Varnice u sali
Šta se u sali dešava mimo dnevnog reda: razmene replika između dvoje govornika i mere koje izriče predsedavajući. Sve od reči do reči, iz stenografskih beleški Skupštine.
Razmene replika 38
-
Rističević Marijan i Božović Balša · 4 govora naizmenično · 15. jul 2015. · STENO BELEŠKE – 13. vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknaduCela razmena, od reči do reči
Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću opet navesti paralelan primer između Inđije i ovog predloga. Dakle, u Inđiji je zemljište dato u zakup na 99 godina, jednokratno je naplaćeno po tadašnjim cenama i nema nikakve valorizacije da bi se to uvećalo. Za razliku od toga šta je radila stranka bivšeg režima u Inđiji, ovaj predlog zakona garantuje da se to neće desiti. Pod broj dva, gospodin Božović je ovde govorio, svaka druga reč je bio Milan Beko. Moram priznati da gospodina poznajem. Ja sam gospodina upoznao 1993. godine u sedištu Demokratske stranke, kada je vodio marketinšku kampanju. Ne, ja sam malo stariji. Ovde nema nijedan član stranke bivšeg režima iz 1990. godine. Dakle, odgovorno tvrdim da sam upoznao gospodina u sedištu Demokratske stranke 1993. godine i da im je vodio marketinšku kampanju u tim izborima. Kada se već govori o hrabrosti, moram i to reći da hrabrost nije samo kada se ničega ne bojiš, već i kada se ničega ne stidiš, što je prethodni govornik, o kome sam govorio, i potvrdio. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Balša Božović, replika zato što je spominjana Demokratska stranka.
Zahvaljujem, gospođo predsednice Narodne skupštine. Ipak je u pitanju period kada je predsednik Demokratske stranke bio pokojni premijer Srbije dr Zoran Đinđić. Mislim da ove optužbe govore samo o gospodinu Marijanu Rističeviću i njemu mogu da sude građani da li je on u poslednjih 15 godina posle 5. ili pre 5. oktobra radio u interesu građana Srbije ili ne. Ali, da se priča o Demokratskoj stranci na jedan takav način, lično ne mogu da dozvolim, pošto sam i ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda. Ako hoćete baš iskreno, gospodina Milana Beka je doveo gospodin Vesić u Demokratsku stranku, ali ne da bude član. Prema tome, to raspravite sa onima koji su danas članovi SNS. Uopšte ne želim dalje da polemišem vezano za to. Želim samo da kažem da je nekorektno i nije prvi put danas da se na ovaj način priča o istorijatu jedne političke organizacije, najstarije u Srbiji, i da se na ovaj način govori o nekim ljudima koji ne mogu možda ni da odgovore na neke od optužbi, a s druge strane, da se dozvoljava blaćenje i skreće pažnja javnosti sa danas veoma važnog zakona na to da li je nekog doveo ovaj ili onaj. Dakle, to nas zaista ne zanima i nećemo se baviti tim stvarima. Građani moraju da znaju da ovaj zakon nije u interesu Republike Srbije i njih lično. Zahvaljujem.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, replika.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste mi svi svedoci ovde. Nisam govorio o pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću. Godine 1993. on i nije bio premijer. Dakle, bio je predsednik Demokratske stranke. Ja sam govorio da sam svedok tog vremena i da tvrdim da sam gospodina Milana Beka upoznao u sedištu Demokratske stranke 1993. godine, kao jedan opozicionar, da sam ga upoznao i da je vodio kampanju stranke bivšeg režima i iza toga stojim. Ako to nije tačno, ja ću dati ostavku, ali ako je to tačno, onda bih zamolio prethodnog govornika da on podnese ostavku, ali mislim da je on potvrdio već moje reči kada je rekao da ga je u tu stranku doveo Goran Vesić. Znači, nedvosmisleno je da je Milan Beko bio u izbornoj kampanji, vodio izbornu kampanju, marketinški vodio kampanju, a to je najodgovornije u jednim izborima za jednu izbornu listu, za jednu političku stranku. Znači, potvrđeno je da je pomenuti često prozivan i Milan Beko bio sastavni deo stranke bivšeg režima. Hvala.
Predsedavajući
Dobro
Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine… (Zoran Babić: Mogu li ja da dobijem repliku?)
-
Babić Zoran i Stefanović Borislav · 4 govora naizmenično · 13. jul 2015. · STENO BELEŠKE – 13. vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu i još 2Cela razmena, od reči do reči
Po Poslovniku se javljam, i tu ne mislim na izlaganje gospođe Mihajlović, nego na prethodno izlaganje gospodina Stefanovića. Mislim da je prekršen Poslovnik, član 107 – dostojanstvo. Dostojanstvo Narodne skupštine je uniženo u onom trenutku kada bilo koji od narodnih poslanika komentariše bilo koju sudsku presudu. Unižavanje dostojanstva Narodne skupštine je onda kada se ova sala Narodne skupštine pretvori u sudnicu, kada postajemo advokati, sudije, tužioci, a malopre smo videli da je gospodin Stefanović uzeo ulogu advokata gospodina Šarića i gotovo je protestovao zato što je Šarić zaplakao danas pred presudom koja je danas izrečena u Specijalnom sudu za organizovani kriminal na 20 godina. Izrekao je neke stvari koje mogu da izreknem ja, kao diplomirani mašinski inženjer, ali neko ko je diplomirani pravnik ne bi smeo da kaže – pušten je Mišković. Ne, nije. Postupak traje. I mešanje u postupak na način što se navija za puštanje Miškovića. A šta je radio bivši režim, šta je radio pred Miškovićem, šta je radio pred Bogićevićem, šta je radio pred Perčevićem, šta je radio pred Đurićem, šta je radio pred Borovicom, šta je radio pred desetinama i desetinama tajkuna koje ste stvorili? Stajali ste mirno pred njima, tražili ste i dobijali ste naloge od njih, izvršavali ste te naloge. E, takav je odnos vaš prema tajkunima, a sada nastavljate da ih branite u ovoj Narodnoj skupštini, koristeći Narodnu skupštinu kao pozornicu i kao sudnicu. E, to je unižavanje dostojanstva Narodne skupštine i ja vas pozivam, gospođo predsednice, da takve stvari ne dozvolite, a sudski organi neka rade svoj posao. Pravosuđe neka radi svoj posao. Kao odgovoran čovek i član Srpske napredne stranke nikada nijednu presudu neću komentarisati, jer je pravosuđe nezavisna grana vlasti.
Predsedavajući
Hvala. Jel' ne glasamo? (Ne) Nemam komentar. Ko se javio po Poslovniku? Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.
Gospođo predsednice, prekršen je član 103. i član 106. Zašto? Zato što prethodni govornik, prvo, nije dobio reč neposredno nakon učinjene povrede, nego tek kada je ministarka završila, što nikako nije bilo moguće da se izvede, a onda je govorio o svemu sem o povredi Poslovnika, tj. još jednom, po hiljaditi put je zloupotrebio, tj. vi ste dozvolili da on zloupotrebi Poslovnik i da replicira mojoj malenkosti i da govori ovde o tome kako ne smemo da komentarišemo sudske presude, a on uporno to radi već tri godine, čak i danas, dok vama to govori. To je jedna neverovatna sposobnost da čovek gleda u sebe i uspešno beži od sebe, naočigled celog nacionalnog auditorijuma. Neverovatno. Ja mu stvarno odajem priznanje. Treba imati ne znam kakvu snagu pa reći predsednici Skupštine – zamislite, oni komentarišu presude, a onda iskoristi dva minuta da priča o presudama, o Miškoviću, o Šariću i ne znam čemu. Naravno da on sebe ne čuje, jer valjda nema taj kapacitet dok izgovara te reči, ali, vi biste trebalo, predsednice, da ga prekinete, da reagujete, ako ništa drugo, zbog ova dva člana, a ne zato što smo ja ili on u pravu. Mislim da ovo nije korektno, samim tim što se više puta stavljaju reči koje nisu izgovorene u usta narodnih poslanika i onda se to koristi za neprikladne replike, a ministarka je dala sasvim dovoljno materijala da se ova rasprava nastavi u pravcu razotkrivanja onoga što nije dobro u tekstu zakona. I nije mi jasno zašto nismo mogli tim putem da idemo, nego se sada komentarišu, od strane gospodina Babića, presude, sa vidnom nervozom, zato što zna da je to istina. Njegova nervoza je ultimativni dokaz sopstvenog suočavanja sa promašenim rečima i lažnim nadama koje su dali građanima Srbije.
Predsedavajući
Poslaniče, neću komentarisati ni vašu povredu Poslovnika, zato što nemam šta da prokomentarišem. Hoćete da glasamo o tome? (Borislav Stefanović: Ne tražim da se glasa. Dokazao sam da je povreda postojala.) Odgovor je moj samo taj da će gospodin Boban Birmančević dobiti reč kada se završe povrede Poslovnika i replike, pa ćemo ispuniti želje i nastaviti da pričamo o zakonu.
Gospođo Gojković, član 108, stav 1. Ukoliko je tema Narodne skupštine Zoran Babić, u redu je. Može gospodin Stefanović da govori i o povredama Poslovnika i o meni lično, ali ne mogu da dozvolim da neko ocenjuje da li sam ja nervozan, a za razliku od nekih koji su vrlo nervozni, pa im se ta nervoza ogleda preko psorijaze, ja je nemam i nemam čime da budem nervozan, već veoma ponosan na sve ono što smo radili i što radimo i danas, ali i u budućnosti. I dalje tvrdim da niko od članova SNS, niti ja lično, nikada, a postoji stenogram koji može o tome vrlo jasno da svedoči, nismo komentarisali nijednu sudsku presudu, niti ovde imamo ijednu sudsku presudu, osim presude gospodinu Šariću, ali se vidi nervoza sa druge strane kada se govori o presudama gospodinu Šariću, a još veća nervoza zbog sudskih postupaka protiv onih pred kojima su stajali mirno, zbog kojih su pravili zakone, zbog kojih su sprovodili politiku, kako se kod mene u Šumadiji kaže, hranili masnu gusku. Ko je stvaralac tajkuna u Srbiji? Ko ih je stvorio? (Predsednik: Poslaniče, ovo zaista nema veze sa povredom Poslovnika.) Ja ću još jednu rečenicu. (Predsednik: Zaista nema nikakve veze. Moram da reagujem.) Mislim da je prekršen Poslovnik i član 107. i član 108, jer se govori o ličnim stvarima, naročito kada se govori o nečijoj nervozi. Ako je nečija nervoza, mislim da je to sa druge strane zbog izgubljenih beneficija kroz vlast koju su vršili bahato, ali i zbog prijatelja koji više sada posećuju neke zgrade u Ustaničkoj ulici.
Predsedavajući
Zaista ovo nije bila povreda Poslovnika. Iskoristili ste repliku i moram vašoj grupi da oduzmem dve minute, zbog činjenice što ovo nije bila povreda Poslovnika. Ovo je zloupotreba i tako ću uraditi i drugima. Što se tiče iznošenja da li neko ima neku bolest, ne mogu da se složim sa tim da to bude (Zoran Babić: I nervoza je bolest.)… politički argument. Kod nas u našem društvu, koje je vrlo surovo, ljudi prosto su obeleženi ako imaju nekakvu bolest, pa im je teško da to javno i priznaju. Mi smo vrlo surovo društvo i zaista ne mogu da se složim sa ovakvim načinom diskusije. Mogla bih mnogo da govorim o psorijazi, ali ću se uzdržati zbog ove osobine našeg društva. Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, povreda Poslovnika. Izvolite.
Član 109. predsednice. Plemenito je vaše nastojanje da se uzdržite od komentarisanja. Međutim, ono što je trebalo da učinite je da gospodinu Babiću odmah bez odlaganja izreknete opomenu zato što po članu 109. koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku upotrebljava psovke i uvredljive izraze. On je govorio lično i u svojstvu narodnog poslanika na jedan krajnje neprimeren način, što ste i vi primetili. Međutim, ono što se ne slažem je da umesto vaše uzdržanosti trebalo je da reagujete i sada ovog trenutka izreći opomenu gospodinu Babiću. Ovo što je uradio gospodin Babić je vrhunac nepristojnosti i necivilizovanog ponašanja i nije mu prvi put. Nije gospodin Babić ni lekar i nije gospodin Babić čovek koji je kadar po bilo kom osnovu da vrši analizu i da daje dijagnoze narodnim poslanicima. Uporno to radi i još vam viče – nervoza je bolest, a zna vrlo dobro šta je uradio i zna vrlo dobro jedan latinski izraz koji je upotrebio. Mislim da, predsednice, u ovom trenutku, vi, siguran sam, u sebi znate da sam u pravu. Morali ste reagovati. Morali ste šefa poslaničke grupe SNS kazniti i da gospodin Babić sebi na Administrativnom odboru izglasa opomenu zato što je preterao. Po svakom osnovu je preterao. Ovo je nečuveno, neviđeno ponašanje. Zašto se to toleriše, ja ne znam. Ako vam se ne sviđa šta govorim, ako smatrate da sve što govorim nije tačno, slobodno me napadajte argumentima, govorite šta god hoćete. Ali, ovo što je sada potegnuto, to je ispod svakog nivoa. To je ispod svakog nivoa. Hvala.
-
Zorana Mihajlović i Babić Zoran · 4 govora naizmenično · 13. jul 2015. · STENO BELEŠKE – 13. vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu i još 2Cela razmena, od reči do reči
Zorana Mihajlović
Da niste diplomirali prava, ja bih zaista možda mogla da razumem da se vi hvalite time što ste 2009. godine doneli zakon koji je protivustavan. Ne znam da li ima neki viši akt u državi osim Ustava. Za mene je Ustav svetinja i za sve nas. Dakle, zakon iz 2009. godine je bio protivustavan. Kao čovek koji je završio prava to bi trebalo da znate. Dalje, kada govorite o tim velikim projektima, o tim mostovima i o svemu što ste radili, da li treba da se vraćamo na njihove cene i na vrednosti investicija? Ja ću vam dati još jedan podatak. Kada govorite, naravno, o Duing biznis listi Svetske banke, dok je DS bila na vlasti, u zavisnosti od toga da li vam je neko bio prijatelj ili nije bio prijatelje određivale su se i davale građevinske dozvole, pa su neki koji nisu bili prijatelji čekali po tri, četiri, pet, sedam godina, ili neki sa kojima se nije našao neki dogovor, ne znam kakav, ali svakako nekakav, onda su takođe čekali po pet šest, sedam godina, a neki drugi su dobijali građevinske dozvole odmah. Onda se ispostavilo da postoji jedna gotovo crna birokratija dok ste vi vodili ovu državu. U proseku se čekalo 267 dana na građevinsku dozvolu, a reći ću vam da sam ja dodelila određene građevinske dozvole nekima koji su čekali i po sedam godina dok ste vi bili na vlasti. Vreme koje je bilo potrebno da bi neko dobio priključak na struju dok ste vi vodili državu, jeste bilo 90 dana, a danas je to 15 dana, zahvaljujući radu ove vlade. Danas, zahvaljujući radu ove vlade i Zakonu o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se, rekla sam, u Beogradu dobija za sedam dana, ali po zakonu ispod 30 dana. Tako da se ne bih na vašem mestu uopšte hvalila time šta ste radili, zato što bi mi bilo mnogo lepše da danas pričamo o nekim novim politikama, ali, nažalost, moramo da popravljamo sve ono što ste vi ostavili iza sebe. Za sada toliko.
Predsedavajući
Zahvaljujem, gospođo Mihajlović. Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.
Samo još jedan dodatni argument na sve to što je izgovorila gospođa Mihajlović, kada su bar ti mostovi u pitanju i sve to što je rađeno po Beogradu do pre neku godinu i činjenica da smo promenom vlasti u Beogradu zatekli istorijski najveći deficit od preko 22%. Ništa od svega toga što kažete niste uradili od svojih sredstava, niti od realnih sredstava, već zato što ste opteretili Beograđane i zadužili za mnogo budućih generacija. Da ne govorim o onim preplaćenim rekonstrukcijama Bulevara kralja Aleksandra za preko 6,5 miliona evra, ili za mnoge druge projekte kojima se bavi tužilaštvo. Ne bih želeo da ulazim u tu vrstu zamke. Hvala bogu da DS više nije na vlasti, jer dok je bila na vlasti, a ovo je Duing biznis lista, 2008. godine 149. smo bili na osnovu izdavanja građevinskih dozvola, a 2012. godine 179. Odličan napredak za DS, ravno 30 mesta smo pali, a oni samo iz političke ostrašćenosti mogu da govore da na biznis utiče samo da li će DS biti na vlasti ili neće biti na vlasti. Hvala bogu da nije i neće nikada više, jer nikada više ne smemo da tonemo ovako kako smo tonuli sa vašom vlašću.
Predsedavajući
Zahvaljujem, gospodine Babiću. Reč ima ovlašćeni predstavnik DS, narodni poslanik Balša Božović, replika.BALŠA BOŽOVIĆ: Hvala, gospodine Bečiću. Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da nije istina ovo što je malopređašnji kolega govorio, ali to je, naravno, njemu na čast i obraz. Podaci postoje i zvanični su na sajtu. Ono što je vezano za odgovor gospođi Mihajlović, jeste da moram da vam kažem, ne bih da nisam diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nije zakon stavljen van snage, nego odredbe koje se odnose na konverziju 2013. godine. Znate li zbog čega? Ako ne znate, evo ja ću da vam pojasnim tu stvar. Iz prostog razloga što je ta konverzija omogućavala popust da neko ko ima npr. Luku Beograd, tržišnu vrednost od 400 miliona, da mu se oduzme ono što je platio u privatizaciji, 40 miliona, i mora onda da plati 360 miliona evra. Ustavni sud je za to rekao da nije moguće. Ustavni sud je rekao – gospodo, nema popusta, morate da platite sve, a vi danas poklanjate besplatno, bez naknade. E, u tome je suština. U članu 8, koji je najsporniji član ovog zakona, vi ste omogućili onome ko je stekao u sumnjivim privatizacijama vlasništvo nad određenim privrednim društvom, vi ste omogućili da neko dobije zemljište koje je izgrađeno bez naknade, a ono koje je neizgrađeno da preko institucije zakupa zemljišta izbegne plaćanje konverzije kada je u pitanju prebacivanje iz prava korišćenja u pravo svojine. To je suština i zato je zakon kriminalan i zato je zakon tajkunski i zato je DS protiv toga. Zahvaljujem.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade. Izvolite.
Zorana Mihajlović
O tome šta je suština, evo reći ću vam. Od tog zakona 2009. godine Ustavni sud Republike Srbije poništio je članove od 185. do 200. kao neustavne, kao i član… (Balša Božović dobacuje.) (Predsedavajući: Molim vas, gospodine Božoviću, nemojte da dobacujete.) … kao i član 103. stav 1, dakle, sve ono što je bila suština tog zakona vezano upravo za pretvaranje prava korišćenja, to je Ustavni sud poništio. Tako da, moram da priznam da opet kao diplomirani pravnik, ja nisam pravnik, to bi trebalo da znate. Što se tiče toga da neko ovim zakonom, ne neko, nego Vlada Srbije poklanja građevinsko zemljište izgrađeno ili neizgrađeno, mislim da zaista treba da pročitate naslov zakona još jednom, ali isto tako i da pročitate njegov sadržaj. Ono što je potpuno tačno, to je da ćemo mi ovim zakonom omogućiti, ne samo da se zemljište privede urbanističkoj nameni, što nije bilo moguće prethodnih godina, nego ćemo sasvim sigurno omogućiti da, recimo, samo jedan hektar gradnje na tom neizgrađenom građevinskom zemljištu građevinskoj industriji generiše prihod od 3,5 miliona evra, npr. Dakle, učinićemo sve da se u Srbiji gradi po zakonu, a ne tako što nekome, odnosno ne tako kako ste radili vi, da ne govorim već više o tajkunima sa kojima ste pravili zakone i zbog toga mi danas ispravljamo sve to što ste vi radili.
Predsedavajući
Zahvaljujem, gospođo Mihajlović. Gospodine Božoviću, nemate pravo na repliku, niste pomenuti, ni DS, a ni vi lično. Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.
Poslovnik, gospodine predsedavajući, član 107. stav 1. Znate, nije dovoljno kada malopre kolega Božović, a vi ga ne opomenete, kaže – pa, naravno, sve što je prethodni govornik govorio, sve to nije istina. Pa, sada ću koristiti njegovi argumentaciju. Da li ćete verovati rečima Balše Božovića ili rečima USAID-a „Projekat za bolje uslove poslovanja“ i „Naleda“, partnera našeg društva, partnera Vlade Republike Srbije kako bi popravili svoje stanje na Duing biznis listi? Hoćete da kažete da USAID laže? To je malopre rekao gospodin Božović zato što sam ja čitao ove podatke, podatke koje je prezentovao USAID i NALED. Da li se to Demokratska stranka, malopre smo videli, odriče evropskih vrednosti, ne odgovaraju joj podaci i mišljenje Evropske komisije, a sada kaže da USAID laže, da NALED ne govori istinu. Do koje mere će ići to ponižavanje? Kome da verujemo na reč? Kome verovati? Na reč Balše Božovića? Ili ljudima koji nam u ovom postupku pomažu. Vi ste potonuli za 30 mesta za četiri godine, sa 149. na 179. mesto. Vi ste zatvarali oči pred ovim problemom, a ne Vlada Aleksandra Vučić i SNS. Imamo podršku za sistemsko bavljenje plasmanom Srbije. Po prvi put Srbija je preduzela sistemski pristup poboljšanju plasmana Srbije na ovoj listi. Kopredsedavajući su i gospođa Mihajlović i gospodin Vujović i u tom postupku imamo podršku i imamo prijatelje i u okviru NALEDA i Sekretarijata za javne politike i podršku USAID. Vama to ne odgovara, gospodine Božoviću. Kome da verujemo? Na vaše lepe oči da verujemo?
-
Tasovac Ivan i Papuga Olena · 4 govora naizmenično · 29. jun 2015. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijimaCela razmena, od reči do reči
Poštovani poslanice, moram samo da vas ispravim, Javni servis na Radio-televiziji Vojvodina ima program na deset jezika nacionalnih manjina, a ne pet, to je jedna stvar. Drugo, što se tiče samog vašeg amandmana, mi ne možemo da ga prihvatimo između ostalog zato što je odlukom Ustavnog suda stavljena van snage odredba člana 19. stav 2. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kojim je utvrđeno da Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave kao osnivač javnih preduzeća i ustanova u oblasti javnog informisanja, koji u celini ili pretežno vrši informisanje na jeziku nacionalne manjine, mogu u sporazumu sa nacionalnim savetom u celini ili delimično preneti osnivačka prava na nacionalni savet. Što se tiče vaše bojazni da će nacionalne manjine ostati bez svog ustavnog prava na informisanje na svom jeziku, mogu da vas razuverim što se tiče toga, zato što je jedan od prioriteta i interesa Vlade Srbije upravo ne samo da to omogući, nego da to i unapredi.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.
Hvala, predsednice. Poštovani ministre, ja bih takođe da pohvalim taj amandman i da vas molim da ga prihvatite i da još jednom razmislite o njemu. Nije mi jasno kako misliste da osnivačka prava nacionalnih saveta prenesete na informisanje u lokalnim medijima? Od kojih novaca će se to raditi i da li vi imate strategiju kako će to izgledati? Kako će se odvijati informisanje na jezicima nacionalnih manjina na lokalnom nivou? Nama je sve jasno šta radi Javni servis u Vojvodini, šta radi Javni servis RTS u Srbiji. Kako Javni servis npr. u Srbiji informiše o položaju nacionalnih manjina i na kojim jezicima informiše. Daću vam samo jedan primer, kada su bili izbori za nacionalne savete Javni servis RTS sa nekoliko minuta je samo informisao da su izbori, da traju izbori. To je bila nedelja. Nijedan drugi termin nije bio obezbeđen, čak da ne kažem na jezicima nacionalnih manjina da su izbori. Znači, samo Radio-televizija Vojvodine je informisala ne samo na jezicima nacionalnih manjina, nego je imala čitave emisije o tome da su izbori republički, parlamentarni za nacionalne manjine u toku. Stvarno vas pitam – kako će teći informisanje na jezicima nacionalnih zajednica na lokalnom nivou? Činjenica je da osnivačka prava mogu da imaju nacionalni saveti, ali od kojih sredstava će oni to raditi?
