Varnice u sali
Šta se u sali dešava mimo dnevnog reda: razmene replika između dvoje govornika i mere koje izriče predsedavajući. Sve od reči do reči, iz stenografskih beleški Skupštine.
Razmene replika 96
-
Popović Judita i Zorana Mihajlović · 9 govora naizmenično · 7. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
Zajednički pretres o 12 tačaka dnevnog redaCela razmena, od reči do reči
Poštovana gospođo ministarko, hajde da krenemo od toga da li je Srbija ozbiljna država. Posumnjala bih u tu činjenicu, s obzirom na to da ste svi svedoci šta se dešava sa mlekom u poslednje dve nedelje. Država koja je za dve nedelje pokazala svoj pristup prema tom aflatoksinu, da li ga ima ili nema, da li je to 0,5 ili 0,05%, to govori dovoljno o tome koliko je ovo ozbiljna država. Ako to može da se desi sa mlekom, šta će se desiti sa ugovorenim količinama, milijardama kubika gasa, koje takođe može neko da ugovori? Kada govorite o tome da sam ja rekla da može da se obustavi isporuka gasa, može, ali to piše u članu 4, i to bez opomene. Prosto, ovaj sporazum omogućava ruskom partneru da jednostavno obustavi ukoliko smatra da je došlo do nekog problema oko plaćanja. Kada govorimo o tome da li smo siromašna zemlja, i te kako jesmo. Da li je potrebno da se i energija štedi, jer nemamo takve prirodne resurse koji mogu da pokriju sve potrebe koje se iskazuju? Jeste. Da li siromaštvo generiše političku nestabilnost? Da. Vi ste o tome govorili, gospođo ministarka, na jednom skupu. Jeste. Srbija jeste siromašna zemlja i jeste politički nestabilna zemlja.
Predsedavajući
Ministarka Mihajlović.
Zorana Mihajlović
Izvinjavam se, ali opet mi niste odgovorili šta je alternativa, koji gas i od kog dobavljača Srbija može da nabavi 2013. godine? Kažite, molim vas, pa da probamo.
Predsedavajući
Gospođa Popović, replika.
Gospođo ministarko, to je upravo onaj gas, to je upravo onaj odnos prema ruskom partneru o kojem ste vi govorili sve dok niste postali ministar u ovoj vladi. To je činjenica da se ovaj sporazum zaključuje na deset godina. To je činjenica da će Srbija deset godina morati da poštuje ovaj sporazum. Šta sve može da se desi u tom vremenskom periodu? To je ono što, u stvari, dovodi do monopola. To je ono što Srbiji onemogućava pravo izbora. Postavila bih vam pitanje, da li ste razmišljali o planu B i da li ste razmišljali o nekim alternativnim mogućnostima? To je u stvari vaš zadatak kao ministarke i to je zadatak Vlade, da onemogući svaku vrstu štetnih posledica nakon zaključenja ovakve vrste okvirnih sporazuma.
Predsedavajući
Ministarka Mihajlović.
Zorana Mihajlović
Opet nisam dobila odgovor od vas. Baš mi je žao. Reći ću vam nekoliko stvari. Naravno da se o tome misli, ali ja sam i ranije (pošto pominjete to što sam ranije govorila) stalno govorila da je Srbija koristila ruski gas, koristi ga i dugo će ga koristiti. Da li će koristiti jednu, dve, tri ili četiri milijarde metara kubnih, ukoliko se eventualno izgrade gasne elektrane, to ćemo da vidimo. S druge strane, pomenula sam vam diverzifikaciju puteva, Niš–Dimitrovgrad, mogućnost azerbejdžanskog gasa. Niko ne brani Srbiji, onog trenutka kada bude imala drugu rutu, ukoliko joj to bude povoljnije, da jedan deo gasa svakako uzme od Rusa, drugi sa druge rute. Uopšte, pojava druge rute će omogućiti Srbiji da ima, recimo, niže transportne troškove kroz Mađarsku. Mi smo ozbiljni i vrlo smo ozbiljno o tome razmišljali, a vi ste veoma neozbiljno rekli da sada postoji druga mogućnost. Volela bih da je ima, ali nema je trenutno. Trenutno imamo jednu rutu i jednog isporučioca gasa.
Predsedavajući
Judita Popović, replika.
Gospođo ministarka, ovo nije Glavni odbor Srpske napredne stranke, ovo je parlament. Kao poslanica, imam pravo da vam postavljam pitanja i imam pravo da komentarišem predlog zakona koji ste vi ovde predstavljali i koji branite. Nemate pravo da osporavate bilo kom poslaniku da iznosi svoje političke stavove, svoje stručne stavove o ovakvoj vrsti sporazuma kao što je ovaj o kojem danas razgovaramo. Činjenica jeste, i to niste porekli, da je ovo sporazum koji će trajati deset godina i da smo dve godine bili bez okvirnog sporazuma. To ne možete da negirate. I, govorite neistinu kada kažete da sam spominjala neke druge mogućnosti uvoza gasa. Nije tačno. Samo sam govorila da treba učiniti sve da se onemogući monopol. Monopol, između ostalog, vi omogućavate tako što pravite tako dugotrajan okvirni sporazum u okviru koga možete svašta da ugovorite, a za te ugovore ovaj parlament ne daje saglasnost i verifikaciju.
Predsedavajući
Ministarka Mihajlović.
Zorana Mihajlović
Naravno, možete da postavljate pitanja, čak treba da postavljate pitanja i treba da pitate. Kada vam se lepo objasni i kaže, onda vas pitam, kažite, jer možda mi ne vidimo dobro, možda smo nešto prevideli, ponovo vas pitam, pomenuli ste to, koji drugi put i koji drugi gas? Što se tiče Vlade i ovog ministarstva, nekoliko puta sam, čak i kada smo imali nacrt zakona o „Južnom toku“, rekla šta je plan koji je vezan za gasnu politiku. Čak i ovaj zakon o energetskoj efikasnosti treba da nam omogući da budemo efikasniji i da se manje bavimo, možda, uvozom gasa, jer ono što uvozimo svakako nije naše i automatski nismo dovoljno energetski bezbedni. Samo toliko.
Predsedavajući
Judita Popović, replika.
Hvala. Gospođo ministarko, stvarno bih vam preporučila da vi pitate gospođu Zoranu Mihajlović, opozicionarku, šta je mislila o takvoj vrsti pravnih poslova u vezi s ruskim partnerom, ruskim gasom, ruskom naftom, prodajom NIS-a itd. Izvolite, pročitajte ovaj sporazum koji ste danas doneli ovde u parlament, pročitajte pažljivo svaku odredbu i mislim da ćete na kraju shvatiti sve ono što sam vam govorila malopre.
Predsedavajući
Reč ima ministarka Mihajlović.
Zorana Mihajlović
Moram da vam priznam da, za razliku od vas, ja svoje mišljenje ne menjam. Ovo je sporazum o isporuci gasa u narednih deset godina. Takođe sam vam rekla, i baš zato smo napravili određeni plan, da imamo i druge rute. To što prethodne vlade nisu uradile, mi jesmo. Isto tako vam kažem, kada trenutno dobijate iz jednog pravca gas i kada pominjete šta sam govorila, citirala sam vam sebe iz prethodnog perioda, Srbija je koristila ruski gas, koristi ga i još dosta godina će ga koristiti. Prema tome, vraćamo se na prvo pitanje. Kada govorite da postoji mogućnost izbora, kažite tu mogućnost izbora javnosti Srbije. Kada Srbija bude imala mogućnost izbora, verujem da će je imati sa ovom vladom, onda ćemo možda imati Niš–Dimitrovgrad, koji može da bude 2018. godine gotov, pa ćemo možda moći da pregovaramo o povoljnijoj ceni, o nekoj drugoj količini itd. Dakle, o svemu se vodilo računa.
Predsedavajući
Gospođo Popović, još jednom ću vam dati pravo na repliku i da završimo repliku.
Hvala, gospođo predsedavajuća. Poštovana gospođo ministarko, na vama je da radite u tom Ministarstvu za energetiku, na vama je da pronađete najbolja rešenja, a sve probleme koji su nastali sa prošlom Vladom mislim da možete da rešite u ovoj vladi sa ministrima kojih je bilo jako puno i u prošloj i u sadašnjoj vladi. Tu vam je i premijer, gospodin Dačić, tu vam je i ministar finansija, gospodin Dinkić. Dakle, imate ključne ljude iz prethodne vlade sa kojima možete da se konsultujete i sa kojima možete da napravite jednu dobru strategiju baš u vezi sa energetskom efikasnošću i sporazumevanjem sa ruskim partnerima. Podsećam vas na „Južni tok“ 2009. godine; zaista se sećam koliko ste bili protiv tog „Južnog toka“ i ofšor kompanije u pretežnom vlasništvu strane države.
-
Radović Milica i Đukić-Dejanović Slavica · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike SrbijeCela razmena, od reči do reči
Replika na izlaganje gospođe ministar. Niste mi tačno odgovorili na pitanje, vi ste rekli da verujete da će biti isplaćen dug, ali ja vas pitam da li je on ukalkulisan u ovaj iznos o kom mi zakonu diskutujemo? Takođe, nije mi jasno šta će da bude sa dugovanjima koja su načinjena nakon 30. septembra 2012. godine, koji opredeljuje upravo ovaj zakon. Na osnovu ovoga što smo mi sada čuli, jasno je da ta dugovanja nema ko da plati. Ako očekujete od zdravstvenih ustanova da one plate dug veledrogerijama, mislim da je jasno i ovim zakonom da oni nemaju sredstva. Da imaju sredstva, mi ovaj zakon ne bi ni donosili. Danas zdravstvene ustanove umesto da plaćaju lekove i medicinsku opremu, one plaćaju plate zaposlenih, 13.600 radnika u zdravstvu sa kim su sklopili ugovor, mimo ugovora sa RFZO. Ponovo vam postavljam pitanje, na koji način mislite da će ovaj dug od koga zavisi obezbeđenje finansiranja, odnosno isporuka, i lekova i medicinske opreme zdravstvenim ustanovama, da bude rešen. Moje je mišljenje i potpuno stojim na tome da ovaj zakon to neće rešiti i da to prosto polurešenje koje u ovom trenutku imamo ne dovodi do samog rešenja celokupne situacije i mislim da, ukoliko se ovaj dug u kompletu, u celokupnosti ne isplati, da može da izazove i dalje nestašice lekova, a plašim se i određenih odlazaka kompanija sa srpskog tržišta. PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Reč ima ministarka Dejanović.
Uvažena poslanice, sasvim je jasno da od 1. novembra, od 30. oktobra direktori nisu mogli praviti nove dugove na osnovu dopisa koje sam im poslala, a kod onog momenta kada smo ustanovili da će deo duga, najveći deo duga, 13 milijardi duga zdravstvenih ustanova, preuzeti država, proglasiti javnim dugom, direktori su dobili obavezu da se striktno pridržavaju ugovora koji imaju sa RFZO. Za slučaj da to nisu učinili i da su imali neku preku potrebu, morali su konsultovati RFZO koji ima rezervna sredstva i kojima će nadoknaditi tu vrstu troškova, kao i do kraja godine, kao i dugove za koje se vi posebno interesujete. Dakle, Fond ima rezervna sredstva, planirano je da se iz tih rezervnih sredstava nadoknade dugovi svih transfuzija u zemlji, planirano je da objektivni dugovi koje su napravile ustanove u dogovoru sa Fondom, što bi moralo i trebao bi da bude manir međusobne saradnje i pre nego što su se napravili ovoliki dugovi. Ali, ako se aktuelno ministarstvo bude bavilo pitanjima na koja nas vi upućujte šta je bilo pre godinu dana, mi prosto nećemo moći da rešavamo ovde i sada vrlo akutne probleme zdravstvene zaštite. U tom smislu, direktori zdravstvenih ustanova i veledrogerije svaki korak znaju. Sa njima smo se dogovarali o svakom koraku koji činimo i obe strane su dale saglasnost na ovakvo rešavanje. Dakle, neće ovde niko biti oštećen ni iznenađen. Veledrogerije su bile potpuno svesne da ulaze u relacije sa zdravstvenim ustanovama, koje ne proističu iz ugovora Fonda i zdravstvenih ustanova. U tom smislu su i one ušle u određeni rizik, međutim, pokušaj da razrešimo zaista ovu situaciju, jer u procesu posebno potrebe da snabdevenost lekovima bude što je moguće kvalitetnija za ovako malo para, koliko mi imamo po glavi stanovnika. Prosto, mora biti motivisan i proizvođač i transporter, veledrogerija i naravno zdravstvene ustanove. Mi ne mislimo da ovde neko treba mnogo da izgubi, mnogo da dobije. Mi u jednu tešku situaciju, a koja proističe iz činjenice da 6% BDP se odvaja za zdravstvo, a to je 250 evra po glavi stanovnika, pokušavamo da uvedemo više reda, kako bi što veći broj naših građana imao što je moguće bolji nivo zdravstvene zaštite. U anarhiji u kojoj smo se našli, da smo dalje išli tim trendovima i da nismo pokušali da uradimo nešto na finansijskoj disciplini, mi bismo sigurno danas imali potpuno drugačiji razgovor na ovu temu.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Milica Radović, replika. Izvolite.
Ne znam da li smo se dobro razumeli, samo govorim o članu 7, gde kaže da se odredbe ovog zakona odnose na dugovanja iz člana 1, zaključno sa 30. septembrom 2012. godine. Znači, evidentno je, vi ste dali nalog od 1. novembra, znači šta će da se dešava sa ovim dugom koji je u međuvremenu napravljen. Prosto, želim da od vas dobijem odgovor, kakav odgovor i kakvu poruku država u ovom trenutku šalje svakome onome ko želi da posluje u našoj zemlji. Znači, jasno je da veledrogerije, u ovom trenutku, neće dobiti izmirenje svih svojih dugova koje su postigle zbog toga što zdravstvene ustanove u ovom trenutku ne mogu da isplate. Ponovo ponavljam, kada bi mogle da isplate, mi ovaj zakon naravno ne bi ni donosili.
Predsedavajući
Reč ima ministarka Đukić Dejanović.
U periodu od dva meseca, do kraja godine, koliko je ostalo ustanova će se javiti Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, odnosno svojoj filijali i za sve što je opravdano, postoji rezerva sredstava, koja je planirana za opravdane zahteve ustanova. Dakle, pokušavamo da sve što je opravdano, prosto uvedemo u jednu kolotečinu i ne znam na koji način još da vam kažem da ćemo do kraja godine ono što je problem ustanova i veledrogerija rešavati iz rezervnih sredstava Fonda, koji je za to i namenjen, ali i on ima neke limite.
-
Đukić-Dejanović Slavica i Zelenović Nebojša · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike SrbijeCela razmena, od reči do reči
Kada je u pitanju aktivnost koju ste vi nazvali "na mala vrata", razrešenje direktora je u nadležnosti osnivača i ja vam obećavam da oni direktori koji koriste takav način rada neće, prosto, u sistemu rukovođenja biti.
Predsedavajući
Reč ima poslanik Nebojša Zelenović.
Samo ću još jednom kratko, pošto je ovo jako bitan zakon i jako bitan amandman. Mi ovde govorimo o nekim stvarima, ali imate jedan manir koji se stalno provlači, koga nikako da se oslobodimo, a to je da mi nikako da kaznimo one koje rade loše i da nagradimo one koji rade dobro, nego stalno preuzmemo to što radi neko loše, pa pretvorimo u javni dug, pa onda svi građani jadni to moraju da plaćaju. Hajde nagradite direktorku Doma zdravlja u Šapcu, koja nikome ništa ne duguje i nema viška zaposlenih, nijednog preko ugovora. Hoćete li je nagraditi? Hoćete li kazniti direktore bolnica koji su napravili ovaj dug, ali ne samo tako što ćemo ih smeniti, sad su došli neki novi. Naravno da znamo da je svako nenamensko trošenje sredstava preko milion dinara krivično delo. Ako ovde pobrojimo 13,5 milijardi, podelimo sa brojem bolnica u Srbiji, koliko je to krivičnih dela? Toliko samo.
Predsedavajući
Reč ima ministarka Đukić Dejanović.
Činjenica je da ima direktora koji zaista nikada nisu prekoračili sve one stavove ugovora sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i trošenje novca u nekim ustanovama je uvek bio primer i finansijske discipline i dobrog funkcionisanja zdravstvene ustanove. Pridružujem se pohvalama direktorki u Šapcu. Evo, pada mi na pamet direktorka Instituta za mentalno zdravlje, prof. Lečić, dakle, ima mnogo direktorki, verovatno i direktora, koji na taj način funkcionišu i sigurno je da ću se u budućoj saradnji oslanjati na njih. Analiza svega što tražite od mene iziskuje zaista jednu takvu retrospektivu i jednu takvu organizaciju da ne bi bilo dovoljno još jedno ministarstvo uposlenih. Ne mislim samo vi, gospodine poslaniče, nego uopšte sve to što tražite šta je bilo, zašto je bilo. Molim vas, stojim iza činjenice da će se do kraja ove godine tačno znati u paru, u dinar koliko je ko prekoračio određene obaveze i koliko je ko napravio određenih troškova. Da li je to negde bilo osnovano, da li je negde povređena procedura, da li je bilo manipulacija, time se moraju baviti drugi. Ministar zdravlja mora raditi ono što mi planiramo u ovom momentu da radimo, a to je da planiramo bezbedniju i sigurniju budućnost sa ovako malo para. Biću krajnje iskrena, u ovoj sali sedi bar 10% onih koji su me molili za jako kvalitetne lekare da ih negde zaposlim. Znate, deo duga je i zato što zaista naše finansijske mogućnosti ne mogu pokriti sve kadrovske potrebe koje imamo. Deo duga je i zbog toga. Ne možemo striktno govoriti samo o tome da je u zdravstvu sve izraz korumpiranosti, sve izraz nepotizma i raznih nemilih socijalnih komunikacija. U tom smislu mislim da treba odvojiti žito od kukolja i da to uopšte nije sporno. Ovu priliku koristim da zamolim ministra unutrašnjih poslova, da zamolim tužilaštvo da rade svoj posao i da zamolim sve građane da ne učestvuju u koruptivnim radnjama, odnosno ako se od njih traži da u njima učestvuju, da zaista imaju slobodu da se jave i ministru zdravlja.
