Zakoni — Deseti saziv › Novi zakon
Zakon o Agenciji za osiguranje depozita
Zakon uređuje organizaciju, nadležnosti i poslovanje Agencije za osiguranje depozita. Prema predlagaču, cilj je da se nadležnosti Agencije svedu na osiguranje depozita i srodne poslove, u skladu sa preuzetim obavezama prema Svetskoj banci i EBRD.
150 za · 14 protiv · 9 ostalih
SDS-ZZS-ZS 8, DS 4, LSV 2
- Usvojen 3. februar 2015.
- hitan postupak
- 6 dana od predloga do usvajanja
- rasprava zajedno sa još 6 tačaka
- 47 amandmana u raspravi
- 9% glasova protiv, 9. u sazivu (Kako računamo)
- Tržište, privredni, monetarni, bankarski, carinski i poreski sistem, Organi Republike
Varnice u raspravi o ovom zakonu
1razmena replika između dvoje govornika
Iz stenografskih beleški, pravilom, bez AI modela; samo ono što je izrečeno u raspravi o ovoj tački. Ne navodimo ko je bio u pravu. Kako računamo
„Agencija treba na osnovu ovog zakona postane optimalno korpororatizovana agencija i što nezavisnija u svom radu od svih organa države.“
„ovim zakonom Narodna banka odlučuje koja će to banka preuzeti depozite te banke koja ide u stečaj.“
Šta zakon menja
- Agencija ostaje nadležna za obavezno osiguranje depozita i poslove stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama, društvima za osiguranje i davaocima lizinga, a dodaju se upravljanje imovinom prenetom u postupku restrukturiranja banaka i organizovanje fonda za zaštitu investitora.
- Poslovi osnivanja banke za posebne namene, upravljanja bankama u kojima je Republika akcionar, prodaje akcija i kapitala u društvima za osiguranje prelaze u nadležnost ministarstva nadležnog za finansije, uz izuzetak započetih postupaka u prelaznom periodu; poslovi administratora banke i testa najmanjih troškova se ukidaju.
- Upravni odbor ima pet članova, od kojih su tri nezavisna; nezavisne članove imenuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za finansije uz prethodno pribavljenu saglasnost NBS, a mandat članova traje četiri godine.
- Agencija za rad koristi sredstva fonda za osiguranje depozita; za operativne troškove izdvaja se najviše 1,7% sredstava prikupljenih godišnje po osnovu redovne premije, a predlagač navodi da je stopa redovne premije povećana.
- Predlagač navodi mogućnost prestanka naplate premije osiguranja depozita od banaka u predviđenom periodu (početak 2025. godine), pod pretpostavkom ostvarenja suštinske uloge Agencije; u prelaznom periodu započeti postupci nastavljaju se u Agenciji.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi da je bankarski sektor u proteklom periodu imao brojne probleme, da je Fond za osiguranje depozita nakon sanacije banaka ispražnjen i da su potrebne sistemske izmene regulative finansijskog sektora.
- Prema predlagaču, Agencija ima preširok krug poslova, od kojih neki nisu srodni osiguranju depozita i mogu dovesti do sukoba interesa.
- Predlagač navodi da Republika Srbija ima obaveze po Sporazumu o zajmu sa Svetskom bankom (10. jul 2014) i Ugovoru o zajmu sa EBRD (23. oktobar 2014), čija je reforma predviđena za završetak do kraja januara 2015. godine.
- Predlagač navodi da se zakonom usklađuje rad Agencije sa principima efikasnog sistema osiguranja depozita, uključujući operativnu nezavisnost i zaštitu od političkog uticaja i uticaja bankarskog sektora.
Novac iz budžeta: Prema obrazloženju, za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-haiku-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| SNS | 98 | 4 | |||
| SPS | 20 | ||||
| PUPS | 10 | ||||
| SDPS | 9 | ||||
| SDS-ZZS-ZS | 8 | ||||
| SVM | 5 | 1 | |||
| DS | 4 | ||||
| JS | 3 | 1 | |||
| NS | 3 | 1 | |||
| LSV | 2 | 1 | |||
| SPO-DHSS | 2 | 1 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Rasprava u Skupštini
O zakonu se raspravljalo 2 dana, od 30. januara 2015 do 2. februara 2015. U načelu zajedno sa još 6 tačaka dnevnog reda, a zatim o 47 amandmana na ovaj zakon.
Predlagač i Vlada
- Vujović (Vlada) navodi da zakon precizira obaveze prema deponentima, ograničava diskreciono odlučivanje o depozitima i fondovima i promoviše poverenje javnosti u sistem osiguranja depozita.
- Vujović (Vlada) navodi da se domen Agencije sužava i produbljuje, a da upravni odbor čine po jedan član NBS i Vlade na predlog Ministarstva finansija i tri nezavisna člana.
- Vujović (Vlada) navodi da se funkcija upravljanja akcijama države u bankama vraća Ministarstvu finansija, zbog čega se menja Zakon o ministarstvima, dok Agencija te funkcije gubi.
