Varnice u sali
Šta se u sali dešava mimo dnevnog reda: razmene replika između dvoje govornika i mere koje izriče predsedavajući. Sve od reči do reči, iz stenografskih beleški Skupštine.
Razmene replika 96
-
Gajić Gorica i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 4. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege, ovim predlogom rebalansa predviđena su izdvajanja za tranzicioni fond i to kod Ministarstva za finansije i privredu 4 milijarde i 986 miliona dinara, a kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku 263 miliona dinara. Ova sredstva su namenjena za socijalni program i za zbrinjavanje viškova zaposlenih u državnim preduzećima, pre svega kod onih preduzeća koja se danas nalaze u statusu restrukturiranja. Kako je i kod Vladinog programa oporavka predviđeno da se privatizuju neka preduzeća u restrukturiranju, za očekivati je da će biti mnogo viška zaposlenih i za očekivati je da se ova stavka u budžetu i planira u iznosu od skoro pet milijardi dinara. Mi smo amandmanom predložili da se stavka kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku od 263 miliona dinara prenese na stavku Tranzicioni fond kod Ministarstva za finansije i privredu, u tom ukupnom iznosu i da se taj fond tako poveća. Međutim, vi taj amandman, gospodine ministre, niste prihvatili, uz obrazloženje da je ovih 263 miliona dinara koje je izdvojeno bilo kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku već potrošeno za socijalni program za višak zaposlenih u "Galenici", i to u iznosu od 210 miliona dinara i ostatak je za višak zaposlenih kod "Vulkana" a.d. Niš. Kako u zakonu stoju, a i u obrazloženju stoji da su ova sredstva namenjena za socijalne programe, samo kod onih preduzeća za koje je jasno definisan budući status. Mi smo razumeli da je budući status, pričali ste to i pre neki dan kada smo razgovarali o Vladinom predlogu mera za izlazak iz krize, da su pojedina preduzeća koja su sad u restrukturiranju, njihov izvesni budući status je njihova privatizacija. S obzirom da će biti višak zaposlenih, eto para za taj višak zaposlenih. Iz ovog obrazloženja vašeg, prosto se nameće pitanje – po kom aktu Vladinom je "Galenika" u nekom statusu, budućem izvesnom statusu, i po kom osnovu su ovih 210 miliona potrošeno za socijalni program viška zaposlenih u "Galenici", a znamo kako je "Galenika" poslovala unazad dve godine, znamo dokle je i došla, znamo ko se nalazi u zatvoru i znamo da je unazad za dve godine ili već otkad je uhapšeni direktor na stotine novih radnika je zaposleno. Prosto ne mogu a da ne postavim to pitanje, ako znate odgovorićete mi, i zato se i ne slažemo što ovaj naš amandman nije prihvaćen. Za sada toliko.
Predsedavajući
Gospodin Dinkić.
Kao što znate, početkom ove godine u toku je bio proces tenderske privatizacije "Galenike", bilo je nekoliko kompanija koje su se javile, samo jedna je zadovoljila kriterijume iz tendera. U toku tog procesa bio je raspisan poziv i radnicima za dobrovoljni socijalni program. To su radnici koji su se javili pre nego što se znalo da li će proces uspeti ili ne, tako da po tom osnovu je njima isplaćena otpremnina. Oni su se dobrovoljno javili da odu iz "Galenike", otprilike njih oko tri stotine. Nakon toga se taj proces završio, znate kako, tako da je "Galenika" i dalje ostala državna, sa problemima i očito da ćemo mi morati sami to da rešimo. Strateški partner je trebalo suštinski da bude rešenje za "Galeniku". Znate i sami da je jedan deo ljudi, pre svega vođe sindikata su bile protiv bilo kakvog dolaska strateškog partnera, čak su i protestovali zbog toga. Na kraju je taj strateški partner, iako se radi o jednoj od najvećih kompanija u farmaceutskoj industriji u svetu, odustao. Jedan od razloga je upravo bio neprijateljski stav, ne radnika, nego sindikata, vođe sindikata prema njima. Prosto ozbiljne kompanije ne žele da rade u neprijateljskom okruženju, tako da je sada taj problem ostao državi. U "Galenici" se oko 1.000 ljudi, mimo ekonomskog rezona, zaposlilo u poslednjih par godina, to je jedan od osnovnih uzroka sadašnjeg negativnog poslovanja "Galenike". "Galenika" je pre par godina pravila 100 miliona evra godišnjeg prometa, sada jedva da će dostići i 50 miliona, i sada su u toku analize. Mislim da je danas bio sastanak između mog pomoćnika za javna preduzeća i sadašnjeg direktora "Galenike", gde je jednostavno dat zadatak sledeće prirode – da se troškovi poslovanja usklade sa potrebama "Galenike" za kupovinom neophodnom repromaterijala i sa sposobnošću da otplaćuje sve dospele rate kredita, a za sada su uglavnom dospele kamate, glavnica tek dospeva u narednom periodu. U svakom slučaju, prema svim analizama postoji dodatni tehnološki višak od nekih 800 ljudi. Naravno, ne znam da li je to tačan broj, to mora da utvrdi analiza. Međutim, bez svođenja broja ljudi u "Gelenici" na tehnološki optimalan "Galenika" nema šanse da izađe iz problema.
Predsedavajući
Reč ima gospođa Gajić.
Da, upravo tako, gospodine Dinkiću. Činjenica da dok je "Galenika" bila pod, da tako kažem, rukovodstvom kadrova DSS, tamo je ostalo 40 milijardi dobiti, a unazad dve ili tri godine, koliko je neka druga stranka, ili neka druga Vlada vodila "Galeniku", i sami ste rekli ima samo u ovom momentu oko 1.000 zaposlenih koji u ovom momentu mogu da budu višak. Samo da vas na nešto upozorim. I mi se slažemo s tim da pri vašem ministarstvu treba da postoji ovaj tranzicioni fond i mi se slažemo s tim da ovi radnici koji sada rade u državnim preduzećima, uopšte u javnom sektoru, koji će jednom morati da dođu na dnevni red i jednom ćemo morati početi da rešavamo višak zaposlenih u kompletnom javnom sektoru, da se ne desi kao sada, da proglasimo to preduzeće sa izvesnim budućim statusom, pa izdvojimo neki novac, pa podelimo radnicima jer raspišemo već neki oglas, neki se dobrovoljno jave, izdvojimo neke silne milione, damo im te silne milione, a problem ne rešimo. I dalje imamo višak zaposlenih, pare smo potrošili, a status preduzeća nismo rešili. Prosto, na to i na takvo nešto mora da se obrati pažnja, i da se kontroliše, jer znate šta, kada su državne firme u pitanju, bar svi mi znamo po nekoliko primera, ako ne i više, da su odlazili iz državne firme u državnu firmu, nazovivišak, a onda uzmu otpremninu i koliko za mesec, dva ili tri presele se u neku drugu državnu firmu i opet čekaju otpremninu. E, to ne sme da se dešava, jer u ovo vreme krize i kada vi sami kažete – mora da se vodi o svakom utrošenom dinaru računa, ne može da nam se dešava ovakav dupli trošak. Damo pare, a ne rešimo problem.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Potpuno ste u pravu i novac iz Tranzicionog fonda biće korišćen isključivo za konačno rešavanje statusa preduzeća. Dakle, ili će preduzeće ostati kao državno, ali bez restrukturiranja, ili će biti privatizovano ili će ići u stečaj, u zavisnosti od slučaja do slučaja. Taj novac iz Tranzicionog fonda će biti namenjen isključivo za trajno rešavanje pitanja u ovim preduzećima. To se odnosi i na "Galeniku", to se odnosi i na sve druge.
-
Čeković Sanja i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 2. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, kolege poslanici, u okviru jako malo vremena koje je ostalo mojoj poslaničkoj grupi htela bih da skrenem temu na nešto o čemu nismo razgovarali. Ono oko čega smo se složili da je rebalans nastao kao rezultat loše procenjenog budžeta, odnosno velikog smanjenja prihoda, da to ne znači da se neće ponoviti, Fiskalni savet u svojoj oceni rebalansa nam to nagoveštava u tri stavke. Fiskalni savet kaže da po njihovoj proceni rebalansom budžeta planirani prihodi će biti manji za 15 milijardi. U istom tom izveštaju oni kažu da će rashodi biti veći za 100 milijardi i procenjuju da javni dug može da raste po njihovoj proceni i do 65%. To su elementi koji u istom trenutku kada usvajamo rebalans stvaraju veliku mogućnost da rebalans ima i svoj rebalans. Ono što je dobro i što Fiskalni savet svakako podržava, to su reforme koje će se desiti u javnom sektoru, preduzećima, u samoupravama, u državnim i javnim preduzećima, ali to je period koji nas očekuje i koji po prirodi stvari realizacije tih problema mora trajati par godina. Ono što je mene, takođe, u celoj ovoj raspravi vrlo zabrinulo je da mi jedino od poreske uprave očekujemo prihode. Dakle, mi na onaj privatni sektor, koji do sada plaća redovno poreze, doprinose i svoje obaveze, očekujemo još jedan pritisak preko prinudne naplate, a istovremeno iz ove sale, sa skupštinske govornice, šaljemo im poruku da je nekada, negde, u nekom trenutku neko odlučio, na primer za firmu "Putevi Srbije", da oni ne plaćaju PDV. (Predsedavajuća: Vreme.) Znači, mi moramo biti korektni prema poreskim obveznicima. Ne možemo jednima uzeti sve i da ljudi plaćaju porez i PDV podižući kredite i trenutne pozajmice, a da prema nekima budemo bez ikakvog zakonskog osnova blagi i popustljivi.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Samo da vam kažem da ste vi apsolutno u pravu i da neće biti različitih aršina prema različitim poreskim obveznicima. Ako je to bio slučaj možda u prošlosti, sigurno se to neće događati. Ako imate ikada neku konkretnu primedbu, uvek zovite ili mene ili direktora Poreske uprave, jer naš stav, nas koji rukovodimo i Ministarstvom finansija i Poreskom upravom, jeste da moramo imati jednake kriterijume prema svima. Ako na lokalu dođe do nekog pristrasnog ponašanja, može se desiti da mi to i ne znamo, velika je to organizacija poreska uprava. Javite mi i kao narodni poslanik ili kogod da je u pitanju. Zaista želimo da imamo isti kriterijum. Ako dođe do devijacije u sprovođenju toga u praksi, intervenisaćemo, samo moramo da dobijemo informaciju. Još nešto da vam kažem. Niste samo vi zabrinuti. Ja sam sigurno najzabrinutiji u Srbiji zbog stanja u javnim finansijama. To ne krijem. Međutim, nije jedina karta na koju smo mi sada, uslovno rečeno, zaigrali, bolja naplata poreza. To jeste važan element, jer vidimo prostor u rastu sive ekonomije u prethodnim godinama da tu možemo da jedan deo legalizujemo. Mi ćemo učiniti sve da podignemo privrednu aktivnost. Nama je jasno da ne može da se cedi suva drenovina i da moramo da pojačamo privrednu aktivnost i da kroz to uspemo da smanjimo onda učešće rashoda u BDP i učešće javnog duga, dakle, da na neki način držimo nominalno iste te kategorije, ali da raste BDP, pa da onda njihovo u češće pada u BDP. Jednostavno, moramo u tome da uspemo, jer je to jedini put koji je zdrav. Sve ovo ostalo, restrikcija na nečemu čega nema, samo će svima da stvori probleme. Svesni smo da tako ne treba raditi i tako nećemo raditi.
Predsedavajući
Poslanica Sanja Čeković, replika.
Tražim podršku poreskim upravama. Vi znate da one uvek najveći deo poreskog sistema ponesu. Česta promena zakona, njihovih informativnih mogućnosti, kadrova, ljudi, često se žale i na mali broj ljudi, plate im nisu značajne, ali morate im pomoći da programski oni to dobro odrade. Imamo situacija kada je prinudna naplata u poreskim upravama, već 15 dana po isteku meseca krenu opomene ko je platio, ko nije platio, sadrži se u iskazivanju samo jednog računa. Mislim da bi se tehnički moglo opremiti da poreske uprave, kada se obraćaju poreskom obvezniku, imaju kompletne podatke na svim računima, jer često se desi da negde dođe do preplate, negde do minusa, da bismo im umanjili mogućnosti da im se na obaveze koje su u minusu, dakle, nisu na vreme plaćene, radi kamata, a na određenom računu imaju preplatu. Mislim da ste shvatili šta hoću da kažem. To je jedna sistemska stvar, poreskog obveznika po matičnom broju i po PIB obraditi na takav način da kada mu se šalje opomena, on ima celovit pregled svih svojih računa koji postoje u poreskoj upravi.
Predsedavajući
Reč ima ministar.
Samo da kažem da ste i tu potpuno u pravu. Ako ste videli, mi smo povećali budžet poreske uprave, pre svega za ove investicije o kojima govorite, za nabavku odgovarajućeg softvera. Nažalost, situacija je godinama unazad takva, pa i danas, da se mnoge stvari ručno unose. Ne može ministar finansija ili direktor Poreske uprave da zna kakvi su efekti prinudne naplate u momentu, nego moramo ručno da čekamo unošenje podataka, pa dobijamo podatke sa velikim kašnjenjem. Sve ovo želimo sada da izmenimo i ključ modernizacije poreske uprave je uvođenje nove informacione tehnologije.
-
Arsić Veroljub i Milivojević Srđan · 5 govora naizmenično · 2. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo narodni poslanici, isto mogu kao moj kolega Vlada Ilić da kažem da bi ovaj parlament verovatno bio jako dosadan bez kolege Milivojevića, jer on je uvek spreman da se vrati u neke prošlosti, verovatno zato što je čovek prošlosti, a mi gledamo u budućnost. U ovoj našoj bliskoj prošlosti, Vlada koju je predvodio Mirko Cvetković i DS za privredu i ekonomiju Srbije bili su razorniji nego NATO bombardovanje. Pogledajte koliko je fabrika zatvoreno, pogledajte koliko je proizvodnje uništeno. To ne može da se poredi sa vašim rezultatima. Tu ste stvarno bili takvi da čak i da ste imali dobru strategiju kako da to izvedete, verujem da ne biste uspeli onako kako ste to stihijski, ali vrlo uspešno, uništavali srpsku privredu i ekonomiju. Pokušavate to i danas. Odgovornost, slažem se, svi ljudi koji nose izvršnu vlast, dužni su da imaju odgovornost prema onome što rade. Što se te odgovornosti niste setili pre, recimo, samo dve godine, kada smo radili rebalanse rebalansa, kada smo radili rebalans budžeta u decembru za tu istu godinu, zato što je Mirko Cvetković potrošio pare, pa sad treba da se donese zakon da ne bi išao u zatvor, 72 sata pred istek fiskalne i budžetske godine? Toliko o tome. Mogao bih o vama mnogo da pričam, ali dva minuta je vrlo malo, pošto ste i Poslovnik upropastili, čak i to.
Predsedavajući
Poslanik Srđan Milivojević, replika.
Kako bih voleo da je meni dosadno bez vas. Nažalost, zanimljivo mi je, ali građanima Srbije nije zanimljivo. Građani Srbije stalno hoće neke odgovore, pa mi kažu – pitaj, molim te, ovo. Evo, pitanje za G 17 plus – ako smo toliko bili loši, što ste glasali za naše zakone, koje smo mi pisali? Vi ste tu samo bili istureni. Da li ste glasali možda i za kredite? Zajedno smo glasali ovde. Nemojte da se odričemo onoga što je bilo dobro, a zajedno smo radili. Ovo je bilo dobro što smo radili. Nije moglo drugačije, nije moglo bolje i nemojte sada da se odričemo. Nemojte da dozvolite koalicionim partnerima da ovako govore o vama, da ste upropastili Srbiju u protekle dve godine. Što ne nađete neke bolje? Što ih onda ne izbacite iz Vlade? Imate 126 i bez njih. Ako su oni toliko loši, imate tako loše mišljenje o njima. Ali, meni niste dali nekoliko odgovora na nekoliko pitanja. Evo, recimo, za predsednika, kako neko reče, Nikolića. Ovih dana čujem da će Ministarstvo zdravlja da kupi jednu kliniku za 20 miliona evra. Ta klinika poznata je samo po tome što je predsednik Nikolić tu primao infuziju. Bio je jedan jedini pacijent. Dok je čitavo srpsko zdravstvo na infuziji ovog trenutka, mi sad kupujemo kliniku za tercijarnu zaštitu, kako je pisalo kad se ta klinika otvarala, a tamo gde je primarna zaštita nema stentova, nema insulina i to će vam mnogo bolje reći gospodin Dušan Milisavljević čega sve nema. Kada pričamo o poljoprivredi, uništili ste poljoprivredu, znate li kako je grad ove godine uništio poljoprivredu u Lučanima, u Inđiji. Što nije Tomislav Nikolić obišao makar jednu opštinu koju je grad dotukao, da bi katastrofa makar bila kompletna? Dođe lepo tu i on obiđe i onda je katastrofa stvarno kompletna. Kaže – biće toliko raketa, a ne morate da gledate u nebo i da se krstite i da to bude protivgradna zaštita u Srbiji u 21. veku.
Predsedavajući
Poslanik Veroljub Arsić, replika.
Kada su u pitanju stentovi, 2011. godine, zvao me je jedan prijatelj iz Smedereva, mogu kasnije ime i prezime da vam dam, nisu imali stent da ga operišu. Nemojte da se pokrivate toliko baš. Nije to baš najbolje rešenje. Kada pominjete rakete, pa nema, pokrali, odnela braća protivgradne rakete. Nema para, pokradene. Morali smo da nadoknadimo štetu "Agrobanke", "Razvojne banke Vojvodine", pa robne rezerve tri-četiri milijarde dinara. Evo, samo za robne rezerve, pa koliko bi bilo raketa? To su ljudi koji su vodili tada vladu DS, koja je tada, kako vi kažete, bila stožer, pokrali, nestalo. Što se tiče putovanja predsednika Republike, možete i za to da prebacujete, ali ne možete da poreknete da otkad je ova vlada i otkad je ovaj predsednik Republike predsednik svih građana da je ugled Srbije u svetu mnogo veći nego što je to bio dok je predsednik DS bio predsednik Srbije. Imali ste privatnog predsednika, samo za sebe, samo za svoju stranku. Čak je tada govorio da je DS institucija. Institucija je nešto što pripada svima, a DS je samo onaj ko veruje da niste odgovorni za ono što se dešavalo u Srbiji u proteklih 13 godina. To je vaš problem. Nemojte više sa toliko žara, sa toliko srčanosti da pričate o rezultatima ove vlade. Možda jesu neki za kritiku, ali budite uvereni da sve ovo što radi ova vlada i ovaj rebalans budžeta nisu ništa drugo nego iznuđena politika zbog propasti koju smo zatekli kada smo preuzeli Vladu i kad smo preuzeli Srbiju, i kad smo videli u kakvom je haosu, beznađu i siromaštvu.
Predsedavajući
Narodni poslanik Srđan Milivojević.
Pošto smo već kod ovih raketa, hajde da vam i tu kažem neku o raketama. Danas na istoj ovoj konferenciji za novinare, o kojoj sam već govorio, koju je održao prvi potpredsednik Vlade, koliko čujem uskoro i prvi predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, kazao je – nismo pravili vatromet kada smo dobili nepostojeći ovaj datum koji smo tako proslavljali. Naravno da niste, potrošili ste rakete. Pravili ste vatromet 9. juna 1999. godine, u Kruševcu. Gledao sam svojim očima iz dvorišta. Ne znam šta ste tada proslavljali? Pobedu nad NATO paktom? Kako smo ih pobedili, jedva smo se oporavili, verujte. Trebaće nam još 20 godina da se oporavimo. Gledajte još jedanput da ih pobedite tako, molim vas, dok ste na vlasti. Kada je reč o ugledu Srbije i o tome šta mi kao država uživamo i kakav ugled, kako je Tomislav Nikolić podigao ugled. Posle svake njegove posete su morali da trče i Aleksandar Vučić i Mrkić da objašnjavaju izjave i da se izvinjavaju, da grade one mostove koje je porušio svojim nesmotrenim i besmislenim izjavama, kada je reč o pomirenju u regionu. Kada govorite o tim raketama, možda nema tih raketa ne zato što su pokradene, nego zato što ne znate da sprovedete Zakon o javnim nabavkama, da kupite Srbiji ono što treba. Već ste godinu dana na vlasti. Kako prošle godine, uradili ste analizu tih skladišta – možda su bila puna pa su prodata za vreme vaše vlasti, jer ste godinu dana na vlasti? Čudi me da i bibera ima u skladištima za ratne rezerve. Možda neko jede i plače nad sudbinom Srbije. Nemojte da na takav nivo svodimo parlamentarnu raspravu. Niste dali nijedan odgovor zbog čega je ovo budžet budućnosti, a ne prošlosti. Niste nijednu kazali o tome kako ćete da smanjite deficit? Da li ćete da pregovarate sa MMF ili sa Svetskom bankom? Ne znate da vodite ekonomiju. Srbiju ste sveli na tabloide, na "Farmu", na zabavu, na Cecin koncert, gde je draže predsedniku Vlade da ode nego da dođe u parlament i da odgovara.
Predsedavajući
Vreme. Gospodine Arsiću, odgovorite. Time ćemo završiti krug replika.
Dame i gospodo, kada slušam ovo o čemu moj kolega priča, prilično sam zabrinut za njegovo zdravstveno stanje. Nigde nisam pročitao da je Aleksandar Vučić izjavio da nećemo da pravimo vatromet na današnjoj konferenciji. Takođe, nigde nisam pročitao da je prvi potpredsednik Vlade protiv sporazuma sa MMF. Ovde je rečeno da je priča oko MMF nerealna za 2013. godinu, ali ćemo zato da se obratimo Svetskoj banci, a da nastavimo program sa MMF 2014. godine, i to onim istim MMF koji ste oterali februara i marta 2012. godine. Kada je u pitanju datum i ta polemika da li je on određen ili nije, gospodo, dugo ste varali EU i one dole ljude na Kosovu, Srbe i EU. Sada mi treba da ispravljamo i da vraćamo poverenje da nas prihvate kao ozbiljnog i iskrenog partnera i pregovarača, zato što ste sve što god ste im obećali u Vladi Mirka Cvetkovića slagali. Tako da budite malo realni i makar malo prihvatite deo odgovornosti za ono što se sada dešava u Srbiji. Imamo mnogo problema sa vašom prošlošću. Što se tiče robnih rezervi, čim je pokrenuta priča oko aflatoksina, pokrenuta je i inspekcija o robnim rezervama. Vaši prijatelji su se jako lepo dosetili da jednu istu robu premeštaju iz silosa u silos, dok nismo krenuli, odnosno dok inspekcija nije počela da kontroliše sve silose u istom trenutku. Tada se videlo koliki je manjak u robnim rezervama, koji je nastao za vreme vlade Mirka Cvetkovića.