Predsedavajući
Narodni poslanik Zelenović, replika.
To je sve lepo što ste vi rekli i podržavam vas, ali očekujem od vas jedan korak više. Očekujem da to što vi njih savetujete i molite, da vi službeno, po svojoj službenoj dužnosti ukažete na te stvari, a onda ćemo videti da li postoji spremnost kod ostalih organa u državi da se time bave. To što vi na neki način sublimirate i kažete da je sve tako loše, sve je tako kako jeste, ja sam učinila šta mogu, to zaista poštujem, ali to nije dovoljno. Vi ste ipak ministar. S druge strane, vi ste sada prešli jednu granicu, po meni čini mi se i zakonsku, a to je da opravdavate zapošljavanje preko ugovora, ako sam dobro razumeo. Ispravite me ako grešim. Dakle, ne možemo da vodimo socijalnu politiku preko zdravstvene politike. Zdravstvena politika je jedna stvar, a to da li ima ili nema dovoljno zaposlenih … da ste malo više vi analizirali ili da su ovi pre vas malo više analizirali, videli bi koliko po svim zdravstvenim ustanovama sekundarnog nivoa nedostaje lekara specijalista, nedostaje medicinskih sestara, ali zato imamo tesare, molere, farbare, šta god hoćete. Ko će onda da leči ljude? Dajte to rešenje. To ni u jednom od ovih predloga zakona ne vidim.
-
Mijatović Predrag i Vojić Marković Milica · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštitiCela razmena, od reči do reči
Javljam se po amandmanu gospođe Vojić Marković. Vidite, ima dve stvari, vrlo smo širokogrudi kada dajemo prava ko ima mogućnost da se solidarno leči. Da se pogrešno ne razumemo, nemam ništa protiv tih proširivanja prava, treba da ih proširimo. Međutim, kada se pojavi, kao što smo malo pre diskutovali, manjak, onda smo vrlo rigorozni i tražimo ko je kriv. U tom dualizmu bismo morali da se odlučimo hoćemo li solidarno zdravstveno osiguranje u Srbiji ili hoćemo američko osiguranje? U Americi znate kako je sa osiguranjem, kada potrošite pare koje ste uplatili, oni kažu – gospodine ili gospođo, hoćete li da doplatite ili su vam vrata s one strane? Kod nas toga nema. Mi imamo solidarno zdravstveno osiguranje i tako treba da imamo, ali onda moramo da shvatimo da možemo da proširimo prava, ali da moramo i solidarno da snosimo dug koji to zdravstvo upravo pravi baš zbog neke humanosti kojom treba da se dičimo, odnosno humanosti u zdravstvu.
Predsedavajući
Narodni poslanik Milica Vojić Marković, replika. Izvolite.
Kolega, ne znam da li ste me dobro razumeli, nisam govorila ni o američkom sistemu, ni o solidarnom sistemu, nego o poštenom sistemu. Mi ovde dolazimo u celu priču zbog toga što neko nije radio pošteno. DSS se zalaže ne za to da mi ne radimo solidarno i da solidarno lečimo ljude, nego za to da onaj ko je pravio ovo što je pravio, silne koruptivne zahvate, radnje i slično, odgovara za to. Onda kada on bude odgovarao za to, onda možemo da pričamo i o svemu drugom. Dok mi budemo solidarno pokrivali to što je neko radio takve koruptivne zahvate, nećemo moći da govorimo o poštenom zdravstvu, niti o tome da čovek koji je platio zdravstveno osiguranje ima pravo na zdravstvenu uslugu. O tome se radi. Mislim da me u tom domenu niste baš najbolje razumeli.
Predsedavajući
Narodni poslanik Predrag Mijatović, replika. Izvolite.
Mislim da sam vas dobro razumeo, a čini mi se da vi mene nećete da razumete. Mislim da sa ove govornice i sa ove skupštine ne sme da ode to da je dug u zdravstvu napravljen korupcijom. Nije napravljen samo korupcijom. Možda je bilo neke korupcije, ali sigurno da je u najvećem procentu, 90 i kusur posto, bilo zbog potreba koje su zdravstvene ustanove imale. Nemojmo reći da sada treba da odgovaraju oni koji su napravili manjak u zdravstvu. Upravo o tom solidarnom smo i govorili. Ako proširujemo prava, i treba da proširimo prava, onda moramo da snosimo i zajednički sve dugove koje je zdravstvo napravilo ne korupcijom, nego potrebom ovog stanovništva za lečenjem.
Predsedavajući
Narodni poslanik Milica Vojić Marković, replika. Izvolite.
Kolega reče da nije nastao dug samo korupcijom. Naravno, nije samo korupcijom. Ima korupcije u velikim količinama, ali nije samo. Mi iz DSS upravo to pokušavamo da vam kažemo. Sistem je ruiniran, pun je sistemskih problema i sistemskih grešaka. Hajde da vidimo gde su ti problemi i gde su te greške kako bismo ih popravili, a ne samo da gledamo da donesemo zakone koji gase požar. Oni ne mogu ništa da urade. Oni će trenutno da ugase požar, ali požar će da se pojavi već za nekoliko nedelja, jer vam se svuda u novinama najavljuje da će biti nestašica lekova. Znači, moramo da govorimo o tome, moramo da popravimo sistem i to da ga reformski popravimo. Sistem ne valja i ne funkcioniše. To mi govorimo. Borba protiv korupcije je ono za šta se vi kao stranka zalažete, za šta se mi kao stranka zalažemo i niko nam nije rekao ovde u ovoj sali da se ne zalaže za to. Izvinite, ako se svi zalažemo za borbu protiv korupcije, izvolite pa da neko odgovara za to što je korupciju uradio.
-
Đukić-Dejanović Slavica i Zelenović Nebojša · 7 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštitiCela razmena, od reči do reči
Poštujući principe obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, moguće je realizovati član 22. Dakle, ono što jeste činjenica, to je da država ispoljava i u ovako lošoj finansijskoj situaciji značajan stepen brige za one koji nisu u stanju da uplate doprinose za zdravstvo, ali je činjenica da vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, koji su dobili velike benefite od države, takođe ne uplaćuju zdravstveno osiguranje. Nama su oni problematični, jer kada bi oni to činili, ovaj princip obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti bi dao mogućnosti da se još humanije odnosimo ili, da kažem, socijalno pravednije odnosimo i prema onima koji zaista nisu u stanju da izdvajaju doprinose. Druga tema je vezana za to da su nam jako stari zakoni. Osnovni zakoni o kojima danas govorimo i o čijim izmenama govorimo doneti su 2005. godine. Nisu tako stari, ali je dinamika pre svega finansijskih turbulencija u zemlji takva da zaista iziskuju, opet se usuđujem da kažem, gašenje požara. Sve dotle dok ne budemo finansijski funkcionisali na drugi način, neće biti zdravih uzročno-posledičnih razmišljanja i rešenja u ovoj oblasti. Zdravstvo prosto, i pored toga što je investicija u zdravstvo investicija u zdravog čoveka koji i proizvodi i stvara itd, ne može se shvatiti kao potrošnja. Realno košta i svi mi to znamo, i kao pacijenti i kao zdravstveni radnici.
Predsedavajući
Reč ima poslanik Nebojša Zelenović.
Poštovana ministarko zdravlja, poštovana predsedavajuća, amandman koleginice iz DSS je odličan amandman, odnosno namera mu je odlična. Zaista podržavam ovaj amandman, ali njemu nije mesto u ovom zakonu. Mesto mu je u Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Mislim da će se svi ovde složiti da nam treba reforma tog zdravstvenog sistema. Mislim da će se svi složiti da postoji jedan problem na koji su oni ukazali ovim amandmanom, a to je status poljoprivrednika u sistemu zdravstvenog osiguranja. Njihov status se ne može pokriti članom 17. odnosno članom 22, zato što imate situaciju da se neko zadužuje za obaveze, odnosno za doprinos, za uplatu zdravstvenog doprinosa po osnovu obavljene poljoprivrede, na osnovu prihoda. On mora da ostvari neki prihod. Neko mora nešto da zaradi da bi mogao da plati doprinose. Neko ostvari prihod od jednog dinara, koliko često ljudi ostvaruju, ili od tri dinara, a imao sam situaciju da ljudi donose dokaze iz katastra da imaju katastarski prihod od sedam dinara. To vam je nešto poput deset ari. Kako će neko ko ima deset ari, ko nema nikakvu baštu, ko živi na selu da uplati 27.000 dinara? Šta će on da radi ako ima punoletno dete koje je prestalo da se školuje, živi sa njim u istom domaćinstvu, kako će da uplate dva doprinosa? To znači 54.000 godišnje. Od čega? Moramo da se bavimo tim kategorijama stanovništva. Vi to ovde nigde ne nudite i to je ono što je ključno. Hajde da vidimo koliko ko ostvaruje zarade, koliki su mu doprinosi, odnosno koliki su mu prihodi da bismo mogli da mu razrežemo doprinose. Nemojte da svi plaćaju isto u Srbiji, i onaj ko ima sto hektara i onaj ko ima pet ari. Ako govorimo o solidarnosti, uzajamnosti, ravnopravnosti, hajde da se onda toga i pridržavamo. Vi onda morate da govorite istinu. To što ste sada rekli nije tačno. Tačno je da onaj ko ima deset ari i onaj ko ima deset hektara plaćaju isti doprinos, a ne ostvaruju iste prihode. Ne mogu da ostvare iste prihode, ma koliko ko bio vredan i pametan i sposoban. Nisu isti prihodi u Vojvodini na deset ari ili deset hektara i u Pocerini ili tamo negde u Pomoravlju. Da bismo to utvrdili, moramo da imamo reformu zdravstvenog sistema, sistema zdravstvenog osiguranja, a toga, ponavljam ponovo, ovde nema. To ne piše u ovim propisima, a to je najbitnije. Toliko. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima ministarka Đukić Dejanović.
Tema o kojoj govori poslanik je vezana za Zakon o doprinosima za socijalno osiguranje i htela bih da kažem da, zbog toga što katastarski prihod nije dugo valorizovan, a to ne može da radi Ministarstvo zdravlja, ipak svejedno jeste obaveza države, ocena je da se izdvajanje doprinosa za zdravstvo plaća po najnižoj osnovici. Ono što je takođe važno jeste to da poljoprivrednik koji ima 0,5 hektara ima pravo da bude u kategoriji lica o kojima socijalno brine država. Dakle, da stekne taj status. Postoji mogućnost za najsiromašnije poljoprivrednike, ako imaju manje od 0,5 hektara, da kroz status osobe o kojoj posebno brine država, jer se radi o licu sa socijalnim potrebama, da rešimo ovaj problem. To što se ne plaća osnovica za katastarski prihod, razlog je što valorizacija katastarskog prihoda je jedan prilično veliki, zamašan posao i država to dugo nije radila.
Predsedavajući
Replika, gospodin Zelenović.
Izvinite, ali ja vas ništa nisam razumeo. Zaista nisam razumeo šta hoćete da kažete. Dakle, vi sad hoćete da kažete da treba neka služba u državi da uradi neki veliki posao da bismo imali ravnopravnost, uzajamnost, solidarnost, je li tako? Dakle, neka druga služba u državi to treba da uradi? Koja? Ko će sada to da uradi, kome ćete da kažete – molim vas, brzo to uradite, jer nam gori, ljudi ne mogu da se leče, žene umiru? To su ozbiljne stvari i ako stalno prebacujemo teret na nekog drugog, nećemo ništa uraditi. Druga stvar, nije tačno ono što ste rekli - 0,5 hektara. To jeste Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali Zakon o zdravstvenom osiguranju kaže – ko ostvaruje prihod, u Fondu PIO zadužuju svakog ko ima imanje od pola hektara, odnosno 50 ari. Kažu – pa vi možete da gajite pečurke. Možete da gajite u podrumu pečurke, možete da se bavite pčelama, šta god. Vi ste za nas poljoprivrednik i imate da uplatite doprinose po najnižoj osnovici. Šta će čovek, znate šta rade ljudi? Imamo lažne migracije stanovnika. Ljudi se sele iako to ne žele. Sele se u grad, lažno, prijavljujući se na adrese u gradu kako bi pokušali da izbegnu obavezu uplate, jer nemaju novca, a moraju da se leče. Hajde to da rešimo. Hajde rešite to.
Predsedavajući
Reč ima ministarka Đukić Dejanović.
Gospodine poslaniče, Zakon o socijalnom staranju štiti poljoprivrednika koji ima 0,5 hektara i manje. Daje mu mogućnost da država reguliše pitanje njegovog zdravstvenog osiguranja. Dakle, samo sam to rekla i mislim da je to prilično jasno. Slažem se da treba napraviti valorizaciju onih prihoda koji proističu iz statusa čoveka koji se bavi poljoprivrednom. Iskreno mislim da će se Ministarstvo poljoprivrede baviti ovim pitanjem i onda ćemo imati realniju mogućnost da ne koristimo plaćanje po najnižoj osnovici, što nije pravedno, ali je to manja greška, nego da uradimo nešto drugo. Samo sam pokušala da objasnim zašto nismo napravili predlog promene da se ide po nekom drugom osnovu.
Predsedavajući
Gospodine Zelenoviću, neću vam dati repliku. Ako hoćete vreme od poslaničke grupe?
Jako ću kratko zaista. Zaista poštujem vašu volju i rekao sam to u raspravi u načelu. Vi niste bili tada tu nažalost. Zaista poštujem vašu volju i vašu spremnost, ali to nije dovoljno. Nije dovoljno, dajte nam neki rok. Dajte građanima Srbije neki rok kada ćete to uraditi. To kada kažete mi ćemo to uraditi, mi ćemo ovo raspisati, mi ćemo ovo organizovati, mi ćemo ovo izračunati, dajte neki rok da znamo čemu možemo da se nadamo. Ili kažite mi to ne možemo da uradimo, to je jako teško.
Predsedavajući
Reč ima ministarka Đukić Dejanović.
Neću ni da govorim koliko vas poštujem. Mislim da pažnja koju usmeravam na sve što govorite, u krajnjem slučaju, govori o tome. Moram reći da Zakon o doprinosima rešava suštinski pitanja o kojima govorimo i vi i ja. Znamo da ga predlaže ministar finansija i ne bih dalje.
-
Đukić-Dejanović Slavica i Obradović Radojko · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštitiCela razmena, od reči do reči
Svaki ministar zdravlja je neuporedivo uspešniji ako sarađuje sa gradonačelnicima.
Predsedavajući
Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne.) Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović. Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.
Naš amandman tiče se finansiranja, jer pominju se vrlo važne stručne komisije koje će imati vrlo važne zadatke i njih treba da organizuje Zavod za javno zdravlje. To je nekakva nova nadležnost, ali nisu obezbeđena nikakva sredstva za funkcionisanje. Kaže se da sredstva već postoje. Kako postoje? To znači da su do sada imali neke viškove koje su neracionalno trošili. Ako su postojala sredstva, onda tu sigurno nešto nije u redu. Moram da primetim da kada ovakve članove predlaže opozicija, onda se to proglašava za populizam. Kada predlaže Vlada, onda je to ispravno vođenje politike. Čudi me što niste prihvatili ovaj amandman.
Predsedavajući
Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima gospođa ministarka. Izvolite.
Vaš amandman je apsolutno u skladu sa tekstom koji kaže da se dodatna sredstva obezbeđuju u budžetu Ministarstva zdravlja, odnosno u budžetu Republike Srbije, što suštinski znači budžetska linija koja će ovo svakako obezbediti. Mislimo da je u predlogu teksta zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona suštinski sadržano ovo o čemu vi govorite.
Predsedavajući
Reč ima poslanik Radojko Obradović.
Slažem se s vama. Pročitaću tekst zakona: "Zavod za javno zdravlje, osnovan za teritoriju Republike, obezbeđuje obavljanje stručnih, administrativnih i tehničkih poslova za rad republičkih stručnih komisija." Gde ste vi našli to što piše u mom amandmanu stvarno ne znam?
-
Đukić-Dejanović Slavica i Obradović Radojko · 5 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštitiCela razmena, od reči do reči
Gospodine poslaniče, sticanje prihoda je regulisano Zakonom o budžetskim sredstvima i sve je zapravo javni prihod. Svaka zdravstvena ustanova može tražiti saglasnost Ministarstva da koristi prostor u svrhe za koje ona to želi i ona dobija takvu saglasnost. Dakle, to je potpuno regulisano. Iskoristiću priliku samo da kažem da je članom 159a stavom 6. predviđeno da se sredstva za obavljanje poslova, a misli se na zavode za javno zdravlje, obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dakle, to je odgovor kolegi Obradoviću.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.
Upravo ste potvrdili ono što sam rekao. Sredstva se obezbeđuju, ali kada dobiju nove funkcije, onda treba da dobiju nova sredstva. Ne može sve da pokrije budžet Fonda koji se puni najviše iz doprinosa zaposlenih, oko 70%, pa onda iz Fonda PIO, ostalo je zanemarljivo. Ako ima sve manje zaposlenih, potpuno je jasno kakav će biti taj fond. U prilogu ovoga što ste rekli, a što je govorio gospodin Petković, jedna međunarodna studija je napravila analizu korišćenja prostora u domovima zdravlja. Pretpostavljam da ste upoznati sa njom. U domovima zdravlja u Srbiji ordinacije zauzimaju svega 43% prostora, laboratorije svega 3,8%, apoteke 3,5%, a nemedicinski prostor se koristi sa 46,8%. Kada govorimo o to malo sredstava, o tom malom kolaču, onda ovaj podatak je prilično upozoravajući za nas i govori da ovi zakoni ne rešavaju suštinske probleme i da ćemo tek govoriti o suštinskim problemima u zdravstvu.
