Varnice u sali
Šta se u sali dešava mimo dnevnog reda: razmene replika između dvoje govornika i mere koje izriče predsedavajući. Sve od reči do reči, iz stenografskih beleški Skupštine.
Razmene replika 96
-
Morčev Dušica i Ljajić Rasim · 8 govora naizmenično · 22. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Na dnevnom redu: Zakon o robnim rezervamaCela razmena, od reči do reči
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, vezano za član 2, naš amandman glasi da načelo jedinstvenosti i funkcionalnosti treba da stoji pored ostalih načela kako bi se sačuvala uloga Direkcije kao samostalnog pravnog lica. Vi ste taj amandman usvojili na Odboru i on je postao sastavni deo ovog zakona. Bilo bi lepo da ste prihvatili još neke naše amandmane, jer smo sigurni da bi oni poboljšali ovaj zakon. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.
S obzirom da je sednica Vlade u toku dok traje ova sednica, prihvatili smo ovaj amandman sa ispravkom.
Predsedavajući
Konstatujem da je Vlada prihvatila ovaj amandman sa ispravkom i da je postao sastavni deo zakona. Na član 3. amandman zajedno su podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić i Milica Vojić Marković. Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman. Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev.
Ovim amandmanom smo predložili da se član 3. stav 3. briše, a on se odnosi na to da autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave mogu obrazovati robne rezerve, a da se ovaj stav prenese i da bude samostalan član. To je da bude član 5a, jer mislimo da mu ovde jednostavno nije mesto, da štrči, jer u članu 3. se reguliše u kojim slučajevima se koriste robne rezerve. Zato smo predložili da se u članu 3. ovaj stav 3. briše, a da ovaj stav postane samostalan član 5a u ovom zakonu. Molim vas da još jednom razmislite i da prihvatite ovaj amandman. Hvala.
Predsedavajući
Da li još neko želi reč? (Ne.) Na član 5. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić i Milica Vojić Marković. Vlada je prihvatila amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci se nije izjasnila. Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je prihvatio amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Reč ima ministar Ljajić.
Prihvatamo amandman sa ispravkom.
Predsedavajući
Konstatujem da je amandman sa ispravkom prihvaćen i da je postao sastavni deo ovog zakona. Amandman koji se posle člana 5. dodaje član 5a, sa ispravkom, zajedno su podnele narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić i Milica Vojić Marković. Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman. Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev. Izvolite.
Ministre, o ovome sam govorila malopre. To je ovaj stav iz člana 3. koji smo prebacili da bude kao član 5a. Pored toga, takođe smatramo da Direkcija mora da daje saglasnost na ono što planiraju opštine i pokrajine kao republičko centralno telo za robne rezerve, što smo ovim amandmanom i predložili.
Predsedavajući
Reč ima ministar Ljajić.
Ima više sličnih amandmana. Iskreno, ne mislim da je ovo suštinska stvar koja će bitno da promeni sadržaj ovog člana i ovog zakona. U prethodnom rešenju smo imali da je Direkcija davala saglasnost i to je činila. Sada je ovo jedno rešenje koje je praktičnije, jednostavnije. Iskren da budem, ovo je bio i predlog Ministarstva pravde, u prvobitnom tekstu rešenja je bilo ovo što vi sada predlažete, tako da smo uskladili sa tim mišljenjem Ministarstva pravde da nije potrebno da se daje saglasnost od strane Direkcije, već da opštine, odnosno autonomne pokrajine mogu da osnivaju robne rezerve u skladu sa ovim zakonom.
Predsedavajući
Reč ima poslanik Dušica Morčev.
Uvaženi ministre, mi smo predložili da ipak treba da ostane ovo, zbog svih dešavanja koje smo imali u robnim rezervama. Smatramo da nadzor i kontrola treba da budu u svim nivoima. Ne vidimo razlog zašto bi smetalo da Direkcija jednostavno da saglasnost na predlog onoga što autonomne pokrajine i lokalne samouprave misle da treba da bi planirale robne rezerve. Zbog toga smo mi ovim amandmanom predložili da ipak ostane kao što je bilo u do sada važećem zakonu, da ipak direkcija daje saglasnost. Hvala.
Predsedavajući
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku podneo je amandman na član 7. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Reč ima ministar.
Vlada će prihvatiti ovaj amandman na sednici koja je u toku.
-
Morčev Dušica i Ljajić Rasim · 4 govora naizmenično · 22. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Na dnevnom redu: Zakon o robnim rezervamaCela razmena, od reči do reči
Evo samo par rečenica. Kao što je koleginica Gerov rekla, mi smo iz tih razloga i podneli ovaj amandman. Danas imamo hapšenja. Ja sam rekla i u načelnoj raspravi da ne bude iz svega ovoga – tresla se gora, rodio se miš, kada se pričalo o proneverama i da se svašta dešavalo, a da nemamo epilog svega toga, da nema odgovornosti iza ovoga. Da bi se sprečilo to u budućnosti, da bi konačno postojala odgovornost, ne vidimo zašto je suvišno da se taj izveštaj podnosi Vladi? Smatramo da bi trebalo da, iako niste u obavezi i iako ne stoji u ovom zakonu, izveštaji o radu dolaze i u Narodnu skupštinu u vidu nekog izveštaja u koji možemo da imamo uvid i mi kao poslanici, ako ne svi poslanici, onda bar resorni odbor, da bismo svi učestvovali u ovoj kontroli i da bi se smanjile u budućnosti zloupotrebe što se tiče robnih rezervi koje su izuzetno važne, a bilo ih je značajno, što nije dopustivo i nadamo se da se u budućnosti to više neće dešavati.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima potpredsednik Vlade Rasim Ljajić. Izvolite.
Nije sporan izveštaj. Inače, Direkcija će podnositi izveštaj Vladi. Sporan je drugi stav ovog amandmana, da odluke o raspodeli dobiti, odnosno viškova prihoda nad rashodima donosi Vlada na predlog direktora Direkcije. Iz prethodnog mog objašnjenja da nemamo više prava na sopstvene prihode, mislim nema Direkcija, onda nema ni raspodele te dobiti. Sva dobit ide direktno u budžet.
Predsedavajući
Na član 11. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić i Milica Vojić Marković. Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev. Izvolite.
U članu 11. stav 1. navodi se kako se obrazuju robne rezerve - nabavkom robe, ugovaranjem proizvodnje određenih proizvoda ili robnom razmenom. Mi smo predložili da se ovim stavom reguliše i nabavka robe za robne rezerve i na stranom tržištu u slučaju da iste nema ili se ne proizvodi na domaćem tržištu. Ovo je stajalo u važećem zakonu, a sada ne. To se članom 8. stav 2. regulisalo i ne vidimo razlog, iako ste vi u obrazloženju naveli da je sada članom 12. regulisano kako se nabavka robe uređuje, kroz javne nabavke, ali smatramo da je moglo da ostane i u ovom članu. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku podneo je amandman na član 12. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.
Prihvatamo ovaj amandman.
-
Milivojević Srđan i Dačić Ivica · 4 govora naizmenično · 21. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Na dnevnom redu: Zakon o detektivskoj delatnostiCela razmena, od reči do reči
Poštovani gospodine ministre i predsedniče Vlade, zaista bih vas molio da ovaj amandman na ovaj član prihvatite. U članu 23. Predloga zakona vi ste kazali da ovlašćeni policijski službenici Ministarstva, u vršenju nadzora nad sprovođenjem ovog zakona, pored ovlašćenja na preduzimanje radnji utvrđenih zakonom kojim se uređuje inspekcija, imaju pravo i dužnost da proveravaju način čuvanja i nošenje vatrenog oružja. To je u redu, ali je sporan ovaj deo „…kao i psihofizičku sposobnost i osposobljenost detektiva za rukovanje oružjem“. Znate, nedopustivo je da MUP procenjuje psihofizičku sposobnost. To rade nadležne zdravstvene ustanove i mi smo tu i intervenisali kada je reč o ovom amandmanu, u kome se reči „kao i psihofizičku sposobnost i osposobljenost detektiva za rukovanje oružjem“ zamenjuju rečima „a za psihofizičku sposobnost i osposobljenost detektiva za rukovanje oružjem podnose zahtev za proveru nadležnim stručnim medicinskim službama“. Mislim da je to jedan dobar amandman, jer sutradan će neko iz sveta čitati ovaj zakon i kazati – kako može policija da procenjuje psihofizičku sposobnost, to nije primereno, izlazi izvan okvira policijskih ovlašćenja. S druge strane, šta se podrazumeva pod nadležnom službom za osposobljenost rukovanjem oružjem? Znači, mora da ima potvrdu od streljane ili društva koje se bavi obukom za rukovanjem vatrenim oružjem. To može čak da izda i MUP, ali psihofizičku sposobnost za rukovanje oružjem ne može da ocenjuje MUP. To bi ipak trebale da rade nadležne medicinske ustanove i mislim da postoje apsolutno valjani razlozi da prihvatite ovaj amandman, jer on ne remeti, već naprotiv, bitno popravlja odredbu ovog člana. Hvala. PREDSEDAVAJUĆI (Konstantin Arsenović): Reč ima premijer, gospodin Ivica Dačić. Izvolite.
Samo da budemo precizni. Sigurno da neće policajci da utvrđuju psihofizičku sposobnost. Ovde je reč o tzv. inspekcijskom nadzoru, odnosno podnošenju na uvid dokumenata - da li postoje uverenja o izvršenom pregledu, o obuci itd. Tako da, o tome je reč, a nije reč o tome da će Ministarstvo da pregleda. Mislim da ipak nismo toliko osposobljeni za tako nešto. Ako biste čitali bukvalno onako kao što ste vi malopre objašnjavali, možda bi neko mogao tako da zaključi, ali sigurno da se to odnosi na to kada ovlašćeni policijski službenik dođe u inspekcijski nadzor, on traži uverenje o psihofizičkoj sposobnosti i sva druga koja se podnose, koja su važna da bi neko uopšte ispunio uslove. O tome je reč.
Predsedavajući
Za repliku se javio narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.
Mogu da prihvatim vaše obrazloženje, jer verujem da će sutradan policija kada dođe tražiti taj papir, ali u zakonu piše – proverava psihofizičku sposobnost. Znate li šta sve može da padne na pamet ljudima u Srbiji? Mašta je kod nas vrlo kreativna kategorija. No, dobro, hajde da prihvatim da će zaista tražiti uverenje, a neće proveravati psihofizičku sposobnost. Mislim da je to moglo malo preciznije da se napiše, da se napiše u zakonu da je policajac obavezan da traži uverenje o psihofizičkoj sposobnosti. Ovako se kaže da proverava psihofizičku sposobnost. Može to neko da shvati ovako kako sam ja. Da se razumemo, ovo govorim bez zle namere. Hajde da budemo dobronamerni. Mislim da je bilo bolje da ste prihvatili ovaj amandman. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dačić.
Vi sada, mislim da u izradi nekog novog poslovnika bi trebalo malo više da se obrati pažnja na proceduru kada se raspravlja o zakonu u pojedinostima, jer mi sada imamo situaciju u kojoj se ja, na primer, nalazim. Ne mogu kao ministar sada bez odluke Vlade da prihvatim amandman. Vlada mora to da verifikuje. S druge strane, postoje neki rokovi kada se daje u pauzi između, sećate se, bar je tako bilo kada sam ja bio poslanik, kada odbori daju amandmane da se amandmani ne mogu podnositi u međuvremenu, i mislim da generalno, ima stvari koje promaknu u tom nekom prvom čitanju ili drugom ili trećem u parlamentu i koje bi se mogle promeniti, ali više ne postoje ni pravne mogućnosti za tako nešto. Ako biste me vi sada pitali da li nešto možemo da promenimo, ja bih sigurno sada promenio u smislu definisanja da se traži uverenje, ali niste vi to ovde tako napisali, jel' tako? Da li me razumete, niste tako napisali i da bismo to sada uradili, treba nam procedura, i ne znam da li uopšte možete to da uradite? Generalno, to je moja sugestija, ako je moguće, kada se bude pisao neki drugi, da se olakša ovakav način rada. Inače, ja sam ovde došao i mogu da odsedim celu ovu sednicu, vi pričate, mi nijedan amandman koji nismo prihvatili, nemam uopšte potrebe da ga objašnjavam niti da o bilo čemu raspravljam, ali da odradim taj svoj deo posla, pošto ipak ne mogu da učestvujem baš tako na tim sednicama, pa ja onda diskutujem tu s vama i delim, ponekad ima političkih stvari o kojima svako ima svoje mišljenje, ali postoje neke logične stvari koje bi mogle da budu u poboljšanju teksta.
-
Babić Zoran i Stefanović Borislav · 4 govora naizmenično · 20. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonikaCela razmena, od reči do reči
Ja sam moj fakultet završio, gospodine Milivojeviću, 1995. godine. Na Mašinskom fakultetu postoji trag. Vrlo lepo možete kad god da proverite Univerzitet u Beogradu i time se dičim zaista. Što se tiče stručnjaka, imate ih, priznajem, ali imate stručnjake one koji su grad Beograd zadužili, osiromašili, a sa druge strane, od trenutka kada su postali ministri u Vladi i gradonačelnici, anonimne firme i to po podacima Agencije za privredne registre, kao što je jedna od desetak firmi vašeg predsednika i bivšeg gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa prihodovala je 38 milijardi 938 miliona dinara, pa kako taj vrli stručnjak nije to što je primenjivao za svoju firmu primenio i za Javni servis i za javna preduzeća i za grad Beograd, nego samo za svoju firmu i za svoj interes i za svoj džep? Što se toga tiče, priznajem stručni ste. Stručnjak, uđeš u vlast, formiraš firmu, ta firma za šest godina prihoduje 38, skoro 39 milijardi dinara, to je stručnost. To mora da se, od anonimusa, do tajkuna za šest godina i to samo na državnim resursima, treba stručnosti, stvarno treba stručnosti i tu priznajem da imate tu vrstu stručnosti. Što se tiče onoga što sam i malopre govorio, hajde da pogledamo na stvari pravim očima. U ovom trenutku, po istraživanjima, Skupština ima 53 negativna i 13 pozitivnih poena. Za razliku od pre godinu i po-dve dana, ovih pozitivnih je bilo ispod 10. Postoje pomaci, ali za te pomake je potrebna cela Skupština. Da bi vratili ugled i dostojanstvo Narodnoj skupštini, na činjenice ne možete odgovarati uvredama. Da li sam nervozan što sam podneo ostavku na mesto predsednika Vaterpolo saveza, kamo sreće da je danas Dragan Đilas nervozan jer je podneo ostavku na mesto predsednika Košarkaškog saveza. Nije i neće to da uradi, to je razlika između vas i nas.
Predsedavajući
Reč ima poslanik Borislav Stefanović.
Gospodine predsedavajući, sada smo od gospodina Zorana, prethodni period, Babića osim poslovičkog nepoznavanja gramatike čuli i kršenje procedure, discipline, civilizovanosti i lepog ponašanja u Skupštini. Znam da je njemu pored braon boje omiljena i zelena, što znaju u Vrnjačkoj Banji, ali isto tako bi trebalo da zna kada priča o firmama, pitao sam vas prošli put pa mi niste odgovorili, firma „Profajler“ u kojoj je radio gospodin Vučić do izbora je imala skok od 45,3 puta nakon izbora. Radila vam je sve kampanje na čelu sa izvesnim gospodinom Veselinovićem, koga danas svaka firma i svaki mediji u Srbiji znaju. Ne Zvonko Veselinović, već jedan drugi. On se čovek zove, mislim da se zove Goran Veselinović. Firma se zvala „Profajler“, pa je promenila ime u „Block and connect“ d.o, pa je sada treći put promenila ime u „Reit“ d.o.o, misleći da zavara trag. Četrdeset pet zarez tri puta su uvećali prihod. Gospodin Siniša Mali je juče dobio četvrtu fotelju, poštovani građani, savetnik gospodina Vučića, predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke, član Upravnog odbora KCS zbog nabavka lekova i sada upravnik prinudne uprave Grada Beograda. Nije to problem. On je Siniša veliki, u smislu broja funkcija. Nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, niti je dobio odobrenje. Nije objavio imovinsku kartu, gospodine Babiću. Gospodin Zoran, prethodni period Babić, jeste čovek koji u ovoj skupštini personifikuje stranku koja koracima od 1000 milja upropašćava privredu i Srbiju kao društvo i bavi se apsolutno u svim strukturama, gde ste na vlasti, nedozvoljenim radnjama i to će jednog dana neko istražiti. Budite sigurni da vas se niko neće uplašiti. Hvala.
Predsedavajući
Gospodo narodni poslanici, ako budete ovako nastavili da diskutujete mimo dnevnog reda, stvarno moram preduzimati mere. Razumem vašu potrebu, ali ići od Vaterpolo saveza Srbije do firmi, a raspravljamo o amandmanima zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, izvinite, molim vas, koliko god hoću da budem tolerantan, to ne mogu da podnesem. Morate me razumeti. Molim vas, ako hoćete da radimo u toleranciji da se posle ne ljutite. Nemam ništa protiv, nego jednostavno, kao čovek to ne mogu. Vi mene morate da shvatite. Ne mogu da tolerišem da toliko odstupite od dnevnog reda, u stvari vi raspravljate u načelu, o amandmanu se ne govori ništa. Gde smo mi ovde? Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
Stari i oprobani recept - manjak argumenata, višak uvreda. Ne znam po kojem zakonu, gospodine predsedavajući, a da vi možda nekoga niste opomenuli, juče sam ostao bez prezimena? Po kojem zakonu? Po kojem pravilu? Da li su to te fine, uglađene, dobre demokrate, kultura. Srbija je Leskovac sa manje padeža, Srbija je i Vranje, Srbija su i delovi gde se govori drugačije, ali je dobro da se razumemo. Ako je to manjak kulture, a višak kulture ako nekog ostavljate bez prezimena, što kaže uvaženi kolega, zahvalan sam mu, ajde bez prezimena, ali što ste ostavili ljude bez posla za prethodne četiri-pet godina vladavine, e to je već drugi problem. Nekako ovde stalno provejava – vi radite ovo, vi ste kriminalizovani, vi ste ne znam šta radili od 90-ih, kao i sada se radi. Mnogo puta sam rekao i ponoviću i sada – za sve što smo radili imali ste period, imali ste dovoljno vremena, imali ste svu moć ovoga sveta i ove države da procesuirate, da optužite, da osudite. Niste to uradili zato što toga nije bilo, a sada sa izjavama da se nešto radi protiv zakona i da će to nekada neko istražiti, ako znate da se radi protiv zakona, a prikrivate to, činite krivično delo. Ako se nešto radi protiv zakona, evo ga tužilaštvo, evo ga sud, evo je policija, prijavite, podnesite prijave. Niko vam ništa neće reći, ali ne možete da mašete praznom puškom i da stalno mislite da ste u ulozi lovca. Ne treba Srbija da bude ni lov, ni lovina, ni lovac. Oko onoga što tangira naše društvo mislim da treba da napravimo komunikaciju, mislim da treba da napravimo zajednički jezik, a ako će svaka ovakva rasprava da uđe u bazen u kojem igra bilo koja vaterpolo selekcija ili da se vrati na red ličnih uvreda, onda mislim da će nam trebati mnogo više energije, barem onima koji žele i vide Srbiju, vide političku scenu na taj način, uložićemo je. Nema problema, ali kada smo kod plaćanja ceha kod građana, takvo neodgovorno ponašanje dolazi na red izborima, a to ćete videti na Voždovcu, u Beogradu i na svim budućim izborima.
Predsedavajući
Završavamo sa replikama. Idemo po amandmanima. (Borislav Stefanović: Po Poslovniku.) Izvolite.
Zaista se izvinjavam, gospodine predsedavajući. Član 106. kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. U ovom slučaju gospodin Babić, koji je nastupao kao ovlašćeni predstavnik, govorio je preko tri minuta čime ste vi prekršili Poslovnik, jer ste mu dozvolili da ima repliku u delu koji se odnosi na iznošenje materije koju je predložio kao predlagač. Time ste napravili grešku i mislim da ste morali reagovati na dva minuta, ako ste mu već dozvolili repliku. Ako ste mu dozvolili kao ovlašćenom predstavniku, onda on ne sme van teme da priča. On je pričao, ne znam o čemu je pričao. Samo znam da nije pričao o temi. Razumete? Hvala.
-
Babić Zoran i Stefanović Borislav · 5 govora naizmenično · 20. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonikaCela razmena, od reči do reči
Čudna je ta diktatura u kojoj ambasador jedne od najvećih i najmoćnijih zemalja ovog sveta kaže da ne vidi tu diktaturu, a u toj zemlji je mnogo razvijenija demokratija. Čudna je ta diktatura u kojoj i danas i juče, ali i u svim narednim danima možemo da vidimo u svim dnevnim novinama podjednako i slike i izjave i tretman svih političkih opcija. Ali se na te novine ne gleda, gledaju se unatraške. Gledaju se iz vizure „Presa“ dok nije ukinut, dok se Dragan Đilas nije povukao iz toga jer je video da neće imati više interesa, interesa kroz „Pres“. Čudna je ta diktatura koja se sada sprovodi a da recimo, u sutrašnjoj emisiji, na jednoj cenjenoj emisiji na kojoj ću ja biti gost, biće još tri narodna poslanika i sva tri iz opozicije. Da li je to diktatura, gospodo narodni poslanici? U čijim je glavama ta diktatura? Ko proizvodi tu diktaturu? Ako je diktatura prema tome da neko više ne može da se bahati u Srbiji, da ne može više da koristi državne resurse, da ne može više da koristi i službene automobile i kabinete i, ne znam ti, koliko funkcija, možda. Ali, kakva je diktatura u pojedinim političkim opcijama, pokazuje sve više narodnih poslanika po obodu ove sale koji su potekli iz te političke stranke slobodomislećih, pa kada stvarno misle svojom glavom završe po obodu ove sale. PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Hvala. Borislav Stefanović, repliku želite? Izvolite.
Ja bih zamolio ovlašćenog predstavnika, tj. predlagača zakona da priča, da pokuša da odgovori na pitanja koja mi potpuno na jasan, legitiman način postavljamo u ovoj skupštini. I da shvati da su na vlasti pola mandata, da uradili nisu ništa, da se bave DS-om, da ostave DS da pokuša u ovim suženim okvirima koje omogućava zakon, ono malo ostataka zakonitosti u Srbiji, i da im najzad stanemo za vrat. Ako to nisu u stanju da urade, i ako se bave svojim besmislicama, čitanjem svojih istraživanja javnog mnjenja i gledanja u svoja ogledala, gde su najlepši na svetu, neka nastave da rade. Molim vas, nemojte više maltretirati Narodnu skupštinu besmislicama koje ovde iznosite. Nemojte vi da vičete – strašno i da vičete vi o duplim funkcijama. Nemojte vi da pričate o bogatima. Vodite računa o tome. Nemojte. Podsećam na reči vašeg predsednika – budite mirni, budite staloženi, budite strpljivi. Uskoro će jedan od vas biti u zatvoru. Tako je rekao čovek. Znači, nemojte se uzbuđivati. Osoba koja viče sad meni zna da će uskoro biti zatvorena. Zašto onda vičete? Slušam šta je rekao prvi potpredsednik Vlade, treba i vi to da radite. Možda ga bolje razumete, najzad. Dakle, nesnosna je stvar, gospođo predsedavajuća, što stalno kada ih neko pita nešto konkretno, i da neki predlog, oni odgovaraju na način koji je potpuno neprimeren ovoj skupštini. Ili ćete uvesti red da se priča o tački dnevnog reda, ili će se ovo pretvoriti apsolutno u jedan verbalni rat između ispravne, radne pristojne Srbije i onih koji je rastakaju svaki dan.
Predsedavajući
Gospodine Babiću, replika.
U jednoj stvari ću se složiti, mi ne možemo pričati o bogaćenju, jer nije lider moje stranke napravio firmu, kao što je to uradio Dragan Đilas, i nije prihodovao on, nego Dragan Đilas 38 milijardi dinara i to po zvaničnim podacima Agencije za privredne registre, 38 milijardi dinara samo jedna firma i samo od onog trenutka kada je postao ministar i samo od onog trenutka kada je postao gradonačelnik Beograda. Siguran sam da u bogaćenju, a to smo videli i sinoć kako se u jednoj emisiji hvali svojim bogatstvom, kao što smo saznali i to da se ta firma, uopšte nije ni promenila vlasnika, nego se možda razmišlja o promeni vlasnika, a na sva zvona je najavljeno da je gospodin Dragan Đilas prodao sve svoje firme, a sada, sinoć smo videli i da nije, toliko o doslednosti, a ono o čemu je SNS pričala i o čemu ćemo pričati i šta ćemo, siguran sam, voljom većine narodnih poslanika u ovom domu Narodne skupštine, ove stvari nemaju veze sa štrajkačima. Vi možete da okrećete glavu na drugu stranu, i možete da žmurite nad time, jer žmurili ste i godinama i decenijama unazad. Ove stvari, pogledajte ove padove dalekovoda, pogledajte ovo, kakve veze to ima sa štrajkovima, jel' hoćete da se ovo dešava ili da se ne dešava u Srbiji. Ovo je tema za SNS.
Predsedavajući
Reč ima Borislav Stefanović.
Zbog građana Srbije moram da kažem, prvo da vam dam jedan besplatan savet, uzmite lepo te slike, uvaženi kolega, pa ih odnesite kod ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, ako još uvek pričate sa njim, pa mu recite – evo, gospodine Dačiću, po sadašnjem zakonu, ne ovom što ga sada menjate, nego po sadašnjem, za to krivično delo se ide u zatvor do 5 godina, pa da vas podučim, pošto ste inženjer, ide se 5 godina u zatvor zbog tih slika koje ste pokazali. Samo to morate Dačiću, ne nama, ministru unutrašnjih poslova u vašoj vladi, na vlasti pola mandata, gospodine Babiću, pola mandata ste na vlasti i vi nama pričate nešto. U tome je problem što nemate šta da pričate, pa pričate nešto, jer nemate rezultate, nešto pričate. Lepo sam vas pitao, firma se zvala „ Profajler“, pa se zvala „Blok end konekt“, pa ima treće ime, i u toj firmi je radio gospodin Vučić. Pogledajte skok prihoda, od kada ste došli na vlasti, to su stotine miliona i milijarde i nemojte vi nekome da gledate trn u oku, a balvani u vašem. Ko ste vi da pričate nama koji ćemo da se bavimo godinama onim što ste ostavili u Srbiji iza vas? Mi ćemo se baviti vašim firmama, vašim bogaćenjem, vašim laganjem građana Srbije, propašću koju pravite svaki dan u svakom mestu u Srbiji, znaju šta radite. Nemojte nama da pričate, ljudi vas gledaju i smeju vam se, sve više i sve hrabrije i ja sam zbog toga presrećan, a vi se samo smejte.