-
Arsić Veroljub i Stefanović Borislav · 5 govora naizmenično · 2. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo narodni poslanici, već sam mlađim kolegama rekao da se bar trude da kritikuju, ali da govore istinu. Rečeno je da na spisku dužnika stoje članovi SNS. Reč je, naime, da na tom spisku zaista stoji ime i prezime Dušan Stupar. Samo u Beogradu ih ima devet po telefonskom imeniku. Takođe, po telefonskom imeniku u Srbiji ih ima 27. Dragi kolega, ako ste toliko hrabri, izađite ovde pred novinare, a ne da se krijete iza imuniteta narodnog poslanika zato što kada govorite sa govornice, imunitet postoji i nepovrediv je. Izađite i kažite – Dušan Stupar, predsednik opštinskog odbora SNS sa Zvezdare je na spisku dužnika "Agrobanke". Što ne smete da izađete? Najlakše je tako da govorite. Čitao je i vaš predsednik poslaničkog kluba, pa neće više. Shvatio je da možda nije bio za sve u pravu. Što se tiče te pljačke, hoće neko da me ubedi da su odobravani krediti i da imovina koja je davana za te kredite ne odgovara vrednosti kredita, znači, višestruko je manja, da novac nije podeljen sa onim ko je podizao kredit i sa onim ko je odobravao, a tu stoje vaši kadrovi. Znači, u sumi koja je nestala iz "Agrobanke", barem 30% su odneli članovi upravnog i nadzornog odbora. Šta je sa viceguvernerom koji je kontrolisao poslovanje "Agrobanke"? Ni dlaka sa glave mu nije falila zato što je izveštaj bio lažan. Šta je sa "Razvojnom bankom"? Ima li tu članova SNS ili ćemo da dođemo do Bojana Pajtića? Prestanite više na taj način da diskutujete sa nama. Kritikujte realno, ali nemojte da izmišljate činjenice i da plasirate lažne informacije.
Predsedavajući
Borislav Stefanović, replika.
Uvaženi gospodine Arsiću, morao sam da se javim, a hteo sam da izbegnem. Pitam vas da li smete vi ovo da kažete napolju bez vašeg imuniteta, ovo što ste sada rekli za Bojana Pajtića i DS? To je jako nezgodna stvar. To je mač sa dve oštrice. Mi smo čitali i na prvom mestu se nalazi gospodin Stupar. Moguće je da ih ima dosta, ali samo jedan je iz "Univerzal banke" i samo jedan ima prostoriju u kojoj sedi vaša stranka. Ne znam da li je on vaš član, to stvarno ne znam, ali znam da ovo nije nama javio Laufer, kao vama nekad, nego je objavio "Blic" – dnevni list. Prema tome, mi smo pročitali novinski članak i pitali smo da li je to tačno? Da li je tačno da je dve trećine ljudi blisko SPS i SNS? Šta je tu problem? Mi hoćemo da vam kažemo da prestanete da pretvarate Skupštinu u sudnicu i da prestanete javni prostor da pretvarate u tužilaštvo. Izvolite, neka ljudi rade svoj posao. Možda ima pet Olivera Dulića, ali su samo jednom oborili optužnicu. To je ta Srbija u kojoj vi hoćete da mi živimo, u kojoj vi izađete ovde i kažete – ova stranka jednako je kriminal. Kada vam se to vrati, onda kažete – e, pa izađi, pa reci to. Šta mislite, koga se mi bojimo posle godinu dana laži, medijskog linča, pretvaranja vaše otadžbinske uprave u tužilaštvo Srbije? Ko se vas plaši više, gospodo? Valjda smo dokazali da smo mnogo otporni na vaše besmislice i laži koje prosipate po Srbiji.
Predsedavajući
Poslanik Veroljub Arsić, replika.
Ako su vama novinski članci jedini izvor informisanja, onda nemam šta da kažem. Tačno je, to je pisano, ali nije tačno to što je napisano, a ovde je rečeno kao da je tačno. U tome je razlika. Zašto je optužnica pala? Verovatno zato što ipak nismo Centralnu otadžbinsku upravu pretvorili u tužilaštvo. U tom tužilaštvu sede svi oni tužioci koje ste vi imenovali. Ne mi, nego vi. Jedini koji je razrešen, razrešen je zato što je stekao uslove za penziju, nijedan više razlog. Ako je optužnica nestručno napisana, makar malo odgovornosti nosite i vi. Nemojte nas da ubeđujete, niti da nam prigovarate da smo mi ti koji vodimo tužilaštvo, da smo mi ti koji utičemo na njega, pogotovo iz razloga što su jako blisko sarađivali sa mnogim advokatima koji sede u poslaničkim klupama u DS. Nemojte to nama da pričate. Nemojte da pričate zato što znam i kako su se postavljali tužioci u Požarevcu i u osnovnom i u višem sudu, kako su se postavljali tužioci i sudije i gde je ko sedeo. Kako to da odjednom advokat sa 60 godina postane sudija višeg suda? Pa zato što je blizak sa ljudima iz DS. U šezdesetoj godini je postao sudija višeg suda, ni manje ni više, a pred penzijom čovek, da napravi prosek zato što mu advokatura, koliko je bio stručan, nije išla. Sada mi moramo da radimo sa takvim sudijama i tužiocima zato što poštujemo zakon i Ustav. To što je pala optužnica, pala je zbog nestručnog veštačenja, a ne zbog toga što ne postoje navodni osnovi sumnje da je počinjeno krivično delo.
Predsedavajući
Molim vas da ovaj krug replika privedemo kraju. Izvolite, gospodine Stefanoviću.
Mislim da je problem u tome što upravo vi i kažete – šta mi da radimo sa takvim sudijama i tužiocima? Nema vi šta da radite, oni su nezavisni. To je ono što vi ne možete da razumete nikako. Vi kažete – taj čovek je pušten na slobodu, mi zahtevamo da se promeni tužilaštvo. Sećate se tih izjava, ne vas lično, nego iz vaše vlasti? Nije vam odgovaralo što je neko pušten iz pritvora. Kažete – ako bude pušten, to je lični poraz. Zar to nije uticaj na tužilaštvo? Ne postoji naše i vaše tužilaštvo. Ti ljudi su nezavisni i moraju biti. Ali, da to stavimo na stranu, nije korektno da u ovom domu ustanete i pričate o tome ko je s kim šta postavljao, koga i gde. Vi koji imate 670 sudija sa članskom kartom SNS. O nezavisnom pravosuđu onda možemo da sanjamo. Mi smo samo tražili da nam kažete da li su vratili člansku kartu, što je u redu, ali niste nam rekli, ili nisu? Ako su vratili, prihvatamo da ispunjavaju zakonske uslove. Ako nisu, onda ne prihvatamo. Niti mi prihvatamo, niti su ispunili uslove. To je temelj pravne države. To je suština, da ne može kako vi hoćete da ispunite zadato u tabloidima, da tužilac mora tako da postupa i sudija, a ako ne – to su žute sudije i žuti tužioci. To je sramota. To vam neće proći, ljudi, zato što ipak postoje časni ljudi koji primenjuju zakon. Bili su i za vreme naše vlasti i vaše i biće ih uvek. Ti ljudi će na kraju potvrditi pravilo, siguran sam u to. Ne možete sve vreme lagati sve ljude. To je problem sa vašom strankom.
Predsedavajući
Veroljub Arsić i završavamo replike.
Neću više da se javljam, gospodine predsedavajući, samo još za ovaj deo replika da kažem, a ova će biti poslednja. Jednom prilikom, 2002. ili 2003. godine, jedan od vaših aktivista je ponudio jednom čoveku, mogu kasnije ime da vam kažem, pristupnicu DS. Ovaj je zgužvao i bacio. Otišao sam i podigao tu pristupnicu. Osim osnovnih podataka koji stoje u pristupnici, kao što je ime, prezime, adresa, matični broj itd, piše stručna sprema, pa je postavljeno pitanje – da li je negde sudija i gde, ako je nosilac javne funkcije? To je u vašim pristupnicama tada pisalo. Mogu da je pronađem ako baš želite. Što se tiče nezavisnog pravosuđa i nezavisnog i samostalnog tužilaštva, nikada nisu bili nezavisniji i samostalniji nego sada, nikad do sada. Hoćete da kažete da je sve plasirana informacija da je 360 miliona evra nestalo iz "Agrobanke", da smo mi to izmislili? Ne, nego je pokradeno. To ne može niko da porekne. Za to treba neko da odgovara. Kada je u pitanju "Razvojna banka Vojvodine", što smo od "Razvojne banke Vojvodine" vršili dokapitalizaciju u ovoj istoj Skupštini i pretvarali je u Razvojni fond AP Vojvodine? Zato što je imala gubitke za kredite koje su neki dobijali a nisu vraćali. Da li je to izmišljotina? Nije. Da li je izmišljotina ono što se dešavalo sa Azotarom u Pančevo. Nije. Šta mi to izmišljamo? Možemo da pričamo o tome da li je bilo nešto zakonito ili nezakonito, ali činjenica je da su se u nekom trenutku neke stvari dešavale, a odgovarajuća dokumentacija nije postojala. Kolika je odgovornost rukovodilaca tih organa? To će da odluče sudovi i u to mi nećemo da se mešamo. Lične ratove ne vodimo ni protiv vas, ni protiv bilo koga drugog, ali oni koji su stavili ruku u džep građana Srbije moraće da odgovaraju bez obzira iz koje su stranke, da li iz vaše ili iz SNS, apsolutno je svejedno.
-
Mehandžić Jovana i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 2. jul 2013. · STENO BELEŠKE Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Hvala vam ministre na odgovoru. Doduše, niste mi odgovorili ono što sam vas pitala. Shvatam da mi imamo, to pitanje ću ponoviti, pa ćemo ponovo o tome, izvanredne pojedince u svim oblastima u nauci. Posao države je da prepozna talenat i da pokaže da znanje ceni. Dakle, vaš posao kao ministra finansija jeste da prepoznate možda ono što neko drugi nije prepoznao. Imate i vi odgovornost u planiranju budžeta, ne samo resorni ministar. Niste mi odgovorili na pitanje koje sam vam postavila, a to je – kako je moguće da ste promašili planiranje prihodne strane budžeta za 10,57%? Dakle, nisam sporila činjenicu da je potrebno, moguće ili nemoguće donositi rebalanse i da li to rade države Evrope, sveta itd, sigurno je da rade. Ali, niste odgovorili na pitanje kako je moguće da ste za 10,57% promašili planiranje prihodne strane. Razumem da je u pitanju 0,5%, 2%, 3%, ali da ta cifra bude dvocifrena, meni to nije jasno. To mi sigurno ukazuje na neke druge kvalitete koje ministar finansija treba da ima, a trenutno ih nema. Dakle, pitanje je kako ste uspeli da promašite planiranje prihodne strane za 10,57%?
Predsedavajući
Ministar Dinkić.
Pročitajte stenograme šta ste vi iz vaše poslaničke grupe, odnosno vaši ekonomisti govorili kad smo usvajali budžet. Rekli ste – biće manji prihodi, ali niko od vas nije pominjao ovu cifru. Samo pre mesec dana vaš kolega, moj bivši kolega, takođe ministar finansija, pričao je o nekoj cifri od 50 milijardi. Pogledajte šta je MMF govorio, a šta Fiskalni savet. Nisam natčovek i ne radim sve poslove u Ministarstvu finansija. Ne želim da se zaklanjam iza kolega koji rade makroekonomske analize i projekcije, ali ako Evropska komisija svaka tri meseca revidira svoje izveštaje u procenama i makroekonomskih i kretanja u budžetu, ne može Srbija biti izuzetak. Uopšte nije važno uočiti propust. Bitno je da se propust na vreme uoči, ispravi, da se reaguje i da od toga ne bude prevelike štete.
Predsedavajući
Poslanik Jovana Mehandžić, replika.
Dakle, priznali ste grešku da ste promašili planiranje budžeta na prihodnoj strani za rekordnih 10,57%. Samo želim odgovor od vas, da kažete – jeste, promašeno je to. Ono za šta ću zatražiti od skupštinskih službi da mi dostave stenografske beleške jeste upravo ovo što ste vi tražili, da bih proverila da sam u pravu. Mi smo vam skretali pažnju da nerealno planirate budžet. Nismo mi dužni da vama planiramo budžet. Vi ste dužni da predstavite realan budžet građanima Srbije. Nije opozicija dužna da planira umesto vas. Naše je da vam kažemo da ga nerealno planirate, da vam skrenemo pažnju i da kažemo – prihodna strana budžeta je nerealna. Nećete uspeti u narednoj 2013. godini da taj budžet ostvarite, ali da to bude toliko nerealno danas, 2. juna, posle šest meseci implementacije budžeta, da ste ga promašili za 10,57%, meni to zaista nije jasno.
Predsedavajući
Reč ima ministar.
Nije važno šta se događa na prolaznom vremenu. Važno je kako se sve završava. Mi znamo kako je završila prošla godina kad je neko drugi planirao budžet, sa rekordnim deficitom. Hajde da sačekamo svi, ova godina neće još dugo trajati, još samo šest meseci. Bićemo ovde kada bude budžet za 2014. godinu, pa ćemo onda meriti koliki je deficit bio ove godine, a koliki je bio godinu dana ranije. Nije jednostavno voditi javne finansije. Nikad nisam rekao da je to lak posao. Ne bežim od toga ni da priznam grešku. Da, pogrešio sam zato što su službe koje su mi radile taj posao dale takvu projekciju. Međutim, njih ne krivim. Opet kažem, svi mi grešimo, ali neki nisu spremni te greške da priznaju, niti da ih isprave. U tome je velika razlika između različitih ljudi.
-
Dereta Miljenko i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 28. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih licaCela razmena, od reči do reči
Hvala vam, najlepše. Bio sam pomenut. Dakle, za mene je vrlo ohrabrujuće da i u stranci iz koje dolazi gospodin ministar, zapravo, postoji puno razumevanje za ovu oblast, čak veća nego što on sam pokazuje, tako da mislim da je to ohrabrujuća vest i da možda možemo očekivati i neke suštinskije promene, vezane za slobodu mišljenja i govora što jeste suština kulture. U tom smislu želim da podsetim ministra da su primedbe na član 15. bile prihvaćene od strane prošlog ministarstva u prilagođenju, to jest usaglašavanju sa Zakonom o udruženjima, fondacijama i zadužbinama, pre svega po oblastima koje ovaj član treba da pokrije. Dakle, kada govorimo o slobodi mišljenja i govora u oblasti kulture, ona sasvim sigurno postoji u oblasti ljudskih prava i manjinskih prava koja nisu obuhvaćena ovim članom, a trebalo bi, i pozivam Ministarstvo da još jednom pogleda spisak delatnosti koje se smatraju delatnostima od opšteg dobra u zakonima, udruženjima, fondacijama i zadužbinama, kao i da to bude ispravljeno. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Ministar Dinkić.
Pošto nam ove odredbe zakona daju mogućnost da to obuhvatimo, što ste govorili, kroz Pravilnik, svakako ćemo na to obratiti pažnju. Mislim da to ima smisla. To znači, Pravilnikom možemo da rešimo neka pitanja, a pošto je do sada bila poreska olakšica do 3,5% od ukupnih prihoda, ako se ulaže u kulturu, u sport, u socijalnu zaštitu, mi smo povećali na 5%, jednostavno, znam da ste vi predložili 10, bilo bi bolje što više da se omogući, ali smo procenili da su budžetske mogućnosti na tom nivou više nego što je bilo do sada i da je 5% neka granica koja je korektna. Naravno, bilo bi bolje da su bolje ekonomske prilike da to bude i više, ali u ovom trenutku nije moguće. A slažem se s vama da kroz Pravilnik treba da uključimo i ove sektore o kojima ste govorili.
Predsedavajući
Hvala. Miljenko Dereta, replika.
Želim unapred da izrazim svoju zahvalnost i uverenje da će to biti urađeno u kratkom roku, da vas nećemo podsećati na to za tri, šest ili, nedajbože, godinu dana, zato što mislim da je to izuzetno važno za doprinos koji civilno društvo treba da u rešavanju trenutne krize da. U tom smislu bih postavio još jedno pitanje, pošto ste raspoloženi da odgovarate, kada ste govorili o tome da ćete javna preduzeća uključiti u poreske obveznike, da li će i oni biti u mogućnosti da nam na neki način doprinese ovome i da li će to biti možda u koliziji, recimo, po pitanju sporta, gde, koliko znam, javna preduzeća više neće smeti ili će smeti u jednom ograničenom obimu da pomažu sportska društva, zavisno od sportskog opredeljenja onoga koji je na čelu te organizacije?
Predsedavajući
Ministar Dinkić.
Ovaj zakon važi za sva preduzeća, bilo da su javna ili privatna, ako imaju dobit.
-
Šajn Srđan i Marković Predrag · 4 govora naizmenično · 28. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih licaCela razmena, od reči do reči
Hteo bih da dam samo jedan kratak komentar, da bismo se razumeli. Kulturni centri jesu i u nadležnosti Ministarstva za kulturu. Oni ne mogu da se rade bez DKP-a, ali jesu i u nadležnosti kulturnih centara koji učestvuju i u imenovanju rukovodećeg kadra i u svemu. Kao što imate u drugim ministarstvima kada se govori, recimo, o ekonomiji itd, to znači, to ne radi samo Ministarstvo inostranih poslova. Tako postoji i ovde saradnja različitih delova Vlade i to, ako budemo malo izanalizirali, tvrdim da to sigurno jeste tako. Nije u isključivoj nadležnosti, ali bez zajedničke odluke ne može to da se uradi, naročito u definisanju sadržaja. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Narodni poslanik Predrag Marković, replika. Izvolite.
Naravno, ovo nije spor, jer ne verujem da biste želeli da se sporite sa mnom. Da, ja sam podelio samo obaveštenje, a obaveštenje se tiče i toga da, prvo, kao i u svim oblastima, moramo da učinimo sve da sačuvamo ono što imamo, molim vas, a tek onda da govorimo o nečemu što je samo delimična nadležnost, svakako, a što bi iziskivalo nove troškove države. Mi upravo govorimo o tome kako da očuvamo ono što imamo, jer je ugroženo. Znate li koliko je smanjio samo grad Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, govorim o gradovima koji su moćni, jer su veliki? Ne bih da ne nabrajam, prvi, još pre nekoliko godina, kada je počela, koliko je smanjio izdvajanja za one ustanove kojima je osnivač, među njima pre svega kulture. Mi ne možemo sada da govorimo – to je bila moja primedba. Ajde da se koncentrišemo da očuvamo ovo što imamo, jer je to preduslov da krenemo dalje. Samo to. Hvala najlepše.
Predsedavajući
Hvala. Narodni poslanik Srđan Šajn, replika i polako da se vraćamo temi. Izvolite.
Ja vas razumem, međutim, molim vas da i vi mene razumete. Dve stotine hiljada Srba u jednoj državi odvojeni su od svoje kulture, od kulture kakvu imaju u svojoj državi. Govorim o tome, kao što mi živimo u državi gde polovina srpskog stanovništva živi van granica svoje države. Ja sam u tom smislu govorio u ovom drugom delu. Slažem se sa vama da imamo ovde ozbiljnih problema, ali ukoliko imate ovde dobru pozorišnu predstavu i ta dobra pozorišna predstava obiđe, recimo, 20-ak zemalja gde je srpska dijaspora, ona kroz to može da dobije povratna sredstva i da se finansira. Upravo sam govorio o tome, da to moramo da gledamo ka izvozni produkt. Moramo da razumemo da u državi u kojoj imamo 200 hiljada Srba, da ukoliko adekvatno pozicioniramo srpsku kulturu u toj državi, možemo višestruko da dobije sredstava nazad. Jednostavno, tamo možemo da plasiramo određene proizvode koji su naša kulturna baština, na različite načine. Samo sam pokušao da izmenim taj ugao gledanja koji je bio do sada, a taj ugao gledanja jeste da kultura napolju jeste nešto što samo košta. Možemo i te kako da stvorimo uslove da kroz različite kulturne sadržaje koje plasiramo napolju dođemo i do određenih sredstava za podršku institucijama koje se nalaze u Srbiji. Ovo je, zaista, poslednja rečenica, ne bih da oduzimam vreme, Austrija je napravila fantastične stvari kroz novogodišnje koncerte, kroz „open bal“, kroz slične stvari koje su deo istorije, deo kulturnog nasleđa te države i ona je ostvarila od toga izvozni produkt. (Predsedavajuća: Vreme.) Samo sam hteo da pokušam da dam jednu od mogućnost i da razmislimo kako to možemo da radimo. Hvala.
Predsedavajući
Gospodine Markoviću, molim vas, odustanite od replike zato što smo se mnogo udaljili od teme. Ostajete pri replici? (Da) Izvolite.
Hvala na korektnosti. Još jednom shvatam dobronamernost. Moje je, kada se već ovoliko vremena potrošilo na ovaj način, da podsetim samo šta je čija nadležnost. Znate da sam ja svakako pogrešna adresa, jer znam tačno i koliko se novca vraća, kao što tačno znam da su kultura i turizam jedine oblasti koje su prethodnih godina kontinuirano donosile povećanje prihoda. Nažalost, prisustvujete ogromnoj hajci onih koje stvarno ne interesuje dobrobit države, ako oni iz toga nemaju profit, upravo protiv ulaganja i podrške turizmu i kulturi. Mada je, golim okom, jasno da se samo tu ostvarivalo povećanje i prometa i prihoda. Te, zbog toga je vrlo važno tačno definisati šta je na dnevnom redu. Moje je bilo samo da obavestim. Hvala svima i izvinjavam se što sam oduzeo vreme.
-
Dinkić Mlađan i Jovanović Ivan · 4 govora naizmenično · 28. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih licaCela razmena, od reči do reči
Zakon je veoma jasan. Porez na dobit se plaća i ovo oslobođenje može da važi samo za ona preduzeća koja imaju dobit. Preduzeća koja su u gubicima ne mogu da daju poreske olakšice za ove namene. To je potpuno jasno. Ono što je činjenica, kada pominjete ove balerine i vlasnike pečenjara itd, morate da pogledate i sebe u ogledalu. Ne mislim na vas lično. Ako je „Državna lutrija Srbije“ koju je vaša stranka vodila, prošle godine imala gubitak, pogledajte u svetu da li ijedna državna lutrija ima gubitak? Treba da kritikujete one koji imaju gubitke, ali morate biti i samokritični. Gotovo je nemoguće napraviti gubitak u lutriji. A, postavljate pitanje ko sada vodi javna preduzeća, a niste postavili pitanje godinama ko je vodio „Državnu lutriju Srbije“ i kako je uopšte moguće da je „Državna lutrija Srbije“ imala gubitak. Nemate pravo da o tome govorite ako ne počnete od sebe. Uvek imate pravo da kritikujete ako prvo kažete – da, katastrofa je da nešto što je po prirodi posla profitabilno… Da vas podsetim, gubitak je do 2003. godine, onda je reformom i zakonima koji su doneti za vreme tadašnje vlade ostvarivala dobit sve vreme, a od prošle godine gubitak. Neverovatno. Evo, sada smo suočeni da ne možemo da izvršimo raspodelu dobiti. Sva javna preduzeća koja su imala dobit treba da uplate u budžet 50%. Međutim, „Lutrija“ nije na tom spisku. Zašto nije na tom spisku? Imala je gubitak u prošloj godini. Tu su „Telekom“, tu je „Aerodrom“, SDPR ima dobit, „PTT Srbije“ ima dobit, ali „Lutrija“ nema. Kako je moguće da je „Lutrija“ lošija od „Pošte“? Pa, nemoguće! Samo želim da budete objektivni, i kad već navalite na projekciju budućnosti, da li će sada neko ko se bavio nekom delatnošću voditi neko javno preduzeće kako treba, pitajte se ko je vodio „Državnu lutriju Srbije“ i kako je napravio taj gubitak.