Predsedavajući
Reč ima gospođa ministarka. Izvolite.
Institucija za javno zdravlje ima u Srbiji 23, na čelu sa Institutom za javno zdravlje Batut, to će se finansirati iz budžeta, iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i imaće mogućnost da i na tržištu steknu određena sredstva za funkcionisanje. Ono što nam se čini da nije bilo dobro, a to je što su uglavnom u prethodnom periodu bili prepušteni bici na tržištu. Dakle, onog momenta kada se uposleni u tako značajnim institucijama bore za svoje plate kroz različite oblike kompeticije, u trgovačkom smislu, onda povereni poslovi države dolaze u drugi plan i njihova realizacija. U tom smislu smo napravili pomak da im se obezbeđuje uglavnom da imaju sredstva i iz budžeta i iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Mislim da su oni ovakvim izmenama vrlo zadovoljni.
Predsedavajući
Gospodine Obradoviću, možete tražiti vreme od poslaničke grupe, ako želite. (Radojko Obradović: Ministarka je potpuno pogrešno odgovorila.) Ministarka je odgovorila na vaše pitanje. Ako želite da trošite vreme poslaničke grupe, izvolite.
Zamolio bih ministarku da pročita ovo što je Fond napisao u obrazloženju svog budžeta. Tu piše sve suprotno od onoga što je ona nama rekla.
Predsedavajući
Da li još neko želi reč? (Ne.) Na član 6. amandman je podnela grupa od 54 narodna poslanika poslaničke grupe Srpska napredna stranka. Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Reč ima gospođa ministarka. Izvolite.
Htela bih da kažem da je naša ideja da centralizovanje javne nabavke u zdravstvu budu organizovane na ovaj način. Dosta smo o tome razgovarali. Imali smo dilemu ko zapravo treba da bude subjekt koji se neposredno bavi nabavkama. Poslanici različitih, da kažem, političkih struktura, pa i ovde na Odboru za zdravlje i tokom rasprave u načelu razmišljali su glasno o tome da je možda primerenije da subjekt koji to radi bude pri Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Takođe, isto mislim. Zbog toga sam ovaj amandman predložila Vladi da prihvati i Vlada je prihvatila ovaj amandman.
-
Milisavljević Dušan i Petković Miroslav · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštitiCela razmena, od reči do reči
Što se tiče mojih zalaganja za zapošljavanje mladih lekara, svakako da se nisam zalagao da oni samo budu u ovim velikim gradovima. Bitno je da se Srbija razvija podjednako i bitno je da ta deca nađu posao. To je najvažnije. Koliko znam, moji studenti medicine ne biraju posao i svakako da bi voleli da rade u Nišu ili Beogradu, uopšte niko od te dece ko je na birou, nije rekao – neću da idem u Crnu Travu, Surdulicu, u Bosilegrad. Nema radnih mesta i to je problem. Da ima potreba, oni bi išli na jug Srbije, provereno, ta deca ne bi sedela kući bez veze i ubijala svoje vreme, već je potrebno da im država omogući da oni nađu novo radno mesto i to je potrebno. Nije pitanje da oni hoće samo u ove velike centre, već je pitanje da i u malim centrima, sredinama, nema dovoljno mesta za nova radna mesta i za mlade lekare.
Predsedavajući
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović. Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.
Hvala. gospodine predsedniče. Gospođo ministre, potpuno podržavam stav kolege Zelenovića, koji smatra da kadrovskom planu nije mesto u ovom zakonu. Vi ste u Predlogu zakona stavili da ministar donosi kadrovski plan za zaposlene. Poslanička grupa DS predložila je da se ovaj član briše. Mi smo dali drugačije rešenje, da Vlada o tome donese odluku na predlog ministra. Pazite, vi ste odustali od centralizovanih javnih nabavki. U obrazloženju ovog zakona stoji da na osnovu toga od čega ste danas odustali, zbog političkih dogovora u parlamentu, bilo je predviđeno da se uštedi između 20 i 40% sredstava. Da li to znači da sada neće biti tih ušteda? Potpuno sam saglasan, jer će se to desiti, ukoliko ovako ostane kako ste predložili, da vi donosite odluku o tome da će zdravstveni centar u Nišu imati veću kvotu, da će moći da zaposli više lekara ili nekog drugog medicinskog osoblja, za razliku recimo od Čačka ili neke druge lokalne samouprave. Ovim zakonom ste predvideli da mi, kao lokalna samouprava treba njih da finansiramo. Ne bih se složio sa kolegom Milisavljevićem da ljudi da prihvataju da odu u Crnu Travu ili ne znam gde. Specijalizanti iz mog rada, kada dođu u Beograd, završe specijalizaciju, oni gledaju na svaki način da ostanu upravo u Beogradu, a ne da se vrate u zdravstveni centar koji im je platio tu istu specijalizaciju. Hajde da se postavi pitanje, zašto je to tako? Da li postoje razlozi zbog čega oni ne žele da se vrate u svoj grad da rade dole, nego žele svi da ostanu u Beogradu? Onda će Beograd imati šest miliona stanovnika, a Srbija da izumre. Zato vas molim, ovim vama pomažemo, vama olakšavamo, vi dajete predlog. Neka Vlada koja je kao predlagač zakona, koji je došao ovde u Skupštinu, napisala Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, koji naravno nije ispoštovan i za ovih 13.600, i za ko zna koliko ljudi u nekim drugim ministarstvima. Dajte da Vlada donese to. Sedite lepo, hteli ste da vladate, napravili ste koaliciju, imate Vladu, dogovorite se na Vladi i izađite pred Skupštinu sa tim. Hvala vam najlepše.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.
Replika. Ovo što ste rekli da mladi lekari kada dođu u Beograd, završe specijalizaciju i onda ne žele da se vrate. Znači, svakako da je želja mladih da budu u centru Srbije, da budu u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ali ako imaju specijalizaciju, znači, želim da branim te lekare, ako imaju plaćenu specijalizaciju iz svog zdravstvenog centra, da li iz Bora, Zaječara, Negotina, Kladova ili bilo kog manjeg mesta, oni su u obavezi, s obzirom da im ta zdravstvena ustanova plaća specijalizaciju, oni su u obavezi da se vrate u matičnu zdravstvenu ustanovu. Jedino mogu da iz svog džepa plate tih četiri godine specijalizacije ili šest godina specijalizacije, koliko im je platila zdravstvena ustanova i tek tada su oni slobodni da zasnuju radni odnos sa nekom drugom ustanovom. Tako da to nije tačno. Jeste njihova želja da oni budu u nekom većem centru, ali svakako njih obavezuje ugovor o radu koji potpišu sa matičnom ustanovom koja ih šalje na dalju edukaciju. Nije mi želja da uđem samo u polemiku, samo istine radi da ti mladi lekari svakako žele u zdravstvenim univerzitetskim centrima da edukaciju svoju obave, da svoje znanje nastave da primenjuju, ali ih ugovor o radu obavezuje da oni dođu ponovo u svoju matičnu kuću i to je istina.
Predsedavajući
Reč ima gospodin Petković. Izvolite.
Kratko. Razumem vas kolega o čemu pričate, ali mi danas govorimo o istom ovom ugovoru, da li on postoji ili ne postoji, na osnovu koga je 13.600 ljudi zaposleno mimo ugovora koji treba da bude zaključen sa fondom. Neću iznositi imena i prezimena, ali imam podatke, za razliku od vas koji ste ovde saopštavali neka imena i prezimena. Ljudi koji su u dogovoru sa direktorom zdravstvenog centra koji ih je uputio na specijalizaciju i platio im to, ostali su u Beogradu da rade, po raznim klinikama ovde u Beogradu. Znači imenom i prezimenom to mogu da vam dokumentujem, van ove sale kad god hoćete, a ministarki naravno mogu to da uvek predočim. Hajde da rešavamo problem. Ovo je stvaranje nekog privida da se nešto pomera u hodu. Pazite, kada Vlada predloži neki zakon, ministar stoji iza toga, u načelnoj raspravi to brani, a onda na osnovu političkog dogovora, u parlamentu se sve to izmeni i onda se ukidaju neke najbitnije, najsuštinskije odredbe koje je trebalo da reformišu zdravstveni sistem. Od ovog zakona, nažalost, neće biti ništa, ali sa zadovoljstvom ćemo vas čekati za par meseci da o tome ponovo popričamo, gospođo Dejanović. Hvala vam.
-
Jerkov Aleksandra i Arsić Veroljub · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranjuCela razmena, od reči do reči
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Mi ćemo kao poslanička grupa isto tako podržati ovaj amandman. Gospođa Đukić Dejanović nije u mogućnosti da ga prihvati, s obzirom na to da ona ne predstavlja ovde svoje ministarstvo. Ona je ovde ovlašćeni predstavnik Vlade. Vlada ne prihvata taj amandman, ali koliko sam shvatila, ona lično ne bi imala ništa protiv da se taj amandman usvoji, ukoliko bi postojala sredstva. Sva sreća pa nije Vlada ta koja donosi odluku o tome koji će amandman biti usvojen, a koji neće. Sva sreća pa nije Vlada ta koja na kraju odlučuje kako će zakon da izgleda. To je ova Narodna skupština i mišljenje Vlade narodne poslanike ne obavezuje da glasaju na jedan ili na drugi način. Zato pozivam kolege da u danu za glasanje prihvatimo ovaj amandman, s obzirom na to da to objašnjenje da za ovakve stvari nema para nije nešto što može biti prihvatljivo u Narodnoj skupštini. Te nema para za poljoprivrednike, nema para za porodilje, nema para za trudnice koje su na održavanju trudnoće. To smo imali kada smo usvajali budžet. Nema para za decu, nema para za ove, nema para za one, a u budžetu smo videli da zato za druge stvari ima više nego dovoljno para. Mi kada smo usvajali budžet, ja sam, podstaknuta jednom suludom cifrom u tom budžetu, postavila poslaničko pitanje Aleksandru Vučiću – koliko zaposlenih ima u BIA, jer za plate za BIA izdvajaju milijarde dinara i meni je bila misterija kako to da za plate u BIA postoje milijarde dinara, kako to da za sportske klubove postoje pare, kako to da postoje pare za razne čudnovate službe, kontraslužbe ili tajne službe, a vidimo da za ovakve stvari nema para. Zato pozivam kolege da bez obzira na mišljenje Vlade usvojimo ovaj amandman, jer ova skupština ima tu prednost u odnosu na Vladu, da je ona ta koja donosi zakone, a ne Vlada, jer samo u ovom domu ovde, u ovoj sali ovde, rade direktno izabrani predstavnici građana i zakoni će izgledati onako kako to kaže Skupština i kako to odluče poslanici ovde. Ako poslanici odluče da se ovaj amandman prihvati, onda će morati da se nađu pare za takve stvari ili će Vlada da ne poštuje zakone, što je onda mnogo dublji problem od ovog o kome sada trenutno pričamo. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Da li neko želi repliku možda? Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko priča za obrazloženje Vlade – nema para, nema para, prvo moram da postavim pitanje, kada se pričalo o poljoprivredi, koliko je agrarni budžet po Zakonu o budžetu za 2013. godinu veći i u nominalnom i u procentualnom iznosu nego za 2012. godinu? Ovo je replika na izlaganje prethodnog govornika. (Poslanici poslaničke grupe DS dobacuju: Koga je spomenula?) Poslaničku većinu. Ako neko kaže da nema para za trudnice, vrlo me interesuje (Predsedavajući: Molim vas, nemojte dobacivati.) zašto takve stavove nije imao za prethodnu Vladu, kada je podržavao tu istu prethodnu Vladu. Kada neko kaže – nema para, neka preduzme i preuzme svoju individualnu odgovornost zato što je podržavao Vladu koja je dovela Republiku Srbiju na ivicu finansijskog opstanka. Kad to konačno preuzmete, taj deo odgovornosti, onda imate pravo da za ona davanja iz budžeta koja su veća nego kada ste vi podržavali tu Vladu kritikujete i ovu vladu.
Predsedavajući
Poslanica Aleksandra Jerkov, replika.
Meni možda neke stvari mogu da se spočitaju, ali da se nisam zalagala za trudnice, to apsolutno niko ne može da kaže. Kada je Tomica Milosavljević ukinuo punu platu trudnicama koje se nalaze na održavanju trudnoće, pet godina sam svake godine tražila da se to obezbedi, kada nije moglo u republičkom budžetu, zbog toga što je on to nazivao politikantstvom, postarali smo se, tamo gde smo mogli, da u budžetima lokalnih samouprava budu obezbeđene pare za trudnice. To kolika su davanja za poljoprivredu nema veze sa onim o čemu se radi. Vi ste ušli u salu, pa mogu sada shvatiti da ne znate o čemu se radi, ali molim vas nemojte se javljati za reč van teme, ako se nije dozvolilo prethodnim govornicima. Molim i vas, predsedavajući, ako svako može da govori šta hoće, dajte onda da svako može da govori, a ne samo neki da mogu da govore o čemu god hoće, a neki ne mogu ni o temi dnevnog reda. Molim vas da obratite pažnju na to.
Predsedavajući
Molim vas da kada vodite raspravu, vodite računa da ne spomenete ime ili partiju. Čim spomenete partiju, moram da dam reč šefu poslaničkog kluba. Prema tome, tu morate biti oprezni. Replika, Veroljub Arsić. Izvolite.
Hoćete da kažete da niste spominjali da nema para u poljoprivredi… (Predsedavajući: Gospodine Arsiću, molim vas, pošto se ministarka prva javila, ona ima prednost.) Molim vas da završim, pošto ste mi dali reč. Mislim da i gospođa ministar neće imati ništa protiv. Hoćete da kažete da niste spominjali poljoprivredu u svom izlaganju? Da nađemo stenogram i da pogledamo? Jeste, spominjali ste poljoprivredu i to znači da ova Vlada ne vodi računa o poljoprivrednicima. Kada ste podnosili te amandmane i kada su oni bili odbijani, zašto ste podržavali tu Vladu? Kada se sa nečim ne slažem, ne prihvatam činjenice kao realnost i onda imam prava i da ne podržavam nešto. Ako ste podržavali tu Vladu, i sami ukazivali na problem koji ta vlada ne rešava i kroz tu podršku Vladi, vi ste svakako i saučesnik u tome šta je ta vlada radila. Ako to niste mogli da uradite dok ste bili poslanik vladajuće većine, odnosno bivšeg režima, nemojte nama da spočitavate to što sada na ovakav način moramo da rešavamo finansijske probleme u zemlji. Ne može niko da ubedi nikoga više u Srbiji da sva ova zaduženja, koja su nastupila u rebalansu za 2012. godinu, da je kriva ova vlada, nego je kriva Vlada gospodina Cvetkovića koju ste vi podržavali. Prihvatite taj deo odgovornosti. Kada rešimo situaciju sa finansijama u republici, budite sigurni da će biti više para i za poljoprivrednike, i za penzionere i za trudnice koje održavaju trudnoću.
-
Milenić Saša i Miković Srđan · 4 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o javnim preduzećimaCela razmena, od reči do reči
Uz najbolju želju da dam prilog ekonomičnosti u raspravi, ipak moram da se javim. Mislim da je propušteno da se uoči koje su to osnovne vrednosti koje ovaj predlog zakona o javnim preduzećima potencira. Pored stručnosti, profesionalizma i radnog iskustva u odnosu na politički i svaki drugi voluntarizam i proizvoljnost, ovaj predlog zakona afirmiše i javnost u radu i ono o čemu ovde govorimo, ličnu odgovornost. Mislim da se za jednu vrstu laičke rasprave uvodi distinkcija koja može delovati zbunjujuće, razlika između umišljajne i krivice iz nehata. Ali, ono što je vrlo važno tu razlučiti je da se nehat u ovom uobičajenom načinu govora ne sme poistovećivati sa odsustvom odgovornosti. Nehat je uvek skopčan sa odgovornošću, inače ne bi ni mogao proizvoditi bilo kakvu krivicu. To praktično znači, u odnosu na pitanja koja navodite, da se zbog lične odgovornosti ljudi koji nose javne funkcije i lične odgovornosti koje moraju demonstrirati kao upravljači sprovode mere maksimalne odvojenosti od mreže odnosa u koje svakodnevni život upliće ljude, gotovo u nekoj vrsti izolacije i posvećenosti poslu, da se ne bi zaplitali u rizike svakodnevnog saobraćanja. Zato oni koji upravljaju imaju na raspolaganju službeno vozilo, zato oni imaju čitav niz usluga, da bi snizili nivo rizika uplitanja u odgovornosti koje su uvek objektivne i uvek kada podrazumevaju prestup, postavljaju i pitanje kredibilnosti za dalje upravljanje. Nemojte zaboraviti da su i ministri u ovoj demokratiji podnosili ostavke što su sedeli u pogrešnim kolima, ne za volanom, nego u kolima kojima je izvršen prestup. Dakle, populizam u odnosu na javnu funkciju je jedna od osnovnih kategorija erozije ideje odgovornosti. Ovaj zakon nije populistički. On insistira na ličnoj odgovornosti upravo i tako što podrazumeva i ove nepodmitljive ideje kriterijuma za utvrđivanje odgovornosti, a naravno da će za posledicu imati i podrazumevane tehnike kako se lice sa ličnom odgovornošću organizuju u svom životu i u vršenju svog posla.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.MIRKO ČIKIRIZ: Zahvalio bih se ministru što je prihvatio mnoge amandmane naše poslaničke grupe, ali mislim da je ovo materija koja se ipak tiče pravne struke. Voleo bih da pojasnim stav naše poslaničke grupe, zbog čega se slažemo sa gospodinom Srđanom Mikovićem. Naime, možemo po sadašnjem predlogu zakona, ako se ne prihvati ovaj amandman, izabrati mnoga lica koja su izvršioci krivičnih dela koja ih apsolutno čine nedostojnim za obavljanje funkcije direktora javnih preduzeća. Recimo, nekog ko je izvršio krivično delo silovanja, obljube, dilovanja droge itd, a onda kod uslova za razrešenje, zbog nekog nehatnog krivičnog dela, kao što je naveden primer Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tada taj direktor može biti razrešen. Drugo, mislim da je trebalo prihvatiti amandman koleginice Olgice Batić koja, pored toga što smatra da prethodni uslov za izbor direktora treba da bude nedostojnost, takođe proširuje uslove za razrešenje tako što podnosi amandman na član 39. i kaže – ako u toku trajanja mandata izvrši krivično delo koje ga čini apsolutno nedostojnim za vršenje funkcije direktora. Mislim da se ipak radi o nečemu što pravna struka bolje razume, uz svo poštovanje prema svim ostalim kolegama narodnim poslanicima. Zbog toga je stav naše poslaničke grupe identičan stavu poslaničke grupe PUPS i poslaničke grupe DS.