Predsedavajući
Molim vas, da zatvorimo replike. Dobro još jedan krug replika, izvolite, i onda molim vas završavamo.
U sportskom žargonu, kažu – zicer. Ja sam zahvalan prethodnom govorniku što mi je baš omogućio takav zicer. Namerno koristim te termine iz Košarkaškog saveza koji je još opterećen politikom, jer Dragan Đilas je predsednik Košarkaškog saveza Srbije. Politika i sport, nespojivo, ali kada su neki drugi u pitanju, a kada je Dragan Đilas u pitanju onda to može. Nadam se da će imati i hrabrosti i političke mudrosti da podnese ostavku. Ali, ovaj zicer znači – da li je Aleksandar Vučić vlasnik neke firme u Srbiji ili bilo gde? Da li je vlasnik? Dragan Đilas je vlasnik. Vama smeta što je neko negde radio. Pre toga ste optuživali da niko nikada nigde nije radio i da ništa ne ume zbog toga. Sada vam smeta kada radi, sada vam ne smeta kada radi, ali ono što je definitivno, firma koja je, poštovani građani Republike Srbije, u vlasništvu Dragana Đilasa je prihodovala po podacima Agencije za privredne registre, po onome što je vlasnik te firme Dragan Đilas prijavio, prihodovala je za godine kada je bio ministar, kada je bio gradonačelnik Beograda, prihodovala 38 milijardi 938 miliona dinara. Zamislite koliko života građani Srbije moraju da rade da bi toliki novac videli uopšte. Ni na TV ne mogu da vide toliki novac, nešto što je za samo godine u vlasti Dragan Đilas kao vlasnik zaradio, a nama se spočitava i to što smo radili negde. Šta je u vlasništvu? Koji mediji su u vlasništvu? Koja firma je u vlasništvu? Šta je u vlasništvu, osim što je (Predsedavajuća: Vreme.)… vama insinuirano šta radimo i kako radimo. To je razlika između nas i vas. To što ste vi radili za svoje džepove, a mi za državu i za građane Srbije.
-
Selaković Nikola i Radović Milica · 4 govora naizmenično · 19. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Na dnevnom redu: Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštavaCela razmena, od reči do reči
Samo jedan kratak odgovor, biće kraći sigurno od dva minuta. Pošto se sve vreme govori o nečemu što nije predmet današnje rasprave, a to je ukidanje državnih institucija, sećam se da je neko početkom 2000. godine ukinuo Pokrajinsko izvršno veće. Mislim da je to bila prva institucija države Srbije koju je neko ukinuo. Nije tu, nažalost, narodni poslanik Zoran Anđelković koji je bio predsednik tog Izvršnog veća, pa da nam nešto kaže o tome, ali sećam se ko je tada bio na vlasti. Uveren sam da će ga istorija, i te kako, zapamtiti.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Milica Radović, po amandmanu.
Koristiću ako nemam osnova, a mislim da imam, vreme ovlašćenog predstavnika. Gospodine ministre, govorite o onome što je na dnevnom redu, govorite o onome i odgovorite na pitanja koja vam postavljamo. Nemojte da se služite tim stvarima da bi nas ubedili u nešto što je nemoguće. Ne možete da nas ubedite da ovim zakonom ne ukidate sudove i tužilaštva na teritoriji Republike Srbije, znači, na delu koji se zove AP Kosovo i Metohija i da ne nastavljate sa tim procesom i danas. Nemojte. Pustite prošlost. Ne bavimo se prošlošću. Hajde da se sada vratimo i da konkretno odgovorite na sve ovo što vas narodni poslanici danas pitaju, a počeli su juče u neko gluvo doba noći. Odgovorite bar jednom argumentovano – kako mislite da institucije Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije ne ukidate? Ukoliko to zaista mislite da ne radite, hajde nađite mi u ovom predlogu zakona, o kome danas raspravljamo, koji se nalazi ispred mene, gde su ti sudovi u Kosovskoj Mitrovici, gde je taj osnovni sud, gde je taj prekršajni sud, gde je taj viši sud, gde je to odeljenje. Hajde recite mi, objasnite mi tezu. Ovde smo sami. Ne moramo da budemo pravnici za ovu raspravu uopšte, čak mislim da ona u ovom slučaju nije toliko presudno važna. Važna je vaša namera, vaša namera da ukinete institucije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Nemojte se služiti tom vrstom argumenata. Odgovorite jasno na ono što vas pitamo – gde su sudovi u ovom predlogu zakona, a koji treba da se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije?
Predsedavajući
Reč ima ministar Selaković.
Dovoljno je pročitati član 12. i videti da je predviđeno da postoji organizacija sudova i tužilaštava u AP Kosova i Metohije. Da toga člana nema, to što ste vi govorili, bilo bi argumentovano, a pošto ovo jeste argument, pošto je to argument koji stoji u ovom predlogu zakona, verujem da možete da ga pročitate i da vidite. Koliko sam video, slični su predlagači amandmani koji su predvideli da se taj član briše.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Milica Radović.
Da javnosti bude jasno, nama je ovde jasno o čemu pričate, i to što pričate nema veze sa istinom. „Osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju AP Kosova i Metohije, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost, uređuje se posebnim zakonom.“ O kom posebnom zakonu mi ovde govorimo, gospodine ministre? O kom posebnom zakonu? Da li ste doneli taj poseban zakon? Valjda je logičan sled događaja da taj poseban zakon prvo donesete da bismo prema njemu uredili ono što uređujemo ovim zakonom. Nema logike u tome što pričate, gospodine ministre. Znate i sami da ne pričate istinu i znate i sami da sprovodite naloge koji se isključivo odnose na to da institucije Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije više ne postoje. Pogledajte, gospodine ministre, član 183. Ustava Republike Srbije. Pogledajte šta je to što može autonomna pokrajina u skladu sa zakonom da uređuje. Da li u okviru tog člana Ustava igde piše da je moguće da uređuje sudsku vlast na teritoriji Republike Srbije? Gospodine ministre, ne piše nigde. Molim vas, objasnite mi kako ne mislite da ukidate sudove i tužilaštva na teritoriji KiM, ukoliko ga u ovom predlogu zakona nema? Nema ni osnovnog, ni prekršajnog, ni višeg, ni upravnog, ni privrednog, ni bilo kog drugog suda koji je realno postojao do sada na teritoriji KiM. Molim vas jednom zauvek, govorite istinu, govorite jasno da vas narod razume, a mi vas, nažalost, i namere vaše, jako dobro razumemo.
-
Samardžić Slobodan i Selaković Nikola · 4 govora naizmenično · 19. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Na dnevnom redu: Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštavaCela razmena, od reči do reči
Naučili smo, i završavam rečenicu, da ne slušamo šta ko priča nego da gledamo šta ko radi.
Predsedavajući
Ministre, izvolite.
Zahvaljujem. Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je upravo u poslednjim izrečenim rečima ključ. Političari koji neiskreno nastupaju. Da je neko hteo krajnje iskreno da nastupi onda bi pročitao da su akti o kojima se govori bili temporalnog karaktera i da su iscrpljeni jer je 1. septembra istekao period na koji su se oni odnosili i da je vešto pregovarački učinjeno nešto što, meni je žao što neko nije u stanju to da vidi ili ne želi to da vidi, ali mislim da je vrlo vešto pregovarački nešto tim aktima izdejstvovano. Šta? Onaj ko želi da sazna može da sazna. Kada ozbiljno ulazite u jedan posao, ako imate suprotstavljenu stranu u tom poslu, ne otkrivate joj šta ćete da radite. Problem nastaje u tome što neko nekome ne veruje. Možete vi meni da ne verujete ili da mi verujete. Zadatak zakona je da bude životan, da nije tako mi bismo još uvek, recimo, primenjivali smrtnu kaznu, ali zakon treba da bude blizak realnosti i životu i kao pravnik zaista čvrsto stojim na tom stanovištu. Bez želje da uopšte dalje repliciram, naročito zbog onoga što sam rekao na početku ove replike, mislim da je više nego jasno i da bi bilo korektno da tu malopre načetu a sad pomenutu temu uopšte ne otvaramo. Zahvaljujem.
Predsedavajući
Saglasno članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice. Replika Slobodan Samardžić. Izvolite.
Gospodine ministre, razumeo sam vašu intervenciju. Vi hoćete da kažete da imate keca u rukavu koga ćete primeniti posle 31. decembra. To bi možda bilo sa nekog državnog stanovišta potpuno opravdano da mi lojalno verujemo u to. Ono zbog čega mi ne verujemo u to jeste vaše dosadašnje ponašanje. Da ste vi vodili tu politiku do sada u državnim interesima Srbije, onda bismo mogli mirno da sačekamo 31. decembar, da sa nekim poverenjem sačekamo to maestralno rešenje koje ne treba otkrivati protivniku i da onda svi 1. januara proslavimo ne Novu godinu nego stupanje na snagu rešenja koje će biti superiorno. Međutim, problem je u ovim stvarima o poverenju. Uzmimo samo te izbore kako su obavljeni, počev od odredaba sporazuma, preko plana za implementaciju, preko puštanja centralnoj izbornoj komisiji da učini sve što treba itd. Zašto bi mi onda verovali vama kao ministru jednog resora kada cela Vlada u kojoj vi radite vodi konzistentnu politiku predaje Kosova? Jel' bi mi trebalo da verujemo da u 99% slučajeva je vaša politika pogrešna a u jednom procentu, a to je ovaj zakon je ispravna? Prosto, radi se o atmosferi koja je loša, koja nije dobra za državne interese i kojoj je kumovala ova vlada svojim jednostranim potezima. To je kontekst zašto mislimo da ovaj zakon, koji treba da stupi na snagu 31. Decembra, ne daje rešenje. Ako 31. decembra vi donesete zakon u kojem ćete obezbediti da ovi sudovi nastave da budu u pravnom i sudskom sistemu Srbije, mi ćemo vam prvom narednom prilikom to znači prvom skupštinskom raspravom odati priznanje. To nemojte da sumnjate, ali sada mi sumnjamo u to.
Predsedavajući
Vreme. Određujem pauzu. Sa radom nastavljamo u 16.20 časova. (Posle pauze – 16.25) PREDSEDAVAJUĆI (Žarko Korać): Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevu. Da li još neko želi reč? Ako ne, onda idemo na sledeći amandman. Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na član 13. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima ministar Selaković. Izvolite
Kao ovlašćeni predstavnik predlagača, prihvatam amandman koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
-
Rističević Marijan i Halimi Riza · 4 govora naizmenično · 18. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Na dnevnom redu: Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštavaCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, da je gospodin Riza predložio viši sud, ja bih za to glasao. Dakle, da je predložio da viši sud bude, recimo, sa sedištem u Velikom Trnovcu, to bih veoma rado prihvatio, s obzirom na broj krivičnih dela i na vrstu krivičnih dela koji se vrše u pograničnom mestu. Javna je tajna da je trgovina narkoticima posebno izražena u tom delu Srbije. Zato kažem, da je predložio da imamo viši sud, ili da imamo viši sud za organizovani kriminal, ili odeljenje višeg suda, ili pola odeljenja višeg suda za organizovani kriminal u Velikom Trnovcu, to bih veoma rado prihvatio zato što se radi o trgovini ljudima, zato što se radi o trgovini narkoticima, zato što se radi o trgovini oružjem. Nije tajna da je svojevremeno prilikom predaje oružja nađeno nekoliko kamiona pušaka. Hoću da verujem da je to sve od oružja što je tamo nelegalno bilo i da je sve prodato i da ništa nije skriveno i prikriveno. Bilo kako bilo, da je predloženo da bude taj viši sud koji se bavi kriminalom koji sam označio i koji je najopasnija vrsta kriminala, ne samo u Srbiji, već koji se progoni širom sveta, odnosno širom Evrope, verujem da ne samo da bih podržao takvu vrstu amandmana, već verujem da bi imali podršku i EU i međunarodne zajednice, s obzirom da je svima u interesu da se ti lanci preseku. Neću da kažem da je izvor u Preševu. Verujem da je izvor na Bliskom Istoku itd, ali da putevi vode preko Preševa i Bujanovca, odnosno preko te osetljive zone. Takođe, hoću da verujem da se ona zastava vije i da ta škola nije žute boje u Albaniji. Bilo kako bilo, mi treba da se ugledamo na sebe i da damo uvek više prava nacionalnim manjinama nego što to rade drugi, jer to je u interesu stabilnosti države. Ne možemo se ugledati na najgore, već na najbolje. Što se tumača tiče, nemam ništa protiv da se uvede. S obzirom na vrstu kriminala, treba nam tamo i za arapski i za iranski i za još kojekakve vrste jezika, i za svahili i za romski i za albanski, ali se bojim da će nam uskoro tamo trebati tumač i za srpski jezik. To je ono čega se ja pribojavam. Hvala vam.
Predsedavajući
Za repliku se javio narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.
Ja sam zapravo tražio viši sud i pošto su Bujanovac i Trnovac spojeni, nije uopšte problem da to bude i u Trnovcu. Ja bih se složio. Ali, ona priča o kamionima oružja ista vam je, iste prirode kao o tonama droge koja je pre jedno dve-tri nedelje bila u štampi. To su senzacionalističke novine koje radi prođe i prodaje izdaju sve i svašta, ali u parlamentu bi ipak trebali da budemo ozbiljniji kada iznosimo podatke. Iskoristio bih repliku da iznesem, da je sigurno za vreme aktuelnog ministra primljeno šestoro pripravnika u Osnovnom sudu u Vranju, a konkurs je obavljen pre toga, jedno dve godine ranije. Još da dovršim ono što sam maločas hteo da kažem, da nije problem, gospodine ministre, Albanci su navikli da budu širokogrudi i da nemaju, nikakav problem nisu pravili kada u prekršajnom sudu trenutno ima jedan Albanac i jedan Srbin. Ali, kada su ranije bila tri Srbina i jedan Albanac, niko nije pravio problem. Ako nema stručnog kadra, nema. Ali, to nije razlog da građani ispaštaju i da putuju, do Vranja ima 60 km. Zapravo, svi učesnici, svedoci, direktni akteri, policija, svi oni su trebali da putuju do Vranja, a sada će i za Bujanovac. A to košta. Građani ispaštaju zbog toga. Oni zaslužuju veću pažnju i od ove vlade i od ministarstva. Hvala vam.
Predsedavajući
Replika, Marijan Rističević ima reč.
Da ne bih bio neshvaćen, nisam govorio negativno o oružju. Govorio sam da je to oružje predato prilikom saniranja krize u kopnenoj zoni bezbednosti. Barem je tako saopšteno. Takođe, nije tajna da je tamo podignut spomenik nekim borcima. Imamo sada dve stvari: ili je prilikom saniranja krize oružje predato, kao što sam rekao, ili nije. Hoću da verujem da su prilikom saniranja krize i Albanci koji dole žive predali svo oružje, kao što su i rekli. Ili je ta vojska imala oružje pa ga predala, ili su ratovali možda sa četkama i metlama. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima Riza Halimi, mada mislim da ovo nije tema današnjeg dnevnog reda. Mada, s obzirom na osetljivost pitanja, daću vam reč. Izvolite.
Kolega je ušao u 13 godina prošlosti i dobro me je podsetio. Računam da je na te oružane sukobe iz tog vremena stavljena tačka, ali podsetio bih da program dveju vlada, i savezne i republičke, koji je iz februara 2001. godine – do sada nije ostvaren. Tu je veliki problem koji potenciramo čitavo vreme. Kada je 2009. godine trebalo da se rekonstruiše Koordinaciono telo, a nije se to obavilo, i sada, ove godine, kada smo počeli ponovo razgovore sa Vladom, da se rešavaju najozbiljniji životni problemi na tom području, a jedna od tih sedam oblasti je pravosuđe, za koje insistiramo čitavo vreme da imamo ozbiljniji pristup nego do sada i da se konačno krene da obaveze koje su preuzete još 2001. godine konačno počnu ozbiljnije da se ostvaruju i da i tamo počne da se živi normalnije. Jer, to zaslužuju ti građani. Hvala.
-
Lučić Ljiljana i Stefanović Nebojša · 6 govora naizmenično · 14. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Na dnevnom redu: Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodiljaCela razmena, od reči do reči
Hvala, gospođo predsedavajuća. Znate, rekli ste da se ovde radi o nerazumevanju šta je suština, šta je forma. Za mene i za poslanike DS suština je da li neka prava možete da realizujete ili ne, a ne da li se ovde bavimo proizvodnjom zakona. Dakle, ja sam u svom izlaganju naglasila pre svega potrebu da važeće zakone sprovodimo, videla šta je problem, problem su nedostajuća sredstva, u tom smislu kritikovala vaše obrazloženje, da ako hoćemo istinsku zaštitu ovih najosetljivijih kategorija, ne treba dodatnih sredstava. U budžetu za sledeću godinu je taj transfer koji ide iz republičkog budžeta prema fondu prvi put naveden tako da ne znate koja sredstva idu za štićenje ove kategorije iz člana 22. Dakle, svake godine smo znali, malo je tih sredstava, ali to je 600 i nešto miliona. To je jedna stvar. Vi ste, gospodine Stefanoviću, sada uveli i neku stranačku priču ovde. Reči ću vam, imam sada pravo pošto ste vi to uradili, moguće je da se kvalifikuje kako smo mi radili na različite načine, ali ja ću da vam kažem, ne počinje život sa SNS. Rađala su se deca u Srbiji, žene su odlazile na trudničko bolovanje, išle kod lekara i treća stvar, ono što je jako važno. Rekla sam samo jednu stvar. To što vi nudite već postoji. Demokratska stranka je glasala za važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju. Nije nama problem deset puta da glasamo za ono što smo mi definisali i ovde usvojili. Nećete vi reći za šta ću ja da glasam. Samo kažem da smo mi danas izgubili jedan dan zbog demagogije, jer ta rešenja imamo.
Predsedavajući
Zahvaljujem. Narodni poslanik Nebojša Stefanović, predlagač akta. Izvolite.
Drago mi je da su ljudi u Srbiji mogli da čuju da ovo nazivate demagogijom i drago mi je da je to vaš stav, da ljudi mogu ogoljeno, jasno da čuju da je pozicija vaše stranke i vas lično po ovom pitanju, da su prava dece, trudnica i porodilja demagogija. Izuzetno mi je drago da ste to jasno rekli. I sada je ta priča potpuno ogoljena. Što se tiče toga, naravno da ne počinje priča sa SNS, ali toga su neki trebalo da se sete ranije kada je život počinjao sa njima pa do u periodu kada su na vlasti to kažu. Ja kažem u ovom trenutku kada je moja stranka na vlasti. Ne čekam da odem u opoziciju pa da kritikujem. Ne čekam da odem u opoziciju pa da se setim da je trebalo nekog pomoći i zaštititi. Ja se toga sećam u trenutku kada je moja stranka na vlast i mi preuzimamo svoju odgovornost zašto nešto ne funkcioniše najbolje i popravljamo. Očekujem, naravno, da to urade i svi drugi. Naravno, niti bih se ikada usudio, niti mi pada na pamet da odredim kako će ko da glasa. To treba da urade svi u ime svoje savesti, ali da o nekom zakonu kažu da je demagogija, da smo izgubili dan za njega, sigurno ne bih glasao za taj zakon. Onda bih potpuno devalvirao sve što sam rekao. Samo sam u tom smislu rekao, ali hvala vam što ste nam pojasnili kakav je vaš stav po tom pitanju.
Predsedavajući
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić, replika.
Znate šta, svako za nas može da tvrdi šta god želi. Da li je neko demagog ili ne, drugi će da procene. Evo samo jedno pitanje koje na najbolji način razbija to pitanje o demagogiji. Gospodine Stefanoviću, koliko sredstava iz republičkog budžeta je opredeljeno za štićenje prava na dostupnu zdravstvenu zaštitu svih kategorija stanovništva iz člana 22. važećeg zakona.
Predsedavajući
Reč ima poslanik Nebojša Stefanović.
Mogu samo da vam kažem da su sredstva opredeljena za štićenje stanovništva iz kategorije zakona koji ja predlažem, što je moja obaveza, znam da je oko 500.000.000 dinara i to je moj posao. Kada bude ministar zdravlja ovde i kada bude budžet na dnevnom redu, moći će da govori o drugim kategorijama. Ne mogu da govorim o tome danas, ali za ove kategorije stanovništva iz Predloga zakona koji je pred nama to je opredeljeno i to je dogovoreno u saradnji sa Fondom za zdravstveno osiguranje. Ne znam cifru u dinar, ali oko 500.000.000 dinara.
Predsedavajući
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić i ovim zatvaramo krug replika.
Zadovoljna sam tim odgovorom. U svom izlaganju sam pokazala, nadam se vrlo ubedljivo, da ste smanjili prava koja već postoje kada se radi o deci, trudnicama i porodiljama, a sada ste priznali i da ste smanjili sredstva. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima poslanik Nebojša Stefanović.
Naravno, to nije tačno, pošto cifra o kojoj ste prethodno govorili je za ukupan broj svih kategorija o kojima smo govorili. Ovde je samo deo tih kategorija. Ovo su nova sredstva koja će se dodatno uložiti u njihovu zdravstvenu zaštitu. Jasno mi je da neko ko ne želi to da vidi ima pravo da kaže kako god želi.
-
Stefanović Nebojša i Gordić Vladimir · 4 govora naizmenično · 14. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Na dnevnom redu: Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodiljaCela razmena, od reči do reči
Nažalost, voleo bih da mogu da se u bilo čemu složim s vama, ali uglavnom ne mogu, pošto niste u pravu. Naime, hajde da raščistimo ovu priču o Zakonu o zdravstvenom osiguranju jednom zasvagda. Članom 22. jesu predviđena zdravstvena osiguranja za određene kategorije, ali članom 17. i članom 30. se definiše da određene kategorije, kao što su recimo poljoprivredni proizvođači, imaju pravo na zdravstveno osiguranje samo kada je član 30. ovog zakona u pitanju, pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaćen. Šta ćemo sa, recimo, detetom poljoprivrednog proizvođača? Na osnovu kog člana zakona dete poljoprivrednog proizvođača može da bude zaštićeno? Recite mi na osnovu kog člana zakona. Pošto toga nema, onda smo mi, ja kada sam predložio ovaj zakon sam hteo to da omogućim i to će faktički biti glavni doprinos ovog zakona, da svako dete, trudnica i porodilja, koji prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju nemaju pravo na potpunu zaštitu, sada imaju. To nije populizam. Na kraju krajeva, žao mi je što vaša stranka u prethodnom periodu nije dala doprinos da mi od danas ne moramo uopšte da razgovaramo o ovom zakonu. Da ste to rešili suštinski ranije, mi bismo danas potpuno normalno pričali o nekim drugim stvarima. Što se populizma tiče, nisam mazio goluba Gutu, nisam mazio kučiće i mačiće po Beogradu, nisam trčao po porodilištima i pokušavao da uzmem jeftino neki politički poen. Radili su to neki drugi i znaju građani Beograda koji su to ljudi radili. To je bio populizam, to je bilo ono što građani Beograda i Srbije neće nikada više da podrže i to ćete videti na prvim sledećim izborima u Beogradu.
Predsedavajući
Vladimir Gordić ima reč.
Član 22. jasno kaže da ako pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao član porodice osiguranika, osiguranicima se smatraju, pa se nabraja – deca do navršenih 18 godina života, školska deca, studenti itd, žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva, lica starija od 65 godina, osobe sa invaliditetom itd. Prema tome, prema ovom članu mogu da budu osigurani. Ne može da bude dete talac poslodavca koji nije uplatio zdravstveno osiguranje ili poljoprivrednika koji nije uplatio zdravstveno osiguranje. Ako smo već definisali da su deca naša budućnost, ovo je zaista sa vaše strane veliki populizam. Imam utisak da uopšte niste pročitali postojeću zakonsku regulativu kada ste predlagali ovaj zakon.
Predsedavajući
Reč ima Nebojša Stefanović.
Upravo vam ukazujem na član 17. Naravno da ne može dete da bude talac i neće nikada ni biti kada se usvoji ovaj zakon, ni dete, ni trudnica, ni porodilja. Žao mi je što su članom 17. određene kategorije predviđene koje su osigurane po osnovu radnog odnosa. Zakon predviđa da su neke kategorije našeg stanovništva osigurane po osnovu radnog odnosa. Dakle, poljoprivrednici nisu uplaćivali doprinose, nije imao novca da uplaćuje doprinose i na osnovu toga njegova žena i njegovo dete mogu da dođu u problem jer su oni osiguranici po osnovu radnog odnosa. Na osnovu ovog zakona oni neće imati problem. Dakle, ovaj zakon rešava da oni nemaju problem koji su do sada imali, a dešavalo se da ljudi imaju problem. Pogledajte samo šta se dešavalo u Srbiji u poslednjih mnogo godina. Da ti ljudi nisu imali problem, da nisu dolazili u sukob sa raznim birokratskim elementima, mi danas ne bi ni razgovarali o ovom pitanju, ali taj problem je realan, životni, bez obzira da li to piše u nekom slovu papira ili ne. Mi sada rešavamo taj problem i kada ga rešimo ti ljudi ga više neće imati.
Predsedavajući
Molim narodne poslanike da ne reaguju glasno, da ne dobacuju, jer je to povreda Poslovnika. Repliku ima narodni poslanik Vladimir Gordić. Izvolite.
Mislim da niste u pravu jer članom 17. se regulišu oni osiguranici koji rade, koji su zaposleni, koji primaju plate ili su plaćeni doprinosi za njih. Međutim, ako dete ne može da ostvari na taj način zdravstvenu zaštitu, preko svog roditelja koji ne prima platu ili nije plaćen doprinos za njega, ono ima potpuno pravo po članu 22, što je jasno ovde definisano, da ostvari to svoje pravo. Druga stvar, ono što je neprikosnoveno, Ustav mu garantuje obaveznu zdravstvenu zaštitu.