Predsedavajući
Hvala. Ivan Jovanović, replika.
Gospodine ministre, niste vi tu da raspravljate o pojedinačnim slučajevima, vi ste tu da rešavate probleme građana. (Aplauz) I nemojte da prebacujete težište teme na nešto iz prošlosti, jer kako voli da kaže sadašnji predsednik Republike – vi ste čovek prošlosti. Nemojte da govorite o prošlosti, ajde da govorimo o sadašnjosti! Danas ste vi odgovorni za stanje u srpskoj ekonomiji i vi treba da odgovarate za danas. I nemojte se večito pozivati na Dragana Đilasa, na krizu u EU, na pušačku mafiju, na one koji koriste rezani duvan, da su oni krivi za krizu. Svi su krivi, osim vas. Stvarno mislim da više nema smisla da tako govorite i građani to više ne mogu da slušaju. Kažete da se iz dobiti opredeljuju sredstva. Znate li kad je to? U decembru. Pa o čemu smo onda raspravljali malopre? U decembru oni mogu da znaju da li imaju dobit ili nemaju. A ovde se lepo u amandmanu kaže – rashod, ograničava se u odnosu na rashod. I u programu i u planu poslovanja to se može negde planirati, ako taj plan postoji. Ako ne postoji, kao što je u slučaju naših preduzeća, odnosno još manje postoji u izveštaju o izvršenju, onda građani o tome ne mogu znati ništa. Hvala. (Aplauz)
Predsedavajući
Hvala. Ministar Mlađan Dinkić.
Ja jesam odgovoran, između ostalog, za poslovanje i rezultate „Državne lutrije Srbije“ u ovoj godini i to ne poričem, i biću odgovoran ukoliko bi, a neće se dogoditi, ona imala gubitak. Samo navodim kao ekstreman primer da je umetnost, u negativnom smislu, napraviti gubitak u „Lutriji“. Nisam pominjao, uopšte, Dragana Đilasa. Nije Dragan Đilas imao nikakve veze sa postavljenjem kadrova u „Državnoj lutriji Srbije“. Samo sam rekao da je to kadar vaše stranke. (Aplauz)
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.
Naravno, pominjali ste ga ceo dan. Juče ste ga ceo dan pominjali. Ispalo je da je bukvalno razlog donošenja ovog seta zakona Dragan Đilas, a ne rupa u budžetu od 86 milijardi. I to građani Srbije treba da znaju. Danas je na dnevnom redu zamena teza. Kada ćete se izjasniti o „Poštanskoj štedionici“, o „Evroaksis“ banci, kada ćete se izjasniti o 100o evra besplatnih akcija po svakom građaninu Srbije, kada ćete se izjasniti o „Aerodromu“, o vašim kadrovima? Kada će to doći na red? O tome se ne govori. Vi želite da čujete samo ono što je vama drago. Naravno, građani Srbije od toga neće živeti bolje. Mi želimo da se o ekonomskim temama razgovara na pravi način. Trebalo je da dođete u Skupštinu, uz ovaj set poreskih zakona, i rebalans budžeta. Vi niste predložili rebalans budžeta zato što nemate politiku, ne poštujete fiskalnu strategiju, nema nikakvih dogovora, Socio-ekonomski savet ne funkcioniše, ne razgovarate sa sindikatima, i ako razgovarate ti dogovori se ne ispunjavaju. Mislim da je to potpuno jasno građanima Srbije. Jasno je da u najmanju ruku što možete da uradite to je da podnesete ostavku na mesto ministra ekonomije i finansija. (Aplaudiranje) Predsedavajuća, upozorite gospodina koji je gost u Narodnoj skupštini da ne može na taj način da se smeje i ismeva narodne poslanike, zato što je on ovde pozvan da prisustvuje. Zahvaljujem. (Aplauz)
-
Đidić Miodrag i Dinkić Mlađan · 5 govora naizmenično · 28. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administracijiCela razmena, od reči do reči
Ovde se predloženim izmenama menja član 169p, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde se reguliše plata poreskih službenika. Uvode se dva nova stava, a stav 7 kaže: „Plata utvrđena po odredbama st. 1-6, ovog člana, može se korigovati tako da iznos plate poreskih službenika i nameštenika u Poreskoj upravi ne bude manji od plate lica zaposlenog u nadležnom organu područne jedinice lokalne samouprave na istim poslovima.“ Mi smo našim amandmanom predložili da se ovaj stav briše, jer smatramo da će na ovaj način biti favorizovani centri, veliki gradovi, tamo gde je jaka lokalna poreska administracija, gde iz raznoraznih razloga, pre svega zbog ekonomskog stanja, poreski službenici koji rade u lokalnim poreskim administracijama imaju veće plate. Pa će se tako dogoditi da za isti posao radnici Poreske uprave Republike Srbije budu različito nagrađeni. Tako će, recimo, u Beogradu poreski službenici koji rade u Poreskoj upravi imati znatno veću platu od onih koji isti taj posao rade u Trgovištu, Zaječaru, Boru ili ne znam gde. Mislim da se na ovaj način diskriminišu radnici u Poreskoj upravi. Pošto se vi, ministre, zalažete za decentralizaciju, moj vam je predlog da gledate da povećate plate upravo tamo, u manjim sredinama, baš u tom Trgovištu, Zaječaru, Boru iz prostog razloga da bi ljudi ostali da rade u tim sredinama. Ukoliko njihova plata bude manja, oni će, normalno, težiti za boljim životom pa će da dođu u Kragujevac, Niš, Beograd i to je jako loše. Nama se jugoistok Srbije prazni. Ljudi odlaze, odlaze opravdano, jer nemaju dovoljno sredstava za život. Nemojmo mi sad još da ih destimulišemo pa da kažemo – super, ovi u Beogradu će za isti posao imati duplo veću platu, jer grad Beograd svojim poreskim službenicima isplaćuje toliko i toliko! Molio bih vas da o ovome povedete računa jer je jugoistok Srbije u velikom problemu. Ljudi odlaze, nema kadrova, nemojmo još mi da ih kažnjavamo! Molim vas, usvojite ovaj amandman!
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić. Izvol'te.
Apsolutno se slažem sa ovim što govorite, ali verovatno niste dobro shvatili ono što smo dali u ovom članu zakona kao mogućnost. Dali smo kao mogućnost da nas ništa ne sprečava ukoliko imamo bilansnih mogućnosti u samom budžetu, da uskladimo plate Poreske uprave, republičke, sa onima koje su na lokalu. Ako je, recimo, plata lokalnog poreskog inspektora veća od republičkog, ići ćemo, ako budemo imali budžetske mogućnosti, sa povećanjem plata na taj nivo. To ne znači samo za one republičke poreske inspektore koji rade u Beogradu, nego to važi za celu Srbiju. Što znači, da ovim zakonom nemamo zabranu da onu platu koju damo republičkom inspektoru iz Beograda da damo istu onom iz Trgovišta, Leskovca, Sombora. Pitanje će biti samo bilansnih mogućnosti, ali ovim zakonom dobijamo pravo da, recimo, ukoliko je plata lokalne poreske uprave u Beogradu, kao što jeste, znatno veća od plata zaposlenih u Republičkoj poreskoj upravi, bez obzira što isto rade u Beogradu, ako to uskladimo, za Beograd, na Republici, to možemo da prenesemo po čitavoj Srbiji ako budemo imali novca za to.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić. Izvol'te.
Apsolutno se slažem sa vama ako je tako, ali sami ste rekli – ako bude novca. Interesuje me, da li je moguće da u Beogradu bude novca, a za Trgovište ne bude? To znači, treba da bude isto za sve. Ako se povećava u Beogradu, automatski se povećavaju i u Trgovištu. Ako se ne povećava u Beogradu – neće nigde, pošto Beograd pre svega ima najveće.
Predsedavajući
Ministar Dinkić ima reč.
Sasvim sigurno nećemo selektivno povećavati, odnosno usklađivati plate, nego svima ravnopravno. Ako uopšte budemo imali mogućnosti za to, ali ovaj zakon nam daje tu mogućnost ako se budžetom odrede ta sredstva.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić. Izvol'te.
Ovo razumem, shvatam i uredu je, ali i dalje imam molbu da povedemo računa o Srbiji, o gradovima južno od Save i Dunava, jer je tamo životni standard mnogo niži. Ostajem pri predlogu, ne sada, da možda plate i lekara, i poreskih službenika, i nastavnika, učiteljica, u nerazvijenim krajevima budu izjednačene, barem sa Beogradom, a možda čak i da budu veće, jer je to način da ljudi ostanu da žive tamo. Ukoliko im date mogućnost da imaju normalan život, da imaju normalna primanja, malo veća od proseka, sigurno će ostati tamo. Još ako im infrastrukturno opremite grad, selo neće biti nikakvih problema, ljudi se neće seliti i Srbija će imati mnogo manje problema nego što ih sada ima.
-
Arsić Veroljub i Veselinović Janko · 5 govora naizmenično · 28. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranjeCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam prethodnom govorniku da je nešto u pravu, barem njegove prve reči – nema alhemije, metafizike, ja ću dodati i čarobnog štapića koji može da reši probleme građana Srbije preko noći, a problemi su nastali pod vlašću DS. Nisam ja pravio, niti bilo ko iz SNS zajedničke dnevne novine sa gospodinom Miškovićem, nego predsednik DS Dragan Đilas. Nisam ja išao na te ručkove, nego je on išao. Nisam se ja družio sa njim, nego se Dragan Đilas družio sa njim. Niko od nas nije bio u „Agrobanci“ osim predstavnika DS i bliskih prijatelja bivšeg premijera Mirka Cvetkovića. Pa, neko je pojeo 450 miliona evra u „Agrobanci“ iz DS! Hoćemo li da pričamo o „Razvojnoj banci Vojvodine“? Ko je tu ručao i ko je trebalo da plati? Plaćaju građani Srbije, ali jednu bahatost, jednu neodgovornost, jedno ponašanje kao da je vlast nesmenjiva, kao da nikada nećete da odete sa vlasti. Sada mi je jasno zašto ste vodili onako negativnu kampanju protiv gospodina Nikolića. Bojali ste se da izgubite vlast, ne zbog vlasti, nego zbog onog što vas čeka posle gubitka vlasti. I, možete da budete sigurni u jedno, dokle god poslednji kriminalac koji je gurnuo ruke u džepove građana Srbije ne bude bio tamo gde mu je mesto, mi nećemo da se smirimo i nećemo da prestanemo sa borbom protiv korupcije! (Poslanici komentarišu: Tako je!)
Predsedavajući
Vreme, vreme, gospodine Arsiću. A sad, izvinite, gospodo, što najviše ima vaših, s tim stvarno nemam ništa, čak i rođene braće visokih funkcionera DS. (Aplauz)
Predsedavajući
Hvala. Doktor Janko Veselinović, replika. Izvolite.
Prvo dve reči o komentaru, odnosno ilustraciji gospodina Dinkića kada je pravio aluziju da je, recimo, Srbija krčma, pa smo u njoj pili, izašli, nismo platili račun. Gospodine Dinkiću, jedino vi iz te krčme niste izlazili 12 godina. Neki su ulazili i izlazili, ali vi ste ostajali u kafani, niste plaćali račun. Neki su i platili svoje račune, a vi bogami niste. S druge strane, nisam siguran, gospodine Arsiću, da li ste vi dobro informisani. Mislim da je gospodin Nikolić obećao gospodinu Miškoviću da neće biti uhapšen, jer su verovatno pre toga imali neke kontakte, a ne predsednik Tadić. Vi ste tu nešto debelo pomešali. S druge strane, u „Agrobanci“, „Galenici“, koju pominjete, ima mnogo više ljudi koji su mnogo bliži ovom režimu sada, nego prethodnom. Tu bismo mogli reći da nema ljudi iz DS. Nekoliko dana pominjete „Agrobanku“ i „Galeniku“. Koga tu ima iz DS, koga tu ima od visokih rukovodilaca i bliskih visokim rukovodiocima DS? Pogledajte malo oko sebe po klupama i neke druge poslaničke grupe. Pogledajte s kim ste u koaliciji. Nemojte! Moguće je da neće biti razumevanja kod njih. Nemojte, ostavite DS! (Predsedavajuća: Vreme.) Najveće stvari koje izgovarate ovih dana, pominjući DS, nisu istina. To nema nikakve veze sa DS. Vi pokušavate medijski da napravite takvu priču. (Predsedavajuća: Vreme, gospodine Veselinoviću.) Nažalost, imate puno medija koji su vam poslušni.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika. Izvolite.
Čuo sam da ljudi sanjaju dok spavaju, ali neki sanjaju i dok su budni. Sada sam video. Nisam spomenuo „Galeniku“. Čovek sanjao, sanjao je i to obećanje gospodina Nikolića Miškoviću. Ali, nisam sanjao „Ces Mekon“ i Nikezića, vrlo bliskog prijatelja Mirka Cvetkovića, vrlo bliskog, konsultanta. Čini mi se da su i u aferi koja je vezana za „Azotaru“, tamo sam čuo da je nekih četiri milijarde dinara nestalo. Saša Dragin, čiji to beše ministar? Dulić, čiji beše ministar? Čiji beše to rođeni brat – Elezović? O čemu vi pričate? Niste vadili građanima ruke iz džepova, otimali ste gde god ste stigli. Kada se otkriju sve afere, vama će biti problem. Vi 5% nećete da preskočite ni u skoku s motkom! (Aplauz)
Predsedavajući
Hvala. Reč ima doktor Janko Veselinović. Izvolite. (Neko dobacuje: Vama će motku da narod da!)
Gospodine Arsiću, odnosno gospodo iz DS, rekao sam vam da ne potcenjujete protivnika, jer obično tu leži početak vaše propasti i onog ko potcenjuje protivnika. Nisam sasvim siguran o kakvim vezama sa DS pričate i kakve aluzije imate na DS. Niko nije kriv dok se suprotno ne dokažete! Vi tu premisu vrlo često prenebregavate. Sudite ljudima unapred, prvo preko medija, onda preko vaših poslušnika u raznim službama. Uništili ste institucije u ovoj zemlji. Uništili ste tužilaštvo, uništavate sudstvo. Pretvorili ste vašu političku partiju u diktatora, koji daje naloge i ko će biti, i kada će biti, i koliko će biti osuđen. Vraćate nas u vreme iz 90-ih godina. Vi pretite! Vi znate! Jeste li vi sudija, jeste li vi tužilac?! Ko je vama dao dokumentaciju iz koje vi znate koliko će naših funkcionera biti suđeno i koliko će biti osuđeno, i koliki ćemo mi cenzus i kada preći? Mislim da ste prešli granicu dobrog ukusa u vašoj političkoj performansi, zvanoj – uništavanjem svega što govori, svega što misli. Pa, građani vide kako žive sa vama. Jel' im je za to kriv „Ces Mekon“ ili neki tamo koga vi pominjete? Ja tog čoveka u stranci nikad nisam video. Možda vi jeste u vašoj. (Aplauz)
Predsedavajući
Veroljub Arsić. Izvolite.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, priznajem da je sve ovo što god je rekao moj kolega potpuno u pravu. Samo što on živi u vremeplovu iz 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine. Sve što je rekao, tad se dešavalo. Baš tad! Tada su tužioci zvali ministra – jel' smeju nekog da uhapse. ( Neko u sali dodaje: Tako je!) Tad su sudije zvale – kako će da presude! Nismo mi pravili reformu pravosuđa, nego oni. Izađite iz tog vremeplova. Jednom je sadašnji predsednik Srbije rekao bivšem – gospodine Tadiću, vi živite u prošlosti, vi ste čovek prošlosti, okrenite se budućnosti. Tako i vi. Živite još uvek u tom delu, da za sve šta ste god radili, da vam je neko drugi kriv... (Neko u sali dodaje: Proglasili mrtvog sudiju za sudiju!) Čak ste dotle išli. Još nešto. Kada je u pitanju kriminal i korupcija i kada su u pitanju dokazi, oni se ne izvode na sudu – pitanje svedočenja koje može da bude subjektivno ili objektivno, nego na osnovu materijalnih dokaza koji postoje gde god se okrenete, tako da mi daje pravo da sumnjam da oni koje sam nabrojao, neće biti osuđeni na kazne zatvora. (Aplauz)
-
Palalić Jovan i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 28. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građanaCela razmena, od reči do reči
Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, kada posmatramo advokaturu, nju ne možemo posmatrati odvojeno od države. Sve što država čini direktno se tiče rada advokature. Moram da kažem da je u prethodnom periodu upravo delovanjem države advokatura došla u vrlo tešku situaciju, a pogotovo advokatura u malim mestima. To je jako važno reći; jer se ovo tiče tih advokata. Država je reformom pravosuđa ukinula osnovne sudove u velikom broju opština. Država je reformom pravosuđa u tim malim mestima veliki broj nadležnosti tih sudova prenela na više ili na apelacione sudove. Država reformom pravosuđa, evo, sada se uvode „notari“ koji će uzeti veliki deo poslova advokatima kada se tiče zaključivanja ugovora i svega drugog. Država duguje velika sredstva advokatima za službene odbrane, da ne govorim koliko privreda duguje. Sada kada pričamo o pravdi moramo govoriti u kojoj meri je ponašanjem države advokatura dovedena u ovu situaciju. S druge strane, ako hoćemo potpunu pravdu, onda, ukinimo paušal za sve! To je poštena pravda. To je onda apsolutno pošteno. Ovaj kriterijum da li neko zna ili da li neko ne zna da vodi knjige toliko je rastegljiv da ne rešava ništa. Nije ovde stvar da neko želi ili ne želi da utaji porez, nego da li on može ili ne može da radi i koliki se u prethodnom periodu upravo u tim malim mestima ostvarivao prihod i promet od strane advokata, kao i koliko su oni plaćeni. (Predsedavajući: Vreme, gospodine Palaliću.) To znači, država mora, kada se odlučuje na ovakav poduhvat, da potpuno sagleda stvar i da onda pristupi ovakvim odlukama.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministar Dinkić.
U potpunosti izražavam nerazumevanje za vašu logiku. Ako država duguje advokatima, što ne osporavam, duguje iz prethodnog perioda. A to znači da advokati kojima se duguje nemaju prihod, ako nemaju prihod ne plaćaju nikakav porez. Govorim vam sve vreme, ne znam da li govorimo istim jezikom, to znači, kao da ne želite da čujete. Onaj koji je u teškoj poziciji da li je advokat, da li je zubar, koja god da je profesija ako vodi knjige prikazivaće stvarne prihode. Ako potražuje nešto od države iz prethodnog perioda ili od ma koga i to važi za bilo koga ne samo za advokate, on nema prihod i on ne može da plati porez jer nema. Ovim zakonom se ne traži od onih koji nemaju da plate. Traži se da plate porez oni koji imaju. Pravi se jasna selekcija i razlika između advokata iz Žitorađe, za koga pretpostavljam ja da ima mnogo manje promete, ali nemojte da mi govorite – dobra je procena Poreske uprave da je prosečna neto plata, u proseku, svih advokata u Srbiji 20.000 dinara mesečno ili za ove najiskusnije do 35.000 dinara. Pa da ,e znam, više zarađuju advokati u Novom Sadu nego u Beogradu, to je potpuno jasno da je to čisto arbitrarno. Procena, to znači arbitrarnost, ne stvarnost. Mi tražimo zbog pravde da bude stvarno. Onaj ko nema da ne plati, onaj ko ima da plati. Pridružujem se onome što je rekao predsedavajući sednice, ovde će svako zadržati svoje mišljenje, ali nemojmo ovde na neki način, neću da koristim teške reči, ali ovde je pitanje elementarne pravde, elementarne logike i, prosto, ovde, niko nikoga ne može da ubedi. Meni je jedino žao što za ovaj amandman uglavnom govore, ne kažem da ste to vi, jer ne znam, baš oni koji jesu advokati, baš oni koji jesu na neki način u toj mreži advokatskog lobija. Što je pravo... Da vam kažem, za lobiranje ne smatram nužno da je to nešto ružno, ali nemojte da idete protiv, prosto, nemojte da preterujete sa lobiranjem.
Predsedavajući
Replika, Jovan Palalić. Izvol'te.
Gospodine ministre, opet se ne razumemo, to znači, ovde se uopšte ne radi o lobiranju. Prvo, želim da vas podsetim da je Vlada Republike Srbije donela odluku da advokate izuzme od paušala. Da li mi ovde pričamo istim jezikom? Vlada Republike Srbije prihvatila je amandman gospodina Zorana Babića, zamenika predsednika Poslaničke grupe Srpske napredne stranke. Vladajuća većina je stala iza ovoga o čemu mi danas ovde govorimo. Mi samo pokušavamo da u realnosti raspravimo u čemu je problem. Vladajuća većina očigledno misli da nema problema i očigledno se vi kao ministar ne slažete sa stavom vladajuće većine. I to je vaše pravo. Prosto, želim da ukažem na još jednu stvar. To znači, treba govoriti o pravdi. Mi smo ovih dana mnogo diskutovali o ovom setu zakona. Ali želim da postavim još jedno pitanje – da li je pravedno da se ovim rešenjem zakona, ako govorimo o pravdi, sada oporezuju izbeglice? Pa, nije pravedno. Da se oporezuju socijalni slučajevi? Nije ni to pravilno. Moramo jednostavno sagledati situaciju u kojoj se društvo nalazi. Razumem da država ima problem sa budžetom, ali ne možemo, sa jedne strane oporezivati izbeglice, oporezivati socijalne slučajeve, a, sa druge strane, rešavati ovaj problem koji se tiče advokata. Još jednom podsećam, ovo je amandman koji je podneo i predsednik Narodne skupštine gospodin Nebojša Stefanović, ovo je i njegov amandman i gospodin Zoran Babić, i Vlada je to prihvatila. O čemu se sada ovde vodi spor? Neki aplaudiraju, neki ne aplaudiraju. Hvala.
Predsedavajući
Ima reč ministar Dinkić. Izvol'te.