Predsedavajući
Gospodine Mikoviću, izvolite.
Replika gospodinu Mileniću, jer opet ne mogu da razjasnim šta je bila prava volja Vlade. Da li ono što je u predlogu bilo, u predlogu člana 38. ili u predlogu člana 39.? Ukoliko neko tokom trajanja mandata izvrši krivično delo, da li mora da se razreši i da li može da se razreši? Smatram da, gledajući celokupno ovaj kontekst zakona, pravilnije je ono što je navedeno u predlogu člana 39. da može da bude razrešen, upravo ukoliko se izvrši krivično delo koje ima veze sa poslom, koje ima veze s time da ga čini dalje nedostojnim da obavlja funkciju direktora. Dozvolićete, nikako ne mogu da se složim sa diskusijom gospodina Milenića, da ukoliko se neko nađe na funkciji direktora, da mora ili da treba da koristi službeno vozilo, a naročito službeno vozilo u privatne svrhe. Da li će ženu da vozi na pijacu službenim vozilom? Tu ne mogu da se složim. Druga stvar, da li direktoru može da se desi da slučajno pozli nekom članu porodice, da mora dete hitno da odvede do lekara i sedne u svoj auto, eventualno, pritisne gas više nego što treba i slučajno napravi saobraćajnu nezgodu i zbog toga mu bude izrečene uslovna osuda, kojom će se utvrditi kazna zatvora koja se neće izvršiti ukoliko ne ponovi takvo krivično delo? Dozvolićete mislim da, s jedne strane, propisivati kao obavezno da direktor bude razrešen u takvim slučajevima, a s druge strane, da može kandidat za direktora da bude, i ne samo da bude kandidat za direktora, nego bude izabran (Predsednik: Vreme, gospodine Mikoviću.) svako onaj koji je izvršio krivična dela koja ga učine nedostojnim, mislim da nema doslednosti u samom predlogu zakona.
Predsedavajući
Gospodin Milenić, replika.
Da, upravljačka odgovornost zahteva tako visoke standarde koji pretpostavljaju, nažalost, materijalne standarde koje naše društvo ne ispunjava. Da bi odgovor na vaše pitanje bio pozitivan - da, u zemljama koje su iz svojih bogatstava došli i do civilizacijskih standarda, podrazumeva se visoka odgovornost i uračunava takav način života, da su ljudi sa odgovornošću rasterećeni čitavog niza uobičajenih rutinskih potreba, poslova i obaveza. Nažalost, imamo mnogo više standarde u zahtevima nego što su naše mogućnosti, pa se zaista može desiti i našim najodgovornijim ljudima da se okliznu na najbanalnijim životnim situacijama, jer nemamo prethodno ispunjene uslove u organizaciji društva. To ne znači da je ideja, koju sam malopre zastupao, pogrešna. Druga stvar koju želim da repliciram, molim kolege koji jesu pravnici, baš zato što jesu pravnici, poneti retoričkim žarom, da ne unose ideju krivičnog dela učinjenog iz nehata kao ideju odsustva odgovornosti za učinjeno delo. Tamo gde se govori o odsustvu svakog učešća u krivici, nije nehat nego ne postoji krivica, a u nehatu postoji krivica i odgovornost.
Predsedavajući
Niste pomenuti. Nije spomenuto vaše izlaganja. Nemate osnova za repliku. Možete koristiti vreme vaše grupe, ali nemate osnova za repliku. Hoćete li da koristite vreme? (Da.) Izvolite.
Ukoliko se govori o mom amandmanu, a nemam prava da odgovorim na primedbe, onda ne znam ko ima pravo da odgovori i da brani. Po difoltu, ukoliko se radi o mom amandmanu, imam prava da ga branim. Diskusija je, tačka dnevnog reda, tada nema problema, koristiću vreme, jer na vama je pravo da mi date ili ne date, ali radi se o mom amandmanu. Znači, ukoliko na bilo koji način želite da me sprečite da argumentujem to, mogu i s time da se složim. Smatram da ovaj amandman ide u pravcu poboljšanja teksta zakona. Nije ista stvar ukoliko neko umišljajno izvrši krivično delo ili ukoliko neko nehatno izvrši krivično delo koje nema nikakve veze sa obavljanjem posla direktora. S druge strane, dozvoljava se mogućnost da neko umišljajno izvrši krivično delo koje se tiče prava po osnovu rada, koje se tiče imovine, koji je uhvaćen sa rukom u tuđem džepu, bude pravosnažno presuđen, taj može da bude direktor, ali mora da se razreši onaj koji je nehatno, zato što je dete vozio na hitnu medicinsku intervenciju, ili učinio krivično delo iz bezbednosti saobraćaja, taj mora da se razreši. To nije pravda.
-
Dinkić Mlađan i Banović Donka · 7 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike SrbijeCela razmena, od reči do reči
Prvo, vezano za kreditiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine, to jeste predmet fonda i u samom sadržaju to nije menjano. Dakle, ta oblast se kreditira i odobravaju se iz kreditnog fonda, nastaviće da se odobrava. U pravu ste da je verovatno bilo bolje da je stajalo da je ministar nadležan za poslove životne sredine umesto energetike, jer realno fond ne kreditira velike energetske projekte, samo ako su u pitanju neki mali. To nije bilo tako uvaženo. Da je bilo sa ispravkom mogli smo da zamenimo životnu sredinu, a energetiku da izbacimo. Da sam to ranije pogledao verovatno bi to mogli da rešimo. Ovako ministarka energetike i životne sredine odnosno njen predstavnik, ako će biti državni sekretar, biće u Upravnom odboru Fonda, ali nezavisno od toga kreditiranje te oblasti je omogućeno zakonom o fondu. Kada ste govorili o ovim poslednjim stvarima, prvo da kažem da su u toj godini koju ste pomenuli svi koji su konkurisali za projekte kreditiranja razvoja u nedovoljno razvijenim područjima dobili kamatu od 0,5%. Ne ta jedna firma, nego sve. To je bilo sadržano u programu fonda koji je Vlada odobrila, a sada je ta kamata 1%. Dakle, nemojte se iznenaditi 1% jeste kamata, upravo zbog toga što ste govorili svih ovih dana da podstaknemo preduzetništvo u manje razvijenim područjima sa kamatama koje su niže. Bila je 0,5% kamata za sve koji su tamo učestvovali. Upravo zbog toga mislim da ima mesta razmišljanju o profesionalizaciji Upravnog odbora samog Fonda za razvoj. Razmisliću o toj ideji i moram da priznam da smo ovaj zakon pre svega doneli da bismo otkočili rad sadašnjeg fonda i da bi krenuo da kreditira. Da smo išli sa detaljnijim izmenama sigurno bi bilo mesta i ovakvim unapređenjima. Na moju inicijativu uneta je prvi put odredba da ne mora ministar da bude član Upravnog odbora Fonda, nego da može da bude državni sekretar. Ta Pištaljka je čak i mene jednom prozivala da sam lično odobrio nekoj firmi, a nemam pojma ni koja je firma, ni ko je direktor, ni ko je odobrio. Stručna služba fonda to radi. Lično neću biti u ovom upravnom odboru novog sastava Fonda za razvoj. I insistirao sam da ne mora ministar da bude ako ne želi, ali da bude predstavnik ministarstva u skladu sa ovim predlogom. Definitivno nemam ništa protiv da se izvrši dodatna profesionalizacija Upravnog odbora u nekim naknadnim izmenama kao što ste predložili.
Predsedavajući
Reč ima narodna poslanica Donka Banović, dva minuta. Izvolite.
Bojim se da se nismo razumeli kada je u pitanju ovaj amandman. Amandman je da se posle reči "ministar nadležan za poslove energetike i zaštite životne sredine". Dakle, nismo amandmanom tražili da se tu brišu poslovi energetike, dakle samo da se doda. Praktično to je jedna te ista osoba danas. Tako se zove i ministarstvo, tako da ubacivanjem ovoga ne bi se povećao broj i tu se ništa ne menja. Nismo tražili da se briše – energetika, nego samo da se doda – i zaštite životne sredine. Znam da je kamata za preduzeća iz nerazvijenih područja 0,5%, tako da je to nesporno, ali preduzeće o kojem govorim je iz Beograda, a ne iz Dimitrovgrada ili Bosilegrada. Tako da ono ne spada tu. Hvala.
Predsedavajući
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.
Kamata se odnosi na bilo koga ko investira u pokretanje proizvodnje u nerazvijenim područjima. Može biti iz Beograda, Novog Sada, svejedno je, bitno je da ih stimulišemo da ulože novac u nerazvijeno područje. Ako to učine, onda imaju beneficiju te kamate. Tako da nije važno što preduzeće nije iz nerazvijenog područja kao matica, bitno je da se novac uloži u nerazvijeno područje, da se zaposle ljudi koji žive u tom području. To je objašnjenje.
Predsedavajući
Narodna poslanica Donka Banović, izvolite.
Sada vi mene terate da objašnjavam. Ovo preduzeće koje je dobilo ta sredstva po toj kamati nije otvaralo nova radna mesta u gradovima izvan Beograda. Tako da taj kriterijum nije zadovoljen, ali u svakom slučaju poslanici vas drže za reč da ćete nastojati da se profesionalizuje rad ovog upravnog odbora i da se zloupotrebe, ukoliko ih je bilo, ne tvrdim, nisam policijski inspektor da to tvrdim, da ih ubuduće ne bi bilo.
Predsedavajući
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.
Da, da budemo potpuno jasni. Ako je dobilo preduzeće iz Beograda novac sa kamatom 0,5% a nije taj novac plasirao u nerazvijeno područje, izvršilo je nenamensku upotrebu sredstava, što je krivično delo. U tom slučaju bilo ko ko ima ta saznanja ili ljudi iz fonda treba da podnesu krivičnu prijavu protiv vlasnika takvog preduzeća i da se povede istraga. Nažalost, dešavalo se i kod kredita za početnike. Jedna jako lepa i dobra namera da se ljudima omogući da dobiju kredite iz fonda bez hipoteke, po modelu norveškog podsticaja preduzetnika, a ljudi su zato što je bila niska kamata taj novac koristili i nisu otvarali preduzeća, već kupovali televizore, trošili na letovanje itd. Protiv takvih su podnete krivične prijave. Dakle, suština je da uvek može doći do zloupotrebe dobrih ideja, ali to nije problem u programu fonda, nego mora krivično da se gone oni koji to zloupotrebljavaju, bilo službeni položaj, bilo da nenamenski troše sredstva. U tom smislu se slažem s vama i ako imate ta saznanja dajte da se uputi krivična prijava.
Predsedavajući
Narodna poslanica Donka Banović.
Rekoh malopre da nisam policijski inspektor. Ako imam saznanja zato što sam guglovala, što bi rekla deca, onda imaju i oni koji trebaju da imaju. Kada ste već spomenuli reč "nadzor", u ovom članu se govori da Ministarstvo finansija ima nadzor nad radom Upravnog odbora. Mislim da je to bilo i u prethodnom zakonu. Ko u fondu vrši nadzor, ali detaljan, kako se ta sredstva troše kada se jednom dodele nekom korisniku? Naveli ste da ste imali slučajeve zloupotreba. Znam da nemamo zakon o mikrofinansiranju i to mi je žao, jer bi on podstakao ljude koji nemaju hipoteke da uzmu neka podsticajna sredstva, ali to je sada drugi problem. Na koji način se vrši, koliko često itd?
Predsedavajući
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.
Konkretno, ove zloupotrebe koje su otkrivene u prethodnom periodu kod start-ap kredita otkrivene su zato što su na terenu ljudi koji su zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje dobili mandat da kontrolišu da li zaista postoji takvo preduzeće, da li su zaposlili ljude, da li su investirali. Dakle, programom Vlade mi smo ovlastili Nacionalnu službu za zapošljavanje da vrši te kontrole, jer sam Fond za razvoj ima svoju centralu u Nišu, a ima još i nekoliko filijala. Međutim, nema dovoljno ljudi po celoj Srbiji. Zato je Nacionalna služba za zapošljavanje ta koja može i treba da kontroliše taj slučaj. Dok sam bio tada u Ministarstvu ekonomije, lično sam dao nalog da se to iskontroliše. Kao rezultat toga bile su i krivične prijave protiv svih onih koji su nenamenski trošili sredstva. Tako ćemo uraditi i za sve druge slučajeve.
-
Gajić Gorica i Dinkić Mlađan · 6 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o zateznoj kamatiCela razmena, od reči do reči
Pod rednim brojem 10. U članu 10. DSS predlaže da se posle reči "Srbije" dodaju reči "a primenjivaće se retroaktivno od 27. jula 2012. godine". Naime, ovaj zakon o zateznoj kamati donet je kao iznuđeni zakon posle odluke Ustavnog suda Srbije da je dotadašnji metod obračuna kamate po komfor metodi neustavan. Odluka Ustavnog suda Srbije je stupila 27. jula ove godine. Ovaj zakon sada, evo kada raspravljamo o njemu, usvojiće se verovatno do kraja godine i izaći će u "Službenom glasniku" i onda će teći njegova primena. Mi smo ovim amandmanom hteli u stvari da pojasnimo, između ostalog i pitam ministra, jer ovim obrazloženjem koje mi je dato uz ovaj amandman, kojim je naš amandman odbijen, nisam zadovoljna. Kako će se u stvari obračunavati kamata, po kom metodu, od dana stupanja na snagu odluke Ustavnog suda, znači od 27. jula, do dana stupanja na snagu ovog zakona. Koji će se metod koristiti za obračun te kamate?
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
Od momenta odluke Ustavnog suda pa do stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se ovaj sadašnji Zakon, ali po proporcionalnoj metodi obračuna, ne komfornoj metodi. Znači, sadašnji Zakon, ovaj pre promene, primenjivaće se za ovaj međuperiod, s tim što će od dana donošenja odluke Ustavnog suda pa do dana stupanja na snagu ovog zakona zatezna kamata biti računata proporcionalnom formulom, a ne komfornom. To je tumačenje koje sam dobio od službi Ministarstva.
Predsedavajući
Replika gospođe Gorice Gajić. Izvolite.
Ako sam vas dobro razumela, znači, od dana stupanja na snagu odluke Ustavnog suda, od 27. jula, do dana stupanja na snagu ovog zakona obračunavaće se zatezna kamata po proporcionalnoj metodi, ali će se temeljiti u dosadašnjem Zakonu o zateznoj kamati? Gde će to da piše? Kako će onaj ko obračunava tu zateznu kamatu, u čemu će da temelji svoj obračun, u kojoj zakonskoj odrednici?
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Odluka Ustavnog suda je osporila metod obračuna, a ne same stope. Dakle, primenjivaće se. Nije osporio Ustavni sud sam zakon, nego metod obračuna. Dakle, od dana donošenja odluke Ustavnog suda primećivaće se proporcionalni metod, a od dana stupanja na snagu novog zakona primenjivaće se i ove stope koje su predviđene novim zakonom i to će biti dato i objašnjeno tumačenje Ministarstva, kao i u sličnim slučajevima kada eventualno mogu postojati neke nejasnoće.
Predsedavajući
Mogu da vam dam reč, ali da koristite vreme poslaničke grupe. Izvolite.
Potpuno vas razumem ministre i prihvatila bih vaše objašnjenje, ali ne vidim razlog zašto niste to svoje objašnjenje, kako ste sada rekli, lepo stavili u ovaj član, da bude jasno i precizno. Znači, od dana stupanja na snagu odluke Ustavnog suda do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se proporcionalni metod obračuna na osnovu Zakona o zateznoj kamati, "Službeni list" taj i taj… I nema nikakvih nejasnoća oko sutra eventualnih problema, a može doći i do suda, ako ne bude jasno na koji način. Vi ste to sada rekli, ali je jasno moglo da stoji u jednom članu zakona. Ili da se prosto u ovom članu definiše i precizira.
Predsedavajući
Reč ministar Dinkić.
Šta da vam kažem? Koliko pravnika toliko različitih stilova. Ovi naši pravnici kažu da je ovo dovoljno jasno, neki drugi će reći da nije. Sa pravnicima izaći na kraj, to nije lako. Uglavnom, ovo je tumačenje koje sam rekao.
-
Marković Predrag i Banović Donka · 6 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravimaCela razmena, od reči do reči
Samo jedna mala ispravka. Molim vas, otvarajte mejlove. Zahvaljujem svim poslanicima koji su primili pre tri nedelje, tako je, pismo upozorenja od strane medijskih organizacija, ali, takođe, pre tri dana su primili zahvalnost za sve što je upravo ova skupština, dakle poslanici pokrenuli. U odnosu na to, Vlada i odbori su dali adekvatne amandmane. Ne samo što su se predstavnici ovih medijskih organizacija i prisustvom na Odboru za kulturu i informisanje zahvalili, već i svim poslanicima na mejlove ostavili zahvalnost i saglasnost sa rešenjima i zadovoljstvo što su sadašnja rešenja ona koja će, nadamo se, biti usvojena koliko do kraja ove nedelje.
Predsedavajući
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović. Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.