-
Veselinović Janko i Stefanović Nebojša · 4 govora naizmenično · 14. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Na dnevnom redu: Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodiljaCela razmena, od reči do reči
Uvaženi gospodine Stefanoviću, nemamo mi problem da podržimo odnosno da glasamo za ovaj zakon. Mi smo vam samo rekli šta će to naše glasanje predstavljati. To će biti glasanje za nešto što smo već usvojili, što smo izglasali. Mi ćemo u danu za glasanje glasati za nešto što je prethodna skupština usvojila, a što je trebalo vi samo da primenjujete. Vi zbog toga što niste sposobni, odnosno vaša vlada da primenjuje doneto, zbog toga što ste doveli zemlju pred bankrot i zbog toga što imate nesposobne ministre, od ministra finansija, ekonomije, do ministra zdravlja, donosite pred poslanike ovakve zakone koji jesu populistički. Nije nama trebao zakon kojim ćemo mi definisati šta je dete, pa se u članu 1. ovog zakona kaže: „Dete u smislu ovog zakona smatra se lice do navršenih 18 godina“. Ko to ne zna? Ko ne zna da se sa 18 godina stiče punoletstvo? Zar je trebalo danas da se sastanemo ovde zbog toga? Da nije možda trebalo da pričamo kako da izmenimo Zakon o javnim nabavkama pa da se omogući popravka aparata koji ne rade u dečijim bolnicama i zbog toga deca ne mogu da se leče čak ni od hemofilije, gospodine Stefanoviću? Zar nije o tome trebalo da pričamo, a ne o golubu Guti? Vi ste prvi pomenuli stranku, SNS. Mi smo vrlo argumentovano razgovarali i opovrgavali vaša nastojanja da kažete da je ovo novost. Ovo nije nikakva novost, niti će ovim deca i porodilje dobiti bilo šta novo. U tome je suštinska razlika. Mi ćemo glasati za ovaj zakon ako vi tvrdite da vam je to potrebno, da vam je potrebna naša podrška, ali mi kažemo da sa ovim ništa novo nećemo dobiti. Hvala.
Predsedavajući
Vreme, gospodine Veselinoviću. Reč ima Nebojša Stefanović.
Gospodine predsedavajući, molim vas da obratite pažnju na ono što ću reći. Vrlo pažljivo biram svoje reči da ne bih izazvao repliku. Ne pominjem nijednog poslanika, nijednu poslaničku grupu niti se moja rasprava direktno odnosi na ono što je rekao neko od prethodnih govornika. To što neko ne može da podnese što su određene ličnosti mazile goluba Gutu, to je sada druga stvar, ali to tada nije bio populizam. Kada su isto određeni u gradu Beogradu imali, a postojali su tu neki, mogao bih sada da vam tu pričam o tome kako su trčali, to je bila trka od porodilišta do porodilišta ne bili se bolje slikali i ko će u prvi sekund da stigne da se slika sa nekom bebom ne bili se uzeo neki jeftini politički poen. Naravno, bilo je tu, mogao bih da kažem 38 milijardi razloga zašto se to radilo, ali neki od tih razloga zašto danas nemamo uređenu zdravstvenu zaštitu što se novac besmisleno trošio, što se trošio na korupciju. Što su Bulevar kralja Aleksandra umesto za milijardu i sto miliona rekonstruisali za milijardu i sedamsto miliona. To je bio jedan od razloga zašto danas nemamo novca. Zato što se novac bacao i što je nestajao u različitim džepovima i u različitim, da kažem, korupcionaškim aferama. Ali, u ovom slučaju konkretno, ne vidim da svi podržavaju ovaj zakon. Meni je to važno da istaknem pošto očigledno neko hoće da bude ujedno i za i protiv zakona, što je apsolutno nemoguće. Ili ga podržavate i kažete da ste za zakon zato što je on dobar za građane Srbije ili on nije dobar za građane Srbije i ne želite da ga podržite. Nemoguće je i jedno i drugo. To je populizam kada hoćete da budete ujedno i kritičari, ali ne želite plašeći se reakcije javnosti da kažete da ste protiv. To je populizam. Treba biti otvoren i jasan. Ili ste za ili ste protiv. Na kraju krajeva, u danu za glasanje će to da se veoma jasno pokaže.
Predsedavajući
Povreda Poslovnika, Janko Veselinović. Izvolite.
Predsedavajući, povredili ste Poslovnik, član 106, 103. i još neke članove. Dakle, dozvolili ste gospodinu Stefanoviću da priča van teme koja je na dnevnom redu. Ovde na dnevnom redu nije Bulevar Revolucije, ili Bulevar kralja Aleksandra, ni golub Guta, zaista ne znam ko mazi goluba, golub uglavnom leti, ali moguće da je i to bilo. Ali, to nije tema dnevnog reda, gospodine Stefanoviću. (Predsedavajući: Nemojte, molim vas, da se obraćate tako.) Molim vas predsedavajući da imate jednake kriterijume. Nas ste upozorili da smo bili mimo teme, a ovlašćeni predstavnik priča o rekonstrukciji Bulevara Revolucije. Zamislite kada bi mi na svakoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorili o stanju komunalnih problema u Novom Sadu, ili na mestima gde mi nismo bili na vlasti. Mi to nikada do sada nismo radili. Nema gotovo dana da poslanička grupa SNS ne govori o komunalnim temama u Beogradu i problemima Beograda. (Predsedavajući: Po čemu je to sada vezano za povredu Poslovnika?) Zato što je govorio van teme. Obrazlažem da o toj temi može da govori na skupštini grada Beograda, a ne u Skupštini Republike Srbije, ako to nije na dnevnom redu, recimo neki kredit koji bi mogao biti u narednom periodu.
Predsedavajući
Gospodine Veselinoviću, vi ste zaboravili šta ste vi diskutovali kad ste govorili o povredi Poslovnika, pa ste spomenuli Zakon o javnim nabavkama, Tiršovu itd. Znači, jednostavno ste svojom replikom kroz povredu Poslovnika izazvali da vam se adekvatno i odgovori. Prema tome, vodite računa šta vi govorite, pa tako onda tražite i od drugoga. Možete da se izjasnite u danu za glasanje ako hoćete. Reč ima narodni poslanik dr. Nebojša Stefanović, povreda Poslovnika. Izvolite.
Želim da ukažem na povredu člana 104. Poslovnika. Narodni poslanik ima pravo da koristi repliku kada se pomene, kao što sam ja više puta bio pomenut imenom i prezimenom, i u tom svom obraćanju ima prava da brani svoj stav na način kako ima pravo da ga brani. Molim samo da ubuduće koristite svoje pravo koje imate kao predsedavajući Narodne skupštine da izričete disciplinske mere onim narodnim poslanicima koji kroz povredu Poslovnika hoće da otežaju rad ove skupštine, koji hoće da ga zloupotrebe, znači pravo na povredu Poslovnika koriste kao repliku.
-
Babić Zoran i Miković Srđan · 6 govora naizmenično · 7. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Zajednički pretres o 42 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Gospodine Mikoviću, cenim vaše pravničko i advokatsko znanje, poštujem, ali sam se trudio ovih 10-15 minuta, verujte, s pažnjom sam vas pratio, video sam samo formu, formu i formu. Suštine nije bilo. Da li je mišljenje ili ovaj predlog zakona ušao u Narodnu skupštinu Republike Srbije elektronski ili na ulaz iz Kosovske ulice ili na Glavni ulaz, da li ga je pogledala pravnica iz Vlade na drugom spratu? Ne vidim šta je to suštinski i krucijalno bitno ako se kaže da nije obavezno mišljenje Vlade već odbora, što je urađeno. Bili ste na tom odboru. Meni su do ovog trenutka došla dva amandmana poslaničke grupe DS. Ne vidim da je to taj veliki broj amandmana. Obaveštavam vas ako ne znate da su to dva amandmana. Poštujem različito mišljenje i verujem da će se odbor, ali i poslanička grupa SNS kao predlagač, izjasniti o tim amandmanima. Unapred ne mogu da kažem ni da ćemo ih odbiti, ni da ćemo ih prihvatiti. Zaista ćemo razgovarati u narednim danima o njima. Ali, taj veliki broj amandmana su dva amandmana. Sve što ste rekli je forma. Verujem da i forma treba da se ispoštuje, ali bih više voleo da vi i ja polemišemo sada o vrednosti koju će ovaj predlog zakona doneti, o tome kako ćemo možda sutra zajedno da tražimo izveštaje od Vlade i javnih preduzeća kolike su to uštede napravljene u tim javnim preduzećima, a ne da li je ovaj zakon ili su amandmani voženi „jugom“ ili kombijem ili kod koga su završili. To je čista forma, koja, verujem, ne zanima ni građane Srbije, a ne treba da zanima ni parlament.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.
Upravo uz pokušaj da se ni na koji način pejorativno ne odredim prema predlagačima ili o samom predlogu, da se ni na koji način ne odredim jače u odnosu na činjenicu da na sam Odbor za pravosuđe, kao matični odbor, i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a na obe sednice sam bio, nije došao predlagač zakona, da bih ga pitao i da bi sve ovo što sam u plenarnom zasedanju pomenuo raspravili. Niti je došao predlagač, niti je došao prvopotpisani. Bilo je pokušaja da neki drugi poslanici preuzmu ulogu koju ne mogu da preuzmu i da brane predlog zakona, ali očigledno to dovoljno pokazuje odnos predlagača prema institucijama Narodne skupštine. U svakom slučaju, pokušavam kao pravnik da ocenim i tu situaciju da, ukoliko neki inženjer predlaže zakon, ne može apsolutno sve da zna. Ali, upravo zato sam hteo da ukrstimo poglede već na odboru. To je bilo nemoguće, zato što niste došli. Ima ljudi koji su prisutni u sali, koji su bili na tom odboru, a vi niste došli, niti je rekao neko - hajde da pomerimo, pa da to sve raspravimo na odboru. Upravo zbog toga smo u situaciji da danas pokušavamo da govorimo o tim stvarima. Elementarna stvar da bi se nešto raspravilo u Skupštini je procedura. Ukoliko se čak ni to ne ispoštuje, kako očekujete da diskutujemo o tome u samoj primeni Krivičnog zakona sa vama ovde, a da pre toga ne raspravljamo o tome na odboru? Mislim da je to iluzorno.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
Pošto se bavimo formom, evo, ja ću preći na to polje. Predlagač ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika nije Zoran Babić, predlagač je poslanička grupa SNS, 65 kolega narodnih poslanika. Ja sam ovlašćen, da, ali nisam jedini predlagač. Imam poverenja, gospodine Mikoviću, u moje kolege koji su članovi moje poslaničke grupe, koji dolaze na sve odbore. Imam poverenje u njihovo mišljenje i da će, kao što su stavili potpis ispod tog predloga zakona, ništa bolje ili gore od mene braniti stavove tog zakona. Da li su to neke vrednosti koje vi prepoznajete ili ne prepoznajete, ne znam i ne ulazim u to. Ali, 65 potpisnika kao predlagača ovog zakona… Voleo bih da koleginicu iz vaše poslaničke grupe, ukoliko joj je potrebna medicinska pomoć, zato što čujem jaukanje, da se tako nešto i uradi. (Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Babiću.) Pa treba pomoći ljudima koji jauču. Ono što će svako od kolega iz poslaničke grupe SNS uraditi, to je da će braniti predlog zakona ispod kojeg je stavio potpis.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, replika. Izvolite.
Očekivao sam da bar onaj ko je na čelu Administrativnog odbora, ko je na čelu najveće poslaničke grupe ovde u Narodnoj skupštini, bar elementarno poznaje Poslovnik Narodne skupštine. Ne postoji mogućnost da, ukoliko je neko drugi označen kao ovlašćen predstavnik predlagača, ili ukoliko nije prvi potpisnik na listi potpisanih narodnih poslanika, bude ovlašćeni predstavnik. Onog trenutka kada budete promenili ono što piše u Poslovniku Narodne skupštine, tada ćete biti u pravu, ali do tada niste u pravu. Verujte mi, ne želim da idem na vas, čak sam rekao svojim kolegama da upravo zato što dolazite iz vaterpola imam poseban odnos prema vama, imajući u vidu da sam se, ali stvarno, bavio vaterpolom.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
Ne moram da dokazujem svoje bavljenje vaterpolom, to moja konstitucija pokazuje. Spreman sam uvek na trku, gospodine Mikoviću, i na tu vrstu dokaza. Na bilo kojem terenu spreman sam da prihvatim trku s vama. Spreman sam i da prihvatim rizik, a to ste upravo rekli - ovaj predlog zakona je dobar, ovaj predlog zakona će učiniti boljitak u našem društvu, ali nećemo glasati za njega zato što ovlašćeni predlagač nije došao na odbor. U redu, ako je to jedini razlog, spreman sam da prihvatim vašu argumentaciju zbog koje nećete glasati za ovaj zakon.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.
Ako je ovo poslednja stvar koja će zadati odlučujući udarac u borbi protiv kriminala, ja sam srećan. Samo nemojte da se desi da posle toga ne bude tako. Hvala.
-
Babić Zoran i Stefanović Borislav · 5 govora naizmenično · 7. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Zajednički pretres o 42 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Jedna rečenica. Verujem da kolega Milivojević i ja možemo da napravimo, živi smo ljudi, da možemo da napraviti saobraćajni prekršaj. Vozim auto 20-ak i nešto godina, do sada nisam imao takva iskustva i ne verujem i ne bih voleo da me takva iskustva vezuju za gospodina Milivojevića. Ali, ono što sigurno da nas dvojica ne možemo da uradimo, jeste da se sudarimo na pružnom prelazu. Ta pruga je nekada bila živa, a sada deca koja imaju sedam, deset godina, koja su po godinama kao i moja mlađa ćerka, ne znaju kako izgleda voz. Ne prolazi voz. Zatvorili ste to. Nema tih pruga. Nema onih vozova, gospodine Milivojeviću, koji smo koristili verujem i vi i ja 90-ih godina, vozeći se iz našeg kraja ka Beogradu gde smo studirali. Nema ih, nema saobraćaja. To se nije napravilo i nije se desilo u zadnjih godinu i po dana, desilo se zadnjih deset godina. Ali, nemojte da tada i zaboravljate, nemojte, vidi se da ste sedeli i onda i vi na tom stiroporu jer vam je amnezija za sve što je bilo do 2012. godine. Sećate se samo ovoga što je zadnjih godinu, godinu i po dana. Selektivno je to. Građani će najbolje da prosude. Na izborima svako će doneti tada sud o onome šta radimo i kako radimo. Po poverenju koje imamo i u Vrbasu, i Zemunu, i Kovinu, i svuda gde su bili izbori, a pokazaćemo i u Beogradu, pa videćemo ko će i kakvo će poverenje imati kod građana Srbije.
Predsedavajući
Reč ima Borislav Stefanović.
Mislim da je uvaženi kolega Babić rekao suštinu samo što ona ima logičku grešku. Dakle, ako nema vozova, citiram – nema pruge, deca se ne sećaju, ne postoje pružni prelazi, što donosite izmenu zakona? Vrlo jednostavno pitanja. Znamo i vi i ja da ima i vozova i pruge, ne u obimu kojem je potrebno i ne u obimu kojem je bilo. Što nije poboljšan železnički saobraćaj, što je spor, što je neefikasan, što se nesreće i dalje jako često dešavaju, ljudi ginu, gospodine Babiću na tim prelazima, odgovoran je izvesni Sima iz Grocke koji jede tartufe i koji smanjuje troškove na jednoj strani, a povećava na drugoj strani. Istine radi, dakle, on jeste smanjio neke troškove ali je enormno povećao druge. Idite u Grocku, idite u njegov kraj i pitajte danas ljude koji su naprednjaci šta misle o tome koga je i kako zaposlio u JP „Železnice Srbije“. To nije korektno. Inače, mislim da ako pričamo o podršci, tu smo se davno složili i vi i ja i naše stranke da te stvari se najbolje vide na izborima. Da bi se zaista videle na izborima oni zaista moraju biti u fer atmosferi, bez nasilja, bez batinaša, otimanja aktivista drugih stranaka. To do sada taj, kako da kažem, conditio sine qua non, niste ispunili da bismo imali demokratsku državu u punom smislu. Nažalost, niste ga ispunili. Dokle god se dešavaju onakve stvari koje su se desile i u Vrbasu, i Zemunu, i u Zaječaru, i u Mitrovici, mi nećemo imati normalan politički sistem. To je ono što je najtužnije u celoj ovoj priči što vi to nikako da vidite, a imate najveću odgovornost.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
Bio sam vrlo precizan. Pitanje je bilo – da li možemo nas dvojica da se sudarimo na pružnom prelazu u Ugljarevu. Ne možemo. U Ugljarevu nema vozova. U Kruševcu nema vozova. Nema vozova, zaraslo u korov. Po šinama se šetaju ljudi, ne misleći da li će, nedajbože doživeti nesreću. Da li ima nesreće na pružnim prelazima u Srbiji? Da, ima, naravno. Za vašu informaciju, gospodine Stefanoviću, za završetak železničkog dela Koridora 10 nama kao državi, ne partiji, ne stranci, nama kao državi, treba 4,7 milijardi evra. Kilometara 767 pruge dela, železničkog dela Koridora 10 prolazi teritorijom Srbije. Devedeset i dva posto teretnog saobraćaja iz Evrope ide Koridorom 11 preko Mađarske i Rumunije, zato što je prosečna brzina na našim prugama 30-40 kilometara, ni brzinu, ni bezbednost nemamo. Zbog čega? Zbog SNS možda? Ili zbog ugovora koje smo ratifikovali ovde u ovom parlamentu, gospodine Stefanoviću, niste bili poslanik, bavili ste se nekim drugim stvarima u tom trenutku. Sto miliona evra za završetak železničkog dela Koridora 10. Vlada u tom trenutku nije imala odgovor na kojem delu će se završiti, biti dvokolosečna elektrificirana pruga. Za 100.000.000 evra za koje se u tom trenutku Vlada Srbije zadužila kupili smo lokomotive. Nema pruga, nema tereta, nema saobraćaja, ima dugova, ima lokomotiva gde se politika posvađala posle da li da budu locirani u depou u Novom Sadu ili u Nišu. Zbog čega Zakon o železnici tada nije ni donet u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Zbog posvađane politike. Nemojte za sve okrivljavati SNS. I da smo Hudini ne bi mogli za godinu dana da završimo sve ovoj zemlji devastirano i uništavano godinama, da smo mađioničari. Ali, izgleda da stiropor i ta amnezija dobro koristi, bar u ovom delu oko Rasine.
Predsedavajući
Gospodine Stefanoviću, mislim da završimo. Molim vas, replika je sada prevazišla dnevni red i ne želim sada da se replika sprovodi o stiroporima, o železnicama, o putevima koji nisu izgrađeni, koji nemaju nikakve veze sa zakonom. Vi ste otvorili. Vi ste spomenuli stiropor. Daću vam, ali da znate da više neću dati. Izvolite.
Hvala. Istine radi, mi jesmo imali polemiku, čuli ste, oko pruga, čija blokada jeste sastavni deo izmena Krivičnog zakonika. Dakle, stiropor jeste spominjan sa obe strane. Naravno, stiropor je materijal koji ima, kao što znate, određene psihopolitičke moći i u tom smislu smo ga objašnjavali. Ja to tako tumačim. Inače, samo ću jednu stvar reći. Kada spominjete Vladu vezano za železnicu i ranije sam vas molio, molim vas i sada, pričajte sa gospodinom Mrkonjićem i gospodinom Veljom Ilićem, nemojte sa nama o tome da pričate, o primeni kredita i o tome da li se nešto uradilo. Vladu su vodili ljudi koji sada s vama sede i koji doduše ne vode sisteme direktno, nego ih vodite vi i to već skoro pola mandata, što vas onemogućava da nalazite opravdanje u prošlosti, po meni. Možda nisam u pravu, ali jeste ona narodna koja demantuje ovo što ste rekli – „ide Mile Lajkovačkom prugom, pa razmišlja o Krivičnom zakoniku sa još jednim drugom“ i to je ono što vi danas radite u Srbiji, gospodine Babiću. Vama je ta pruga cela Srbija nažalost danas. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvinjavam se, gospodine Babiću. Babić je ovde ovlašćeni predstavnik kao predlagač zakona.
Ni sebe ni građane Republike Srbije, ni nas ponajmanje niste ubedili u vezu dokumenta koji je upućen u skupštinsku proceduru 23. oktobra, napisan znatno ranije, sa štrajkom koji se desio 31. oktobra. Dakle, sedam dana posle toga. Ni sebe ne možete da ubedite u to. Kada smo već kod narodnih umotvorina, ja ću jednu vrlo jednostavnu, nije pevljiva, a kažu u srpskom narodu „pametniji popušta“.
-
Palalić Jovan i Šormaz Dragan · 4 govora naizmenično · 5. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Zajednički pretres o 42 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Gospodine predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, član 7. U tom trenutku niste bili u sali kada su se ovde čule najgrublje uvrede i optužbe na račun DSS i našeg predsednika Vojislava Koštunice. Izrečene su optužbe da naša poslanička grupa, predsednik naše poslaničke grupe je inspirator nasilja na Kosovu i Metohiji. Dočekali smo da u vremenu kada smo mislili da smo usvojili slobodu i demokratiju i pravo da se izražavamo, da oni koji imaju svoje mišljenje koje se ne slaže sa mišljenjem vladajuće većine budu optuživani, budu prokaženi, budu javno linčovani i bez suđenja i bez presuda na ovakav način optuživani. Mi smo godinama navikli na ovakve optužbe sa raznih televizija, posebnih emisija, stranih ambasada, uvek zato što smo držali do jasnog i čvrstog stava da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije. Borićemo se uvek da bude neotuđivi deo Srbije i nećemo promeniti svoju politiku, ali ako je ovo način da se oni koji drugačije misle etiketiraju i optužuju onda vas molim da uzmete u obzir da to nije nešto što dolikuje Narodnoj skupštini. Mi smo ovde vrlo konkretno iznosili naše stavove i nikog nismo vređali. Ali, neće nas sprečiti ovakve izjave, ovakve optužbe, podli udarci da nastavimo našu politiku i da sprovodimo ono za šta se zalažemo. Trpeli smo mi i u prethodnim godinama, od prethodne vlade i prethodnih vlada ovakve iste napade, ovakve iste izjave, ali od naše politike nećemo odustati. Ja vas molim da ova Narodna skupština, koja je u prethodnom periodu dostigla određeni nivo komunikacije i normalnog uvažavanja među poslanicima, bez obzira na političke razlike, taj nivo zadrži i da se ovakve izjave, ovakve etikete i omalovažavanje onih koji drugačije misle, zaustave. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
Članovi 104. i 107. Prvo je bilo postavljanje pitanja, a ovde se sad poziva na član 6, a 104. je pogrešno tumačenje i 107. narušavanje dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Pošto sam prepoznao da tumači kolega Palalić ono što sam govorio, samo da bi bilo jasno. Nisam pomenuo predsednika poslaničke grupe nijednom, to možete da vidite u stenogramu. Nisam pomenuo DSS nijednom i to se može videti u stenogramu. Ja sam pomenuo samo Vojislava Koštunicu. Ako je on ceo, sam DSS, a znam da jeste, onda u redu. Ali, u svakom slučaju, nisam ništa od ovoga pomenuo, nego samo njega naveo, a ne DSS i ne predsednika poslaničke grupe, kao inspiratore onoga što se dešavalo na severu Kosova u nedelju. Zahvaljujem.
Predsedavajući
Po Poslovniku? (Jovan Palalić: Replika.) Ne može replika na povredu Poslovnika. Ovde postoji parlamentarna praksa da se na povredu Poslovnika ne dozvoljava replika. Izvolite.
Član 27. Gospodine predsedniče, mislim da treba da se uspostavi red u Narodnoj skupštini, da se ova sednica nastavi. Mi se za to zalažemo. Ali, mi smo sada čuli da predsednik jedne političke stranke ne predstavlja stranku u javnosti niti da zastupa njene stavove. Znate šta. Cela poslanička grupa i članstvo DSS stoji iza svog predsednika. (Predsednik: Sve je to u redu, ali to nema nikakve veze sa povredom Poslovnika. Politički stavovi koji se iznesu na sednice Narodne skupštine, ti politički stavovi ne definišu povredu Poslovnika.) Predsedniče, molim da vodite računa o načinu izražavanja u Narodnoj skupštini. Ne znam da li se nekad neko iz poslaničke grupe DSS ikada uvredljivo izražavao o bilo kome iznoseći svoje političke stavove, bez obzira koliko se mi razlikujemo. (Predsednik: Ali, ono što je rekao gospodin Šormaz, što sam čuo, nije bilo uvredljivo.) Gospodine predsedniče, gospodin Šormaz je rekao da je Vojislav Koštunica inspirator nasilja i podstiče ekstremističke grupe da vrše nasilje na Kosovu. Ja vas molim, ovde je Narodna skupština to mogla da čuje. Molim da uvažite ovo što smo mi rekli i da se jednostavno ovako nešto ne dozvoli u Narodnoj skupštini. Ako smo se složili da smo dostigli određeni nivo u prethodnom periodu, međusobnog uvažavanja i ophođenja, ne moramo se vređati, inače ćemo se vratiti u neka druga vremena, što sigurno ne želimo. U krajnjoj liniji, verujemo da smo posle 2000. godine dostigli nivo demokratskih prava da iznosimo svoje stavove, bez obzira koliko se razlikujemo u tome. Ne moramo sada ponovo da se vraćamo u vremena kada to više nije dopušteno.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, po Poslovniku.
Ponovo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine i ponovo sam pogrešno tumačen, ali neću se vraćati na to šta sam rekao, samo ne znam koliko je teška reč. Ako pričamo o dostojanstvu i o tome kako treba da se vodi Narodna skupština, a ovo nije replika, nego član 107 - dostojanstvo Narodne skupštine, da li je gore reći da je neko inspirator nasilja ili da je državoubica? A samo nekoliko minuta pre nego što sam ovo rekao su nazvani oni koji vode državu Srbiju ili vlast – državoubicom. Ne možete kao Kalimero da kukate i da mislite da sve možete da radite, a da batina nema drugi kraj. Ima drugi kraj.