Dali ste mi povoda da vam odgovorim, iako je to juče bilo na raspravi, jer tada se nisam javljao. Ne menja se ovim zakonima uopšte poreski tretman, niti izbeglica, niti socijalnih slučajeva, samo je terminologija promenjena, pa je eksplicitno stavljeno u zakon nešto što i sada stoji u pravilnicima. To je bitno da bi se znalo. Ni na koji način se nije promenio, niti će se promeniti poreski tretman ovih ugroženih kategorija u našem društvu. Što se tiče amandmana, vi to mnogo bolje znate, nego ja, jer ste dugo godina poslanik, da ako Odbor za privredu i finansije ne usvoji tekst amandmana koji predlaže bilo poslanik, bilo Vlada, on ne može biti sastavni deo teksta i da se onda daje mogućnost narodnim poslanicima da u danu za glasanje odluče o sudbini amandmana. Mislim da je to demokratsko pravo. Ja ću, kao ministar finansija, poštovati vašu volju, a vi ćete odlučiti onako kako smatrate da je pravedno, ja verujem da svako od vas ima sopstveno mišljenje o ovome, pravo na to mišljenje, a slažem se da sada treba argumentima pokazati, da li treba ili ne treba glasati za amandman. Ja smatram da ne treba!
-
Konstantinović Nenad i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 28. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građanaCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, nažalost, nije kraj. Kao što ste i vi sami pročitali, amandman u istovetnom tekstu kao što je podneo kolega Babić iz SNS, kao što su podnele kolege iz DSS, LDP-a, podneli su i poslanici iz DS. Ali, ja mislim da tokom ove rasprave nismo dotakli dve ili tri vrlo važne teme. Prva je, ono što nam je ministar sada i potvrdio, da se napadaju isključivo i samo slobodne profesije, da se ovakvim predlogom koji nam je ministar Dinkić dao napadaju visokoobrazovani u ovoj zemlji, napadaju se lekari, stomatolozi, napadaju se advokati. Dakle, hiljade ljudi koji završe pravni fakultet, medicinski fakultet, stomatološki fakultet i ne mogu da se zaposle u državnoj službi, ne mogu da se zaposle kao stomatolozi u domovima zdravlja, jer nema mesta, i ne znam da li ministar zna koliko ima nezaposlenih stomatologa, koliko ima nezaposlenih lekara, gde će oni da rade? Oni koji se odvaže, najhrabriji, pokušavaju da otvore svoju privatnu praksu. Otvoriti privatnu praksu uopšte nije lako, niti je lako opstati u privatnoj praksi. Vi sada otežavate uslove za sve one koji hoće da pokrenu svoj privatni biznis, a koji su slobodna profesija. Pravite diskriminaciju, a diskriminacija je u tome da svi u ovoj zemlji mogu da imaju pravo na paušalno oporezivanje, a vi sada pravite izuzetak i ovde menjate teze, izvrćete. Kažete da se amandmanom uvodi izuzetak. Nije tačno. Vašim Predlogom zakona izuzimaju se lekari, stomatolozi, advokati i drugi, a mogu oni koji rade građevinske poslove, mogu oni koji su majstori, može neko ko radi privatno kujne po stanovima po Beogradu i zarađuje daleko više nego prosečan advokat, on može da ima paušalno pravo na oporezivanje, a ovim profesijama ukidate. Zašto ukidate? (Predsedavajući: Vreme.) Nema razloga da privatnu praksu stopirate i da visokoobrazovanim šaljete poruku da neće imati gde da se zaposle. (Aplauz)
Predsedavajući
Reč ima Mlađan Dinkić. Izvol'te.
Vi zamenjujete teze. Ovo se ne odnosi na pravnike, stomatologe, nego na vlasnike ordinacija i na one koji su vlasnici advokatskih kancelarija. (Neko dodaje: Tako je!) Zaposleni pravnici, advokati, zubari, oni nisu uopšte predmet ovog zakona. Oni su zaposleni kao ma koji zaposleni u nekoj firmi. Nemojte da preterujete. Ne bude svaki onaj ko završi stomatološki fakultet vlasnik stomatološke ordinacije. Ne može svako da kupi tu opremu. Ne može svako da bude vlasnik advokatske kancelarije. Svaka čast onima koji su to u stanju, ali nisu svi koji završe stomatološki fakultet ili pravni fakultet automatski i vlasnici, odnosno preduzetnici. Ovo je zakon koji tretira preduzetništvo. Želimo, jednostavno, da vlasnike ovih institucija da tretiramo na isti način kao i vlasnike nekih drugih koji su u obavezi da vode knjige, jer su u mogućnosti da to čine i da plaćaju porez na realnu vrednost svog prihoda, odnosno onoga što im ostane kada oduzmu rashode. To znači, stomatologu se kao rashod tretira investicija u opremu i on na to neće platiti porez, nego naprotiv, od prihoda oduzima troškove za materijal, troškove za opremu, pa tek ako nešto preostane, na tu razliku plaća porez od 10%. Isto važi za advokate. Advokati imaju troškove, od prihoda oduzmu troškove, na razliku plaćaju 10%. Slažem se sa svima koji su rekli da nema razloga da se oko ove teme povišava ton ili da se ide sa nekom žustrinom. Činjenica je da samo želimo da stavimo u istu ravan vlasnike, preduzetnike u Srbiji, koji su u stanju da vode poslovne knjige i da iskazuju i plaćaju porez na stvarno ostvarene prihode. Tu je pravda potpuna. Jer, oni koji nemaju prihode, neće plaćati porez, oni koji imaju više – platiće mnogo više nego što je danas. Smatramo da je ovaj način paušalnog oporezivanja za ove profesije pogrešan i nepravedan. Zato želimo to da promenimo i to je svrha zakona. Još jedna bitna stvar koju nisam do sada iznosio u argumentaciji. Ako neko misli da ovo radim kao ministar finansija da bih napunio republičku kasu, grdno greši. Ovo su sve prihodi lokalnih samouprava. Odmah da vam kažem. Ovo radim i predlažem isključivo u ime Ministarstva finansija, sa svojim kolegama, radi poreske pravde. Jer, kompletan prihod od samostalne delatnosti jeste prihod opština i gradova, a ne Republike. I to treba da znate. (Aplauz)
Predsedavajući
Replika, Nenad Konstantinović.
Meni je sada jasno da vi u stvari ne znate mnogo o ovoj temi. Prvo, ne može advokat da zaposli drugog advokata. Nemojte više da iznosite lažne podatke. Ne može advokat da zaposli drugog advokata! Nismo preduzetnici! Nismo D.O.O, nikada zakonom nije bilo omogućeno da budemo D.O.O! Pričamo o preduzetnicima. Druga stvar, osnovica, razne podatke ste davali, 51.000 dinara osnovica za poreze i doprinose za advokate u Beogradu. Proverite to. Proverite koliko njih plaća 40.000 dinara mesečno poreza i doprinosa. To je 400 evra, to je 5.000 evra godišnje. Ako pređemo na knjige i knjige budu obavezne, svi će imati trošak knjigovođe. Taj trošak nije 20 i 30 evra, makar nije u Beogradu. Ne možete naći knjigovođu ispod 100 evra da vam vodi knjige. Uzimate ljudima 1.200 evra godišnje iz džepa. Ne mogu sami da vode knjige, a pride će plaćati manji porez nego što se plaća sada i Uprava prihoda i lokalne samouprave ubiraće manji prihod. Sami ste rekli ovde da ima primera da vode knjige, a da imaju nulu. Pa zašto imaju nulu? Pa zato što nemaju posla, a nemaju posla zato što u Beogradu ima 3.700 advokata. Da li vi stvarno mislite da 3.700 advokata može da zarađuje milione? Zarađuju velike pare 10, 15, 20, 30, 50 kancelarija, al' te kancelarije ne plaćaju paušalno porez, nego su i u sistemu PDV-a ili vode knjige. Vi ugrožavate male, vi ugrožavate one koji prvi put hoće da krenu sa advokatskom praksom, sa lekarskom praksom, sa stomatološkom praksom. (Predsedavajući: Vreme, gospodine Konstantinoviću.) Ko će posle završenog fakulteta i položenog pravosudnog ispita da otvori advokatsku kancelariju, ako mora da plati i knjigovođu, i ako mu otežavate poreski sistem? (Aplauz)
Predsedavajući
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.
A, zašto to isto pitanje ne postavite i za one koji su vlasnici restorana, trgovina na veliko i malo? Šta će oni koji će kad završe školu da se bave tim poslom? Zašto oni mogu da vode knjige, a ovi ne mogu? Objasnite mi – kako možemo da objasnimo što tvrdite da će advokatima to biti posebno teško, a nije teško ljudima koji rade u trgovini? Jel' nije teško ljudima koji drže restorane, kafiće i nije teško ljudima koji drže agencije za nekretnine? U čemu su oni više sposobni od advokata? Ajde, nemojte da preterujete. Prosto, ovde se radi o tome da jedan deo iz sloja advokata želi da se zaštiti i da mu se omogući da i dalje plaća nerealno nizak porez u odnosu na prihode. To znači, ovde se ne radi o borbi za takozvane advokate u malim mestima, u Surdulici, u Žitorađi ili ne znam Bojniku. Nego, ovde se radi o tome da neko želi da omogući onim advokatima koji više zarađuju od 35.000 dinara mesečno, ako su vrhunski u Beogradu, a to jeste činjenica da više zarađuju, da ostanu na ovom niskom paušalnom porezu, da ne plate više, odnosno da imaju privid da poštuju zakon, jer oni sada poštuju zakon. Kako ga poštuju? Tako što im je određen nerealan način obračuna poreza, paušalni porez. Ispada oni poštuju zakon, a sada oni koji vode knjige moraju da se snalaze, ako hoće oni izbegavaju. I niko neće da goni advokata koji krivotvori, jer on plaća paušalni porez, a ove će svi da proganjaju od Poreske policije do svih ostalih. To nije pravedno. Samo na to ukazujem i želim da stavim u isti status obveznike potencijalno slične poreske snage.
-
Veselinović Janko i Arsić Veroljub · 4 govora naizmenično · 27. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinuCela razmena, od reči do reči
Gospodin Arsić je, ili iz neznanja ili iz zle namere, izneo jednu neistinu koja je mogla biti veoma lako njemu poznata. Da je pitao bilo kog gradonačelnika ili čoveka koji radi u lokalnoj samoupravi znao bi da prihodovna strana jeste deo u koji ulazi i porez na zarade. Da li će iz te zarade biti renovirano obdanište, da li će biti nabavljen neki pribor, uređeno neko dečije igralište ili će u nekim neodgovornim, kao što su vaše lokalne samouprave, biti kupljen luksuzni automobil, to je stvar lokalne samouprave, ali nije moguće reći da to ne ulazi u budžet lokalne samouprave. Meni je veoma jasno da u ovom delu postoji apsolutno saglasje između ministra Dinkića i ministara iz SNS i da je bolno to što ste shvatili da su i građani prepoznali da im gurate ruku duboko u džep, a da nažalost, u nekom narednom periodu, neće imati verovatno ni sigurne penzije, ni sigurne plate. I to je svima postalo jasno. Zbog toga ste vi toliko nervozni, gospodine Arsiću. Svakako da poslanici DS, kada su tražili da se odloži rasprava da bi pročitali ove zakone i kada smo uložili 63 amandmana u najboljoj nameri, nismo mogli ni da poverujemo da neće biti usvojen praktično nijedan amandman DS. Istina, usvojen je jedan amandman koleginice Gorice Mojović, … (Predsedavajuća: Vreme.) … ali po svemu sudeći, čak i oni amandmani koji su bili identični sa amandmanima koje ste prihvatili, niste imali takvo političko razumevanje da prihvatite amandman DS, već ste ga prepravljali i prihvatili amandman Odbora. (Aplauz)
Predsedavajući
Veroljub Arsić, replika.
Dame i gospodo narodni poslanici, posle rezultata u Kosjeriću, SNS nema razloga da bude nervozna. A problem pobede u Kosjeriću je bio taj što je, dok je DS vodila tu opštinu, koja ima 290 miliona dinara budžet, napravila 400 miliona dinara gubitke. Investira se onoliko koliko ima, a ne zadužuje se za svoju ličnu kampanju i promociju. Znate zašto smo vas, kao bahate predsednike opština, pobedili u Kučevu? Zato što ste, dok ste bili na vlasti, potrošili tamo toliko novca za čačkalice prilikom reprezentacije da smo od tih istih para da smo mi bili na vlasti mogli napraviti most. (Čuje se u sali: Auu...) Znate kada ćete tamo da nas pobedite? (Opet se čuje: Auu...) Nikada. Na vrhuncu kampanje, kada ste uspeli da okupite sve stranke protiv SNS, dobili smo 47% glasova, maja meseca 2012. godine, 22 odbornika od 43. Svaka vam čast. Eto kako ste vi vladali, a kako mi vladamo. Budite sigurni da je to jedna od prvih naprednjačkih opština, ali će kao takva da primer da i drugim opštinama, pa i Republičkoj vladi, kako treba država i opštine da se vode, a ne kako ste vi vodili. Na svakom mestu se i rasipalo i prosipalo, kao da to ne odgovara, kao da to nije imovina građana i sredstva koja građani obezbeđuju. U tome jeste problem. Nemojte da se žalite. Možete da pričate šta god hoćete. Činjenice su jedno, vaša priča je drugo, razlika se vidi. Šta da vam radim?
Predsedavajući
Hvala. Doktor Janko Veselinović, replika. Izvolite.
Neću se više javljati, pošto poslanici SNS uvek kada kažemo da građani Srbije žive lošije, da inflacija raste, plate padaju, pada proizvodnja, padaju zarade, raste jedino bahatost SNS, kada pričamo o tome da građani Srbije lošije žive, gospodin Arsić priča o čačkalicama. Mene ne brine to što je SNS trenutno po popularnosti preko 100%, koliko vaši mediji pokazuju. Mene brine, kao i sve građane Srbije, što država Srbija sa vama propada. To što se u vašim medijima živi lepo, živelo se i 90-ih godina lepo na RTS i drugim medijima. Nažalost, građani od vaše popularnosti, koju gradite na vašim medijima, nemaju ništa, imaju samo prazne novčanike i uskoro prazne tanjire, ako im već i nisu prazni. Hvala. (Aplauz)
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
Dame i gospodo narodni poslanici, prazne novčanike nije napravila SNS, nego DS koja je bila na vlasti, manje ili više, skoro 13 godina. Ni na jednom našem mediju, a ne znam ni o kojim medijima se priča, zato što je direktor Javnog servisa onaj koga ste vi birali, vi postavljali, ne znam o kojim to medijima pričate, ali mi iz SNS nikada nismo tvrdili da se danas u Srbiji živi lepo i da je lako. Nemojte to da nam spočitavate. Isto tako, kao što smo iskreni prema građanima, bićemo iskreni i kada su u pitanju one stvari koje nisu, ako ne baš u suprotnosti sa zakonom, i one koje su u suprotnosti sa onim kako treba da se ponaša čovek koji vodi lokalnu samoupravu. Da, tačno je, od reprezentacije koju je imala opština Kučevo, za vreme vlasti DS, SNS, rukovodstvo te opštine napravilo je jedan most, za isti iznos. Postoje dokumenta o tome. (Neki komentarišu u sali.) Ili hoćete da pričamo o tome kako su se crepovi sa škola skidali, pa se postavljali na sopstvene kuće? Hoćete o tome da pričamo? Hoćete li da pričamo o tome kako je u jednom javnom preduzeću direktor otac, a jedini zaposleni sin? Hoćete o tome da pričamo? Hoćemo li da pričamo o tome kakva vam je vlast u Golupcu? Ajde, tamo najbolje znam kakvi su dok su bili na vlasti. Hoćete o tome da pričamo? To znači, nemojte toliko da optužujete SNS, mi samo želimo da napravimo jedno fer društvo. Možda će DS stvarno da preživi tu lustraciju, reformu, ja im želim u tome sve najbolje, ali prihvatite odgovornost za ono što ste radili dok ste bili na vlasti. Kada budete prihvatili tu odgovornost, onda možete da sprovedete istinsku reformu.
-
Veselinović Janko i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 27. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinuCela razmena, od reči do reči
Poštovani predsedavajući, praktično, prihvaćen je amandman Odbora koji jeste sličan amandmanu koji je podnela grupa poslanika i gospodin Konstantinović. Međutim, nije isto i nije povoljnije za građane, već nepovoljnije, to moramo jasno reći. Dakle, amandmanom koji je podnela grupa poslanika DS tražili smo da amortizacija obavezno bude sastavni element obračuna poreza, dok je u predlogu Odbora, koji je prihvaćen, rečeno da ona može biti uključena u obračun poreza. „Može“ i „mora“ nije isto i ovo je svakako nepovoljnije za građane, jer svaki gradonačelnik, odnosno lokalna samouprava pre svega, može građanima da uvede porez na imovinu bez uključivanja amortizacije, što znači da će oni plaćati znatno veći porez. Zašto bi, recimo, zakonodavac, pitanje je i poštovanje Ustava, da li se radi o ustavnoj jednakosti građana, zašto bi građanin, recimo, u Rumi plaćao veći porez na isti stan, istog godišta, nego, recimo, građanin u Sremskoj Mitrovici? Zbog čega zakonodavac, odnosno predlagač zakona, Vlada, daje u ruke lokalnim samoupravama da stvaraju tu pravnu nejednakost među građanima? Naravno, kada ste im uzeli osnovni prihod koji se ticao poreza na zarade, da će neke samouprave morati da uvedu taj porez, a naravno da neke neće morati da uvedu kada im vi na poseban način, pošto imate diskreciono pravo, date sredstva iz drugih izvora. I, zbog toga smatram da je trebalo da prihvatite amandman DS koji je bio veoma jasan i koji je tražio uključivanje amortizacije imperativno u obračun poreza na imovinu. U tom smislu, mi vas još jednom pozivamo da ne stvarate nejednakost među građanima i da prihvatite naš amandman.
Predsedavajući
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvol'te.
Ponavljam da se ovde samo radi o različitoj filozofiji shvatanja decentralizacije. I u poreskoj teoriji postoji termin poreska konkurencija. Naime, rekli ste zašto bi različit porez plaćao neko u Rumi ili u nekom drugom mestu. Pomenuli ste, čini mi se, Mitrovicu. Pa, upravo lokalna samouprava u Mitrovici ili Rumi odgovorna je da napravi takav poreski sistem koji je privlačniji za privrednike i za građane. Ako neko, opet da upotrebim termin, hoće da dere kožu u jednom gradu, to će izazvati seljenje u drugi grad. Isto važi i za privrednike. To znači, odgovornost je gradova i opština da porez, koji im stoprocentno pripada, urede na način kako oni to smatraju da je neophodno, a građani, ako nisu zadovoljni kako radi lokalna samouprava, menjaju je na izborima. I to je suština decentralizacije. Odgovornost se preuzima stoprocentno. To je stoprocentno lokalni prihod. Ako je različito od grada do grada, to i jeste praksa i u drugim zemljama, ali ako je negde to preterano urađeno, onda taj koji vodi lokalnu samoupravu mora da odgovara građanima tako što će ga oni smeniti na izborima.
Predsedavajući
Pretpostavljam replika, Janko Veselinović, jel' tako? Izvol'te.
Vrlo kratko. Sada sam svim razumeo. Vi predlažete građanima da se masovno presele iz jednog grada u drugi, da prodaju svoje stanove. Kome da prodaju? Da idu svi u Jagodinu? Sasvim je jasno. Dakle, vaša filozofija je sasvim jasna. Nemamo više šta o tome da razgovaramo.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić. Izvol'te.
Ne, bio sam potpuno jasan. Rekao sam da je to jedna mogućnost, a da je mnogo lakše smeniti vlast koja neodgovorno podiže poreze građanima.
-
Konstantinović Nenad i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 27. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinuCela razmena, od reči do reči
Koristiću svoje vreme kao predlagač amandmana. Mislim da smo sada došli do suštine Predloga izmene i dopuna Zakona o porezu na imovinu. Najzad je ministar rekao stvarno šta misli. Da, oni koji nemaju para da plate porez na imovinu tamo gde žive, nek se isele?! Nek se presele tamo gde su stanovi jeftiniji?! Dakle, ako ne možete da platite porez od 600 evra na imovinu na Starom Gradu, vi prodajte stan na Starom Gradu u Beogradu, pa se preselite u neko drugo mesto ili u neku drugu opštini u Beogradu, gde su stanovi jeftini. Pa, kako mislite da ćemo se svi iseliti i preseliti? Rešili ste da promenite demografsku strukturu i u gradovima i u celoj Srbiji. Dakle, na Starom gradu, Vračaru, Savskom vencu, Dedinju živeće samo Mišković i njegovi prijatelji i poznanici, koji imaju para da plate porez na imovinu... (Aplauz) ... i njima nije važno da li plaćaju 3.000, 5.000 ili 10.000 evra. Njima je to potpuno svejedno, a nama je vrlo važno da li plaćamo 100 evra ili 500 evra poreza. (Aplauz)
Predsedavajući
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvol'te.
Veoma pažljivo slušam šta vi govorite, ali, molim vas, budite ljubazni, pa i vi mene saslušajte. Malopre sam vašem kolegi odgovorio da je najlakša mogućnost u slučaju da imate neodgovornog gradonačelnika, jednostavno, da ga smenite. To je lokalni porez. Ako dere kožu građanima, smenite gradonačelnika! Ako nisam bio dovoljno jasan i konkretan – to važi za svaki grad u Srbiji, od Užica, Pirota do Sombora, ali uključujući i Beograd. Ako ste vi konkretizovali, pa rekli – onaj ko ne može da plati porez na Starom gradu i Vračaru zato što ga je neodgovorni predsednik opštine ili gradonačelnik podigao, pa neka smene tog gradonačelnika ili tog predsednika opštine, konkretno, u slučaju o kom govorite, jer ovaj zakon ne daje nikakav osnov da se porez na Starom gradu ili Vračaru podigne. Nikakav parametar nismo podigli. Može se podići porez na Starom gradu i Vračaru, odgovaram konkretno, jedino ako Đilas odluči. Onda je prosto. Ako ste vi sami pomenuli beogradske opštine, nemojte posle da me kritikujete što stalno pominjem Đilasa, on je gradonačelnik Beograda i to mu je funkcija, kao što sam ja ministar finansija i privrede. Dakle, poruka je jasna – ako neko u ovim opštinama podigne porez smeniti predsednika opštine, odnosno gradonačelnika Beograda.
Predsedavajući
Replika, narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvol'te.