Predsedavajući
Replika. Izvolite.
Moram da vam kažem da je već ove godine značajno povećan budžet za projektno finansiranje na jezicima nacionalnih manjina, a takođe i lokalne samouprave su u obavezi da obezbede iste takve budžete, a to se odnosi upravo na one medije koji su privatizovani.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima Olena Papuga.
Da, ministre, činjenica je da svi mediji neće biti privatizovani. Mislim da to i vi znate da će se desiti da će možda polovina, možda, nedajbože, dve trećine medija neće biti privatizovani. Šta će se desiti ako informativni centar npr. u Kuli, koji postoji skoro 60 godina, najverovatnije neće biti privatizovan, a informiše osim na srpskom još na četiri jezika? Ako ne bude taj medij privatizovan, šta će se desiti sa informiranjem na jezicima nacionalnih manjina? To projektno finansiranje iz budžete je, već sam rekla i u svojoj načelnoj raspravi, mediji nisu, da kažem, na neki način nevladine organizacije da sredstva stignu pa ne stignu. Kažite mi konkretno – kako će izgledati to finansiranje po projektima i u opštinama gde mediji neće biti privatizovani, koje neće niko da kupi?
-
Krlić Mirko i Pavićević Vladimir · 5 govora naizmenično · 29. jun 2015. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijimaCela razmena, od reči do reči
Hvala, gospodine predsedavajući. Mene čudi da imamo ovih pet amandmana i na svih pet amandmana ove političke opcije može se dati jedan isti odgovor. Ovo u stvari nisu amandmani, ovo je pokušaj da se rasprava vrati u načelo i da se ponovo postavi pitanje produženja rokova, a pod plaštom poštovanja zakona. Žao mi je ako niste bili na raspravi neki dan, ali o tome se i radi, Vlada produžava ove rokove da bi dala šansu. Vlada daje šansu jednoj profesiji da se spasi. Ako bi se poštovali rokovi, od 200 pa do 1000 novinara bi ostali na ulici, i to je poruka ove vlade, to je pre svega briga za ljude, briga za zaposlene i pokušaj da se još jednom pruži prilika onima, koji nisu uspeli da izvrše procenu kapitala, da to u narednom periodu učine. Mene ne čudi što je jedan deo ovog dvojca bez kormilara, taj ideološki, nema osećaja za novinare, jer to je politička praksa davno pokazala, nego me čudi profesor, neko ko predaje na političkim naukama, predaje verovatno budućim novinarima. Ako je to poruka studentima, da njihove starije kolege u ime zakona i praćenja termina treba danas da ostanu na ulici, ako je to poruka jednog profesora, onda je dobro da to čuju studenti Pravnog fakulteta iz Niša, da čuju kako profesori vide njihovu budućnost ako se sutra nađu u sličnoj situaciji. Velika je stvar što Vlada, i pored zakona i pored rokova koje je dala, ipak ima osećaj za ljude, jer vi ste jednom rekli – narod je država, pa i novinari su neki narod i oni zaslužuju parče hleba, novu šansu, novu priliku.
Predsedavajući
Zahvaljujem se, gospodine Krliću. (Vladimir Pavićević: Replika.) Gospodine Pavićeviću, prijavili ste se za repliku. (Zoran Živković: Replika.) Gospodine Živkoviću, u govoru gospodina Krlića, samo gospodin Pavićević ima prostora za repliku, jer je na neki način uputio… (Zoran Živković: Rekao je da sam ja neko ko je uvodio novinarima vanredno stanje.) Pored najbolje volje, gospodine Živkoviću, da dam repliku, mislim da samo gospodin Pavićević ima pravo, pošto je pomenut kao profesor. Izvolite.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, poštovani ministre Tasovac, poštovani gosti iz Ministarstva i poštovane studentkinje i poštovani studenti Pravnog fakulteta u Nišu, dve su stvari koje želim sada da saopštim u replici gospodinu Krliću. Najpre, poštovana gospodo, samo da vas obavestim, sada sam u statusu mirovanja na Fakultetu politički nauka Beogradskog univerziteta. Zašto, poštovana gospodo? Zbog toga što sam zaključio da je nemoguće dve stvari raditi istovremeno, a da to podrazumeva ozbiljan pristup. Dakle, proveo sam ovde osam meseci, radeći uporedo i na Fakultetu političkih nauka, video sam da nema čovek dovoljno vremena i za jedno i za drugo, odlučio sam da radim sada samo u Narodnoj skupštini i samo hoću da vas obavestim da na Fakultetu političkih nauka imam status mirovanja, jer nisam čovek koji ima tolike sposobnosti da može da obavlja više poslova, samo jednu, i to ovu zakonodavnu u Narodnoj skupštini, poštovana gospodo. Druga stvar, gospodine Bečiću, da čuje gospodin Krlić, poštovana gospodo, poštovanje zakona je uvek nužni kriterijum za ocenu toga da li je neko u svom delovanju i u politici usmeren ka opštem dobru. Nema drugih važnijih kriterijuma od tog kriterijuma, poštovana gospodo. Od antičkih vremena je teorija konstitucionalizma, koja podrazumeva ograničenje vlasti, koja podrazumeva poštovanje zakona, uvela tu ideju da samo onaj ko se drži zakona, ko poštuje zakon ima pravo da se pozove na to da je usmeren u svom delovanju ka opštem dobru. Pozivam ministra Tasovca da se, pridržavajući načela vladavine prava i poštovanja zakona, gospodine Krliću, svi zajedno usmerimo ka opštem dobru ovde.
Predsedavajući
Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić, replika.
Moram potpuno da se saglasim sa gospodinom Pavićevićem, zaista je poštovanje zakona apriori i zbog toga ili unatoč toga danas imamo ovu raspravu kako bi pružili šansu tom zakonu da se do kraja sprovede i da svi oni kojih se ovaj zakon tiče i koji imaju kroz ovaj zakon novu priliku tu priliku i dobiju. Zbog toga i jeste ovo poštovanje zakona i postoji skupštinska rasprava zbog toga. Ovo jeste mesto gde taj rok možemo da produžimo, a usput da vam kažem, potpuno ne razumem dvojaki aršin opozicije. S druge strane, dobijamo predloge da se rokovi još više produže, a vi ste za to da se poštuju rokovi koji su dati u zakonu. Molim vas, dogovorite se, nama je svejedno, ali nam je jako drago da narod Srbije može da vidi kako opozicija funkcioniše u ovoj skupštini.
Predsedavajući
Zahvaljujem se. (Vladimir Pavićević: Replika.) Pošto nam je žao što su studenti lišeni vašeg delovanja na fakultetu, daću vam priliku i pravo na repliku. Izvolite.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, koji predsedavate današnjom sednicom, poštovani ministre Tasovac i poštovani gosti iz Ministarstva, naravno ovim studentkinjama i studentima, koji su naši gosti, nisam imao pravo da držim predavanje, ni priliku, ali nadam se da će biti prilika, uvaženi gosti i gošće iz Niša. Moram sada da intervenišem povodom poslednjeg govora gospodina Mirka Krlića. Tačno je, poštovana gospodo, da mi danas ovde takođe definišemo sadržinu jednog predloga zakona i onoga što će postati zakon, ali gospodo, gospodine Bečiću, da čuje gospodin Krlić, ne smemo da ozakonjujemo neodgovornost. Nadam se da smo saglasni oko toga. Drugog avgusta, poštovana gospodo, utvrdili smo neke rokove. Od 2. avgusta do danas prošli su meseci, bilo je šansi da se uz poštovanje zakona uradi nešto i ako mi danas usvojimo ovaj predlog, koji brani u Narodnoj skupštini ministar Tasovac, to će značiti, gospodine Krliću i gospodine Bečiću, da mi ozakonjujemo neodgovornost. Da li to znači, poštovana gospodo, ako mi produžimo rok do 31. oktobra, pa se ne uradi do 31. oktobra, da vladavina prava podrazumeva da 30. oktobra produžimo do 1. aprila 2016. godine, pa da je to poštovanje zakona. To ne znači to, poštovana gospodo. Zato predlažemo ministru Tasovcu da pre izjašnjavanja o Predlogu zakona, gospodine Krliću, ministar Tasovac jasno ovde kaže ko je odgovoran za nepoštovanje rokova koji su zakonski definisani, poštovana gospodo. Ako mi ne možemo da poštujemo ono što piše u zakonu, šta ćemo onda poštovati u našoj državi, poštovana gospodo? Molim i gospodina Krlića da još jednom razmisli o ovome i gospodina Tasovca posebno, pošto vidim da njegovog branitelja više nema ovde. Hvala.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić, replika i time zatvaramo krug replika.
Samo kratko. Tako mlad, a u mirovini. Velika je tragedija što nemate priliku da predajete studentima. Nadam se da ćete se vratiti na univerzitet i da ćete upravo braniti sve suprotno od ovoga što ste sada rekli. Znači, da ćete braniti uvek šansu, da ćete braniti priliku, da ćete budućim novinarima, a od vas mnogo zavisi, jer ste naslednik velikih profesora na tom fakultetu, da ćete znati da ih usmerite onako kako je to potrebno, ne držeći se zakona na ovaj način na koji govorite. Vi govorite o kaznama. Očito da niste hteli da čujete argumente ministra kada je govorio zbog čega je došlo do prekoračenja rokova i zbog čega neke medijske kuće nisu učinile procenu kapitala. Kada bi se zanimali, interesovali za to kako se živi danas u medijima, posebno lokalnim medijima i u manjim sredinama, vama bi sve ovo bilo vrlo jasno i sami biste glasali za produženje roka, kad biste samo imali priliku da saznate u kakvim su sve uslovima danas mediji koji su još uvek javni servis, koji su ostali bez kapitala, koji nemaju svoja lična sredstva, imaju zastarelu opremu i sve ostalo, da vam ne govorim o tome, dugo sam u tome bio i znam kompletnu situaciju. Verujte mi da je ovaj rok potreban, slažem se da, uvek se treba zalagati za odgovornosti tu nemam nikakvo različito mišljenje od vas, ali postoji mnogo, mnogo objektivnih stvari koje su se događale, kao i subjektivnih, tako da zaista je ovaj rok jako potreban.
-
Veselinović Janko i Tasovac Ivan · 4 govora naizmenično · 29. jun 2015. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijimaCela razmena, od reči do reči
Ovaj amandman je upravo podnet iz razloga koji je malopre spomenuo jedan poslanik iz vladajuće koalicije koji je rekao da i novinarima treba parče hleba. Ali, novinarima ne treba šansa i parče hleba samo za tri meseca, oni bi trebalo da žive i posle oktobra. Vi ne nudite ništa ovim izmenama zakona i ovim članom, osim parče hleba naredna tri meseca. Ništa više, nemate nikakvih trajnih rešenja. Novinari su zbunjeni. Vi nudite u alternativi da postanu vlasnici akcija koje oni u suštini ne mogu da preuzmu, moguće je da po koja spremačica može i preuzeti te akcije, ali u suštini nudite im nemoguće. Dakle, oni će zaista imati parče hleba tri meseca i s tim je završeno sa politikom ove vlade prema medijima, prema svima onima koji bi trebalo da emituju program koji interesuje građane Srbije. Vi gušite na ovaj način lokalne medije, naročito medije koji emituju program na manjinskim jezicima. Koliko vidim, gospodine ministre, nije baš i neka gužva da se brani izmena ovog zakona. Gospodin Pavićević je rekao, sem jednog poslanika koji sedi tu u prvom redu, nema baš nekog prevelikog interesa. Izgleda da i oni shvataju da ovaj zakon ne nudi nikakva rešenja, i u stvari prepustili su vas da sami plivate. (Predsedavajući: Vreme.) Ali, vi ste, gospodine ministre i vaše Ministarstvo krivi zato što niste u godinu dana rešili ovaj problem i neko mora da odgovara za…
Predsedavajući
Zahvaljujem se, gospodine Veselinoviću. Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite, gospodine Tasovac.
Zahvaljujem se. Dakle, država ima legitimne interese da u medijskoj sferi obezbedi i garantuje uslove za slobodno, profesionalno i odgovorno novinarstvo, ali i fer pravila tržišne utakmice. Mislim da deluje dosta zbunjujuće kada od strane opozicije dobijem, s jedne strane pitanja zbog čega se u ovom trenutku striktno 1. juli ne poštuje kao rok koji je bio predviđen prethodno zakonom, a s druge strane produžetak roka još za godinu dana. Mi smo napravili u ovom trenutku jednostavno. Bili smo suočeni sa realnošću da i sami mediji i određene lokalne samouprave naprosto, da li nisu ozbiljno shvatili ovo, da li je to bila vrsta opstrukcije, da li su imali podršku određenih ljudi koji su ih ubeđivali da će to biti napravljeno na neki drugi način, da će država ponovo odustati od povlačenja iz vlasničke strukture medija, kao što je to uradila 2007. godine itd, ne ulazim sada u tu stvar. Čini mi se da je jednostavno ovo jedan odgovoran predlog koje je dalo Ministarstvo kulture i informisanja, da je ovo jedan odgovoran predlog Vlade, da je to na neki način iznuđeni znak dobre volje da u naredna četiri meseca svi oni koji su makar u poslednji čas podneli dokumentaciju, dobili saglasnost osnivača medija, dobiju nove vlasnike i da zaposleni u tim medijima dobiju novu šansu. Naprosto, smatram da mi ovde govorimo sada o amandmanima i zato jednostavno se držim onoga što jesu amandmani, ne ulazeći u vaše legitimno pravo da politizujete čitavu priču na jedan ili drugi način, kako vam već odgovara. Ali, ono što je jasna politika i ovog ministarstva i Vlade Republike Srbije, ona je jasno izražena i kroz to da su posle 11 godina doneseni medijski zakoni, i kroz sva podzakonska akta i kroz sve one stvari koje smo već učinili na implementaciji ovih zakona, kao što smo sada izašli, znači, tu varijantu na koji način možemo da nastavimo sa medijskom reformom i da 1. juli ne bude samo taj poslednji datum, nego da to bude datum do koga je neophodno podneti dokumentaciju. Hvala.
Predsedavajući
Zahvaljujem, gospodine ministre. Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.
Nema ovde, uvaženi ministre, ni trunke politizacije. Mi kažemo – ovo je zakon koji ste doneli pre godinu dana. Niste ispoštovali zakon, niste ispoštovali odredbu po kojoj je trebalo da ga implementiramo. Kolege kažu – mi tražimo za to odgovornost ljudi koji su opstruirali, kako vi kažete, primenu tog zakona. Kažem – dajemo dodatni rok da se po ovom zakonu postupi i da se ova oblast dovede u neko stanje u kome će biti zadovoljni i mediji, odnosno zaposleni u medijima, lokalne samouprave, manjinske zajednice itd, i tu nema nikakve razlike. Dakle, oni samo traže da se preseče i da neko odgovara, a ja osim toga, tražim dodatni rok da se stanje uredi na kvalitetan način. Znate šta je problem, gospodine Tasovac? Problem je što se ni ostale odredbe ne samo ovog zakona, nego ni ostalih zakona ne primenjuju, nego ove odredbe koje se tiču rokova se vide, pa kad dođe neki datum kaže – ovaj datum se nije ispoštovao, ajde da produžimo. Ali, ne primenjuju se ni ostale odredbe. Problem našeg društva, naše države jeste što donosimo zakone koje ne primenjujemo i to je osnovni problem. Ne toliko loši zakoni, koliko sistem koji ne funkcioniše. Umesto da u ovu skupštinu dođete sa izveštajem šta ste uradili u primeni pojedinih zakona, zakoni stoje u fioci, ne primenjuju se i imamo nezadovoljne građane, gospodine Tasovac, zato što se zakoni ne primenjuju. Ovo je samo jedan eklatantan primer kojim se vidi, jer jedan i jedan su dva.
Predsedavajući
Vreme. Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po amandmanu. Gospodin Tasovac ima prednost. Ima pravo na repliku.
Slažem se da su jedan i jedan dva i zato mislim da je upravo jako važno što smo ovim samo pomerili rok za četiri meseca. Naravno da to nije idealna varijanta, ali u svakom slučaju bolje je kada prilikom implementacije zakona nastavite u implementaciji zakona nego kada donesete zakon kakav je bio zakon iz 2009. godine, koji je posle toga pao na Ustavnom sudu. Vi znate odlično o čemu govorim.
-
Marjanović Vesna i Đukanović Vladimir · 4 govora naizmenično · 29. jun 2015. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijimaCela razmena, od reči do reči
Hvala, gospodine predsedavajući. Naravno, manir je već postao da se stalno govori o prošlosti i uvek se onda odredi granica do koje godine se govori o prošlosti, a do koje ne. Prvo, u vezi sa tajkunima i načinima kako su finansirani mediji u nekom prethodnom periodu. Volela bih, pošto se to stalno ponavlja, da sada pozovemo sva nezavisna tela, sve nevladine organizacije koje se bave praćenje ove oblasti, da utvrde kako se danas finansiraju mediji, ko su danas vlasnici agencija koje se bave prodajom oglasnog prostora u medijima, da li su povezana lica sa nekim od ljudi koji se nalaze u Vladi Republike Srbije, pa da vidimo da li je zaista ostvaren neki napredak, ako je već tačno ovo što je prethodnik govorio, ja ne znam da je to tačno, to nikada nije utvrđeno, ali ako je već tačno, da vidimo kako je sada, da li je ova vlada posle tri godine učinila bilo kakav napredak na tom planu. Drugo, mislim da, ako već govorimo o istoriji, vrlo je važno reći, nije ovo prva medijska reforma u Srbiji. Prva je obavljena u periodu od 2000. do 2003. godine. Tada su formirana regulatorna tela, transformisan javni servis i učinjeni mnogi koraci u razvoju medijskog sektora u Srbiji. Da to nije učinjeno, do tada smo imali, do 2000. godine, mogućnost da se mediji dekretom zabranjuju, odlukama Slobodana Miloševića ili tadašnjeg ministra informisanja.
Predsedavajući
Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.
Ovo je jako zanimljivo. Drago mi je da ste priznali da ste to radili u medijskoj sferi i to je veliki napredak. Znači, sada imamo konkretno priznanje sa vaše strane da ste tako uticali na medije i to je dobro, dobro je da imate hrabrosti makar da priznate. Što se tiče današnjeg finansiranja medija, baš bih voleo da mi kažete, jedno javno preduzeće koje na primer ima monopolski karakter, na primer EPS koliko plaća za svoju reklamu, ne govorim o oglasima, nego govorim o reklami, za reklamiranje EPS-a i onoga što ona nudi ili neko drugo javno preduzeće koje ima monopolski karakter da li danas baca novac za besmislene reklame? Inače, to je rađeno u vaše vreme da bi se finansirali određeni mediji, isključivo koji su bili pod vašom kontrolom. Što se tiče prodaje reklamnog prostora, evo, podržavam apsolutno bilo kakvu istragu da vidimo ko to danas, ako postoje tako neki kao što su bili vaš bivši predsednik partije ili još jedan od tajkuna, baš bih voleo da vidim da li danas neko na takav način ucenjuje medije reklamama. To je nešto što je najvažnije, jer u ono vreme vaši su se mediji gasili zato što nisu mogli da dobiju reklamu. Ne znam danas da je ugašen ijedan mediji zato što nije mogao da dobije reklamu i mislim da je to ključna razlika. Hvala vam.
Predsedavajući
Zahvaljujem, gospodine Đukanoviću. Reč ima narodna poslanica Vesna Marjanović. Izvolite.
Hvala, gospodine predsedavajući. Vrlo ću kratko, pa se nadam da ćemo završiti sa tim. Dakle, nisam ja nikakvo priznanje ovde dala. Rekla sam da ono što tvrde poslanici nikad nije dokazano, a priznanja se, u smislu i na način na koji mi ovde treba da govorimo, daju samo na sudu. E sada, to što mi ovde u parlamentu govorimo o čemu god nam padne napamet, bez ikakvog uporišta u odlukama nadležnih institucija, to je druga stvar. Ali, molim vas, samo to želim da ostane u stenogramu, da ne bude nikakvih dilema.
Predsedavajući
Hvala. (Vladimir Đukanović: Replika!) Nemate, gospodine Đukanović, pravo na repliku. Ministar čeka. (Vladimir Đukanović: Pogrešno sam shvaćen.) Niste pomenuti, gospodine Đukanović. Moram dati reč ministru, pa ćete vi dobiti reč. Reč ima ministar Ivan Tasovac.IVAN TASOVAC: Zahvaljujem, predsedavajući. Problematika koju ste spomenuli, ona se nalazi u Zakonu o elektronskim medijima, ali je isto tako jasno da je ona u domenu REM-a, odnosno nekadašnjeg RRA, sprovođenje. Ono što se meni čini je da je moguće dodatno precizirati, a to je kroz novi zakon o oglašavanju, čija je izrada u toku i koji se nalazi na agendi Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Dakle, u toku je zakon o oglašavanju.
Predsedavajući
Hvala. Imate reč, gospodine Đukanoviću. Izvolite.
Vrlo kratko. Gospodine Tasovac, hvala vam na ovome. Ja bih zaista voleo da se to što pre reguliše, jer nema smisla, ovde imate domaće emitere koji plaćaju porez državi zato što puštaju određene reklame, a imate i neke koji imaju sedište u nekim drugim državama, a puštaju ovde reklame i ne plaćaju ništa. To nema nikakvog smisla. S druge strane, malopre je uvažena koleginica rekla da nije ničim dokazano da je neko na taj način ucenjivao medije. Samo bih molio, a vi to, gospodine Bečiću, izvanredno znate, da su marketinške službe određenih medija u tom proteklom periodu potpuno uništene, nisu imale razloga da postoje. Zašto? Zato što kada dođete da se reklamirate u neki mediji, oni vam kažu - idite kod tog i tog, u njegovu firmu, jer smo mi njemu prodali sekunde i na taj način ste mogli jedino da se reklamirate. To je zaista funkcionisalo na jedan bestidan način, gde su marketinške službe svih medija, od RTS-a do ne znam čega, potpuno uništene zato što su njihove sekunde imali dvojica npr. tajkuna koji su ovde držali kompletan reklamni prostor. Bar dvojica. Znači, govorim i o gospodinu Đilasu i o gospodinu Šaperu, na primer, koji su tako nešto apsolutno posedovali u svom posedu. Hvala vam.
-
Pavićević Vladimir i Rističević Marijan · 4 govora naizmenično · 2. februar 2015. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o osiguranju depozitaCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput, gospodine Milikić i gospodine Kokotoviću, narodni poslanik Zoran Živković i ja smo podneli amandman i na član 18. Predloga zakona o kome sada raspravljamo. U odnosu na bazičnu argumentaciju koju smo ponudili u obrazloženju za amandmane na sve članove ovog predloga zakona, ovde poštovana gospodo i gospodine Arsenoviću, želim da dodam dve stvari, naravno kako bih ubedio narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za usvajanje i ovog našeg amandmana. Prva stvar, primetio sam tokom rasprave danas da postoji jedna vrsta bojazni, straha, pre svega kod narodnih poslanika da će ukoliko se prihvate naši amandmani - briše se, da će u ovoj oblasti, u ovom polju da nastane jedna čistina, da ćemo imamo da imamo jednu ledinu na kojoj se ništa neće nalaziti. Neće, poštovana gospodo. Ova oblast je na određeni način i sada već regulisana i molim gospođu Udovički da kaže da nije tako, ako misli da nije tako. Samo hoću da kažem gospodi narodnim poslanicima da je polje već regulisano. Samo je pitanje da li ćemo sada da prihvatimo ovaj pristup Vlade, koja nas ovde u dva-tri dana hoće da natera da prihvatimo na brzinu nešto što ona predlaže i to u paketu sa rešenjima u drugim predlozima zakona. Druga stvar, poštovana gospodo, ovde sam čuo još jedan komentar koji se tiče naših amandmana, kaže – legitimna opstrukcija. Ovo što ja danas radim, što radimo narodni poslanik Zoran Živković i ja nije opstrukcija, poštovana gospodo, ovo se naziva dekonstrukcija loše izvršne vlasti i zato treba ovde da se borimo, narodni poslanici. Hvala vam.