Ovo je, praktično, drugi stav, kojim se menja jedan veliki član 127, koji govori o pravima proizvođača izdatog fonograma na pravo na naknadu i to je, da kažem, i u prethodnom zakonu onako precizno razrađeno i definisano. Moj amandman se odnosi na 2. stav predloženog člana, i to, predlagač zakona kaže da ukoliko organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora ne zaključe ugovor iz stava 3. ovog člana u roku od tri meseca od dana započinjanja pregovora, jedinstvenu naplatu će vršiti najstarija organizacija. Moja intervencija se sastojala u tome što predlažem da se ovaj rok od tri meseca produži na rok od šest meseci za postizanje dogovora, tim pre što je u prethodnom zakonu, dakle tu se i sastoji izmena, stajalo da je taj rok šest meseci. Dakle, smatram da treba produžiti taj rok i ne mislim da me je ovo obrazloženje nešto specijalno ubedilo, zašto ste vi skratili taj rok oko postizanja dogovora.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.
Još jedno tehničko obaveštenje. U razgovorima koji su postojali među organizacijama postoji velika opasnost i sumnja da će se dogoditi da možda šest meseci zato što nema dogovora niko ne radi taj posao, pa bi onda bio veliki broj oštećenih. To je bila sugestija i potpuno razumem zašto je predlagač na kraju išao na taj uslovno razumni rok, da se ostavi dovoljno vremena za dogovor, a s druge strane da se ne desi da pola godine niko ne ubira ove autorske honorare. Pretpostavljam da je to intencija iza koje će stati većina poslanika. Izvinite što vam ja odgovaram, ali naprosto slučajno znam podatke.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Donka Banović.
Hvala vam na tim obaveštenjima. Nama poslanicima ste rekli da mi treba da otvaramo mejl. Otvarala sam danas mejl i nisam dobila nikakvo obaveštenje. Član ste Odbora za kulturu Narodne skupštine, a ja sam član Odbora za nauku i tehnološki razvoj, intelektualnu svojinu i mi smo imali pre možda deset dana na sednici Odbora upravo ovaj predlog zakona i tu su bili prisutni predstavnici mnogih organizacija, gde su oni rekli da su veoma nezadovoljni zašto nije održana kvalitetna javna rasprava i zašto, između ostalog, i oni nisu učestvovali u ovom zakonu, koji oni i dalje nazivaju, bez obzira što su samo izmene i dopune, to je jedan sistemski zakon. Ako je nešto sistemski zakon, onda se on ne donosi samo da bi se rešila neka trenutna situacija ili ad hok situacija. Oni su tu izrazili veliko nezadovoljstvo. Nisam dobila nikakav mejl, niti obaveštenje da su oni sada zadovoljni našim aktivnostima. Videla sam da ste imali par amandmana koje je Vlada prihvatila. Zaista nemam razloga da vama ne verujem na reč, ali ostali poslanici, čak i oni gde se taj Predlog razmatrao, Odbor za obrazovanje i članovi nisu dobili nikakvo obaveštenje o tome da su oni sada svi jako zadovoljni.
Predsedavajući
Reč ima gospodin Marković. Izvolite.
Gospođo Banović, nije u pitanju nikakva polemika, kao što znate. Moja molba – otvarajte mejl, nije se odnosila na vas lično, već na one poslanike koji su prethodno primili. To je bilo samo moje obaveštenje, jer sam i ja primio pre tri dana, dakle, posle svega ovoga što ste i sami naveli što se izdešavalo, te je moja dužnost bila da obavestim one koji nisu otvorili mejl, samo to, kao što je u ovoj drugoj intervenciji bilo moje lično obaveštenje. Mislim da će nam svima koristiti, jer nastojimo da zakon koji sigurno nije sistemski, pretpostavljam da je to lapsus, ovo su izmene i dopune i mi smo u diskusiji konstatovali šta sve treba u narednom periodu uraditi povodom drugih autorskih prava. O tome ste diskutovali i vi lično i čitav niz poslanika šta treba uraditi, ali pošto je ovo izuzetno važno za čitav niz organizacija i autora u ovom segmentu, u tom smislu jeste na neki način krajnje rešenje do detaljnih promena i usaglašavanja ovog zakona. Mislio sam da je korektno da podelimo ove informacije, jer je ovo jedan od zakona gde smo pokazali da poslanici svojim primedbama mogu da utiču i na odbore i na Vladu da bi se dobila najkvalitetnija i najpreciznija rešenja koliko je to u ovom trenutku moguće. Hvala vam još jednom.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Donka Banović.
Zaista ne želim ovo da pretvorim u neku raspravu. Ako je nešto sistemski zakon, kao što jeste Zakon o autorskom i srodnim pravima i onda predlagač interveniše izmenama i dopunama, to je i dalje sistemski zakon zato što je to jedini zakon koji reguliše ovu materiju, tako da su svi koji su uložili primedbe na to da nije obavljena valjana rasprava o tome, a onda smo mi poslanici bili izloženi toj konfuziji velikog broja dopisa i negodovanja kako organizacija, tako i pojedinaca i nama je bilo jako komplikovano i teško uopšte da se pripremimo za ovu današnju diskusiju. Ovo ipak jeste sistemski zakon i tim pre je trebalo obaviti javnu raspravu.
-
Miković Srđan i Dinkić Mlađan · 5 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravimaCela razmena, od reči do reči
Mislim da su svima vama bili dostupni komentari Evropske komisije na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima. Ne bih hteo da ponavljam ono što je u pisanim materijalima dostavljeno i što je bilo dostupno članovima Odbora za evropske integracije. Ozbiljne su zamerke Evropske komisije u pogledu člana 3. Stav Evropske komisije je da ovaj član nije u potpunosti jasan, pošto se u njemu koristi termin koji se naplaćuje, što podrazumeva određivanje naknade. Navodi se članom 8. Direktive o pravima, iznajmljivanje i pozajmljivanje, daje se pravo državama članicama da odrede uslove u vezi naknade između izvođača i proizvođača, ali samo u odsustvu sporazuma između korisnika. Nisam hteo da do detalja obrazlažem sam amandman, ali u svakom slučaju, ukoliko postoje ozbiljne primedbe Evropske komisije, onda u najmanju ruku treba ozbiljno da se pozabavimo time.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Da vam objasnim o čemu se radi. Kao što ste sami rekli, postoje tri organizacije za zaštitu autorskih prava u ovoj oblasti – SOKOJ, Prava interpretatora i OFPS, odnosno Organizacija fonograma. Ono što je danas situacija na terenu, svaka organizacija dostavlja uplatnicu za naplatu obveznicima ove naknade i sada preduzetnici ili obveznici ove naknade moraju tri uplatnice da popunjavaju da bi plaćali svakoj organizaciji pojedinačno. Naša nova vlada se zalaže za racionalizaciju poslovanja u svim oblastima, za uklanjanje birokratije, a ovo je jedna čista birokratija, da se vrši objedinjena naplata, da umesto tri uplatnice postoji jedna, a da onda se ovi prihodi dele srazmerno tome koliko kojoj organizaciji pripada, ali i da naši preduzetnici ne moraju da plaćaju toliko računa, nego da se vrši objedinjena naplata. Imali smo i razgovore sa delegacijom Evropske komisije. Objasnili smo da ne želimo da uvodimo nikakve monopole u naplati, nego će se same organizacije dogovoriti kako to da rade. Taj novac će ići svakoj od njih pojedinačno u odgovarajućoj srazmeri, ali da je racionalno zbog obveznika, zbog onih koji to plaćaju, da imaju samo jednu uplatnicu. Imamo jedan amandman odbora koji će pretpostavljam biti ovde na dnevnom redu, na taj član 3, gde smo ga malo jasnije jezički formulisali. Na listi je kao što je bio u originalnom tekstu, gde suštinski kažemo da naknada za javno saopštavanje muzičkih dela kao samostalna naknada autora muzičkih dela i objedinjena jedinstvena naknada interpretatora i proizvođača fonograma za javno saopštavanje interpretacija i fonograma, iz razloga javnog interesa, prikupljaju se kroz mehanizam jedne uplatnice dostavljene korisnicima na način određen sporazumom koji postignu te organizacije. Drugim rečima, izbegavamo birokratiju. U tom smislu smatramo da je to dobro i zato smo odbili ovaj vaš amandman.
Predsedavajući
Replika, gospodin Miković.
Činjenica je da u onome što je Vlada napisala je između ostalog rečeno da mi je zamereno što nisam posebno ukazao na šta se navodna neusaglašenost odnosi. Opet me raduje što očigledno Ministarstvo i Vlada znaju na šta se neusaglašenost odnosi. Znači da je bar u tom delu dovoljno jasan amandman. Samo ću jednu stvar potencirati, a to je što se tiče autora prava na javno emitovanje i ekskluzivno pravo autora ne može biti predmet rigoroznosti jedinstvene pravedne naknade. Isplata autorima je odvojena, samostalna je isplata i ne bi bila kompatibilna sa evropskim zakonodavstvom i "Aki komuniterom", znači tumačenje one citirane odredbe direktive o pravima o iznajmljivanju, pozajmljivanju, nametati bilo kakvu vrstu zakonom propisane podele naplaćenih iznosa između autora, izvođača i producenata. U tom pogledu član 3. je po stavu Evropske komisije nekompatibilan sa "Akijem". Samo sam u tom delu ukazao da nam se slučajno sutra ne desi da bude zakon vraćen na popravku.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Na sastancima koje smo imali sa članovima Evropske komisije rekli smo im – da li je vaš cilj da namećemo što višu birokratiju Srbiji ili je cilj da idemo ka racionalizaciji reformi? Ovde svako dobija onoliko koliko mu pripada po zakonu. Samo se tehnički vrši objedinjena naplata jednom uplatnicom. Nema nikakve druge tajne u tome.
Predsedavajući
Možete da koristite vreme ovlašćene grupe. Izvolite gospodine Mikoviću.
Lepo je šta smo mi rekli. Interesuje me šta je Evropska komisija rekla.
-
Obradović Radojko i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravimaCela razmena, od reči do reči
Samo sam hteo da pitam ministra Dinkića, pošto ne znam da li smo odustali od te ideje, ali u Skupštini smo čuli nekoliko puta da postoji ideja u okviru optimizacije broja agencija i regulatornih tela da se objedine agencije za telekomunikaciju i radiodifuzne agencije. Šta će se onda desiti ako se to desi sledećih nekoliko meseci? Kako se to odražava na ovaj čitav proces, ako se od ideje nije odustalo?
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Nisam stručnjak iz oblasti telekomunikacija i neću davati svoj sud o tome da li je potrebno ove dve institucije objediniti. Neka stručna javnost to proceni. Za sada, koliko znam, tu nema planova za njihovo objedinjavanje. Nema realnih planova.
Predsedavajući
Izvolite, gospodine Obradoviću.
Nisam mislio u stručnom smislu, naravno stručnjaci će reći svoje da li je potrebno ili ne. Nekoliko puta smo čuli obećanje da će u tom procesu smanjenja broja agencija i ove dve biti objedinjene, u tom smislu sam vas pitao ne kao stručnjaka za telekomunikacije. Nisam ni ja stručnjak za tu oblast, ali smo vrlo jasno čuli tu izrečenu ideju.
Predsedavajući
Izvolite, ministre Dinkiću.
Od resornog ministarstva koje je nadležno za ovu oblast takvu inicijativu do dana današnjeg nismo dobili.
-
Dinkić Mlađan i Lapčević Milan · 5 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih licaCela razmena, od reči do reči
Razlog zašto smo ukinuli ovu olakšicu jeste što ona u praksi nije zaživela. Prema evidenciji poreske uprave, iznos ukupnog oslobađanja u celoj Srbiji po osnovu ovog člana iznosila je 670.000 dinara. Samo dva preduzeća su to koristila. Bukvalno je neefektivna povlastica. Nema nikakvog efekta ako samo dva preduzeća prijave to u iznosu od 669.065 dinara. To je nekih šest hiljada evra. Nije to metod kako treba podsticati razvoj nedovoljno razvijenih područja. Imamo druge načine kako ćemo ih podsticati. Ovo je olakšica na dobit. Nekoga da bi motivisali da uloži novac, njemu sigurno ta olakšica neće biti preovlađujuća, jer on prvo mora da napravi dobit tamo da bi dobio olakšicu. Samo dva preduzeća u čitavoj zemlji su to koristila u ovoj godini. To godinama postoji i nije dalo efekte. Mi smo smatrali da to nije bilo u skladu sa direktivama EU i onda smo rekli ako već niko ne koristi… a jesmo ih kršili. Kršio bih i dalje da ima nekog efekta. Odlučili smo da pomognemo na drugi način, da izgradimo infrastrukturu. Neko je dobro rekao – ako nema auto-puta, ako nema dostupnosti infrastrukturi, možete dati ne znam kakve poreske olakšice, niko neće otići u nedovoljno razvijena područja. Zato je plan Vlade da ravnomerno razvije najpre infrastrukturu, da bi uopšte nekome palo na pamet da dođe van Koridora 10. To ste potpuno ispravno konstatovali. Ova olakšica nije dovoljna, niti je motiv koji će nekoga privući, a i ne koristi se u praksi. Godinama stoji, ne koristi se.
Predsedavajući
Narodni poslanik Milan Lapčević, replika. Izvolite.
Nisam znao za taj podatak, da je država Srbija oslobodila samo za 700.000 dinara preduzeća koja imaju dobit, ali onda u obrazloženju koje ste dali ne treba da piše da će to ugroziti poslovnu politiku i prilive u budžet od javnih prihoda. Mislim da je to smešno obrazloženje. Ako nema toga da se naplati, onda ne može ni budžet da bude ugrožen. Razumem da ta mera nije dala efekta, ali to nije način da mi ukidamo ovu meru. Hajde da dodamo još neku drugu, da napravimo set mera koje će biti međusobno kompatibilne, pa da sve one daju rezultat. Nije poenta da odlučimo da ako nije dala efekata da je onda ukinemo. Mislim da treba da produbljujemo te mere i da dajemo što veće podsticaje raznih vrsta i da pomažemo, kao što je Vlada prethodnih godina davala podsticaje kroz direktno finansiranje po radnom mestu, da možda razmišljamo u pravcu da najugroženijim područjima smanjimo PDV za određene grane, koje će biti podsticaj za to područje, pa da na taj način, ako ne ide drvna industrija, hajde da drvnu industriju samo u Kuršumliji stimulišemo time što će PDV biti 15% umesto 20%, pa će možda tih 5% biti motiv da otvori fabriku tamo, a otvaranje fabrike će uposliti nekoga. Prosto navodim primer u kom pravcu treba razmišljati. Poneta priče je da država na sve moguće načine podstakne ljude da odu da prenesu kapital u nerazvijena područja, tamo otvore firme i zaposle ljude. Ako nemamo ljude u mestima, nećemo imati mesta. Ako nemamo ljude u tim mestima, nećemo imati ni čuvanje granice. Ne može Kuršumlija da opstane sama od sebe ako je imala 37.000 stanovnika, a sada ima 12.000. Ako se ovako nastavi, za 10 godina će imati pet. Kada nemate stanovništvo, nemate ni teritoriju. Prosto je to najveći nacionalni interes.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
U tome se u potpunosti slažem s vama. Naša ideja je da u takvim područjima država interveniše, kao što smo baš u Kuršumliji intervenisali pokretanjem ŠIK Kopaonika. U prethodnom periodu smo investirali 15 miliona evra u obnovu opreme i 500 ljudi se tamo zaposlilo. Naravno, od toga korist imaju i domaćinstva koja seku šumu i onda to prodaju njima. Slažem se s vama da obrazloženje koje je dato u amandmanu nije dobro napisano. To je iz razloga što imamo puno zakona, dosta amandmana i verovatno nisu naše službe dobro odgovorile. Koristim priliku da se u njihovo ime izvinim. Ovo je bio precizan odgovor zašto je taj podsticaj ukinut.
Predsedavajući
Da li još neko želi reč? (Ne.) Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Ružica Igić i Dušica Morčev. Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođo Gajić, vi niste predlagač amandmana, a vaša poslanička grupa nema osnov. Molim vas, idemo dalje. Na član 27. amandmane u istovetnom tekstu zajedno su podneli narodni poslanici Nenad Popović, Bojana Božanić, Dušica Morčev, Gorica Gajić i Milan Lapčević i zajedno narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popovića, Kenan Hajdarević i Miljenko Dereta. Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.
Dakle, potpuno ista priča kao i povodom prethodnog člana. Opet se ukidaju poreske olakšice za ulaganje u osnovno sredstvo. Mislim da je to pogrešan potez. Ako bude odgovor da nije bilo dovoljno efekta, to ne znači da ga treba ukinuti. Hajde da nađemo način kako da dodatnim merama stimulišemo da ove koje imamo ne ukidamo. Ako nije bilo efekta u smislu da je država nekome nešto pomogla, to znači da neće imati efekta ni u onom suprotnom, da prihoduje. Hajde da kroz sistemske mere, o kojima sam pričao povodom prethodnog amandmana, kroz strategiju razvoja nerazvijenih područja upakujemo u razne zakonske predloge, pa da na taj način utičemo da nerazvijena područja ostanu u životu. Da ljudi u kojima njima žive mogu da imaju neku perspektivu, a ne da završavaju škole i da odlaze u veća mesta. Starosna struktura u tim područjima nam je katastrofalna, procenat ljudi koji u njima ne radi je mnogo veći nego što je to u većim gradovima, da ne pričam o Beogradu. Primanja, prosečne stvari i slično su daleko od onoga što se može zvati normalnim životom, tako da država mora sistemskim merama da utiče i prekine taj negativni trend. Možda nešto po uzoru na Švajcarsku da imate različite stope poreza, u zavisnosti od stepena razvijenosti, pa možda porez na plate ne treba da bude isti u Beogradu i u Surdulici, ili u Beloj Palanci, Blacu ili u bilo kom drugom mestu koje ima daleko niži stepen razvijenosti.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Samo informativno da vam kažem. Po osnovu tog člana iz prethodnog zakona 50b, u ovoj godini oslobađanje je iskoristilo nula preduzeća, nula dinara. Dakle, nije bilo uopšte nikoga ko je to koristio, zato smo ukinuli taj član.