Možemo da ponavljamo sto puta mi jedno, vi drugo. Prosto i jednostavno, dižete poresku osnovicu, jer menjate način obračuna. I nema veze sa gradonačelnikom, dali ste potpuno novi način obračuna i to ste dali jedan nerealan i nekorektan način obračuna, a on glasi ovako: uzeće se promet nekretnina u nekom periodu na toj teritoriji, na primer u jednoj ulici, pa pošto se uglavnom prometuju novi stanovi u ulici, ako imate kuću, koja je, kao što je zgrada u kojoj vi imate stan gde kvadrat vredi 3.000 evra, onaj koji živi pored, u zgradi gde stan vredi 1.500 evra, isto će plaćati na osnovicu od 3.000 evra, jer su poslednji prometi bili po 3.000 evra kvadrat. Zato ste i hteli da ukinete amortizaciju. Pa, neće se procenjivati od stana do stana koliko koji vredi, nego uzmete malo širu teritoriju. Svi znamo da se najviše prometuju novi stanovi u novim zgradama, ali zato to treba da trpe i svi drugi. Bilo je ovde kolega koji su vam vrlo dobro i objasnili šta ako na rubovima opština nema nikakvog prometa, onda se osnovica uzme iz druge opštine, sa druge teritorija, koja je tri, četiri puta veća. Prosto, ovakvim načinom obračuna vi dovodite sve nas u situaciju da nam se podigne porez na imovinu nekoliko puta ili 500%, kao što sam vam dao vrlo konkretan primer na stanu od 80 kvadrata. (Aplauz)
Predsedavajući
Ministar Mlađan Dinkić. Izvol'te.
Nema povećanja osnovice. Jedino odlukom konkretne lokalne samouprave to može da se promeni. Vi ako se smejete, obratite se kolegi Milivojeviću, koji vam je rekao, dok ste kasnili, da ste maštali u petak i izmislili ovo što ste pričali, uključujući i ovo što ste sada ponovili. Dakle, tu je čovek rekao, vi niste tu bili, tražio je reč da bi vama omogućio, vrlo gospodski, da govorite. Ako je on rekao da ste maštali, to sam isto i ja pričao, u nekim drugim terminima sam koristio. Dakle, ne menjamo uopšte osnovicu, ne menjamo način obračuna. Ostala je amortizacija. Izuzima se opet i 10 ari i na gradsko-građevinsko i na poljoprivredno. To je više od onoga što je bilo. Stopa amortizacije može biti 1%, što je još više od onoga što je dosadašnjim Zakonom. Prosto, govorite ono što jeste, a ne ono što nije. Činjenica jeste da grad Beograd nije primenjivao postojeći zakon transparentno. To je potpuno jasno. Šta će biti u budućnosti, neću da gatam, ali je činjenica da ako neko želi sada da se izgovara za ono što nije primenjivao zakon, prosto, nije mesto da vi na taj način, kroz neistine obmanjujete javnost.
-
Konstantinović Nenad i Rističević Marijan · 4 govora naizmenično · 27. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinuCela razmena, od reči do reči
Govorili smo već o tome. Ako hoćete zakonom da omogućite lokalnoj samoupravi da određuje porez na imovinu, zašto niste omogućili lokalnoj samoupravi i neke poreske olakšice da utvrđuje, nego ste limitirali poreski kredit na 20.000 dinara? Ovim našim amandmanom hoćemo da sklonimo taj limit od 20.000 dinara po stanu za poreski kredit, već da on bude 50% od vrednosti poreza, ukoliko neko živi u stanu. Šta je suština? Suština je u tome da mi moramo da omogućimo ljudima da žive u nekom stanu i da onaj koji živi u stanu nije tajkun ili vlasnik neke ogromne imovine, već on ima osnovnu potrebu da negde živi i zadovoljava tu svoju potrebu. Svi mi tu svoju potrebu zadovoljavamo na onaj način kako možemo. Rođeni smo u nekim stanovima. Nasledili smo neke stanove. Neki su izgradili pre 20, 30 i 50 godina. Neki su kupili pre 50 godina stanove, a neki su otkupili stanove. Pa, nisu oni koji su otkupili stanove devedesetih godina bogataši i tajkuni, da bi sada mogli da plaćaju porez na imovinu 100.000 dinara. Zašto im ne omogućite da se umanji njihov porez za 50%, ukoliko u tim stanovima žive? Može se smatrati luksuzom ako vi ne živite u tom stanu, ako imate još drugi, treći i četvrti stan, ili te stanove izdajete, ali ako živite u stanu sa porodicom, morate omogućiti tim ljudima poreski kredit. Bilo je rešenja u ranijim zakonima i mnogo boljih, a to je, bilo je rešenje da se daje 50% za obveznika poreza, plus 10% za člana porodičnog domaćinstva, ali raspravljaćemo i o toj vrsti amandmana malo kasnije. (Aplauz)
Predsedavajući
Hvala. Narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni ovaj amandman izgleda smisleno, gotovo da sam bio rešen za to da glasam, ali tu ima jedan problem. Čitajući tekst – poreski obveznik koji u stanu živi, stiče olakšice od 50%... E sad, ima raznih poreskih obveznika. Ima onih koji žive u 16 kvadrata, ima onih koji žive u 30 kvadrata i onih koji žive u 50 kvadrata, a znam i neke pripadnike bivšeg režima koji žive i u 1.000 kvadrata. Ukoliko živi u penthausu od 250 kvadrata, njega bi obuhvatila poreska olakšica kao i onog radnika koji je jedva otkupio stan i možda živi u 25 do 35 kvadrata. Da je ovo malo stepenovano i da je ograničeno određenim brojem kvadrata, svakako bih za ovo glasao. Da je pisalo da je to, otprilike, za neki radnički stan do 60 kvadrata i za kuću do 100 kvadrata, koja nije u nekoj ekstra zoni, sa zadovoljstvom bih glasao za ovakav amandman. Međutim, nije isto ako neko živi u stanu od 35 kvadrata i neko ko ima tri stana od 100 kvadrata, da ne navodim imena, radi se o pripadnicima bivšeg režima, ili žive u penthausu koji ima 240 kvadrata i vredi, po njihovim procenama, u mojoj opštini, oko 500.000 evra. Kako su do njega došli, to je neko drugo pitanje. Ukoliko bi im odredili ovakvu olakšicu, koja obuhvata sve, onda mislim da to ne bi bilo pravedno prema onima koji su plaćali porez, siromašili dok su se drugi bogatili, da ista poreska olakšica ne može da obuhvata i jedne i druge. Inače, cenim ovaj amandman veoma pozitivno, sem što nemate limite, vrednost nekretnine ili broj kvadrata u određenoj zoni, dakle, da to sadrži ovaj amandman, svakako bih za njega glasao. Ovako, ne mogu, jer u isti položaj stavlja i one koji su pljačkali i one koji su opljačkani. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Nenad Konstantinović, replika.
Da pomognem kolegi Rističeviću da ipak glasa za ovaj amandman. Ne može se praviti diskriminacija. Tih 50% i u ovom sadašnjem zakonu, čak i u ovom predlogu zakona postoji i važi za sve, ali je limitirano do 20.000 dinara. Preko toga ne može. A tih 50% može da bude mnogo više od 20.000 dinara. To smo objasnili, zato što se ovde porezi predviđaju i 100.000, i 80.000 itd. Veličina stana naravno zavisi od toga i kolika porodica živi u tom stanu. Moglo se otvoriti i to pitanje i razmišljati i na taj način. Nemam ništa protiv da se reguliše i određeni procenat po članu porodičnog domaćinstva. Nije isto da li četvoročlana porodica živi u 40 kvadrata, ili sam čovek živi u 80 kvadrata. Složićete se da nije luksuz ako četvoročlana porodica živi u stanu 50, 60, 70 i 80 kvadrata i da nije luksuz ako žive i baba, i deda, i majka, i otac, i deca, svi u istom stanu, jer nemaju gde drugo da žive i nemaju mogućnosti da to plate. Što se tiče ovih prednosti koje ste pominjali – da, postoji progresivna stopa, pa oni čija imovina više vredi, ima veći stan, on je progresivno oporezivan sa mnogo većom stopom, nego onaj koji živi, što vi kažete, u radničkom stanu. To već zakon reguliše na drugi način. Ovo je stvar poreskog kredita. Oni koji žive u stanu sa porodicama moraju da imaju poresku olakšicu u odnosu na one koji ne žive u tim stanovima i to im je drugi, treći, peti, deseti i petnaesti stan. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Narodni poslanik Marijan Rističević, replika. Izvolite.
U potpunosti podržavam ova izlaganja, ali iz ovog amandmana ne vidim da će neki pojedinac koji sam živi u nekretnini koja ima 250 kvadrata i samo živi u njemu, ne ulazim u način kako je došao do toga, ne vidim da će biti izuzet od ovog člana zakona ukoliko usvojimo ovaj amandman. U svemu ostalom, vaše zalaganje podržavam, samo je problem u onima koji imaju 250 kvadrata, žive sami. Bez obzira što je to nešto veći porez on opet ima olakšice od 50%, kao i oni najsiromašniji koji žive u stanu od 25 do 30 kvadrata. Ne možete to sporiti. Da ste to limitirali do određene vrednosti za to bih svakako glasao. Hvala.
-
Veselinović Janko i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 27. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinuCela razmena, od reči do reči
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, moram priznati da sam lično zbunjen i da nisam sasvim siguran da sam dobro čuo, pošto je danas nekoliko puta ponovljena konstatacija da će javna preduzeća plaćati porez na imovinu, mislio sam da je neki nesporazum. Međutim, nisam čuo odgovor gospodina Dinkića, a imajući u vidu kratko vreme koje smo imali za pripremu po ovim zakonima, zaista mi sada nije jasno da li javna preduzeća imaju obavezu ili su izuzeta od plaćanja poreza na imovinu. Šta to znači? Da li će neka javna preduzeća koja su u ogromnim gubicima, koja imaju dugove za energente, koja jedva sastavljaju kraj sa krajem, a govorim pre svega o lokalnim javnim preduzećima, recimo, u Novom Sadu, gde DS sada nije na vlasti, da li će „Novosadska toplana“, koja ima preko milijardu duga i ogromnu imovinu, morati da plati i porez na imovinu? Da li će „Vodovod“ morati da plati porez na imovinu? Da li EPS treba da plati porez na imovinu? Zaista, nisam sasvim siguran da je to tačno. Ako je to tačno, to je apsurd i siguran sam da ni svi poslanici vladajuće većine nisu sasvim obavešteni o ovome. Sa druge strane, slažem se sasvim sa argumentacijom prethodnika iz DSS, to je apsolutno stav poslanika DS, da je neprimereno, rekao bih, i licemerno da se oporezuju stanovi, da se stvara poreska obaveza za izbegla i prognana lica. Da li je ova država došla toliko nisko? Da li je budžet toliko prazan da će izbeglice u stanovima u kojima žive pod zakupom, jer su dobili pravo korišćenja, morati da plaćaju porez na imovinu? Zaista, ne mogu da se načudim, pa u SNS je neka koalicija izbeglih lica, odnosno izbegličkih udruženja, da li oni podržavaju takav zakon? Molim vas, gospodo, da se izjasnite. Hvala.
Predsedavajući
Da li još neko želi reč? Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
Što se tiče javnih preduzeća, ne smemo tolerisati ni na republičkom, ni na lokalnom nivou preduzeća koja imaju dubioze. Bilo kakav govor da sad treba da štitimo nekog ko ima gubitke i da ga pustimo da se ponaša na isti način kao i do sada, prosto, nema podršku naše vlade. Moramo tamo gde su dubioze da se utvrdi tačno zašto je dubioza. Nije to prirodna nepogoda, tu dubiozu stvaraju ljudi. Ako može vodovod u jednom gradu da posluje bez gubitaka zašto bi vodovod u drugom gradu imao gubitke. Isto važi i za toplane. Isto važi za bilo koje javno preduzeće, a važi i za republička javna preduzeća, osim za neka gde uvek imate gubitak zbog prirode posla i gde država snosi taj trošak, gde retko koja država ima višak, a to je „železnica“. Da budem realan, retko koja železnica na svetu ima dobitak. Ono što je sigurno jeste da prosto želimo da stavimo u isti položaj javna preduzeća sa privatnim preduzećima, jer ako hoćemo dosledno da poštujemo Ustav svi moraju biti jednaki. Zašto bismo štitili gubitaše, a da ne pomažemo one koji stvaraju dobit. Treba da podstičemo one koji su u stanju da stvore dobit. To što je nešto državno, ne mora po prirodi stvari da znači da je gubitaško. To jeste tako postalo najčešće. nažalost. zbog toga što se prekomerno ljudi zapošljavalo u svim mogućim vremenima, što se ne vodi računa o trošenju, što postoji jedan ležeran odnos da niko tu ne može dobiti otkaz itd, itd. To znači, ima hiljadu razloga. Mi hoćemo na svim frontovima, uključujući i poreski tretman, da izjednačimo sve sektore u našoj državi, privatni, državni. Pričaćemo više o tome, naravno, i u četvrtak kada bude posebna sednica oko ekonomske politike, ali naša ideja je da moramo daleko veći značaj da damo onome ko stvara vrednost, a to je privatni sektor. Državni sektor jeste važan, jer ostvaruje javni interes, ali on ne bi živeo da oni koji rade u proizvodnji, pre svega u privatnom sektoru, ne stvore neku vrednost koja se onda raspodeljuje za ostvarivanje nekog državnog interesa. Ovo je ideja, to znači, izjednačavanje statusa svih u poreskom smislu.
Predsedavajući
Hvala. Doktor Janko Veselinović, replika. Izvolite.
Ministre, slažem se da treba da izjednačimo privatni i javni sektor, ali mi znamo da uslovi nisu sasvim isti. Taj javni sektor neka ekonomske cene. Vi kažete da će sada javna preduzeća morati da plate porez. Da li znate ko će taj porez da plati, umesto njih? Platiće građani, zato što će oni morati na cenu grejanja, cenu vode, cenu komunalnih usluga da prenesu, odnosno uključe i cenu poreza na imovinu koju će morati da plate. A to je ozbiljan novi udarac na kućni budžet građana. Dakle, šta mislite šta će oni uraditi sa tim porezom, kako da ukalkulišu u budžet za iduću godinu? Pa, tako što će tražiti povećanje cena. I to će platiti građani. Sada smo dobili zaokruženu priču. Ovo je zaista, može se slobodno reći, najveća pljačka građana, odnosno udar na budžet građana, koji smo videli u poslednjem periodu. Preko zakonskih predloga dospeva u Skupštinu – da mi tek sada otkrivamo neke stvari, makar ja lično, kada su u pitanju porezi na imovinu javnih preduzeća i činjenicu da će to morati da plate građani.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministar Dinkić.
Znate šta, protiv toga sam da se stvara utisak, a dosta ste ga i vi stvarali, ne mislim na vas lično, nego na stranku kojoj pripadate, da država ima prihode koji podaju s neba, a da građani imaju pravo da dobiju usluge koje se finansiraju niotkuda. Svi javni rashodi, uključujući izgradnju puteva, mostova, brigu u obdaništima, školama, finansiraju se iz poreza koji plaćaju svi. Bitno je samo sve pravedno rasporediti i ne opteretiti one koji su bolji pa im onda naplatiti više, a štedeti one koji ne rade ili koji su u javašluku i njima ne naplatiti ništa. Činjenica jeste da su javna preduzeća dobrim delom neefikasna, zato što su bila dugo vremena zaštićena kao beli medvedi i nemaju nameru da se menjaju dok neko ne pritisne i ne krene u njihovo restrukturiranje. Govorim podjednako: i za lokalna i za republička javna preduzeća, takođe, i pokrajinska, za sva. Dakle, u tom smislu je ovaj zakonski predlog i to jeste korak u reformama. Ponekad me opozicija me opravdano kritikuje, zašto nismo hrabriji u reformama. Pa, evo reforme. Nema besplatnog ručka, prosto, reforma mora da se sprovede pre ili kasnije. Ovo jeste jedan deo poreskih reformi, a kada sam najavljivao ove zakone rekao sam vam da je rađeno pet meseci na njima kao deo reformskog paketa poreskih zakona. Tačno je da su neki segmenti koji se odnose ne na ovaj zakon, nego na neke druge zakone, u poslednjih mesec dana nešto revidirani, ali ovaj ne. Ovaj je plod dugotrajne rasprave i na srpskom fiskalnom društvu, vidite i sami koliki je, uopšte ne bi moglo to tako brzo da se pripremi. To znači, ozbiljno je rađeno na tome. Tako da, želimo da uvedemo jednakost svih, a određenim oslobođenjima dali smo mogućnost da se na primer oslobode ovoga poreza, kao što je i sada, deo objekata, koji je u skladu sa propisima i neposredno služe za obavljanje komunalnih delatnosti. To će se definisati nekim podzakonskim aktima. Dakle, tu nismo menjali, u ovom nekom delu kod oslobođenja.
-
Đelić Božidar i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 24. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Zajednički pretres o 10 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Hvala vam, gospodine predsedavajući, da kažem, budimo egzaktni, 200 miliona evra otimate sada, a dodatnih 100 miliona otimate tako što ukidate naknadu za korišćenja građevinskog zemljišta i ukidanjem parafiskalnih nameta. To je ono što je ministar malopre rekao i repliciram na to. Mislim da stojim veoma čvrsto na izrečenim rečima, zato što jeste vređanje inteligencije kada vam se stalno prikazuju stvari suprotno od onoga što je prava realnost. Kaže se da se razdužujemo, a Srbija ima 4,5 milijardi evra duga više. Da vam kažem, kada govorimo o stručnosti, nije sporno da u ovom paketu ima nekih stvari koje su možda poželjne. Daću jedan primer – jeste, dobro znamo mi u DS da jeste evropski standard, da kada neko gradi za dalju prodaju da može to da čuva samo godinu dana, a da ne plati porez. Znamo, to jeste standard. Postavljam vam pitanje – da li je sada za ovo momenat, kada u Srbiji ima toliko napravljenih neprodatih stanova, sa građevinskom industrijom koja je na kolenima? Da li stvarno iko ovde prisutan misli da je ovo idealan momenat da postojeću odredbu, da investitori mogu da čuvaju taj stan u zalihama i da ne plaćaju porez, da li je ovo vreme kada moraju u roku od godinu dana da plate porez na ono što svi, dobronamerni, gospodine ministre, dobro znamo da ne mogu da prodaju te stanove? Niko ne može da ih proda u ovom momentu! Zašto ih guramo da plaćaju porez na nešto što unapred znamo da ne može da bude prodato? Jeste evropski standard, danas nije primenjiv. Povucite ovaj paket. Vreme je da stručno, mirno razgovaramo, bez uvreda, ja nikoga ovde nisam i nikada neću lično uvrediti, ali ono što mene brine i nas u DS to je da svakog meseca vidimo da se jaz u javnim finansijama produbljuje, vidimo da polako panika nastaje.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić. Izvol'te.
Kažete otimamo 100 miliona evra zato što je ukinuta naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Znate li vi kojim je zakonom ta naknada ukinuta? Izmenom zakona o planiranju i izgradnji, koji je doneo gospodin Oliver Dulić. Znam da ste vi napustili Tadića. Možda ste i Dulića napustili? Ali, gospodin Dulić nikada nije bio ni u jednoj od ovih stranaka koje sada vode Vladu. Uzgred budi rečeno, mislim da je dobro što je ukinut, ali to nije otimanje, jer je to netransparentan način oporezivanja. Ali, prosto, nemojte da imate dvostruki aršin, jer jaka je reč „otimate“. Jasno je da ako se ukinu parafiskalni nameti, da je dobro za privredu. Za vas je reč „otimanje“, ako vi rasteretite privredu pa ste oteli, ne znam, nekom nesposobnom gradonačelniku. Znam na koga mislite. Nije to otimanje, kada ukidate namete privredi, to je rasterećenje. Ono što su se žalile sve lokalne samouprave, ne znam otkud vam sada ovo? Bukvalno, sve lokalne samouprave su se žalile da firme fiktivno drže u knjigama preduzeća, da je neka imovina za dalju prodaju, a u stvari ne prodaju kako bi izbegli plaćanje poreza. Mi sada to onemogućavamo. Kažem, imate pravo to da držite maksimalno godinu dana. Jer, ako imate neku imovinu koja je zaista za dalju prodaju, prodajte! Opštine su to tražile. Gradovi gube novac od toga, jer su firme fiktivno prikazivale dobar deo imovine da je navodno za dalju prodaju, a uopšte nisu imali nameru i nemaju nameru da prodaju, da bi izbegli plaćanje poreza. I, ovo se ne odnosi na građane, odnosi se na firme. Dobro je rešenje i ostaćemo kod njega. Ali, birajte reči, molim vas, jer mogu da shvatim da želite da kritikujete ljude sa kojima ste do juče bili, kao što je na primer Dulić. Ali, reč „otimate“, ne znam, u ovom slučaju nije opravdano, čak ni kada je on u pitanju.
Predsedavajući
Gospodine Đeliću, daću vam repliku i završavamo, molim vas.
Hvala. Da kažem da ono što je trebalo da sudi, što ste vi najavili kada je krenula da radi ova vlada to je da će se vrlo brzo doneti veoma jasni propisi po kojima će se taj namet nadoknaditi. Evo, to je tek sada. Vidimo i po vašem obrazloženju da niko zapravo ne zna koliki će biti efekti. Hoćete da čitam iz vašeg obrazloženja? Kažete pošto se sve to nalazi na nivou lokalnih samouprava, očigledno niste sarađivali sa njima da vidite koji su pravi efekti, niko ne može danas da sazna sa tačnošću ni približnu cifru koliko će se novca ovde nadoknaditi. Pa se ide u neke zone, pa se onda ide na neke transakcije itd. Moram da vam kažem, ako hoćemo da budemo egzaktni, evo, mi smo proverili, u budžetu koji ste nam predložili i koji je usvojen na kraju, u brodogradnji za koju kažete da je nema, u Obrazloženju tog budžeta, ona i te kako postoji, milijardu i dvesta. Tako da, hajde prvo da, dobro znamo zakone koji se ovde usvajaju, onda kažemo istinu jedni drugima. Istina danas jeste da smo u mnogo težoj situaciji nego što ste nam ikada hteli da kažete i da bi bilo mnogo bolje da, ne pod pritiskom MMF-a, nego zato što je to nacionalni interes, pre leta, posle sednice koju ćemo imati u četvrtak, gde ćemo mi kao DS dati predloge, i videćete malo kritikovati, a predloge ćemo dati da vidimo kako možemo, verovatno u nekoj drugoj konfiguraciji, izvući Srbiju iz ovako teške situacije. Hvala. (Neki poslanici aplaudiraju.)
Predsedavajući
Gospodine ministre, izvol'te.
Ova stavka za brodogradnju nije nikad primenjena, skinuta je već početkom godine zato što smo smatrali da ima važnih stvari, to smo objavili. Znam da ste vi bili na odmoru na Karibima, pa niste čuli za to, ali to smo još početkom ove godine eliminisali, nijedan dinar nismo potrošili za brodogradnju.