Predsedavajući
Reč ima poslanik Marijan Rističević.
Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko usvojimo ovaj amandman da se izbriše član 18, to znači da potraživanja deponenta po osnovu osiguranih depozita prenose se na agenciju. U takvoj situaciji deponenti bi bili uskraćeni za isplatu osiguranog depozita, a to je ono što je do 50.000 evra. Na takav način bi našim štedišama, našim građanima onemogućili da naplate svoju štednju u skladu sa ovim zakonom. Za mene je to neprihvatljivo. Da li je to rekonstrukcija, opstrukcija, destrukcija itd. možete nazvati kako hoćete, ali je neprihvatljivo da neko teško zarađen novac stavi u banku, da to budu često iznosi ispod 50.000 evra, da penzioneri štede do 1.000 evra, najviše štednih uloga se kreće negde ispod 5.000 evra. To su teško stečene pare i mi kao parlament nikako ne smemo dopustiti da zbog verbalizma, kako sam ga nazvao, na neki način nasednemo i usvojimo ovaj amandman i na takav način dovedemo u nesigurnost većinu naših štediša koji teško zarađen novac stavljaju u banku računajući na to da će država osiguravajući te depozite u svakom trenutku njima namiriti štetu ukoliko banka propadne i ode u stečaj i likvidaciju. To je sasvim neprihvatljivo, bez obzira kako se zove predlagač koji ima znanje, koji ima zvanje. Jednostavno mi kao poslanici ne smemo dopustiti takvu neozbiljnost sebi, da usvojimo amandman i ugrozimo ionako ugroženo stanovništva koje poneku paru čuva za najcrnje dane, ukoliko dođe do nepredviđenih situacija u porodicama koje često žive na ivici egzistencije. Takođe u članu 18. stoji i da potraživanja koja se odnose na veću visinu depozita od 50.000 evra neće biti nadoknađivani sredstvima iz Agencije, neće biti preneta na osiguranje u Agenciji, nego će se ta sredstva naplaćivati kroz likvidacionu masu, odnosno kroz ono što ostane u stečajnim i likvidacionim postupcima. Mislim da je ovaj član izuzetno fer, da nudi svima fer rešenje, da oni do 50.000 naplate svoju štetu, a oni preko 50.000 srazmerno sredstvima koja ostanu posle stečaja i likvidacije nadoknade sebi i ostatak štete i mislim da je ta sigurnost i za stanovništvo i za privredu neophodna i da je sasvim neozbiljno prihvatiti taj amandman. Ukoliko ga je neko podneo to je njegovo pravo, ali mi kao poslanici jednog ozbiljnog visokog doma ovog parlamenta nemamo pravo da ugrozimo naše građane i da ugrozimo štednju, pre svega onu ispod 50.000 evra, a mislim da one do 5.000 evra, najviše u našim bankama. Hvala.
Predsedavajući
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, ministarka opet nije tu, ali tu su naši gosti iz ministarstva, gospođa Šuput, gospodin Milikić i gospodin Kokotović, poštovani gosti, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na ovaj član Predloga zakona i naravno, kao što je bio slučaj u odnosu na prethodni član i prethodni amandman, ja i sada želim ova dva minuta da iskoristim ne da ponavljam ono što je bila naša argumentacija koju smo ponudili u pisanoj formi narodnim poslanicima kada smo podneli ovaj amandman, nego želim tu argumentaciju da dopunim jednom novom vrstom argumenata, a sve na osnovu rasprave kojoj danas ovde prisustvujemo. Ja sam pažljivo slušao komentare narodnih poslanika i narodnih poslanica ovde o našim amandmanima, ovom predlogu zakona. Primetio sam da se u opisu toga šta ja danas ovde radim, koriste i neki neprimereni termini tipa - mržnja, neznanje, neodgovornost i slični termini, kao i termini - opstrukcija i npr. destrukcija. Molim vas, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da se zamislimo oko tih termina. Evo, ovde imam rečnik srpskog jezika, Matice srpske, da se malo poslužimo i rečnikom, poštovana gospodo, pazite šta znači kada kažemo - destrukcija za nečije delanje. Kaže destrukcija - razaranje, rušenje, uništavanje, poštovana gospodo. Kada jedan narodni poslanik podnese jedan amandman on amandman podnosi ne da bi nešto rušio, nego da bi ono što je neki predlog, popravio, poštovana gospodo. Sada je za nas pitanje – kako smo došli do situacije da tekstom – briše se, moramo da popravljamo nešto što radi izvršna vlast? Da se zamislimo malo oko toga. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima poslanik Marijan Rističević.
Dame i gospodo narodni poslanici, tekstom ovog amandmana, odnosno nedostatkom teksta ovog amandmana, da to tako nazovem, ruši se pravo deponenata da od banke budu informisani o osiguranju svojih depozita, o visini osiguranja itd. Naime, član 19. stav 1. kaže – banka je dužna da deponentima i zainteresovanim licima pruži informaciju o osiguranju depozita utvrđenog ovim zakonom, a posebno informaciju o visini i načinu isplate osiguranog iznosa. Za razliku od mog prethodnika ću govoriti o amandmanu, koji su podneli, a ne o rečniku, i ono što pojedine reči znače. Brisanjem ovog stava ili ovog člana doveli bi do toga da banka ne mora da pruži informaciju, da ne treba da pruži informaciju deponentima o visini osiguranih depozita. Za mene je to neprihvatljivo iz prostog razloga što bilo koji štediša kada uđe u banku treba da zna za čega mu jemči banka, za čega mu jemči država, za čega mu jemči agencija i nedavanje takvih informacija bi bio još jedan zločin prema našem stanovništvu i mislim da tako nešto ne treba dopustiti ukoliko narodni poslanici smatraju da je ovo ozbiljan predstavnički dom, zakonodavno telo koje treba da obezbedi sigurnost našim štedišama, a ne nesigurnost. Hvala.
-
Pavićević Vladimir i Babić Zoran · 5 govora naizmenično · 2. februar 2015. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o osiguranju depozitaCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, za delanje naše Narodne skupštine nikada ne bih mogao da upotrebljavam sledeće termine: reklama, zabava, niti performans. U svom radu, u ovoj Narodnoj skupštini, neprestano se trudim, a i podsećam narodne poslanike da je u našem ustavnom sistemu, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština centralna politička institucija. Ponavljamo ovde, svetilište političkog života. Neprimereno je i neumesno postavljati pitanje – koliko košta jedan dan zasedanja Narodne skupštine zato što iza tog predloga, iza te upitanosti, poštovana gospodo, stoji jedna druga stvar, pitanje – treba li nam onda Skupština, poštovana gospodo, treba li nam ovde parlamentarizam, da li ovde treba da negujemo pravni poredak ili ovde treba da proglasimo sultanat, pa da nema dijaloga, pa da nema razgovora, pa da nema rasprave, pa da građani nemaju pravo, ni priliku da se pitaju, niti da predlažu, nego da po ubrzanoj proceduri, onako kako kaže sultan, sve može da prođe za jedan dan, za nekoliko sati. Poštovana gospodo, centralna politička institucija, svaka reč se ovde meri, svaka reč ulazi u stenogram, a onda je tu i pitanje odgovornosti delanja svakog narodnog poslanika. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.
Znate, kada nešto ne želi da se shvati, onda će se reči izvrtati. Ponavljam, poštujem svaki amandman koji je podnesen, koji nudi drugo rešenje. Malopre sam se zamislio nad onim periodično, tromesečno, jer nekako periodično i tromesečno, nekako mi je tromesečnije egzaktnije, ali kada se nudi rešenje – briše se, briše se, briše se, onda to nije ništa drugo, nego skrnavljenje svetilišta demokratije, kao što je Narodna skupština Republike Srbije. Ne treba ovde ni harem, ni sultan. Ovde je potreban dijalog, ali da bi se vodio dijalog, sa druge strane, neophodno je predložiti rešenje, ali predložiti rešenje koje bi izgledalo i ličilo na performans, a uz to reći, ne treba ni pitati koliko to košta. Mogu samo otvoreno da kažem – da, gospodine Pavićeviću, neću pitati koliko to košta, ukoliko vi sutra i vaš gospodin Živković, od svega onoga, od onih vinograda i „Beopetrola“, što ste upropastili, donesete i uplatite na blagajnu Narodne skupštine 1,5 milion dinara, tada neću pitati koliko to košta. Izvadite iz svog džepa, donesite od onoga što ste sklonili za crne dane, pa na taj način pravite performanse i nemojte pitati šta košta, ali ako se nešto radi o trošku građana Republike Srbije pitaću svakog trenutka, svakog trena ću pitati koliko košta, od čega će se platiti i za šta je potrošeno, a za ovakve performanse ne treba i ne sme da se troši.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, replika.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, tri stvari želim da kažem u ovoj replici. Najpre, 25 amandmana na ovaj predlog zakona je deo borbe nas dvojice, a ja mislim i više narodnih poslanika za vrednosti konstitucionalne demokratije u našoj Republici, poštovana gospodo. Naši amandmani su deo borbe za očuvanje ostataka parlamentarizma u našoj državi, poštovana gospodo. Mislim da umesto ovakvih pridika treba da se cene ovakvi postupci. Druga stvar, poštovana gospodo, ovde je nekoliko narodnih poslanika, sada i gospodin Babić saopštio neke upute koje se tiču gospodina Zorana Živkovića, jednog od narodnih poslanika. Poštovana gospodo, sačekajte da se gospodin Zoran Živković vrati u ovu veliku salu, sačekajte da sedne ovde, pa u lice da mu kažete to što imate, a ne da gospodinu Živkoviću u odsustvu saopštavate to šta imate da mu kažete. Treća stvar, postojao je jedan način, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, da se ova rasprava danas skrati, da traje nešto kraće, mada sam uvek zainteresovan za raspravu. Taj način je podrazumevao, poštovana gospodo, gospodin Babić, pre svih ovde, da se javi za reč, da ustane i da kaže – gospodo narodni poslanici, pogrešio sam kada sam prihvatio da tolerišem jedan neprimereni odnos izvršne vlasti prema nama narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini. Danas je bila prilika da se ispravi ta greška, poštovana gospodo. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
Sada smo videli, ne mogu da kažem da mi je drago, ne gledam u tuđe dvorište, da se gospodin Pavićević ograđuje od drugog člana Nove stranke, od gospodina Živkovića. To vidim kao raskol u Novoj stranci. Podela, podeliše se od dvojice na pola, jer ja trećeg člana Nove stranke niti sam čuo, kažu raritet je u Srbiji. Ko nađe trećeg člana ide mu nagrada, muzička želja, štagod. Ali ovde vidim da gospodin Pavićević nije spreman da brani sve ono neodbranjivo što je u prošlosti uradio gospodin Živković i meni to liči samo na totalni raskol u Novoj stranci. Da li će nova biti samo nova ili nova nova ili super nova ili ne znam koja, ali vidim to kao totalni raskol u Novoj stranci. S druge strane, u jednoj stvari se slažemo, Narodna skupština je svetilište demokratije, mesto u kojem sedi 250 narodnih poslanika izabranih izbornom voljom građana Republike Srbije, koji su vlasnici svog mandata, koji imaju pravo na razmišljanje i na stav, pravo da predlažu i zakone i amandmane i sve ono što je Ustavom, zakonima i poslovnikom o radu predviđeno. Ali niko od nas nema pravo da zarad svoje promocije, zarad svog performansa pravi skupštinske račune bez krčmara, a onda još da kao loš argument koristi, pa ne sme ni da se bita koliko to košta. Pitam gospodina Pavićevića da li je spreman da iz njegovog ili Živkovićevog džepa izvuče milion i po dinara svaki put kada pravi ovakve performanse i maltretira i skrnavi Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Predsedavajući
Reč ima poslanik Vladimir Pavićević.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput, gospodine Milikiću i gospodine Kokotoviću, dve su stvari koje ovde želim sada da saopštim, poštovana gospodo, pre svega gospodinu Babiću, ali i ostaloj gospodi, damama narodnim poslanicima, poštovana gospodo. Najpre, veoma mi je žao što Nova stranka danas nije mogla u punom sastavu da učestvuje u raspravi povodom ovih amandmana, poštovana gospodo. Da smo bili u punom sastavu ovo bi bila još bolja rasprava. Možda bi gospođa Tabaković prihvatila još neki amandman, možda bi gospođa Udovički prihvatila još neki amandman, poštovana gospodo. Kao što znate, na početku svake sednice naše Skupštine ja se ovde borim da delamo u punom sastavu, ali to nije moguće u ovoj skupštini sa ovom većinom nažalost. Druga stvar, nakon ovog izlaganja gospodina Babića, potpuno mi je jasno da se ovde u ovoj skupštinskoj većini ne razumeju vrednosti konstitucionalne demokratije. Ako npr. šef naprednjačke većine ovde ne zna da je jedna ugledna profesorka prava, profesorka Vesna Rakić Vodinelić, koja se celog života bori za vrednosti konstitucionalne demokratije, predsednica Saveta Nove Stranke, a to je jedan od naših najvažnijih organa, onda mi je jasno kako u svom delanju u ovoj skupštini gospodin Babić ne pokazuje privrženost ovim vrednostima konstitucionalne demokratije. Žao mi je što je to tako i što se to danas ovde videlo. Ako se to videlo i ako je tako, hajde da to menjamo gospodine Babiću, da uvodimo te elemente, poštovana predsednice Narodne skupštine, da budemo prava parlamentarna demokratija, a ne privid toga.
-
Pavićević Vladimir i Babić Zoran · 5 govora naizmenično · 2. februar 2015. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranjeCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, i poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, mi smatramo da treba da se menja i član 8. ovog predloga zakona i ponudili smo jedan naš osnovni argument u amandmanu na član 1. zašto treba da se menja ovaj član, a ja sada poštovana predsednice hoću da ponudim još jedan argument koji nismo uputili u pisanoj formi, a mislim da može da bude važan za poslanike, pre svega Napredne stranke. Mi smo dobili, svi narodni poslanici ovde i jedan nacrt jednog izveštaja, koji će da raspravljaju poslanici Evropskog parlamenta u martu, poštovana predsednice Narodne skupštine, koji se između ostalih stvari, gospodine Babiću, tiču i procedura kojima se služimo u Narodnoj skupštini. Podneseno je mnogo amandmana na taj nacrt, koliko znam, ali očigledno da će u tom izveštaju ostati jedna velika primedba našem radu. To shvatam kao kritiku i sebi, iako nisam učestvovao u tome, ali deo sam ovog zakonodavnog tela, da se neprimereno veliki broj predloga zakona šalje u ovu skupštinu po neprimerenoj proceduri u smislu važnosti tih predloga zakona. (Predsednik: Poslaniče, molim vas, da bi vas građani razumeli, pošto se njima obraćate, da nam objasnite organe postupka stečaja.) To objašnjavam, a vezano za proceduru. (Predsednik: Moju komšinicu najviše to interesuje. Verujte. Ona je običan građanin.) Došli smo sada na član 8. Ovaj član 8. je nešto malo obimniji da bih mogao da pročitam i komšinici i drugim građankama i građanima, ali sigurno njih interesuje i ocena Evropskog parlamenta, upravo ovoga. Šta sada kada u martu Evropski parlament usvoji taj izveštaj i kaže – evo kako se usvajaju zakoni u zakonodavnom telu. Šta ćemo onda da kažemo toj gospodi, poštovana gospodo? Hvala.
Predsedavajući
Reč ima Zoran Babić.
Ovo je jedan od amandmana kojim se vrši dokidanje pravosudnog sistema Srbije od strane gospodina Pavićevića i predlagača ovog amandmana, dokidanje pravosudnog sistema jer pitao bih predlagača ili gospođo predsednice molim vas da ga pitate i vi, kao što ste i pokušali malopre i ja se slažem sa vašom komšinicom koju od gospodina Pavićevića zanima odgovor. Ukoliko brisanjem organa i postupka stečaja nisu stečajni sudija, stečajni upravnik i odbor poverilaca, ko je? Na koji način? Koje rešenje to nudi gospodin Pavićević, a ne da nam priča o nekim stvarima koje nemaju nikakve veze sa amandmanom, a ne da nam govori i daje rešenja kojim se vrši dame i gospodo narodni poslanici dokidanje pravosudnog sistema Srbije, jednog od stubova naše države? Ukoliko nemamo poverenja u pravosuđe, ukoliko nemamo poverenja u stečajne sudije, ukoliko nemamo poverenje i ukoliko im se ne daje onaj posao koji je i Ustavom i zakonom predviđen da im se da, to znači rušenje ove države, što predviđa predlagač amandmana. Ovo je, dame i gospodo, dokidanje pravosudnog sistema naše države, a ja vas molim insistirajte na odgovoru zato što sam siguran da predlagač amandmana odgovor nema, zato što mu nije bila ni želja ni na srcu da daje odgovore, već da vrši dokidanje pravosudnog sistema Srbije.
Predsedavajući
Reč ima dr Vladimir Pavićević.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, dve su stvari koje sada želim da kažem u ovoj replici, poštovana predsednice, gospodinu Babiću. Najpre, ja na fakultetu jesam nastavnik koji je često u prilici da postavlja pitanje, ali poštovana predsednice, moram to ovde da kažem, nikada ne postavljam pitanje sa nadom da onaj kome je postavljeno pitanje neće znati odgovor na to pitanje. Valjda je ideja da razgovaramo tako da se znaju odgovori na pitanja, da neki đaci, studenti pa i u nekom razgovoru, da se zna o čemu, da imaju neko znanje, a ne da se postavlja pitanje kao što je gospodin Babić sada uradio sa željom da se ne zna odgovor na to pitanje. Smatram to jednim neprimerenim pristupom, ali možemo da diskutujemo i o tome. Druga stvar, evo da odgovorim gospodinu Babiću. Mislim da imam odgovor na to pitanje. Mislim da znam šta je odgovor. Ako gospodin Babić povodom našeg amandmana na član 8. kaže da to ako se usvoji briše se sadržina člana 8. Znači, dokidanje pravosudne grane vlasti u našoj državi, onda bi za mene poštovana predsednice značilo da je ta grana vlasti već dokinuta, jer u članu 36. fino stoji da imamo jedan zakon kojim se reguliše ova oblast, da postoje pravosudni ograni koji se bave tom oblašću, poštovana gospodo. Ako prihvatimo argumentaciju gospodina Babića, onda zapravo saznajemo da ovde pravosudnog sistema nema, jer amandmanom „briše se“ ne možemo da uklonimo ono što postoji, a to znači da ne možemo ni da dokinemo pravosudnu granu vlasti. Ako prihvatimo argumentaciju gospodina Babića, a ako je to tačno, onda da se stvarno dodatno zamislimo, pravosuđa ovde nema, gospodo. Da li je to tačno?
Predsedavajući
Hvala. Narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.
Da li je primeren moj nastup gde očekujem odgovore od onoga ko odgovore nema i jedni odgovor je „briše se“, to ću ostaviti za pravo gospodinu Pavićeviću da razmišlja, ali u svakom slučaju samo kvalifikovanje primerenog ili ne primerenog pristupa nas je odveo i udaljio od odgovora koji od gospodina Pavićevića nismo dobili. Ako organi postupka stečaja neće biti stečajni sudija, stečajni upravnik i odbor poverilaca, gospodin Pavićević nije rekao ko će biti, već je rekao da je takvo pitanje neprimereno sa moje strane. Odgovoriću i na drugo pitanje. Ja sam dobio odgovor za koji sam i znao kakav će biti. Daću odgovor na to dokidanje. Ako je to dokidanje, dokinuli su ga oni ljudi koji sede ispred vas reformom pravosuđa iz 2008. i 2009. godine, gde su pootpuštane sudije, a primljene sudije po političkoj pripadnosti, rođačkoj liniji, reformom pravosuđa u organizaciji Snežane Malović i kolege Homena i bivšeg režima za koju su i EU i Evropska komisija i kogod u međunarodnoj javnosti i domaćoj javnosti je rekao i imao negativan odnos prema toj reformi pravosuđa. Zašto gledate u SNS? Pa, ti ljudi sa kojima ste delili iste vrednosti, oni su dokinuli pravosudni sistem ove države. Na nama je, kao i sa javnim finansijama, tako i sa pravosuđem, tako i sa svim drugim stubovima našeg društva, da ih dižemo iz pepela, iz pepela u koji su ga doveli vi i ljudi slični vama, koji su delili vrednosti bivšeg režima. Zašto gledate u nas? Muku imamo i sa javnim finansijama koje vi napadate sa ponovnim bahatim trošenjem milion i po dinara svakog dana sa vašim performansima „briše se“. Muku imamo i sa pravosudnim sistemom koji ste vi dokinuli i ukinuli reformom za koju niko nije imao dobru reč.
Predsedavajući
Potpredsednica Vlade ministar dr Kori Udovički me je zamolila da održi jedan sastanak veoma važan, koji odlaže danas čitav dan, tako da ćemo imati pauzu od 17.15 do 18.00 časova. Sa radom nastavljamo u 18.00 časova. (Posle pauze – 18.10) PREDSEDAVAJUĆI (Konstantin Arsenović): Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom. Na naziv odeljka 3, naziv pododeljka 3.1. i član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arsenoviću, i potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milekiću i Kokotoviću, ceo dan danas ovde razgovaramo zapravo o tri veoma važne stvari, mislim, o sadržini predloga zakona koji dolazi u Narodnu skupštinu, o načinu usvajanja tih zakona i o odnosu Vlade, izvršne vlasti u našoj državi prema našoj Narodnoj skupštini. Mislim, poštovana gospodo narodni poslanici, da ovde sada nema nijednog narodnog poslanika kome nije apsolutno jasno da naš amandman briše se, između ostalih, i na ovaj član predloga zakona jeste reagovanje na stav Vlade Republike Srbije, koji počiva na ideji da Skupština zavisi od Vlade. Smatram da je veoma dobro što smo se tokom ove rasprave danas ovde uverili, svi smo, dakle, to primili kao jednu vrstu znanja, informacije, da stvar ne stoji tako, nego da Vlada zavisi od volje narodnih poslanika u ovoj skupštini. Dakle, Vlada zavisi od Skupštine i svaki predstavnik, svaki susret sa bilo kojim predstavnikom Vlade Republike Srbije jeste prilika za nas, poštovana gospodo, da ih malo propitamo, da vidimo kako stoje stvari i da ih upozorimo ako primećujemo da postoji neki pristup i delanje koje zaslužuje kritiku. Naravno, najvažnija stvar je i član 154. koji se tiče procedure slanja predloga zakona u Skupštinu, razgovora o tom predlogu zakona, a na kraju i glasanje. Mi tražimo ovde da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, a da se razmisli o usvajanju amandmana briše se na član 9. Hvala.