-
Lapčević Milan i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih licaCela razmena, od reči do reči
Samo kratko. Taj podatak da nijedno preduzeće nije koristilo i da država nije dala nikakav podsticaj direktno nam govori da tamo još uvek nisu povoljni uslovi za investiranje. Ako nisu povoljni uslovi za investiranje znači da država nečim još uvek opterećuje privredu. Dakle, treba dodatno da smanjuje, a ne da ukida. Taj podsticaj je dat parcijalno i on nije imao efekta. Ako je podsticaj neka ostane, nema veze što nije imao efekta, dajte još neki podsticaj pa će možda sledeće ili naredne godine to biti od koristi. Mislim da idemo u suprotnom pravcu. Poenta priče je da dajemo veći podsticaj da bismo postigli efekat. Time odgovarati da nešto ukidamo zato što nije dalo efekat, praktično smo digli ruke od nerazvijenih područja, prepustićemo ih same sebi i neka se snalaze kako znaju i umeju. Neka ta područja odumiru, a to je na kraju krajeva u potpunoj suprotnosti sa politikom vaše stranke. Pričate o regionalnom razvoju, o ravnomernom razvoju, a ovamo imamo razne mere koje se ukidaju. Ne kažem da će one sada direktno uticati na to, ali treba sistemskim merama kojih će biti mnogo više, kroz razne zakone da se kompatibilno utiče na veće investiranje u nerazvijena područja i njihovim opštinama.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Samo kažem da ova mera nije efektivna za ono što se želi postići. Delim ciljeve s vama da treba direktno investirati u ta područja. Ono što je alternativa ovome, da nekoga oslobodite ako on investira, nekog poreza na dobit ako je ostvari, jeste da država direktno unese novac tamo. Očito da privatni sektor nema interesa da uloži novac u nerazvijena područja, govorim o novim preduzećima. Mora prvo infrastruktura da se napravi i tu treba zajednički konsenzus da se napravi, da damo prioritet. Dali smo u Vladi da napravimo ravnomernu infrastrukturu po celoj Srbiji. Bez toga nikakav poreski podsticaj neće dati efekta. Drugo, evo primer ŠIK Kopaonika, to je dobar primer. Treba napraviti u četrdesetak opština makar po jedan takav slučaj, gde očito ako nema privatnog sektora, tržište ga nikad neće dovesti, ne znam uz kakve podsticaje. Mora država iz budžeta, iz Fonda za razvoj da uloži novac da bi zaposlila ljude, svesna činjenice da je to netržišno, ali činjenice koje ste vi upravo izneli da bez naroda u tim područjima nema ni tih teritorija. U tom smislu delim s vama u potpunosti ciljeve, samo smatramo da ovaj zakon nije oružje kojim možemo ostvariti taj cilj, već su to direktna i mnogo veća ulaganja u infrastrukturu, pa čak i direktna ulaganja u proizvodne pogone u nerazvijenim područjima. Makar bilo to i od strane države, ako tržište neće dovesti privatni sektor pre nego što se izradi infrastruktura.
Predsedavajući
Reč ima Milan Lapčević.
Slažem se potpuno s vama da prioritet u razvoju treba da bude infrastruktura. Bez infrastrukture ne možete očekivati da bude investiranja u određena područja. Pomenuli ste primer Kopaonika i državne investicije. On je kratkoročno prebrodio problem. Nisam siguran da ga je rešio. Šta mislim da može da bude rešenje? Država je tu uložila svoj novac. Da li država može svoj novac svuda da uloži? Gde je problem? Ne može sigurno. Znači treba da nađe meru podsticaja. Malopre sam pomenuo primer, recimo manjeg PDV za određene oblasti i određene grane privrede. Onda će neko ko ima privatni kapital više imati interese da pravi npr. nameštaj u Kuršumliji ili da napravi fabriku za preradu bilja u Svrljigu, jer će mu tamo više ostajati para zato što će mu biti manji PDV nego u nekom drugom mestu. Zato će seliti kapital iz razvijenih područja u ona nerazvijena. Na primer, porez na plate ne mora da bude svuda isti. Ne mora da bude svuda odvajanje za penziono i socijalno isto u Beogradu ili u nekim drugim mestima. To je razni set mera koji mora da utiče, odnosno da privuče one koji imaju pare i da ulažu tamo jer će mu biti manji odbici i porezi. Ostajaće mu više novca i imaće motiv da se seli i ako to nije blizu velikih potrošačkih centara.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić. Ovim zatvaramo krug replika.
Tu se mogu delimično složiti s vama, ali niti je PDV taj instrument koji može da se koristi. On mora biti uniforman. U svim zemljama je jednaka stopa PDV, jer je to porez na potrošnju. Ima drugih poreza koji mogu da se smanje i to pre svega porezi na proizvodnju, pre poreza na dobit, jer dobit morate da napravite prvo. Morate da imate isplativu proizvodnju. U mnogim zemljama to je porez na zarade i razmišljamo kada se steknu uslovi nakon fiskalne konsolidacije da to bude prva stvar, zajedno sa doprinosima koji bi trebalo da idu naniže. Druga stvar o kojoj razmišljamo, pošto sada 80% od poreza na zarade pripada lokalnim samoupravama, da kao u skandinavskim zemljama možda prepustimo jednim posebnim zakonom o izmenama ovog zakona, pravo da samostalno odlučuju koliki će im biti deo poreza na zarade koji im ostaje. Onda mogu i lokalne samouprave da ako hoće idu i sa nižom stopom poreza na zarade od one koja je maksimalno propisana republičkim zakonom. To su, recimo, radile skandinavske zemlje. Sklon sam da napravim jednu analizu i da predložim jedno takvo rešenje i da onda same opštine, kao što mogu da uređuju porez na imovinu, imaju pravo da uređuju ovaj deo porez na zarade koji pripada lokalu. Generalno, kroz smanjivanje poreza na proizvodnju, jeste to metod da bi neko imao interesa da uloži, pa onda tek razmišlja o dobiti.
-
Dinkić Mlađan i Đidić Miodrag · 4 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijamaCela razmena, od reči do reči
Već sam u načelnoj raspravi rekao zašto je Vlada stala na stanovištu da se ograniče rokovi plaćanja, naravno, na prvom mestu države prema privatnom sektoru, ali i između privatnog sektora, zbog jako velike nediscipline koja vlada, koja prouzrokuje trenutnu nelikvidnost. Međutim, uvažavamo slobodu ugovaranja i zato smo predložili skupštinskom Odboru za finansije, zajedno faktički definisali amandman, koji je ušao kao sastavni deo ovog teksta, da ćemo omogućiti privatnom sektoru kada ugovara rokove plaćanja između sebe da mogu da budu plaćeni i preko 60 dana, ali ako su obezbeđeni bankarskom garancijom ili avaliranom menicom. Na taj način štitimo ove slabe male poverioce, mala preduzeća, jer na ovaj način će njihova potraživanja biti zaštićena bankarskim garancijama, avaliranim menicama. Ukoliko neko prihvati da to bude i 150 dana, a obezbeđen je bankarskom garancijom, on zna da će imati taj novac tada, ako je dobrovoljno to prihvatio. Drugim rečima, razumeli smo bojazan ulaženja u slobodu ugovora između privatnih firmi, i to smo rešili na ovaj način, čime smo pojačali obezbeđenja plaćanja, jer smo za bankarsku garanciju, u našem predlogu amandmana koji je skupštinski Odbor za finansije predložio, rekli da to mora biti bankarska garancija koja sadrži klauzule – neopoziva, bezuslovna, naplativa na prvi poziv, bez prigovora, ili avalirane menice od strane banke, kao oblika za obezbeđenje za naplatu duga. Evo, na ovaj način smo, čini mi se, uspeli da ispoštujemo i slobodu ugovaranja, a da pojačamo disciplinu u plaćanjima, što je cilj ovog zakona.
Predsedavajući
Gospodin Đidić, pravo na repliku.
I dalje mislim da ne smemo ni na koji način dirati u slobodu ugovaranja. Ako stranke ugovore rok plaćanja 90 dana ili 150, kako ste vi rekli, to treba tako da bude i ne treba da bude zakonom propisano da poverilac obezbeđuje svoje potraživanje, da li bankarskom garancijom ili avaliranom menicom, iz prostog razloga što to košta. Dakle, onog ko pribavlja bankarsku garanciju košta. Ionako znamo u kakvim uslovima posluje danas naša privreda i da je svaki dinar privrednicima izuzetno težak. Ukoliko stranke ugovore i njima to odgovara da je rok plaćanja 150 dana, neka bude 150 dana, a posle isteka 150 dana hajde da primenimo sve kazne koje su predviđene zakonom. Mislim da je to dobro rešenje i da to pogoduje privredi. Ponavljam, vi ste učinili jedan korak u slobodi ugovaranja, ali ste ih ograničili bankarskom garancijom, avaliranom menicom. To košta. To neko mora da plati. U ovim teškim uslovima moramo da vodimo računa o privrednicima. Znate kako se budžet puni i kako se doprinosi plaćaju. Dakle, umesto da plati doprinose za radnike, on će morati da da novac za avaliranu menicu. To nije u redu i mislim da treba da prihvatite ovaj amandman, jer je on u interesu svih.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić.
Nije taj amandman u interesu svih, nego je u interesu onih preduzeća koja žele da prevare svoje dužnike. Ozbiljni privrednici već dve godine na sav glas u javnosti i na skupovima su insistirali da se uvedu ograničenja plaćanja. To smo učinili. Ono što su ozbiljni privrednici tražili od prethodne Vlade, nova Vlada je uradila. Ne želimo zakon koji će biti šećerna vodica, nego ako već ograničavamo da država mora da disciplinuje samu sebe i da postane generator likvidnosti u privredi tako što će plaćati na 45 dana, onda mora da se obaveže i privatni sektor da plaća međusobno na 60 dana. Ako neko želi da rok bude duži, a ovaj drugi to prihvati, neka plati za bankarsku garanciju, neće plaćati ako plati u roku od 60 dana. Nema troška bankarske garancije, pa neka izračuna šta mu je povoljnije. Ne želimo da ostavimo brojna mala i srednja preduzeća na vetrometini velikih dužnika koji mogu da ih ucenjuju i da im plate posle, ne znam, 200-300 dana. U Srbiji je prosečan rok plaćanja 135 dana. U zemljama EU je oko 45 dana. Ajde da vidimo, ostavili smo rok od 60 dana za privatni sektor, plus mogućnost i dužih rokova, ali onda uz bankarsku garanciju ili avaliranu menicu. Mislimo da je to apsolutno rešenje koje obezbeđuje slobodu ugovaranja. Pri tom smo ubacili ova dva ozbiljna obezbeđenja plaćanja u zakon i time činimo veću sigurnost u pravnom sistemu. Ponavljam još jednom, svi dobri privrednici su smatrali da je i 60 dana mnogo, da smo trebali da idemo još rigoroznije. Mi smo zbog ovog slabijeg dela privrede napravili ovakvo jedno rešenje, ali neki drugi kompromis nismo spremni da prihvatimo i zato smo odbili vaš amandman.
Predsedavajući
Gospodine Đidiću, zatvorila sam krug replika, ali možete da koristite vreme poslaničke grupe. Izvolite.
Biću vrlo kratak. Dakle, mislim da se nismo razumeli. Mi apsolutno podržavamo ovo što se radi, ali moramo ostaviti slobodu privrednicima da ugovaraju kako to njima odgovara. Zašto bismo se mi mešali u odnose privrednih subjekata kada i jednom i drugom odgovara da rok plaćanja ne bude 60, nego 90 dana? Ne vidim zašto bismo mi sada uslovili nekog da plati za 60 dana kada njegov poverilac kaže da može da plati za 90 dana. Kada istekne 90 dana, nije sporno da se primene sve zakonske odredbe, jer nije ispoštovan dogovor. Ne vidim tu privredne subjekte da im nešto šteti. Ono što je važno jeste da ste predvideli sredstva obezbeđenja. Opet kažem, to košta. Mislim da je mnogo bolje da to što će umesto da ode bankama ode u državnu kasu, jer može da se desi da nema da plati doprinose, jer mora da plati bankarsku garanciju. Ne vidim ni jedan jedini razlog i nema nikakve šećerne vodice. Apsolutno je ovo u duhu ovog zakona. To što neki privrednici traže 60 dana, u redu je, ali neka se dogovore sa svojim dužnikom. Onda neće dati rok od 60 dana, daće kraći ili duži rok. Nemojmo mi da ograničavamo i da nalažemo privrednim subjektima da moraju da plate za 60 dana. Šta ćemo uraditi, ako on zadnji novac da da bi izmirio tu zakonsku obavezu prema poveriocu, a sa druge strane onda neće imati novac da plati plate radnicima, neće imati novca da plati obaveze prema državi? O tome govorim, da ne teramo ljude da rade nešto što ne moraju da rade, a u interesu je i jedne i druge ugovorne strane. Dakle, razmislite o tome. Mislim da je ovo zaista dobar amandman i da bi trebalo da ga usvojite, jer privredni subjekti ništa ne gube. To je njihov dogovor. Ukoliko ne ispoštuju dogovor, onda se primenjuju sve sankcije koje su navedene u zakonu.
-
Lapčević Milan i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijamaCela razmena, od reči do reči
Hvala na ovako iscrpnom odgovoru. Evo da se osvrnem na ovo što ste zadnje rekli, odgovornost za preuzimanje obaveza koje nisu planirane. Kada je bila rasprava o rebalansu budžeta, govorili ste o preuzimanju obaveza od strane države, odnosno ugovaranju od strane Ministarstva za prostorno planiranje, prethodnog. Prema Zakonu o pomoći građevinskoj industriji za nekih, nemojte me držati za reč, ne znam da li sam zapamtio tačan podatak, ali radi se sigurno o ciframa koje su tri puta veće nego što je bilo dozvoljeno budžetom. Negde, ako se ne varam, 27 milijardi je bilo dozvoljeno, a ugovoreni su radovi preko 60 milijardi dinara. Hoće li biti odgovornosti za to što se radilo u prethodnom periodu? Za nas je ključna stvar da se uvede red i da se povede odgovornost za one koji su doveli do nereda i do haosa. Sami ste rekli da država duguje, evo 13 milijardi bolnice za opreme i lekove, Fond 13 milijardi prema dobavljačima. Koliki je dug građevinske industrije, odnosno ministarstva prema građevinskoj operativi za mnoge projekte koji su sprovođeni prethodne dve-tri godine, čisto partijske projekte koji su sprovođeni širom Srbije i po lokalnim samoupravama, a koji su probijeni budžetom. Budžetom nisu predviđeni, a pravljeni su u predizborne svrhe. Niko ne govori da to što je rađeno nije potrebno Srbiji, ali je pitanje po kojim cenama je ugovarano i pitanje je da li je to predviđeno finansijskim planovima. Nije. Probijene su cifre dva ili tri puta. Imate slučaj Niša i mnogih drugih gradova. Sada smo u situaciji da su svi u velikim dugovanjima i da država to treba da pokriva. Pošto ste rekli da država obezbeđuje sredstva unapred bar šest meseci, da će isplaćivati sve ono što je zaostalo, interesuje me koliko će porasti javni dug po tom osnovu? Ne postoji "perpetuum mobile". Verovatno mora da se pozajmljujemo negde da bi imali likvidna sredstva da plaćamo.
Predsedavajući
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.
Javni dug će našom fiskalnom strategijom dostići maksimum na 65% BDP u sledećoj godini i tu će se zaustaviti i onda će krenuti da pada. Naš plan je da do 2015. godine bude smanjen na 58%. Drugim rečima, vrhunac rasta javnog duga, kao posledica plaćanja obaveze iz prethodnog perioda, biće 65% BDP. On će se tu zaustaviti. Zašto će se zaustaviti? Zato što smo prepolovili budžetski deficit. Mi imamo tri milijarde evra startnih troškova da bismo isplatili samo obaveze po osnovu javnog duga koji je napravljen u prethodnim godinama i kamate koje iz toga proizilaze, plus ovaj deficit koji smo predvideli od 3,6% BDP ili na nivou konsolidovane države to je oko 130 milijardi. To kada se sabere jedno sa drugim daje cifru od 4,2 milijarde evra, koliko je potrebno da se to zatvori. Jedan deo toga će se zatvoriti prihodima od prodaje državne imovine u sledećoj godini. To nismo planirali u budžetu, ali očekujemo da ćemo napraviti 200-300 miliona evra od toga i na taj način ćemo malo i da smanjimo zaduživanje već u sledećoj godini i, naravno, po osnovu predfinansiranja obaveza za 2014. godinu, jer sam rekao da ćemo ići šest meseci unapred. Dakle, imaćemo dovoljno likvidnosti da finansiramo ne samo obaveze u tekućoj godini, nego da imamo unapred šest meseci, tako da ono što ćemo imati potrebu da finansiramo za sledeću godinu će biti veće od onoga što će biti isplaćeno u tekućoj godini, ali napravili smo presek tako što smo prepolovili budžetski deficit, tako što smo u fiskalnoj strategiji planirali da se smanji na svega 1% u 2015. godini i po tom osnovu na 65% dug će se zaustaviti i to već početkom sledeće godine na tom nekom nivou i onda će stajati tako, pa će pasti na 58% do 2015. godine. Vraćanje, izračunali smo i to, tu se slažemo i sa ekspertima MMF i sa Fiskalnim savetom, sa ovako ozbiljnom fiskalnom konsolidacijom, bez obzira na to što je zaista radikalna promena, za vraćanje u one zakonske granice, po Zakonu o budžetskom sistemu, na 45%, potrebno je da prođe puno godina. Tek 2020. godine je moguće da se to čak i teorijski desi.
Predsedavajući
Narodni poslanik Milan Lapčević, replika. Izvolite.
