Zakoni — Dvanaesti saziv › Novi zakon
Rodna ravnopravnost
Zakon o rodnoj ravnopravnosti
Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, prema predlagaču, uređuje pojam i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, planska akta i izveštavanje, institucionalni okvir i nadzor, u oblasti koju je do sada uređivao Zakon o ravnopravnosti polova iz 2009. godine.
163 za · 10 protiv
AV-ZND 6, SPS 3, Bez poslaničke grupe 1
- Usvojen 20. maj 2021.
- 24 dana od predloga do usvajanja
- rasprava zajedno sa još 10 tačaka
- 6% glasova protiv, 1. u sazivu (Kako računamo)
„Ono što je poruka ovog zakona je da mi želimo dijalog sa njima.“
Šta zakon menja
- Uvodi se pojam „rodna ravnopravnost“ i definiše diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda, u skladu sa međunarodnim ugovorima i direktivama EU.
- Umesto „ravnopravne zastupljenosti“ uvodi se „uravnotežena zastupljenost“, koja podrazumeva podsticajne kvote od 40% za manje zastupljeni pol.
- Uređuju se rodno odgovorno budžetiranje i vođenje statističkih podataka razvrstanih po polu kod organa javne vlasti i poslodavaca.
- Propisuju se planska akta: Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost, akcioni planovi, uključujući planove lokalnih samouprava, i planovi upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti.
- Mere se proširuju na nove oblasti, kao što su samozapošljavanje, pristup robama i uslugama, informacione tehnologije, odbrana i bezbednost, saobraćaj, energetika, zaštita životne sredine i reproduktivna i seksualna prava.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi da je tokom pregovora o članstvu u EU uočeno da Zakon o ravnopravnosti polova nije u punoj meri usklađen sa zakonodavstvom EU, pre svega o ravnopravnom tretmanu u pristupu robama i uslugama i u zapošljavanju i samozapošljavanju.
- Prema obrazloženju, nedostaje celovit institucionalni okvir za rodnu ravnopravnost, na šta su ukazali i komiteti Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava i za ljudska prava.
- Predlagač navodi da Zaštitnik građana godinama ističe da važeći zakon nije na odgovarajući način uredio ovu oblast i preporučuje donošenje zakona o rodnoj ravnopravnosti.
- Prema analizi efekata u obrazloženju, žene su u Srbiji „neravnopravnije i diskriminisane u svim oblastima javnog i privatnog života“, nedovoljno su zastupljene na mestima odlučivanja i izložene su raznim oblicima nasilja.
Novac iz budžeta: Predlagač navodi da za sprovođenje zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu za 2021. godinu, a da će budžetska i donatorska sredstva u narednim godinama biti planirana u okviru limita za razdeo Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i drugih nosilaca aktivnosti.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-opus-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| AV-ZND | 128 | 6 | 1 | 5 | |
| SPS | 12 | 3 | 1 | 4 | |
| JS | 7 | ||||
| SDPS | 7 | ||||
| SVM | 7 | ||||
| PUPS-"Tri P" | 2 | 1 | |||
| Bez poslaničke grupe | 1 | ||||
| SPP-USS | 1 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Rasprava u Skupštini
O zakonu se raspravljalo 2 dana, od 18. maja 2021 do 19. maja 2021. U načelu zajedno sa još 10 tačaka dnevnog reda; rasprave o amandmanima nije bilo.
Predlagač i Vlada
- Predlagač, preko ministarke Gordane Čomić (Vlada), navodi da je tekst zakona rezultat višegodišnjeg rada Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uz učešće civilnog sektora, institucija i međunarodnih tela.
- Predlagač navodi da su odredbe o borbi protiv nasilja uvedene tokom jedne od javnih rasprava i da su usklađene sa Istanbulskom konvencijom, koju je Srbija ratifikovala.
- Predlagač navodi da zakon predviđa da država preuzme finansiranje sigurnih kuća i programa za počinioce nasilja, umesto projektnog finansiranja, i da će se to urediti i Zakonom o socijalnom preduzetništvu.
Za zakon
- Poslanik Muamer Bačevac (SDPS) navodi da zakon daje osnovne poluge za sprečavanje nasilja u porodici i za smanjenje rodno zasnovane diskriminacije.