-
Jovanović Neđo i Veselinović Janko · 4 govora naizmenično · 2. februar 2015. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranjeCela razmena, od reči do reči
Ja sam vas, gospođo ministarko, odlično razumeo, ali nisam siguran da li sam ja dobro shvaćen, jer je ovo bila i u ime poslaničke grupe SPS najbolja moguća namera da se zaštiti nešto što smatram da treba zaštititi. Postaviću sada tri jednostavna pitanja. Prvo pitanje, ako idemo tom logikom, zašto onda prvo ne promenimo odredbe Zakona o stečaju? Mi odredbe Zakona o stečaju shodno primenjujemo na Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i osiguravajućih društava. U Zakonu o stečaju nemamo ekskluzivitet, imamo načela koja moramo da poštujemo, da poštujemo načelo ravnopravnosti, načelo zabrane diskriminacije poverilaca, načelo efikasnosti. Znači, ni u kom slučaju ta načela ne mogu da budu van ovog zakona. To je prvo pitanje. Drugo pitanje na koje nije dat odgovor je – šta će nam Fond za osiguranje depozita, jer se u taj fond slivaju novčana sredstva koja se naplaćuju iz osigurane sume? Zašto smo osnovali onda Fond, zbog čega? Treće pitanje koje je najlogičnije glasi – šta ćemo u situaciji ukoliko Agencija za osiguranje depozita naplati kompletnu vrednost stečajne mase, a vi i ja smo stečajni poverioci? Iz čega ćemo mi da se naplatimo? Takve situacije nisu nemoguće, one nisu samo teoretske, one su u praktičnom smislu i te kako moguće i možemo naići na njih u budućim situacijama, možda čak i često, imajući u vidu kakve će biti sudbine banaka koje ne posluju na način na koji vi objašnjavate, što vas potpuno podržavam u tom stavu i tu imate bezrezervnu podršku SPS-a. Ali, šta ćemo u situaciji ukoliko Agencija pojede novčanu masu koja predstavlja stečajnu masu, kako ćemo se mi naplatiti?
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, gospodin Neđo Jovanović je argumentovano i kompetentno obrazložio ovaj amandman. Naša poslanička grupa pažljivo sluša i one koji argumentuju predloge za brisanje nekog člana i one koji predlažu da je amandman za popravljanje nekog člana. Nas je gospodin Neđo Jovanović ubedio da u danu za glasanje glasamo za ovaj amandman, ali imamo samo jedan uslov, a to je da gospodin Jovanović, pošto je rekao da nastupa ispred poslaničke grupe SPS, da njegova poslanička grupa u danu za glasanje glasa za ovaj amandman i da bude politički korektan i da u danu za glasanje pokaže da radi u interesu građana, a da ovo nije samo politička priča. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.
Poštovani predsedavajući, pre svega, poslanička grupa SPS nije podnela ovaj amandman radi politizacije. Mi ne želimo da politizujemo. Ukoliko neko smatra da je ovaj amandman dobar, on će ga podržati, ukoliko neko smatra da nije dobar, neće ga podržati. Ukoliko neko smatra da se ovim amandmanom poboljšava kvalitet zakona, on će mu dati podršku. U suprotnom neće ni dobiti podršku. Ono što je bitno, bitno je da poslanička grupa SPS podržava set ovih zakona i da će onako kako je rečeno u načelnoj raspravi ostati i u danu za glasanje, mi nemamo taj problem, ali tražimo da se sa razumevanjem prihvati nešto što je i logično i na zakonu utemeljeno. Jednostavno, tražimo nešto što očekuju građani od koalicije SNS-a i SPS-a, što očekuju od Vlade koju bezrezervno podržavamo u svim njenim nastojanjima da se ekonomsko, finansijsko stanje države stabilizuje i krene napred, krene ka Evropi, krene ka EU. Zbog toga je upravo obrazloženje amandmana koje sam ja istakao u ime poslaničke grupe SPS ovakvo i sa ovakvom argumentacijom. Ako neko želi iz političkih razloga da deluje prema nama, onda ne mora da nas podržava. Mi smo izneli svoje razloge, za koje smatramo da su jasni, činjenično utemeljeni, pravno prihvatljivi i, što je najvažnije, u skladu sa Ustavom. Zahvaljujem se.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po amandmanu.
Gospodin Neđo Jovanović nam nije dao jasan odgovor da li će SPS u danu za glasanje glasati za ovaj amandman, on se sada pravdao SNS-u iz razloga što je podneo amandman. Mislim da nijedan poslanik ne treba da se pravda što je podneo amandman. Dakle, ako njegova poslanička grupa bude podržala ovaj amandman, to će značiti da je amandman dobar, da stoji iza njega i mi ćemo glasati zajedno za ovaj amandman i nadamo se da će on biti izglasan.
-
Veselinović Janko i Kori Udovički · 4 govora naizmenično · 2. februar 2015. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o Agenciji za osiguranje depozitaCela razmena, od reči do reči
Predsedavajući, ovaj amandman se tiče prethodnog amandmana, gde se govori o ograničenjima da neko bude član upravnog odbora i nemamo objašnjenje, ministarko, zbog čega član sindikata ne može biti član upravnog odbora. Dakle, postavljam pitanje - neki finansijski stručnjak koji je član nekog sindikata ne može biti član upravnog odbora? To piše ovde u ovom zakonu. U istom tom zakonu piše da ta agencija može imati tri ili više direktora, pet, sedam, petnaest. To je i jedno i drugo štetno za građane Srbije. Dakle, ograničava se mogućnost sindikalnog organizovanja. Sindikalno organizovanje nije političko organizovanje, sindikalno organizovanje samo štiti prava struke, prava zaposlenih kojima su smanjene plate, koji imaju sve manje plate. Zašto bi to što je neko član nekog sindikata, a stručnjak je iz neke oblasti, bila smetnja da neko bude član upravnog odbora? Šta je sledeće što ćete predvideti? Da neko ko je uopšte radnik, ko pripada radničkoj klasi ne može biti ništa? Zbog čega ste ovakvu jednu odredbu uneli u ovaj zakon? Kako kaže gospodin Pavićević, zbog hitnosti se provlače ovakve odredbe koje su na štetu građana Srbije, na štetu njihovog standarda, ali rekao bih i na štetu njihovog moralnog integriteta. Vi nekoga zato što je član sindikata onemogućavate u ostvarivanju nekih prava koje mu možda njegova profesija omogućava. Hvala.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Reč ima ministar, dr Kori Udovički. Izvolite.
Kori Udovički
Obrazlagali ste pogrešan amandman. (Janko Veselinović, s mesta: Ne, u odnosu na prethodni sam rekao.) Član 17. o kome sada razgovaramo ne pominje uopšte sindikalno organizovanje, koliko ja vidim.
Predsedavajući
Gospodine Veselinoviću, ovaj amandman govori o razlozima za razrešenje člana upravnog odbora. Izvolite.
Tako je, predsedavajući, ali sam se ja nadovezao na prethodni član i pitao ministarku zašto član upravnog odbora ne može biti neko ko je član sindikalne organizacije? Rekao sam to.
Predsedavajući
Izvolite.
Kori Udovički
Pošto ste propustili da o tome govorite ranije, odgovoriću vam. Ovde suština sindikalnog rada jeste politička. Cilj ovog zakona je da definiše nezavisne članove kao ljude kojima je zaista prevashodna delatnost profesionalna, koji se ne bave političkim radom jedne, druge ili treće vrste i smatramo da je pripadanje sindikalnoj organizaciji u suprotnosti sa tim karakteristikama.
-
Tabaković Jorgovanka i Bradić Blagoje · 5 govora naizmenično · 2. februar 2015. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci SrbijeCela razmena, od reči do reči
Predsedavajući
Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne) Konstatujem da je amandman prihvaćen od strane predlagača. Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, profesor dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić. Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.
Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Gospođo guverner Narodne banke, uvaženi gosti, narodni poslanici, član 22. govori o odgovornosti i kaže u prvom stavu – Narodna banka Srbije, guverner, viceguverner, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Drugi stav – Za štetu iz stava 1. ovog člana zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno u prestanku vršenja funkcije. Mi smo dali amandman koji glasi u članu 22. stav 1. menja se i glasi – Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni odgovaraju prema opštim pravilima odgovornosti za štetu koja nastaje njihovim postupanjem u obavljanju poslova Narodne banke i predložili smo da se stav 2. briše. Smatramo da se s obzirom na značaj i ulogu NBS treba da bude uspostavljena kako objektivna, tako i subjektivna odgovornost za štetu koja nastane postupanjem guvernera, viceguvernera, direktora Uprave za nadzor i drugih zaposlenih. Rešenje predlagača isključuje objektivnu odgovornost NBS, što smatramo nedopustivim s obzirom na značaj njenih ovlašćenja u bankarskom sektoru. Zahvaljujem.
Predsedavajući
Reč ima guverner Jorgovanka Tabaković.
Hvala, gospodine poslaniče. Slušala sam vaše obrazloženja na slična rešenja i za zakone koje je predložilo Ministarstvo finansija, odnosno Vlada, a paket su ovih zakona. Ja bih zbog javnosti htela da ponovim obrazloženje zašto se ovaj amandman ne može usvojiti. Kao prvo, ovo je rešenje koje postoji u našoj praksi u Zakonu o Narodnoj banci Srbije još od jula 2010. godine i jeste dobra praksa u međunarodnim institucijama, jeste praksa u EU, jeste, ilustracije radi, iskustvo Poljske, Velike Britanije, Belgije i ta vrsta slobode da nećete odgovarati ako niste naneli štetu krajnjim nemarom i nepažnjom ne isključuje vašu odgovornost da, ako se, vašu, bilo kog funkcionera ili onoga ko vrši superviziju ili kontrolu, ne isključuje pravo da se ta šteta dokazuje u postupku i da se, ukoliko se utvrdi da je ona naneta krajnjim nemarom i nepažnjom, što su uobičajene formulacije, Narodna banka zadržava pravo da od tog zaposlenog ili funkcionera, čak i kada više nije u radnom odnosu, naplati štetu koju je naneo nekom trećem licu. Znači, niti je ovo pravo novo kojim se funkcioneru Narodne banke ili bilo kom zaposlenom sada i ovim zakonom uvodi pravo koje do sada nije postojalo. Naprotiv, uvodi se jedna nova obaveza da ako se utvrdi da je on u dobroj veri radio, navodno, a u stvari imao krajnji nemar ili nepažnju, da on za to ne da treba da odgovara, nego i da plati i nadoknadi tu štetu Narodnoj banci, a Narodna banka svakako trećim licima. Zbog javnosti želim da kažem da ovo nije novo rešenje, nego, naprotiv, postojeće rešenje je dopunjeno višim nivoom odgovornosti za poslove koji su vrlo složeni.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.IVAN IVANOVIĆ: Hvala, predsedavajuća. Poštovana guvernerka, dame i gospodo narodni poslanici, podržavam amandman kolega iz SDS. Prosto, čini mi se da je bolje definisan, odnosno bolje dopunjena ova dva stava koja se odnose na odgovornosti. Ako se pogleda Zakon o obligacionim odnosima, možda je ono prethodno rešenje bilo prihvatljivije od ovog sada, a možda je ovo rešenje koje kolege predlažu još bolje pripremljeno i definisano i u svakom slučaju mi ga podržavamo. Hvala.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Po amandmanu, narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.
Dakle, apsolutno podržavam to što ste rekli, ali to što ste rekli, uvažena gospođo, to ne piše. Zato je mnogo smislenije ovo što smo mi rekli i to je to što ste vi rekli, ovo što piše u našem amandmanu. Dakle, mnogo je široko „u dobroj veri“ ili „u dobroj nameri“. To ne razumem i pošto ovde usvajamo zakone i mi odlučujemo kako koji zakon izgleda i mi odlučujemo kako funkcioniše Republika Srbija i šta će biti u ovoj našoj Republici, smatram i apelujem na kolege poslanike da je naš amandman ispravan i apelujem da se podrži, jer mora da se zna jasno da li je neko odgovoran i kada je odgovoran. Ovo „dobra volja“, to je mnogo širok pojam i ne sumnjam da vi dajete tačne podatke, ali mislim da je naše rešenje mnogo bolje i molim kolege da prihvate naš amandman. Hvala. Reč ima guverner Jorgovanka Tabaković, replika. Izvolite.
Termin „u dobroj veri“ je uobičajena terminologija u pravnoj nauci i zaista ne podrazumeva ni promil niže odgovornosti u odnosu na formulaciju koju ste vi izrekli. Samo želim da kažem da je to regresno pravo Narodne banke u odnosu na zaposlenog koji bi naneo štetu i ima obavezu da je prema Narodnoj banci, odnosno trećem licu izmiri, u stvari primena opštih pravila odgovornosti koja je utvrđena Zakonom o obligacionim odnosima. Budite uvereni da će Narodna banka Srbije sigurno postupati na najodgovorniji način, a vreme pred nama će pokazati. Možete da nam sudite na svaki način kako to dozvoljava i zakonska procedura, ali i javnost rada.
-
Tabaković Jorgovanka i Veselinović Janko · 4 govora naizmenično · 2. februar 2015. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankamaCela razmena, od reči do reči
Pošto je čitav dan, a u odsustvu predstavnika NBS bilo reči o tome da je NBS prihvatila amandman gospodina Zorana Živkovića i kolege koji je bio zbog toga srećan, zbog javnosti moram da obrazložim da NBS jeste usvojila amandman na član 1. koji je podnela Vlada i jedno od takvih rešenja podrazumevalo je i kasnije brisanje jednog člana koji je podnet i od strane gospodina Živkovića i gospodina Pavićevića, ali taj amandman nije usvojen iz razloga koji su izneti u podnesenom amandmanu poštovane gospode, zato što njihovi amandmani „briše se“ i nemaju obrazloženje, već je reč o posledičnom amandmanu koji je Vlada podnela, a NBS usvojila, prihvatajući mogućnost da pravna tehnika sistematizuje kazne ili kroz kaznene odredbe ili da ih u delu gde se predviđaju neke supervizorske kazne umesti u taj deo zakona. Prosto ne želim da mu umanjim zadovoljstvo, zato što su i oni podneli jedan takav amandman, ali želim da obavestim javnost Srbije da taj amandman nije usvojen zbog njihovog obrazloženja, već zato što se čisto podudarila reč „briše se“ sa rešenjima kojima smo izašli u susret amandmanima koje je podnela Vlada Republike Srbije u tekstu koji je predložila NBS, a tiče se kaznenih odredbi. Prosto da ne bude nedoumice da je pomenuta gospoda izvršila značajan doprinos ovom zakonu koji je danas pred vama. Hvala.
Predsedavajući
Na član 2 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 3 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.
Posle jednog dana, opet je sa nama guvernerka. U suštini, mi smo i danas pričali o merama Narodne banke, ulozi banaka, ulozi Agencije za osiguranje depozita i zaključili smo da se svuda ponavljaju ista rešenja koja daju prevelika ovlašćenja Narodnoj banci, koja daju velike privilegije ljudima zaposlenim u Narodnoj banci. Malopre nam je promakao jedan amandman gde se govorilo o tome da u Narodnoj skupštini guvernerku može menjati viceguverner i direktor ne znam kog sektora. Ovde u ovom amandmanu, odnosno u članu na koji mi podnosimo amandman, predlažemo da zaposleni, koje je na neki način delegirala Narodna banka, koji vrše neke od funkcija u bankama, kontrolne ili neke druge, da imaju određeni stepen odgovornosti, jer se svuda izbegava, odnosno ograničava odgovornost guvernera i lica koja su vezana za rad Narodne banke. Ovo je konkretan slučaj i naš predlog kako da se izbegne to. Smatramo da Narodna banka i banke imaju društveni zadatak, društvenu ulogu, ali da građani ne smeju da budu njihovi taoci i da nemaju zaštitnika. Zaštitnik može biti isključivo u Narodnoj banci RS, odnosno u imenu i prezimenu, odnosno u funkciji guvernerke Narodne banke i viceguvernera. Smatramo da je to trebalo i ovde implementirati. Smatramo da nije dovoljno realizovana kontrolna funkcija Narodne banke. Usput, guvernerka, danas ste bili malo odsutni. Da li ste rešili ovaj problem sa štedišama u francima i štedišama koji imaju evre…
Predsedavajući
Amandman. Nećemo širiti priču. To ćete pitati u utorak. Hvala. (Janko Veselinović: Sutra su pitanja Vladi?) Ne, sutra je glasanje. Reč ima dr Jorgovanka Tabaković.
Vama nešto lapsusi idu od ruke, da ne kažem od jezika. Mislite na problem građana koji imaju kredite u švajcarcima, a govorili ste o štedišama koji imaju štednju u švajcarskim francima. Verujem da ste napravili lapsus. Nije to tema. Na nadležnom mestu i u pravo vreme biće obavešteni građani. Moram i vas da obavestim. Nema NBS prevelika ovlašćenja. Ona ova ovlašćenja ima u zaštiti da odgovorno radi svoj posao. Od 2010. godine gotovo istovetno definisana. Ovim rešenjima uvodimo dodatnu meru odgovornosti, i to smo maločas utvrdili. Da vas obavestim, nikakav direktor sektora i viceguverneri, već je reč o direktoru Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, koji je biran u ovom parlamentu jednako kao i viceguverneri. Naprotiv, ima izvorna ovlašćenja koja su zakonom uređena za razliku od viceguvernera koji dobijaju ovlašćenja od guvernera. Branim zakonsko rešenje time što govorim istinu o njihovoj odgovornosti, značaju i potrebi da ih ovaj dom uvaži u meri u kojoj to zakon i definiše. Ni na koji način se odgovornost zaposlenih u NBS ne snižava, naprotiv, ovim zakonskim rešenjima se ta odgovornost dovodi na jedan viši nivo.
Predsedavajući
Zahvaljujem. (Janko Veselinović: Replika.) Nemate pravo na repliku, jedino ako želite po amandmanu. imate dve minute.
Poštovana guvernerko, vi ste današnjim izmenama Zakona o Narodnoj banci omogućili sebi da se više nikada ne pojavite u ovom domu Narodne skupštine. To nije korektno prema Narodnoj skupštini, jer je vas Narodna skupština birala i vi ste najodgovornije lice. Dakle, vi ste omogućili, što nije sebi omogućio ni jedan ministar da bude … (Predsednik: Ne govorite o amandmanu, već replicirate.) S druge strane, zbog čega sam pomenuo švajcarce, jer ste danas obećali da ćete danas dati rešenje za to.
-
Veselinović Janko i Lazić Nada · 4 govora naizmenično · 28. decembar 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o energeticiCela razmena, od reči do reči
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandmana je ministre veoma sličan amandmanu koji je podnela prethodna govornica, odnosno poslanica. Neće biti da je ovako kako vi kažete. Dakle, u članu 28. stav 1. kaže se – za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva za sopstvene potrebe ukupnog kapaciteta preko pet tona i za snabdevanje sopstvenih prevoznih sredstava na sopstvenim stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, za koje se ne izdaje licenca, pribavlja se saglasnost koju ministarstvo izdaje rešenjem u roku od 30 dana. Dakle, rešenje izdaje Ministarstvo energetike. Shvatio sam da ste vi sada govorili o drugostepenom postupku, u kome pravo kontrole nema ministarstvo. Ovde se ne govori o pravu kontrole, ovde se govori o izdavanju saglasnosti. Smatram da je ovde povređen Zakon o nadležnostima AP Vojvodine, gde ona ima pravo inspekcijskog nadzora i da se na neki način suspenduje to ovlašćenje. Smatram, ako je ovo tačno na bazi ovog usaglašavanja, da ste vi na neki način suspendovali taj zakon i smatram da to nije dobro, da inspektori koji imaju za to kvalifikacije, ne mogu da taj posao obave na području AP Vojvodine, nego će za to dolaziti inspektor iz Beograda. Smatram da se ne radi o drugostepenom postupku, nego da je ovde vrlo jasno da se radi o izdavanju saglasnosti, a to je prvostepeni postupak.
Predsedavajući
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo. Reč ima Nada Lazić.
Evo samo kao nastavak, praktično člana 28. i član 29. gde se kaže – saglasnost za skladištenje i snabdevanje za sopstvene potrebe privremeno se oduzima, i član se odnosi upravo na to - ako imalac ove saglasnosti ne održava u ispravnom i bezbednom stanju objekte za skladištenje i sopstvene stanice za snabdevanje sopstvenih prevoznih sredstava u skladu sa tehničkim propisima itd. Prosto se opet pozivamo na ista obrazloženja, smatrajući da AP ima određene nadležnosti i u pogledu inspekcije i ovih saglasnosti i da je potpuno razumljivo i logično da obavlja ovaj posao. Hvala.
Predsedavajući
Da li ministar želi reč? Preći ćemo na drugi, pa se vi javite. Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović i Aleksandar Senić. Reč ima dr Janko Veselinović.
Ovaj amandman se odnosi u stvari na pravo, odnosno ovlašćenje za oduzimanje dozvole, ukoliko neko ko ima skladište za sopstvene potrebe ne obavlja taj posao na adekvatan način, odnosno narušava pravni sistem u toj oblasti. Smatram da je ovde onemogućeno Pokrajini da vrši nadležnosti koje već ima prema Zakonu o nadležnostima i da se i ovde suspenduje to pravo, a smatram da je to loše. Smatram da je decentralizacija u ovim, a i u drugim poslovima veoma bitna. Vi ste predsednice Skupštine malopre već pomenuli, došli ste jutros iz Novog Sada. Videli ste kako je to veoma opasno kada je autoput neočišćen, do Beške nijedno vozilo nije prošlo za čišćenje puta. Nemojte da opet danas imamo neke ljude koji idu da spasavaju ljude iz smetova, ako je to mogao neko da uradi. To je nadležnost Republike, kao što je u ovom slučaju u oblasti energetike, moguće je da se decentralizuje posao i da se posao da ljudima koji za to imaju kvalifikacije, a koji to mogu da obavljaju već prema datim nadležnostima AP Vojvodine.
Predsedavajući
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović i Aleksandar Senić. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo. Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu , turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona. Reč ima Nada Lazić.
Želim samo da napomenem, ovi amandmani koji su nam usvojeni da se ne stekne utisak, tako i ovaj amandman, da je nešto kapitalno u pitanju. Naime, radi se o amandmanima redakcijskog karaktera, kao što sam u načelnoj raspravi spomenula, očigledno da je zakon pisan u velikoj brzini, pa je bilo i slovnih i drugih grešaka. Upravo smo na te greške skrenuli pažnju našim amandmanima, pa se zato stiče utisak da je puno naših amandmana usvojeno. I ovo je jedan od takvih amandmana u kome se radi samo o redakcijskom karakteru. Hvala lepo.
-
Đurišić Marko i Babić Zoran · 4 govora naizmenično · 28. decembar 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o energeticiCela razmena, od reči do reči
Hvala, poštovani predsedavajući. Moram da priznam da je teško ubeđivati nekoga da ga neko drugi ne mrzi. Mislim da ne znam kojim bih rečima to uspeo da objasnim. U svom poslaničkom radu i u nastupima ovde nisam vređao bilo koga od kolega poslanika. Nisam koristio uvredljive izraze, kao što znate. Primao sam uvrede na sebe i na njih nisam odgovarao onako kao što je neko ko je to radio želeo. Ko i kako je radio ovih prethodnih godina, ja ću sa zadovoljstvom govoriti i učestvovati u raspravi o svakoj odluci koja je ovde donesena u prethodnim godinama, ko se za šta zalagao, sa zadovoljstvom ću da razgovaram i polemišem, jer nemam nikakav problem i ničega od onoga što sam radio se ne stidim ili danas želim da zaboravim da se dešavalo i pravim se da u tome da nisam učestvovao, što je manir poslanika vladajuće stranke, jer kao da imaju amneziju na sve ono što se dešavalo i što su radili do 2008, 2009. godine. Ustav Republike Srbije nisu donosile stranke, doneli su ga građani na izborima, na referendumu, izvinjavam se. Da li je on dobar ili nije, svako od nas siguran sam da ima svoje mišljenje. Ono što ja verujem je da je bila u tom trenutku mera kompromisa koji je mogao da se napravi i voleo bih da ova vlada i stranke koje danas upravljaju Srbijom rade na pravljenju kompromisa, a ne na stvaranju (Predsedavajući: Vreme, gospodine Đurišiću.)… antagonizma među strankama i među građanima.