-
Samardžić Slobodan i Selaković Nikola · 6 govora naizmenično · 5. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Zajednički pretres o 42 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
To što ne pominjete Briselski sporazum govori o ozbiljnosti vašeg pristupa. Vi se oko njega obrćete kao mačka oko kaše. Naime, taj Briselski sporazum, on demontira sve institucije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji i one koje rade i one koje ne rade, koje rade opštine, potom razne funkcionalne institucije, kao što su zdravstvo, obrazovanje itd, potom sudske institucije, on ih demontira. Zašto mislite da su sudovi izuzeti iz ovog pravila koje postoji u Briselskom sporazumu? Da li vi ne mislite da je on postao merodavan i regulativan za rad Vlade? Briselski sporazum je regulativniji za rad Vlade nego Ustav Srbije. Ako hoćete da se malo bolje raspitate o tome, pročitajte plan Martija Ahtisarija. Tu je sve lepo napisano na šta će da liče te institucije Republike Srbije, kada Kosovo dobije takozvanu nadgledanu nezavisnost. Prema tome, to što vi ne pominjete sporazum nije stvar vaše pravničke korektnosti, nego prosto jednog političkog straha. Vi niste transparentni kako bi se to moderno reklo. Uhvatite se ukoštac sa dokumentima koji regulišu postupanja. Tvrdim da su oni neustavni, antiustavni, protivzakoniti. Vi možete da pričate kako hoćete priču o tome da ste našli rešenje za jedan sektor koji se zove sudski sistem. Pa, kakvo ste rešenje našli? Jednim vašim tumačenjem Ustava. Znate, ministar da tumači Ustav i da onda postupa po toj interpretaciji, to nije bilo viđeno do sada. Vi ste protumačili da se član 182. može ticati svakog posebnog sektora uređenja, jer postoji poseban zakon za sudsku autonomiju, ali može biti posebnih zakona koliko hoćete. (Predsedavajuća: Vreme.) To je to tumačenje koje je proizvoljno. Postoji jedan poseban zakon o suštinskoj autonomiji, taj ustavan koga ste tako odredili i po njemu se mogu meriti drugi zakoni koji nisu posebni, nego su obični, redovni zakoni. To je ono što proizilazi iz onog što jeste član 182. Ovde ste prosto izmislili jednu konstrukciju i na njoj napravili ovaj član koji je poguban po posledicama za sudove u Mitrovici i na Kosovu. Možete da pričate koliko hoćete da ste sa njima u vezi i da ih vodite, ali vodite ih na panj za klanje.
Predsedavajući
Ministar Selaković ima reč.
Kako ste rekli ovo poslednje, oprostite, molim vas? Vidite, nikoga ne bih vodio ni na kakav panj za klanje ako nisam spreman da prvi stavim glavu na njega. Mislim da je krajnje nekorektno govoriti na takav način, jer svaka priča na ovu temu i na ovakav način vraća nas u periode kada je neko drugi bio na vlasti, nosio odgovornost za rešavanje velikih i krupnih pitanja, političkih pitanja i svako davao neki svoj manje dobar, a mnogo više loš doprinos rešavanju tih pitanja. Godine 2000. ja jesam imao 17 godina, ali se vrlo dobro sećam predizbornih obećanja pojedinaca da je problem Kosova i Metohije politički problem odnosa naših prijatelja iz zapadnih država, koji ćemo odmah nakon završetka predsedničkih izbora u direktnom dijalogu rešiti. Dogodili su se predsednički izbori i oni koji su zastupali takve stavove došli su u priliku da vladaju. Ne vidim da smo se za ovih 14 godina ni za pedalj makli u pozitivnom smeru kada su u pitanju rešavanja tih najtežih i najkrupnijih pitanja za našu naciju, državu i društvo. Nema tu proizvoljnih tumačenja ili se neko zalaže da imamo jednog jedinog isključivog tumača Ustava i da to bude jedan čovek i kako on pročita i kaže da Ustav glasi i znači da to bude tako. Republika Srbija je država. Ta država ima sopstvene institucije. Te institucije pružaju zaštitu ustavnopravnog poretka. Ako je nešto proizvoljna formulacija, onda je to formulacija suštinska autonomija. Svi znamo šta je, a niko ne zna šta je i svi smo spremni da je tumačimo na ovaj ili onaj način. Zašto nije moguće suštinsku autonomiju definisati kroz dva ili tri zakona doneta na način kako to predviđa Ustav? Nisu retke države koje imaju ustav sačinjen od dva, tri ili četiri akta. Samo skrećem pažnju na ono što mislim da je srž problema. Mislim da je ovakav pristup jedini pravno ispravan i moguć način kako taj problem da se rešava. Možemo u tome da se slažemo ili da se ne slažemo, da podržavamo ili ne podržavamo, ali ja sam uveren da je ovo način rešavanja koji poštuje i naš nacionalni interes, koji je veći od Ustava i Ustav, kao osnovni pravni akt, i ono što je najbitnije, potrebe srpskog naroda i drugih naroda koji u zajednici i dobru žive sa Srbima na Kosovu i Metohiji. Zahvaljujem.
Predsedavajući
Izvolite, gospodine Samardžiću.
Gospodine ministre, vi ste izvršili zamenu teza. O suštinskoj autonomiji može svako da misli na svoj način, da je interpretira. To jeste jedan opšti pojam koji dopušta njegovu konkretizaciju na različite načine. Ali, ako ta odredba Ustava upotrebi zakon u jednini, onda je to jedan zakon, jedan poseban zakon o suštinskoj autonomiji. O tome se radi. Naime, ne možete vi od tog jednog zakona praviti više zakona ili više posebnih zakona. Po našem ustavnom sistemu jedna autonomna pokrajina ima statut, a druga ima poseban zakon o suštinskoj autonomiji. Obe imaju različite načine kako se donose. To je, razume se, posledica situacije u kojoj smo se našli. Mi smo mogli 2006. godine da odredimo ustavni položaj Kosova u detaljima kako to može da učini Statut AP Vojvodine, nego smo ostavili jedan poseban postupak za njegovo usvajanje. Ali, ishod tog postupka je potpuno jasan ustavno. To je jedan poseban zakon o suštinskoj autonomiji. Kada je reč o sudijama i sudovima na Kosovu, upotrebio sam jedan izraz koji je možda bio neprimeren i nije se ticao vas lično, ali moram da vas podsetim da su sudije u Mitrovici pre pet i po godina, marta 2008. godine, branili taj srpski sud svojim telima, sve sudije, bilo ih je oko 50, pa i sudsko osoblje. Oni su 17. marta te godine bili nasilno odvedeni u prištinski zatvor. Tada je država stala iza njih. Istog popodneva su se vratili, zato što je Vlada, ne država, to izvojevala. Hoću da vas podsetim na taj čin da su ljudi bili spremni da žrtvuju svoju slobodu radi tog suda u Mitrovici. (Predsedavajuća: Vreme.) On je više nego sud. On je institucija Republike Srbije, gospodine predsedniče. Zato ne treba da dirate te stvari koje su regulisane ovako kako su regulisane u današnjem zakonu. Zato smo mi amandmanima tražili da se to manje-više vrati. Može da deluje i Osnovni i Viši sud u Mitrovici i Prekršajni sud. Može da deluje i Odeljenje Upravnog suda i Apelacionog suda, sve to može, drugde ne može. Gde može – može, gde ne može – ne može, ali je važno da Srbija ima svoje institucije. O tome se radi.
Predsedavajući
Reč ima ministar Selaković.
Ako tumačimo Ustav, dajte da ga tumačimo u svakoj njegovoj odredbi i u svakoj njegovoj reči na identičan način. Jednina u normativnom smislu znači množinu, pa kada kažete u Ustavu zakon, to u formalnom smislu ne mora da bude jedan, već može da bude više zakona i to dobro znate. To je upravo suština. Zato sam rekao da suštinska autonomija može da bude uređivana ne samo formalno jednim zakonom o suštinskoj autonomiji, već kroz više njih. Što se tiče ovoga što je govoreno o sudijama i tužiocima sa Kosova i Metohije, poznato mi je šta se dešavalo 2008. godine. Poznato mi je da pre 2008. godine, takođe, formalno nije postojao sud Republike Srbije, kada govorimo da su tamo radili tzv. UNMIK sudovi, u kojima su radile sudije Republike Srbije, da je njihovo angažovanje i da je rad tih sudova bio definisan sporazumom koji je usvojila tadašnja vlada, ali se nije pozivala na Ustav Srbije kada je usvajala taj sporazum. Sada imamo sličnu situaciju. Vi možete da kažete – jeste, ali to je bila UNMIK administracija i jeste u pravu. Ništa ja tu ne sporim, ali hajde da se vratimo na ono što sam malopre rekao. Na prvom mestu interes srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i onaj interes koji zastupa ova vlada čiji sam član i interes koji sam zastupao ja kada sam bio u prilici da o tome pregovaram i razgovaram bio je stvoriti i osigurati uslove da Srbi ostanu da žive na Kosovu i Metohiji, jer smo nažalost svedoci da, ko god se nalazio na vlasti, Srbi sa Kosova i Metohije prethodnih 14 godina stalno odlaze. Nekada su odlazili više, kao što je to pod pritiskom nasilja bilo recimo 2004. godine, kada država Srbija nikako nije reagovala da to zaustavi ili da se tome suprotstavi. Nekada nisu reagovali uopšte.
Predsedavajući
Reč ima gospodin Samardžić. Izvolite.
Gospodine ministre, opet ste pobegli od teme kada ste dali onu analogiju sa zakonom. Ne govorim o zakonu, govorim o posebnom zakonu. On je u jednini. Zakon je u jednini, a primenjuje se kao množina. To je jasno. Dakle, poseban zakon je u jednini i on ostaje kao jedan zakon, jedinstven. Namerno niste uzeli primer posebnog zakona, nego zakona kao takvog. Kada je reč o sudu u Mitrovici, morate da vodite računa o hronologiji. Mesec dana pre tih događaja Albanci su proglasili nezavisno Kosovo. UNMIK nije reagovao. On je rekao – ja ću se postaviti ili mi ćemo se postaviti statusno neutralno. Šta je Republika Srbija mogla tu da uradi? Mogla je da preuzme UNMIK institucije u svoje ruke, one koje je mogla. Mi smo organizovali tada izbore na celom Kosovu u 24 opštine i to je bilo jedini odgovor. UNMIK je prećutno to prihvatio. Sudije su same odlučile da preuzmu sud u Mitrovici iz tog statusa UNMIK u status Ustava Srbije. To je bila njihova volja i odgovor na opasnost da će UNMIK taj sud predati Albancima. Sada Albanci više nisu u statusu privremenih organa samouprave, nego nezavisne države. To je taj interpretacioni kontekst koji morate imati u vidu kada govorite o tome. To su bile akcije države, vrlo žive akcije koje su odgovarale na trenutne situacije, kao i 2004. i 2008. godine, kada kao refren ponavljate da država nije ništa prihvatila. Znate, taj napad na Čaglavicu u dva sata između 17. i 18. marta, on je zaustavljen reagovanjem države. Sutradan posle podne Savet bezbednosti imao je vanrednu sednicu i o tome je doneo određene zaključke. Sam UNMIK i KFOR su počeli drugačije u bezbednosnom pogledu da se tu ponašaju, a vi ponavljate kao neki drugi da smo mi organizovali samo moleban. Iza te akcije bilo je puno stvari koje su se događale, o kojima mi ne pričamo, misleći da ljudi to znaju, ali kada već ne znaju, što onda ne pitaju?
Predsedavajući
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.
Ja se vrlo dobro sećam, a pretpostavljam da se seća i ubedljiva većina narodnih poslanika da je 2008. godine čitava javnost ubeđivana kako Vlada Srbije ima tzv. akcioni plan za reakciju države u slučaju da se proglasi nezavisnost Kosova. Kao i većina pravnika, očekivao sam da prva država koja prizna jednostrano proglašenu nezavisnost bude tužena. Da je tužena prva, videli bismo koja bi dalje to uradila. To nisam video. Nije video niko ni u Srbiji. Možete da kažete – zato je pala Vlada. Posle toga su bili neki izbori. Neko je zastupao jednu tezu, neko drugu, izbori se završili, formirana je nova vlada i otišlo se dalje. Svako je dao neki svoj doprinos, to sam rekao na početku rasprave, pa bio taj doprinos CEFTA ili Brisel, bio taj doprinos amnestija iz 2001. godine ili nešto drugo. Nemojte gledati samo iz ugla bezgrešnosti, svako je na neki način dao neki doprinos. Ja i dalje tvrdim, ovo je način da, radeći u skladu sa Ustavom, nešto dobro uradimo. Da je ustavopisac ovde hteo da napravi razliku i da kaže da, kao u drugim slučajevima, nije reč kada kažete u jednini zakon da normativno mislite na množinu, da su to zakoni, onda bi rekao da se suštinska autonomija Kosova i Metohije uređuje jedinstvenim posebnim zakonom koji se donosi po proceduri predviđenoj za promenu Ustava. Dakle, rekao bi – izričito jedinstvenim posebnim zakonom, a to ustavotvorac nije rekao. Zahvaljujem.
-
Stefanović Borislav i Selaković Nikola · 6 govora naizmenično · 4. novembar 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan i poslanička pitanja
Zajednički pretres o 42 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Ministre Selakoviću, vi ste govorili 27 minuta i pri tome ste uspeli od niza pitanja koja sam vam postavio da odgovorite na tri, a od ta tri mislim da je najupečatljivije ovo što ste rekli – ne ukida se nijedan sud, nego se ukidaju pojedine sudske jedinice. Naš narod bi rekao, naročito oni koji žive u tim mestima: nije šija, nego vrat. Ali, to je vaš pokušaj spina, kako se i to kaže popularno, pa ću zbog toga građanima da pročitam bar neke od sudskih jedinica koje se ukidaju – Ražanj, Bač, Bačka Palanka, Preševo, Osečina, Srbobran, Plandište, Boljevac, Sečanj, Rekovac, Nova Crnja, Batočina, Rača, Varvarin, Blace, Krupanj, Ljig, Svrljig, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Temerin, Titel, Alibunar, Kovačica, Ćuprija, Babušnica, Bela Palanka, Žabari, Arilje, Kosjerić, Nova Varoš, Irig, Pećinci, Ada, Kanjiža, Apatin, Odžaci, Lajkovac, Čajetina, Guča, Bogatić, Vladimirci i Koceljeva. Nije tačno, ima tu ih negde na vlasti, ali ima puno opština u kojima još uvek nisu prekomponovali vlast. Ali, činjenica je da vaš pravi izveštaj ministre nije izveštaj koji vi nama ovde iznosite, nego vaš pravi izveštaj je naša zajednička želja da se u Srbiji živi bezbednije, bolje i sa više pravde. Međutim, taj vaš pravi izveštaj je poražavajući, katastrofalan. Apsolutno niste odgovorili ni na jedno pitanje, ni o preko 600 sudija iz SNS, ni na kritike vašeg kolege Vladimira Cvijana za nezavisna sudstva, tj. nedostatak nezavisnosti sudstva, apsolutno nam ništa oko toga niste rekli. Sada apelujem na vas, kada mi budete odgovarali, pokušajte to da učinite u tri minuta da bi donekle bili ravnopravni u vremenu. Inače, nemojte se mnogo pozivati na izveštaj Evropske komisije, zato što u vreme svih vlasti je taj izveštaj bio, pre svega politički, vrlo bitan i motivisan, a tek onda vezan za samo pravosuđe, uključujući za vreme naše vlasti. Prema tome, mislim da pokušate da budete što sažetiji, da mogu ovo i oko Miloša Obrenovića da vam odgovorim.
Predsedavajući
Ministar Selaković. Izvolite.
Kada budemo u ravnopravnoj poziciji, ja ću se držati tog načela ravnopravnosti. Ja sam jedan, a vas je nekoliko desetina. Nažalost, svaki put sve manje i manje kada dođem. Dakle, ko je ukinuo sudove, ali sudove i u faktičkom i u formalnom smislu, to možda vi najbolje znate, od 2008. do 2012. godine, na početku toga perioda ukidani su sudovi. Što je još važno, naročito imajući u vidu novi Zakonik o krivičnom postupku, ukidana su javna tužilaštva, a tu još uvek ništa nisam čuo. Još nešto, malopre nisam pomenuo što se troškova tiče. Malopre sam rekao i napravio sam grešku, rekao sam da je 2012, da su docnje na budžetu Visokog saveta sudstva bile milijardu dinara, ne, bile su preko milijardu i devetsto miliona dinara, skoro dve milijarde. Ja ne znam šta je skupo, a šta je jeftino. Vi hoćete da kažete, da je recimo, uz svo poštovanje građanima, recimo evo, na području Osnovnog suda u Kikindi postoji trenutno sudska jedinica Nova Crnja. Sudska jedinica Nova Crnja po broju predmeta ima posla za 0,32 sudija. Izračunajte koliko sve ljudi prati rad te sudske jedinice i doći ćete do rezultata da je neuporedivo jeftinije državi da jednom u tri nedelje pošalje sudiju koji će održati ročišta i suditi. A, znate, svaki put se setim onoga aforizma koji kaže – pre rata nismo imali ništa, onda su došli Nemci i uništili sve. Tako i u ovoj priči koju sam malopre čuo. Dozvolićete da ako bih odgovarao na sva pitanja da bi moje izlaganje bilo jedno četiri do pet puta više. Ovako sam odgovarao na ona pitanja koja zaslužuju odgovor. Dokle god sam u poziciji da cenim, dotle ću tako i odgovarati. Zahvaljujem.
Predsedavajući
Hvala. Borislav Stefanović, replika.
Mislim, ministre, da je vrlo nekorektno što ste rekli kroz ciničnu opservaciju, da nas je sve manje. Nije u redu. Ipak ste vi ovde gost, ministre. To koliko će vas biti, lupom ćemo vas tražiti, u to budite sigurni. Inače, interesantno je da vi uporno izbegavate, da vi u slovu i brojem, sada imate 66 osnovnih sudova i 23 sudske jedinice, što je ukupno 89, u naše vreme bilo je 34 osnovna suda, dakle, duplo manje, ali je bilo 96 sudskih jedinica, što je 130 veće, ministre, od 89. Razumem da sve možete ovde da prikažete na način pošto se slabo sa istinom susrećete. Možda je ni na ulici ne vidite. Ali, ne možete baš do te mere da govorite. Inače, ministar donosi pravilnik o prijemu pripravnika. Do sada je nezabeležen u političko-pravnoj praksi da kažete da vi sa tim nemate ništa. Svaka vam čast. Vi ste govorili da smo mi zločinci ovog naroda, zato što smo smanjili broj osnovnih sudova u Srbiji. Vi ste lično to govorili i da Srbi pate od „žutih“ na vlasti, jer smanjuju broj sudskih jedinica i sudova. A šta vi sada radite? Pedeset opština ostaju bez sudske jedinice. Pa kako mi vas sada da zovemo, gospodine ministre? Nećemo sigurno kako vi nas. Budite sigurni u to. Inače, mislim da vi ministre u ovoj situaciji, kada smo vam izneli jasne brojke, kada smo vas pitali zbog čega to radite, kada smo vam naveli članove, niste odgovorili na vrlo konkretna pitanja. Rekli ste da vam se jako sviđa Miloš Obrenović. Znam da vam je kodža Miloš, blizak vašem duhu i senzibilitetu, ali da vas obavestim da je on živeo pre skoro 200 godina, a da ste vi ministre sada u 21. veku, iako vaše pravosuđe, nažalost građana, nije. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima ministar Selaković.
Možemo da pričamo o istoriji, ako vi to zaista želite. Za vreme vlasti kodža Miloša na srpski jezik je preveden „Kode civil“. Na srpski jezik je preveden austrijski građanski zakonik. Za vreme njegove vlasti počelo je pripremanje trećeg u svetu građanskog zakonika, koji je donet kasnije, istina u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Vi grešite, ne slušate me. Malo pažljivije slušajte. U njegovo vreme je počelo pripremanje, koji je donet kasnije, za vreme vlasti kneza Aleksandra. Ali, u njegovo vreme je donet Krivični zakonik. Dakle, ponosim se time šta je nepismeni kodža Miloš uspeo da uradi i Srbiju približio Evropi mnogo više, nego mnogi pismeni i ustrojio državu na način, zahvaljujući kome je ona postojala i opstajala u vekovima i decenijama koje su usledile. Zato kažem da mi imponuje to poređenje. Da li je imao nekih mana? Imao je kao i svaki drugi vladar, a da li je bio državotvorac, i te kako je bio državotvorac. Što se tiče, opet kažem smanjenja broja, nemam nikakvih problema to da kažem. Da, ovim zakonom vraća se sud koji će kao osnovni sud postojati u 66 gradova u Srbiji, odnosno imaće 66 sudova. Sa sudskim jedinicama to je 89, sudskim jedinicama u kojima će se suditi i parnica i krivica. Sa obavezom sudećih dana, koja do sada nije bila obaveza i sa znatno manjim troškovima funkcionisanja, nego što je to bilo u prethodnom periodu. Ako mislite da je normalno, recimo, samo za troškove grejanja jedne sudske jedinice u kojoj ima posla za dvoje sudija, godišnje kupovati i trošiti preko 80 tona uglja, a to se u Srbiji radi, onda to može da bude pokazatelj štedljivosti i „domaćinskog upravljanja“ onoga koji tvrdi da je to bolje. Tvrdim da nije, a da li je Srbiji potrebna redukcija, jeste zato što Srbija nažalost više mnoge stvari ne može da plaća i, kao što rekoh, nažalost u Srbiji postoji povećanje broja predmeta najviše u ostavinskoj materiji, najviše se piše ugovora o doživotnom izdržavanju i sačinjavaju zaveštanja. To je ono što je naša žalosna i surova svakodnevica. Zahvaljujem.
Predsedavajući
Hvala. Borislav Stefanović, replika.
Nadam se da se više neću javljati, sigurno. Hvala što ste bili kratki, ministre, u svakom slučaju mislim da je jako korisno, mogli ste recimo da saberete troškove 48 službenika primljenih u Skupštinu sa 50 službenika mimo konkursa takođe primljenih u MUP, sa preko 100 naprednjaka primljenih u SDPR, a da ne govorim po lokalnim javnim preduzećima koga su sve poprimali, nekoga iz studentske zadruge direktno na savetničko mesto. Kada to saberemo, možda smo mogli neku od tih nekih sudskih jedinica da spasimo u smislu troškova, zato što vas podsećam, vi ste ti koji ste govorili da je to zločin protiv srpskog naroda, da mu ukinete sud ili sudsku jedinicu, to ste vi lično govorili i to meni ovde u lice u Skupštini. Samo tražim, budite onda dosledni do kraja, i nemojte stalno da govorite – prethodna vlada. Ukupan broj je u korist prethodne vlade. (Marko Atlagić: Nije tačno.) Tačno, osim za ovog gospodina što se javlja, koji ne razume da je 130 veće od 89, ali on je učio neke čudne šumske škole pa ne razume. Ono što je činjenica da ovo oko Miloša, on jeste uradio mnogo i bio je modernizator Srbije, ali je isto tako tačno, gospodine ministre, da ako ste bili čovek drugačijeg mišljenja, završavali ste u septičkoj jami, da li znate to? Znate li šta je naprednjacima Miloš radio, ne ovim klasičnim, nije još postojala stranka pod tim imenom, ali pošto ste vi napredni, znate li šta im je radio? Vi imate tek pet godina, nemojte da se pozivate na sve, pozivajte se na ono što ste naveli kao početak izrade zakona. Dakle, ono što vi pokušavate, meni je žalosno, time završavam, što mi ne vidimo napredak u ovome što ste predložili, ne vidimo šta je konkretno bolje, ne vidimo šta ste doneli pravosuđu da efikasnije radi, ne vidimo šta ste uradili da te sudije naterate koje ne rade da rade, ne vidimo kako ćete kontrolisati u pravom smislu rad predsednika sudova, ne vidimo šta je bolje u ovome u odnosu na ono što je bilo, to je tužno i to je tragedija ove države, ministre, a kriminalci divljaju po ulicama.
Predsedavajući
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.
Ja sam se zaista trudio da razumem ovo o čemu ste pričali u vezi sa iznetom istorijskom faktografijom, ali da li vredi, da li ne vredi, jednostavno smatram da ne treba više na to da se osvrćemo. Da, i te kako mislim da je bio modernizator Srbije, i te kako mislim da mu se Srbija nije odužila na način kako je trebalo, kao što nije mnogima koji su Srbiju unapredili, koji su Srbiju uređivali i razvijali. I dalje odgovorno tvrdim da je onim što je učinjeno pre gotovo četiri godine i te kako uništen osnov za stvaranje efikasnijeg i boljeg pravosuđa. Sama činjenica da je porastao broj predmeta govori dovoljno u prilog tome, ali je potrebno bilo uspostaviti neke principe koji nisu politički, već isključivo stručni principi i tih principa se držati, bilo da je reč o njihovom ustrojstvu u sudskoj, u zakonodavnoj ili u izvršnoj vlasti. Moje mišljenje je da su ti principi počeli da se uspostavljaju. Ako mislite da je izveštaj Evropske komisije nešto što nije relevantno onda kada vam ne odgovora i kada govori suprotno od onoga što biste vi želeli da bude, onda je to vaše lično i pristrasno mišljenje, ali zaista nemam nameru da vas ubeđujem u suprotno, svako ima svoje političko gledište, ja ga uvažavam, poštujem ga, i dalje stojim pri tome da nam je potreban efikasniji, pravičniji, a jeftiniji sistem i uveren sam i tvrdim da ovo vodi ka uspostavljanju upravo takvog sistema. Zahvaljujem.
