koji su različiti jedni od drugih da govore o temi, o činjenici, o stanju stvari u društvu. Duboko u to verujem i mislim da ovde ima dovoljno ljudi koji takođe u to veruju, verovatno ne bi ovako razgovarali da to nije slučaj, ali dok ne stignemo evoluciono do toga da razumemo da je dijalog osnovni alat demokratije, da razumemo da su drugi uspešni od Skandinavije, Nemačke do Španije, zato što koriste dijalog kao osnovno sredstvo demokratije i to je jedino što nas razlikuje od uspešnih članica EU, dotle ćemo malo šetati i imati ovakve odredbe koje podrazumevaju da onom ko bira da diskriminiše ne može drugačije objasniti nego da mu uzmeš 50.000, 100.000, 500.000, svejedno, kako kaže Zakon o prekršajima.
-
Komlenski Đorđe i Čomić Gordana · 4 govora naizmenično · 20. maj 2021. · Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini
Na dnevnom redu: Srednje obrazovanje: rokovi za državnu maturuCela razmena, od reči do reči
Zahvaljujem, predsedavajući. Izvinjavam se, ja sam ovo malo gramatike naučio koliko sam naučio, ali ovo o čemu sam govorio je upravo stav ne samo Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, već mnogih profesora srpskog jezika i književnosti od osnovnih, srednjih škola, fakulteta, tako da sam u ovom trenutku neko ko vrši transmisiju njihovog mišljenja i sebi ne dajem za pravo da o ovome dajem konačni sud. Iskreno rečeno, to što sam naučio smatram da je prilično ispravno i podobno, dovoljno ravnopravno i nema smisla nametati nešto drugo i stvarati prostor za nametanje kroz ovaj zakon od onoga što Odbor SANU bude rekao kad god to bude učinio.
Predsedavajući
Hvala, ministarka Čomić.
Pošto prenosite poruke, pa oni koji ne žele sami da mi se obrate, bez obzira koliko iz zvala na dijalog, onda možete da im prenesete i sledeću poruku da sam im kazala da je narodna poslanica Đorđe Komlenski mi prenela poruku da sam ja čuo poruku i da smo opet zajedno spremni za dijalog. Taj jezik razumeju ljudi koji po vama meni šalju poruku o rodno senzitivnom jeziku. Hvala vam.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Pa, ja sad sa svojim svim neznanjem, čini mi se, da je „ministrica“ reč koja je bliža jednom susednom narodu s kojim se graničimo preko Dunava uglavnom, ali ne bih da budem baš neko ko je ekspert za lingvistiku, jer to nisam, ali isto tako od tih koje ste vi zvali, njima će narodna poslanica Đorđe Komlenski preneti da ste vi ovde tvrdili da ste ih zvali i ako one tvrde da ih vi niste uopšte zvali.
Predsedavajući
Izvolite.
Vidite kako je jezik živa tvorevina. Dakle, mnogi od članova odbora, pa i druge uvek zvala i uvek će im biti otvorena vrata i srećom da nas dvoje razumemo šta je dijalog i da ovom malom igrom i sa gramatike srpskog jezika po rodu, broju i padežu učinimo u stvari mnogo jasnijim sve ono što vi imate kao poruku i stav, na šta vi imate pravo, a i ono što mi kao Ministarstvo imamo poruku i pravo. Ali, evo i zvaničnog poziva, mi ćemo kada obavimo već započeti rad na društvenim dijalozima, čekaju nas nekoliko velikih. Prvi društveni dijalog je o stanju mentalnog zdravlja, kao posledica Kovida – 19 nacije i merama koje treba preduzeti. Drugo su dva ili tri socioekonomska dijaloga kojim govorimo o posledicama Kovida – 19 na zaposlene, pre svega, na žene. Imamo još dva što se tiče održivog razvoja, ali najranije početkom jula radićemo na organizaciji dijaloga o upotrebi gramatike srpskog jezika za žene i muškarce i bićete pozvani i više nego dobrodošli da imate i uvodno predavanje da zajedno sa nama radimo dijalog o kojem ćemo mnogo nas više razgovarati ovako kao vi i ja danas, jer mislim da je to dobro i za gramatiku srpskog jezika i za žene i za muškarce koji žive u Srbiji.