Predsedavajući
Zahvaljujem, gospodine Đurišiću. Reč ima šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić. Izvolite. (Marko Đurišić: Po kom osnovu?) Pošto je pomenuta poslanička grupa, vladajuća stanka i sve ostalo, a gospodin Babić je šef poslaničke grupe i u sali nije ovlašćeni predstavnik. Po tom osnovu, kao što ste i vi dobili.
Mogu li vas da pitam, gospodine Bečiću, ili gospodina Đurišića da pitam za ovih 22 sekunde da se vrate nazad? (Predsedavajući: Računaću, gospodine Babiću.) Hvala vam. Nije teško priznati grešku. Nije teško izvući, lakše je izvući iz tuđih grešaka pouke, teže i skuplje iz svojih grešaka. Nije teško ni priznati i promeniti se. Nije teško ni reći – da, pogrešno je bilo to što sam pričao i za šta sam se zalagao. Ali, u svemu tome što se desilo nama, mnogi u ovoj sali bi trebalo da imaju nauk da nije teško priznati grešku, da nije teško priznati da ste 12, u nekim delovima, evo, sada i 14 godina na vlasti, sa 6% podrške, da ne shvatate u čemu grešite, da ne menjate to. Srpska napredna stranka je nastala 7. septembra 2008. godine, na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, na tome što mi je bilo zadovoljstvo biti za nešto, a ne doveka protiv, kao što vi sada upravo radite. Hoću, i nikada više neću pomenuti, da Marko Đurišić mrzi. Evo, obavezujem se, ali ako se Marko Đurišić obaveže da neće ni on na svakom forumu, međunarodnom forumu, pred svakim međunarodnim gostom koji nam dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije da se žali na autocenzuru i na cenzuru, a više je u medijima nego što sam ja, više je u elektronskim medijima nego što sam ja. Evo, priznajem, više neću pomenuti izraz da gospodin Đurišić mrzi, ukoliko gospodin Đurišić prizna realnost i kaže da autocenzure i cenzure u Srbiji nema. Pogledajte se u ogledalo, nije teško priznati grešku. Nije teško reći – da, odgovorni smo bili za 12 godina. Nemojte više nuditi ljudima u Srbiji fatamorgane. Nemojte nuditi ružičaste naočare. Nemojte pričati o nečemu što nije. (Predsedavajući: Gospodine Babiću, isteklo vam je vreme.) Evo, još jedna rečenica. Bolje je da imamo tačke spajanja za sve naše politike. I kao što mi je zadovoljstvo da kažem da evropski put, evropska perspektiva članstvo u EU, da je tačka spajanja za sve naše politike, dajte da tu snagu usmerimo ka otvaranju poglavlja, da usmerimo ka tom putu, ka tom cilju, a ne na ovaj način da dobijamo neke poene od kojih Srbija nema ništa.
Predsedavajući
Zahvaljujem, gospodine Babić. Ima puno prijavljenih. Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, replika.
Hvala, gospodine predsedavajući. Ne mogu da ne govorim o tome da u Srbiji postoji problem sa slobodom medija, sa cenzurom i autocenzurom, jer to stoji u izveštaju Evropske komisije, jer je to konstatovao OEBS, preko svoje poverenice u pismima kojima se obratio Vladi Republike Srbije. Ne mogu da ne govorim o tome, jer danas TV prenosa nema više, zato što je to samovoljno odlučila predsednica Narodne skupštine, protiv ovog poslovnika. (Predsedavajući: Nemojte da obmanjujete građane, prenosa ima samo odloženo, kao mnogo puta do sada.) Ja vas molim da vi mene ne prekidate i da govorim bar dva i po minuta, koliko je govorio gospodin Babić, molim vas. Znači, ne mogu da ne govorim o tome, zato što kada se na dnevniku javnog servisa izveštava o raspravi o budžetu Republike Srbije, izveštaj traje 10 minuta, a ono što sam ja govorio je trajalo sedam sekundi i iz druge opozicione stranke 12 sekundi i to je sve što se od opozicije moglo čuti u izveštavanju javnog servisa o raspravi o budžetu Republike Srbije. Sve ostalo vreme, svih ostalih devet minuta i, ne znam, 31 sekunda, loše sam izračunao, 41 sekunda, a merio sam, govorilo se o tome šta je rekla Vlada, šta su rekli ministri, predsednik Vlade i stranke vladajuće koalicije o budžetu. To nije sloboda medija, to nije ravnopravnost i ja ću o tome govoriti svaki put kada budem imao priliku. Ne mislim da time štetim Republici Srbiji i njenim interesima, naprotiv, mislim da poboljšavam i da mogu time da doprinosim da se stanje u Srbiji poboljša, da nam bude bolje, da ubrzamo naše evropske integracije i da ostvarimo onaj ambiciozan cilj koji je Vlada postavila, a to je da završi pregovore do 2018. godine. (Predsedavajući: Vreme.) Taj cilj, evo, u prvoj godini možemo da konstatujemo, da je ostvaren nula. Nula, jer pregovori nijedni nisu počeli i neće početi verovatno u prvih šest meseci, a dobro znate koliko se predstavnici naše stranke zalažu za to na sastancima na kojima se govori o pridruživanju Republike Srbije.
Predsedavajući
Zahvaljujem, gospodine Đurišiću. Reč ima šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, gospodin Zoran Babić, replika. Izvolite.
Nemam želju, kao prethodni govornik, da uređujem javni servis, pa da određujem ko će koliko sekundi da govori, ko će u kojem prilogu da bude. To je valjda neki recidiv iz prošlosti kada su se bavili uređivanjem medija i kada su određivali ko će koliko. Ako su oni izmerili tih sedam ili dvanaest sekundi, Srpska napredna stranka kada je bila opoziciona, to svoje prisustvo u medijima i u javnom servisu merila je ne u sekundama, u nano sekundama. Slučajno ako nas negde u sali prikažu, odlično je. Inače, šta smo govorili, to nije imalo šanse. S druge strane, stvarno i ne vidim šta je to moglo duže od sedam sekundi da se prikaže, jer je glavna zamerka budžetu bila – stoko. Znate, stoko traje nepunu sekundu. Đubre. Pa, kako dva minuta da bude stalno prilog – đubre, đubre, đubre, stoko, stoko. Ne može drugačije. To su jedine zamerke budžetu koje su išle. Dajte malo da budemo realni. Šta ti ljudi na RTS-u i da rade? Kako to da razvuku u jedan dobar komentar, takvu rečenicu, tako sažetu rečenicu od jedne reči – stoko? Kako to da razvuku u dva minuta priloga? Mislim da je tako nešto zaista nemoguće. Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući, što ste pravilno videli i tu leži baš ona mržnja, što nešto što nije predstavljate, evo – nema prenosa, a prenos odložen i gledaće se večeras od 20.00 časova. Zašto je teško reći odložen je prenos? Šta to vodi čoveka da govori o stvarima koje su neistinite i kojih sam se toliko puta od prethodnog govornika naslušao da jednostavno ili sam mogao da (Predsedavajući: Vreme.) samo da završim rečenicu, molim vas (Predsedavajući: Izvolite.)…pridodam toj nekoj vrsti političke mržnje prema oponentima, ali i prema svojoj zemlji.
-
Antić Aleksandar i Bradić Blagoje · 4 govora naizmenično · 28. decembar 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o energeticiCela razmena, od reči do reči
Prihvatamo amandman.
Predsedavajući
Prihvata se amandman, pa ćemo videti onda u usaglašavanju šta smo uradili sa ukupnim tekstom zakona. Na član 180. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Blagoje Bradić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i Ivan Karić. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 199. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Blagoje Bradić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i Ivan Karić. Da li neko želi reč? (Da) Narodni poslanik Blagoje Bradić.
Član 199. govori o neovlašćenoj potrošnji koju utvrđuje operator prenosa i u stavu 3. se kaže da redovna kontrola mernog mesta po pravilu se vrši jedanput u 6 meseci, a najduže na period od godinu dana. Mi smo predložili da to ide na mesečnom nivou. Ministarstvo je odgovorilo, amandman se ne prihvata, imajući u vidu da kontrolu mernog mesta mogu da vrše samo stručna lica, a predložena dinamika znatno povećava troškove poslovanja. Ja bih informisao, ne vas ministre, nego radnike Ministarstva, jer u vašu dobru volju uopšte ne sumnjam, da je predmet krađe električne energije na godišnjem nivou 7 milijardi dinara. Kontrola nikome ne škodi i svi se mi zalažemo da se spreče zloupotrebe, da se spreči neovlašćeno korišćenje, da se plate računi. Šta je problem ako preduzeće koje se bavi prodajom električne energije kontroliše brojila, i ako je u obavezi da tu manipulaciju potrošnjom energenata svede na najmanju moguću meru. Ako ste vi sa jedne strane za to da sprečimo zloupotrebe, a sa druge strane kažemo da ne možemo da kontrolišemo, jer je to skupo, a ja mislim da je 7 milijardi velika cifra, i ona i jedino treba da bude razlog kontrole. Mislim ministre da bi vi trebalo ovo da podržite, a oni koji se bave prodajom energenata, oni moraju da se organizuju i da smanje rastur tzv. i zloupotrebu. To je moje mišljenje. Hvala. PREDSEDAVAJUĆI ( Ivan Bečić): Reč ima ministar.
Pre svega, moram da zamolim da čitamo sve stavove po redu. Postoje dva postupka. Jedan postupak je redovne, a drugi postupak je vanredne kontrole. Mi smo ovu meru pripisali za postupak redovne kontrole, koji je nešto što je minimum i posledica uređenja iz Zakona o meteorologiji, koji je definisao u kom periodu se moraju vršiti provere mernih mesta. Sa stanovišta ušteda i kontrola vezano za neovlašćenu potrošnju električne energije, ajde srpski da se izrazim, za krađu električnu energije, za to postoje vanredne kontrole i to rade naše distribucije i moram reći da je tu u pojedinim distributivnim sistemima, došlo do velikog iskoraka. Sada kada u ovom procesu reorganizacije EPS, definišemo jedinstveno ODS, i kada uspostavimo jedinstvene kriterijume za svih pet distributivnih centara, ja verujem da će te kontrole biti još efikasnije. Hvala.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Gospodine Bradić, da li želite repliku? Mislim da nemate pravo, ali izvolite.
Posledica ovakvog stanja u naplati računa i krađi struje, kao što smo se složili, jeste postojanje periodičnih, redovnih, ovih na šest meseci i periodičnih ad hok vanrednih kontrola. Mislim da bi trebalo da to što je bilo periodično i što zavisi od bilo koje odluke, hajde da bar u ovaj član ne uvodimo politiku, treba da uvedemo u red i da to bude obaveza i da to bude nešto permanentno i da to ima neki kontinuitet da ima, tako da oni koji su redovne platiše ne moraju da kroz svoje plaćanje snose i troškove onih koji ne plaćaju, da to bude redovno, jer ako i bude redovno, ako i bude, recimo, na šest meseci, taj neko ko distribuira struju, on će možda biti nesolventan, pa će možda podići kredite, pa će se možda plaćati kamate. Na kraju će to plaćati redovne platiše. Moja sugestija je da to bude redovno i da to bude obaveza, a ne da bude stvar nečije odluke. To je moje viđenje rešavanja problema.
-
Đurišić Marko i Antić Aleksandar · 4 govora naizmenično · 28. decembar 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o energeticiCela razmena, od reči do reči
Hvala. Poštovana predsednice, poštovani ministre, kolege poslanici i ne građani Srbije, jer ne možete da znate o čemu danas Skupština raspravlja ni na koji način, u članu 345. predložili smo da se menja i da se jasno kaže da se energetski subjekti koji obavljaju delatnost proizvodnje toplotne energije iz derivata nafte ili uglja, da se razdvoje te dve stvari i da je njihova obaveza da stvore rezerve za najmanje 15 dana prosečne proizvodnje toplotne energije u januaru, februaru i martu za prethodnih pet godina. Predlagač je odbio ovaj amandman i možda bi trebalo polemisati sada sa obrazloženjem za odbijanje, ali mislim da je ovo zgodna prilika da još jednom pitam ministra, s obzirom da smo malo o tome diskutovali oko rezervi uglja koje je Republika Srbija u ovom trenutku obezbedila uvozom iz Rumunije oko cene tog uglja. Ministar je rekao, čini mi se da je franko cena 35,8 evra po toni, za 800 hiljada tona. Ja sam pravio neku računicu to ispadne nešto manje oko 3,8 milijardi dinara, a navodno za taj posao je predviđeno osam milijardi dinara, pa sada ne znam da li je pogrešna ta suma od 800 hiljada tona uglja iz Rumunije koji se uvozi ili je pogrešna cena. Pošto se ne uklapa ta količina uglja koji smo uvezli, odnosno kupili u Rumuniji, sa ovom cenom koju nam je ministar ovde rekao 35,8. Mnogo je bliža onoj ceni kako su neki tabloidi javljali da ta cena ide preko 60 evra po toni, pa bi, evo molio ministra još jednom da proveri sve parametre tog uvoza i da ako može da nas obavesti u narednim danima. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima ministar Antić. Izvolite.
Mogu da vam dam odmah informaciju. Znači, bilansi su se menjali, mi smo u određenom trenutku imali čak i prve procene da će biti neophodno, čini mi se, oko tri miliona tona uglja. Neke naknadne procene su to oborile na negde dva miliona plus, minus 20% i sa takvim se parametrom krenulo. Ono što je nakon definitivnog sagledavanja bilansa koji su posledice bile procene kada će krenuti Tamnava – Zapadno polje koje je krenulo pre nekoliko dana. Konačno će biti nabavljeno oko milion tona plus, minus 20%, a cena je ona koju sam vam rekao i to je transparentan ugovor koji možete da tražite od Elektroprivrede Srbije TENT, a mogu ja da zahtevam u vaše ime, pa da dostavim nadležnom odboru. Cene, proverio sam kako sam vam rekao 35,8.
Predsedavajući
Hvala. Na član 345. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo. Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 358. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović i Aleksandar Senić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Hvala. Poštovana predsednice, ministri, kolege poslanici i ne građani Srbije, mi smo smatrali da u članu 358. koji govori o tome da distributer toplotne energije donosi pravila o radu distributivnog sistema uz saglasnost jedinica lokalne samouprave, da ta pravila treba da uređuju pored onih stvari koje su nabrojane u stavu 2. člana 358, da se stavi zarez i da se dodaju reči „kao i drugi uslovi isporuke i snabdevanja toplotnom energijom kupac na svom području, prava i obaveze proizvođača, distributera, snabdevača i krajnjih kupaca toplotne energije.“ S obzirom da se ova pravila objavljuju u glasilima lokalnih jedinica, jedinicama lokalne samouprave, kao i na internet stranici, smatramo da je važno da pored pobrojanih stvari koje treba da budu nabrojane u pravilima, smatramo da treba da budu nabrojane i ove stvari, uslovi isporuke i snabdevanja toplotnom energijom, u ovom području prava i obaveza proizvođača, distributera, snabdevača i krajnjih kupaca toplotne energije. Mislimo da za nas nije prihvatljivo obrazloženje da se to nalazi u nekom drugom članu ovog zakona. Smatramo da su ovo važne stvari koje građani treba da znaju kako bi znali koja su im prava i obaveze, ali isto tako i šta mogu da očekuju na osnovu onoga što plaćaju kada stupe u ugovorni odnos sa nekim distributerom toplotne energije. Znači, da znaju koja su njihova prava, koje su obaveze tog distributera, kakav kvalitet, u koje vreme i svi ovi drugi parametri koji su važni za građane i ne vidimo razlog da se to ne nađe u ovom članu i onda da to bude po obavezi zakona javno objavljeno u javnim glasilima lokalnih samouprava i na internet stranici distributera toplotne energije.
Predsedavajući
Reč ima ministar Antić.
Kolega Đurišiću, vi ste podneli, odnosno vaši poslanici su podneli amandman na član 361. i u tom članu 361. su predvideli maltene istu, identičnu formulaciju kao što je ova formulacija u članu 358. Mi smo je prihvatili kao amandman vaše poslaničke grupe u članu 361. Tako da smo stali na stanovište da ne treba isti tekst da se nalazi u dva člana i molim da se tu razumemo. Mislim, mi smo generalno prihvatili tu primedbu iz vaše poslaničke grupe i samo smo je mi prepoznali da je bolje da se nalazi u 361.
-
Čomić Gordana i Martinović Vesna · 4 govora naizmenično · 10. septembar 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicimaCela razmena, od reči do reči
Aleksandra Jerkov je podnela amandman koji se tiče izmena u članu 36. stav 2. osnovnog teksta Zakona o državnim službenicima. Po predlogu i ideji predlagača, taj novi stav 2. koji će se menjati glasio bi – za rad na poslovima u zvanju višeg savetnika državni službenik mora da ima visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje sedam godina radnog iskustva u struci. Znajući kako je težak i odgovoran posao u državnoj upravi, koleginica Aleksandra Jerkov je dodala da za rad na poslovima treba da bude i znanje engleskog jezika i znanje rada na računaru. Obrazloženje da to može da se ustanovi konkursom, podzakonskim aktima nije dovoljno dobro, a nema nikakvog razloga da, ukoliko smo svi zaista privrženi evropskim integracijama, to ne napišemo i ljudima koji će se mnogo više od bilo kog političara baviti evropskim integracijama. Ako je ovo opaska koja može biti sklonjena time da će Vlada naći drugih načina da obezbedi da državni službenik ima znanja engleskog jezika i znanja rada na računaru, to bi samo više pokazivalo tvrdoglavost, znači, da isto mislimo, da on ili ona moraju da znaju engleski i moraju da znaju da koriste računar, ali da nećemo da to piše u zakonu. Mislim da je zajednička korist da se ovaj amandman prihvati.
Predsedavajući
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Vesna Martinović, Dejan Nikolić, Dragan Šutanovac i Balša Božović. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.
Kad predlogom zakona definišemo koji su sve uslovi u pogledu vrste i stepena stručne spreme neophodni za rad na poslovima savetnika, višeg, samostalnog, mlađeg savetnika, saradnika i ljudi na položaju, a to se upravo čini članovima od 3, pa zaključno sa 9. članom, ne vidim nijedan razlog da ako se već to čini Predlogom zakona, da ako se definiše vrsta i stepen stručne spreme, da se ne definišu i posebni uslovi koje smatramo značajnim za rad na ovim radnim mestima u državnoj upravi. Govorimo o nečemu što predstavlja osnov ili podrazumeva elementarnu pismenost u 21. veku, a to je poznavanje engleskog jezika i rada na računaru. Koliko je to važno, naročito u postupku procesa pridruživanja EU, koji podrazumeva svakodnevne kontakte državne uprave sa ovlašćenim predstavnicima i državnim organima, telima EU, bitno je, između ostalog, i zato što nosioci najviših državnih funkcija, kao što sam rekla, ne znaju engleski jezik. Nužno je da makar u stručnim službama postoji neko ko će razumeti šta se od Republike Srbije u procesu pridruživanja traži i šta treba ubuduće raditi. Hvala.
Predsedavajući
Narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković podneo je amandman na čl. 3, 4, 5, 6, 9. i 25. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.VLADIMIR MARINKOVIĆ: Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da smo juče završili raspravu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i da je gotovo izvesno da će parlament izglasati većinu tih izmena i dopuna, u okviru kojih je i uvođenje master strukovnih studija na visokim strukovnim školama, mi smo želeli da, naravno, planiramo unapred, da uštedimo i da pokušamo da se državi uštedi i vreme i novac, pošto u ovim članovima koje je predsedavajući naveo master strukovne studije se ne pominju. Naravno, ne mogu se ni pominjati jer zakon još uvek nije izglasan, ali je gotovo izvesno da ćemo izglasati i da će taj nivo studija biti involviran u naše visoko obrazovanje već sigurno tokom 2015/2016. školske godine. Naš predlog je bio da taj aspekt pokrijemo tako što ćemo, u skladu sa važećim Zakonom o visokom obrazovanju, da navedemo, umesto master akademskih, specijalističkih akademskih studija, specijalističkih strukovnih studija, da ih objedinimo u drugi stepen visokog obrazovanja, što se pojavljuje kao dodatak diplomi koji je veoma važan i neodvojiv deo kada studenti diplomiraju i stiču uslove za dobijanje određenog zvanja. Na taj način bi izbegli da 2016. godine moramo da radimo izmene i dopune Zakona o državnim službenicima, pošto će tada generacije studenata studirati i završavati studije na master strukovnim studijama. Kada to završe, neće imati svoje mesto u okviru tog zakona i onda ćemo zasigurno morati da vršimo izmene i dopune zakona u skladu sa tim. Na ovaj način, mi iz SDPS smo smatrali da je moguće da pokrijemo celokupni drugi stepen visokog obrazovanja, a u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i onako kako dodatak diplomi, koji je neodvojivi deo procesa završetka studija, prvog i drugog, naravno, stepena, nalaže i definiše. Hvala.
Predsedavajući
Narodni poslanik Ljiljana Nestorović podnela je amandman na članove 3, 4, 5, 6, 9. i 25. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.
Aleksandra Jerkov je podnela amandman kojim se briše član 2, a kojim se menja i navode master akademske studije, specijalističke akademske studije itd. Zbog toga što su izmene i uvođenje mastera strukovnih studija u toku. Obrazloženje da treba vremena da neko ko po novom zakonu, kad i ako bude usvojen, zaista stekne zvanje mastera strukovnih studija je razumno, jer će mu trebati neke godine, mada ima primera iz života kada ne treba puno godina da steknete zvanje, ali dobro, to su izuzeci. Izostanak njegovog ili njenog prava da nakon stečenog zvanja mastera strukovnih studija, protiv čijeg je uvođenja narodna poslanica Aleksandra Jerkov i stručna javnost koja je bila na javnom slušanju, prosto nema smisla. Ne bih volela da se ponovo pojavi sugestija da može doći do jezičke redakcije, pa da se u ovom članu, nakon usvajanja zakona o visokom obrazovanju, prosto uvede master strukovnih studija. Molim vas da to ne radite. Ima nas poslanika koji čitaju objavljene tekstove zakona u Službenom glasniku, baš iz tog razloga da se poštuje procedura donošenja propisa, jer procedura je kultura i obrnuto. Hvala vam.
Predsedavajući
Zahvaljujem, gospođo Čomić. Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Ne) Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Vesna Martinović, Dejan Nikolić, Dragan Šutanovac i Balša Božović. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.
Kao što sam prilikom obrazlaganja prethodnog amandmana sa istovetnom sadržinom rekla, znanje engleskog jezika i rada na računaru su obrazovni standard u 21. veku. Danas kada pogledate konkurse i oglase za slobodna radna mesta, videćete da su i za mesta poslovnih sekretarica neophodni znanje engleskog jezika i rada na računaru, osim ukoliko imamo posla sa grand i ostalim balerinama. Jako je važno da u državnoj upravi u 21. veku, osim uslova koji se tiču vrste i stepena stručne spreme, budu zakonom predviđeni znanje engleskog jezika i rad na računaru. Ne samo zbog procesa pridruživanja EU, već i zbog toga što je važno da imamo modernu, profesionalnu i obrazovanu državnu upravu u kojoj će politika imati sve manje mesta, a sve više stručnost, znanje i sposobnost. Hvala.