-
Đelić Božidar i Samardžić Slobodan · 4 govora naizmenično · 28. avgust 2013. · Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvimaCela razmena, od reči do reči
Pošto sam imenom pomenut. Prvo ću se složiti sa jednim delom onoga što je govorio prethodnik, a to je da je ovaj zakon stvarno antiklimaks svega onoga o čemu smo mogli da slušamo, i naši građani, poslednjih šest meseci. Ponavljam, ovo je jedno veliko ništa u pravnom smislu, ovo je isti zakon. Niko ne može ubediti ni nas ni građane Republike Srbije da je nekome, pa i mnogo manje talentovanima (a nisu mnogo talentovani oni koji vrše trenutno izvršnu vlast), trebalo toliko vremena da samo podele jedno ministarstvo na dva, a onda vrate onoga koji je zapravo izbačen na jedino mesto prvog zamenika, prvog potpredsednika, na prvi komitet za jedinog investitora kojeg možda imamo u ovoj zemlji. Sada ono sa čim ja ne mogu da se složim, a to proizilazi iz toga da je neko ko se nekada ozbiljno bavio evropskim integracijama sada uveo ideologiju u to. Ponosan sam na to što smo se borili nekada zajedno. I, gospodine Samardžiću, da vas podsetim, hvala vam na vašem glasu, na nekadašnjoj Vladi Republike Srbije… (Predsedavajući: Gospodine Đeliću, molim vas, nemojte se direktno obraćati poslaniku.) Dobro. Ima poslanika ovde, zahvaljujem se onim poslanicima koji su nekada bili ministri u nekim zajedničkim vladama što su me ovlastili da potpišem Sporazum o stabilizaciji, koji danas kritikuju. Što se tiče fondova… (Predsedavajući: Molim vas da me saslušate, da vas ne bih isključivao, da se čujemo, molim vas da pređete na amandman i nemojte se obraćati narodnim poslanicima.) Ovo je replika, gospodine predsedavajući, pomenut sam. Niste čuli da sam pomenut? Dali ste mi reč. (Predsedavajući: Nisam čuo, ali ne vidim ni osnovu replike, izvinite.) Izvinite, mislio sam da ste svi čuli da sam pomenut, da sam davao navodno neka obećanja koja nisu realna. (Predsedavajući: Gospodine Đeliću, vi niste imali osnova za repliku, gospodin Samardžić nijednom rečju nije vas ni spomenuo, niti je vašu partiju. Prema tome, nemate onda pravo replike, izvinjavam se.) Gospodine predsedavajući, nije zbog mene, ali zatražite stenogram.
Predsedavajući
Nemate pravo, čak i ako vas je i spomenuo, nije uvredljivo, nije ništa, nisam to primetio. Reč ima gospodin Samardžić, po Poslovniku.
Javljam se po Poslovniku, član 27. Gospodine predsedavajući, mislim da niste u pravu što ste oduzeli reč kolegi Đeliću, zato što sam ga pomenuo, i to sam ga pomenuo u jednom kontekstu za koji zaista ima pravo da odgovori, po mom mišljenju. Osim toga, prvu rečenicu je i počeo time da će replicirati onome što sam ja rekao. Nije ovo rekao ovako, ali se to zaista dogodilo, tako da mislim da bi trebalo da mu date reč da replicira. Sam sâm vinovnik toga i mogu to možda i najbolje da potvrdim. Hvala. (Predsedavajući: Gospodine Samardžiću, molim vas, da li vi tvrdite da ste rekli nešto uvredljivo o Đeliću? Samo vas pitam. Izvolite.) Član 104. kaže ne samo uvredljivo, nego i pogrešno, pogrešno interpretira stavove poslanika druge stranke. Možda je gospodin Đelić mislio da sam ja to pogrešno učinio i siguran sam da misli i siguran sam da je o tome hteo da govori, a ne uvredljivo.
Predsedavajući
Reč ima gospodin Đelić. Izvolite.
Po osnovu replike na pogrešno interpretiran stav, i povezujući to sa mojim imenom. Poslanik je potvrdio, što je verovatno čula i cela Srbija, izgleda ne i vi, gospodine predsedavajući, da sam pomenut. Neću dugo i nije mi neka namera da ovde raspravljam. Mi ćemo govoriti malo kasnije. Želim samo da kažem o suštini. Slažem se sa onim koji me je pomenuo da je ovde dodatno i tehnički loše uređeno pitanje i materija evropskih integracija. Ispravka na grešku: nikada nisam rekao da će Srbija dobiti petsto miliona evra iz pretpristupnih fondova kada dobije status kandidata, nego sam se borio, sa mnogim ljudima iz naše administracije, da se u predstojećoj finansijskoj perspektivi Evropske unije obezbede dodatna sredstva. Uspeli smo u jednome, a to je jedan fond koji se zove „Povežimo Evropu u domenu infrastrukture“, da u predviđenoj regulativi omogućimo (to nije sigurnost, nego mogućnost) da se delimično infrastruktura na našoj teritoriji finansira iz tog fonda. To je prvi put. Ono što ćemo mi reći, to je da ova vlada godinu dana nije ništa uradila, ama baš ništa, da se obezbedi povećanje tih sredstava. Ništa se nije uradilo. Želim da vam kažem, i to je druga greška, gospodine Samardžiću, mogli ste to da vidite kada je komesar File došao u Beograd; posle sporazuma između lidera EU koji je postignut pre neki mesec, zna se da će biti pretpristupnih fondova i, nažalost, zna se da neće biti povećani ni za jedan evro u nominalnom iznosu, što znači da će u realnom iznosu, nažalost, oni dodatno pasti za našu zemlju. Za to nije odgovorna samo ova vlada, tu je i kriza i problem budžeta, ali sigurno da je ova vlada mogla mnogo više da se bori, a to nije radila, da Srbija dobije nešto više pretpristupnih fondova. Hvala vam.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima gospodin Samardžić. Izvolite.
Replika. Dakle, bio sam član Odbora za evropske integracije kada je gospodin Đelić vodio te poslove ispred Vlade i dobro se sećam tih rečenica i tih obećanja, ali to sada nije bitno. Bitno je sledeće, a to svakako Đelić može da potvrdi: da je politika Komisije bila da kada postanemo kandidati dobijamo sredstva za svih pet komponenata, a ne samo za dve, koliko smo dobijali, pa je on iz toga izvlačio zaključak da će biti više sredstava, a bilo je par prilika kada je zaista i ovu cifru koju sam pomenuo rekao, što naravno nije bitno. U drugoj stvari, razume se, gospodin File daje obećanje, kao i svaki političar. Koliko ja znam, Evropska unija nije usvojila budžet na nivou dva kompetentna organa koja to čine. Parlament to nije učinio. Koliko znam, nisu raspodeljena sredstva za države potencijalne kandidate i kandidate u kvotama. Sasvim je moguće da je gospodin File rekao da neće biti više ili biće isto, ali to je samo njegova rečenica, a nije čitanje nekog finansijskog dokumenta, koji još ne postoji. O tome se radi. To je, dakle, obećanje, a političarima, ne samo srpskim, već i evropskim, u principu ne treba verovati na reč.
-
Đurić Bojan i Stefanović Nebojša · 5 govora naizmenično · 28. avgust 2013. · Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvimaCela razmena, od reči do reči
Članovi 27. i 116. Poslovnika. Gospodine Arsenoviću, na metar ispred vas sedi ministar pravde, koji umesto da prekine ovu raspravu, gde se priča o krivičnim prijavama, postupcima u toku i svim drugim podacima, šapuće šefu poslaničke grupe ili zameniku šefa poslaničke grupe svoje stranke podatke kako bi mogao da odgovori opoziciji. Vi znate, gospodine Babiću, da nisam protiv toga da se koriste telefoni u sali, ali vi vodite tu radnu grupu za taj bonton, ili kako to zovete, i hoćete da zabranite telefone. Da li ste dobili poruku od gospodina Selakovića u proteklih minut vremena, kada niste uspeli dobro da se čujete, odnosno da vam šapuće koji su tačno brojevi? Ne mislim da treba da bude tema ove rasprave toliko prigovaranje koliko se postupaka vodi, ni da vlast treba da se brani time koliko je postupaka pokrenuto. Mislim da to na kraju treba da rade sudovi, a da ministar pravde mora da reaguje i da prekine ovakvu vrstu rasprave zbog toga što ona na neki način ugrožava i urušava položaj, pre svega, sudova. Vaša je obaveza, gospodine Arsenoviću, da sankcionišete makar ovu vrstu ometanja normalnog toka sednice. Zaista nije smešno.
Predsedavajući
Slažem se, nije smešno. Moram da kažem da nisam ovde taj koji treba da vodi računa o tome šta ko kome šapuće i da li šapuće. Nisam čuo, pa prema tome smatram da nije povređen Poslovnik. Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, po Poslovniku.
Gospodine predsedavajući, mislim da su prekršeni članovi Poslovnika 27. i 104. Prethodni govornik je na najgrublji način zloupotrebio institut povrede Poslovnika i izrekao više neistina. Bili smo svedoci u ovoj sali, u direktnom televizijskom prenosu, da je gospodin Babić sedeo na ovom mestu bar poslednjih pola sata, da ministar sedi ispred vas, da se rasprava koja se vodi u parlamentu, uopšte ne ulazeći u to o čemu se vodi rasprava, vodi potpuno nezavisno od bilo kakvog šaputanja. Vi ovde morate da sprečite da poslanici iznose ocene očajnički želeći da se uključe u raspravu ne bi li uzeli neki politički poen, i da vodite računa da ono što oni govore odgovara istini i da jeste u skladu sa dnevnim redom. Naravno da ono što je izrečeno možda boli, da je mnogo krivičnih prijava podneto i potvrđeno, da će se mnogi koji su krali novac građana Srbije i opustošili je konačno naći pod udarom pravde. Mi ne prejudiciramo kako će se završiti ti postupci, niti zovemo nekog da to radi, samo kažemo da u prethodnom periodu od toga nije bilo ni traga, ili je bilo jako malo, zato što to neko nije želeo da radi u prethodnoj vlasti. Sada se to radi i to građani Srbije umeju da nagrade.
Predsedavajući
Gospodine Stefanoviću, moram da konstatujem da ovakvih pojava ima i kada vi predsedavate. To je naše ogledalo, izvinite. Možete da se smejete, ali ovo po meni nije smešno. Shvatite to kako god hoćete, ali pokušavam da budem, iako ponekad sa osmehom, ozbiljan prema vama i da na neki način upristojim ovaj rad. Moram da odgovorim da ja, nažalost, ne mogu da pratim cifre i brojke, koliko su istinite. Ovde se toliko brojki iznese da ne verujem da bi i ministar koji bi ovde sedeo bez podataka mogao da da potvrdu da li neko laže ili ne laže, odnosno da li neko iznosi tačne podatke ili ne. S te strane uvažavam kritiku, ali molim, isto tako, da narodni poslanici vode računa kada govore o nekim problemima i iznose odgovarajuće činjenice koliko su one verodostojne. Nažalost, Poslovnik dozvoljava da narodni poslanik ovde može da govori i da ne snosi posledice za izrečeno. To je po Poslovniku predviđeno i to je jedan problem koji ja ne mogu da rešim. Moram da pitam gospodina Stefanovića da li želi da se izjasnimo o ovoj povredi? (Ne.) Hvala. Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, po Poslovniku.
Prekršen je član 32. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, koji kaže da predsednika Narodne skupštine u slučaju privremene sprečenosti ili odsutnosti zamenjuje jedan od potpredsednika Narodne skupštine. Sada sam bio šokiran kada sam shvatio da je predsednik Narodne skupštine u sali, a da vi vodite ovu sednicu i da vam on još ukazuje kako to ne radite na ispravan način. Da li je gospodin Stefanović u ovom trenutku odsutan ili sprečen? Ako je sprečen, šta ga sprečava da vodi sednicu pa da primenjuje pravila Poslovnika onako kako on misli da treba? Mislim da ako predsednik parlamenta nije predlagač, a u ovom slučaju nije (tada smo imali tu praksu da on sedi u klupi i da istupa kao predlagač poslanik), u ovoj situaciji treba da bude na tom mestu, da vodi sednicu i da eventualno uvede sve nas poslanike u red. Otprilike onako kako je povećao zaposlenost mladih žena svojim zakonom, ali to je posebna tema. O njoj ćemo tek za neki dan.
Predsedavajući
Gospodine Đuriću, dobro znate da je po Poslovniku predviđeno da ako predsednik Narodne skupštine želi da se obrati, po bilo kom osnovu, Skupštini, ne može sa mesta predsedavajućeg, nego mora sesti u poslaničku klupu. Ja sam to tako shvatio, da je gospodin Stefanović imao potrebu da se obrati i zato je i seo u poslaničku klupu. Smatram da nije povređen Poslovnik. No, ako vi smatrate, možete se takođe izjasniti. Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.
Pošto sam pomenut, samo da kratko odgovorim. Radi se o sprečenosti predsednika Narodne skupštine da predsedava. Imali smo više puta u Narodnoj skupštini duele gde su poslanici zamerali predsedavajućem, ko god on bio, ako im se sa tog mesta obrati na način koji nije samo u svrhu vođenja sednice već ima i politički ton. Kao što su i danas kolege isticale, moje je pravo, kao jednog od 250 narodnih poslanika, Poslovnikom dato, da sedim i kao poslanik se obratim ovom domu. Da li nekog boli što se ja borim za to da žene u ovoj zemlji imaju pravo da imaju duže porodiljsko odsustvo i da imaju veću zaposlenost, i ne samo ja, nego i mnoge kolege u ovom domu? Da li bi neko voleo da je suprotno? Nadam se da ne bi, ali ću nastaviti, bez obzira na to, da se borim za ovo, da se borim za pravo da trudnice, majke i porodilje imaju prioritet u ovoj zemlji, u svakom smislu, i sve što bude u mojoj moći... A to znaju kolege sa kojima sam iskreno radio na tome, to znaju druge žene kojima smo pomogli da se u trenucima teškim za njih situacija reši; to možete njih da pitate, ne bih voleo da govorim o pojedinačnim slučajevima. Ovo je replika, imam pravo da kažem ono što mislim. Dakle, to će se nastaviti ubuduće i trudiću se da učinim sve što je u mojoj moći da ne dozvolimo bilo kome da spreči emancipaciju žena, njihovo veće učešće i veća prava koja će imati u ovoj zemlji.
Predsedavajući
Narodni poslanik Bojan Đurić ima reč, replika.
Ne bih tražio repliku da gospodinu Stefanoviću niste dali pravo na repliku na povredu Poslovnika. To nije dozvoljeno, ali dobro, ako ste tako odlučili. Nemam ništa protiv te emancipacije žena. Zato i brinem, gospodine Stefanoviću. Rekli smo vam da ćete svojim izmenama zakona oterati žene iz firmi, da će pasti broj mladih žena koje su dobile posao. Posle tri i po meseca primene vašeg zakona se to dogodilo, gospodine Stefanoviću. Ja vas pozivam da sazovete sednice resornih odbora na kojima ćemo vam to dokazati. Nije ovo prilika sada za to, hajde da prekinemo raspravu o tako osetljivoj temi. Ostala je na kraju nalepnica „Prednost ženama i deci“ po raznim javnim ustanovama; pala je za više od 10% zaposlenost žena u reproduktivnom periodu ili onom periodu kada najviše žena rađa. Tačno onako kako smo vam rekli kada ste obrazlagali zakon. Ali, nije to tema.
-
Babić Zoran i Pejčić Aleksandar · 4 govora naizmenično · 28. avgust 2013. · Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvimaCela razmena, od reči do reči
Zahvaljujem se, gospodine predsedniče. I u današnjem izlaganju gospodina Samardžića (žao mi je što nije tu) i u malopređašnjem izlaganju gospodina Pejčića nekako mi je zaparala uši ta rečenica – podela plena. Nisam siguran da li je ta podela plena terminološki pojam iz nekog vremena kada ste formirali neke vlade, pa imate takvo iskustvo i takve ste vrste pregovora vodili u to vreme, pa je to bila podela plena. U ovom slučaju, za Srpsku naprednu stranku je preuzimanje odgovornosti, gospodine Pejčiću, u periodu kada je državna kasa prazna, nažalost, kada je ekonomija u višedecenijskoj silaznoj putanji, kada je nezaposlenost na istorijskom maksimumu, kada su svi ekonomski pokazatelji teški. Ne može da bude plen nešto što je prazno. Kako može plen da bude prazna kasa i prazan budžet? Plen je kada je puno. Kamo sreće da smo ušli i napravili vladu i zatekli punu kasu, ali to jednostavno nije tako. To ne može da bude plen, već odgovornost da u narednom periodu i za neke buduće vlade zaista ostavimo kasu koja će biti puna, zemlju koja će biti uređena, zadovoljne ljude, građane Srbije koji će raditi i od svog posla živeti. Ali, podela plena, plašim se da je to terminološki nešto iz nekog perioda kada ste vi imali odgovornost da formirate vlade.
Predsedavajući
Gospodin Pejčić, replika.
Zahvaljujem. Gospodine Babiću, vi se sećate perioda kada je Demokratska stranka Srbije vodila ovu vladu, tada se najbolje živelo u Srbiji. Mogli ste da primetite jednu bitnu činjenicu, da je moja diskusija išla u prilog vašoj političkoj opciji. Dakle, vi ste izjavljivali, gospodin Stefanović, Zoran Stevanović, da je najbolje da u ovoj vladi premijer bude gospodin Vučić. Moja diskusija je išla u tom kontekstu. Ako već mislite da on treba da bude premijer, niste u ovoj rekonstrukciji Vlade to uradili, pa, najbolje je, to je predlog Demokratske stranke Srbije, da se izađe na izbore i da legitimno, pošto ste u ovom trenutku stranka koja broji najviše simpatizera, glasača, kako god želite... Najbolje bi bilo da se izađe na izbore i da se pokaže volja građana, i u tom kontekstu bi gospodin Vučić bio premijer. Dakle, moja diskusija nije bila nikako da pežorativno pričam o Srpskoj naprednoj stranci, već da pričam o realnoj situaciji u Srbiji. Zahvaljujem.
Predsedavajući
Replika, gospodin Babić.
Plašim se, gospodine Pejčiću, da niste baš iskreni. U tom prizivanju izbora u ovom trenutku, mislim da bi gotovo svaka politička opcija, osim Srpske napredne stranke, bila u padajućem broju po predstavnicima; neki verovatno ne bi ni imali predstavnike u ovom visokom domu. Ali ja mislim da su i vrapci na grani zapamtili i da su građani Srbije prepoznali želju Srpske napredne stranke da se nosimo sa problemima, da idemo u susret izazovima, da rešavamo i ekonomske probleme, da rešavamo sve ono što tišti naše društvo. Ne želimo da na politiku i da na Srbiju gledamo kao plen, kao što ste malopre rekli i da materijalizujemo tu prednost, želimo da građani Srbije od našeg rada žive bolje. Prema tome, ovde je 65 narodnih poslanika, članova Srpske napredne stranke, koji će vam takvu politiku, takvu želju i takav stav Srpske napredne stranke ponoviti. To je sasvim dovoljan broj u ovom trenutku da ne mora niko drugi da zastupa ideje i politiku Srpske napredne stranke, to ćemo raditi mi. Nemojte vi u naše ime ni prizivati izbore, ni ne prizivati izbore. Za izbore smo uvek spremni, uvek spremni da prihvatimo izbornu volju, uvek spremni da prihvatimo volju građana Srbije, ali u ovom trenutku želimo da se posvetimo boljem životu građana Srbije, želimo da se posvetimo daljoj borbi protiv kriminala i korupcije, ubrzavanju Srbije ka punopravnom članstvu u EU, reformi našeg društva. To je želja Srpske napredne stranke. Prema tome, ovde imamo sasvim dovoljno ljudi koji će vam tako nešto veoma stručno i kvalitetno potvrditi.
Predsedavajući
Gospodin Pejčić, replika.
Mogu da se složim sa vama da je to želja. To je bila i naša želja. Mi smo tu našu želju i sproveli kada smo bili na vlasti. U to vreme prosečni lični dohodak građana Srbije je bio 426 evra, stopa nezaposlenosti 14%, strane investicije od četiri do šest milijardi. Znači, mi smo svoju politiku sproveli kada smo bili na vlasti. Na vama je, gospodine Babiću, na vašoj političkoj opciji, da sada kad ste na vlasti sprovedete te stvari, i ja se nadam da ćete biti uspešni. Kada je reč o izborima, Demokratska stranka Srbije je uvek spremna za izbore. Mi smo o tome i pričali, gospodine Babiću, da je najbolje u ovom trenutku ne rekonstrukcija Vlade, već da se izađe na izbore, da imate legitimne predstavnike ovde, da imate legitimne predstavnike u Vladi koji će sprovoditi politiku koju želite, i to nije sporno.
-
Selaković Nikola i Jovanović Ivan · 4 govora naizmenično · 28. avgust 2013. · Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvimaCela razmena, od reči do reči
Hvala, predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, pa kad je već reč o doslednosti, hajde budite dosledni pa recite u kom kontekstu sam pomenuo populacionu politiku kao resor. Rekao sam, ako izdvajamo neku oblast po njenom značaju za jedno društvo i jednu državu i ako je značaj te oblasti takav kao što je zaštita životne sredine, što nikako ne sporim, da joj treba dati jedan poseban resor. Postavio sam pitanje da li imamo većih problema trenutno od problema depopulacije u Srbiji. To nije problem koji traje godinu dana, koji traje dve godine, to je problem koji traje gotovo tri decenije. To je problem koji postoji. Onda na to još dirnuti slušaocima u srce pa reći koliko nema vakcina za decu u Srbiji. Znate, na tu konstataciju ja mogu uvek da odgovorim kontraargumentom – koliko dugo do ovih poslednjih godinu dana Institut „Torlak“ uopšte više nije proizvodio vakcine? Koliko mi je poznato, u ovih prethodnih, ne 12 meseci, trebalo je vremena da se pokrene proizvodnja, ponovo je posle više godina ta proizvodnja u Srbiji pokrenuta. „Torlak“ je u tom periodu ostvario čak i dobit, a do tada je nekome bilo u interesu, pretpostavljam, verovatno, da on u potpunosti prestane sa radom i proda se budzašto, kao što se desilo sa mnogim institutima, sa mnogim zavodima, nažalost, u dugom prethodnom periodu. Ne sada – dvanaest meseci, pa u tih dvanaest meseci nijedno dete nije primilo vakcinu. Na šta to liči? To je kao ona priča sa mlekom. Zahvaljujem se.
Predsedavajući
Ivan Jovanović, replika.
Gospodine ministre, ako vi tražite da ponovim svaku reč koju ste vi izgovorili, da citiram, hajde, molim vas, ono što sam ja izgovorio nemojte vi da prevodite. Nisam rekao da nijedno dete nije primilo vakcinu, nego sam rekao da određene vrste vakcina ne mogu deca da prime već sedam meseci, i to je istina. To nije bitno, nema nikakve veze sa „Torlakom“, a da li „Torlak“ ima veze ili ne, da li ima dobit, važno je da deca budu zdrava, da građani mogu da se leče. Sami ste svesni kakvo je stanje u Srbiji i nemojte nas da optužujete, jer mi te resore i resore ekonomije i finansija nismo vodili, vodili su ih vaši koalicioni partneri i sa njima o tome raspravljajte. Zaista mi nije jasan ovaj vaš odgovor. Hvala.
Predsedavajući
Ministar Selaković.
Opet ste me pogrešno protumačili, ja sam pričao o kontekstu, dakle u kom kontekstu sam pominjao populacionu politiku. Mislim da sam bio apsolutno jasan i to lepo razjasnio. Nemam nameru nikoga da branim, ali, koliko se sećam, u prethodnoj vladi resor finansija je držala Demokratska stranka, a taj posao je obavljao Mirko Cvetković, bio je i ministar finansija i predsednik Vlade, vi me ispravite ako grešim.
Predsedavajući
Replika, Ivan Jovanović.
Resor privrede nije vodila Demokratska stranka, i to odlično znate. Kao što nije vodila ni resor zdravlja, ali nismo dozvoljavali koalicionim partnerima da se ovako nešto dešava sa lekovima i vakcinama. O tome vam govorim. Vi ste stožer, vi ste odgovorni. Ako vi nama spočitavate da smo mi bili odgovorni za prošli period, vi ste sada odgovorni, najodgovorniji, više od svih ostalih.
-
Babić Zoran i Lapčević Milan · 8 govora naizmenično · 26. avgust 2013. · Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvimaCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo narodni poslanici, zarad istine i zarad izbegavanja kataklizmičkih najava šta će biti, ili kataklizmičkih proteklih pet-šest meseci, ne mogu da oćutim da je Vlada Republike Srbije u poslednjih šest meseci raspravljala samo o rekonstrukciji, iako je pominjanje rekonstrukcije bila jedna vrlo lepa injekcija adrenalina pa da su svi dali dodatni gas i dodatni input u angažovanju, ne mogu da prihvatim činjenicu, jer niko iz Srpske napredne stranke, a nisam čuo ni od naših partnera iz Vlade Republike Srbije, nije rekao – samo da dođe novi ministar finansija i biće para za sve. Takva izjava bi bila izjava neodgovornog čoveka. Od Srpske napredne stranke ste mogli samo da čujete da će biti teško i da jeste teško, da nijedna reforma koja se sprovodila i koja će se sprovoditi neće biti laka ni jednostavna. Spremni smo na te reforme. Spremni smo da trpimo političke posledice takvih reformi. Spremni smo da radimo za Srbiju, i za poteze koji sada neće biti popularni, ali će doneti boljitak svim građanima Srbije u narednom periodu. Ali, nemojte, molim vas, u ovom visokom domu koristiti govornicu, koristiti sve ovo i govoriti nešto što jednostavno nije istina. Zarad potvrde mojih reči, izvinite, molim vas, dokapitalizacija „Jata“, dovođenje „Etihada“, kada se desilo? U poslednjih nekoliko meseci, kada se uveliko govorilo o rekonstrukciji. Zar nije dovoljno jedno javno preduzeće čije je funkcionisanje rešeno? O tome vam je govorio i gospodin Vučić danas kada je bio tu. Nemojte koristiti govornicu za neka paušalna iznošenja onoga čime mislite da ćete samo trenutno politički poentirati.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.
Gospodine Babiću, nisam iznosio paušalno ocene o radu Vlade, već sam govorio o činjenicama koliki je deficit u budžetu, koliko se Srbija zadužila u ovih šest meseci. Nije to priča kataklizmičkih procena, već analiza postojećeg stanja. Sporazum sa „Etihadom“ jeste bio pre mesec dana, na osnovu, verovatno, jednogodišnjeg rada. Ali, da vas uputim na jedan članak koji je izašao juče, a kaže: „Lekcija iz Danske, rekonstrukcija Vlade trajala jedan dan“. Pitam vas, šta ste radili šest meseci? Zašto je jedina tema u javnosti bila rekonstrukcija Vlade, lek i rešenje za sve? Kako je moguće da vi najavite marta meseca, pa da onda raspravljate o tome na partijskim organima ili, ne znam, na sastanku lidera koalicije krajem juna, a da rekonstrukcija bude krajem avgusta, dvadeset šestog, početak, bez imena i bez znanja ko će sutra voditi određene resore i kakav će biti program tih ljudi koji će preuzeti te resore? Zaista, možete vi da se pravdate koliko god hoćete, ali ugledajte se malo na ljude koji to rade mnogo efikasnije. Za šest meseci ste mogli da raspišete izbore, u roku od 45 dana od raspisivanja se održavaju; završe se izbori, dva meseca traju pregovori o Vladi; znači, za tri i po meseca imali biste novu vladu da ste raspisali izbore u martu. Vi šest meseci zamajavate javnost Srbije sa rekonstrukcijom i pričate o tome da je efikasnije pričati o rekonstrukciji nego o novim izborima. Naravno da nije, nego potrebna je tema da bi se pokrili problemi u javnosti u Srbiji. Hvala.
