Реплике и опомене
Шта се у сали дешава мимо дневног реда: размене реплика између двоје говорника и мере које изриче председавајући. Све од речи до речи, из стенографских белешки Скупштине.
Размене реплика 6
-
Маја Поповић и Комленски Ђорђе · 5 говора наизменично · 30. новембар 2021. · Осма посебна седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2021. години
На дневном реду: Предлог акта о промени Устава Републике Србије, који је поднео Одбор за уставна питања и законодавство и још 2Цела размена, од речи до речи
Маја Поповић
Поштовани посланичке Комленски, уз сво уважавање вашег другачијег мишљења него што је моје, желела сам да се осврнем на две ствари. Прво, питали сте колико је кривичних пријава поднето против посланика на тему утицаја на правосудне органе. Није неопходно да неко изврши кривично дело да би тиме извршио утицај на правосудне органе. Такав непримерени утицај могуће је и на други начин, то је једна ствар. Под два, помињали сте да ће бити неопходно да се спроведе конкурс за јавне тужиоце који се преводе из заменика јавних тужилаца у тужиоце. Искључиво се ради о промени термина и искључиво о промени термина. Као што смо већ у излагању више пута изнели, неће бити поновног реизбора. Сви садашњи заменици јавних тужилаца биће преведени у јавне тужиоце оног момента када ступи на снагу Закон о јавним тужилаштвима. То је неопходно да саопштим зарад мира заменика јавних тужилаца и јавности Србије. Хвала.
Председавајући
Господине Комленски, два минута. Изволите.
Захваљујем, председавајући. Није ми обичај да улазим у реплике, али овде је много кључније питање које остаје овде потпуно отворено, шта је разлог да се ти називи мењају и да ли се овлашћења која ће садашњи заменици јавних тужилаца када се буду звали јавни тужиоци бити већа него што су данас? Хвала.
Председавајући
Министарка, изволите.
Маја Поповић
Они ће имати свакако много већу одговорност имајући у виду да се овако зову. Потпуно остаје идентичан принцип рада као и раније. Сам назив јавни тужилац управо даје већу одговорност. У пракси ви имате тужилаштва где главни тужилац некад и не види неки предмет који води заменик јавног тужилаштва. Ми морамо бити просто практични у раду. У сваком случају, задржава се могућност сада па на овамо у Уставу главног јавног тужиоца, да инструкцијом узме надлежност нижег јавног тужилаштва у одређеним тренуцима када сматра да је то неопходно, а једина разлика је сада што поступајући главни тужилац има могућност изјављивања приговора.
Председавајући
Да закључите, господине Комленски. Изволите.
Наравно, ја ћу вас само подсетити да заменици јавних тужилаца који имају тај статус нису изабрани са таквим овлашћењима и не могу се једноставно превести у вишу категорију, осим на законом прописане начине. Значи, не могу постати јавни тужиоци тек тако па макар само једну мрвицу овлашћења имали више, јер их нису добили од Скупштине. Захваљујем се на толеранцији, господине Орлићу, и нећу се више јављати без обзира на одговор.
Председавајући
Хвала вама, господине Комленски на разумевању. Министарка Маја Поповић, изволите.
Маја Поповић
Управо то сам хтела да кажем да се они не преводе на вишу функцију.
-
Комленски Ђорђе и Чомић Гордана · 4 говора наизменично · 20. мај 2021. · Дванаеста седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2021. години
На дневном реду: Средње образовање: рокови за државну матуруЦела размена, од речи до речи
Захваљујем, председавајући. Овим амандманом сам ја предложио да се члан 3. брише. Чланом 3. је било предложено од стране предлагача да се члан 7. Закона о забрани дискриминације мења и гласи тако што он добија један огроман простор за погрешно или намерно погрешно тумачење, јер каже – посредна дискриминација постоји ако на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса… Шта је то наизглед неутрална одредба, критеријум или пракса се уопште не дефинише ни на који начин, подлеже јако широком тумачењу, чак и они који нису квалификовани да тумаче овако компликоване и тешке одредбе. Онда каже, да прескочим део – осим ако то објективно, оправдано, легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Оваква дефиниција, без обзира што се предлагач закона правда тиме што се усклађује са европским законодавством, са директивама, итд. једноставно, за српско законодавство, ово је српски закон, је апсолутно непримерена, непримерена за начин на који се у Србији може функционисати. Ова одредба није била могућа да се поправи на други начин амандманом. Сматрам да је ранија одредница која је постојала у закону далеко квалитетнија, па онда нека предлагач пронађе одговарајућа и прецизно решење које неће пружати могућност за разнолика тумачења можда потпуно идентичних ситуација. Хвала.