Za zakon
- Poslanička grupa SDPS (Ivan Bauer) ocenjuje da su postojeća zakonska rešenja iz 2010. godine bila nedovoljna za problematične banke, a da se nadležnost za restrukturiranje prenosi sa Agencije na Narodnu banku Srbije.
- Poslanička grupa NS (Dubravka Filipovski) ocenjuje da je dobro novo rešenje kojim se umanjuje direktan uticaj države, jer se time postiže operativna nezavisnost osiguravača.
- Poslanička grupa SPS (Nećo Jovanović) navodi da podržavaju izmene u Zakonu o Agenciji za osiguranje depozita, jer se njima otklanja neravnopravan položaj Agencije u stečaju u odnosu na ostale poverioce.
Protiv zakona
- Poslanička grupa SDS-ZZS-ZS (Janko Veselinović) ocenjuje da Narodna banka u ovom zakonu dobija ulogu i donosioca propisa i kontrolora, a da se ovlašćenja Agencije prenose na Ministarstvo finansija.
- Poslanička grupa SDS-ZZS-ZS (Blagoje Bradić) ocenjuje da zakon ostavlja na arbitrernost upravnog odbora broj direktora, da uslovi za nezavisne članove nisu dovoljni i da je odgovornost članova upravnog odbora i zaposlenih preblaga.
- Poslanička grupa DS (Ivan Jovanović) navodi da Agencija može imati tri ili više direktora, što po njegovom mišljenju povećava troškove, i da nezavisne članove upravnog odbora bira Vlada, pa su oni zavisni od izvršne vlasti.
- Poslanička grupa DS (Gordana Čomić) ocenjuje da će izmene Zakona o agenciji porušiti ono malo kontrole koje je postignuto i da bi bilo bolje staviti taj zakon van snage.
- Nova stranka (Vladimir Pavićević) navodi da se zakon predlaže po hitnom postupku, da stupa na snagu 1. aprila 2015. i da se Zakon o ministarstvima menja zbog očekivane promene drugog zakona, što ocenjuje kao neodgovorno prema Skupštini.
Još citata iz rasprave (3)
„Kada je Agencija u pitanju, takođe mislim da je dobro novo rešenje kojim se umanjuje direktan uticaj države“
„Igrarija sa nezavisnim članovima Upravnog odbora može da prođe, zato što ima većine ali neće dati dobre posledice.“
„Kada tome dodam član 31. koji je poslednji u ovom Predlogu zakona, koji takođe predviđa da sve stupa na snagu 1. aprila 2015. godine“
Pregled rasprave napisao je AI model (claude-haiku-5-5) samo iz stenografskih beleški; svaki navod pripisan je onome ko ga je izneo, a sajt ne preuzima nijedan stav. Citati su provereni reč po reč u beleškama. Pregled može da sadrži grešku; merodavne su beleške. Kako računamo
Detaljnije
- Usvojen
- 3. februar 2015.
- Službeni glasnik
- Vrsta
- Novi zakon
- Predlog podnet
- 28. januar 2015.
- Hitan postupak
- predložen, uz obrazloženje
- Konačno glasanje
- 3. februar 2015. u 13:17
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)Stenografske beleške, 30. januar 2015.Stenografske beleške, 2. februar 2015.Stenografske beleške, 3. februar 2015.
Kako je glasao svaki poslanik (173)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE NjIME ŽELE OSTVARITI Agencija za osiguranje depozita (u daljem tekstu: Agencija), prema važećem Zakonu o Agenciji („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 116/08 i 91/10), ima status javne agencije. Istim zakonom propisano je da Agencija pored poslova obaveznog osiguranja depozita, obavlja i poslove pružanja finansijske podrške bankama, administratora banke, sprovodi test najmanjih troškova, osnivanja banke za posebne namene, stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama i društvima za osiguranje, upravljanja bankama čiji je akcionar Republika Srbija, organizuje i sprovodi postupak prodaje tih akcija, organizuje i sprovodi postupak prodaje društvenog i državnog kapitala u društvima za osiguranje, sprovodi naplatu potraživanja u ime i za račun Republike Srbije. Agencija, takođe, upućuje Vladi predlog za pružanje finansijske podrške banci kada je iznos finansijske podrške potvrđen testom najmanjih troškova, odnosno kada podrazumeva da je iznos tako pružene podrške manji od iznosa osiguranih depozita koji bi bili isplaćeni. Izvori sredstava za pružanje finansijske podrške jesu budžet Republike Srbije, sredstva Agencije među kojima i sredstva …
Potrebna sredstva
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Analiza efekata
ANALIZA EFEKATA ZAKONA U izradi ovog zakona uzeta su u obzir iskustva u primeni postojećeg Zakona o Agenciji, uporednopravna rešenja, iskustva stručnjaka u oblasti koju reguliše zakon (stručnjaci iz domaćih institucija, banaka i međunarodnih finansijskih organizacija), kao i praktična iskustva iz primene ne samo odredaba ovog zakona, već i celokupnog regulatornog okvira koji se tiče povezane primene odredaba zakona kojima se regulišu banke, postupci stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje, sistema osiguranja depozita i, naročito, iskustva iz postupaka rešavanja problematičnih …