Судије: измене и допуне

Расправа у Скупштини

О закону се расправљало 3 дана, од 11. маја 2017 до 15. маја 2017. У начелу заједно са још 41 тачком дневног реда, а затим о 10 амандмана на овај закон.

У расправи о овој тачки: 3 мере председавајућег (опомена; опомена, Ного Срђан; одузимање речи, Ного Срђан) и 1 размена реплика (Ного Срђан и Шаровић Немања). Како рачунамо

Предлагач и Влада

• Предлагач Александар Мартиновић (СНС) наводи да закон подноси из два разлога. Први је да се истакне посебно место Врховног касационог суда као највише инстанце: његов председник се бира на пет година, а председници осталих судова на четири године, уз могућност још једног избора на исти суд.
• Предлагач Александар Мартиновић (СНС) наводи да други разлог јесте континуитет судске управе. Председнику суда коме током мандата истекне радни век треба омогућити да функцију заврши до краја мандата, јер су председници судова носиоци судске управе, а не поступајући судије. Тај посао, по његовим речима, захтева кадровске, материјалне, финансијске и административне мере и одговорност за примену Судског пословника.
• Предлагач Александар Мартиновић (СНС) тврди да је решење у складу са Уставом, јер Устав одређује само мандат председника Врховног касационог суда, а остало препушта закону. Захваљује Влади на позитивном мишљењу и одговара да закон није противречан Закону о судијама, јер управо мења оно што у њему пише.

За закон

• Посланик Владимир Орлић (СНС) оцењује да се начин избора не мења, јер исти орган који је до сада бирао судије бира их и убудуће. По његовим речима, нема аргумента за већи политички притисак, а мандат од четири године је краћи од досадашњих пет, док поновни избор није обавезан. Наводи и да Стратегија реформе правосуђа предвиђа измене у оквиру постојећег уставног оквира.
• Посланик Владимир Ђукановић (СНС) не види разлог за брисање одредбе, јер се не каже да ће председник суда сигурно бити поново изабран. Упоређује то са председником државе, који такође може бити биран два пута.
• Посланик Петар Петровић (ЈС) наводи да је Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу већином гласова подржао измене закона, и најављује да ће посланици Јединствене Србије подржати све предлоге из дневног реда.

Против закона

• Посланици групе СДС-НПС (Марко Ђуришић) оцењују да нису чули ниједан разлог за промену у односу на новембар 2013, када је иста већина прописала мандат од четири године. Наводе да је закон писан за тачно одређене људе и траже од предлагача да каже њихова имена. Тврде да је министарка признала да је измена из 2013. можда била грешка.
• Посланици групе ДЈБ (Александра Чабраја, Саша Радуловић) подсећају да је Венецијанска комисија упозорила на ризик политизације и да предлаже један мандат који се не обнавља. По њима струка тражи слабљење, а не јачање улоге председника суда, јер председник суда преко кога иде утицај на судије не сме добити привилегован положај.
• Посланици групе Двери (Срђан Ного) оцењују да нема образложења ни става струке, да је решење супротно члану 59. Закона о судијама и да даље смањује независност судства. Указују да по анкети судија притисци иду највише преко председника судова.
• Посланици групе СРС (Вјерица Радета, Зоран Красић) сматрају да је предлог супротан Уставу, који не познаје поновни избор председника суда, и да судијској функцији престаје мандат са 65 година. Радета наводи да се закон међу судијама зове „Новичин закон“.
• Посланици групе ДС (Маја Виденовић), КСП (Зоран Живковић), ДСС (Санда Рашковић Ивић), НС-ПСС (Ђорђе Вукадиновић) и ЛДП-ЛСВ-СДА Санџака (Наташа Мићић) тврде да закон јача утицај власти преко председника судова, да није јасна ефикасност и да се продужава функција онима који су навршили радни век. Вукадиновић и Живковић наводе да се закон доноси због појединаца, а да председници судова постају „правни менаџери“ или да се „бетонирају“ на функцији.

Преглед расправе написао је AI модел (claude-haiku-5-5) само из стенографских белешки; сваки навод приписан је ономе ко га је изнео, а сајт не преузима ниједан став. Цитати су проверени реч по реч у белешкама. Преглед може да садржи грешку; меродавне су белешке. Како рачунамо