Rekli ste da će država delom da namiruje obaveze po osnovu uzimanja novih kredita, a delom od prodaje imovine. Da li se misli na prodaju javnih preduzeća, državnih i lokalnih? To je jedno. Drugo, iz ovih podataka koje ste nam sada naveli, da ćemo sledeće godine dostići maksimum javnog duga od 65% BDP, nam praktično ukazuje da je prethodna Vlada od 2008. do 2012. godine državu zadužila, odnosno povećala zaduženje od 25 na 65% ili prevedeno u novac sa ovim što ste malopre sabirali, oko četiri milijarde dugovanja i sadašnjih skoro 15 milijardi spoljnog duga, dolazimo do 20 milijardi spoljnog duga države, a imali smo osam milijardi 2008. godine. To su konkretne cifre koliko nas je usrećila prethodna vlast, u kojoj ste i vi učestvovali i punim kapacitetom do 2011. godine, a onda vaša stranka bez vas do 2012. godine. Ti dugovi su diktirani od najveće stranke u Vladi, od ministra finansija, od predsednika Vlade, ali ne možete da izbegnete potpunu odgovornost ni za vaše učešće. Morali ste na vreme da reagujete ako danas govorite da je država u stravičnim problemima, da moramo sada da preduzimamo ovako radikalne mere. Mogli ste na vreme da reagujete i da kažete da nećete da učestvujete u onome što jeste očigledno pogrešno po državu – besomučno zaduživanje, ulaženje u obaveze koje država ne može da isprati, niti da isplati, pa sada dolazimo u situaciju da dugujemo putarima pet milijardi, bolnicama 13, dobavljačima još 13 itd.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
Ako tako želite, nemam problem da preuzmem odgovornost i za zemljotres u Fukušimi u Japanu. Dakle, nemam taj problem preuzimanja odgovornosti. Znate i sami da odgovornost za ovakav javni dug, nakon mog mandata ministra finansija, snose ministri finansija koji su bili posle mene. No, ako hoćete da kažete da sam ja i za to kriv, jesam, neka vam bude. Ono što hoću da kažem jeste da sam već jednom uspeo za tri godine da napravim preokret za 6% BDP, da od minusa dovedemo Srbiju u suficit. Uradiću to još jednom. Uz ovakvu podršku koju imam od koalicionih partnera, ubeđen sam da ćemo u tome uspete. Ko je odgovoran za prethodne periode, biće deplasirano pričati za par godina, kada budemo imali potpuni preokret.
-
Tomić Aleksandra i Miković Srđan · 4 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o javnim preduzećimaCela razmena, od reči do reči
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege, pre nego što obrazložim ovaj amandman, htela bih samo da se zahvalim svim prisutnim članovima Odbora i predstavnicima stranaka koji su učestvovale uopšte u radu ovog odbora, jer ovaj zakon je izazvao jedno veliko interesovanje u javnosti. Moram da iskažem i moju žalost što predstavnici DS nisu prisustvovali ovoj konstruktivnoj debati, jer pokazalo se u radu Odbora da su, zahvaljujući razumevanju i ministra Dinkića i članova Odbora, mnogi predlozi usvojeni i mnogi predlozi pokazuju da i ovaj zakon možemo zajednički da kreiramo u duhu stvaranja jednog boljeg privrednog ambijenta, a u skladu sa konsolidacijom javnih finansija. Amandman koji je Odbor usvojio ovde kao predlog Odbora je u članu 2. stav 1. Predloga zakona o javnim preduzećima, gde se posle reči "izdavanje službenog glasila Republike Srbije" reč "informisanja" briše. Stav Odbora je bio da se utvrđivanjem ovakvog načina informisanja, u smislu osnivanja javnih preduzeća iz oblasti informisanja, državi otvara prevelika mogućnost da utiče, odnosno reguliše u ovoj oblasti, pa je to u suprotnosti sa postojećim zakonima. Pre svega, mnoge strukovne institucije su podržale ovakav amandman, stoga je i predlagač, odnosno Vlada prihvatila ovaj amandman.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.
Meni je žao što je koleginici žao što mi nismo bili na sednici Odbora, ali opet moram da vam kažem da često se ovde obaveze u Narodnoj skupštini prepliću i nemamo mogućnost svaki put da dođemo i da obrazlažemo nešto ukoliko smo kao amandman dali. Drugo, nisam siguran da baš svako od podnosilaca amandmana je izvešten, u skladu sa obavezama iz Poslovnika, o održavanju sednice Odbora, da bi mogao dodatno da obrazloži svoj amandman na sednici Odbora. Istina, trudio sam se, bez obzira što nisam član Odbora za finansije, da budem i na sednicama Odbora za finansije kada sam bio u prilici da obrazlažem svoje amandmane. Istina, ti neki amandmani su i prošli. Ali, isto tako, moram da kažem da u ovim vremenskim uslovima u kojima se održava i današnja sednica Narodne skupštine, gde vidimo da u sali, samo da se prebrojimo ovde koliko nas ima, vidimo koliko ima ili koliko nema narodnih poslanika na sednici, upravo zato da bi mogli da stignu do kuće dok su još vremenski uslovi kakvi-takvi i da bi mogli da se vrate nazad ujutru, da bi nastavili dalje da rade. Činjenica je da je produžen rad Narodne skupštine i posle 18.00 časova, ne znamo dokle. Meni iz Pančeva nije problem da sednem u auto i da odem do Pančeva, istina, popodne sam svraćao do kola da očistim auto, da bih mogao kad se završi sednica da uđem u taj auto. Ali, dozvolićete, hajde da razmislimo da li je na mestu da svi oni koji daleko stanuju od Beograda, od Pančeva, od okruženja Beograda, da li je u redu možda čak i prekinuti današnju sednicu i nastaviti je sutra? (Predsedavajući: Gospodine Mikoviću, shvatio sam da je ovo replika? Ako je replika…) Rekao sam da je u vezi amandmana i srećan sam po pitanju amandmana, nikakav problem i ako tumačite kao repliku.
Predsedavajući
Gospodine Mikoviću, svima je jasno da je bila replika. Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić, replika.
Samo zbog građana Srbije. Znači, Odbor je zakazan u četvrtak u 14.30 časova i tada je bilo sunce, gospodine Mikoviću, pod jedan. Pod dva, DS ima tri člana Odbora, a nijedan od njih se nije pojavio. Došli su predstavnici SVM koji nisu članovi ovog odbora jer su hteli da svojim konstruktivnim stavom doprinesu kvalitetnijem donošenju zakona o javnim preduzećima. Na to se odnosilo to da mi je žao što niste bili prisutni, a samim vašim izlaganjem nam je jasno zbog čega jednostavno niste imali interesa uopšte da učestvujete u ovom radu.
Predsedavajući
Daću vam repliku, samo jedan mali komentar. Molim vas da ovde ne raspredamo o radu pojedinih odbora, da li je neko došao ili nije, to je njegovo pravo. Koliko on shvata svoju obavezu, to je druga stvar. Imate reč, gospodine Mikoviću.
Po Poslovniku. Svaki podnosilac amandmana ima pravo da bude obavešten o sednici odbora na kojoj se raspravlja o amandmanu. Na Predlog zakona o javnim preduzećima podneo sam amandmane i lično nisam obavešten o tome, kao što su o tome obavešteni članovi odbora kad je sednica odbora. Tvrdim da to i nije praksa obaveštavanja svakog pojedinačno predlagača amandmana, ali to nam piše u Poslovniku. Zbog toga, ukoliko već nisam posebno obavešten o sednici odbora, kada će biti, bez obzira na određene druge obaveze u to vreme, onda nemojte da zamerate da li je neko došao ili nije došao. To je pravo svakog poslanika da dođe ili da ne dođe, ali opet govorim, ja koji sam hteo da iskoristim to pravo, nisam bio obavešten. Svaki put treba da se snalazim da vidim kada će biti sednica odbora gde nisam član, a gde imam amandmane u proceduri.
-
Jovanović Ivan i Dinkić Mlađan · 6 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o javnim preduzećimaCela razmena, od reči do reči
Ovim amandmanom pokušao sam da izmenim ovaj član 19. stav 3. da se visina naknade ograniči na prosečnu zaradu u predmetnom javnom preduzeću i obrazloženje za odbijanje Vlade da prihvati ovaj amandman je dosta čudno. U principu govori dovoljno o tome na koji način se vrši departizacija i depolitizacija. U obrazloženju se kaže da se ne prihvata iz razloga što bi se na ovaj način određivanje visine naknade za predsednika i članove nadzornog odbora vezalo za prosečnu zaradu u konkretnom javnom preduzeću, a što bi ostavilo prostor za lobiranje, da se lica za imenovanje predsednika i članove nadzornog odbora orijentišu ka javnim preduzećima koja imaju najveće prosečne zarade. Mene interesuje ko će da lobira to, kako da se lobira ako nemamo uticaj političkih stranaka, kako se to vrši lobiranje, kako neko ko je stručnjak u jednoj oblasti može da se lobira za drugu oblast, a nemamo uticaj stranaka i nemamo uticaj vrhova političkih stranaka na predlaganje članova nadzornog odbora?
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
Nadam se da ste slušali raspravu koja je trajala prethodnih pola sata oko ovog amandmana gospodina Đurića, koji nismo prihvatili. Država je ta koja određuje tri od pet članova nadzornog odbora i mogu biti članovi političkih stranaka. Sve je jasno. Profesionalizacija upravljanja se odnosi na direktore javnih preduzeća, a kontrola i nadzor je potpuno druga stvar i sigurno će biti članovi političkih stranaka u ova tri mesta. Sigurno u neka od ta tri će biti neki član političke stranke. Taj odgovor je primeran tome. Inače, moram da kažem da sam lično mnogo bliži antipopulističkom razmišljanju u pogledu naknada koje zastupa LDP, nego ovo što ste predložili. Dakle, ne samo zbog ovog razloga lobiranja, nego generalno mislim da jeste sada vreme krize. Moj cilj će biti da napravimo takvu ekonomsku politiku da najpre transferišemo nešto od stabilnosti javnih finansija na privredu, od privrede ka građanima. Na kraju mandata ove vlade želimo da napravimo sistem da se zna da visoka odgovornost nosi visoku platu, od predsednika države, preko vas, narodnih poslanika, do ljudi koji će biti i u nadzornim odborima, ali to će biti tek na kraju procesa, jer prvo moramo građanima da pomognemo. Dakle, protiv sam populizma, da sada i plate budu zauvek fiksirane, jer nemamo nameru tako često da menjamo ovaj zakon, nego će zavisiti od ekonomske situacije. Sada jesu primerene niske naknade, jer je kriza, loša je situacija, ali ćemo prvo pokušati da napravimo stabilizaciju ukupnih javnih finansija, da pomognemo privredi, da pomognemo građanima i na kraju da nosioci svih javnih funkcija kao neku nagradu za to što su uspeli da pomognu građanima mogu da uživaju ako imaju odgovornost i adekvatnu nagradu. Sve ostalo jeste populizam i protiv toga sam. Tu se slažem sa onim što su rekli kolege poslanici iz LDP.
Predsedavajući
Narodni poslanik Ivan Jovanović, replika. Izvolite.
Slažem se s vama kada govorite o tome i mislite na menadžere, na direktore javnih preduzeća, ali mislim da prosečna plata u javnom preduzeću nije mala i da članovi nadzornog odbora koji, sami ste rekli, vrše samo kontrolu ispred Vlade, ne mogu da verujem da njima nisu dovoljne te naknade koje su u visini prosečne zarade u tom preduzeću. U obrazloženju mi niste to rekli. Rekli ste da se ostavlja prostor za lobiranje. Pitam kakvo lobiranje? Da li će se lobirati nestručni, odnosno ljudi koji nisu stručni za određenu oblast u neku drugu da bi imali veće naknade? Da li je to razlog za odbijanje amandmana? Nisam uopšte govorio o tome kolike su te naknade. Nije mi jasan razlog za odbijanje amandmana. Kaže se – ostavlja se prostor za lobiranje. Kako se to lobira i kako može da se izlobira ako to nije štetan uticaj političkih stranaka, da neko ko je stručnjak za jednu oblast bude član nadzornog odbora u javnom preduzeću koje nije iz te oblasti?
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
Mi smo smatrali da ove naknade ne treba utvrđivati zakonom. To je osnovni razlog zašto smo odbili vaš amandman, da to treba da se utvrdi od slučaja do slučaja, od vremena do vremena. Jedna vrsta naknade je za ovo krizno vreme, druga će biti za pet godina, za deset godina treća. Prosto, zašto bi diskriminisali sa naknadama članove nadzornog odbora u preduzeću koje ima niže plate u odnosu na neko drugo? Zašto bi to bio kriterijum, ako će isti kvalitet rada biti za kontrolu rada nekog javnog preduzeća koje ima niže plate zatečene u startu iz prošlosti? To ne mora uopšte da bude uslovljeno uspešnošću u radu u tom preduzeću. Smatrali smo da to nije materija za zakon, ništa drugo.
Predsedavajući
Narodni poslanik Ivan Jovanović, replika. Ovim zatvaramo krug.
Pretpostavljam da kriterijum uspešnosti važi i za visinu naknade u javnim preduzećima za zaposlene i za direktora. Ako je neka uspešnija državna firma, odnosno javno preduzeće, onda će i te naknade biti više. Naravno, i članovi nadzornog odbora koji su uspešno vršili kontrolu treba da imaju veće naknade. To je intencija ovog amandmana, ništa drugo. Mislim da u ovom vremenu krize treba ograničiti to na prosečnu zaradu. Ponavljam, zarade u javnim preduzećima nisu male u odnosu na realnu privredu.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
Moram da kažem da je to već ograničeno. Dakle, u vremenu krize to jeste ograničeno, ali nema potrebe da bude zakonom. Odlukama Vlade je to već ograničeno na nivo prosečne plate. To je primenjivala i prethodna Vlada. Nova Vlada je nastavila tu praksu i nastaviće dok god Srbija ne izađe iz krize.
-
Dinkić Mlađan i Milovanović Radoslav · 5 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o javnim preduzećimaCela razmena, od reči do reči
U svakom slučaju, i pored toga što nećete podržati zakon u celini, zahvaljujem vam na konstruktivnim amandmanima koje ste dali. Da su građani Srbije više vrednovali ove vrednosti koje ste vi izneli u ovom vašem izlaganju i za koje sam se lično zalagao u predizbornoj kampanji stranke koju sam predvodio, verovatno bi vaša poslanička grupa, a i naša, bila mnogo veća. Realnost je da je ovo jedan veliki korak napred. Da li je posao do kraja završen? Nije, to je potpuno jasno, zato što mora da se napravi potpuni politički konsenzus da bi to što vi govorite, vezano za potpuno isključivanje mogućnosti da neko bude uopšte funkcioner stranke kao direktor, moglo da se ugradi u zakon. To sam vam rekao i u načelnoj raspravi, ništa vam novo ne govorim. Dakle, ima stranaka u našoj koaliciji koje su to podržale, kao i moja, bezuslovno. Ima onih čije birače to uopšte ne zanima, očito, jer su dobili veliki broj glasova na izborima. To prosto konstatujem. Ovo narodu nije bilo toliko važno, nego neke druge stvari. To je politička realnost. U tom političkoj realnosti mislim da smo uradili maksimalno moguće, a dobrim delom i zahvaljujući nekim vašim amandmanima. Od ovoga u ovom trenutku više nije moglo. Da li sam želeo više? Želeo sam, ali realno pritiskom na taster se odlučuje ko će glasati ovaj zakon. Bez obzira što ste vi to predlagali, mogli ste u danu za glasanje ipak da za to ne glasate itd. Generalno, ovo je zakon koji je unapređen. Posao nije do kraja završen, ali nadam se da će građani na sledećim izborima vrednovati više ovakve stavove kao što je vaš, kao što su stavovi svih poslanika koji podržavaju takvu vrstu potpune profesionalizacije u upravljanju javnim preduzećima. Hvala vam na zalaganju. Ide potpuno u pravcu i mojih razmišljanja.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, podržavam amandman LDP. On jeste ključan u ovom zakonu. Žao mi je samo što je verovatno prenos rukometne utakmice, pa građani Srbije ne mogu da prate raspravu o amandmanima o ovako važnom zakonu. Samo ću podsetiti i zato bih upitao gospodina ministra, ne zbog sebe ili zbog poslanika ili zbog građana Republike Srbije – koje su odredbe člana 22, a vezane su za imenovanje direktora javnih preduzeća? Znači, da je punoletan i poslovno sposoban, da je stručnjak itd, da ima visoko obrazovanje, da ima najmanje sedam godina radnog iskustva, da nije član organa političke stranke. Istovremeno se kaže za izvršnog direktora javnih preduzeća imenuje se lice koje ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana. Šta zanima građane? To ću upravo reći i vrlo je bitno da vi odgovorite na to pitanje. Da li se odredbe ovog zakona odnose i da li će biti konkurs u javnim preduzećima, gde su već imenovani direktori do primene ovog zakona. Drugo pitanje, kaže se da se odnosi na izvršne direktore. Evo, konkretno "Elektroprivreda Srbije", koja ima direktore privrednih društava, da li se i na njih odnosi ovaj zakon i da li će i oni biti birani po konkursu i da li će ispunjavati sve ove kriterijume? Konkretno pitanje, idemo korak dalje, ja i kolega Vlada Ilić smo iz požarevačkog kraja, da li će direktor Pošte Srbije, da li se i na njega to odnosi ili će se to odnositi samo na generalne direktore javnih preduzeća?
Predsedavajući
Ministar Dinkić ima reč.
Znači, ovaj zakon nema retroaktivno dejstvo. Odnosi se na sve izbore nakon usvajanja ovog zakona, što znači da svi vršioci dužnosti direktora republičkih javnih preduzeća, faktički ta mesta će biti na konkursu. Isto važi i za sve druge nivoe. Dakle, tamo gde su vršioci dužnosti, a to je najveći broj slučajeva u Republičkoj vladi, da su direktori koji su imenovani nisu imenovani kao direktori nego kao vršioci dužnosti. Tu se konkursi sprovode. Za one koji su izabrani kao direktori, tu se konkursi ne sprovode jer nema retroaktivnosti do isteka mandata, a onda se sprovode. To je suština. I sprovode se i za sva preduzeća javnog sistema, EPS ili bilo koja druga. Dakle, ovo važi generalno za sva javna preduzeća, republička, pokrajinska, lokalna, bez obzira da li su delovi jednog velikog sistema ili su posebna javna preduzeća. To je odgovor na vaše pitanje.