Председавајући
Реч има министарка. Изволите.
Захваљујем. Посредна дискриминација не што је само неопходно да буде у оквиру закона због европске директиве, него је врло очита и животна у пракси и можете да нађете сијасет примера када имате неутралну одредбу, а онда одједанпут видите да неутрална одредба се примењују кроз де факто дискриминацију, док је де јуре не можете наћи. Имате чак и теже примере у Србији у ја ћу вам навести два. Први је, на пример, да Закон о националним саветима обавезује локалне самоуправе да у локалним самоуправама у јавним службама, агенцијама, свим нивоима јавне власти имају запослене припаднике националних мањина који живе на њиховој територији у одговарајућем проценту и онда се то не дешава или се дешава да се за тако систематизовано радно место запошљава лице које није припадник ни једне националне мањине. Оно што је врло лако доказати јесте да се чак и на таквој одредби која је афирмативна, али се у пракси очитује као дискриминација нарочито су жртве Роми. Други пример су неутралне одредбе које се тичу радних права и кад погледате садржај одредбе, видите да је она неутрална, а кад погледате, рецимо, стање у корпорацији или међу државним службеницима, по Закону о државним службеницима, не Закону о раду, онда видите јасну, али врло јасну посредну дискриминацију неких лица или група лица на основу њиховог личног својства. Када то није случај? То је овај други део који вас буни. Ако имате објективно легитимне циљеве. Један корпус законодавства у Србији има те легитимне циљеве и они подразумевају да ако хоћете да се окруни неправда у једнаком поступању према неједнакима, онда морате неједнакима, различитим мало у односу на већину, створити шансу да заиста заједно са већином склоне од себе узроке дискриминације, тако да Министарство остаје при Предлогу закона.
Председавајући
Захваљујем. На члан 5. амандман је поднео народни посланик Ђорђе Комленски. Примили сте извештаје Одбора за уставна питања и законодавство и Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, као и мишљење Владе о поднетим амандманима. Господине Комленски, изволите.
Захваљујем, председавајући. Искрено речено, био сам изненађен када сте прихватили амандман на члан 7, а нисте прихватили амандман на члан 5. Прво, у првом пасусу има једна словна грешка, где фали једно слово „е“ при крају реченице. У предлогу пише: „уврдљиво“ уместо: „увредљиво окружење“. У ставу 2. сам предложио да се мало прецизније дефинише свако вербално, невербално или физички нежељено понашање. Значи, мој предлог је да полно узнемиравање у смислу овог овог закона буде свако свесно и намерно вербално, невербално или физичко нежељено понашање итд, које има за циљ, јер ако кажете „које има за циљ“ онда тај ко је вређао вербално или невербално је то морао да уради свесно и намерно. Ако то није радио свесно и намерно, онда нема циљ, онда је то потпуно бесциљно. Значи, овај став који предлажете заиста губи смисао без овог додатка – свесно и намерно. У крајњем случају, може да доведе до тога да под удар овог закона дођу особе, без обзира што су пунолетне, чија лична својства не би дозволила да буду гоњене ни прекршајно, ни кривично. Значи, мора да постоји очигледна свесна намера да се постигне циљ, а циљ је вређање, да би то било санкционисано. Значи, нема циља ако нема свести о томе шта се хоће и намере да се управо баш то хоће. Хвала.
Председавајући
Захваљујем. Реч има министарка. Изволите.
