Zakoni — Deseti saziv › Novi zakon
Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava
Zakon privremeno uređuje osnovicu za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, od isplate za mesec novembar 2014. godine zaključno sa isplatom za mesec decembar 2017. godine. Prema obrazloženju, cilj je fiskalna konsolidacija, odnosno održivo finansiranje deficita i smanjenje javnog duga.
188 za · 11 protiv · 1 ostali
DS 5, NDS-ZZS-ZS 4, LSV 2
- Usvojen 26. oktobar 2014.
- hitan postupak
- 4 dana od predloga do usvajanja
- 6% glasova protiv, 36. u sazivu (Kako računamo)
- Rad, zapošljavanje i socijalno osiguranje
Šta zakon menja
- Uvodi privremeno umanjenje osnovice za obračun plata, odnosno zarada, a prema analizi efekata smanjenje iznosi do 10%, zavisno od visine primanja.
- Garantuje da osnovna neto plata zaposlenog ne može pasti ispod 25.000 dinara.
- Propisuje ništavost odredaba akata kojima se, za vreme primene zakona, povećava osnovica, koeficijent ili drugi element plate.
- Predviđa obavezu da određeni korisnici javnih sredstava u roku od tri dana od konačne isplate plata uplate razliku između obračunatih iznosa plata pre i posle umanjenja.
- Prestaje da važi Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru („Službeni glasnik RS”, broj 108/13) danom početka primene ovog zakona.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi da je potrebno obezbediti stabilnost javnih finansija i održivo finansiranje deficita i duga opšte države.
- Predlagač navodi da plate zaposlenih, posle penzija, predstavljaju najveći izdatak u rashodima opšte države, sa učešćem od oko 13%.
- Predlagač navodi da zakon isključuje zaposlene čija plata, odnosno zarada, nije veća od 25.000 dinara.
- Predlagač navodi da je mera vremenski ograničena i primenjuje se zaključno sa isplatom za mesec decembar 2017. godine.
Novac iz budžeta: Predlagač navodi da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije, te da njegova primena treba da dovede do ušteda u srednjoročnom periodu.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-haiku-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| SNS | 125 | ||||
| SPS | 21 | ||||
| PUPS | 11 | ||||
| SDPS | 10 | ||||
| JS | 6 | ||||
| NS | 6 | ||||
| DS | 5 | ||||
| SPO-DHSS | 4 | 1 | |||
| SVM | 5 | ||||
| NDS-ZZS-ZS | 4 | ||||
| LSV | 2 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Detaljnije
- Usvojen
- 26. oktobar 2014.
- Službeni glasnik
- Vrsta
- Novi zakon
- Predlog podnet
- 22. oktobar 2014.
- Hitan postupak
- predložen, uz obrazloženje
- Konačno glasanje
- 26. oktobar 2014. u 22:36
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)
Kako je glasao svaki poslanik (200)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su, pre svega, u potrebi da se obezbedi stabilnost javnih finansija, pre svega kroz sistem održivog finansiranja deficita i duga opšte države a time i makroekonomska stabilnost. Stanje u javnim finansijama se približilo neodrživoj putanji. Deficit opšte države je već nekoliko godina jedan od najviših u Evropi, a visina javnog duga je dostigla kritičan nivo. Finansiranje deficita i duga je skupo i problematično i predstavlja veliki teret za privredu i jedna je od najvećih prepreka ekonomskom rastu. Smanjivanje deficita i vraćanje visine javnog duga na održiv nivo predstavlja prioritet države. Neophodan je sveobuhvatan set mera fiskalne konsolidacije koje će se primeniti i na prihodnoj i na rashodnoj strani budžeta na svim nivoima opšte države. S obzirom na strukturu i stanje privrede veće prilagođavanje potrebno je sprovesti na rashodnoj strani. Plate zaposlenih, posle penzija, predstavljaju ubedljivo najveći izdatak u rashodima i izdacima opšte države gde učestvuju sa oko 13%. Budući da je u narednom trogodišnjem periodu predviđen visok nivo fiskalnog prilagođavanja neophodno je da se najveći deo ušteda nađe na …
Potrebna sredstva
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije, odnosno njegova primena treba da dovede do ušteda u budžetu u srednjoročnom periodu.
Analiza efekata
ANALIZA EFEKATA ZAKONA Određivanje problema koje zakon treba da reši Primena ovog zakona, zajedno sa merom privremenog smanjenja penzija, u narednom srednjoročnom periodu, treba da dovede do smanjenja ukupnih rashoda, a time i ukupnog fiskalnog deficita, imajući u vidu da su osnovni pokazatelji fiskalne pozicije zemlje - deficit i dug u % BDP među najvećima u Evropi. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu Ovim zakonom, kao i primenom zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, se u značajnoj meri snižava nivo fiskalnog deficita i smanjuje nivo neophodnog zaduživanja u …