-
Arsić Veroljub i Milivojević Srđan · 4 govora naizmenično · 24. maj 2013. · STENO BELEŠKE Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Zajednički pretres o 10 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Mogu da razumem zašto prethodni govornik, ne mislim na ministra Dinkića, nego na kolegu poslanika, ne voli Borisa Tadića. Mogu da razumem zašto voli Dragana Đilasa, ali ne mogu da razumem zašto ne voli Aleksandra Vučića? Pa, da nije bilo Aleksandra Vučića, on nikada više ne bi bio poslanik. Nikada Dragan Đilas ne bi smeo da menja bivše ministre da nije bilo Aleksandra Vučića, još bi bio samo broj na listi. I nema potrebe da nam on priča „Početak bune na dahije“ i da recituje, jer to smo učili još u osnovnoj školi. Samo, mi znamo ko su „Dahije“, ali što je najveći problem, ne znamo samo mi, znaju i tužioci, zna i policija, a znaće uskoro i srpska javnost. Zbog tih „dahija“ koje su godinama zavlačili ruke u džepove građana Srbije i trpali u svoje, sada moramo da donosimo nepopularne zakone. I, ko brani nepopularne zakone i ko ih napada? Oni koji ih napadaju, najčešće su i najviše odgovorni za to. A, ovi što se, navodno, mnogo brinu za kulturu, pa, kako ne može da se sprovede Zakon o javnim nabavkama u kulturi, isti su kao i oni koji su iz budžeta Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu potrošili dve milijarde i 200 miliona dinara kao „Apotekarska ustanova“ u Beogradu. Kažem, isti su, potpuno isti, zato što je u kulturi stolica bila predmet javne nabavke: i zavesa, i računar, i sto, čak i to je bilo predmet javne nabavke u kulturi, pa se zato Zakon nije poštovao. I sada pričate o tome kako ste vi zaštitnici Srbije?! Od kada vi štitite Srbiju, narod je sve siromašniji i siromašniji. Vreme prolazi, vaše još brže, a naše tek dolazi.
Predsedavajući
Replika, Srđan Milivojević.
Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drage moje kolege koje ste mi replicirali, pa znate, vaš budžet i jeste hajdučki i zakoni vam jesu hajdučki, ali nemojte da se ponašate kao hajduci iz likova Branislava Nušića, odnosno iz romana „Hajduci“. Ima tamo jedan lik Sima Gluvać, pa kada ga profesor pita ko su oci srpske pismenosti, a on kaže – „Kosovska bitka je bila 15. juna 1389. Godine, po starom kalendaru.“ Onda ga dalje pitaju, posle nekoliko časova, geografiju, a on odgovara biologiju. Pitaju ga – šta su to kopitari, a on odgovara sa kim se graniči Srbija. Tako se i vi ponašate. Na sva ona neprijatna pitanja pravite se kao da ih niste čuli, a sve ono što vas niko nije pitao, sami se javljate. Razumem taj model radikalskog ponašanja, jer vi ste za dugove eksperti. Pitajte Tomislava Nikolića da li su radikali konačno vratili kredit koji je on podigao u predsedničkoj kampanji ispred SRS, pozovite vaše bivše prijatelje i pitajte – izvinite, kako, bre, vraćate onaj kredit? Evo, sad ćemo da vam pomognemo – zaimalo se, ima se tu, diplomiralo se, završili se fakulteti, steklo se, magistriraće se, leti vreme, a i vi sa njim. Znate, dame i gospodo narodni poslanici, vi možete da razumete poetiku, ali, pesnici niste. A, i ako nešto znate da pevate, to je labudova pesma vaših političkih karijera, jer vreme koje dolazi i vas polako odnosi, ali neko vreme se ne zaboravlja. Jako se dobro sećam – kad ste prošli put vršili vlast, Srbija je bila u demokratiji do guše i isto toliko u dugovima. A, što se tiče lidera DS, nikada se neću nijednog odreći, poštovaću sve te predsednike koje sam birao svojom voljom, kao što se, gospodine Dinkiću, nikada neću odreći onog vremena koje sam proveo na binama zajedno sa vama po Srbiji, boreći se protiv ovih sa kojima su neki od vas sada. Takođe, bio sam i sa Ivicom Dačićem u koaliciji i to je isto vreme koga se ne mogu odreći, ali sam to radio sa dubokom verom da Srbiju menjamo nabolje. (Predsednik: Vreme.) Nisam siguran da se sa ovim ljudima sa kojima ste sada Srbija može menjati nabolje, iako verujem u vaš potencijal. Hvala. (Aplauz)
Predsedavajući
Hvala. Veroljub Arsić, replika. Izvolite.
Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega nema razloga da brine za SRS i njene dugove, zato što ste vi njihove dugove isplatili. Pokrili ste sve kredite u zamenu za to da pljuju po Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću. (Gorica Mojović: Kako njihove, a naše nismo?) Zbog toga ih i imate, jer ste se nadali posle izbora da ćete da uspete da formirate Vladu Republike Srbije, pa ste podigli kredit od „Razvojne banke Vojvodine“ koji sada ne možete da vratite, inače ga nikada ne biste vratili i nikada vam vaš Bojan Pajtić ne bi pustio menicu. Nemojte za to da krivite SNS. Kada pričamo o hajdučiji, najveća hajdučija u poslednjih godinu i po dana bila je „Agrobanka“. Hajdučki je otimano, hajdučki kradeno, ali ne kao Robin Hud, nego isključivo za svoje džepove! Šta je u „Razvojnoj banci“? Zašto pričate o tome, o hajdučiji? Mi sada donosimo ove zakone da otklanjamo štetu koju ste napravili, o tome se radi. Nemojte zato mnogo toliko da vam budu puna usta lepih želja za srpski narod, ojadili ste ga, i narod i državu i privredu i ekonomiju! Upropastili ste sve čega ste se dotakli! Kao što sam više puta rekao, ovoj vladi nije uopšte teško da bude bolja od vaše. Dovoljno je samo da se ne krade i biće sto puta bolja. Zato ste izgubili izbore i nemojte nas da krivite zbog toga, iako ste više para samo po jednom kreditu potrošili nego SNS za cele izbore.
Predsedavajući
Replika, Srđan Milivojević. Izvolite.
Ja ću, gospodine predsedniče, ovim odustati od replika, ali svakako ću iskoristiti pravo dva minuta da još poneku kažem. Kad bi Nušić ustao iz groba i vas neke video, mislim da bi napisao „Hajduke“ drugi deo, samo to ne bi bila komedija, nego tragedija, jer ste tragediju napravili od ove zemlje. Bili biste vrlo egzotični likovi, neki od vas u tom romanu ili toj tragediji, ili kako god hoćete da zovete – kao književno delo koje bi nastalo na osnovu nedela iz vaše političke prošlosti. Kada sam kazao da ja neću glasati za ovo, evo ga i moj kolega Miodrag Đidić iz Kruševca i on neće glasati za ove predložene zakone, ali ne znam kako će druge kolege iz Kruševca da glasaju za te zakone, jer oni vašem gradonačelniku, a mom komšiji Bratislavu Gašiću uzimaju tri miliona evra, u gradu u kome G17 plus nije prešao cenzus, ali mi ćemo tu glasati protiv, jer smatramo da je loše da se Kruševljanima uzme tri miliona evra iz gradskog budžeta, a da se povećaju takse, nameti na moje komšije, prijatelje i rođake. I, opet podvlačim, to ne radi ni URS, ni G17 plus, ni Mlađan Dinkić, to radite vi iz SNS, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zorana Mihajlović. Ne mogu da, Ivica Dačić kao SPS, zaboravim konferenciju za novinare, Zorana Mihajlović, pa ona je htela da se spali, da se ubije kada je čitala da je budžetski deficit toliko i toliko, a da je stopa zaduženosti prešla 45%. Sad na 65%, nasmejana na televiziji, svaki dan nova frizura, novi komplet i priča kako je Srbiji sve bolje i bolje, samo to novčanik građana Srbije nikako da doživi. Možda je bolje njoj lično i vama, ali građanima Srbije verujte da nije. Ne kažem vam to zato što vas ne volim, što vas mrzim, to vam kažem pre svega zato što volim Srbiju, zato što volim svoj rodni grad Kruševac i što želim dobro svim građanima ove zemlje. (Predsednik: Vreme.) Samo vas upozoravam, nemojte da učite na našim greškama, učite malo i na fakultetima na kojima se ne kupuju diplome! Hvala. (Aplauz)
-
Đurić Bojan i Knežević Goran · 4 govora naizmenično · 14. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvoleCela razmena, od reči do reči
Vi ne umete ni da brojite; ni to niste naučili na tom vašem fakultetu.
Predsedavajući
Izričem vam drugu opomenu. Gospodine Kneževiću, da li želite reč? (Da.)
Želim reč. Gospodine Đuriću, verovatno vas neće zadovoljiti odgovor, ali da kažem da sam rekao da zbog određenih objektivnih okolnosti za ovih sedam meseci nismo stigli još da uradimo sve što je potrebno. Radimo na tome. Nadam se da ćemo u nekom relativno kratkom roku moći to da uradimo. Imamo preko 100 različitih pravilnika čije se posledice, nekih od tih pravilnika, mogu primetiti tek u praksi. Upravo je to Pravilnik o aflatoksinu, koji je donet 2011. godine, i prava velika suša, elementarna nepogoda u 2012. godini izazvala je problem da on praktično ne može da bude primenjiv. Znači, da smo imali prošlu godinu urednu, kao što smo imali svake godine, ne bi se možda ni pojavio ovakav problem. S tim što mi svake godine, prema jednoj naučnoj studiji koju smo dobili, imamo otprilike između 5-10% aflatoksina u kukuruzu, zbog neadekvatnog čuvanja, zbog različitih drugih stvari. Tako da, evo, znači, radimo na tome. Pokušaću da vas obavestim pismenim putem. Ne mogu tačno da vam kažem, imamo stotine pravilnika. Kažem vam da radimo na izmenama Zakona o bezbednosti hrane, koji je gotov, i još šest ili sedam pratećih akata. To je praktično već u doradi. Očekujemo da kroz javnu raspravu to završimo i da vrlo brzo bude u Skupštini, a što se tiče ovih pravilnika, biće sigurno još puno posla.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.
Želeo bih da ukažem, gospodine Kneževiću, na još jednu situaciju. Da li vi osećate neku vrstu odgovornosti? Iz ovog ste mogli da izađete na mnogo elegantniji način. Paralelno s aferom mleko, odnosno bezbednost hrane, desio se i problem s lekom„folnak“, ili je to neka vrsta suplementa, ispraviće me gospođa Đukić Dejanović, koji je vrlo važan u ishrani, pogotovo trudnica. Ministarstvo zdravlja i nadležna agencija su u tom slučaju reagovale na mnogo bolji i kvalitetniji način, koji je omogućio da taj lek preventivno bude povučen sa rafova apoteka, ili jedna tačno određena serija, a nakon toga i sve ostale količine. Dakle, moguće je i u ovakvim uslovima, u ovakvom siromaštvu, sprovesti zakon. Vi ste ovo prebacili na politički teren, pokušavajući da iz toga izvučete neku vrstu političke koristi i zbog toga smo mi reagovali na ovaj način. Drugo pitanje – da li ste vi dobili zahtev LDP-a u kome jasno piše da mi očekujemo listu neusklađenih propisa? Možda biste onda mogli da mi odgovorite već danas koliko to ima neusklađenih pravilnika. Niste mi odgovorili na ovo pitanje za goveda. Mislim da je to vrlo opasno. Sve što mi političari imamo je reč i kredibilitet, i zbog toga trpimo ovoliku štetu. Ovo nije pitanje, ovo je molba za vas. Nemojte da govorite tako o svojim kolegama iz regiona, dovešćete i njih i nas u problem. Sve vreme implicirate da su oni radili neku vrstu prevare sa svojim rezultatima i da su se dogovorili, postigli konsenzus i da zbog toga nisu imali tolike probleme. Ne postoje ovde samo agencije. Svako ko prati hrvatske vesti ili medije videće koliko je problema imao vaš kolega Jakovina s ovim predmetom i nekim drugim predmetima. Molim vas, nemojte to više da radite. Odgovorite mi na ova pitanja, ako ste u mogućnosti. Ne znam zašto se, gospodine Stefanoviću, toliko nervirate. Pričam o konkretnom problemu. Nisam pomenuo ni slinavku ni šap.
Predsedavajući
Uopšte se ne nerviram. Reč ima ministar Knežević.
Nisam ovaj primer iz okruženja rekao što sam mislio da su oni napravili neku prevaru ili da su želeli nekog da prevare. Govorio sam o nekom nacionalnom konsenzusu, o nekim stvarima koje su bitne ne samo za jednu političku grupu, jednu interesnu grupu, nego koje su bitne za čitav narod i za sve građane. A kod nas je to prebačeno na političku sferu, i to se očigledno vidi. Jer, ne može niko da me ubedi da nije politika ako se izađe u javnost s nepouzdanim i nestručno uzetim rezultatima, koji nisu provereni. I tako se izađe još i preko Tvitera i u sve dnevne novine s velikim naslovima da je mleko otrovano, da je opasno po život. Nakon toga sledi, da se niko ne uvredi, patetična izjava kako, eto, trujemo nečiju decu, pa kad ja pomenem da imam četvoro dece i da moja deca piju mleko, onda sam ja monstrum koji truje svoju decu. I rečeno je da su moja deca velika. To me je iniciralo da kažem da to jeste jedna politička stvar i da se vodi na terenu politike. S Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu sedeli smo mnogo puta i razgovarali o svim aktuelnim stvarima. Seli smo i kada je bila u pitanju suša, pa smo doneli zajedničke mere. Seli smo i kada je bila u pitanju ogromna investicija Ujedinjenih Arapskih Emirata oko navodnjavanja pa smo se dogovorili. Osamnaestog stižu rezultati u PDF formatu, gde je u fotošopu nešto brisano, i odmah to izlazi na Tviteru, sutra izlazi u novinama, a sada treba da razgovaramo i da vidimo na koji način da to prevaziđemo. Da, želeli smo to da uradimo, ali mislim da sa druge strane nismo imali sagovornika koji je hteo da to prevaziđe na taj način, nego je izabrao neki sasvim drugi, po meni vrlo nekorektan, a mislim pre svega iniciran politikom.
-
Bogosavljević- Snežana i Đukić-Dejanović Slavica · 4 govora naizmenično · 14. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvoleCela razmena, od reči do reči
Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri u Vladi, dame i gospodo narodni poslanici, i ja bih želela da postavim pitanje ministarki zdravlja, prof. dr Slavici Đukić Dejanović. I pored toga što ste vi, gospođo ministarka, od same pojave problema povećanog nivoa aflatoksina u mleku i s tim u vezi postavljenog pitanja štetnosti istog po zdravlje stanovništva, insistirali da se o tome izjasne stručnjaci kompetentni za ovu problematiku, to nije dovoljno ozbiljno shvaćeno. Naši građani i naša javnost bili su opterećeni različitim informacijama i različitim tumačenjima nastalog problema, od kojih su mnoga, bez sumnje, bila i politički motivisana. Sve to imalo je za posledicu stvaranje u javnosti atmosfere uznemirenosti, zbunjenosti, straha i panike. Zbog toga smatram da je izuzetno važno i značajno to što ste vi danas u Narodnoj skupštini i što ste pokazali spremnost da nama narodnim poslanicima i našim građanima pružite prave informacije i izložite vaše viđenje zdravstvenog aspekta ovog problema. Polazeći od navedenog, a pri tome imajući u vidu da ministarstvo koje vodite brine i o zdravstvenoj prevenciji naših građana, želim da vam postavim sledeće pitanje. Delom ste već i odgovorili na njega, ali zarad javnosti naših građana zamolila bih vas da nam još jednom objasnite – koliko je zapravo po zdravlje ljudi štetno prisustvo aflatoksina u mleku i kakve mogu biti posledice njegovog prisustva u povećanim koncentracijama? Hvala.
Predsedavajući
Ministar Slavica Đukić Dejanović ima reč.
Slažem se da je bilo dosta nejasnoća i da su, kada se struka ne sluša, onda interpretacije svakog čoveka kada je zdravlje u pitanju i te kako raznolike i, nažalost, često prožete i neosnovanim strahovima. Ali ono što jeste istina to je da mi u sistemu zdravstvene zaštite ove zemlje imamo institucije koje rade na vaspitnoobrazovnom radu, zbog čega je Ministarstvo zdravlja ocenilo, u momentu kada je priča o aflatoksinu počela da bude interpretirana od onih koji nemaju dovoljno stručnog znanja, da institucije, a to su zapravo i instituti za javno zdravlje, zavodi za javno zdravlje, 23 institucije tog tipa funkcionišu u našem sistemu i oni zapravo, između ostalog, treba da obaveštavaju opštu populaciju o tome šta znači javno zdravlje, šta može biti rizik po javno zdravlje, koji su to realni problemi. Dakle, u neku ruku, vaspitnoobrazovne aktivnosti su, posebno u takvim okolnostima, na njima. Ono što je Ministarstvo zdravlja učinilo, uz apel da se zaista sluša struka i da političari ustupe mesto stručnjacima oko suzbijanja straha vezanog za korišćenje aflatoksina M1, to je i da je angažovalo rukovodioce svih ovih institucija za javno zdravlje da zaista rade svoj posao, čime je zapravo postala realna mogućnost da kroz institucije sistema i najkompetentnijeg osoblja u njima građani dođu do pravih informacija. Možda je ovo prilika da zamolimo i medije da proprate rad ovih institucija, koje su nepravedno u poslednjih desetak i više godina zapostavljene.
Predsedavajući
Narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvinjavam se, hoćete li vi? Imate pravo. Izvinjavam se, kasno se prijavila koleginica, pa sam zbog toga vama dao reč. Snežana Bogosavljević Bošković ima reč.
Želela bih da vam zahvalim, gospođo ministarka, na datom odgovoru. Istovremeno bih vas zamolila za još jedno dopunsko pitanje. Na njega ste delimično već odgovorili, ali opet, zarad naših građana i javnosti, zamolila bih vas da nam pojasnite i još jednom kažete – da li postoje i da li su vam poznati rezultati istraživanja o tome koji se period korišćenja mleka sa nivoom aflatoksina do 0,05 i onog sa nivoom do 0,5 mikrograma po kilogramu može smatrati štetnim po zdravlje ljudi, posebno po zdravlje dece? Kakve sve negativne posledice to može imati?
Predsedavajući
Ministar Slavica Đukić Dejanović ima reč.
I 0,05 i 0,5 mikrograma po kilogramu mleka su apsolutno bezbedni nivoi, ali treba da težimo, u skladu sa principima o kojima sam malopre govorila, što nižim nivoima, upravo zbog svega o čemu smo govorili, da se koncentracije u mlečnim proizvodima povećavaju, da postoje individualne sklonosti ka određenim razbolevanjima i da svakako moramo znati da u kumuliranim efektima postoji mogućnost i teratogenog i mutagenog i kancerogenog dejstva.
-
Arsić Veroljub i Knežević Goran · 4 govora naizmenično · 14. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvoleCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, razumem svoje kolege narodne poslanike iz Demokratske stranke. Očigledno su jako nervozni, zato što jedna afera koja je plasirana među građane Srbije i koju su oni sami izazvali polako počinje da bude razotkrivena pred srpskom javnošću. Što se tiče pitanja, voleo bih da može ministar da odgovori na sledeće pitanje, pošto je Evropska unija donela taj čuveni pravilnik o količini aflatoksina, sa 0,5 je povisila standard na 0,05 promila. Koliko znam, tamo je prelazni period za primenu tog jednog pravilnika bio dve godine, a u Srbiji je bio dva dana. Najveći problem oko primene pravilnika, koji je donela Demokratska stranka 2011. godine je bio taj što je neprimenljiv, a neprimenljiv je iz više razloga. Osnovni razlog njegovog neprimenjivanja jeste nedostatak referentne nacionalne laboratorije koja bi ispitivala kvalitet mleka i drugih životnih namirnica, odnosno hrane. Pošto se već duže vreme priča o tome da mi tu laboratoriju imamo ali ona je još uvek u povoju i nije rođena za proteklih 12 godina dok je Demokratska stranka vedrila i oblačila u Srbiji, voleo bih da nam nadležni ministar odgovori zašto ta nacionalna referentna laboratorija nije počela sa radom, da bi mogao da se primenjuje pravilnik koji je donela Demokratska stranka, koji je neprimenljiv. Isto tako voleo bih da znam da li postoje uzorci mleka iz 2010, 2011, 2012. godine i mogućnosti da se i oni pošalju na analizu u neku drugu laboratoriju, da se utvrdi ispravnost tog mleka, dok je Demokratska stranka vršila vlast. Potpuno sam siguran da bi rezultati bilo potpuno identični. To bi bio moj prvi krug pitanja.
Predsedavajući
Ministar Knežević.
Evo, mogu vrlo kratko da odgovorim, pošto imam podatak iz Kancelarije Evropske unije. Nacionalna referentna laboratorija ne radi. Krenula je sa osnivanjem još 2003. godine. Prema njihovim obračunima, ukupna sredstva koja EU do sada utrošila na uspostavljanje direkcije za nacionalnu laboratoriju u Batajnici iznose oko osam miliona evra. Nemam tačne podatke koliko je to još iz našeg budžeta, znam samo da sam u avgustu, obilazeći sve te delove, zatekao krov koji prokišnjava i ljude koji nisu baš bili spremni da mnogo rade, tako da ćemo u vrlo kratkom roku uraditi tamo neke stvari. Znači, kao što sam rekao, neka sredstva smo odredili da se to završi, očekujemo pomoć stranih donatora i dalje, i po našim proračunima, imamo dinamički plan da bi do kraja prvog tromesečja 2014. godine ta laboratorija mogla da proradi.
Predsedavajući
Hvala. Gospodin Arsić, izvolite.
Gospodine ministre, znači, mi nemamo državni organ koji vrši ispitivanje, kontrolu kvaliteta životnih namirnica. I ono što smo imali izgleda da je netragom nestalo. Znači sada, koliko sam razumeo, to rade privatne laboratorije. Moje sledeće pitanje je – da li neko kontroliše te privatne laboratorije? Da li će laboratorije koje više puta imaju značajno odstupanje rezultata od onih koji su realni, pošto je javna tajna da su te privatne laboratorije pod uticajem uvozničkog lobija...? Interesuje me da li ste prilikom ove kontrole mleka, odnosno slanja u druge referentne laboratorije, poslali i mleko iz uvoza, a ako niste, zašto niste? Zato što smatram da mleko iz uvoza ni po kvalitetu ni po standardima ne odstupa od domaćeg mleka, osim po ceni i u interesu je onih koji ga uvoze, samo da strpaju što više para u svoj džep.
Predsedavajući
Hvala. Izvolite, ministre.