-
Komlenski Đorđe i Čomić Gordana · 4 govora naizmenično · 20. maj 2021. · Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini
Na dnevnom redu: Srednje obrazovanje: rokovi za državnu maturuCela razmena, od reči do reči
Zahvaljujem, predsedavajući. Hajte da nekako i prihvatim, valjda kao pravnik ne mogu da prihvatim nikako da ono što nije jasno definisano zakonom, a to je da ono što ste rekli da će Srpska akademija nauka i umetnosti se na kraju izjasniti o tome šta je rodno osetljivi jezik, jer da je to namera to bi verovatno trebalo i da piše. Imam još jedno pitanje, kategorija roda je prilično nedefinisana. Ja sam pokušavao da se raspitam i nekako sam došao do nekog broja od sedamdesetak mogućih rodova iz raznih izvora i tumačenja. Prekjuče smo čuli gospodina Zukorlića gde je pomenuo 100 i više mogućih rodova, a ja nisam primetio da ovaj zakon uopšte stvara prostor i opredeljuje ko će se o tome izjašnjavati. Ajde, ovde imamo Srpsku akademiju nauka i umetnosti pa da računamo da će do toga doći. I, na koji način će moguće zloupotrebe, jer polno određenje je biološko, a rodno određenje je nešto drugo, to je naše opredeljenje šta mi mislimo da jesmo ili poželimo da budemo. Šta će se desiti ako se recimo desi da transrodni muškarci u zatvoru zatraže da budu smešteni u ženski paviljon? Šta će se dešavati ukoliko transrodni muškarci, koji ne mogu da uspeju u karateu, znači tzv. transrodni muškarci, zatraže da se bore u karateu, džudou, plivanju, tenisu, kik-boksu sa ženama? To se već dešava u Americi. Kako ćemo to da sprečimo? Kome ćemo da objasnimo da ovako nešto što se već dešava tamo negde, mi nismo predvideli i o tome nismo razmišljali? Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministarka Čomić.
Zato što je predmet vaše argumentacije predmet drugog zakona čije se polazne osnove pripremaju u ministarstvu i o tome će biti društvenih dijaloga treba li ili ne. Dakle, da li ćemo raditi po Zakonu o planskom sistemu pred Nacrt zakona o rodnom identitetu ili nećemo. To sve o čemu pričate nije predmet ovog zakona, nego je predmet ako eventualno bude tog budućeg zakona, onda ćete i vi biti pozvani da o tome kažete koju reč. Šta će biti ako se u sportu to desi? Isto što je bilo kada su žene tražile da učestvuju u Olimpijskim igrama. Ništa se nije desilo, učestvovale su žene. Olimpijski komitet ima vrlo jasne odredbe ako vas to buni, a i to, i sve drugo, ako ministarstvo dođe do polaznih osnova uz vaše učešće, onda će sve to što vas brine biti predmet potpuno drugog zakona.
Predsedavajući
Reč ima Đorđe Komlenski.
Samo vrlo kratak komentar. Taj zakon ne može da bude pod temom "ako", on je onda morao da bude zakon koji je trebalo da bude spreman i bude u paketu zajedno sa ovim zakonima, jer ovo jesu realne opasnosti koje mogu da se dese.
Predsedavajući
Reč ima ministarka.