Predsedavajući
Narodni poslanik Zoran Babić ima reč.
Kamo sreće da smo Danska, ali Danska nismo. Mnogi koji sede u ovoj sali, a tu mislim i na vas, gospodine Lapčeviću, i na vašu poslaničku grupu, propustili su priliku kada su mogli Srbiju bar donekle da približe standardu Danske. Nisu to uradili. S druge strane, program ministara i ministarstava nije stvar zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. To je stvar Zakona o Vladi, ekspozea i svega ostalog dalje. Što se tiče tog pravljenja, nekako mi još uvek odzvanjaju reči iz ove sale iz 2007. godine. Da se podsećamo tih par dana, pa hoću tamo, hoću tamo. Nemojte, molim vas, da se vraćamo u istoriju opet. Jeste ona bliža, ali nemojte da se vraćamo u 2007. godinu i u pravljenje nekakve vlade, hulahopke ili ne znam ti ja šta. Što se tiče deficita, verujte, bio bih jako srećan da je ova vlada bila u situaciji kao neka vlada pre pet, šest, sedam, osam godina, kada je imala ogroman resurs, kada je prodavala društveni kapital, punila od toga budžet i hvalila se time. Znate, kada prodate dedovinu, možete da je prodate samo jednom da rešite nešto; potrošili ste, kraj. Ova vlada nije prodala ništa, niti je imala šta. I ono što je mogla nije želela, nego smo išli sa principom dokapitalizacije. Ali, prodavali ništa nismo. Zbog toga, ta rupa u deficitu, koja se popunjavala privatizacijom onoga što su generacije sticale, a vidimo da su mnoge od tih stvari koje su tada prodate sada stvar nekih sudskih postupaka... Nemojte da vraćamo taj koncept ponovo nazad.
Predsedavajući
Molim da privodimo kraju replike.
Da, gospodine Babiću, sećam se te 2007. godine. Vi ste nosili majicu sa jednim likom ovde i prsili se sa njom u parlamentu. I tada ste imali šansu da uđete u neku vladu, ali prosto se nije desilo. Nemojte da pominjete 2007. godinu, jer u 2007. godini je prosečna plata bila 450 evra. U 2007. godini spoljni dug je bio smanjen, od 2004. do 2007. godine, za pet milijardi evra. Te pare koje su došle od privatizacije nisu potrošene kao što su neki trošili pre vas, nego su vraćani međunarodni ugovori od ko zna kada. Znate da je to zlatni period Srbije, bar u poslednjih petnaest godina, da se najbolje živelo, sa najboljim standardom, sa najkvalitetnijim programom i najkvalitetnijim životom. Od prodaje, da. Gospodine Babiću, tada kada ste vi nosili tu majicu i kada ste se nadali da ćete biti deo vlasti novoj vladi je ostavljeno preko milijardu evra u kasi, živih para. Niko nije strpao u džepove, nego je ostavio novoj vlasti. Ovi vaši prethodnici su vam ostavili minus od ko zna koliko, milijardu i po, a vi ćete da ih nadmašite šestostruko.
Predsedavajući
Narodni poslanik Zoran Babić.
Ako mi dozvolite, neću se više javljati. Koliko je kvalitetno sećanje gospodina Lapčevića potvrđuje činjenica, a ja valjda to najbolje znam, da 2007. godine u parlamentu nisam bio. Moj prvi mandat je bio 2008. godine. Prema tome, loše se sećate, gospodine Lapčeviću, ili bar selektivno, kada su te stvari u pitanju. S druge strane, nekako kada neka vlast i neka vlada dobro radi, ona valjda dobija izbore, dobija poverenje. Građani kažu – to, odlično ste radili, hoćemo još. Što izgubiste izbore samo posle godinu dana? Šta je bilo sa tim? Ako je sve to idealno, sve dobro, kako ste to izgubili poverenje građana Srbije? Lako je prodati. Jednom se prodaje i više nema. Mi hoćemo, SNS hoće da rešava probleme u Srbiji, hoće na zrelim, realnim i dobrim osnovama da zapošljava ljude i da se hvali takvim stvarima.
Predsedavajući
Ovim završavamo replike.
Evo, završavamo krug replika. Svaka čast vama za vaše zalaganje i za želju da uradite nešto najbolje za Srbiju. Ta želja, to zalaganje i to htenje se mere nekakvim brojčanim podacima. Kada izađete sa činjenicama da je smanjena zaposlenost, da je smanjen spoljni dug, povećan standard itd., onda možemo da pričamo. Naravno, svi mi želimo najbolje svojoj zemlji. Rezultati su ti koji treba da budu presuđujući. O prodaji, ne prodaji, mi nismo rasprodavali teritoriju, a ni poklanjali, što se danas čini uveliko, gospodine Babiću, i vi ste toga svesni. Možete to jednom u istoriji da uradite i više nikada nemate pravo nazad. Vodite računa o tome, jer istorija kome sudi, najteže su osude.
Predsedavajući
Narodni poslanik Zoran Babić ima reč.
Kada se izgube činjenice, kada se izgubi nit, kada se izgubi veza sa realnošću i istinom, kada ne može da se odgovori na realan i kvalitetan način, onda se pribegava tome – izdajnici, prodali ste teritoriju. Ko je prodao teritoriju, gde? Poklonili, prodali. Gde, šta, kome, kako? Ili ćemo na razne egzoduse, kamione, traktore i razne mnogo ružnije stvari da odreagujemo molebanom i time smo sve završili? Ne završava se na taj način ništa, dragi moj kolega Lapčeviću. Nije to odgovor. Odgovor je voditi realnu, ostvarivu politiku, a to je politika Srpske napredne stranke.
Predsedavajući
Gospodo, mislim da se vi polako udaljavate od teme.
Gospodine predsedavajući, slažem se da se treba da se vratimo na konkretnu temu, ali to pre svega mora da uradi pripadnik vladajuće koalicije, ne mogu ja. Beše jedna zakletva – tako mi Bog pomogao, neću se smiriti dok Kosovo i Metohija ne budu sastavni deo, daću sve od sebe itd. Rečnik i termini „izdajnici“, „prodali ste“, „gde će vam duša“, kletve, jesu milje iz kog vi potičete, ne ja. Dakle, gospodine Babiću, nema razloga da sada idemo u neku veliku priču, sve se vidi. Sve se vidi, sve se zna. Institucije, prelazi, Jarinje, Srbi morate na izbore, priznajte itd., to jesu stvari o kojima će ipak istorija da presudi. Jednom učinjeno, nikada nazad.
-
Selaković Nikola i Čomić Gordana · 4 govora naizmenično · 26. avgust 2013. · Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvimaCela razmena, od reči do reči
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postavljeno je jedno, u najmanju ruku, veoma važno, ali i veoma zanimljivo pitanje, pitanje na koje nam odgovor može dati naša dosadašnja skupštinska ili parlamentarna praksa. Ako me sećanje dobro služi, a i vi ste neko ko je prisutan u nekoliko saziva kao narodni poslanik u ovoj skupštini, kada je vršena poslednja rekonstrukcija Vlade, a to je bilo 2011. godine, u nekim slučajevima je došlo do spajanja određenih ministarstava, dakle, iz dva ministarstava, u više ministarstava, ali je bilo izmena i dopuna delokruga nadležnosti nekih od ministarstava. Recimo, tada je Ministarstvu pravde dodeljeno još nekoliko nadležnosti u delokrug, kao što su: upravljanje oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela, priprema propisa o zaštiti podataka o ličnosti i tajnosti podataka itd. Ali, u tim slučajevima kada nije došlo do promene naziva ministarstva i kada je ministarstvo nastavilo sa radom ministar koji se nalazio na čelu tog ministarstva nije ponovo polagao zakletvu. Dakle, tako je bilo 2011. godine, tako će, pretpostavljam, biti i ovoga puta. Zahvaljujem.
Predsedavajući
Hvala. Pravo na repliku, narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.
I 2011. godine sam imala isti zahtev, a ovo koristim da vas podsetim. Svima koji dobacuju da mi zahtev nije bio ispunjen ja ću da dobacim – pa šta se onda promenilo? Ako ćete stalno ponavljati greške prethodnih i u tome nalaziti opravdanje, onda će se rečenica koja glasi „sa nama će biti bolje i ova rekonstrukcija Vlade će doneti boljitak“ topiti brže nego što se topi sneg na avgustovskom suncu. Cela ideja je da ne ponovite grešku, nejasnoću, zato sam spomenula i 2006. i 2011. godinu, koju su pravili vaši prethodnici. Tako se napreduje – ne ponavljate greške, ne pozivate se na tuđe greške da time opravdate svoje, jer se to ne može. Tako se samo mogu napraviti nove greške. Ne sumnjam da će ova tema, koliko god da je procedura, biti ponovo u javnosti, ali ako ćete se bez podnošenja ostavke pozvati na rekonstrukciju Vlade iz 2011. godine, onda i ono malo razlika koje ste pokušali u ovih šest meseci da unesete – nestaje. Nemojte, podnesite ostavku, položite zakletvu i napravite i time promenu. Hvala vam.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministar Selaković. Izvolite.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postoji nešto što se zove parlamentarna praksa i postoji nešto što se zove ustaljeni običaj. Očigledno je da je ovde reč o nečemu što je predstavljalo pravnu prazninu u našem zakonodavstvu. Ako je to greška što ste pomenuli da je bila greška 2011. godine, to će značiti da u periodu od 2011. pa do jula meseca 2012. godine, recimo, moja prethodnica nije radila pod zakletvom. Postavlja se pitanje, kako je onda delovala, kao i svako od ministara u prethodnoj vladi kome je dopunjen delokrug nadležnosti a nije polagao zakletvu? Da li ćemo onda smatrati da su radili neobavezani zakletvom? Neke stvari parlamentarna praksa uspostavlja. Mi možemo, ponukani ovim što ste malopre napomenuli, da u budućim izmenama uvedemo i obavezu da u slučaju izmene ili dopune delokruga nadležnosti nekog ministarstva čija se suština delatnosti ili naziv ne menjaju i taj ministar bude obavezan polaganjem zakletve. Ali, kažem, ovo je nešto što je u parlamentarnoj praksi u Srbiji, koliko god da ona traje, na ovaj način ustaljeno. Ne znam zašto onda vaš apel da se to učini nije prihvaćen. Zaista ne sećam se i ne znam koji je bio razlog za to.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, replika.
To vam i pričam. Dakle, vi ćete svoj legitimitet vući iz parlamentarne prakse. Nepodnošenjem ostavke i nepolaganjem zakletve ćete time reći da je i prethodni slučaj bio sasvim u redu. Ja vam predlažem da pravite novu praksu, ništa drugo. Ništa više i ništa manje. Tek pravljenjem nove prakse imate prava da unesete dilemu oko toga šta je bilo sa prethodnim podnošenjem ostavki, ili nepodnošenjem ostavki, pogotovo ako se radi o slučaju iz 2006. godine kada su članovi Vlade Republike Srbije uredbom postali ljudi koji nikada nisu bili na izborima. Nemam nikakvu lošu nameru; duboko verujem da je svaka kultura istovremeno i procedura i da što se čvršće držimo toga da znamo da procedure treba da bude, to će biti bolje po sve nas. Vi ćete se o ovome dogovoriti, podneti ostavku ili ne, ali je, recimo, ovo dobra prilika da zaista uredite dodatnim propisima šta u nekim drugim slučajevima rekonstrukcije, da li ove iste vlade za šest meseci, jer ako je sad bilo šest meseci, rekonstrukcija, ukupno godina trajanja Vlade, može da se desi ili opet u nekom drugom slučaju. U svakom slučaju, zahvaljujem na odgovoru i nadam se da će naš dijalog svima pomoći da otklonimo svaku dilemu o legitimitetu ministara Ivana Mrkića i Nikole Selakovića u ministarstvima sa promenjenim nadležnostima. Hvala vam.
-
Stefanović Borislav i Babić Zoran · 4 govora naizmenično · 26. avgust 2013. · Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvimaCela razmena, od reči do reči
Članovi 106. i 107. ponovo. Dakle, čuli ste sada obrazloženje koje kaže potpuno suprotno od onog što smo mi naveli. Mi vrlo precizno kažemo, ako se ovakva praksa prihvati bez opomene predsedavajućeg, a vi niste opomenuli ponovo poslanika, onda se to nastavlja, i nastavlja i nastavlja i nikada kraja biti neće, jer onda svako, predsedavajući, može u ovoj Skupštini, bilo koji poslanik, za svog kolegu da kaže šta god mu padne na pamet, bilo šta, pošto nije važno. Tu se mora reagovati. Mi smo jedino to tražili, da reagujete. Tražimo da opomenete poslanika zato što je sada, i pored vaše intervencije, implicirao da mi treba da idemo kod lekara, da nešto nije u redu sa nama. Prema tome, da li vi vidite šta se ovde dešava? Dok pristojna Srbija ćuti i dok se mi povlačimo, pametniji popušta, ovakve situacije, ovakvo ruglo parlamentarizma, nepristojnosti, prostakluka treba da nam vodi ovu skupštinu. Apelujem na vas da to ne dozvolite. Siguran sam da to ni Nebojša Stefanović ne bi dozvolio. Ovo je sramota, ovo je dno i ovo je, nažalost, pravo lice ove poslaničke grupe s one strane.
Predsedavajući
Moje je pravo kada ću i koga opomenuti. Molim vas, što se toga tiče, isključivo je pravo predsedavajućeg. A što se tiče govora, mislim da sam isto tako reagovao. Sada, koliko ste vi tim zadovoljni ili ne... Imate pravo da se izjasnite da li je povređen Poslovnik ili ne u danu za glasanje. Gospodine Stefanoviću, da li tražite da se Skupština izjasni o tome u danu za glasanje? (Borislav Stefanović: Ne.) Gospodine Babiću, po kom osnovu tražite reč? (Zoran Babić: Replika. Pomenuta je poslanička grupa kojoj pripada narodni poslanik Marijan Rističević.) Gospodine Babiću, nemate pravo na repliku. Ovde je bila povreda Poslovnika i isključivo je upućena prema predsedavajućem. Znači, reklamiranje svih povreda Poslovnika je upućeno predsedavajućem, a ne vama poslanicima. Prema tome, ako ko povredi, to vi dobro znate. (Zoran Babić: Povreda Poslovnika.) Možete da govorite o povredi Poslovnika. Izvolite.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Iako sam ponekad malo glasniji, bučniji i oštriji u svojim izlaganjima, ne podržavam govor mržnje, jer mržnja ništa dobro ne donosi društvu u kojem je pojedinac koji mrzi, ni njemu lično, ali ni društvu kojem pripada. Ne podržavam ni da se ovaj parlament pretvori u pričaonicu i izlaganje prljavog veša. Jesam za to da ovaj parlament bude arena, mesto gde će se debatovati o činjenicama, ali i jesam, kao što su i svi ljudi u Srbiji, a ljudi u Srbiji cene principijelne ljude, ljude koji neguju… (Predsedavajući: Gospodine Babiću, i vas molim isto, zloupotrebljavate Poslovnik. Vi ste reklamirali povredu Poslovnika, a sada…) Zato što je izrečeno nešto što ne stoji i na taj način je povređen Poslovnik, član 107, i to ću vam dokazati u narednih nekoliko rečenica. Standardi moraju da budu isti. Standardi ne mogu da budu plivajući. Ako se o nekom pomene nešto, a taj neko je nečiji, ja ću da ćutim, a ako se pomene nešto kao što je malopre bilo izrečeno da je ministar odbrane zadužio ovu zemlju za milijardu evra, onda smo ćutali, onda tu nije poremećeno dostojanstvo Skupštine, onda je to super i onda to tako treba i onda je to politička borba. To, jednostavno, nije tako. Ako je gospodin Stefanović hteo da bude principijelan, onda je morao da tako kaže i o svojoj poslaničkoj grupi da bi takvu kritiku uputio drugim poslaničkim grupama. Budite principijelni i imajte iste aršine za sve; ne možete realnost, istinu i život u Srbiji da posmatrate samo jednim okom i kako vam odgovara.
Predsedavajući
Smatram da nije povređen Poslovnik, a vi se možete izjasniti da li želite da se glasa u danu za glasanje. (Ne.) Narodni poslanik Borislav Stefanović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.
Naime, čl. 106. i 107 – poslanik ne treba da se obraća drugom poslaniku, čak ni kada reklamira Poslovnik. Pošto sam ja sve vreme imao utisak da se on obraća svom poslaniku kada je govorio o tome, o govoru mržnje i svemu ostalom, pošto bi to bilo primerenije... Inače, kada smo mi izneli podatak za milijardu, ako niste bili tu, vaša poslanička grupa je to demantovala. To je bila procena Demokratske stranke, da li je tačna... Vi kažete da nije, mi kažemo da jeste, i to je to. Ali, da ja ustanem sada i da kažem da vi imate 80 kuća, gospodine Babiću, da imate 15 firmi u Vrnjačkoj Banji, razumete... Ali, samo da bih bio jasan, to su stvari koje ne možete dozvoliti vi kao šef poslanika koji se tako ponaša.
Predsedavajući
Neću vam dozvoliti repliku. Zoran, po kom osnovu?
Istu povredu Poslovnika reklamiram, kao što je uradio i gospodin Stefanović. To, zaista, u mojem petogodišnjem iskustvu parlamentarnom nisam doživeo, da neko reklamira povredu Poslovnika zbog osećaja da se neko nekome lično obratio, a onda to isto radi. (Predsedavajući: Niste rekli član.) Članovi 105, 106, 107, 108, šta god da treba. Gospodine predsedavajući, ja cenim vašu želju da ovo uvedete u neke mirnije i normalnije tokove, a, evo, ulazimo u dvanaesti sat vrlo žučne i burne rasprave, ali je zaista neprimereno za Skupštinu da se reklamira povreda Poslovnika zbog ličnog osećaja ili pogleda, eventualno upućenog, a onda se istog trenutka ista ta stvar radi i direktno se obraća drugom narodnom poslaniku. Molim vas da to, gospodine predsedavajući, sankcionišete.
-
Jovanović Ivan i Arsić Veroljub · 4 govora naizmenično · 15. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Cela razmena, od reči do reči
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstava, kolege narodni poslanici, mi smo upozoravali na ovaj amandman koji je u izvornom obliku podnet od strane poslanika SNS. Upozoravali smo zato što nam je bilo jasno da je pisan u Narodnoj banci i da je partijski amandman. Pokazuje potpunu farsu od zamrzavanja ostavke u stranci Jorgovanke Tabaković, zato što poslanici SNS donose amandman na samu sednicu Odbora i tu traže da se on usvoji i onda dobijaju podršku jedne stranke koja se predstavlja kao opozicija. Mi smo se oštro usprotivili ovome ne zbog toga da ulazimo u vaše međustranačke sukobe, to nam uopšte nije u interesu i baš nas briga šta ćete da uradite, nego zato da zaštitimo interese privrednika. Trebalo je da dostavljaju duple izveštaje i Narodnoj banci i APR. Smatrali smo da za to nema potrebe i zadovoljni smo što su naš pritisak i naše diskusije na Odboru omogućile da shvatite da to nije dobro i da na neki način uštedimo privredi i muke sa administracijom i troškova koji su, podsetiću još jednom, od 2009. godine smanjeni za tri miliona evra i to je nešto što je sigurno mnogo bolje rešenje nego da privrednici na dva mesta podnose izveštaje, što ne postoji nigde, ni u jednoj evropskoj zemlji. S druge strane, takav predlog je bio suprotan i evropskim direktivama. Što se tiče informatičkog tunela, tako nešto ne može da postoji, ali svakako je bolje da se uspostavi direktan pristup za sve institucije države registrima APR, nego da se zapošljavaju novi kadrovi u Narodnoj banci Srbiji, da se zapošljava nova administracija, da se kupuje nova oprema, a to bi se desilo da je amandman u izvornom obliku prihvaćen. Ne mogu da se složim s kolegom oko promene kadrova. Mislim da bi bilo strašno za ovu državu kada biste vi još brže menjali kadrove, jer kad god vi imenujete neki kadar, radnici u tim preduzećima, ustanovama su sigurni da će sutra već biti mnogo lošije i za njih i za celu državnu administraciju. Hvala.
Predsedavajući
Replika, Veroljub Arsić, kao šef poslaničke grupe SNS.
Dame i gospodo narodni poslanici, guvernera NBS predložio je predsednik Republike, koji je ujedno i predsednik Republike svih građana ne SNS. Što se tiče podnošenja amandmana nemojte da nam uskraćujete naše Ustavom, Poslovnikom i Zakonom o Narodnoj skupštini pravo. Pravo na to nemate, to ne može. Kada već spominjete novozaposlene, i kada spominjete razne druge troškove, vi ste barem u jednom delu dok ste bili na vlasti bili hiperproduktivni što se toga tiče. Sećam se kada sam postao prvi put poslanik 21. januara 2001. godine, u ovoj skupštini je radilo 87 zaposlenih. Sada ih ima jedno 300 više. Bili ste vrlo produktivni u zapošljavanju, kada su u pitanju državni organi. Isto tako ste bili jako produktivni kada su u pitanju državne agencije. U jednom trenutku ste čak i osnovali Agenciju za osnivanje agencija. Tako da, kada su u pitanju uštede, softveri i sve ostalo, nemojte nama o tome ništa da govorite, vi na to nemate pravo. Možda ako budemo gori od vas, a za sada smo mnogo bolji od vas. Još nešto, kada je u pitanju Narodna banka, izrada softvera i povećavanje broja zaposlenih, samo ću da vas podsetim da je Narodna banka bila nosilac platnog prometa preko Zavoda za plaćanje, i u tom periodu dok je bila stekla je dovoljno i softvera i hardvera i ima tehničke mogućnosti da prati bilo koju delatnost i da vodi bilo koji registar u Republici Srbiji. Isto tako postoje i kadrovi koji to mogu da izdrže i bez zapošljavanja novih. Isto tako ću da vas podsetim da je Narodna banka ove godine uplatila u budžet Republike Srbije 4,5 milijardi dinara, što vaši guverneri nisu uplaćivali jer su trošili na plate i reprezenatcije. Tako, nemojte da se sekirate za Narodnu banku, ona je u sigurnim rukama. Prvi put je samostalna i nezavisna, za razliku od vaših guvernera koji su prvo morali da pitaju Borisa Tadića šta da urade, pa onda ako im on dozvoli, urade ili ne urade.
Predsedavajući
Replika, gospodin Jovanović. Izvolite.
Voleo bih, gospodine Arsiću, da kažete u kojoj ste vi stranci bili tada kada ste postali poslanik prvi put i u kojoj ste državi živeli? Pošto kao što znate, savezna administracija i savezni parlament je tada postojao, i republički je kasnije preuzeo zaposlene, tako da to što pričate je čista podmetačina. Što se tiče prava da se podnose amandmani, naravno da imate prava da podnosite amandmane, ali ne možete da podnosite amandmane koji će biti suprotni evropskim direktivama i očekujete da mi ćutimo o tome i da budu suprotni interesima privrede i da očekujete da ćutimo, to se neće desiti. Takođe, kad kažete da vi imate prava, imamo i mi prava, ali ne možete da kažete da mi nemamo prava da govorimo. Govorićemo, zato što želimo da upozorimo i javnost i građane Srbije na to što radite, jer vi uvek imate naknadnu pamet, i ovo je sada naknadna pamet, i drago nam je da smo uticali na to da prihvatite našu sugestiju da nema potrebe da privrednici na dva mesta podnose izveštaje. Podsetiću kako je to rađeno, pošto tvrdite da postoji kapacitet i tehnički i kadrovski, podsetiću vas da je to rađeno ili fizički ili su optički diskovi slati poštom u Narodnu banku. Tako da, toliko o tome da postoje kapaciteti. Što se tiče administracije, samo za prvih deset meseci nove Vlade zapošljeno preko 10 hiljada administrativnih radnika u javnoj upravi. Toliko o tome. Hvala.
Predsedavajući
Replika, gospodin Arsić. Izvolite.
Prvo za 10 hiljada. Biću lepo vaspitan i da vam kažem da ne govorite istinu. Nije ni približno, nije niko ni zaposlen. Hajde da saberemo administraciju koja je bila u tadašnjoj Saveznoj skupštini i u Republičkoj i da vidimo za koliko puta ste je vi sada uvećali. Da saberemo broj zaposlenih, najmanje dva puta. Ko je otvarao ove agencije? Vi. Ko je pravio para državne organe? Vi. Ko je opterećivao privredu? Vi. To što pričate, oko tih diskova i svega toga, ne može bankarski kliring da se uradi bez softvera Narodne banke, ako niste znali. I to ste hteli da upropastite. Naknadna pamet? Znate šta, naknadnu pamet podrazumevam pod tim da je neko bio u prilici da nešto uradi i dok je bio, nije to uradio, pa kada više nije, pokušava da uči druge kako će i šta će da rade. To je naknadna pamet. Oko trošenja i stvaranja nepotrebne administracije sada imamo problem u Srbiji. Zaduživali ste Srbiju zbog administracije. Što se tiče direktiva EU, poštujemo direktive i nemojte do da nam prebacujete. Nemojte zato što DS nema monopol da Srbiju uvede u EU, a oni koji su krenuli u iskrenu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, oni koji su krenuli u iskrenu reformu pravosuđa, tužilaštva i drugih državnih organa, nemaju monopol. Ali imaju pravu da uvedu Srbiju u EU. Vi ste tu priliku imali ali ste postavljali i partijske tužioce i partijske sudije i partijske guvernere i zato niste ušli u EU. Zakone ste pisali koji su odgovarali tajkunima, a ne nekoj državnoj instituciji. Zato imamo ovakvu privredu, ovako loše zakonodavstvo.