Vrlo kratak odgovor na vaša pitanja. Da, kod nas ne postoji nacionalna laboratorija, ali postoje 42 akreditovane laboratorije, a akreditaciju daje akreditaciono telo i ono im daje dozvole za rad. Što se tiče mleka iz uvoza, mi smo, kao što sam rekao, poslali 302 uzorka od 37 proizvođača i od toga je 48 lotova ili 48 serija stavljeno odmah van prometa, dok nismo sačekali rezultate iz Holandije. Rezultati iz Holandije su takvi da je jedna trećina tog mleka potpuno spremna za upotrebu i potpuno ispravna za upotrebu i po evropskim merilima, a ostale dve trećine su po našim novim standardima takođe za upotrebu. Međutim, pošto je onda važio drugi propis, mi ćemo te dve trećine mleka uništiti.
-
Čizik Karolj i Knežević Goran · 4 govora naizmenično · 14. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvoleCela razmena, od reči do reči
Poštovana predsedavajuća, cenjeni ministri, dame i gospodo, imam pitanja za ministra poljoprivrede, gospodina Kneževića. S obzirom na činjenice da je prošlogodišnji rod u našoj zemlji bio veoma nekvalitetan, suša i visoke temperature su doprinele da naše poljoprivredne kulture podbace i u kvantitetu i u kvalitetu. Raznorazne biljne bolesti su uzimale maha, napadale su poljoprivredne kulture kojima je, zbog teških uslova, imuni sistem bio oslabljen. Na taj način ceo prošlogodišnji rod je bio lošijeg kvaliteta od uobičajenog, sa malo povećanim sadržajem mikotoksina. Vi ste kao ministar poljoprivrede morali biti upoznati sa ovom situacijom. Stručnjacima je bilo jasno da će, kada stoka konzumira takvu stočnu hranu, ti toksini da prelaze u meso, u jaje, u mleko, pa preko toga u ljudski organizam. Kao ministar poljoprivrede, kakve ste preventivne mere preduzimali da do takvih štetnih posledica ne dođe? Tu ne mislim na elegantno dizanje dozvoljene gornje granice aflatoksina u mleku sa 0,05 na 0,5 mikrograma po kilogramu. Pre svega mislim na takve mere koje su preduzimali npr. u susednoj Hrvatskoj. Tamo su paorima podeljeni materijali koji ih savetuju šta treba da urade u takvoj situaciji. Paorima su organizovali edukacije. Jasno je da je ova nezahvalna situacija u koju smo upali mogla biti veoma lako izbegnuta sa malo pažnje i stručnosti. Tačno je da je vrednost gornje granice aflatoksina od 0,05 mikrograma u EU uvedena 2006. godine i to sa razlogom da se na taj način odbrane od uvoza mleka iz trećih zemalja. Ranije je svuda važila granica od 0,5 mikrograma po kilogramu. Jasno je da se niko od mleka neće razboleti, ali se razbolela naša poljoprivreda. Smanjena je potrošnja mleka, izvoz mleka je smanjen, dovodi se u pitanje kvalitet izvezenog kukuruza. Gubici se mere milionima evra. Opet, ne znam po koji put, kaznu plaćaju siromašni paori Vojvodine. Ko je kriv zbog toga? Opozicija, javni mediji, štampa koja jedva čeka senzacije da od bube napravi slona? Ili je kriva Vlada, koja upravlja ovom zemljom. Vlada koja ima sve institucije u rukama. Vlada koja treba da rukovodi ovom situacijom. Da rezimiram, gospodine Kneževiću, dva konkretna pitanja. Prvo, šta ste vi preduzeli kao preventivnu meru da se ova situacija izbegne? I, ko je kriv za ovu situaciju u koju smo sada dospeli? Hvala.
Predsedavajući
Reč ima ministar Knežević.
Govorili ste prvo da je rod u 2012. godini podbacio u kvantitetu i kvalitetu. Jeste, i svima je jasna i poznata činjenica, iz dobro poznatih razloga – katastrofalna suša koja se ne pamti. Bilo je suša i ranijih godina, u određenim segmentima, na određenim područjima, ali ovako, da zahvati čitavu teritoriju, nikada nije bilo. Proizvođači su se snalazili na različite načine. Neko ko je imao zalivne sisteme sigurno je bolje prošao, i to treba da bude naša strategija u narednom periodu i to radimo. To je, kao što vidite, jedna od tačaka ugovora u oblasti poljoprivrede sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde ćemo najveći deo sredstava iskoristiti za revitalizaciju i izgradnju novih zalivnih sistema i da pokušamo da otklonimo posledice tih elementarnih nepogoda. Ono prošle godine je bila elementarna nepogoda. Šta smo uradili preventivno? Kad smo dobili prve indicije oko toga šta može da se desi, oformili smo radne grupe od stručnjaka koje su savetovale šta u principu da radimo kao Ministarstvo i kao službe. S druge strane, mogu da vam kažem da su poljoprivredne stručne službe u toku jeseni i u toku zime imale predavanja sa poljoprivrednicima. Baš je, između ostalog, jedna tema bila i pojava aflatoksina. Stupili smo u kontakt i sa svim organizacijama proizvođača. Tu imamo veliki problem, jer ne možemo još, kao što sindikati imaju reprezentativnost, mi želimo da i te poljoprivredne asocijacije i udruženja imaju svoju reprezentativnost, da bismo znali s kim da razgovaramo i u kom smislu. Razgovarali smo sa nekima, imali smo te teme na dnevnom redu, ali niko nije očekivao da će doći do ovoga. Pokušali smo da saniramo koliko smo mogli. Pre svega, ovim merama o kojima smo govorili. Znači, da država pomogne da se iz robnih rezervi svakom onom poljoprivredniku gde je zatvoreno poljoprivredno domaćinstvo obezbedi 300 kg zdravog kukuruza po grlu. Da mu se obezbedi određena količina zeolita, za koje naši veterinari kažu da je najbolje sredstvo. To je ono što smo uspeli da uradimo u prethodnom periodu. Nadamo se da će ova godina biti, što se tiče poljoprivrede, mnogo uspešnija i bolja, i nadamo se da ćemo sistemskim merama, pre svega Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju omogućiti da naši poljoprivrednici u narednom periodu naprave jedan iskorak mnogo veći nego do sada.
Predsedavajući
Reč ima gospodin Čizik.
Gospodine ministre, postavio sam pitanje – kakve ste preventivne mere preduzeli da ne dođe do ove situacije? Vi ste odgovorili delimično na to, a objašnjavali ste šta ste uradili posle toga, kad je skandal već izbio. Želeo bih da vas pitam, poljoprivredne stručne službe i ti poljoprivredni savetodavci, kojih je bilo ne znam koliko, mislim 450 njih koje ste vi raspustili, njihov rad, da su oni ostali u radnim odnosima i da su oni radili dalje sa paorima, sa gazdinstvima, mislim da bi oni mogli u velikoj meri da doprinesu da do takve situacije ne dođe. Niste mi odgovorili na pitanje ko je kriv za ovu situaciju u koju smo došli.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministar Knežević.
Ne mogu vam odgovoriti ko je kriv. Ima verovatno puno segmenata koji nisu dobri. Čuli smo i danas kod postavljanja pitanja od sistema, kako je postavljen, do organizacije službi, do toga da nemamo nacionalnu referentnu laboratoriju i mnogo drugih stvari koje su tako urađene do sada. Pre svega, taj sistem se mora dopunjavati i mora se u narednom periodu napraviti takvim da bude mnogo efikasniji nego što je sada. Što se tiče savetodavaca, asistenata, ja sam malopre o tome imao razmenu mišljenja sa gospodinom Petrovićem. Mi se i dalje ne slažemo oko toga, znači oko načina njihovog angažovanja, broja... Hajde da kažemo – možda iz jednog najjednostavnijeg razloga, zato što para u budžetu za to nije bilo. Ove godine smo obezbedili jednu količinu para u budžetu i mi ćemo pokrenuti jedan sličan program gde ćemo angažovati agronome, ljude od struke koji će raditi na projektu ne samo aflatoksina, nego i onog što je mnogo značajnije, onog strateškog, što sam rekao malopre, a to su zalivni sistemi, jer mislim da bez toga nema nam sreće.
-
Knežević Goran i Đuković Dragana · 4 govora naizmenično · 14. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvoleCela razmena, od reči do reči
Što se tiče ovog poslednjeg pitanja, igračaka i odela, nisam tu baš na svom terenu. Koliko znam, to radi tržišna inspekcija, oni su zaduženi za to. Što se tiče aflatoksina u mesu, njega ne može biti. U ostalim namirnicama se ne radi, jer je preduslov da bi se našao u namirnicama mnogo veći nivo aflatoksina u mleku. Mislim da je o tome koleginica Slavica malopre govorila mnogo opširnije nego ja sad.
Predsedavajući
Narodni poslanik Dragana Đuković.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imam danas dva pitanja. Jedno je pitanje u stvari upućeno ministru trgovine, gospodinu Ljajiću, ali pošto on nije tu, nadam se da ću dobiti odgovor, reći će kada bude u prilici. Drugo pitanje je vezano za poljoprivredu, odnosno upućeno je gospodinu Kneževiću. Dakle, za ministra Ljajića pitanje. Pošto mi nekako u poslednje vreme i poslednjih godina dolazimo u situaciju da tek kada izvezemo nekom hranu i kada ta hrana ode negde, iz tih država praktično dobijamo signal da sa hranom nešto nije u redu, ili da ima aflatoksina, ili nekih drugih pesticida itd., interesuje me – koliko se i u kojoj meri kontroliše to što izvozimo i da li to što izvozimo kod nas ostaje kao hrana koja je i dalje bezbedna, odnosno hrana koju i dalje jedemo? Drugo pitanje je za vas, gospodine Kneževiću – neko je danas spominjao karencu, da li može neko u stvari da nam garantuje da ona hrana koju danas kupujemo na pijaci nije otrovna, s obzirom na to da ne znamo koliku kontrolu imate nad proizvođačima koji danas prskaju i sutra izađu na pijacu pa prodaju proizvode? Koliko se to kontroliše? Da li će se u narednom nekom periodu više pažnje obraćati na to? Koliko ste u mogućnosti, odnosno koliko je država u mogućnosti, s obzirom na to da je u pitanju zdravlje svih nas? Hvala.
Predsedavajući
Reč ima ministar Knežević. Izvolite.
To je posao Tržišne i Sanitarne inspekcije. Mislim da oni to rade redovno i verovatno uzorkuju to. Kada bi se nešto pojavilo, oni bi alarmirali. Što se tiče prvog pitanja koliko se i u kojoj meri kontrolišu izvozni proizvodi pa nam se vraćaju onda s nečim, znate, imali smo skoro problem sa kukuruzom. Pojavila se jedna vest da je u Donju Saksoniju hiljade tona kontaminirane hrane stiglo iz Srbije, kukuruza. Na stranu to što smo dobili od Uprave carina Srbije podatak da u čitavoj 2012. godini, do 1. marta 2013. godine, nijedan gram kukuruza nije izašao iz Srbije u Nemačku. To bih ostavio po strani. Onda smo se malo pozabavili tim propisima kako ide kod izvoza merkantilnog kukuruza i kako to ide, verovatno, kod svih drugih proizvoda. To su potpuno komercijalni odnosi bez učešća države. Znači, odgovornost za robu do granice ili do predaje kupcu ima izvoznik, a kasnije ima onaj uvoznik koji ima mogućnost da unajmi neku kontrolnu kuću i da onda prekontroliše tu robu. Ako je ona ispravna, da je primi, ako nije ispravna, da je vrati nazad.
Predsedavajući
Reč ima gospođa Đuković. Izvolite.
Nisam tražila reč. Zahvaljujem ministru. Verovatno sam ostala prijavljena u sistemu. Hvala.
-
Čomić Gordana i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · 13. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o efikasnom korišćenju energijeCela razmena, od reči do reči
Zahvaljujem. Stvarno bih zamolila vaše saradnike da vam pomognu oko Poslovnika Narodne skupštine i nadležnosti pojedinih odbora. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo niti prihvata, niti odbija, tako da vas molim da se sami ispravite ili da vam pomognu vaši saradnici da vas isprave kada tvrdite da je ovaj amandman odbijen na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo procenjuje da li je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom ili nije. U slučajevima kada Odbor proceni da amandman nije u skladu sa pravnim sistemom i Ustavom, onda Odbor glasa o odbacivanju amandmana. Amandman koji je odbačen ne može biti predmet pretresa u pojedinostima na plenarnoj sednici Narodne skupštine. Samo sam rekla da je u tome ceo problem. Glasa se emocijom, a ne glasa se na osnovu znanja. Proces glasanja na Odboru je i doveo do otkrivanja problema na koji mi sada upozoravamo, zahvaljujući kolegama Janku Veselinoviću i Teodori Vlahović, a koji ćemo svi zajedno imati: i Vlada, i poslanici koji su glasali za odbacivanje, pa nisu glasali, i vi koji smatrate da se amandman koji dođe na Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo prihvata ili odbija. To prosto nije slučaj. Samo o tome pričam. Sve negde piše. Program je poverena nadležnost. Ako imate budžetski fond, onda morate imati program da biste znali kako da koristite budžetski fond. Ako je argumentacija – donećemo drugačiji zakon, to prosto argumentacija ne može biti, jer mi ne znamo kako će izgledati zakon koji će se doneti. Ono što je citirano, citirano je, i može se proveriti u stenogramu. Ne radi se ovde o koškanju između poslanika unutar Odbora ili poslanika i predstavnika Vlade; ovde se radi o jednostavnim činjenicama, koje svi mogu pročitati i koje su svima dostupne.
Predsedavajući
Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Samo da vam kažem pre nego što vam dam reč – i sam sam se prvi put našao u ovakvoj situaciji; međutim, u konsultaciji sa kolegama iz službe i, naravno, konsultujući Poslovnik i potpredsednike Skupštine, ja nisam u mogućnosti da amandman koji Odbor nije odbacio odbijem da stavim na plenum. Potpuno se slažemo. I meni je bilo logično da ako je doneta odluka da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, o tom amandmanu Skupština ne treba da se izjašnjava. Međutim, s obzirom na to da Odbor nije glasao o odbacivanju, mi smo sada prinuđeni da vodimo raspravu u plenumu o svakom od tih amandmana. Izvolite.
Zorana Mihajlović
Možemo da pričamo i o tim terminološkim stvarima, ali ono što je meni značajno, to je jedna greška koja se sada potkrala, da opet ne bi bilo problema. Dakle, godišnji program koji se pravi ne pravi se na osnovu budućeg zakona o energetici, koji će se svakako menjati. Kako će on na kraju izgledati kad bude usvojen? Ja duboko verujem, biće u skladu sa svim direktivama EU, jer je to nama veoma značajno, i sa određenim stvarima koje ova država mora da ispuni i prema zakonu o energetici zemalja jugoistočne Evrope čiji smo član. Dakle, tiče se, pre svega, trećeg paketa liberalizacije, ali se tiče i usklađivanja, s obzirom na to da u tom zakonu o energetici još uvek funkcioniše Agencija za energetsku efikasnost itd. Ovaj godišnji program koji ja pominjem za projekte energetske efikasnosti definiše se, odnosno stvara na osnovu ovog zakona koji ćemo, verujem, u narednih nekoliko dana usvojiti, zakona o racionalnom korišćenju energije. Dakle, ne prema nekom zakonu koji mi planiramo da svakako menjamo u narednom periodu.
Predsedavajući
Hvala. Replika, Gordana Čomić. Izvolite.
Godišnji program, po ovom zakonu, mogu da prave Novi Sad, Zrenjanin, Vršac, Kruševac, Kraljevo i da imaju budžetski fond. Vojvodina ne može. O tome se radi, to vam i pričamo. Zabranjujete ovim članom da to radi pokrajina, a pokrajina ima budžetski fond. Mislim, nije komplikovano, kako da vam kažem? Godišnji program – ostaje pravo da ga donosi svaka lokalna samouprava. Mi smo želeli i predložili amandmanom da piše „lokalna samouprava i autonomna pokrajina“, da bude jasno, da ne piše da je Vojvodina – „ostali“. Vi ovim amandmanom kažete – neustavno je da se pominje da Vojvodina pravi program. Onda kažete – ali može da koristi budžetski fond. Sasvim je jednostavno, nije ni u kakvom dodiru sa odlukom Ustavnog suda, koja se tiče poverenih nadležnosti. Nije ni u kakvom dodiru sa zakonom o prenosu utvrđenih nadležnosti, nego je, jednostavno, već postojeće pravo iz zakona, koje vi ovim amandmanom, o kojem je došlo do glasanja i ja ga cenim emocionalnim, to je moje pravo, potpuno nepotrebnim... I, onda mi odgovarate – doneće se program. Neće se doneti za Vojvodinu ako je ovo neustavno. Molim vas, ili ostavite – „ostali“, ili prihvatite amandman, uprkos svojoj pogrešnoj interpretaciji ili pogrešnom glasanju na sednici Odbora. Sasvim je jednostavno. Ne radi se o odluci Ustavnog suda, radi se o ispunjavanju programa za koji Vojvodina ima poverenu nadležnost, kao i Kruševac, Čačak, Kraljevo, Prijepolje, Novi Sad, koji god hoćete grad, odnosno lokalna samouprava. Mi smo samo rekli, kao što ne ređamo gradove, nego pišemo „lokalne samouprave“, nemojte da pišemo „ostali“, neka piše: „autonomna pokrajina“. Ničeg drugog nema u ovom amandmanu.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.
Zorana Mihajlović
Potpuno se slažem sa vama, vrlo je jednostavno, ali izgleda da niste razumeli da postoje dva programa. Jedno je program za finansiranje projekata energetske efikasnosti, definisan prema zakonu koji ćemo usvojiti, a drugo je program koji vam ovde stoji u obrazloženju amandmana, koji se tiče ostvarenja Strategije razvoja energetike. Sada ću da vam pročitam; verovatno ste pročitali, ali niste razumeli. Ovde vrlo jasno piše, da ne čitam: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je utvrđivanje i sprovođenje jedinstvene energetske politike u članu 6. Predloga zakona u skladu sa članom 97. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđena nadležnost Republike Srbije u ovoj oblasti. Odlukom Ustavnog suda“, Službeni glasnik itd., „utvrđeno je da su osporene odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine nesaglasne sa čl. 183. stav 2. Ustava, kojim je prestala da važi osporena izvorna nadležnost Autonomne Pokrajine iz ovog zakona po kojoj Autonomna Pokrajina preko svojih organa predlaže deo Programa za ostvarivanje razvoja energetike“, dakle, to nije za godišnji program za finansiranje projekata energetske efikasnosti, znači, prestao je da važi deo Programa za ostvarivanje razvoja energetike, „na svojoj teritoriji, u skladu sa planom razvoja AP Vojvodine, koji čini sastavni deo Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike.“ Dakle, dve su različite stvari, dva su programa. Dva su programa. Upravo zbog toga da bi Zakon o energetici, između ostalog, bio usklađen, on će se svakako menjati. Vi ste sami rekli, kako će izgledati? Videćemo, slažem se sa vama, ali mi sada govorimo o zakonu o racionalnom korišćenju energije i o godišnjem programu finansiranja projekata. Dakle, taj godišnji program finansiranja projekata svakako neće izuzeti Vojvodinu, kao što neće izuzeti ni jedan jedini deo teritorije Srbije. Za mene kao nekog ko se bavi energetikom, to je najvažnije – kako ćemo da finansiramo projekte, da li će svi projekti biti finansirani na celoj teritoriji Srbije, šta su prioriteti. A to što ćete vi sada da pričate deset, petnaest minuta, pola sata, i ja sa vama da raspravljam, vi da ponovo replicirate itd., na ovu temu, jer je to zanimljivo javnosti, okej, ali ja vam samo kažem da je najvažnije, zaista verujem da je najvažnije, da svi projekti energetske efikasnosti što više budu finansirani na našoj teritoriji, jer mi zaista jesmo energetski neefikasno društvo. To je interes i cilj ovog zakona, ništa drugo.
-
Zelenović Nebojša i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · 13. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o efikasnom korišćenju energijeCela razmena, od reči do reči
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, voleo bih da sam mogao da se o ovom amandmanu izjasnim na Odboru, međutim, uopšte nisam pozvan na taj odbor, ne znam kako se to desilo. Pošto mi obrazloženje nije najjasnije, uopšte ne vidim iz kog razloga je definisan samo onaj element tarifnog sistema koji može da utiče na smanjenje potrošnje energije. Kada sam pisao ove amandmane, a podneo sam ih šest na ovaj predlog zakona, zaista sam se trudio da konsultujem stručna lica. Ta stručna lica su dala neke predloge i uglavnom su se oni skoncentrisali na ono što su, da kažem, sugestije struke. Mi iz poslaničkog kluba Zajedno za Srbiju ćemo uvek konsultovati stručne ljude za određenu temu i na taj način davati neke predloge. Pričali smo o tome i u raspravi u načelu. Dakle, ovo je jedinstvena prilika da popravimo sistem i da uvedemo uštede, ali to podrazumeva izmene određenih propisa, pored ovog propisa. Voleo bih, zaista, da mi pojasnite, s obzirom na to da sam propustio taj odbor, na koji nisam pozvan uopšte, zbog čega je ovaj amandman odbijen? Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministarka Mihajlović.
Zorana Mihajlović
Meni je žao što niste pozvani na Odbor, ali moramo da vidimo ko organizuje odbore i ko je trebalo da vas pozove. To je sada druga stvar. Ali, vezano za tarifni sistem, tačno postoje zakoni koji se bave određivanjem tarifnog sistema: jedan je Zakon o komunalnim delatnostima, a drugi je Zakon o energetici. Mi smo u ovom zakonu o efikasnom korišćenju energije koristili i crpeli samo ono što se tiče samog podizanja energetske efikasnosti. Iz tog razloga, ne može da stoji ova formulacija koju ste vi predložili u amandmanu. Što se struke tiče, potpuno se slažem sa vama. Ja sam upravo za to da se, pod broj jedan, vidi šta je to što može najbolje da doprinese da se poveća energetska efikasnost i da svi oni koji se time bave u tom smislu daju svoj doprinos.
Predsedavajući
Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.) Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić. Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 50. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nebojša Zelenović. Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman sa ispravkom. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović. Izvolite.
U okviru ovog amandmana, pretpostavljam, vi ste naveli u obrazloženju da moj predlog uvodi stroži princip od onog koji je predviđen zakonom, pa pretpostavljam da onda mi iz naše poslaničke grupe idemo ispred vremena. Je li tako? Ili tražimo više nego što treba, što je predviđeno zakonom? Ja sam po obrazovanju diplomirani pravnik, ali, kažem ponovo, ove naše, moje amandmane je pisala struka i pretpostavljam da postoji razumno objašnjenje zbog čega smo podneli ovakav amandman. Suština je da se obračun podnosi na osnovu metodologija koje su usvojene. Zaista, koliko sam razumeo, na kraju obrazloženja piše da metodologije ne važe. Interesuje me zbog čega ne važe? Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.