Nije to nikakva opasnost, nego je to "aki". Bilo bi lakše ponekad voditi raspravu, kada bi svi malo čitali. Dakle, dva zakona pred vama su zakoni iz Nacionalnog plana akcije i zakoni iz "akija", na koje je Srbija samu sebe obavezala još pre skoro pet godina i sama je od sebe kasnila sa izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Ta dva zakona su u okviru prvog klastera osnovna prava i u okviru nekada otvorenih poglavlja 23 i 24. Ako bude ovog zakona, on nema veze "akijem", on ima veze sa razložnim ljudima, kao što ste vi, koji vide da problem postoji. Ne tera vas Evropa da donosite zakone o rodnom identitetu, kao što vas ne tera Evropska unija da donosite zakone o istopolnim zajednicama. To je na ovom društvu da odluči hoće li više pravde u društvu i hoće li manje nesreće za sve svoje pripadnike ili neće. Zato - ako. O zakonima sa "aki" liste nema - ako, to ste preuzeli kao obavezu. Ima samo da delujete neozbiljno ako probijate rokove sami od sebe. Srećom, Srbija je ubrzala evropske integracije i potpuno je razumljivo što smo u jednom trenutku išli sporije nego što smo sami sebe procenili kao da ne znamo dobro da planiramo i Srbija će u propisanim rokovima ove godine postići sve ono što je sama za sebe propisala i ova dva zakona su uključena u to, kao i drugi zakoni za koje ste vi ključni da ih donosite. Zakon o kome govorim - ako, i nakon dijaloga nema veze sa listom "aki".
-
D. Marković Dragan i Čomić Gordana · 6 govora naizmenično · 18. maj 2021. · Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini
Zajednički pretres o 11 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Hvala vam na odgovoru. Samo da vam kažem, gospođo ministarka, da proces sudski ne postoji. I ja sam podneo krivične prijave protiv lažova, protiv njih, a ne oni protiv mene. I oni su hteli da to stoji u vazduhu i da visi i da se plaše svedoci navodno i da nikada ne odu u Tužilaštvo i u policiju. To je jedno. Drugo, postoji krivična prijava za Dragana Đilasa, želim taj odgovor, gde je njegova supruga dala policiji 2014. godine, da je tukao tasta i gospođu Ivu Đilas ispred maloletne dece, naneo telesne povrede tastu, gde ima lekarsko uverenje i pretio supruzi da će da joj odrubi glavu. Zašto? Evo, pitam vas, postoji prijava, da li ćete nešto preduzeti na osnovu te prijave koja je stajala toliko dugo, a nisu po službenoj dužnosti sproveli proces institucije tadašnje i današnje protiv Dragana Đilasa? Postoji prijava svojeručno potpisana Ive Đilas i ta prijava postoji. Protiv mene, je samo laž i rekla - kazala, da mi vrate što sam pitao Đilasa, da li je istina da si zaradio tolike pare, ako je pošteno što si odneo u neke druge države i da li si platio porez državi Srbiji? Odmah od sutra je krenuo taj lažni prljavi napad na mene. Molim vas, odgovorite mi vezano za prijavu supruge Dragana Đilasa, Ive Đilas da li ćete vi preduzeti nešto ili da vidite zašto nije pokrenut postupak protiv nasilnika siledžije u porodici Dragana Đilasa?
Predsedavajući
Ministarka, Gordana Čomić ima reč.
Zahvaljujem. Naš nesporazum je banalan, ali dubok. Dakle, dosledno i do poslednjeg slova i svojih nadležnosti ja ću svoje nadležnosti primenjivati, kao što i vi primenjujete svoje nadležnosti kao narodni poslanik. Dobra vest za vas je što sam ja članica Vlade, a ne predsedavajući sednici Skupštine. To je dobra vest. Dakle, sa obavezom da vam odgovorim na svako pitanje, ja vam uvek stojim na raspolaganju. Sa ponudom da i za jotu prekoračim opisane mi nadležnosti, kao članice Vlade, ne stojim nikome na raspolaganju niti ću ikada. To što je vladavina prava, to je nešto u šta ja duboko verujem, kao što duboko verujem, kada bi svako u Srbiji pročitao zašta je nadležan, pa ponovio to, prepričao svojim rečima, pa onda dosledno radio ono zašta je nadležan, Srbija bi bila mnogo prijatnije mesto za život mnogima od nas. To je ono što ćemo zajedno da radimo i zakonima koji su pred nama.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Replika, narodni poslanik Dragan D. Marković Palma.