-
Veselinović Janko i Babić Zoran · 6 govora naizmenično · 10. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Cela razmena, od reči do reči
Dakle, od vremena poslaničke grupe, po amandmanu, ali neću ostati dužan za odgovor kolegama koje su izgovorile neke reči koje jednostavno nisu tačne. Pre svega, nismo dobili odgovor od potpredsednice Vlade zbog čega i kako je ovaj zakon došao u proceduru i zbog čega i kako građani Srbije će morati da plaćaju ono za šta je kriv direktor, odnosno ministar koji je vodio ovaj resor. S druge strane, malopre kada je gospodin Kasalović rekao da Dačić dosta priča i da je premijer, svi su se lepo nasmejali iz pozicije i iz opozicije. Znamo koliko je on premijer. Svi lepo znamo ko vodi ovu vladu. Rusija je imala dva rebalansa budžeta, ali zbog suficita, ne zbog deficita. Rusija svoj budžet usaglašava obično dva puta godišnje pošto im budžet, prihodovna strana, zavisi od cene gasa. To je odgovor na reči gospodina Babića da, eto, i Rusija je imala rebalans. Naravno, gospođo predsedavajuća, morali ste mi dati reč kada sam tražio repliku za reči gospodina Babića da se neko ovde bavi vidovnjaštvom. Ne treba biti veliki vidovnjak i videti da ova vlada Srbiju vodi u bankrot, u propast, da su građani svakim danom sve siromašniji i da će, ako ne bude novog rebalansa, ovo značiti da ćete imati deficit verovatno veći nego što ste i vi sami planirali, znajući koliko ne znate. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Gospodine Veselinoviću, nisam vam dala pravo na repliku pošto ste vi započeli diskusiju, tako da smo se vrteli u replikama jedno izvesno vreme, kao što smo sada započeli replike, tako da gospodin Babić ima pravo sada na repliku. Izvolite.
Nisam hteo da reklamiram Poslovnik, ali ovde je bila samo replika, nije bilo ništa po amandmanu. Što se tiče vidovnjaštva i svega toga što smo čuli, a sve se svodi na neko vulgarizovanje politike i na neku staklenu kuglu, ono što je činjenica je da smo prošle godine u predizbornoj kampanji doživeli najgori mogući scenario. Ono što su preživeli i doživeli, hvala bogu, gospodin Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i SNS je nešto što niko do sada nije doživeo u modernoj istoriji parlamentarizma. Taj strah i ta mržnja koja je sejana po medijima nije prošla. Nisu vam građani Srbije poverovali u to. I nije vam bilo dovoljno otrežnjenje na izborima 6. i 20. maja, onda ste išli dalje. Kada je ova vlada formirana svašta smo čuli ovde – neće biti hleba, neće biti goriva, vraćamo se u devedesete godine, evro će sada na 600, neće na 300. Šta su efekti ove vlade? Borba protiv kriminala i korupcije koju niko ne može da ospori, osim onih koji ne žele da gledaju svojim očima, nego nekim drugim očima, od pre 6. maja. Niko ne može da ospori ubrzani put Srbije ka evropskim integracijama. Niko ne može da ospori da se zaustavilo dalje zaduživanje, sumanuto zaduživanje bez ikakvih vrednosti, koje su stvorene na osnovu svega toga. Ne, nego treba ovde da trpimo i da slušamo opet neke prizivače iz devedesetih i ne znam kakvih godina, kada to jednostavno nije istina. Da li se u Srbiji živi dobro? Naravno da se ne živi dobro. Da li je Srbija uređena zemlja? Naravno da nije uređena zemlja. Da li je to nešto što se dešava preko noći? Nije. Da li je SNS kao najvažnija i najveća poslanička grupa i najvažnija stranka u Vladi Republike Srbije obećavala čarobni štapić i da će se desiti preko noći? Ne, neće, ali ćemo uspeti da saniramo sve ono što ste vi vašom politikom upropašćavali proteklih osam do deset godina.
Predsedavajući
Hvala. Narodni poslanik Janko Veselinović, pravo na repliku. Izvolite.
Zaista se ne bih ni javio za repliku, pošto je ovo što gospodin Babić izgovara već recitacija koju čujemo na svakom zasedanju, da nije pomenuo zaduživanje i razduživanje. Svima je jasno, to podaci pokazuju, da se ova vlada za sedam meseci zadužila za gotovo četiri milijarde evra. Ovaj zakon o kome danas raspravljamo je novo zaduživanje Republike Srbije na ovaj ili onaj način. Gospodine Babiću, kakva borba protiv kriminala? Sve su stope kriminala, to su reči ljudi iz vaše Vlade, u porastu. Nasilje na ulicama, nasilje na utakmicama, razbojništva, korupcija i sve drugi vidovi kriminala su u porastu. Koji ste vi to kriminal zaustavili? Kakve presude donose danas sudovi? Neću da ulazim u to, sudovi su nezavisni. Sami ste rekli, u Srbiji se loše živi. Da. Loše se živi. Sve lošije se živi. Upravo tačno je, vi vodite ovu zemlju u 90-te. To se vidi i po medijima, i po medijima koji su slični medijima kakvi su bili za vreme ministra jednog, sada vrlo značajnog člana SNS kojem vi vrlo često izgovarate ime sa ushićenjem. Cigarete se kupuju, rezani duvan se seče i kupuju se cigarete na crno. To je rekao i ministar za finansije kada je obrazlagao slabe prihode u budžetu Republike Srbije. Prihodi, naplata PDV nikakva, ukidate, uništavate javni servis. Juče smo imali saopštenje iz ovog javnog servisa.
Predsedavajući
Hvala. Zoran Babić, replika.
Nisam stigao ni sve da zapišem. Koliko je tu stvari rečeno koje nemaju veze sa istinom, nisam ni mogao. Zgranut sam. Prvo zgražavanje nad presudama sudova, pa se onda brzo neko ujede za jezik, jer zna da politika ne sme da utiče na sudove iako po onoj reformi pravosuđa koju su svi osudili, osim onih koji su je sprovodili, naravno, niko od sudija nije ostao bez posla i to tih reformisanih nije ostao bez posla, a sada ti koji su takve sudije dovodili za ruke kažu, bože kakve se to presude donose. S druge strane žalba na medije. Jel' to žal za prošlošću. Kada ste uređivali mediji, mediji su nezavisni. Da li je Srpska napredna stranka ili pojedinac iz SNS vlasnik nekog medija? Da li je lider SNS ili lider vaše stranke bio vlasnik "Presa"? Da li je SNS ili vaša u vlasništvu kompletnog marketinškog prostora u Republici Srbiji? O čemu pričate. Koje vraćanje u 90-te. Ova Vlada Republike Srbije posvećenom hrabrom politikom je dobila datum za otpočinjanje pregovora sa EU. Jel' to vraćanje u 90-te? Međutim, sve takve činjenice, sve takve stvari koje ste iznosili, neistinite, vaše interpretacije. U Srbiji se kaže – ono što je babi milo, to joj se i snilo. To bi voleli, ali to nije tako. Zbog toga, ne moram ja to da vam kažem. Rekli su vam građani iz Zaječara tamo sa 3%. Lepo sam predložio kolegama za novi slogan DS – DS nekada i sada.
Predsedavajući
Hvala. Janko Veselinović. Još jedan krug replike. Izvolite.
Kada su u pitanju presude sudova, biću do kraja jasan. Dakle, šta se dešava sa presudama sudova? Sudovi donesu odluke, odnosno sudije, ljudi završe u zatvoru, koji su krivi, i ova skupština odnosno vaša većina donese odluku o amnestiji preko 4.000 kriminalaca. Druga stvar, kada čovek bude osumnjičen, bude podignuta optužnica za korupciju, predsednik Republike Srbije, gospodin Nikolić, tog čoveka oslobodi i pre pravosnažne presude. Konkretno čoveka, lekara koji je primio mito od invalida. Da ne govorim o svim drugim amnestijama i pomilovanjima od strane ove vlade, da ne govorim o odlikovanjima. I u tom smislu ništa, gospodine Babiću, nažalost od ovog što sam rekao nije netačno, nego sve ono što ste vi rekli vama se to snilo. Nažalost građani žive lošije, svakim danom sve lošije, a o rezultatima izbora možda nekom drugom prilikom. Izbori će biti kada budu bili. O tome ćemo pričati. Da ne govorim o izborima u vašoj opštini, za mesne zajednice gde je DS pobedila u sedam mesnih zajednica od 11. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Zoran Babić, replika.
Evo počeću od kraja. O tim mesnim zajednicama iz opštine u kojoj sam se rodio, i koju zaista volim najviše na svetu, to je Vrnjačka Banja. Zarad javnosti DS se nije pojavila na izborima. Nema. Toliko ih je sramota svog imena da su se pojedinci pojavili imenom i prezimenom, e onda brže bolje evo mi smo pobedili. Ko je to pobedio? Ko se to pojavio? Pa nemojte da se kitite tuđim perjem, molim vas. Smeju vam se građani Raškog okruga. S druge strane, što se tiče amnestije i za Zakona o amnestiji opet mogu da prihvatim neke ljude koji nisu i neke političke opcije koje nisu učestvovale ni u jednom zakonu o amnestiji, pa da kažu nije dobra, ili je dobra, zašto takva, ili je trebalo uže, ili nije trebalo nikakva da bude. Ali ne mogu da prihvatim da je jedan od prvih zakona 2001. godine u februaru koji je donesen, koji je bio mnogo liberalniji od ovog Zakona o amnestiji je donela Vlada DS. I tada je to bilo sjajno. E, sada kada se to radilo za neke, i za mnogo uži krug ljudi koji su amnestirani, to je odjednom strašno. S druge strane, zašto vam smetaju ordeni koje deli predsednik Republike? Jel' vam smetaju prijatelji Srbije u svetu? Jel' vam smeta građenje mostova prema svetu? Jel' vam smetaju, ti ljudi koji nose orden države Srbije su ambasadori države Srbije svuda u svetu? Jel' vam smeta da Srbija gradi prijateljstva? To je problem. U jednoj kovanici koja koliko košta, malo košta, mnogo znači. I to izvrgavate podsmehu. Imali ste priliku. Što niste radili. Vodili ste politiku. Jedno ste pričali u Briselu, drugo u Vašingtonu, treće u Moskvi, četvrto u Beogradu, peto mislili, a šesto radili. Obilo vam se o glavu. Ova Vlada Republike Srbije to ne radi, i zbog toga građani su vam rekli – sedi dvojka.
-
Milivojević Srđan i Arsić Veroljub · 4 govora naizmenično · 5. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Hvala gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo ću vam kazati ono što vam stalno kažem, šta bi mi da se vi niste pojavili? Gde bi mi grdni bili sa ovom zemljom da nema vas da nas spasite? Sada mogu da mislim, kada je ovako zaduženje za putnu privredu, kako li će tek da bude kada krene kanal Beograd – Stalać – Grdelica – Dragobudža. Tu će da bude troškova pet puta više nego ovih troškova. Kada vi sa putevima ovako domaćinski gazdujete, kako li će tu tek kad zaplove skele, parobrodi, sandoline, gondole, ko li će to da naplaća? Građani Srbije neće moći samo za državu da zarade. Kakve penzije, ima da se plaća i putarina, mostarina, kanalina za kanal, nego se bojim da smo mi svi u kanalu, samo u nekom drugom kanalu, a ne u tom Beograd - Stalać – Grdelica – Dragobudža. Opet vam kažem, nije dobro da teret nesposobnosti javnih preduzeća prebacite na pleća građana Srbije, mi to ne možemo da podnesemo, izdržimo finansijski. Svi ljudi vole ovu zemlju, svako ko živi ovde voli Srbiju, ali postoje granice dokle on može finansijski da plaća troškove te države i nečije nesposobnosti. Postoji trenutak kada mora da se preseče i da se kaže – ovako dalje ne može. Rekonstrukcija Vlade, 27. jula je taj dan. Tog dana ću sa velikim nestrpljenjem doći ovde, nemojte tada da dođete šokirani, iznenađeni, biću antišok terapija za vas i kazaću vam – imate tog ministra, treba ga smeniti zbog toga, tog direktora JP zbog toga. Ako to budete kvalitetno uradili, bez partijskih kalkulacija, možda i glasam za tu vladu.
Predsedavajući
Veroljub Arsić, replika.
Dame i gospodo, ne računam šta ko misli. Ako je neko rekao da je budžet promašen za 40%, onda mislim da je u pitanju budžet, a ne deficit. Ta reč nije bila upotrebljena u toj rečenici, tako da ako kolege hoće da budu uvažavane u onom pravom smislu reči, onda neka govore istinu. Neistina je, takođe, da se sada radi rekonstrukcija naplatne rampe Bubanj Potok. Verovatno nije prošao skoro čovek, dolazi avionom na sednice ili tim kanalom, sve je moguće… (Srđan Milivojević: Skelom.) Skelom, eto, prihvatam, može i tako, pa nije ni bio na naplatnoj rampi Bubanj Potok. Kada je isto tako u pitanju imovina, mi smo našu borbu protiv organizovanog kriminala tek započeli. Za našu imovinu se ne sekiramo ko god da dođe na vlast, zato što ono što imam stekli su moji roditelji i ja. Ovde nisam nasledio nijednog ujaka iz Hrvatske, koji ne može ni da dokaže da je to njegova imovina. Kada su u pitanju… (Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, molim vas.) Prozivani smo bili baš tako, baš tim rečima, da strahujemo za svoju imovinu. Kada su u pitanju rekonstrukcije puteva, Gazela je rekonstruisana dve godine, radila je samo sa jednom trakom, baš u toj turističkoj sezoni. Ako je neko rasterao kamione i automobile koji su u tranzitu prolazili kroz Srbiju, to je Dragan Đilas. Iste te dve godine rekonstruisan je i auto-put kod "Arene", jedna traka, druga traka, tako da nemojte za neke radove koji su trajali bukvalno jedan vikend, koji ne može da se poredi sa dve cele turističke sezone, nama da pričate da to nije u redu. Isto tako, za vreme vaše vlade, dva najobičnija kontejnera na naplatnoj rampi Požarevac, postavljani su više od godinu i po dana. Toliko o tome kako ste vladali Srbijom. Da se nismo pojavili, verovatno bi mnogi vaši stranački prvaci bili još bogatiji, koliko su bogati danas, ali hajde sećam se mnogih ovde poslanika koji su dolazili ovde u izlizanim farmerkama i pocepanim trenerkama.
Predsedavajući
Srđan Milivojević, replika.
Evo završićemo, pošto kolege dosta negoduju, zaista ću probati da privedem kraju. Istine radi, Gazela nije pre toga rekonstruisana otkad je napravljena i da to tada nismo uradili, vi biste sada pravili novu gazelu, zajedno sa Draganom Đilasom, gradonačelnikom Beograda, jer bi se ona srušila. Svi smo svedoci toga, kamere su prikazivale oštećenja na mostu, most nije bio bezbedan za saobraćaj. Kada govorimo o kamionskom saobraćaju kroz Beograd, svi koji dolaze na sednice Skupštine preko te naplatne rampe na koju dolazim ja, a ne skelom, biciklom, helikopterom, pošto se na Gazimestan ide helikopterom, a ne na Skupštinu, svi koji dolazimo na sednicu Skupštine viđamo tamo jednu tablu u Bubanj Potoku koja kamionski saobraćaj polako usmerava preko neke obilaznice oko Beograda i dalje za Vojvodinu. Svi koji idu na aerodrom u ove skupštinske delegacije imaju prilike da vide tamo negde kod Dobanovaca kako se odvaja posle tamo jedna petlja, koja obilazi oko Beograda i kamionski saobraćaj usmerava van Gazele i van centra Beograda. Dragan Đilas se zove taj za čijeg mandata je to urađeno i Nenad Bogdanović je bio taj za čijeg mandata je to projektovano. Da vam kažem nešto, ko god nešto uradi, makar to bili i vi i Tomislav Nikolić, nikada neću kazati to je uradio - Dragan Đilas. To je uradio Nenad Bogdanović, to sam uradio ja. Uradio sam onog trenutka kada izvadim novčanik i izdvojim novca onoliko koliko za to treba. Inače, uradili su poreski obveznici građani Srbije, a ja sam samo preusmerio novac. Ovo ću da vam kažem, taj most koji mnogi napadaju, a neki ne znaju gde se nalazi u Beogradu, taj most koji napadate neće niko na kraju svog mandata da rasturi i na leđima odnese kući. Te puteve u koje neko usmerava novac da se urade, neće na kraju svog mandata da izore, to ostaje građanima Srbije i posle nas i posle vas.
Predsedavajući
Veroljub Arsić, replika.
Evo, neću više da se javljam za replike. Mogu da uputim sve čestitke DS koja je za 12 godina vlasti u Beogradu uspela i u Republici Srbiji da rekonstruiše jedan most, sve čestitke za to. To je brzina kojom ste vodili Srbiju u EU. Kad spominjete taj most, neće niko njega da rasklopi i da odnese kući, ostaće tu gde jeste. Ne napadamo mi vas zbog toga, nego napadamo što je toliko plaćeno. Mnogo veći most, mnogo duži, sa 12 pilona koštao je dva puta jeftinije nego vaš. O tome se radi. Ne možete da se opravdate. Ne postoji opravdanje ni za prilazne puteve, ni nikakva druga. Evo, most kod Beške, četiri i po puta je jeftiniji nego vaš na Adi. Postavlja se pitanje da li je to most ili je to spomenik. Čovek je za života sebi pravio spomenik. Rekao je – nije važno koliko to košta, zadužićemo grad, napravićemo most da bi mogao da se slikam i da ga otvaram pred izbornu kampanju. Zato ste i držali Gazelu, koja je bila rekonstruisana dva meseca ranije i maltretirali sve te iste Beograđane da idu jednom trakom, da se ne bi videlo kolika je bila opravdanost trošenja tih para, pa kada ste otvorili Most na Adi, sačekali deset dana i onda ste otvorili obe trake na Gazeli. Hoćete da kažete da to nije istina? Nismo mi dovoljno bogati da sebi dozvoljavamo jedan takav luksuz, ni grad Beograd, ni Republika Srbija. Kada pominjete stanje u društvu, stanje u privredi, prihvatite barem deo odgovornosti i kažite – mi smo za ovo krivi, bar za nešto. Građani su vas kaznili na proteklim izborima, a kada se otkrije šta ste sve radili, kazne će biti još veće.
-
Milivojević Srđan i Rističević Marijan · 6 govora naizmenično · 5. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Javljam se po čl. 106, 107, 103. i 104. Bilo je i ranije pokušaja ljudi da unize dostojanstvo parlamenta i oni su to uspešno radili. Naravno, ti koji su to radili više ne sede u parlamentu. Na vama je da svačiju diskusiju shvatite kao kreativnu diskusiju. Na vama je da poštujete slobodu govora i slobodu izražavanja. Meni lično ne smetaju prozivke ma od koga dolazile, bez obzira da li je reč o osobama optuženim za teška krivična dela, da li je reč o osobama optuženim za falsifikovanje pečata, da li je reč o osobama koje su oštetile državu Srbiju, budžet Republike Srbije, da li je reč o osobama koje su falsifikovale pečat Okružnog suda u Valjevu ili o nekim drugima. Tih se nisam plašio ni u sali, ni na ulici, ni u mraku, ni kada priđu s leđa, ni kada ne vežu pojas kako treba, a ne plašim se ni sada. Ali, nije dobro da parlamentarnu raspravu svodimo na ovakav nivo. To govori o onima koji takve argumente koriste, govori o njihovoj poslaničkoj grupi kojoj pripadaju i to je to ogledalo te moderne, civilizovane evropske Srbije koju oni žele i zbog koje nisu dobili datum.
Predsedavajući
Iskoristili ste institut povrede Poslovnika za repliku. Gospodine Rističeviću, želite i vi povredu Poslovnika? Izvolite.
Nemam pravo replike na povredu Poslovnika, ali hoću da se javim po čl. 103, 104, 105, 106. i 107, posebno drugi stav. Ukoliko je na mene aludirao, voleo bih da vidim jednom tu optužnicu, da vidim jednom to na papiru, da vidim lepo da izađe van ove sale, ako misli da sam za nešto optužen, da lepo to dokaže negde na nekom drugom mestu, a ne da iznosi neke stavove, da nešto aludira i da pri tome, naravno, krši Poslovnik. Dakle, ukoliko nije bio u sali, o njemu uopšte nisam govorio, govorio sam o osobi koja je prisutna duhom svoje kartice. Hoće li neko da kaže da poslanik koji je pre mene govorio nije bio tu, da je ostavio svoju karticu, da je nije poneo sobom, da treba da bude kažnjen zato što je to uradio itd? Ne tražim tako surovu kaznu, ali ubuduće, gospođo predsedavajuća, pogledajte da pod formu povrede Poslovnika pojedini poslanici ne optužuju druge, posebno bez dokaza. Voleo bih već jednom, kada sam toliko optužen od strane bivše vlasti, a ne znam zašto me oni onda nisu i zatvorili, da vidim tu optužnicu o kojoj prethodi govornik uporno aludira danima. Dakle, pošto nisam pokrao ovu državu, pošto ništa nisam uradio nečasno, očigledno da su njegove aluzije toliko bez ikakvih dokaza, da jednostavno nemam reči. Znači, mogu da slušam i kada priča o putarini, mogu da slušam i to da je nervozan, možda su mu, dečku, naplatili putarinu, ali svakako ovo kao kršenje Poslovnika ne može da prođe.
Predsedavajući
Kao ni ovo, gospodine Rističeviću, pošto ste vi iskoristili ovaj institut da biste replicirali. Izvolite, gospodine Milivojeviću, mada su svi članovi navedeni, ne znam koji je preostao. Izvolite.
Javljam se po članu 27. Molim vas kao predsedavajuću Narodne skupštine, pošto sam se više puta obratio sa zahtevom Narodnoj skupštini da mi da snimak krađe moje poslaničke kartice, da mi se taj snimak dostavi. Molim vas da utičete kao predsedavajuća i potpredsednica Narodne skupštine. Ima već tome, bogami, 45 dana. Zaista bih voleo da dobijem snimak krađe svoje poslaničke kartice. To sam i u pisanoj formi zatražio, da ne bismo insistirali svakog dana.
Predsedavajući
Gospodine Rističeviću, izvolite.
Javljam se po članu 127: "Narodni poslanici su dužni da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave prilikom napuštanja sale". To očigledno moj prethodnik nije uradio. "Za narodnog poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog narodnog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Narodne skupštine izriče meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kome je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji i ponovnom glasanju". Dešavalo se da se utvrđuje kvorum ili da dođe do glasanja, a da poslanik pre mene nije bio tu. "Narodni poslanik koji se nije identifikovao na način iz stava 1. ovog člana nema pravo da dobije reč". Član 128: "Narodni poslanici su dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine". Dakle, očigledno da to nije bio slučaj. "Ako narodni poslanik napusti salu Narodne skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje svoju identifikacionu karticu, Služba Narodne skupštine će odmah tu karticu dostaviti generalnom sekretaru Narodne skupštine i kartica će biti vraćena narodnom poslaniku po ulasku u salu". Pošto Službe onda nije bilo, priznajem da sam njegovu karticu predao sekretaru Narodne skupštine, tako da mu ne treba nikakav dokaz. Dakle, ja sam taj koji je vašu karticu vratio sekretaru Narodne skupštine, a očigledno da je malopre dolazilo do svih ovih povreda o kojima sam govorio. Međutim, ne insistiram da se o ovome glasa u danu za glasanje. Tek toliko, kada neko želi da bude toliko pravedan i da drugima prigovara na mnogo čemu, onda mora makar da ispoštuje ova osnovna pravila o kojima se radi u članu 127. i članu 128. Doslovce sam citirao odredbe Poslovnika, čisto da građani znaju ko ovde krši Poslovnik, ko ga ne krši. Dakle, kada nam neko prigovara ko je mnogo puta prekršio Poslovnik, ostavi svoju karticu, prošeta do Bodruma, Soluna itd. i takve smo slučajeve imali, to jednostavno nije pošteno prema drugim poslanicima i ne tražim da se o ovome glasa u danu za glasanje.
Predsedavajući
Samo da vas podsetim, gospodine Rističeviću, Poslovnik može da povredi samo predsedavajući. Dakle, pošto se niste obratili odmah neposredno po učinjenoj povredi, ne znam kako bih sada mogla da ispravim to. Ukoliko postoje kartice u poslaničkim jedinicama gde poslanici ne sede tu, molim vas da stručne službe izvade te kartice. Gospodine Milivojeviću, izvolite.
Eklatantno je prekršen član 107. Poslovnika. Mi 45 dana ovde pokušavamo da utvrdimo ko je ukrao moju poslaničku krticu. Sada kada je evidentno da ćemo dobiti video-snimak, mi ćemo naravno tražiti i listing glasanja i kada se taj ko je osumnjičen sam prijavio, molim vas da to uđe u zapisnik, da se narodni poslanik Marijan Rističević oglasio da je uzeo sam protivpravno moju poslaničku karticu i da je odneo u nepoznatom pravcu i ne znam šta uradio sa njom, da mu se, u skladu sa Poslovnikom, izrekne opomena. Mislim da je to skandalozan način. Pazite, nas prozivaju za Bodrum oni koji kradu poslaničke kartice i priznaju da su ukrali poslaničku karticu. Molim vas lepo, ovde postoje poslaničke stručne službe koje te poslove uzimanja kartica koje nisu ubačene rade. Pošto je ovde očigledno evidentno da će video-snimak dokazati krađu moje poslaničke kartice, a imamo i priznanje počinioca, koji je do sada bio osnovano optužen, a sada ta osnovana sumnja više ne postoji jer se on sam prijavio da je to uradio, molim vas da o ovome obavestite predsednika Narodne skupštine, Administrativni odbor, da dobijemo listinge glasanja u tom danu i prethodnom danu i da vidimo da li je to razlog zbog čega vladajuća većina nikada nema kvorum u 10.00 sati. Ovo je drastičan primer kršenja dostojanstva Narodne skupštine, gde poslanik priznaje da je ukrao moju poslaničku karticu. Pri tome nam drži predavanja o glasanju iz Bodruma. Podvlačim pitanje – koliko je još takvih kartica uzeo kada nismo tražili video-snimak sednice? To sigurno nije prvi put jer ovde postoji jedna sklonost ka vršenju ovog teškog prestupa i kršenja Poslovnika. Mislim da je ovo na bitan način poremetilo dostojanstvo ovog doma, da je dovelo u sumnju sva glasanja vladajuće većine. Svaki put ćemo tražiti glasanje prozivkom jer ovde ima poslanika koji se javno hvali da krade karticu.