Остајемо при формулацији која је у Предлогу закона из најмање два разлога. Ако ви сматрате да људи који намерно дискриминишу друге људе немају свест о томе да то раде, онда можемо да отворимо дијалог о томе имају ли или немају и зашто дискриминишу друге људе. О њиховој намери може да се говори само ако укључимо и то да ћемо квалификовати и умишљај као дело. Дискриминација, вербална, невербална, полно узнемиравање, дешава се зато што се сматра да је то прихватљиво. Починилац такве дискриминације можда има свест, али нема етички однос према томе да не можеш омаловажавати, узнемиравати жену са којом радиш, жену на улици, жену у самопослузи, Рома кога сретнеш. Не можеш, не смеш, забрањено је такво поступање. Али, ја сам вама захвална за увршћење свесног деловања у овај закон, пошто ћемо највероватније управо на основу ваше идеје имати један озбиљан друштвени дијалог са питањем - зашто сте немилосрдни према различитима и слабијима од себе? Ту ће бити и народни посланици и академска заједница, професори универзитета, стручна удружења, цивилно друштво, да рашчивијамо како се то бира да узнемириш некога и да ти се то свиђа, каква је то свест, да малтретираш неку особу различиту од себе, полно, или како год, вербално, невербално, и да не разумеш да је то недопустиво. Тако да, остајемо при формулацији, али сам захвална за идеју да се о томе врло озбиљно разговара.
-
Комленски Ђорђе и Чомић Гордана · 4 говора наизменично · 20. мај 2021. · Дванаеста седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2021. години
На дневном реду: Средње образовање: рокови за државну матуруЦела размена, од речи до речи
Захваљујем, председавајући. Моја интервенција везана за члан 16, односи се на једну апсолутну нелогичност и супротност свим правничким и логичним размишљањима. Наиме, предлагач закона предлаже да се на крају става 3. у члану 35. дода реченица која гласи – удружење или организација која се бави заштитом људских права може поднети притужбу у име групе лица чије је право повређено и без сагласности појединаца који чине ту групу уколико се повреда односи на неодређени број лица друштвене групе које повезује неко лично својство из члана 2. став 1. тачка 1) овог закона. У следећем ставу предлагач каже – став 4. мења се и гласи – у име и уз сагласност лица чије је право повређено притужбу може поднети инспекција у складу са законом којим се уређује област инспекцијског надзора. Не постоји никаква правничка логика да удружење или организација могу нешто што државни орган не може. Или је морао бити исти аршин, да је неопходна сагласност што је потпуно логично и удружења и организације, као и инспекцији, или онда ни инспекцији не треба да буде потребна сагласност. Оваква контрадикторност је недопустива и ја морам само да кажем да отвара простор озбиљним сумњама да неко жели да власт или део власти препусти невладиним организацијама пре него да државни органи тај посао за који су стручни и оспособљени могу да раде бар на једнак начин онако како се то невладином сектору овим жели пружити. Из тог разлога и оваква амандманска реакција.
Председавајући
Захваљујем. Реч има Гордана Чомић. Изволите.
Закон о бесплатној правној помоћи је један од основа, а други је посебно дефинисане надлежности улога Повереника за равноправност и цивилног друштва. Ово је један од нових одредби којима уважавате живот. Постоје групе дискриминисаних лица у Србији које неће иступити саме и које ће живети у дискриминацији и у несрећи, јер само жртва каже не и онда насиље престаје. Пошто имају страх, несигурност, стигму, шта год да био разлог дискриминације, онда ми кажемо – ако се јасно препозна и докаже да је група лица дискриминисана, онда можете то да изнесете као случај. Тиме ћете помоћи не само лицима која су дискриминисана и жртве дискриминације, него и многим другима за које не знате да су дискриминисана. Ради се о једној одредби која је дубоко и доброта и правда, чак има и ту лепу димензију да дозвољава да никад не буде примењена. То значи да ће они који бирају дискриминацију и насиље над неким групама сами престати то да бирају. Знате, да се буде дискриминатор и да се дискриминише то је слободна воља, то се бира, не морате, као што се мржња бира. Па, је онда друштво у обавези да осмисли чланове закона који људима који тако бирају кажу – немој, не ваља се. Па, ако жртва било којег личног својства над којом се врши дискриминација не иступи лично код Поверенице за равноправност, онда ми кажемо – изволите, урадите нешто добро за та лица, односно за ту групу. То је био основ и остајемо код одредбе. Мислимо да ће многа добра учинити, напротив и да нема никаквог говора о одузимању надлежности било ком државном органу, напротив, има можда партнерског односа у партнерском делу, али има јасних обавеза на професионалну примену Закона о бесплатној правној помоћи.