Zorana Mihajlović
Samo da pojasnim. Ukoliko bi se prihvatio vaš amandman, onda bi to bilo u suprotnosti sa zakonskim okvirima Agencije za energetiku. Dakle, doći će vreme kada ćemo i to da usaglašavamo. Kada se kaže da ne važe metodologije, ne važe za sve. Dakle, postoje oni koji su slobodni na tržištu, za koje ne važe takve vrste metodologija. To je, u stvari, dopuna ovog obrazloženja.
-
Hajdarević Kenan i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · 13. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o efikasnom korišćenju energijeCela razmena, od reči do reči
Hvala, vam gospođo ministarka. Znate šta, mi vam postavljamo ponovo ova pitanja jer odgovore nismo dobili kada smo postavili pitanje u načelnoj raspravi. Slična pitanja smo postavili i ministru Dinkiću ovde kada je bio ovde i nismo dobili ponovo odgovore na ta pitanja. Zašto Vlada Srbije nije usaglasila akta o osnivanju javnih preduzeća sa Zakonom o javnim preduzećima do 27. februara? Danas je 13. mart. Ako Vlada Srbije ne poštuje zakone koje usvoji ova Narodna skupština, kako onda možete očekivati ili tražiti da bilo ko poštuje odredbe ovog predloga zakona? Možda vi niste odgovorni za sprovođenje celokupnog Zakona o javnim preduzećima, ali pošto predstavljate Vladu Srbije, a hvalili ste se da je Vlada Srbije jedinstvena, o svemu isto misli, razmišlja, govori, onda očekujemo jednostavne odgovore. Zašto niste to uradili do 27. februara? Koja je to viša sila vas sprečila da to uradite? Znate šta, ne možete da menjate, da imenujete nove nadzorne odbore, a da niste usaglasili ta akta. Jeste li usaglasili za EPS, „Srbijagas“, „Železnice“, „Resavicu“? Ako niste, zašto? Koji je razlog? Koje ministarstvo nije to učinilo i dostavilo Vladi Srbije? To je jednostavno pitanje. Mi ne ponavljamo ova pitanja zato što možda vi niste čuli i ostalo, nego zato što ne dobijamo konkretne odgovore.
Predsedavajući
Reč ima ministarka Mihajlović.
Zorana Mihajlović
Mislim da ste od mene uvek dobili odgovor, i prošli put u načelnoj raspravi i sada, tako da kada kažete da ja ne dam odgovor, niste u pravu. Ponoviću vam, prošle nedelje je Ministarstvo finansija dalo podzakonski akt, koji je Vlada usvojila. Nakon toga je upućeno pismo svim javnim preduzećima, u nadležnosti svakog resora, koja su bila u obavezi da usklade svoja dokumenta. Naravno da nećemo imenovati nadzorni odbor pre nego što oni usaglase, usklade dokumenta, to se podrazumeva. Samo sam pokušala da kažem koliko se radujem formiranju novih nadzornih odbora, zato što će oni ljudi koji budu bili članovi i predsednici nadzornih odbora, po meni, predstavljati mnogo stručnije i iskusnije, ne kažem za sve da su loši, ali stručnije i iskusnije ljude, koji će i te kako imati velike odgovornosti i obaveze kada budu činili taj nadzorni odbor. Prema tome, to ide vrlo brzo i ne vidim toliku bojazan. Opet vas pitam, da li ima još nešto, vezano za amandman, što želite da me pitate zato što su danas na dnevnom redu amandmani? Ja odgovaram na sve, i za EPS, „Srbijagas“, ne možete mi reći da vam ne odgovaram. Možda neko drugi ne odgovara, ali ja odgovorim.
Predsedavajući
Kenan Hajdarević, replika.
Gospođo ministarka, ipak smo mi ovde parlamentarna demokratija i ministri treba da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika, a ne obrnuto, da ministri dođu, a postavljaju pitanja narodni poslanici. Ovo nije Glavni odbor Srpske napredne stranke. Znate šta, u pravu ste, dajete nam odgovore, ali dajete nam ponekad odgovore na pitanja koja mi ne postavljamo. Postaviću vam jedno drugo pitanje – po Zakonu o javnim preduzećima, svi korisnici sredstava iz budžeta, bilo subvencija, kredita ili na drugi način, u obavezi su da urade program trošenja tih subvencija, da ih tako nazovem, sredstava iz budžeta, sa planom racionalizacije u narednom periodu. Koje je javno preduzeće koje je u nadležnosti vašeg ministarstva, a koristi na direktan ili indirektan način budžetska sredstva, to uradilo?
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.
Zorana Mihajlović
Dakle, ne znam zašto toliki problem imate, zašto morate da pominjete Glavni odbor Srpske napredne stranke? Da, na njemu se i te kako razgovara. Dakle, ne znam kakva je to paralela sada sa ovim. Da vas podsetim, ja sam pročitala sve vaše skupštinske pravilnike, odnosno parlamenta Srbije. Tu lepo postoji dan kada se postavljaju poslanička pitanja. Da li sam u pravu? Znači, postoji dan kada se postavljaju poslanička pitanja. Bez obzira na to, takođe, kao i vi, smatram da svako ko je ovde predstavnik Vlade, ukoliko zna odgovore, treba da odgovori na bilo koje pitanje koje vi postavite. Kada me pitate za subvencije, postoji samo jedno preduzeće unutar resora Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine koje koristi subvencije. Znate li koje je to preduzeće? To je „Resavica“. Tako je. „Resavica“ je uradila apsolutno sve planove i izveštaj o tome. Nemam ništa protiv da vam to dostavim, ukoliko vas to zanima, kao što ću dostaviti ovde i potraživanja Elektroprivrede Srbije za isporučenu električnu energiju. Dakle, tražite, dobićete sve.
-
Popović Judita i Anđelković Zoran · 4 govora naizmenično · 11. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Zajednički pretres o 12 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Hvala, gospođo predsedavajuća. Poštovani gospodine ministre, vi ste mene slušali jedanaest minuta, a ja sam vas slušala jedanaest godina. Svako poštovanje Emiratima, zaista maksimalno poštovanje. Mi nemamo problema sa Emiratima. Nisu nas Emiraćani lagali o Kosovu. Nas su lagali predsednik Vlade i članovi Vlade. Vlast nas je lagala. Ujedinjeni Arapski Emirati su priznali nezavisnost Kosova. Toliko o tome u koga možemo da imamo poverenja. Govorila sam o kredibilitetu, ne o tome da je ovaj sporazum loš ili ne. To je okvirni sporazum, gospodine ministre, i ovaj okvirni sporazum ne govori o milijardu evra o kojima ste vi govorili sa puno entuzijazma i optimizma.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.
Gospođa Judita je ovde govorila o temi koja ... Ne znam kakve veze imaju Emirati sa Kosovom? To je, kao što znate, u geografiji velika razlika. Nešto drugo zbog čega sam hteo da repliciram jeste to što me iznenađuje iz ove diskusije koju je gospođa govorila, iz koje proističe – neću sad ni kako sam ja hteo. Oni deset godina pričaju o Kosovu, kako nije sastavni deo Srbije. Kada predsednik Vlade kaže da Ustav ne funkcioniše na Kosovu i Metohiji, tada je problem što je predsednik Vlade rekao istinu. Šta je, u stvari, vama problem? Danas smo u prepodnevnoj raspravi imali jednu sličnu temu, o jednom zakonu koji usvajamo zato što prethodni većina građana Srbije nije prihvatila. Znamo da su zakoni i Ustav jedne zemlje nešto što iz običajnog prava treba da se pretvori da većina građana prihvati. Ako većina građana nešto ne prihvati, ili na delu teritorije ne prihvata, mora se naći neko rešenje uz koje će to funkcionisati. O tome je predsednik Vlade govorio. Šta vam to sada smeta? Vi sve vreme o tome govorite. Otkako znam za vas, nikada se nisam slagao oko tog stava, vi ste o tome pričali. Valjda čovek ima pravo da kaže nešto što je činjenica. Drugo, ovde ste rekli da je pokraden Ustav ili, tačnije rečeno, da je lažno glasano. Imate li vi za to dokaze? Iznosite jednu činjenicu da je narod lažno glasao za Ustav i da su punjene kutije ili kako ste već rekli... Molim vas, podnesite krivičnu prijavu protiv onog ko je krao. Taj Ustav su usvojili građani Srbije i on se poštuje u državi Srbiji. Za probleme koji postoje u Ustavu, ko je odgovorniji da pokrene to pitanje nego predsednik Vlade? Molim vas da se vratite na ovu temu.
Predsedavajući
Narodna poslanica Judita Popović traži pravo na repliku. (Aleksandar Antić: Kako?) Starajući se, uz primenu člana 27, uz pitanje kako – tako što predsedavajući odlučuje o tome da li će neko dobiti repliku ili ne. Uz staranje o redu na sednici, dobićete pravo na repliku. Posle toga, ako izazovete, repliku će imati onaj koga izazovete. Time će krug replika biti završen. Vratićemo se na temu dnevnog reda. Narodna poslanica Judita Popović, dva minuta.
Hvala, gospođo predsedavajuća. Govorila sam o laži. Tema je laž o Kosovu. Jeste premijer priznao da je lagao, ali premijer se nije izvinio. I, premijer se nije izvinio zbog desetina izgubljenih godina za ovu državu i za sve građane Srbije. To što je on sada priznao ne može da ga amnestira od odgovornosti za sve laži koje predugo traju. To je suština – laž i nedostatak volje da se bar zatraži izvinjenje zbog te laži.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, i time je krug replika završen.
Ne znam gde ste vi izvukli zaključak da je premijer lagao? Gde ste vi našli rečenicu da je on pričao pre deset godina jedno, a danas drugo povodom toga? On je govorio o Ustavu. Ako vi kažete da on laže time što je rekao povodom Ustava, to je suprotno od onoga što vi pričate i što ste pričali prethodnih pet-šest godina. U tome je suština. Isto je i za glasanje o Ustavu. Nije Socijalistička partija Srbije pisala taj Ustav. Mi smo podržali zato što uvek treba novi pravni akt i treba urediti ovu zemlju. Vaše kolege su to pisale i mi podržavamo. I u narednom Ustavu, ako bude pisan, ili promenama Ustava, učestvovaćemo u skladu sa potrebama. Pročitajte ono što je rekao. Na osnovu čega izvlačite zaključke kada neko kaže neku istinu sa kojom se inače slažete u duši, kao što vam je poznato, a sada kažete da laže?
-
Arsić Veroljub i Gerov Radmila · 5 govora naizmenično · 11. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Zajednički pretres o 12 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prethodnog govornika, koji je narodni poslanik, da neko ne pomisli da je u pitanju ministar, da podsetim da ljudi imaju ime i prezime i da mi kao lepo vaspitani ljudi nikoga ne zovemo Sima i Dima, nego direktor „Železnica Srbije“ ima svoje ime i prezime, zove se Dragoljub Simonović. Toliko o lepom vaspitanju i toliko o kvalitetu diskusije od one stranke koja se predstavlja „najevropskijom“ u ovom parlamentu. Očigledno, kada god se priča o kreditima i saradnji sa bilo kojom zemljom koja je van EU, ta stranka je gadljiva na njihov novac i njihovo ulaganje. Mi iz SNS smo gadljivi samo na novac koji je stečen kriminalom. Samo bih hteo da podsetim, kada pričate o velikim partnerima, da je „Sartid“, kada je vaš predsednik bio potpredsednik Vlade Republike Srbije, prodat za 25.000.000 evra; tada je bio očišćen od svih dugova zato što je bio kupljen iz stečaja, država je čak morala da vraća neke kredite koji su bili međunarodni; a vraćen je Srbiji za jedan dolar ili evro i sa dugom od trista miliona evra. Isto tako bih hteo da podsetim da Naftna industrija Srbije, koja se stalno napada, od kada je prodata stranom partneru ne beleži više gubitke, a Srbija kao suvlasnik uživa pravo na dividendu, za razliku od „Sartida“ gde smo dobili čist gubitak. Kada počnete nešto da kritikujete zbog kritike a ne zbog razloga, bar razmislite šta ste radili dok ste bili u vlasti. Ne kao ova stranka, vi nama stalno spočitavate nešto drugo, ali ipak su neki od vaših bili u vlasti.
Predsedavajući
Radmila Gerov, replika. Izvolite.
Ja imam dve replike. Prvo ministru, pa posle gospodinu Arsiću. Gospodine ministre, postoje projekti, ja sam bila predsednik opštine; ima ih u „Srbijavodama“, radio ih je „Jaroslav Černi“, to je projekat za navodnjavanje i odvodnjavanje negotinske nizije na dve i po hiljade hektara. Realizovano je do sada trista hektara. „Srbijavode“ iz Negotina možda ne želi da kaže da ima projekat, ali projekat postoji i na našoj lokalnoj skupštini to je ušlo u kapitalne investicije, vredno je milijardu i osamsto hiljada dinara. Što se tiče vašeg izlaganja, ja sam izuzetno kulturna i vaspitana, bar se nadam. Ako sam rekla Sima, a nisam pomenula ime i prezime, to je zbog toga što je gospodin Simonović na sajtu Javnog preduzeća „Železnica Srbije“, gde je imenovan za direktora, stavio svoje ime i prezime, i - Sima. Ja to nigde nisam videla, da se neki direktor tako predstavlja. Ako je on sam sebe tako predstavio, smatram da imam pravo da ga tako zovem, po nadimku. Što se tiče toga da je „Sartid“ prodat tako što su vraćeni dugovi, pa, koliko vidim, i vi vraćate dugove ovih kombinata. Arapski Emirati ne kupuju osam kombinata sa dugovima, koji su oko trideset miliona evra, kako je rekao gospodin Dinkić, nego će te dugove vratiti država. Što se tiče NIS-a, to je uspešna ruska kompanija, je li tako? Uspešna ruska, ne srpska kompanija. I, prodata je po nižoj ceni nego što je trebalo da bude, vi to vrlo dobro znate. Vi možete sada da odmahujete glavom. Vi ste odmahivali glavom i prethodnih godina kada smo pričali o dobrosusedskoj saradnji u regionu, pa sada sarađujete.
Predsedavajući
Nemojte se tako obraćati narodnom poslaniku. Narodni poslanik Veroljub Arsić.
Ako će neko da uloži dvesta miliona evra u infrastrukturu koju ne može da ponese ni da odnese, ako će da zaposli ljude, možda bi trebalo da platimo tih trideset miliona evra. Ali, samo da vas podsetim, dug „Sartida“ koji je država platila, što od domaćih banaka, što od stranih banaka, bio je milijardu evra. Nemerljivo, neuporedivo. Zašto niste onda postavili pitanje, tada „Sartid“, odnosno pre godinu dana „U.S. Steel“, čija je to firma? Američka. O tome i govorim, nemate isti princip, imate duple standarde. Znači, ono što dolazi iz SAD mora da bude bezuslovno dobro. Nemam ništa protiv, šta god da dođe odande, ako je u našem interesu, ali, isto tako, i sa bilo koje druge strane, ako je neko ulaganje, ako su nova radna mesta, onda to mora da bude dobro. Ako kažete da ste bili predsednik opštine, evo, ja vam garantujem, da se pojavi bilo koji investitor u Požarevcu, spremni smo da se odreknemo naknade za gradsko građevinsko zemljište, ali da nam zaposli 500, 600, 700 ljudi, da zaposli ljude. Ne da trgujemo s ljudima, nego da ih zaposlimo. Verovatno će, ako dođe s neke druge strane koja nije ruska strana, to vama da bude prihvatljivo. Ako dođe sa ruske strane, onda je to problem; ako dođe iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, to je opet vama problem. To su ti vaši dupli standardi, koje stalno imate, kad god su debate ovde u Skupštini.
Predsedavajući
Replika, gospođa Gerov.
Gospodine Arsiću, mi zaista nemamo duple standarde. Što se tiče ulaganja, vezano za „Al Dahru“, šta sam ja rekla? Ja sam u svom izlaganju rekla da treba da se promeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu i da se na isti način omogući drugim poljoprivrednim proizvođačima da zakupe zemlju, ne na tri godine, nego na duži vremenski rok. Ja sam to rekla, gospodine. Što se tiče Ruske Federacije, normalno da sam protiv. Zbog čega ova država uzima kredit od Rusije i ima obavezu da kupi ruski voz? Vi s time možete da se složite. Ja ne želim da se složim s tim. Znači, želim da, ako sam uzela kredit od Ruske Federacije, imam pravo da kupim bilo koji voz koji je proizveden na svetu. Zašto moram ruski? Zbog čega moram da uzmem njihov kredit, s kamatom, uz obavezu da kupim njihov voz? Izvinite, ja smatram da to nije u redu. Vi možete smatrati da je to u redu. Takvi su svi sporazumi koje ova država ima sa Rusijom. Kažite mi jesam li u pravu da Rusija samo u Srbiji ima većinsko vlasništvo, vezano za „Južni tok“? Navedite državu gde imaju 51%. Ne postoji nijedna, jedina je Srbija. Izvinite, to nije povoljno za Srbiju. Vi možete da volite Rusiju koliko god želite, ali to nije povoljno za našu zemlju.
Predsedavajući
Replika, gospodin Arsić. Izvolite.
Ja neću više da se javljam za replike, zato što je teško da se nekim ljudima objasni nešto što ne žele da razumeju. „Južni tok“ nije ni trebalo da prođe kroz Srbiju. Vi to isto tako dobro znate kao ja. I, da je jedan od uslova da privučemo tu investiciju u Srbiju bio da damo 51%. Neće niko ništa da vam da na lepe oči, čak ni Ruska Federacija. Ali, ako pogledamo situaciju pre toga, ko je hteo nama da napravi gasovod, da kupujemo preko Mađarske, koji je jako skuplji? Bili smo u situaciji – jedna ruka prazna, u drugoj nema ništa. Sad imamo nešto i to je dobra investicija. Bez obzira na to da li smo vlasnici 49% ili 51%, očekuje se dobit od oko petsto miliona evra na godišnjem nivou od korišćenja tog gasovoda. Da li je to malo? Neka je i pet, nije malo. Niko nije hteo da pravi. Isto je i sa tim kreditima, neće niko na svetu da vam da povoljniji kredit. Ali, ako ti daje povoljan kredit, koji ne možeš na tržištu da dobiješ, pa, moraš nešto da uradiš zauzvrat. Ako ti daje čak i taj voz jeftinije nego što na tržištu možete da ga kupite bez tog kredita, pa, onda to ima neku ekonomsku računicu. Ili je uvek problem to što dolazi sa one strane? Izgleda mi da je samo to problem.
-
Milovanović Radoslav i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 11. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Zajednički pretres o 12 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Uvaženi gospodine ministre, mislim da nema potrebe za nervozom; ja sam jedan sam od vrlo konstruktivnih poslanika, koji je samo postavio neka pitanja, ali niste mi na sva odgovorili. Osim pokrajinske administracije, spominjao sam i lokalne samouprave, spomenuo sam i predstavnike Privredne komore. Pored toga, ono što mene zanima jeste zašto su izabrana baš ta dva kombinata ako se zna da ima puno propalih zadruga u Srbiji i ako ima dosta državne zemlje? Znači, ko je odredio da to budu baš ta dva kombinata? Prosto, to je jedno pitanje na koje imam pravo i na koje svaki narodni poslanik, pa čak i po zakonu o dostupnosti informacija, ima pravo. Kako su tekli ti razgovori? Kako se došlo do toga? Šta su garancije da će ovaj sporazum uspeti? Ko će biti odgovoran ako nešto propadne u ovom sporazumu? Konačno, mislim da je u Srbiji vreme za odgovornost. Znači, ako se nešto obeća i ako to stoji u stenografskim beleškama u Skupštini, neko treba da podnese odgovornost posle par godina ako neki projekat propadne. Hvala
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministar Dinkić.
Nema tu nikakve tajne. Znači, od samog starta pregovor smo vodili u ime Vlade gospodin Vučić i ja, a onda je Vlada formirala i resorne timove; za svaku od ovih oblasti poseban tim. Poseban tim je za oblast odbrane: gospodin Đorđević, državni sekretar, u tom je timu, zatim, Jugoslav Petković iz SDPR-a, Miloradović, isto iz SDPR-a i savetnik ministra odbrane gospodine Siniša Mali. Oni su nadležni za resor odbrane, odnosno za saradnju u oblasti odbrane. Za saradnju sa „Mubadalom“, informacione tehnologije, tu radnu grupu vodi Jasna Matić. Ja vodim ovo što je vezano za bankarstvo i za saradnju u oblasti navodnjavanja, poljoprivrede, „Jat“ i sve ostalo. Ali, međuresorne su grupe i ima predstavnika u tim radnim grupama u okviru svih ministarstava, tako da smo timski sve ovo radili. Odgovornost za neuspehe je odgovornost čitave Vlade; odgovornost za uspehe i zasluge su zasluge cele Vlade. Neko je, naravno, doprineo više, a neko manje, ali mi nećemo da razdvajamo ni odgovornost, ni uspeh. Toliko.
Predsedavajući
Hvala. Gospodin Milovanović, replika.
Još samo na jedno pitanje mi niste odgovorili, a ono je vezano za nacionalnu strategiju. Kada će biti doneta nacionalna strategija ulaganja? Ili ćemo mi da čekamo na putovanja ministra, predstavnika Vlade, koji će nam dovoditi investitore ovde? Znači, da li postoji jasna nacionalna strategija? Šta je to što Srbiji treba? Šta je to što Srbija nudi? Koji su to potencijalni investitori koji mogu doći ovde? Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministar Dinkić.
Zaboravio sam da vam odgovorim, nisu dva kombinata u ovom ugovoru, nego ih ima osam, plus „Karađorđevo“, dakle ukupno devet. Što se tiče nacionalne strategije, postoji program i strategija „Industrijska politika Srbije“, ona je doneta 2010. godine. Na osnovu toga mi ćemo predložiti za javnu raspravu, a kasnije i za usvajanje na Vladi, Akcioni plan za reindustrijalizaciju Srbije. Od srede počinje rasprava o tome sa stručnom javnošću na Ekonomskom forumu na Kopaoniku. Što se tiče još jedne strategije koju imamo nameru da izradimo zajedno sa preduzetnicima i privatnicima, to je strategija izvoza Srbije, odnosno supstitucije uvoza, kako bismo mogli da vidimo uz jednu analizu šta je to što se trenutno uvozi, a mogla bi da proizvodi domaća privreda i da onda odredimo podsticajne mere za supstituciju uvoza. Što se tiče izvoznih grana, to je potpuno jasno, automobilska industrija je na prvom mestu. Napravili smo plan državne podrške industriji informacionih tehnologija. Takođe, među prioritetima su nam odbrambena industrija i prehrambena industrija bazirana na poljoprivredi.
Kako je ovo nastalo
Pronalazi ih pravilo, ne urednik i ne AI model, u beleškama sednica koje smo pročitali. Ne navodimo ko je bio u pravu ni o čemu se „zapravo“ radilo: tu su samo reči govornika. Kako računamo