Ako mi dozvolite, za ovaj lažni slučaj o meni ste znali i čuli. Da li ste znali za stvarni slučaj za prijavu Ive Đilas, da je Đilas pretukao nju i njenog oca ispred maloletne dece sa telesnim povredama i sa pretnjom - odrubiću ti glavu. Samo mi odgovorite da li ste znali ili niste, ja se ništa ne ljutim na vas. Vi kao resorni ministar imate pravo da kažete šta hoćete, moje je da procenim ono što smatram da, ne da sam ja u pravu, već da oni drugi koji lažu sve vreme nemaju nijedan dokaz.
Predsedavajući
Izvolite.
Ako mislite da će me mrzeti da ponovim, onda pogrešno procenjujete, ne postoji način da se i za jotu pomerim iz nadležnosti koje su mi date kao članici Vlade Republike Srbije. Nemam nadležnosti za poslove članova Vlade koji vode druga ministarstva niti bih ikada učestvovala u, kako da vam kažem, ispitivanju drugih članova Vlade o tome šta rade. Biti član Vlade podrazumeva da nosite ličnu odgovornost i da sa smatrate da imate integritet za obavljanje poslova iz plana koji ste kao članica Vlade ponudili Skupštini, a Skupština odobrila. Sve drugo je na volju narodnim poslanicima i ja sam vam na raspolaganju da se na mene ljutite, na raspolaganju sam vam da tražite da ne obavljam više funkciju članice Vlade. Ja sam vama na raspolaganju ne zato što se vi meni sviđate ili ne sviđate i ne zato što ja to biram nego zato što to piše u Ustavu Republike Srbije i u Zakonu o Narodnoj skupštini i u Zakonu o Vladi. Dakle, dužna sam vam odgovore. Ja vam odgovore dajem uz obrazloženje da nijedan moj odgovor nikada neće biti takav da će nauditi onome što propisi kažu da je moja nadležnost, što propisi kažu šta smem, a šta ne smem. Kad se jednom završi obavljanje javnih poslova onda možemo kako god nam volja, jer nismo na javnim funkcijama i ne obavezuju nas ni kodeksi, ni zakoni, ni propisi koji definišu rad Vlade i rad Skupštine. To ću ponoviti onoliko puta koliko će vam biti dosadno. Ne sumnjam da vam je već sad dosadno, ali ne postoji ništa što bilo ko u Narodnoj skupštini, bilo ko u medijima, bilo ko u bilo kojoj političkoj partiji, bilo ko u bilo kojoj instituciji može da kaže i da ja ne odolim, da oćutim ako bi moja reč bila u suprotnosti sa onim što me opisuje kao obavezu kao članice Vlade, ne postoji, nikad nije postojalo i nikad neće. Čerčil je rekao – u politici treba znati ćutati, onda imate šanse i da trajete. Znate, ćutati je drugo ime za vladavinu prava. Volela bih kad bi mnogi ljudi bili svesni koliko bi to bilo dobro za Srbiju, ali nisam u poziciji da ikome dajem netraženi savet. Tako da, možete me pitati opet, ja ću opet odgovoriti isto, dokle god me ne izbacite iz ove sale zato što sam dosadna sa vladavinom prava.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković Palma. Izvolite.
Čuli ste danas, ali taj odgovor mi ovakav… Vi u centru Novog Sada, dolazi stranac, prvi put ulazi u Srbiju, ulazi u Novi Sad i kaže – izvinite, da li je ovo Novi Sad? Vi kažete – znate šta, nije to moj region. Moramo da pitamo Igora. Pošto on trenutno nije tu, moj region to nije i ne bih htela da se mešam u njegov region. Hvala vam puno na odgovoru. Sve mi je jasno, što bi moja baba rekla – kao sunce koje je veštačko nad ovim krovom. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima Gordana Čomić. Replika. Izvolite.
Slobodno pitajte Igora. Igor zna.