Председавајући
Захваљујем. На члан 20. амандман је поднела народни посланик Јелена Жарић Ковачевић. Влада и Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова прихватили су амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Констатујем да је овај амандман постао саставни део Предлога закона. На члан 22. амандман је поднела народни посланик Ђорђе Комленски. Примили сте извештаје одбора, као и мишљење Владе. Реч има Ђорђе Комленски.
Пошто ја лично не верујем у репресију, него у дијалог, заиста сам био изненађен овим предлогом да се Министарство за дијалог определи за безразложно подизање новчаних казни које и онако немају никакву сврху, када је у питању ни репресија, ни превенција. Сматрам да се дијалогом и неким другим методама може много више постићи него тиме што ће се казне којима се наводно прети повећати. Хвала.
Председавајући
Хвала. Реч има министарка Чомић.
Износ прекршајних казни су усклађивање са Законом о прекршајима који је ова Скупштина донела 2013. године. Искуство показује да све што није јасно дефинисано кривично дело уме да буде прилично добро окрњено правилним новчаним казнама и то личном извршиоцу или оном ко посредну дискриминацију тражи или директно дискриминише. Волела бих исто као и ви да ниједна од ових казни не буде наплаћена, зато што би то значило да ниједно дело које је забрањено овим законом није учињено, али с обзиром да смо реални и да знамо живот у Србији ја се само надам да ће износи који су сада на основу Закона о прекршајима ту, можда, неке који бирају да дискриминишу одвратити од тога и то би било исто добро за почетак. Иначе, слажем се са вама о репресији. Не мислим да је репресија као дух једног друштва ичему добра. Дубоко верујем у дијалог, верујем у превенцију, верујем у способност људи који су различити једни од других да говоре о теми, о чињеници, о стању ствари у друштву. Дубоко у то верујем и мислим да овде има довољно људи који такође у то верују, вероватно не би овако разговарали да то није случај, али док не стигнемо еволуционо до тога да разумемо да је дијалог основни алат демократије, да разумемо да су други успешни од Скандинавије, Немачке до Шпаније, зато што користе дијалог као основно средство демократије и то је једино што нас разликује од успешних чланица ЕУ, дотле ћемо мало шетати и имати овакве одредбе које подразумевају да оном ко бира да дискриминише не може другачије објаснити него да му узмеш 50.000, 100.000, 500.000, свеједно, како каже Закон о прекршајима.
-
Комленски Ђорђе и Чомић Гордана · 4 говора наизменично · 20. мај 2021. · Дванаеста седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2021. години
На дневном реду: Средње образовање: рокови за државну матуруЦела размена, од речи до речи
Захваљујем, председавајући. Извињавам се, ја сам ово мало граматике научио колико сам научио, али ово о чему сам говорио је управо став не само Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, већ многих професора српског језика и књижевности од основних, средњих школа, факултета, тако да сам у овом тренутку неко ко врши трансмисију њиховог мишљења и себи не дајем за право да о овоме дајем коначни суд. Искрено речено, то што сам научио сматрам да је прилично исправно и подобно, довољно равноправно и нема смисла наметати нешто друго и стварати простор за наметање кроз овај закон од онога што Одбор САНУ буде рекао кад год то буде учинио.
Председавајући
Хвала, министарка Чомић.
Пошто преносите поруке, па они који не желе сами да ми се обрате, без обзира колико из звала на дијалог, онда можете да им пренесете и следећу поруку да сам им казала да је народна посланица Ђорђе Комленски ми пренела поруку да сам ја чуо поруку и да смо опет заједно спремни за дијалог. Тај језик разумеју људи који по вама мени шаљу поруку о родно сензитивном језику. Хвала вам.