-
Martinović Vesna i Selaković Nikola · 4 govora naizmenično · 31. avgust 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisaCela razmena, od reči do reči
Zahvaljujem. Moj amandman se nekako nadovezuje logički na prethodnu diskusiju povodom amandmana koleginice Gordane Čomić. Uvažavajući sve ovo što smo u okviru prethodne rasprave čuli, uvažavajući potrebu i realnu mogućnost da u nekim situacijama javni beležnik mora da odbije da izvrši overu, ako je toliko uveren u ispravnost svog uverenja predlažem da o tome onda donese pravni akt o odbijanju overe. Ne možemo, ovo o čemu smo u okviru prethodne rasprave govorili, onog podnosioca isprave koji se obraća javnom beležniku prepustiti samo proceni, arbitrarnoj proceni beležnika da li je nešto za overu ili nije. Ako javni beležnik ima uverenje da nešto ne treba da overi on o tome treba da donese akt na koji podnosilac zahteva mora da ima pravo žalbe. Ne možemo ga ostaviti nezaštićenog u pravnom sistemu i prepustiti ga samovolji javnog beležnika i oceni da li nešto ispunjava ili ne ispunjava uslove za overu. U prilog ovome o čemu govori moj amandman je i Zakon o upravnom postupku, klauzula o overi je jedna vrsta potvrde koju u smislu Zakona o upravnom postupku izdaje javni beležnik. Ako iz nekog razloga koje javni beležnik smatra opravdanim, bez obzira da li su oni zaista i opravdani, on je onda u smislu Zakona o upravnom postupku dužan da donese akt o odbijanju overe na koji podnosilac zahteva mora da ima pravo žalbe. S druge strane, na osnovu čega će podnosilac zahteva u nekom disciplinskom postupku protiv javnog beležnika sudskom itd. dokazati da mu je odbijena overa? Ako nema akt o odbijanju overe teško da će uopšte moći da dokaže i pronađe svedoke koji bi bili u stanju, imali dovoljno smelosti i hrabrosti da svedoče protiv, kako je jedan od prethodnih govornika rekao, najvažnijeg temelja u pravosuđu, a to je javni beležnik. Ne bih se mnogo oslanjala na to da li se javnom beležniku isplati ili se ne isplati da nešto overava. Mislim da je vrlo korektno obavezati javnog beležnika, da ako je procenio da nešto ne ispunjava uslov za overu, da to u pisanoj formi, u formi pravnog akta na koji postoji mogućnost žalbe da to i iskaže. Jako mi je žao inače što Vlada ovakav amandman nije prihvatila. Hvala.
Predsedavajući
Zahvaljujem se, gospođo Martinović. Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Gordana Čomić. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dubravka Filipovski i Zlata Đerić. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Pozivam gospodina ministra da se izjasni po ovom amandmanu. Da, ali formalno treba i vi da prihvatite.
Uvaženi predsedavajući, mislim da je tehnička greška. Vlada je u svom mišljenju koje je dostavila prihvatila taj amandman i on je samim tim postao sastavni deo zakona.
Predsedavajući
Izvinjavam se, greška ovde u službi. Izvinjavam se, u redu je. Reč ima po amandmanu narodna poslanica Gordana Čomić.GORDANA ČOMIĆ: Zahvaljujem. Razumem da se ne prihvati amandman, razumem i da ne radi elektronska jedinica ali, mislim, ipak… Ja sam želela da iskoristim dva minuta po amandmanu na član 11, ali nismo sve stigli u poslednjoj sekundi prijava i predsedavajući, tako da nemam više prava da koristim, a ovo vreme koje koristim za objašnjavanje je od poslaničke grupe. Hvala vam.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović i mr Aleksandara Jerkov. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite.
Zahvaljujem se. Dakle, kao i kod prethodnog amandmana mislim da je važno obavezati javnog beležnika da u svim ovim slučajevima koji su zakonom propisani kao zakonski razlozi za odbijanje overe, postoji obaveza javnog beležnika da o odbijanju overe donese akt o odbijanju. To ne samo da nalaže i pravna logika i zaštita građanina koji se javnom beležniku obraća, to nalaže i Zakon o upravnom postupku koji kaže da klauzula o overavanju ima tretman potvrde u smislu Zakona o upravnom postupku i da organ koji odbija izdavanje potvrde treba o tome da donese akt u kojem će navesti, između ostalog i razloge za odbijanje overe, dokaze na osnovu kojih je utvrdio da postoje razlozi za odbijanje, kao i pravnu pouku o tome kome, u kom roku podnosilac zahteva može da se obrati radi zaštite svog prava na overu. Mislim da je odbijanje ovakvog amandmana vrlo štetno. Ne samo za rad javnih beležnika, već pre svega zbog građana koji će se obraćati javnim beležnicima i rizikovati mogućnost da usmeno budu obavešteni o tome da će njihov zahtev za overu biti odbijen, a da pritom nemaju nikakav pisan dokaz o tome da su se javnom beležniku obraćali da je on ocenio da uslovi za overu nisu ispunjeni i da nemaju mogućnost da u daljem žalbenom postupku ostvaruju zaštitu svojih prava. Jako mi je žao što Vlada uprkos ovim vrlo racionalnim razlozima nije prihvatila ovaj amandman.
Predsedavajući
Zahvaljujem, gospođo Martinović. Na član 12. amandman je na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Pozivam gospodina ministra da se izjasni o ovom amandmanu. Izvolite.
Prihvata se amandman Odbora.
-
Stefanović Borislav i Martinović Aleksandar · 4 govora naizmenično · 30. avgust 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštitiCela razmena, od reči do reči
Ne znam u kom drugom osnovu mogu poslanici većine da govore nego u tom, ali isto tako morao sam da reagujem zato što, da obavestim kolegu i kolege, da opozicija ne služi da obraduje vlast ili da je čini radosnom, već naprotiv, i to ćemo raditi vrlo temeljno i studiozno, budite sigurni u to. Neću da se vadim onim starim žalopojkama kako DS nikada nije vodila zdravstvo u Srbiji, ali ću vam reći i to da ćemo učiniti sve što, ministar to sigurno zna, da stvari koje postoje u našem zdravstvu sada i u poslednje dve godine iznesemo pred javnost i učinimo sve da se te greške isprave. Nadam se u saradnji sa nadležnim ministrom i ljudima koji vode sistem. Na primer, da direktor Kliničkog centra se operiše u Srbiji, koga su naprednjaci postavili, a ne da ide u inostranstvo. Na primer, da se proveri detaljno ko se bavi nabavkama lekova u ovoj zemlji i po kojim vezama i vezicama to radi. Na primer, da vidimo zašto u Kliničkom centru ima 200 mašina za kucanje koje neko za velike pare obnavlja svakih mesec dana i na taj način uzima ogromne državne pare. Na primer, da vidimo zašto ste 250 miliona evra oduzeli od zdravstva ove godine u budžetu. To su stvari koje ćemo mi tražiti da se ispitaju, a ne paušalno da neko ustane i kaže – jako sam razočaran. Bićete razočarani što se tiče DS. Hvala.
Predsedavajući
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, da podsetim kolege iz DS da oni i dan-danas upravljaju jednim delom zdravstvenog sistema na teritoriji AP Vojvodine, gde imate slučaj da se iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine koriste sredstva za renoviranje seoskih ambulanti, pa se onda vrednost ugovora naduva pet puta tako da se uzimaju masne provizije. Da vam ne spominjem slučaj renoviranja Kliničkog centra Vojvodine i mnoge druge slučajeve koji su se dešavali a koji predstavljaju najdrastičniju moguću zloupotrebu zakona u oblasti zdravstvenog sistema na teritoriji AP Vojvodine, koja se na veliku žalost građana koji žive u Vojvodini dešava i dan-danas. Danas DS pokušava da očuva svoje privilegije i svoje pozicije u AP Vojvodini iako je činjenica, iako je to deo političke faktografije da DS jedva da uživa podršku 6% građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine, ali ne daju vlast ni za živu glavu. Nedajbože da neko uđe u papire Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, da neko uđe u papire Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, pa da vidite koliko tamo ima zloupotreba, koliko tamo ima kršenja zakona i koliko tamo ima situacija da je novac poreskih obveznika, građana koji žive na teritorij AP Vojvodine umesto da je otišao zaista u renoviranje domova zdravlja, bolnica, kliničkih centara itd. u stvari završavao u crnim fondovima DS u svrhu finansiranja izbornih kampanja.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, pravo na repliku.
Radi informisanja kolega, a i prethodnog govornika, MUP Republike Srbije, policija u svim tim fondovima sedi već dve godine i pokušava da pronađe to o čemu kolega govori. Ali, da ne bi sada ulazili u to, pošto su za to, kako se to lepo naziva, nadležne službe, moram samo da kažem da nije zgodno kada dve i nešto godine pričate, pričate, pričate – uradićemo, istražićemo, rešićemo, a nikako da to počnete da radite. Ono što je sigurno, što vam ja mogu obećati je kada tih šest, po šest, po šest malo naraste, a hoće, a vama kada opadne ta podrška šest, po šest, po šest, a hoće, onda mi nećemo pričati nego ćemo da uradimo, pa ćemo podneti građanima izveštaj ko je krao, gde je krao i ko zbog toga ide u zatvor. Mislim da je to fer i pošteno. Prema tome, mislim da vam je to već toliko providno postalo, ta priča, zato što se građani smeju jer nikako da vide sve te silne zloupotrebe i ljude koji krše zakon da odgovaraju zbog toga. Kao čovek i kao neko ko je građanin u ovoj državi i kao neko ko je demokrata voleo bih da se to desi. Ko god je kršio zakon treba da odgovara po zakonu i treba da snosi posledice za svoje činjenje i nečinjenje kojim je izazvao određeno krivično delo. Međutim, nemojte da pričate a da prethodno niste informisani da dve godine specijalni policijski timovi detaljno istražuju sve te institucije i fondove koje ste spomenuli. Informišite se kod ministra Stefanovića. Pitajte njega. On to najbolje zna i siguran sam da će potvrditi moje reči. PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Vreme. Reč ima Aleksandar Martinović, pravo na repliku.
Samo bih hteo da podsetim kolegu da nisu specijalni policijski timovi ti koji će da donose presude. Dakle, oni pripremaju materijal za sudski postupak, a konačnu reč o tome da li su pojedinci iz DS činili zloupotrebe ili ne reći će nadležni sudovi. Ono što je za građane koji žive u Vojvodini jako bitno je da odgovorite na pitanje, ako ste sve radili u skladu sa zakonom, ako ste zaista unapredili život građana Vojvodine u periodu od 2000. do 2014. godine, zašto se onda DS tako dramatično plaši izbora na teritoriji AP Vojvodine? Ako ste sve sjajno radili, ako nije bilo zloupotreba, ako ja lažem da je Fond za kapitalna ulaganja služio kao protočni bojler za finansiranje izborne kampanje DS, ako je sve bilo u redu sa Razvojnom bankom Vojvodine, ako je sve bilo u redu sa renoviranjem zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Vojvodine, zašto se onda plašite izbora? Izađite na izbore sa svim tim vašim sjajnim rezultatima i dokažite da ste bolji od SNS. Da sam na vašem mestu ja bih tako uradio - bolji sam od SNS, naprednjaci lažu, nismo ništa ukrali, poštovali smo zakon, idemo na izbore, idemo da ih pobedimo. Ne, sve smo super radili, sve je odlično, nema nikakvih zloupotreba, a nemojte molim vas do kraja naših političkih karijera da se raspisuju izbori za poslanike u AP Vojvodini. To je vaša politička filozofija.
-
Babić Zoran i Stefanović Borislav · 4 govora naizmenično · 1. avgust 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o javnom informisanju i medijimaCela razmena, od reči do reči
Gospođo predsednice, u velikoj sam dilemi. Nadam se da ćete vi, ostale kolege i gospodin ministar da mi pomognete. Da li je prethodni govornik juče u vremenu od 16 do 19 časova, kada je bio prisutan premijer Vlade gospodin Vučić, imao autocenzuru pa nije smeo da uđe u salu ili je imao strah od premijera, jer nije govorio ni pre, a ne govori ni sada, snagom argumenata, već snagom mržnje? Snagom mržnje koja ne bira sredstva pa zadire u privatne kompanije i privatne firme, i to mu daje pravo, nekad demokratsko pravo. Ne razumem kako može privatna firma da se naziva režimskom firmom i kako može jedan narodni poslanik da zadire u to ko će u privatnoj firmi raditi ili neće raditi? Drugo pravo koje je prekršeno jeste to što se svi novinari, koji obavljaju jedno časno, teško i opasno zanimanje, ne samo na ovim prostorima nego bilo gde na kugli zemaljskoj, nazivaju kukavicama. To je sramotno, to je strašno. Naročito od onog čoveka koji nije definisao da li ima autocenzuru ili ima strah, jer nema argumente. U svakom slučaju, u jučerašnjem danu, od 16 do 19 sati, kada su premijer i cela Vlada ovde odgovarali i mogli da odgovore na ovakve besmislice i optužbe, kod gospodina Stefanovića je radila autocenzura. Ili je to bio strah? Tako da bih vas zamolio, i vas i sve prisutne, da mi odgovorite šta je na delu kod gospodina Stefanovića?
Predsedavajući
Bolje da odgovori narodni poslanik Borislav Stefanović.
Ovo je replika, da znate. Ovo je jedna od onih situacija kada bi trebalo da se ja ovde nekome pravdam, što naravno neću učiniti. Ali ću vam dati za pravo da mislite šta god hoćete. Zaista, bez želje da ulazim u neku svađu. Što se mene tiče, vi, gospodo, samo mislite da smo mi puni straha, da smo autocenzurisani, da ne smemo. Znate, ima jedan narodski izraz, kolokvijalni, bez uvrede bilo kome – baš mi se gaće tresu od Aleksandra Vučića. Stvarno, toliko sam se uplašio… (Predsednik: Meni se obraćajte. Hvala.) Inače sam poznat po tome da se bojim njega i njegovih poteza. Ali, imam poštovanje prema instituciji premijera. (Predsednik: Nije lepo ovo što ste rekli.) Nije lepo ni ono što je gospodin Vučić juče optužio Albance da moraju da plaćaju struju. (Predsednik: Moraju svi građani Srbije da plaćaju struju. Ovo je već uvreda za Skupštinu.) Ako mi dozvolite da nastavim... (Predsednik: Apsolutno, ali moram da reagujem. Poslanik me iz prve klupe gleda sa neodobravanjem.) Moraju svi građani da plaćaju struju, gospođo predsednice, ali je to malo nezgodno iskorišćeno, sećate se rasprave, zbog toga što ... Molim vas, sačuvajte reakcije za vaše organe. Dakle, nezgodno je kada to govori čovek koji po 15 meseci nije plaćao komunalije. To je malo nezgodno, razumete? Ali, dobro. Moram da kažem još jednu stvar. Demokratska stranka ne želi da učestvuje u nečemu što je narušavanje ugleda Skupštine i Vlade. Čuo sam da je bio neki čovek koji je vikao na ljude, da se bahato ponašao. Prosto ne mogu da verujem da ste i vi kao predsednica to dozvolili, a znam da meni ne biste. (Predsednik: Ništa mi nije jasno, da li vi meni replicirate ili gospodinu Babiću?) Rekli ste da moram u vas da gledam, što ja činim. (Predsednik: Nisam ja, nego poslanik iz prve klupe, jedan od ...) Izvinite, molim vas, vi ste rekli pre pet minuta da tražite još jednom od svih poslanika da se ne obraćaju jedni drugima nego vama. (Predsednik: Da, ali baš mene spominjete a niste tražili repliku na mene.) Zar ja ne smem da vas pitam kao predsednika Skupštine? (Predsednik: Sama sebi da dam reč ne mogu.) To nije cilj, ja vas pitam retorički. To shvatate.
Predsedavajući
Inače, prošle su dve minute i 32 sekunde, replicirali ste i meni, i Babiću i ne znam više kome. Puno vam hvala, sigurno ćete dobiti reč ako to bude bilo potrebno. Znači, repliku je izazvao Borko Stefanović, odgovorio mu je Babić, onda je Borko Stefanović odgovorio. Reč ima Zoran Babić. Bez ljutnje, rekli smo – ko izazove, s onim drugim se završava, pa pazite. Izvolite.
Zahvaljujem se na odgovoru. Potvrđeno je da autocenzure nema, ali da postoji strah zbog nemanja argumenata i zbog toga se radije bira neki ćošak ove skupštine, što mračniji i što dalji od ove sale, iz kojeg može da se tvituje, može da se procenjuje da li se neko ponaša bahato ili se ne ponaša bahato. Odatle, iz tog ćoška, iz te pomrčine, znate kako su neki poslanici hrabri? Znate kako, kad stanu pred ogledalo pa kažu – ne da ću da mu kažem, ma svašta bih mu ja rekao, ma ne bi mogao da mi odgovori. Ali, pomrčina. Tu se ne vodi debata. Zavučeni u mišju rupu, zato što se izriču neke stvari koje nemaju veze sa istinom, nemaju veze sa realnošću. A onda kada možemo da debatujemo u ovoj sali, totalno demokratski, bez ikakvih ograničenja... I, to je jučerašnja debata pokazala, ostali smo sinoć do 23.30; ja sam zahvalan podnosiocima amandmana što su nam omogućili da tako dugo debatujemo o dobrim zakonima, i današnjim podnosiocima amandmana, jer ćemo i danas moći da debatujemo. Srpska napredna stranka ima i volje i snage da debatuje na pravom mestu, a ne ispred ogledala, u pomrčini, izigravajući mnogo većeg i značajnijeg nego što jeste. Poručujem gospodinu Stefanoviću – doći će i naredni poslednji četvrtak u mesecu, baš onako kako ide po Poslovniku. Biće ponovo ovde Vlada. Cela Vlada je sinoć bila u parlamentu, a Poslaničke grupe DS nije bilo. Verovatno su vežbali pred nekim ogledalima kako bi oni to pitali, samo da imaju pravo. (Predsednik: Bila je Gordana Čomić, nemojte, molim vas.) Izvinjavam se gospođi Čomić, zaista. Ali, to nije put, to nije pravac. Tako da, hvala vam na odgovoru što nije bilo autocenzure, zato što autocenzure nema… (Predsednik: Vreme.) … ali straha zbog nepostojanja argumenata ima.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima Borislav Stefanović, pomenut je. Izvolite.
Zaista nema potrebe za takvim rečima. Gospodine Babiću… (Predsednik: Nemojte, molim vas. Rekli smo da se nećemo obraćati direktno. Ja pokušavam, ali nikako da upamte. Ali, neću da vas kaznim. Izvolite.) Hvala. I vi i ja i svi poslanici su svesni da Poslovnik, koji jeste pisala Demokratska stranka i koji ima značajnih nedostataka (naročito kad neko misli da će večno biti na vlasti a onda ode u opoziciju, što će se i vama desiti), dakle, u toj situaciji, taj poslovnik izuzetno jasno, precizno i u velikom obimu štiti predsednika Vlade da može da govori koliko god hoće, bez bilo kakvih ograničenja. To je činjenica. Prema tome, i gospodin koji je govorio, i ja i vi znamo da kada gospodin predsednik Vlade uzme reč, može da govori koliko god hoće i da niko ne može da mu odgovori. Što se tiče budžaka, pomrčine, ogledala, na to neću odgovarati, osim što ću i ovaj put pozvati javno bilo koga od njih, ali prvog i najvećeg i najvažnijeg, a to je gospodin Vučić, neka bira koju god hoće televiziju, kada god hoće…
-
Marjanović Vesna i Tasovac Ivan · 4 govora naizmenično · 1. avgust 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o javnim medijskim servisimaCela razmena, od reči do reči
Hvala, predsednice. Smatram zaista neprihvatljivim da se izbor programskog saveta RTS i RTV obavlja na način na koji je to sada predviđeno. Još uvek važećim zakonom postojala je drugačija procedura. Ovim izmenama je došlo do promene, prvo u toliko što više nema narodnih poslanika u sastavu Programskog odbora što mislim da je prihvatljivo, ali ono što smatram u krajnjoj liniji neobičnim i neprihvatljivim, a nakon mišljenja Vlade sam zaista iznenađena, a to je da se Narodna skupština po prvi put nalazi u ulozi predlagača, da izbornu funkciju vrši Upravni odbor jedne javne institucije, u ovom slučaju javnog servisa. Dakle, ako Skupština kao nosilac suvereniteta ima izbornu funkciju, bira Vladu, bira sudije, bira tužioce, a ne može da bira članove Programskog odbora, a obrazloženje Vlade je da bi to uticalo na njihovu samostalnost, pa, nema veće garancije samostalnosti nego kada vas izabere Skupština. Dakle, Upravni odbor će moći da smeni članove Programskog odbora kad god bude želeo. Valjda treba da budu samostalni upravo u odnosu na upravne organe javnog servisa. Dakle, molila bih, mene čudi da je Ustavni odbor ovo prihvatio, ali molila bih predlagača da nam objasne tu logiku. Očekivala sam drugačije obrazloženje neko, zbog razloga efikasnosti ili nečeg drugog, ali samostalnost članova programskog odbora je sada mnogo više upitna nego da ih bira Narodna skupština Republike Srbije.
Predsedavajući
Reč ima ministar.
Kada bira, dakle, Upravni odbor on je i odgovoran za kvalitet programa. Ovde bi mogli da dođemo u situaciju da sa čisto stručne strane Skupština postane odgovorna za kvalitet programa jednog od javnih servisa. Ovde da bi se jasno videlo gde je odgovornost, znači, to je bio osnovni razlog. Ne znam da li sam bio dovoljno jasan.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Vesna Marjanović.
Ne, i dalje to ne razumem, zbog toga što je Programski savet predviđen da daje nezavisno mišljenje o kvalitetu programa RTS ili RTV. U ovom slučaju, mi ćemo imati Upravni odbor koji će da nameće svoje mišljenje Programskom odboru. Dakle, vi ste, možda ne vi lično, znam da niste vi pisali obrazloženje, ali Vlada je dala kao obrazloženje da je razlog zašto je to tako, da se obezbedi njihova samostalnost. Hoću da kažem da oni apsolutno neće biti samostalni na ovaj način. Prosto mislim da u praksi nije poznato, kažem vam, nije Skupština odgovorna ni za presude sudija, a mi biramo sudije. Dakle, neprihvatljivo mi je da Skupština može da bira sudije, vas kao ministre, a ne može Programski odbor, da im time upravo garantuje samostalnost da nezavisno mogu da odlučuju o programu RTS i da daju jedno mišljenje koje bi unapredilo taj program. Oni upravo treba da nadograde ono što predlažu upravni organi RTS. Znate, mi biramo i Zaštitnika građana. Dakle, zaista tu ne vidim logiku.
Predsedavajući
Reč ima ministar. Izvolite.
Samo da pojasnim, dakle, Narodna skupština predlaže 30 ljudi, 30 kandidata za članove Programskog saveta, a onda Upravni odbor, znači, od tih 30 bira 15. Samo ako nije problem, dakle – nadležni odbor Skupštine predlaže Upravnom odboru listu od 30 kandidata za članove Programskog saveta koji odražava teritorijalnu, nacionalnu, versku, polnu i drugu strukturu stanovništva.
-
Živković Zoran i Babić Zoran · 4 govora naizmenično · 31. jul 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o privatizacijiCela razmena, od reči do reči
Hvala lepo. Naravno, ovde je amandman – da se briše. Naravno da je naša intencija da se brisanjem svih članova ovog zakona ukaže na to da je postojeći zakon bio sasvim dovoljan pravni okvir za okončanje procesa privatizacije u slučaju da je sprovođen dosledno, to znači zakonito i bez izuzetaka, i da su sprečene sve kriminalne radnje koje su se dešavale u ovom procesu, posebno od polovine 2004. godine do današnjeg dana. Agencija za sprečavanje pranja novca postoji od 2001. ili 2002. godine; osnovana je u ovom domu kada je ovde bio savezni parlament, učestvovao sam u tome, tako da su svi ti mehanizmi zaštite bili mogući i po starom zakonu. Ono što je interesantno, to su obrazloženja, na koja sam malopre ukazao, kojima se odbijaju naši amandmani. Kao što su naši amandmani praktično vrlo slični, samo se razlikuje redni broj člana, sva obrazloženja su ista. Jedan deo tog obrazloženja Vlade zašto se odbijaju naši amandmani glasi: „Ideja Predloga zakona je da se predloženi modeli i mere primenjuju samo kod preduzeća sa održivim poslovanjem.“ U ovim definicijama u članu 2. ne piše šta je održivo poslovanje. Ko ocenjuje, po kojoj metodologiji, po kom standardu šta je održivo poslovanje, a šta nije? To je takođe dobar uslov da se ovaj zakon koristi kao osnova za korupciju. Ne mislim da je to namera ministra i vas koji sedite pored njega, ali vam ukazujem da se tu javlja velika mogućnost za korupciju i kriminal. Nastaviću sa ovim obrazloženjem kasnije.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu. Izvolite.