- Poslanica Jelena Žarić Kovačević (AV-ZND) navodi da bi primena zakona trebalo da smanji potrebu za sudskim postupcima i opterećenost sudova, kao i da bi trebalo da dovede do višeg indeksa rodne ravnopravnosti.
- Poslanik Žarko Obradović (SPS) navodi da je zakon krovni dokument za stvaranje društva u kome svi građani imaju jednake uslove za život, i da obuhvata rad, obrazovanje, sport i političko delovanje.
Protiv zakona
- Poslanik Muamer Zukorlić (SPP-USS) navodi da Ustav poznaje polnu, a ne rodnu ravnopravnost, i da obrazloženje razlike između pola i roda nije bilo dovoljno temeljito.
- Poslanik Muamer Zukorlić (SPP-USS) upozorava da nije jasna granica između ravnopravnosti i ravnoobaveznosti i da zakon može da nametne određeni obrazac.
- Poslanik Muamer Zukorlić (SPP-USS) dovodi u pitanje zašto se ženi nudi dodatna zaštita ako se smatra da nije slabiji pol, i ocenjuje da se tu radi o suštinskom, a ne retorikom problemu.
- Poslanik Muamer Zukorlić (SPP-USS) upozorava da bi se, ako se kazne nametnu za nepoštovanje „rodno-senzitivnog jezika“ u naučnim radovima koje finansira Vlada, ograničio izbor, i da to nije pravo na izbor već nametanje.
- Poslanica Misala Pramenković (SPP-USS) navodi da u javnosti nije dovoljno jasno razgraničen pojam pola i roda, i traži da se ovo pitanje osetljivije i ozbiljnije uredi.
Još citata iz rasprave (2)
„Zakon o rodnoj ravnopravnosti je temelj, temeljni akt, ideološki temelj za donošenje zakona o istopolnim zajednicama.“
„Predlog koji je pred nama, usmeren je na svakako unapređenje rodne ravnopravnosti, na prevenciju rodne diskriminacije“
Pregled rasprave napisao je AI model (claude-haiku-5-5) samo iz stenografskih beleški; svaki navod pripisan je onome ko ga je izneo, a sajt ne preuzima nijedan stav. Citati su provereni reč po reč u beleškama. Pregled može da sadrži grešku; merodavne su beleške. Kako računamo
Detaljnije
- Usvojen
- 20. maj 2021.
- Službeni glasnik
- 52/21
- Vrsta
- Novi zakon
- Predlog podnet
- 26. april 2021.
- Hitan postupak
- nije predložen
- Konačno glasanje
- 20. maj 2021. u 18:34
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)Stenografske beleške, 18. maj 2021.Stenografske beleške, 19. maj 2021.Stenografske beleške, 20. maj 2021.
Kako je glasao svaki poslanik (186)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Republika Srbija je u septembru 2009. godine donela Zakon o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), kojim je bliže uredila način ostvarivanja ravnopravnosti žena i muškaraca i promovisanje politike jednakih mogućnosti u oblastima javnog i privatnog sektora od posebnog značaja za ravnopravnost polova, kao što su oblasti: zapošljavanja i rada; socijalne i zdravstvene zaštite; porodičnih odnosa; obrazovanja; kulture i sporta; kao i političkog i javnog života. Tim zakonom je, takođe, uređeno i preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu, kao i postupak pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji. Tokom vođenja pregovora o članstvu Republike Srbije u Evropskoj uniji (EU) uočeno je da se postojećim rešenjima Zakona o ravnopravnosti polova ne dostižu zajedničke tekovine ravnopravnosti žena i muškaraca i da nije u punoj meri usaglašen sa relevantnim zakonodavstvom EU, a pre svega, u odnosu na: primenu principa ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u pristupu i nabavci roba i usluga; u implementaciji načela jednakih mogućnosti i jednakog tretmana žena i muškaraca u vezi sa pitanjima …
Potrebna sredstva
FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA Za sprovođenje predmetnog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije za 2021. godinu. 45 Budžetska sredstva, kao i donatorska sredstva za realizaciju mera i aktivnosti u narednim godinama, biće planirana u okviru limita za koje Ministarstvo finansija utvrdi za razdeo Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i drugih nosilaca aktivnosti. 46 ANALIZA EFEKATA 1. Određivanje problema koje …