Председавајући
Реч има народни посланик Ђорђе Комленски.
Па, ја сад са својим свим незнањем, чини ми се, да је „министрица“ реч која је ближа једном суседном народу с којим се граничимо преко Дунава углавном, али не бих да будем баш неко ко је експерт за лингвистику, јер то нисам, али исто тако од тих које сте ви звали, њима ће народна посланица Ђорђе Комленски пренети да сте ви овде тврдили да сте их звали и ако оне тврде да их ви нисте уопште звали.
Председавајући
Изволите.
Видите како је језик жива творевина. Дакле, многи од чланова одбора, па и друге увек звала и увек ће им бити отворена врата и срећом да нас двоје разумемо шта је дијалог и да овом малом игром и са граматике српског језика по роду, броју и падежу учинимо у ствари много јаснијим све оно што ви имате као поруку и став, на шта ви имате право, а и оно што ми као Министарство имамо поруку и право. Али, ево и званичног позива, ми ћемо када обавимо већ започети рад на друштвеним дијалозима, чекају нас неколико великих. Први друштвени дијалог је о стању менталног здравља, као последица Ковида – 19 нације и мерама које треба предузети. Друго су два или три социоекономска дијалога којим говоримо о последицама Ковида – 19 на запослене, пре свега, на жене. Имамо још два што се тиче одрживог развоја, али најраније почетком јула радићемо на организацији дијалога о употреби граматике српског језика за жене и мушкарце и бићете позвани и више него добродошли да имате и уводно предавање да заједно са нама радимо дијалог о којем ћемо много нас више разговарати овако као ви и ја данас, јер мислим да је то добро и за граматику српског језика и за жене и за мушкарце који живе у Србији.
-
Комленски Ђорђе и Чомић Гордана · 4 говора наизменично · 20. мај 2021. · Дванаеста седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2021. години
На дневном реду: Средње образовање: рокови за државну матуруЦела размена, од речи до речи
Захваљујем, председавајући. Хајте да некако и прихватим, ваљда као правник не могу да прихватим никако да оно што није јасно дефинисано законом, а то је да оно што сте рекли да ће Српска академија наука и уметности се на крају изјаснити о томе шта је родно осетљиви језик, јер да је то намера то би вероватно требало и да пише. Имам још једно питање, категорија рода је прилично недефинисана. Ја сам покушавао да се распитам и некако сам дошао до неког броја од седамдесетак могућих родова из разних извора и тумачења. Прекјуче смо чули господина Зукорлића где је поменуо 100 и више могућих родова, а ја нисам приметио да овај закон уопште ствара простор и опредељује ко ће се о томе изјашњавати. Ајде, овде имамо Српску академију наука и уметности па да рачунамо да ће до тога доћи. И, на који начин ће могуће злоупотребе, јер полно одређење је биолошко, а родно одређење је нешто друго, то је наше опредељење шта ми мислимо да јесмо или пожелимо да будемо. Шта ће се десити ако се рецимо деси да трансродни мушкарци у затвору затраже да буду смештени у женски павиљон? Шта ће се дешавати уколико трансродни мушкарци, који не могу да успеју у каратеу, значи тзв. трансродни мушкарци, затраже да се боре у каратеу, џудоу, пливању, тенису, кик-боксу са женама? То се већ дешава у Америци. Како ћемо то да спречимо? Коме ћемо да објаснимо да овако нешто што се већ дешава тамо негде, ми нисмо предвидели и о томе нисмо размишљали? Хвала.
Председавајући
Хвала. Реч има министарка Чомић.
Зато што је предмет ваше аргументације предмет другог закона чије се полазне основе припремају у министарству и о томе ће бити друштвених дијалога треба ли или не. Дакле, да ли ћемо радити по Закону о планском систему пред Нацрт закона о родном идентитету или нећемо. То све о чему причате није предмет овог закона, него је предмет ако евентуално буде тог будућег закона, онда ћете и ви бити позвани да о томе кажете коју реч. Шта ће бити ако се у спорту то деси? Исто што је било када су жене тражиле да учествују у Олимпијским играма. Ништа се није десило, учествовале су жене. Олимпијски комитет има врло јасне одредбе ако вас то буни, а и то, и све друго, ако министарство дође до полазних основа уз ваше учешће, онда ће све то што вас брине бити предмет потпуно другог закона.