Da, po amandmanu, naravno. Ovaj član 13. čije se brisanje amandmanom traži ima četiri stava. Prvi od ta četiri stava je, mislim, najvažniji i voleo bih... Pretpostavljam da je mišljenje predlagača ovog amandmana da se izbriše i ovaj prvi stav greška, jer drugačije bi bilo veoma loše. A to je: „Agencija pre zaključenja ugovora pribavlja od nadležne organizacije za sprečavanje pranja novca mišljenje o nepostojanju smetnji na strani kupca, odnosno strateškog investitora za zaključenje ugovora.“ Da li predlagač smatra da svako sa torbom novca, stečenog možda na loš način, možda preprodajom narkotika, možda otmicama, videli smo šta je sve bilo u prošlosti, na takav način, brisanjem celog ovog člana, a na taj način i prvog stava, da svako ko dođe sa torbom novca stečenog od kriminala, stečenog od trgovine narkoticima, može da dođe i da kupuje po Srbiji, da legalizuje svoj novac? Mislim da je prošlo vreme kada je Šarić kupovao imovinu po Vojvodini, a da ga niko ništa nije pitao i da je bio uvaženi gospodin investitor. Ne bih voleo da se ovakvim amandmanom vraćamo na to vreme, jer brisanje člana 13. i prvog stava člana 13. ja ne mogu nikako drugačije da protumačim osim da predlagač ovog amandmana želi drugačije. Predlagač zakona kaže – mora da se utvrdi postojanje, odnosno potvrda o poreklu novca, da li postoji bilo kakva smetnja oko pranja novca. A predlagač amandmana kaže – ne, ne treba nam to, hajde da narko-dileri malo kupuju, hajde da neko drugi ko je stekao kapital na neki drugi način... Zbog toga mislim da je predlagač amandmana greškom podneo ovaj amandman. Možemo da diskutujemo i o drugom, i o trećem i o četvrtom stavu, ali mislim da niko ne može da stavi znak pitanja na taj prvi stav, jer kada neko predloži brisanje, ja samo mogu da protumačim na način da nam ta potvrda o poreklu novca nije potrebna. Mislim da je potrebna i zbog toga pozivam predlagača amandmana da ovaj amandman povuče.
Predsedavajući
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.
Mislim da je ovo još jedno u nizu namerno pogrešnih tumačenja. Naravno da nije cilj da se omogući pranje novca u Srbiji. Ponavljam, bio sam u Saveznoj vladi koja je predložila Zakon o sprečavanju pranja novca i formirala Komisiju za sprečavanje pranja novca. Po tom zakonu i u radu te komisije postoje svi zakonski osnovi da se spreči pranje novca u Srbiji. Zašto to nije sprečeno, to je pitanje za one koji su to dozvoljavali. Ja čekam da se borba protiv kriminala, koja je obećana pre dve godine, intenzivna, koju ja zastupam ceo svoj život, posebno me raduje što je to intenzivirano, bar na rečima, u poslednje dve godine... Da dođemo do jednog primera i da vidimo u zatvoru nekoga ko je kriv za neku lošu privatizaciju, za pranje novca ili za bilo kakvu zloupotrebu. Ja sam jedan od najzainteresovanijih za to, jer je njihovim radom od 2004. godine naovamo kompromitovano ono zbog čega sam ja ušao u politiku i ono za šta su se borili mnogi ljudi koji su dali svoj život za ostvarivanje te politike, kompromitovano je ono za šta su se borili ljudi, za te svetle ciljeve, 5. oktobra. Ja imam najveći interes da oni koji su kompromitovali sve te ideale i sve te ciljeve što pre budu iza brave. Moj povratak u politiku ima za cilj i to. Hvala vam.
Predsedavajući
Hvala. Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
Pretpostavljam da su ove reči predlagača amandmana potvrda mojih prethodnih reči i da znače da se ovaj amandman povlači, jer nisam čuo nijedan argument zbog čega u zakonu ne bi trebalo da piše da Agencija pre zaključenja ugovora pribavlja od nadležne organizacije za sprečavanje pranja novca mišljenje o nepostojanju istog takvog dela. Što se tiče borbe protiv kriminala i korupcije, ona je sve samo ne na rečima u protekle dve godine, zato što su i relevantne međunarodne organizacije našu zemlju svrstale 2012. godine na 86. mesto po borbi protiv kriminala i korupcije (poslednji u Evropi, među poslednjima u svetu), a 2014. godine napredovali smo 14 mesta i sada smo 72. Ali, ono što nećete čuti od mene, nećete čuti ni od jednog čoveka koji se odgovorno bavi politikom, to je – slanje iza brave. Iza brave ne šalje politika, iza brave ne šalju narodni poslanici. Nije ovo sudnica. Niti sudimo, niti branimo bilo koga. Ja se neću mešati u pravosudne i istražne organe naše države zato što na tako nešto politika nema pravo. Ja u to verujem. Ono što je politika donela, ono što je Srpska napredna stranka donela, ono što je gospodin Aleksandar Vučić doneo jeste politika nulte tolerancije za kriminal i korupciju i da u toj borbi protiv kriminala i korupcije zaštićenih nema, ma koliko novca imali, ma koliko bili, ili se vratili, da li su u politici ili koju člansku kartu imali. To je politika Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, kao i da svako radi svoj posao. A na te istrage, koje su bar u 24 sporne privatizacije završene, istrage, sudski procesi, niti imam pravo, niti ću uticati.
-
Jovičić Aleksandar i Živković Zoran · 4 govora naizmenično · 31. jul 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o privatizacijiCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, ovo je ključan zakon, kao što smo rekli, za spas naše privrede, da konačno steknemo uslove za ekonomski razvoj. Istina je da svi poslanici mogu podneti sijaset amandmana i da o njima možemo raspravljati. Konkretno, što se tiče ovog amandmana i samog predlagača, čuo sam ovde divne stvari, i zaista vam čestitam što se zalažete da konačno oni koji su odgovorni za neuspele privatizacije dođu tamo gde im je mesto, da odgovaraju za to. Drago mi je što ste vi borac, iskreni borac za zdraviju srpsku ekonomiju. Ali, nije mi jasno kako ste bili na listi tih koji su odgovorni za te privatizacije. Da li je to bio samo trenutak u kome ste hteli da uđete u ovaj parlament? Jer, govorite da se borite za srpsku ekonomiju i za to da konačno odgovaraju oni koji su je upropastili, a znamo ko je u većinskom delu odgovoran za to, a posle odete na njihovu listu i uđete u ovaj parlament. Trebalo je možda da idete kao nova stranka, stranka koja nudi nove ideje. Videli smo danas 95 amandmana koje nudite, to je – briše se. Hvala.
Predsedavajući
Gospodine Jovičiću, pustite ko ide u koju stranku, to nije predmet rasprave. Izvolite, gospodine Živkoviću.
Hvala vam. Hvala na zabrinutosti za političku sudbinu političke ideje i političke organizacije koju ja predstavljam i vodim, ali mislim (evo, da budem neskroman) da to nije potrebno. Deset godina sam bio van politike, vratio sam se u politiku. Bio sam na listi sa ljudima od kojih niko ovde nije, koliko ja znam, ni gospođa Čomić ni drugi članovi stranke koja je bila na toj listi, optužen za bilo kakvo krivično delo, niti se protiv njih vodi bilo kakav istražni postupak, za razliku od nekih članova ili članova porodice u vašem poslaničkom klubu – neki su u bekstvu, neki su tamo, neki su ovamo. Neki su malopre govorili o privatizaciji, pa ih nema, gospodin Stevanović, ako se ne varam, i gospodin Nikolić, koji su učestvovali u privatizaciji po starom zakonu, koje ja znam iz nekih drugih stranaka kada su se zdušno zalagali za primenjivanje svega onoga što vi i ja sada osuđujemo zajedno. Prema tome, ne sekirajte se za moju političku sudbinu. A poruka biračima je, i za prošle izbore, a to je već prošlo, ali za buduće – kada glasate, nemojte da brinete o sudbini političara, brinite o svojoj sudbini. Kada glasate, definišete svoju sudbinu, a ne sudbinu ovog ili onog političara. Hvala. (Aleksandar Jovičić: Replika.)
Predsedavajući
Nemojte, gospodine Jovičiću. Izazvali ste repliku. (Aleksandar Jovičić: Imam pravo.) Kada već hoćete, izvolite.
Hvala, predsedavajući. Ja prema vama imam posebne simpatije. Možda gospodin Živković u tih deset godina, u tom svom odmoru od politike, nije video da je baš stranka na čijoj je listi bio omogućila da neki ljudi (koji će završiti tamo gde im je mesto i za koje će se sprovesti postupak), na račun svih građana, svih nas, dođu do nekih benefita i do nekih privatizacija koje su bile korumpirane; da je zahvaljujući tim ljudima, koji vode tu listu, Srbija došla do te mere u tešku situaciju da je za četiri godine nezaposlenost porasla sa 14% na 26%. Rekao sam da ste vi borac za zdravu srpsku ekonomiju, ali je malo zabrinjavajuće i čudno kako ste otišli baš na tu listu. Možda ste mogli na neku drugu, s obzirom na to da je od te stranke posle bilo još nekoliko stranaka koje se takođe zalažu za bolju srpsku ekonomiju. Baš ste otišli kod Dragana Đilasa i kod gospodina Pajtića, a znamo da u Vojvodini imamo Razvojnu banku Vojvodine, fond koji je opljačkan, jednu regiju koja je bila najbogatija, a danas je najsiromašnija. Samo sam zbog toga doveo u sumnju vašu nameru. Ali, imate šansu da pokažete da vaše namere jesu čestite i poštene u ovom sazivu, jer trajaće još tri i po godine. Hvala vam.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.
Ponavljam da mi je jako mi drago što svojim inspirativnim diskusijama mnoge kolege potvrđuju značaj ovih amandmana koje smo gospodin Pavićević i ja podneli, da je to očigledno izazvalo interesovanje koje govori o kvalitetu tih amandmana. Ako se slažemo oko toga da nam je zajednički cilj da se na neki način nađe spas za tih 85.000, 90.000, 100.000 ljudi koji su ostali u tih šeststo i nešto preduzeća, ako nam je to zajedničko, vi mislite da to treba da se reši novim predlogom zakona, a mi smatramo da je taj novi predlog zakona samo jedna estradna manifestacija, da je to u stvari reciklirani stari zakon, koji je mogao doslednim sprovođenjem da dovede do istog cilja, za koji se i vi zalažete. Ovo je set zakona od tri zakona, gde mi podržavamo dva. Zakon o stečaju, nažalost, danas jeste jedini lek za najveći broj preduzeća koja su ostala neprivatizovana. To je jasna ekonomska logika i to se uči u zabavištu za ekonomiste. Tu nema nikakve sumnje da je naša namera dobra. A ovde želimo da ukažemo na to, kažem još jednom, da reciklirani estradni zakon neće doprineti. U njemu se, ne namerom ministra, ali, bojim se, nečijom tuđom namerom, stvaraju uslovi za korupciju. Potpredsednica Vlade je rekla da ne postoji zakon koji apsolutno isključuje mogućnost korupcije. To je vrlo opasna izjava i to dolazi iz Vlade koju vi branite i predstavljate. Mislim da je to jedna opasna izjava i da ne možemo tako da govorimo. Zakoni ne smeju da budu fleksibilni. Osnovni cilj zakona je da bude vrlo jasan i precizan. Fleksibilnost zakona je bezakonje. A vi se zalažete za fleksibilnost u ovom zakonu.
-
Živković Zoran i Babić Zoran · 4 govora naizmenično · 31. jul 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o privatizacijiCela razmena, od reči do reči
Hvala, predsedavajući. Ovo je član 25. koji definiše kriterijume za učestvovanje na javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem. Naravno da je i to bilo u sadržaju prethodnog zakona, odnosno još uvek važećeg zakona, i zato mi tražimo da se i ovaj član briše. Mislim da bi bilo dobro da podsetimo i poslanike a pre svega građane Srbije koji možda gledaju ovaj prenos, pošto smo u međuvremenu imali jednu seriju, nekad u ovo vreme su išli crtani filmovi i „Laku noć, deco“, tako da se malo vratimo na ozbiljne teme. Naša ideja je da amandmanima ukažemo da je bilo nepotrebno pisati novi zakon, da je nepotrebno da se on predstavlja kao reformski zakon kada je potencijal starog zakona, uz neke adekvatne izmene na koje smo i mi ukazali, mogao da služi svrsi i da okonča privatizaciju, realno, tristotinak preduzeća koja nisu privatizovana a možda imaju neku šansu da nađu svog kupca. Mislim da je to što postoji jedan histeričan odnos prema nama kao predlagačima, što nas ovde vređaju, malopre i predsednik Vlade, sada poslanici, to je meni potpuno razumljivo, posledica straha. To je iskonski strah od nepoznatog, od čitanja, od pisanja, od razumevanja suštine parlamentarizma. Mnogi stručni autori su to već obradili, tako da nas to ne čudi. Ne možete nas uvrediti, jer da biste mogli da uvredite gospodina Pavićevića ili mene, morate mnogo da radite na sebi, na tome šta ste, ko ste i gde se nalazite. Hvala vam.
Predsedavajući
Gospodin Zoran Babić. Izvolite.
Replika, gospodine predsedavajući. Ne znam od kada je istina i odgovaranje na pitanja uvreda, od kada je istina i saopštavanje istine i odgovaranje na pitanje ugnjetavanje. Ako ste mislili da ćete doveka postavljati neka pitanja, da nećete dobijati odgovore, da ćete na tome praviti neku političku platformu, pa, prevarili ste se. Predsednik Vlade i ostatak parlamenta su ispoštovali parlament, ispoštovali građane Republike Srbije, odgovorili na sva pitanja, izašli s istinom. To što vama ta istina ne odgovara, to što vas ta istina vređa, znate koliko me briga za to. Važno je da je ona u interesu građana Republike Srbije, važno je da je to što Vlada radi u interesu zaposlenih ljudi u Srbiji, svih ljudi u Srbiji. Važno je da to odgovara i da je to u interesu građana Srbije. A da li vama odgovara, pa, vi ste danas otvoreno amandmanima pravili neke stvari koje ne odgovaraju nikome, osim vama i vašoj političkoj platformi da se sve briše u ovoj državi, pa čak i ovaj amandman koji kaže da biste brisali kriterijume za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, i uslove i obaveze kupca, investicije, socijalni program, kontinuitet poslovanja itd. Šta hoćete? Šta hoće predlagač ovog amandmana? Da nema socijalnog odgovora, da nema socijalne odgovornosti, da nema investicija, da nema ničega? Pa, nemojte da se krijemo iza neke ljutnje kada se kritikuju ovakvi amandmani. Hajde da pričamo o suštini. Ovim amandmanom predlagač amandmana želi da budući investitori nemaju nikakvu obavezu prema zaposlenima. U stavu 1. se briše socijalni program, pa se brišu investicije, pa se briše kontinuitet poslovanja... Pa, šta će nama investitori koji neće imati kontinuitet poslovanja? To je suština ovog amandmana i vi za tako nešto tražite podršku. Naravno da je nećete imati.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima Zoran Živković. Izvolite.
Nije mi baš jasno zašto je prethodnik dobio repliku, ali nema veze, nemam ništa protiv. Da upozorim samo da je čitao sada nešto što nema nikakve veze sa članom 25. koji je sada na dnevnom redu. Samo malo pažnje bi bilo značajno jer bismo time ubrzali rad po pojedinostima i završili u nekom razumnom roku. To je naš cilj, nemamo nikakvu nameru da bilo koga maltretiramo. Ako je, koliko sam shvatio, ova replika bila upućena na to što je malopre pričao predsednik stranke čiji je prethodni govornik član, a govorio je da je njemu sve jasno šta je rečeno i da smo dobili sve odgovore, ja mu čestitam na tom saznanju, ali, naravno, svako ko iole razumno razmišlja zna da nismo dobili nijedan odgovor, da su ugovori sa „Etihadom“ i svi ostali još uvek tajna, da nemamo pojma šta je bilo sa tom „Politikom“, da nisu privatizovane banke kao što je obećano. Nisam dobio čak ni odgovor, taj potencirani odgovor, na pitanje o plagijatima. Dobili smo odgovor da predsednik Vlade garantuje da ministar unutrašnjih poslova nije plagirao svoj doktorat. Moje pitanje je bilo da li može da garantuje da nijedan član Vlade nije to učinio. Nisam dobio ni taj odgovor. Ali, ja razumem. Kada je neko na vlasti, sećam se tog vremena mada je bilo davno, onda, pored svih drugih obaveza koje imate, znate i da je bliži put ka odlasku sa vlasti nego ka ostanku na toj poziciji. Što se tiče naše budućnosti, jer su neki poslanici, koji su složili roze, plavu i sivu boju, govorili da mi nemamo budućnost i da ćemo biti obrisani, to sam ja slušao i u devedesetim i na početku dvehiljaditih, i takvih imam u svojoj „kolekciji“ koliko god hoćete.
Predsedavajući
Replika, Zoran Babić, i završavamo sa replikama.
Neću davati nikakve paušalne ocene, niti pretnje, ali se i ne plašim nikakvih pretnji. Bio sam u opoziciji, evo, sada podržavam, narodni sam poslanik koji podržava Vladu. Nije to ništa strašno. Kada se radi odgovorno posao, nema tu nikakvog sudbonosnog prelaska na jednu ili na drugu stranu. Što se tiče odgovora na pitanje, znate, kada neko stavi čepove u uši, naravno da neće ništa čuti. Definitivno su ovde sedeli ljudi koji su ili izlazili u hodnik pa nisu želeli da čuju odgovore... Ono što su odgovori, vezano za „Etihad“, vezano za „Er Srbiju“, ponoviću i ponavljaćemo, ma koliko vi to ne voleli da čujete: devet aviona „Erbasovih“ A-319, A-320, starosti 26 godina, prosečne starosti aviona; sada je prosečna starost aviona u „Er Srbiji“ devet i po godina. Vidim da vam ni to ne odgovara, i to je strašno loše jer se to dešava u Srbiji. Loše je jer se to dešava za vreme Vlade Aleksandra Vučića i SNS, ali je to dobro za Srbiju. Naručeno je deset novih A-320 „Erbasovih“ aviona, broj putnika povećan za 70%. Nema problema, neka vama to smeta, neka je vama to loše, nećete spavati noćas, nema problema, ali će građani Srbije mirno spavati. Dobro pratim svaki amandman, dobro pratim svaki član zakona i pročitaću prvi stav. Žao mi je što predlagač amandmana nije čitao, a podnosio je takve amandmane koji kažu... U članu 25, za koji se predlaže brisanje, piše: „Kriterijume za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, uslove prodaje, kao i obaveze kupca (investicije, socijalni program, kontinuitet poslovanja itd.) određuje Agencija.“ To znači da ljudima koji su podneli ovaj amandman ne odgovaraju ni socijalni program, ni investicije, ni kontinuitet proizvodnje. Šta ćete više da se taj amandman odbije?
-
Živković Zoran i Pavićević Vladimir · 4 govora naizmenično · 31. jul 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o privatizacijiCela razmena, od reči do reči
Komentar uvaženog kolege poslanika, prethodnika, vrlo je interesantan i posledica je jednog enciklopedijskog neznanja. Samo zbog toga moram da vas podsetim na vreme o kome govorite, pošto se meni obraćate, da je te godine privatizovano skoro hiljadu preduzeća, da je dobar deo toga išao preko međunarodnih tendera, da je najveći deo ostalog išao preko javnih aukcija, da je tada ostvaren prihod preko dve milijarde dolara, da je tada broj zaposlenih u javnoj upravi bio 504.000, a ne 800.000 koliko je danas, da je tada vrednost evra bila 61 dinar, a ne ovo što imamo danas, da je birokratija u Srbiji tada brojala samo 27.000 ljudi, a danas ih ima 72.000, tako da o vremenu kada sam se ja bavio politikom… (Predsednik: Vreme.) Dozvolite samo da… (Predsednik: Rekli su da ste iskoristili minut i sad volšebno još minut.) Ne nisam čuo nikakav minut. Da završim samo. (Predsednik: Tako svako može da kaže – još da završim.) Ako hoćete da mi oduzmete reč, izvolite. Samo mi kažite mogu li da nastavim. (Predsednik: Već je onako kliše, kao, ne dajete mi reč. Izvolite, ali sledeći put ne. Prvi put sam čula za ovakvu podelu vremena.) Hvala vam. Prema tome, to je bilo, ponavljam, zlatno vreme reformi i privatizacije u Srbiji. Za tim vremenom možemo svi da žalimo zato što je prošlo i zato što se, nažalost, nikada neće vratiti, a reakcija divnih stvorenja je uvek bila inspirativna za …
Predsedavajući
Zahvaljujem. Sada ste potrošili vreme. (Vladimir Đukanović: Replika.) Pravo na repliku nemate. Na naziv iznad člana 30. i član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Prešla sam dalje. Predsedavajući vodi sednicu. Molila bih vas, kao što ni mi ne držimo govore u sali, tako pustite predsedavajućem i predsedniku parlamenta da vodi sednice, i niko više, po Poslovniku. Reč ima Vladimir Pavićević, dva minuta. Hvala vam.
Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, mi smo podneli amandman na član 30. Predloga zakona o privatizaciji koji se, samo da podsetim ovde, nalazi u okviru trećeg poglavlja našeg predloga zakona, odnosno vladinog predloga zakona, a to je poglavlje „Metodi privatizacije“. Član 30. čini pet stavova, i to su sledeći stavovi, kaže: „Podnošenje prijave za učešće. Prijava za učešće podnosi se Agenciji u roku utvrđenom u javnom pozivu, koji ne može biti kraći od 30 niti duži od 90 dana od dana objavljivanja javnog poziva.“ Kada bi ovo bio prvi predlog zakona o privatizaciji o kojem mi u Srbiji razgovaramo, ne bismo imali primedbu na ovaj stav, kao ni na drugi, kao ni na treći, kao ni na četvrti, kao ni na peti. Ali, moram samo da podsetim narodne poslanike koji aktivno učestvuju u našoj amandmanskoj raspravi povodom Predloga zakona o privatizaciji da nije ključno pitanje otkud ovoliki broj amandmana, pa i amandman na član 30, nego je pitanje – zašto hitni postupak za ovaj predlog zakona kada je, na primer, pre jedno sat vremena, dva sata, predsednik najjače političke stranke u ovom parlamentu i predsednik Vlade rekao ovde za izvesne zakone koji su označeni reformskim, a koji nisu ušli u proceduru u ovu Narodnu skupštinu, da nije toliko važno da li će u Skupštinu da dođu u junu, julu ili avgustu. Gospodo, ako nije to toliko važno, pa zašto smo onda bili hitri sa ovim predlogom zakona, koji je zaista veoma važan? I, evo, danas imamo potvrdu da je trebalo na drugačiji način o njemu ovde da raspravljamo. Dakle, predlažemo brisanje člana 30, kao što je bio slučaj sa svih 29 članova Predloga zakona o privatizaciji. Hvala.
Predsedavajući
Po amandmanu, Vladimir Đukanović. Troši vreme poslaničke grupe. (Vladimir Đukanović: Nisam se javio za reč.) Imam vas prijavljenog u sistemu. (Vladimir Đukanović: To sam se malopre javio za repliku, ali mi niste dali reč.) Nema šta da dajem ili ne dajem, član 104. govori sve vrlo definisano. Znači, niko se ne javlja. Na naziv iznad člana 31. i član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
U članu 31. se definiše način javnog nadmetanja, kada se stvaraju uslovi za njega i kada ugovor može da se napravi i bez javnog nadmetanja. To je isto bilo sadržano u postojećem zakonu i iz istih razloga tražimo da se ovaj član briše. Hvala.