Predsedavajući
Gospodine Rističeviću, izvolite. Molim vas, samo povreda Poslovnika.
Za razliku od njega, ja ću o povredi Poslovnika govoriti. Član 103. stav 2 – narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano. Znači, radilo se o drugoj reklamaciji povrede člana 107. čak od istog poslanika. Razlika između ukrasti i vratiti sekretaru je mnogo velika, ali s obzirom da on to ne može da shvati, neću tražiti da se glasa o ovome. Očigledno je da treba pojačati ipak terapiju i njemu se može pomoći, ali mora sarađivati.
-
Dinkić Mlađan i Morčev Dušica · 4 govora naizmenično · 4. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Za mnoge stvari možda možete biti u pravu, ali niste u pravu za akcize, pogledajte podatke na sajtu koje smo juče objavili. Za prvih šest meseci, najbolja naplata od svih prihoda su akcize i povećanje akciza na cigarete je bilo opravdano. Mi smo možda dobili manje nego što smo očekivali, ali mnogo više nego prošle godine. Definitivno je promena Zakona o akcizama urađena dobro. Ako pogledate podatke za šest meseci, od akciza smo naplatili 96 milijardi dinara. To uopšte nije loše, jer suštinski naplata je porasla za oko 28% više nego u prvih šest meseci prošle godine, skoro 30% više smo naplatili, ali tačno je da smo planirali da će to biti još nešto više. Mi smo na akcizama ostvarili, rekao bih, u uslovima ovakvog rebalansa svega 4,5 milijardi manje nego što smo planirali. Ostvarili smo naplatu u iznosu od oko 95%. To je u uslovima neizvesnosti koji vladaju i u odnosu na druge prihode koji su podbacili zapravo prihod koji najbolje ide u budžet i u tom smislu ima mesta kritici za neke druge prihode, ali kod akciza niste u pravu. Mi očekujemo da će naplata akciza ići solidno i u narednom periodu, a zajedno sa policijom ćemo vršiti kontrolu nelegalnog tržišta. Biće nelegalnog tržišta, kao što sada imamo rezanog duvana i u tom smislu smo odlučili da pojačamo kontrole, ali da ne menjamo akciznu politiku, jer smo od akciza, evo primer juna, naplatili 23 milijarde dinara u jednom mesecu, skoro kao od PDV-a, što govori da akcize dobro naplaćujemo. Nama je glavni cilj da do kraja godine ostvarimo što više naplate PDV-a i akciza kao ključnih poreza. Promašena je projekcija u porezu na dobit, to sam više puta rekao i to nam je odnelo dosta prihoda iz budžeta. Samo da kažem, kod akciza niste u pravu.
Predsedavajući
Replika, Dušica Morčev.
Poštovani ministre, podaci koji su meni bili dostupni upućuju na to da je u ovom periodu od akciza naplaćeno 72 milijarde dinara i da je to manje 14,5 milijardi dinara mesečno od onoga što je predviđeno. Vi ste mi izneli neke druge podatke. Sada dovodimo u pitanje podatke koji su dostupni nama kao narodnim poslanicima, koji su možda objavljeni juče na sajtu Ministarstva, ali oni podaci koje sam imala pokazuju da nije ostvareno, a i vaš predlog da rebalansom umanjite prihod od akciza govori da nije onako kako ste planirali. Bilo je u budžetu predviđeno 233 milijarde, a vi sada rebalansom očekujete 217 milijardi. Kao drugo, javnost je upoznata s tim da je došlo do povećanja nelegalnog prometa rezanog duvana i da je razlog tome povećanje akciza na cigarete i da je došlo do drastičnog pada, što se tiče, naplate akciza od cigareta. Mislim da može da ostane na tome da vi iznosite jedne podatke, da ja kao narodni poslanik iznosim druge podatke, ali ostajem pri tome da akcize koje su trenutno propisane da nije dobro da su takve, da bi prihod u budžetu bio veći, da nisu povećane akcize, jer svako povećanje akciza, još jednom ponavljam, ne znači i povećanje prihoda u budžet. Mi smo kao poslanička grupa rekli, prilikom donošenja budžeta, da je budžet nerealan, da ćemo morati da imamo rebalans budžeta, to se i pokazalo. Evo videćemo, naći ćemo se ovde za par meseci pa ćemo videti ko je bio u pravu.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Ponovo ponavljam. Dakle, akcize se najbolje naplaćuju od svih prihoda. Ukupno je za šest meseci naplaćeno po osnovu akciza 96 milijardi 184 miliona dinara ili svega u ovakvim uslovima tačno 4,5 milijardi manje nego što je planirano. Mnogo je veći podbačaj, na primer, na PDV-u - 21 milijarda ili na dobiti - 14,4 milijarde. U odnosu na kompletne prihode, akcize se jako dobro naplaćuju i bilo je ispravno povećanje akciza na cigarete, koje smo uradili prošle godine.
Predsedavajući
Reč ima Dušica Morčev. Izvolite.
Poslanici Demokratske stranke Srbije govoriće danas u pojedinostima i o drugim amandmanima i ono što ste naglasili da porez na dobit nije doneo dovoljno prihoda u budžet, o tome ćemo govoriti. O tome su govorile moje kolege kada su pričale u načelu o rebalansu budžeta. Ovaj budžet koji smo usvojili, pokazuje da je pogrešno projektovan i da nisu dobro projektovani prihodi u budžetu, kako od poreza na dobit, kako poreza na PDV, a podnela sam amandman u kome pričam o akcizama i stojim iza toga da su potrebne izmene Zakona o akcizama i da bi to donelo mnogo više prihoda u budžet, možda i ovih što ste vi rekli četiri milijarde ne bi nedostajalo budžetu da su ostale stare akcize. Sada ako ulazimo i tu, uzimamo recimo u poslednjem kvartalu 2012. godine kolika je bila naplata od akciza, to je bilo 16,7 milijardi dinara u prvih pet meseci, znači ovih 14,5, to je već u konceptu. Stojim iza toga da povećanje akciza nije dobro i da neće donositi prihode, ali naći ćemo se i govorićemo o tome do kraja godine, jer kako stvari stoje, mislim da ćemo imati još jedan rebalans budžeta do kraja godine.
-
Veselinović Janko i Dinkić Mlađan · 9 govora naizmenično · 4. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Kada je u pitanju ovaj amandman koleginice Igić i kolege Popovića, DS bi mogla da podrži ovaj amandman, a u zavisnosti od odgovora ministra Dinkića po jednom pitanju, koje se tiče teme navodnjavanja. Mi smo ovde u Skupštini već raspravljali o međunarodnom ugovoru, odnosno o ugovoru sa stranom kompanijom Al Dahrom, koja je trebalo da u Srbiju uloži značajna sredstva za navodnjavanje. Iako smo mi iz DS ukazivali na moguće štetne posledice nekih od elemenata tog ugovora, pre svega zbog njegove netransparentnosti, bili smo spremni da podržimo ovu jedinu, za sada istina nerealizovanu, investiciju nove vlade. Naša podrška zavisi od odgovora na pitanje koje upućujemo ministru Dinkiću, a ono glasi – kada će biti zaključen ugovor sa Al Dahrom koji se tiče kupovine, odnosno zakupa poljoprivrednog zemljišta? Pošto smo dva prošla puta imali prilično nedefinisan sa vaše strane odgovor, dakle, da li je ugovor zaključen sa Al Dahrom? Kada će prva sredstva od ugovora, dakle, ne za avione, nego za zemljište, kupovinu i zakup zemljišta, doći u Srbiju i da li će ona biti uložena u ove sisteme za navodnjavanje kako ste vi to obećavali? Čini mi se da ste prvo pominjali jun, a posle jul. Čini mi se da ste čak rekli da je potpisan taj ugovor. Nisam sasvim siguran da je taj ugovor potpisan. Dakle, pitam vas – da li je ugovor potpisan i kada će prva sredstva stići u Srbiju? Ako to nije tačno, vi ste ozbiljno obmanuli, i vi i gospodin Vučić, građane Srbije zato što ste tu investiciju najavljivali kao preporod Srbije. Stigla su dva ili tri blindirana mercedesa, kao nagrada za taj posao, stigla su slikanja, kućne posete, razmene poklona itd, ali građani Srbije nemaju od toga ništa. Da li ste, gospodine Dinkiću, još jednom dali neistinite podatke? Kada će te pare stići i kada će voda poteći tim sistemima za navodnjavanje? Da znamo da li da glasamo za ovaj amandman ili će te pare stići od Al Dahre?
Predsedavajući
Ministar Dinkić.
Dao sam vam pravu informaciju, mi smo taj ugovor potpisali, dakle, ugovor je potpisan u poslednjoj nedelji marta, ne znam koji je tačno bio datum, možete pogledati u arhivi. Dakle, ne predugovor nego ugovor. Ugovor je potpisan krajem marta ove godine. U ugovoru stoji da postoji određeni vremenski period kada treba da se transakcija završi i sada sve zavisi od njihove strane. Naša strana je svoje poslove u vezi izvršenja ugovora pripremila. Čekamo da naši partneri iz Emirata sami završe ono što je njihov deo posla i do kraja ove godine će taj ugovor biti i realizovan do kraja, dakle, on je potpisan. Kod svih ugovor gde imate ovakvu složenu transakciju postoji jedan period za izvršenje. On će biti izvršen do kraja ove godine. Oni su nas obavestili naime da je sam šeik Muhamed doneo odluku da pojača tih Al Dahre koji će učestvovati sa njihove strane u realizaciji ovog projekta. Stvar je sada u njihovom dvorištu, čekamo da oni završe to što treba da završe. Srpska strana je sve pripremila. Inače, što se tiče projekta navodnjavanja, ono o čemu sam govorio nije vezano za Al Dahru, Al Dahra će graditi navodnjavanje vezano za posede koje će oni obrađivati. Ovde pred Narodnom skupštinom se nalazi takođe jedna garancija za razvoj Abu Dabija u iznosu od 400 miliona dolara, od kojih će otprilike polovina sredstava biti namenjena za javne infrastrukturne radove na izgradnji mreže kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, ne samo u Vojvodini već i u centralnoj Srbiji, a druga polovina za dugoročne kredite za investicije za same poljoprivrednike. Takođe, sam direktor Razvojnog fonda Abu Dabija je objavio da će taj kredit biti odobren i čekamo da njihov bord to formalno zaključi, očekujemo u drugoj polovini godine da ovde dođemo u Skupštinu sa ratifikacijom tog ugovora. Sada smo stvorili zakonski osnov u budžetu za ovu godinu, tako da će realizacija ovog kredita krenuti u drugoj polovini godine.
Predsedavajući
Janko Veselinović, replika.
Mi ćemo ipak glasati za amandman koleginice Igić i kolege Popovića, pošto od ovih para, po svemu sudeći, neće biti ništa. Poštovani gospodine Dinkiću, vi znate da bi ugovor uopšte postojao, to je predmet i cena i rok plaćanja. Molim vas, koji je rok plaćanja u ovom ugovoru? Vi kažete da je država Srbija sve svoje obaveze izvršila. Koji je rok plaćanja za Al Dahru bio, kada je trebalo da plati, kada treba da plati i da li će da plati? Da li Muhamed kasni sa plaćanjem, pošto kažete da se on predomislio, da proširuje svoj tim. Dakle, nismo vas to pitali. Ugovori moraju biti vrlo precizni u ovim elementima koji se tiču ekonomskih aspekata i rokova. Ako se on nešto predomislio, to se može ticati nekog novog ugovora koji treba da zaključite ili aneksa ugovora na ovaj. Dajte nam jasan odgovor koji je rok plaćanja i koliko će sredstava, ne morate precizno dati u dolar, nego otprilike koliko će sredstava i kada stići u Srbiju, ako uopšte znate odgovor. Ako ga vi ne znate, onda ne znam ko bi mogao da nam da odgovor.
Predsedavajući
Ministar Dinkić, izvolite.
Već više puta davao sam taj odgovor, ali nemam problem da ga još jednom ponovim. Dakle, ugovor je zaključen, do kraja ove godine treba da se izvrši transakcija. S jedne strane, Republika Srbija prenosi u vlasništvo ono što je predmet kupoprodajnog ugovora. Tog časa se vrši ispunjenje transakcije, vrši plaćanje i time se namiruju poverioci ovih kompanija, a ono što ostane ide u državni budžet. Ako pitate kada će to biti, rekao sam jasno, biće do kraja ove godine, u drugoj polovini ove godine.
Predsedavajući
Gospodin Janko Veselinović.
Mogu samo da konstatujem da se sada našoj vladi vreme računa u mesecima, pa nam se tako računa i datum početka pregovora, kraj januara, a ovde je kraj godine. Valjda postoji neki datum, 31. decembar ili neki datum u januaru. Nije moguće da u tom ugovoru ne piše datum 31. decembar i nije moguće da je kraj godine određen kao rok plaćanja. Valjda je kraj godine određen, 25. decembra, 26. decembra. Bojim se da tog roka nema na taj način definisanog i da u tom ugovoru, nažalost nisam imao mogućnosti uvida, nadam se da on postoji na sajtu u srpskoj verziji, pa da mogu da pogledam to na samom sajtu.
Predsedavajući
Ministar Dinkić, izvolite.
Znam da je, nažalost, po ovome kako izlažete, vama stalo da se ono što mi radimo pozitivno za Srbiju na neki način izjalovi. Vi biste to voleli. To što ste vi zluradi, to je naravno pitanje vašeg mentaliteta, morala, ne znam šta da kažem. Nije džabe ona jedna izreka u našem narodu da jedan deo našeg naroda, a nadam se i siguran sam mnogo manji, ima tu izreku "dabogda komšiji crkla krava". Nemojte time da se bavite, to nije lepo, to je loša osobina naših sugrađana, većina nije takva. Biću, nažalost za vas izgleda pošto vi želite da to propadne, u prilici ovde kada budem sledeći put došao u Skupštinu da vam kažem šta se u međuvremenu dogodilo sa jednim projektom iz Emirata, sa drugim, sa trećim. Do tada, znate šta, niste vi lično, ali neki ljudi iz vaše stranke su me napadali – pa kada će taj ugovor sa "Fijatom" da se realizuje, pa potpisali ste ga još tada, pa kasni toliko i toliko, a danas nema nikoga da kaže, evo, promovišu novi auto sa sedam sedišta, najveći izvoznik u Srbiji. Izvinite, pogrešili smo što smo sumnjali u to da će se to dogoditi. Vidite, vi pričajte šta mislite, kažite i radite šta hoćete, Emirati su za nas važan partner, mi ih jako poštujemo i upravo zato što ih jako poštujemo, ne želimo da se mešamo u njihov način rada. Mi smo sve naše obaveze završili, strpljivo čekamo da se realizuje ugovor, a vreme mu je do kraja ove godine. Taj ugovor će biti realizovan, kao i drugi koje imamo sa ovom prijateljskom zemljom. Možda se vama ne sviđa ni to što ćemo uspeti da napravimo aranžman između Etihada i JAT-a, ali to je vaša stvar. Uspećemo i u tome, u ovome što smo započeli sa Al Dahrom, svidelo se to vama ili ne. Žao mi je što vam se ne sviđa.
Predsedavajući
Gospodin Veselinović, izvolite.
Nemojte tako, gospodine ministre, da se ljutite ako vam postavljam vrlo konkretna pitanja. Osim ove izreke u narodu da su Srbi skloni i da žele da "komšiji crkne krava", postoji i ona "ne lipši magarče do zelene trave". Mi očekujemo i pitamo vas kada će te pare stići, da ne bi lipsala srpska poljoprivreda konkretno? Dakle, vi nećete meni ili ne znate da odgovorite kada je datum, kada Emiraćani treba da uplate dolare koji bi bili vrlo korisni za srpsku privredu i onda kažete da sam zlurad. Pitam vas samo za datum, a vi kažete da vrlo strpljivo čekate, jer ste vi ispunili svoje obaveze. Iz toga mogu da pročitam da Emiraćani ne ispunjavaju svoje obaveze i da ćete ih vi čekati do kraja godine. Po meni, kako vi to kažete, oni su već u docnji. Dakle, ne radi se ni o kakvoj zluradosti, jer verujem da bi svi građani Srbije, siguran sam, svi poslanici ovde, vrlo željno čekali da vi kažete kada će ti dolari stići u Srbiju. Vi to ne znate ili nećete da kažete. Kažite šta je od toga, od ta dva. Znači, ne može biti kraj godine, da tako piše u ugovoru, to ne verujem.
Predsedavajući
Ministar Dinkić, izvolite.
Već sam rekao da nisu u docnji. Rekao sam da se radi o unutrašnjoj reorganizaciji same kompanije "Al Dahra", ne na nivou Srbije, nego na nivou njihove operacije u čitavom svetu i zbog toga oni imaju rok da to urade do kraja ove godine i oni će taj rok ispuniti. Oni su nas obavestili zbog reorganizacije koju imaju, jer vrše pripajanje još jedne kompanije istoj kompaniji i oni sada vrše kompletnu analizu svog poslovanja u svim drugim zemljama u svetu. Kada njihova ta reorganizacija, unutrašnja, bude gotova i za nivo Latinske Amerike, i za nivo Azije, i u Španiji i u drugim zemljama, oni će to uraditi do kraja ove godine kao što smo se dogovorili. Ukoliko su ti kombinati propadali 10 godina unazad, sada vam je u pitanju mesec, dva ili tri razlike. Važno je da će aranžman biti završen, da nisu u docnji i da sve teče kako jeste, da je to komplikovana transakcija i uopšte nije jednostavna. Sve je to prepleteno raznim dugovanjima, imovinskim odnosima, a mi smo sve to raščistili, pripremili i čekamo da oni kompletiraju svoju strukturu koju menjaju na nivou globalnom, a ne na nivou Srbije. Ne možemo mi da budemo ti koji ćemo nekome diktirati da li će da uplati svoju obavezu u junu, septembru ili oktobru, novembru, već je bitno da to bude do kraja ove godine i sasvim je svejedno da li će to biti mesec, dva ili tri ranije ili kasnije. Nećete se tako zlurado smejati kada budem došao ovde u Skupštinu. (Janko Veselinović: Ko se smeje?) Pa vi, vidim kako pravite, baš po tom principu – da komšiji crkne krava. Nažalost, vi ste jedan od tih koji očito voli taj princip da primeni. Nema veze, to je vaša stvar.
Predsedavajući
Janko Veselinović, izvolite.
Gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, molim vas da opomenete gospodina ministra, prvo, nisam se smejao, drugo, nisam jedan od tih koji bi želeo da komšiji crkne krava, jer ne radi se o komšijskoj kravi, nego o mojoj kravi. Srbija je naša država. Ako vi mislite da je Srbija "komšijska krava", po svemu sudeći da se vi tako ponašate. Dakle, nemate pojma kada treba da uplate, ili ne znate ili nećete da kažete. To je jasno iz vaše interpretacije sada proisteklo, niste na početku hteli da kažete, a sada kažete da prave reorganizaciju na svetskom nivou koja pogađa i nas, pa nam neće biti uplaćene pare. Zašto to niste rekli na početku? Posao pravite sa kompanijom za koju ste tvrdili da je izvrsna svetska kompanija. Mi znamo da to nije sasvim tako, da je ta kompanija imala problema u poslovanju širom sveta i da je ostavljala iza sebe neke tragove koji nisu u vek bili blistavi, nemojte gospodine ministre tako. Čekaćemo i taj 31. decembar, ali nemojte meni ili bilo kome iz DS da stavljate u usta ono što nismo rekli i da stavljate DS ili meni da smo mi zluradi po tom pitanju. Ne nismo, to je jedina vaša investicija i jedina srpska investicija, zato što ste vi sada na vlasti, a od nje po svemu sudeći još uvek nema ništa. Zbog toga ćemo mi glasati za amandman DSS i nećemo se s vama više raspravljati po tom pitanju.
-
Mojović Gorica i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 4. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da podržavam amandman svojih kolega, ali moram da kažem da i obrazloženje koje smo dobili i još više obrazloženje koje smo imali prilike da čujemo upravo od gospodina Mlađana Dinkića stvarno nije dostojno ne samo ove skupštine, nego nije dostojno i ne odgovara ni prirodi ni težini ovog pitanja. Ne mislim da je prvo obrazloženje, da je prvi razlog za ovakvo njegovo obrazloženje – ovde se vodi politika. Mislim da na ovom pitanju niko ne vodi politiku. To je jedna stvar. Druga stvar, ne može se reći – tražim podatke o svima, o onima iz sela, o onima iz gradova. Šta to znači? Ili svi ili niko. Upravo se slažem sa gospođom Plavšić, ako je to samo jedan život i ako postoji mogućnost, pogotovo kada su deca u pitanju, ne treba, to je tek po meni politizacija i demagogija – ili svi ili niko, na ovim pitanjima nema – ili svi ili niko. Na ovim pitanjima je, pogotovo kada su deca u pitanju, svako i jedno, i svako dete, i svaki ljudski život važan. Pogotovo ne može ako je to samo 60 dece. Nije to samo, to je strašno mnogo dece. Prema tome, pretpostavljam da i ovo licitiranje da li Fond za zdravstvo, da li su mogli ranije, da li mogu danas, da li ministar finansija treba da zna – to sve, da tako kažem, ne ide, ne govori na pravi način o onome što jeste veliki problem. Problem postoji i problem se može rešiti sredstvima. Ono što bih apelovala je da ovu diskusiju koja je do sada vođena, u smislu obrazloženja koje smo čuli od strane gospodina ministra, prekinemo i da za apel koji je uputio i predsednik Skupštine nađemo rešenje da se i za 60, i za jedno, i za dvoje dece, i svih onih koji imaju i ova teška oboljenja, nađe novac i taj problem reši.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Ne možete mi reći da problem postoji i da se može rešiti. Zašto ovakav amandman niste davali svih ovih godina unazad, kada je Mirko Cvetković bio ministar finansija? Zašto, Gorice Mojović? Zašto, ako je to tako lako rešiti, nije rešeno kada je Fond vodio direktor kome ne znam ni ime, a postavlja ga DS, ako je to tako lako? Budite fer i kažite da je problem ogroman. Treba dati novac i za jedan život, za hiljadu života, za sve. To je najvažnije. Džaba novca ako nema života. Ali, što niste takve amandmane ulagali i tako žučno diskutovali kada je vaš čovek vodio Ministarstvo finansija i vaš čovek vodio Fond zdravstva? Verovatno zato, to sam sve vreme pričao, i što gospođa Plavšić kaže, što taj problem nije nimalo lak i što sam siguran da ne zavisi samo od dobre volje.
Predsedavajući
Replika, Gorica Mojović.
Gospodine ministre, upravo ste ponovo pokazali ovakvim obraćanjem i meni i ovakvim argumentima da vi politizujete ovu temu. Nismo je mi politizovali. Predsednik Odbora za zdravlje i svi drugi ljudi koji su govorili na ove teme svih ovih dana iznose činjenice, iznose tešku situaciju i niko nije pominjao politiku. Vi ste sve to vraćali na – zašto vi to niste rešili? Mene ne vređa vaš napad na DS, mene je uvredilo vaše obrazloženje – dajte mi podatke za sve bolesne, ili za sve, ili za nikog, ako je to samo 60 dece, onda ćemo to da rešimo, ili ćemo teško da rešimo. To mene vređa. Ne pogađaju mene vaši napadi na DS. Bili ste i vi u toj vladi i imali ste svih ovih godina ministra zdravstva. Svih ovih godina. Neću time da se bavim i ne želim više da učestvujem, jer ako neko ovde politizuje, to ste učinili upravo vi. Samo sam kao osoba, kao majka, bila uvređena vašim obrazloženjem – ili svi bolesni ili niko, ili samo 60, ili svih 60 ili niko, i ako je onda to samo 60, onda ćemo uspeti, ako je to samo 400 miliona, onda to nije problem. Tako se ne razgovara o ovoj temi. To je ono što me je uvredilo, a ne da li je bio ministar ili je bio direktor Republičkog fonda za zdravstvo onaj ili ovaj iz neke stranke. Nismo rešili, rešimo ga. Jeste težak, rešićemo ga. Tako se razgovara.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Ima nekih stvari koje se ne mogu samo voljom rešiti. Inače sam siguran da bi Tomica Milosavljević, da bi ministar zdravlja pre njega to rešili. Koji ministar zdravlja ne bi želeo to da reši? Ne razumem, jer ovde se ne radi o politici. Govorim da ma ko da postavlja ministra zdravlja i direktora Fonda, taj problem u ovoj zemlji nije rešen. Moja pretpostavka kao laika za ovo je da to nije tako jednostavan problem, čim niko nije dao predlog za to rešenje. Kada sam pitao ljude zašto to niste rešili, naravno da kada vidim ove akcije putem SMS-a ili preko Tvitera, da pitam kolege – zašto se to sistemski ne reši? Odgovor svih koje pitam iz oblasti zdravstva je – mnogo košta. Ne znam i zato sam krajnje dobronamerno i pitao, da ako se već predlaže rešenje problema, koliko to zaista košta? Moramo to da znamo i da onda vidimo da ako je to moguće da se reši, da se reši. Kako to druge zemlje našeg ranga rešavaju? Ne Amerika, nego kako to mi rešavamo? Kako se to rešava u drugim zemljama? Da li ima humanijih rešenja? Da li ima boljih rešenja, pa da to uradimo? Prisustvovao sam raspravama ili sam gledao preko televizije da ste takva pitanja postavljali pre možda dve-tri godine, godinu i po dana. Možete da me demantujte, ako je to tačno. Zato mislim da je vaš poslanik ovo hteo da politizuje i uveren sam u to, nažalost. Znači, prosto me diskusija i vaša i njegova uverava da, bez obzira što možda imate dobru nameru, ipak želite ovo da politizujete i to nije fer.
Kako je ovo nastalo
Pronalazi ih pravilo, ne urednik i ne AI model, u beleškama sednica koje smo pročitali. Ne navodimo ko je bio u pravu ni o čemu se „zapravo“ radilo: tu su samo reči govornika. Kako računamo