Председавајући
Реч има Ђорђе Комленски.
Само врло кратак коментар. Тај закон не може да буде под темом "ако", он је онда морао да буде закон који је требало да буде спреман и буде у пакету заједно са овим законима, јер ово јесу реалне опасности које могу да се десе.
Председавајући
Реч има министарка.
Није то никаква опасност, него је то "аки". Било би лакше понекад водити расправу, када би сви мало читали. Дакле, два закона пред вама су закони из Националног плана акције и закони из "акија", на које је Србија саму себе обавезала још пре скоро пет година и сама је од себе каснила са изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Законом о родној равноправности. Та два закона су у оквиру првог кластера основна права и у оквиру некада отворених поглавља 23 и 24. Ако буде овог закона, он нема везе "акијем", он има везе са разложним људима, као што сте ви, који виде да проблем постоји. Не тера вас Европа да доносите законе о родном идентитету, као што вас не тера Европска унија да доносите законе о истополним заједницама. То је на овом друштву да одлучи хоће ли више правде у друштву и хоће ли мање несреће за све своје припаднике или неће. Зато - ако. О законима са "аки" листе нема - ако, то сте преузели као обавезу. Има само да делујете неозбиљно ако пробијате рокове сами од себе. Срећом, Србија је убрзала европске интеграције и потпуно је разумљиво што смо у једном тренутку ишли спорије него што смо сами себе проценили као да не знамо добро да планирамо и Србија ће у прописаним роковима ове године постићи све оно што је сама за себе прописала и ова два закона су укључена у то, као и други закони за које сте ви кључни да их доносите. Закон о коме говорим - ако, и након дијалога нема везе са листом "аки".
-
Д. Марковић Драган и Чомић Гордана · 6 говора наизменично · 18. мај 2021. · Дванаеста седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2021. години
Заједнички претрес о 11 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Хвала вам на одговору. Само да вам кажем, госпођо министарка, да процес судски не постоји. И ја сам поднео кривичне пријаве против лажова, против њих, а не они против мене. И они су хтели да то стоји у ваздуху и да виси и да се плаше сведоци наводно и да никада не оду у Тужилаштво и у полицију. То је једно. Друго, постоји кривична пријава за Драгана Ђиласа, желим тај одговор, где је његова супруга дала полицији 2014. године, да је тукао таста и госпођу Иву Ђилас испред малолетне деце, нанео телесне повреде тасту, где има лекарско уверење и претио супрузи да ће да јој одруби главу. Зашто? Ево, питам вас, постоји пријава, да ли ћете нешто предузети на основу те пријаве која је стајала толико дуго, а нису по службеној дужности спровели процес институције тадашње и данашње против Драгана Ђиласа? Постоји пријава својеручно потписана Иве Ђилас и та пријава постоји. Против мене, је само лаж и рекла - казала, да ми врате што сам питао Ђиласа, да ли је истина да си зарадио толике паре, ако је поштено што си однео у неке друге државе и да ли си платио порез држави Србији? Одмах од сутра је кренуо тај лажни прљави напад на мене. Молим вас, одговорите ми везано за пријаву супруге Драгана Ђиласа, Иве Ђилас да ли ћете ви предузети нешто или да видите зашто није покренут поступак против насилника силеџије у породици Драгана Ђиласа?
Председавајући
Министарка, Гордана Чомић има реч.