Predsedavajući
Na naziv iznad člana 32. i član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti, neko komešanje je nastalo u ovoj sali, kao da je sada nestala potreba da temeljno raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o privatizaciji. Podneli smo amandman na član 32. koji se odnosi na gubljenje svojstva kupca i drugih prava. Ovu priliku da obrazložim naš amandman na član 32. bih hteo da iskoristim da pomenem jednu veoma važnu stvar. U obrazloženju vladinog Predloga zakona o privatizaciji piše da se sada u Srbiji vodi odgovorna ekonomska politika. Mi smo danas tokom dana ovde saopštavali zašto smatramo da postoji mnogo razloga da ne verujemo da je to tako, odnosno da nije tako. Podsetio bih na još jedan. S vremena na vreme se ovde u Skupštini pojavi neko iz Vlade ko nam pripreti da se ponovo nalazimo pred bankrotom. Pre nekoliko meseci je bila ista priča, da se nalazimo pred bankrotom. Ne mogu da zamislim da u obrazloženju Vlade, pa evo i za ovaj član 32, stoji da se vodi odgovorna ekonomska politika, a da smo neprestano pred nekim bankrotom. I danas smo čuli da ćemo možda jednu posebnu sednicu morati da posvetimo tome, da se razgovara kako da se izađe iz ekonomskih problema u kojima se nalazimo. Dakle, nisam zadovoljan tim obrazloženjem. Toliko o amandmanu na član 32.
-
Pavićević Vladimir i Babić Zoran · 4 govora naizmenično · 31. jul 2014. · STENO BELEŠKE
Na dnevnom redu: Zakon o privatizacijiCela razmena, od reči do reči
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, poštovani gosti, mi smo podneli amandman na član 68. Ja ću vrlo precizno sada da objasnim zašto smo podneli amandman na član 68. Ovo je jedan od devet članova Predloga zakona o privatizaciji u okviru devetog poglavlja koje nosi naziv „Strateško partnerstvo“. Svaki put kada smo čitajući članove ovog zakona nailazili na kovanicu „strateško partnerstvo“ mi smo reagovali i objašnjavali zašto je to loše. To je bilo u slučaju člana 2, u slučaju člana 8. itd. Ovde je postavljeno pitanje od strane mnogih narodnih poslanika – dobro, vas dvojica, koji ste podneli toliko amandmana u kojima piše „briše se“, šta predlažete, kako da se reši neki problem za koji će biti relevantan ovaj zakon o privatizaciji? Sve te narodne poslanike i druge osobe koje su zainteresovane za temu upućujem na jedan dokument koji se zove „Program ekonomskih reformi“, koji je nastao u okviru delovanja ekonomskog saveta Nove stranke, u okviru kojeg smo definisali dva osnovna cilja mera koje se tamo predviđaju: pod jedan, privredni rast, to je jedna stvar, i druga stvar (da se i to možda evidentira negde), povećanje zaposlenosti, gospodo. To su dve stvari, mislim, o kojima ovde treba neprestano da razgovaramo, kako da obezbedimo privredni rast u svojoj državi i kako da obezbedimo da što je moguće veći broj građana u Srbiji radi. U tom dokumentu mi predlažemo i konkretne mere kako do toga da dođe. Predlažem, naravno, pored Vujaklije i „Rečnika srpskog jezika“, na čitanje i taj dokument. Hvala vam.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Ja bih voleo da ste bili tako glasni kada je premijer bio u sali. Za reč se javio narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
Ja ću se samo u jednoj stvari složiti sa predlagačem ovog amandmana, a to je da je neophodno povećati privrednu aktivnost i broj zaposlenih u državi. Mrtvim slovom na papiru i nečim što piše u programima ne želim da se bavim, jer od toga koristi niko nije video. Ono što hoću da kažem, kako ova Vlada Republike Srbije povećava privrednu aktivnost i broj zaposlenih – baš kroz strateško partnerstvo (pokušavam da imam isti stil kao moj prethodnik), a to je da je od kompanije „Jat ervejz“, koja je imala od 28 do 55 miliona gubitka, napravila kompaniju koja je za samo godinu dana prosečnu starost aviona sa 26 godina svela na devet i po godina, koja je dobila devet aviona „erbas“ A-319 i „erbas“ A-320, u kojoj je broj putnika za 70% povećan, zaposleno novih 300 ljudi. Predlagaču amandmana predložio bih da i dalje piše ekonomske programe, a da nas puste da sa ovakvim strateškim partnerima zapošljavamo ljude u Srbiji.
Predsedavajući
Zahvaljujem, gospodine Babiću. Na član 68. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Slobodan Homen, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić. Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku su prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Na naziv iznad člana 69. i član 69. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili ovaj amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.
Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gosti, naravno, mislim da je u redu da bude i malo duhovitosti u našoj Narodnoj skupštini. Ko god ima takvu inicijativu, ja to podržavam, nema nikakve dileme. Kada govorim o našem amandmanu na član 69. Predloga zakona o privatizaciji, taj član odnosi se na kontrolu izvršenja ugovornih obaveza, neophodno je da napomenem dve važne stvari. Jedno je: saglasan sam sa svim narodnim poslanicima koji su ovde tvrdili da su stabilnost i vladavina prava ključne kategorije za stvaranje uslova za obezbeđenja jednog dobrog procesa privatizacije. Šta je problem kod nas? To što mi nemamo ni stabilnost, a ni vladavinu prava. Zato je čitavo poglavlje o strateškom partnerstvu problematično za nas dvojicu. I, između ostalih stvari, na ove članove Predloga zakona o privatizaciji koji se tiču strateškog partnerstva smo sa posebnim zadovoljstvom pisali naše amandmane u kojima stoji „briše se“. Moram još jednu stvar ovde da dodam. Mislim da je nezgodna stvar kada se u Narodnoj skupštini čuje komentar da je neki program ekonomske politike, što znači da se taj tekst tiče pokušaja definisanja konkretnih predloga rešenja za neke probleme, kaže da je mrtvo slovo na papiru. (Predsedavajući: Vreme.) Da li onda možemo i za neki predlog zakona… Poštovani predsedavajući, jedan minut i trideset šest sekundi je bilo kada ste mi rekli – vreme. Kada gospodin Babić dođe do dva minuta i jedanaest sekundi, vi mu ništa ne govorite. Mislim da to nije primer nekakve tolerancije, niti poštovanja Poslovnika. Kako to može da se desi? I ne samo što gospodin Babić dođe do dva minuta i jedanaest sekundi, nego može da govori o čemu hoće, ne mora da kaže ni šta je sadržina amandmana, ni člana predloga zakona. On može da se vraća u prošlost...
Predsedavajući
Isteklo je vreme. Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
Mrtvo slovo na papiru je sve što je napisano da se maše ukrug, od čega građani Srbije nemaju nikakvu korist. To će i ostati mrtvo slovo na papiru, jer je podrška koju predlagač ovog amandmana ima takva da ne može da zaposli nikoga, ni jednu mesnu zajednicu u Srbiji, a kamoli državu Srbiju. Što se tiče predloženog amandmana, ne mogu da razumem, s jedne strane, ne odgovara strateški partner, a s druge strane, ne odgovara kontrola. Hajde ovo za strateškog partnera da razumem, ali što, bre, ljudi, ne odgovara kontrola? Šta fali kontroli? Kad se nešto ne kontroliše, znači, spremno je na kombinacije, kako reče gospodin Cvetanović. Kažite javno – hoćemo da se prave u privatizacijama kombinacije, ne treba nam kontrola, ne treba da se meša država. Kažite otvoreno. Malopre ste rekli otvoreno da vam smetaju zaposleni, da nećete na zaposlene da prebacujete kapital, da nećete na zaposlene da prebacujete imovinu. Verovatno da se zaposlenima spremaju, po tom vašem ekonomskom programu, mrtvom slovu na papiru, samo otkazi, a sada još da „ugasimo svetlo“. Kada „ugasimo svetlo“, onda je to odlično za kombinacije gospodina Cvetanovića, kako ih on definiše. Prema tome, ovaj amandman je krajnje neprihvatljiv za SNS, ali, bogami, i za najveći deo parlamenta.
-
Babić Zoran i Stefanović Borislav · 4 govora naizmenično · 29. jul 2014. · STENO BELEŠKE
Zajednički pretres o 6 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, pošto je nekoliko puta izrečena zamerka Vladi Republike Srbije zato što se vozi autobusom, evo, sa ponosom se vozimo autobusom umesto skupim, besnim automobilima. Umesto bahatog trošenja sredstava koje je radila prethodna vlada do 2012. godine, evo, nama nije teško da uđemo u autobus. A imamo obraza i časti da uđemo i u gradski prevoz, ne krijemo se od građana Srbije u blindiranim automobilima, niti bilo čemu drugom. Ne vidim šta je tu loše, voziti se autobusom. Ne želim da se bavim proročanstvima baba Vange izrečenim u ovoj skupštini, koja provejavaju još od 2012. godine, da će biti kataklizma kada neko drugi dođe na vlast; ko će šta prodati, ko će koliko smanjiti, ko će šta uraditi. Vrlo čudne su te interpretacije, koje se u protekle dve godine, ma kako izrečene, ne dešavaju. Čuli smo jednu vrstu predavanja o preuzimanju odgovornosti. Srpska napredna stranka nikada nije bežala od odgovornosti. Odgovornost je naša i za prethodnu i za ovu Vladu Republike Srbije, ali bih voleo da gospodin Stefanović i Demokratska stranka konačno preuzmu odgovornost za period do 2012. godine, a ne da za sve što nije bilo dobro upere prst u SPS, pa upere prst u Dinkića, ali samo ne prst na čelo, da dobro razmisle o svemu onome što su radili do 2012. godine. Da li ovo predavanje gospodina Stefanovića znači da su Demokratska stranka i gospodin Stefanović odgovorni za 400.000 ljudi koji su ostali bez posla? Ako to znači, dobro je, makar su nanišanili prstom ka čelu. Čuli smo za poslednjih dvadeset minuta jedan dobar literarni rad, verovatno napisan u „Ces Mekonu“, verovatno napisan tamo gde su sve privatizacije do 2012. godine napravljene. (Predsedavajući: Vreme.) Završiću, ako mi dozvolite, jednom rečenicom. Vidim ideološka lutanja nekih poslaničkih grupa i nekih stranaka ovde, vidim i u izjavama predsednika tih stranaka; vidim da DS odustaje od evropskog puta i evropske perspektive Srbije, jer zakoni koji su dobili podršku i saglasnost EU kao dobri, životni zakoni odjednom nisu dobri za Demokratsku stranku, koja više postaje srpska nego što želi evropsku budućnost.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.
Uvaženi gospodine predsedavajući, očekujem minut produženja i za mene. Dakle, ne odričemo se mi evropskog puta, ali neću uopšte u to da ulazim. Moja pitanja nisu bila nikakav literarni rad. Postavio sam vrlo konkretna pitanja ministru. Napravio sam određene komentare. Trudio sam se da budem pristojan, da ne izazivam te reakcije kod vas. Sve privatizacije u naše vreme su bile tenderske. Sve privatizacije su kontrolisali, preko svog savetnika u Beogradu, ljudi iz Svetske banke, u kojoj je ministar Vujović imao istaknuto mesto, a gospodin Siniša Mali je vodio komisiju Centra za tenderske privatizacije. Dakle, ako ustajete da to kažete, molim vas, prijateljski savet, morate prvo da razumete da ne kritikujete mene, nego ljude koji vam sada sede u Vladi. Ako je to bilo pljačkaški... Tražim, mimo „Sartida“, za koji ne smete da kažete, recite mi jednu privatizaciju od 2008. do 2012. godine. Ne možete da mi kažete. Nije to tema, tema je ovo. Nemojte nas prozivati za to. Mi smo cenu platili dva puta na izborima. Kažete – kada ćete vi preuzeti? Mi smo preuzeli odgovornost. Nas su građani katastrofalno porazili, a vas su nagradili, ali su vas nagradili za obećanja, a nas su porazili za greške, jer je mnogo lako ne praviti greške kada ne radiš ništa. Gospodine Babiću, mislite o tome. Ono što je sigurno, u ovoj vladi sede: gospođa Mihajlović, ministarka koja je bila savetnica gospodina Labusa, gospodin Vujović, jedan od osnivača G17, onda imate Ivicu Kojića, koji vodi kabinet gospodina Vučića, a bio je desna ruka Mlađanu Dinkiću, imate gospodina Sinišu Malog, direktora Centra za tenderske privatizacije koje su sprovođene pod okriljem Svetske banke. Evo, čovek vam sedi ovde. Molim vas, dajte da vidimo šta ne valja u zakonu, o tome da pričamo. Nemojte ponovo svaku rečenicu – u prethodnom periodu, u prethodnom periodu. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Time zatvaramo krug replika. Izvolite.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Neću od ove skupštine praviti sudnicu. Spornim privatizacijama se bave pravosudni i istražni organi, oni koji imaju pravo da se tim poslom bave. To bacanje rukavice u lice – ajde recite ... Pa, reći će sudije. Evo, povodom „Azotare“, rekle su sudije. Nemojte da nabrajamo ministre koji su završili iza rešetaka i koji su u sudskim sporovima. Gospodine Stefanoviću, malo će biti jedna sednica da nabrojimo sve članove Demokratske stranke koji su se o zakon ogrešili, ali neću da preuzimam ono na šta Narodna skupština nema pravo i ne bi trebalo. Niste preuzeli odgovornost. Sada vam je odgovoran Siniša Mali, samo ne vi. Opet je onaj prst, koji je trebalo da vam završi na čelu, završio u džepu i na pogrešnom mestu, gospodine Stefanoviću. Nećemo pričati o lošim stranama ovog zakona zato što ovaj zakon „pegla“ sve ono loše iz prethodnog zakona. Kakav je bio vaš koncept? Zašto niste završili privatizaciju? Zašto imamo 584 firme u portfoliju Agencije za privatizaciju? Zbog čega imamo 161 firmu u restrukturiranju? Zbog čega imamo godišnji trošak od skoro 800.000.000 evra na te firme u restrukturiranju i na firme koje nisu privatizovane? Da li je to koncept da bi se pravio neki virtuelni socijalni mir? Zbog nemanja političke mudrosti, hrabrosti, ideje, zbog nesposobnosti koju ste pokazali, zbog toga imamo teg oko vrata, oko nogu, a tražite da trčimo i da napravimo svetske rekorde. Hoćemo da skinemo te tegove. Ovim zakonima, reformskim zakonima skidaju se tegovi, pravi se atmosfera da ljudi dođu u Srbiju, da investiraju, da kupe te firme i da počne normalno da se živi i radi.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.
Prinuđen sam da se javim po članu 107. i članu 106. Gospodine predsedavajući, Zakon o privatizaciji donet je 2004. godine. Znači, zbog građana Srbije mi moramo to da preciziramo. Nemojte dozvoliti da se tako izbaci stvar. Menjan je posle, ali je donet tada. Druga stvar, ja sam postavio konkretna pitanja i na konkretna pitanja nisam dobio odgovor. Ako ministar možda može u kasnijem nekom momentu da odgovori bar na deo ovih, ja bih bio zaista zahvalan. Ne želim uopšte da ulazim u ovo blato i ovo valjanje šta je bilo, kad je bilo. Znači, mene zanimaju odgovori na ova pitanja. Mene zanimaju odgovori. Molim vas, ministre, kad već imam priliku (ako mi da predsedavajući, to je pet sekundi), dakle, ovaj predlog nema odredbu kojom bi se omogućila kontrola pranja novca. I u ovom predlogu ponovo ostaje nepokrivena kontrola izvršenja ugovora nakon privatizacije. To je rekla gospođa Jelisaveta Vasilić, ona je članica Saveta za borbu protiv korupcije. Vi znate za tu njenu izjavu. Mene zanima na koji način će se vršiti ta kontrola?
-
Stefanović Borislav i Babić Zoran · 4 govora naizmenično · 29. jul 2014. · STENO BELEŠKE
Zajednički pretres o 6 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Ovo je više potreba da vama kažem, predsednice, nego da odgovaram. Imali smo priliku da čujemo kolegu koji je od dvadeset jednog minuta, devetnaest i nešto proveo apsolutno i potpuno posvećen pisanju političke optužnice protiv Demokratske stranke i potpuno van teme dnevnog reda. Onda to tako ide i onda se očekuje da neko za dva minuta ovde ustane i odgovori na 21 minut neistina i besmislica, pri čemu ja moram samo dve stvari da kažem. Katastrofalnu situaciju smo, kao što znate, zatekli 2000. godine. Tada, a umalo i do kraja, dotični gospodin je bio u toj partiji; do 4. jula te kobne godine kada je rekao da nema razlike u izdajništvu između Tomislava Nikolića, Vučića i Tadića. Ni to mu nije bilo dovoljno, nego sada slušamo o tome šta sve ne valja u Vojvodini, koja, zamislite, vodi svoju ekonomsku politiku. To nema nigde u svetu. Ekonomsku politiku sprovodi Vlada Republike Srbije, krajnje neuspešno. Ako imate neke dokaze za bilo koga da je izvršio bilo koje krivično delo, obavestite o tome tužilaštvo ili stanicu policije i neka ljudi rade svoj posao. Lakše će biti i meni i vama da ne gubimo vreme na ovo, već da vidimo da li vi imate ikakvog kapaciteta i da li ste u stanju da bilo šta dobro u ovoj zemlji uradite. Ja neću da trošim gram svoje energije na to da branim nekoga ako je počinio krivično delo i neću da izađem iz ove sale dok tu stvar potpuno ne utvrdimo, ali onda krenite i po opštinama gde držite vlast, pa pogledajte ko gradi puteve po Srbiji, čijim mašinama se to radi i koje stranke je taj čovek član i čija je desna ruka. (Predsednik: Zahvaljujem vam, poslaniče.) Pa, možemo i mi da kažemo do kraja...
Predsedavajući
Zahvaljujem vam. Razumem vas, dva minuta. Taman ste završili rečenicu. Poslovnik ste pisali vi, ja zaista ne mogu mimo toga. Trudim se koliko mogu. (Borislav Stefanović: Nisam ja.) Prihvatam da niste vi. Zoran Babić, po Poslovniku. Samo da kažem da Martinović nije bio u Vladi, ali to će vam on sigurno odgovoriti. Izvolite.
Gospođo predsednice, član 107. Kad god neko nema argumenata, posegne za nekim uvredama i za nekim stvarima kojima nije mesto u Narodnoj skupštini. Ako bih nastavio logikom prethodnog govornika, onda bih mogao možda da izvadim ono šta je rekao 2008. godine o Vuku Jeremiću, šta je rekao 2012. godine o Vuku Jeremiću; ili šta je govorio do 2012. godine o Borisu Tadiću, šta je govorio posle 2012. godine o Borisu Tadiću. Nikuda ne bismo došli. Nikuda ne bismo došli, jer javnost zna nestalnost u toj politici, bar o tim nekim ličnim odnosima prethodnog govornika, tako da mislim da je poslednji koji bi trebalo da se koristi snagom tih argumenata i da bilo kome bilo šta spočita. Ono što je činjenica, i u tome u potpunosti podržavam gospodina Martinovića, mora da se stavi tačka na odgovornost i da se tačno zna ko je za šta i kada odgovoran. Odgovornost za period između 2000. i 2012. godine je na Demokratskoj stranci. Bežati, prebacivati to na partnere, prebacivati to na trenutne ljubavnike koji su im bili potrebni da bi formirali vlade, nemoralno je. Srpska napredna stranka je, kao što je gospodin Martinović elaborirao, nastala 2008. godine. Mi prihvatamo i imamo odgovornost od 2012. godine, i od nje ne bežimo, ma koliki partner u toj vladi bili. Koga bole činjenice, koga boli situacija koju smo dobili u nasleđe? Umesto rešenog, umesto uređenog, dobili smo dugove, dobili smo desetine i desetine hiljada ljudi koji rade u firmama u restrukturiranju, dobili smo stotine hiljada ljudi koji su ostali bez posla. Nastavićemo da pokazujemo kakav je miraz ostavila Demokratska stranka.
Predsedavajući
Hvala vam. Što se tiče člana 107, smatram da nisam prekršila član 107. i ugrozila dostojanstvo Narodne skupštine. Moja jedina greška je što nisam reagovala, jer gospodin Martinović je imao 21 godinu u periodu za koji mu je poslanik spočitavao da je bio član bilo koje političke stranke. Ja lično znam da nije nijedne. Dužna sam da odgovorim poslaniku. Prvo se javio doktor Aleksandar Martinović. Izvolite. (Borislav Stefanović: Po Poslovniku.) Ne čujem kada se dobacuje i ne želim tako da komuniciram. (Borislav Stefanović: Nisam ga spomenuo nijednog momenta.) Samo da razjasnimo situaciju. Pomno beležim šta će pojedini poslanici koji učestalo izazivaju replike reći. Rekli ste njegovo ime i prezime i da je bio član Vlade. Vrlo pomno sam pratila. Da. Izvolite, gospodine Stefanoviću, pošto mimikom ne možemo. Po kom osnovu se javljate? (Borislav Stefanović: Po Poslovniku.) Izvolite.
Član 103. Zašto ste prekršili član 103? Zbog toga što je prethodni govornik ustao i pozvao se na član 106, kako ste lepo primetili, 107, izvinjavam se, i onda je dva minuta i nešto iskoristio da replicira meni, znajući da ja sada ne mogu njemu da odgovorim na sav taj helijum koji je izbacio ovde. A kada vam kažem da je 103 – 103, i vi znate da je to kršenje člana 103. Trebalo je odmah prekinuti gospodina Babića, zamoliti ga da sedne ili da traži repliku, ako ima osnova. Pošto nema osnova, ovako možemo do sutra, razumete, ko se prepoznao. Niti sam rekao da je neko u Vladi, a da je bio član stranke. Sada vi samo recite da nije, pa da se cela Srbija smeje, a bio je. Treća stvar, ime mu nisam izgovorio. A vi sada dajte repliku, pa ću se onda ja prepoznati u tome, pa ću vas moliti da mi date reč.
Predsedavajući
Izaći ćemo iz tog zamešateljstva tako što neću dozvoliti više nikome repliku, osim gospodinu Martinoviću. Nije smešno, pokušavam da budem predsedavajući koji pažljivo sluša i sedi ovde satima, kao i gospodin Igor Bečić. Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.
Ne razumem… (Predsednik: Koji član je povređen?) Članovi 103, 104, pošto sam se na 107. pozvao, ali ponovo je prekršen. Stvarno ne razumem, dokle više sa uvredama? Uvredama, malopre, gospodina Martinovića; uvredama da ja ispuštam helijum. Šta smo mi ovde, baloni, pajaci? Da li na taj način kolege gledaju na kolege, i na građane Srbije? Dokle više tog omalovažavanja? Dokle više mržnje? Ta mržnja može da se opipa u svakoj reči prethodnog govornika. Zar je jedina Srbija koju on prepoznaje Srbija koju je vodila Demokratska stranka? Zar je jedino normalno stanje stanje u kojem je Srbiju vodila Demokratska stranka, a videli smo gde? (Predsednik: Molim vas, nemojte repliku.) Ne ulazim u repliku, ali vas molim da uvrede koje dolaze konstantno prema Poslaničkoj grupi SNS od strane gospodina Borislava Stefanovića, lično imenom i prezimenom, ta količina mržnje da se jednom zaustavi, jer je to loša poruka u našem društvu. Govor mržnje je zabranjen, a taj govor mržnje je ovde deo folklora i političkog opredeljenja Demokratske stranke i Borislava Stefanovića.
Kako je ovo nastalo
Pronalazi ih pravilo, ne urednik i ne AI model, u beleškama sednica koje smo pročitali. Ne navodimo ko je bio u pravu ni o čemu se „zapravo“ radilo: tu su samo reči govornika. Kako računamo