Захваљујем. Наш неспоразум је баналан, али дубок. Дакле, доследно и до последњег слова и својих надлежности ја ћу своје надлежности примењивати, као што и ви примењујете своје надлежности као народни посланик. Добра вест за вас је што сам ја чланица Владе, а не председавајући седници Скупштине. То је добра вест. Дакле, са обавезом да вам одговорим на свако питање, ја вам увек стојим на располагању. Са понудом да и за јоту прекорачим описане ми надлежности, као чланице Владе, не стојим никоме на располагању нити ћу икада. То што је владавина права, то је нешто у шта ја дубоко верујем, као што дубоко верујем, када би свако у Србији прочитао зашта је надлежан, па поновио то, препричао својим речима, па онда доследно радио оно зашта је надлежан, Србија би била много пријатније место за живот многима од нас. То је оно што ћемо заједно да радимо и законима који су пред нама.
Председавајући
Захваљујем. Реплика, народни посланик Драган Д. Марковић Палма.
Ако ми дозволите, за овај лажни случај о мени сте знали и чули. Да ли сте знали за стварни случај за пријаву Иве Ђилас, да је Ђилас претукао њу и њеног оца испред малолетне деце са телесним повредама и са претњом - одрубићу ти главу. Само ми одговорите да ли сте знали или нисте, ја се ништа не љутим на вас. Ви као ресорни министар имате право да кажете шта хоћете, моје је да проценим оно што сматрам да, не да сам ја у праву, већ да они други који лажу све време немају ниједан доказ.
Председавајући
Изволите.
Ако мислите да ће ме мрзети да поновим, онда погрешно процењујете, не постоји начин да се и за јоту померим из надлежности које су ми дате као чланици Владе Републике Србије. Немам надлежности за послове чланова Владе који воде друга министарства нити бих икада учествовала у, како да вам кажем, испитивању других чланова Владе о томе шта раде. Бити члан Владе подразумева да носите личну одговорност и да са сматрате да имате интегритет за обављање послова из плана који сте као чланица Владе понудили Скупштини, а Скупштина одобрила. Све друго је на вољу народним посланицима и ја сам вам на располагању да се на мене љутите, на располагању сам вам да тражите да не обављам више функцију чланице Владе. Ја сам вама на располагању не зато што се ви мени свиђате или не свиђате и не зато што ја то бирам него зато што то пише у Уставу Републике Србије и у Закону о Народној скупштини и у Закону о Влади. Дакле, дужна сам вам одговоре. Ја вам одговоре дајем уз образложење да ниједан мој одговор никада неће бити такав да ће наудити ономе што прописи кажу да је моја надлежност, што прописи кажу шта смем, а шта не смем. Кад се једном заврши обављање јавних послова онда можемо како год нам воља, јер нисмо на јавним функцијама и не обавезују нас ни кодекси, ни закони, ни прописи који дефинишу рад Владе и рад Скупштине. То ћу поновити онолико пута колико ће вам бити досадно. Не сумњам да вам је већ сад досадно, али не постоји ништа што било ко у Народној скупштини, било ко у медијима, било ко у било којој политичкој партији, било ко у било којој институцији може да каже и да ја не одолим, да оћутим ако би моја реч била у супротности са оним што ме описује као обавезу као чланице Владе, не постоји, никад није постојало и никад неће. Черчил је рекао – у политици треба знати ћутати, онда имате шансе и да трајете. Знате, ћутати је друго име за владавину права. Волела бих кад би многи људи били свесни колико би то било добро за Србију, али нисам у позицији да икоме дајем нетражени савет. Тако да, можете ме питати опет, ја ћу опет одговорити исто, докле год ме не избаците из ове сале зато што сам досадна са владавином права.
Председавајући
Реч има народни посланик Драган Марковић Палма. Изволите.
Чули сте данас, али тај одговор ми овакав… Ви у центру Новог Сада, долази странац, први пут улази у Србију, улази у Нови Сад и каже – извините, да ли је ово Нови Сад? Ви кажете – знате шта, није то мој регион. Морамо да питамо Игора. Пошто он тренутно није ту, мој регион то није и не бих хтела да се мешам у његов регион. Хвала вам пуно на одговору. Све ми је јасно, што би моја баба рекла – као сунце које је вештачко над овим кровом. Хвала.
Председавајући
Хвала. Реч има Гордана Чомић. Реплика. Изволите.
Слободно питајте Игора. Игор зна.