Predsedavajući
Radoslav Milovanović, replika.
Samo još nešto da pojasnimo. Da li to važi i za direktora Kolubare, koji je direktor privrednog društva u EPS?
Predsedavajući
Reč ima ministar.
Mislim da sam dao jasan odgovor. Važi za sve koji su vršioci dužnosti. Oni faktički čim su vršioci dužnosti nemaju stalno direktorsko mesto. Za ta mesta se raspisuju konkursi. Ne znam konkretno za pojedine slučajeve, ali to je generalni princip.
-
Dinkić Mlađan i Panić Ljuban · 4 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o javnim preduzećimaCela razmena, od reči do reči
Želeo bih da vratim ovu raspravu na amandman. Uopšte mi nije jasno zašto se toliko insistira na nečemu što je apsolutno neuobičajeno, da se tokom izbornog procesa objavljuje lista rangiranih kandidata. Evo, nađite neki primer gde se to tako radi. Da li se, recimo, kada se objavljuje konkurs za NIN-ovu nagradu, to je poznato Gorici Mojović, na primer, da li se objavljuje redosled pre nego što se proglasi pobednik? (Gorica Mojović: 10 prvih.) Znate šta, 10 prvih, ali to nije isto, znate da od tih 10 neće proći devet. Znači, realno vreme za objavljivanje, da ne bi bilo pritiska ni na konkursnu komisiju, ni na bilo koga ko treba da izvrši imenovanje, vreme za objavljivanje kad se sve to završi. To je jedini razlog što smo odbili amandman, a od toga se sad napravila čitava politička drama. Dakle, razlog je tehničke prirode. Mislimo da nije vreme za objavljivanje tokom konkursa nego nakon završetka konkursa i zaista je to jedini racionalni odgovor koji imam, apsolutno bez ikakvog političkog konteksta, da vama dam kao predlagaču amandmana.
Predsedavajući
Reč ima poslanik Ljuban Panić.
Hvala, predsedavajuća. Mogli smo da dobronamernost jedne političke grupacije, mogli smo da joj svedočimo prethodnih nekoliko minuta, pričom gotovo srceparajućom o jednoj opštini koja je zatrpana snegom i gde bi umesto što se građanima Srbije postavlja pitanje ko je odgovoran za taj sneg u toj opštini, možda moglo postaviti dvojici članova veća u toj opštini koji dolaze iz vaše političke grupacije – zašto vlast u toj opštini ne oborite, ako vam nešto tamo smeta. (Predsedavajuća: Gospodine Paniću, da li možete da se vratite na temu?) Mogu. Sve nezavisne institucije objavljuju rang liste. Kao što je neumesno, kako vi kažete, da poredimo prijemni ispit, tako je neumesno i ovo što ste vi uradili sa NIN-ovom nagradom. Poenta je u tome da i 15-togodišnjaci u Srbiji nemaju problem da nešto bude javno, a vi imate problem da javno bude konkurs za ljude koji će upravljati milionima i milijardama naših dinara, a da onda ovde tvrdite kako ćete vi u stvari da profesionalizujete i departizujete Srbiju, sa sve zamrzavanjem funkcija. Mi vam kažemo da to nije istina. Za kraj, mislim da dugujete gospodinu Ivanu Jovanoviću izvinjenje, jer ste vi rekli da je to besmisleno. Mislim da mu dugujete izvinjenje. To bi bar u vašem odnosu prema poslanicima DS bio korak napred u odnosu poslanik – ministar.
Predsedavajući
Izvolite, gospodine Dinkiću.
Sigurno nisam rekao da je besmislen amandman. Sasvim sigurno to nisam rekao za ovaj amandman, a rekao sam prošle nedelje, pamtim kao slon, što bi rekao narod. Ono što mogu da kažem jeste da je vaša stranka imala priliku pet godina, imajući ministra finansija, da predloži moderan zakon o javnim preduzećima, koji će učiniti svemirski korak ka departizaciji i ka profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima. Umesto toga, vi ste i danas zadržali visokog funkcionera stranke za direktora Železnica Srbije, najvećeg gubitaša trenutno među svim javnim preduzećima. Sve železnice imaju gubitke, da ublažim, ali, realno, ovaj čovek uopšte nije unapredio rad železnice nego naprotiv, usporio je čak i neke investicije koje su mogle da se realizuju. Ako ste već propustili da sami predložite, preko vašeg ministra finansija, u poslednjih pet godina, promenu Zakona o javnim preduzećima i ostvarite sve ovo što ste sada govorili, prosto, nemate pravo sada da govorite na taj način. Obraćate se ljudima koji zaista žele da naprave jednu ozbiljnu promenu. Mogli ste makar ozbiljnije amandmane da date. Zašto niste vi dali amandman, na primer, da se ukine reklamiranje javnih preduzeća? Zato što ste na taj način funkcionisali. Kako vi možete da date taj amandman? Dao ga je LDP, mi smo ga prihvatili. Zašto niste onaj stav 1. dali, da se zabrani aktivnost javnog preduzeća u političkim kampanjama? Zato što ste sve vaše političke kampanje zasnovali upravo na političkom angažovanju direktora javnih preduzeća. To je LDP sada učinio, Vlada Republike Srbije prihvatila. Vi ste sami tražili ovo kod jednog tehničkog amandmana. Da ne govorim o Vojvodini. Maltene ste nosili džakove i kupovali birače time, džakove iz robnih rezervi preko direktora javnih preduzeća koji su vam partijski kadrovi. Sada vi govorite o profesionalizaciji, a ogrezli ste u političkoj korupciji ovog tipa o kome sada govorim, političkoj, moralnoj korupciji, kupovanju glasova preko oglasa kojima je vaš predsednik čak upravljao preko svojih firmi, prosto, kontroliše 80% medijskog prostora. Zašto to ne kažete građanima Srbije? (Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Dinkiću, da se vratimo na temu.) Nemojte da mi drže ovde moralne pridike, otprilike, neko ko bi trebalo da bude ovde na stubu srama, a sad se našao ovde da pametuje. Ne vi lično, nego stranka koju predstavljate.
Predsedavajući
Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić, replika. Izvolite.
Bez namere da ovde pametujem, želim da ovaj posao radim onoliko koliko ga radim u interesu građana Srbije koji su za nas glasali. Nema razloga da budete nervozni, uopšte ne vidim razlog za vašu nervozu i ogorčenost. Neko je ovde pominjao kuraž, hrabrost. Ne znam otkud kuraži prema samom sebi, opet kažem, da sedite u Vladi gde sede ljudi koji su za vas krojili robijaška odela? Gde je motiv za to? Možda je motiv u istom onom nedostatku odgovora na pitanje zašto vaša dva člana veća u opštini koja je zatrpana snegom ne postave to pitanje, nego se ovde govori iz pozicije opozicije, a tamo se koriste sve privilegije vlasti, ili šta da kažu građani još o vama da vi ne bi bili deo vlasti? Pošto, koliko pratim političku scenu u Srbiji, vi izlazite na izbore pod nekim drugim imenima i parolama svaki put i svaki put dobijate manje glasova nego prošli, ovaj put ste sa 52 pokreta i partije udruženih u nevladinu organizaciju dobili 5%, ušli u Vladu sa ljudima sa kojima ste rekli da to nikada nećete učiniti i sada nama držite ovde pridike zašto Vlada u kojoj ste vi sedeli nije uradila stvari koje vi radite danas. Zašto vi niste izašli iz te vlade? Šta je bio problem? Ne znam kako ste vi funkcionisali kao nevladina organizacija koja je imala ogroman broj bilborda po Srbiji, ili kako ste po Vojvodini stavljali bilborde da će biti duplo veći budžet za poljoprivredu, recimo, a danas je on isti? Možda je u odnosu na ukupan budžet drugačiji. Nemojte nama ovde da držite pridike kada ste bili u Vladi koju niste oborili, a mislili ste da ona ne radi kako treba. Vi ćete odgovarati za ovo na izborima. Mi za razliku od vas tu kuraž da pogledamo u ono što… (Predsedavajuća: Isteklo je vreme, gospodine Paniću, za repliku.) Završavam misao. Mi ćemo u skladu sa našim izbornim porazom da se promenimo i da se pripremimo da vas pobedimo. Nadam se da vi više nećete osvojite tih 5% glasova.
-
Andrić Ivan i Radenković Dejan · 5 govora naizmenično · 3. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu i još 2Cela razmena, od reči do reči
Pogrešno tumačenje onoga što sam rekao tražim od vas, niste intervenisali.
Predsedavajući
Nisam tu da intervenišem povodom pogrešnog tumačenja, kako poslanici tumače jedni druge. Ne mogu da vam dozvolim, zna se šta je povreda Poslovnika, repliku možete da dobijete, ali posle gospodina Radenkovića koji je tražio prvi.
Prosto neverovatno da neko ko je bio u vlasti četiri godine u Beogradu i ko je ušao u vlast zalažući se za departizaciju preduzeća, da je imao svoje političke direktore od članova i rukovodstva iz svojih stranaka, i za takvu svoju politiku danas u Beogradu ta stranka nije prešla cenzus. Mi smo zbog svoje politike, zbog svoje iskrenosti onakva kakva nam je bila, zbog svog rada u prethodnom mandatu Vlade i u Beogradu, mi smo dobili duplo veći broj glasova i duplo veći broj poslanika danas sedi ovde u ovom parlamentu. Zahvaljujem se građanima, mi ih nikada nećemo izneveriti, ova politika koju mi vodimo je ispravna i ovo danas o čemu pričamo je iskrena depolitizacija i idemo ka tome i onome što smo obećavali i stojimo čvrsto iza toga. Ne bih da ulazim u detalje, ako već hoćete, ko je bio direktor "Beograd puta"? Bio je član rukovodstva vaše stranke. Pa ne znam da l' nije tačno, imam da je član GO izvesni Milutin Štrbić, ne znamo kada je izabran, znači da je on zahvaljujući svom radu, kakav god da je izabran, on je član GO LDP. To je besmisleno što vi pričate sada da se zalažete, zato što niste vi ti koji sedite u Vladi, jer inače verovatno bi ovaj zakon podržavali isto onako od srca. I vaš šef odborničke grupe, tadašnje, LDP-a, danas nažalost nemate tu odborničku grupu u Beogradu, ne nažalost, takva vam je bila politika, pa niste dobili dovoljan broj glasova i poverenje građana, kaže da je stranka bila za depolitizaciju, ali ne u smislu da direktori ne smeju biti članovi stranaka, već da se do najboljeg kandidata dođe kroz konkurenciju. Ne vidim da to nije danas tako.
Predsedavajući
Reč ima gospodin Andrić, replika.
Replika, naravno. Prvo, nekoliko neistina ili manje-više sve što ste rekli je neistina. Gospodin Štrbić je postao član našeg GO pre 20 dana, zato što ste ga vi šutnuli čim više nije bilo LDP-a u vlasti. On nikada nije bio član naše stranke, a mi smo vam predlagali i vi ste to tada prihvatili kao koalicioni partneri u vlasti, da imenujemo sve direktore javnih preduzeća tako da se simulira konkurs. Da li se sećate zašto? Zato što vaša prethodna vlada, u kojoj ste takođe učestvovali, nije htela da donese zakon o javnim preduzećima na način na koji diskutujemo danas i nismo mogli mi da radimo nešto što je suprotno tadašnjem zakonu. Da vam kažem, nikada niko od funkcionera LDP, što će vama možda zvučati interesantno ili nemoguće, nije bio ni na jednom mestu niti u toj gradskoj vlasti, niti na bilo kom mestu u bilo kom javnom preduzeću, i to je vrlo jednostavno proveriti, ukoliko ne želite da lažete. Ukoliko želite, to je drugo. Što se tiče toga da li smo prešli cenzus ili ne? Mi smo u Beogradu na ovom nivou, republičkom, dobili 10% više glasova nego prethodni put, uz 15% manju izlaznost na republičkom nivou. Cenu smo platili na lokalnom nivou zato što smo podržali Vladu, vas i neke druge. Mi smo tu cenu platili, odgovorni za to su podneli ostavke, izabrano je novo rukovodstvo, vidimo se na izborima sledeći put. Što se tiče saveta, da vam kažem, mi nikada nećemo kao vi lagati da smo za nešto da bi dobili rezultat na izborima, a kasnije kada postanemo vlast raditi sve potpuno drugačije. Ja sam vas podsetio na dve sitne stvari, možemo i da pričamo o Kosovu, možemo da pričamo o čemu god hoćete, znači mi to nismo spremni da radimo i cena koju plaćamo za to je mala, zato što mirno spavamo.
Predsedavajući
Replika, gospodin Radenković. Izvolite.
Ne znam, ispada da je neko nas podržavao, mi dobili duplo više glasova. Mi smo samo radili onako kako treba, neko verovatno nije nagrađen za svoj rad ili zato što je obmanjivao građane, jer tada rečima članova LDP i rukovodstva LDP, znači od dva do šest meseci ste obećavali depolitizaciju i Beograda i svega, borili ste se za to, niste ispunili. Ako ne ispunimo to do šest meseci, mi ćemo napustiti gradsku vlast. Ne znam šta vam je bio motiv ako već niste uspeli da sedite četiri godine i da uživate sve privilegije i imate svoje direktore u javnim preduzećima u Beogradu. Ako već idemo tako nisko, evo imate i kako je uprava Beograda depolitizovana. Evo imamo Danka Runića, član Glavnog odbora LDP, direktor Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima grada Beograda. Znači, depolitizacija je do te mere da je izvesni gospodin samo pre nekoliko dana bio u kontraverznim odnosima, to je depolitizacija preduzeća, evo čime se depolitizuju preduzeća LDP, tako da toliko o vašoj depolitizaciji, do koje mere ide.
Predsedavajući
Reč ima gospodin Andrić. Izvolite.
Gospodine predsedavajući, prvo ste vi povredili Poslovnik zato što u Zakonu o javnim preduzećima nema nikakve veze sa nekakvom upravom u Beogradu. Drugo, taj čovek je takođe postao funkcioner LDP pre 20 dana, zato što postoji tendencija, kao što sam rekao pre 30 sekundi, da čim nema LDP u toj vlasti, sve se radi na silu i svi se direktori smenjuju koji nisu članovi vladajućih stranaka. To vi radite, što je konzistentno sa onim što radite ovde. Problem je što ste potpisali izjavu u kampanji, da ste za departizaciju, a sada posle izbora kažete da niste. S druge strane, vi pokazujete jednu sliku i to je vrlo ozbiljna stvar. Šta je poenta te vaše slike? Kakva je kontraverza na toj slici? Niste objasnili. Da li je ta nošnja koja se nalazi na toj slici, je l' ona nije deo naše države, po vašem mišljenju? Pa šta je kontraverzno u činjenici da se neko obukao u nju, šta je kontraverzno? Znate šta, vi možete da tvrdite da je LDP kriv za sve, baš nas briga u krajnjem slučaju, ali ne možete da tvrdite da niste prevarili koalicione partnere s kojima ste danas, a s njima ste danas tako što ste prevarili svoje bivše koalicione partnere, a da ne bi ovi današnji koalicioni partneri tada bili na vlasti zato što su nosili bedževe i bili radikali, mi smo vam dali podršku. To licemerje danas, da nas za to optužujete, to je cena koju ćete plaćati vi lično politički verujte, jer ste isto tako tu podršku od nas tražili kukajući i moleći da damo podršku vama i DS prošli put. Danas zaboravljate sve to, iznosite laži da smo mi davali nekakve izjave o nekakvih šest meseci. Znate šta, to stvarno mnogo više govori o vama, nego o nama i na tome vam svaka čast, ali tako nešto krši sva pravila ovog parlamenta, gospodine predsedavajući, opet se vraćam i obraćam se vama. Ako pustite to, spremićemo se mi, nije nikakav problem.
-
Zoran Radoman i Dinkić Mlađan · 7 govora naizmenično · 30. novembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Zoran Radoman
Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, obraćam se u ime Skupštine Vojvodine. Pred vama je treći amandman Skupštine AP Vojvodine na Predlog zakona o budžetu Republike za 2013. godinu. Ovim amandmanima se žele postići Ustavom zagarantovana prava i obaveze budžeta Republike Srbije, isto tako i budžeta AP Vojvodine. Amandmanom se nastoji izmeniti član 7. Predloga zakona. On je posledica predloženog amandmana na član 6. zakona, kojim se traži izmena strukture prihoda budžeta AP Vojvodine za 2013. godinu. Istim se traži postizanje kvalitetne strukture prihoda budžeta Vojvodine. To se može postići zamenom transfernih sredstava kojima se finansiraju nadležnosti republičkog budžeta u Vojvodini, koja se odnose na srednje obrazovanje, osnovno obrazovanje, te namenskih i nenamenskih transfera opštinama. Amandmanom se ova sredstva nastoje zameniti delom sredstava koja potiču od akciza ubranih na teritoriji Vojvodine. Cilj ovih amandmana je zaštita ustavnih prava dva miliona građana Vojvodine, a samim tim i cele Srbije, odnosno poštovanje ustavne odredbe člana 184. da se tri sedmine budžeta AP Vojvodine moraju koristiti za finansiranje kapitalnih investicija na teritoriji Vojvodine. Stoga se ovim amandmanom predlaže izmena člana 7. zakona tako što će se smanjiti pojedini rashodi i izdaci u ukupnom iznosu od trideset dve milijarde dinara. Smanjenje rashoda od trideset dve milijarde dinara, koliko se predlaže ovim amandmanom, predstavlja 2,16% projektovanih rashoda i izdataka u budžetu Republike, odnosno 66% prihoda budžeta Pokrajine. Na kraju, očekujemo da ova skupština prihvati amandmane Skupštine AP Vojvodine, koji su zasnovani na Ustavu, i na taj način omogući Skupštini AP Vojvodine da budžet za 2013. godinu donese na bazi Ustava i zakona.
Predsedavajući
Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
Poslanik Rističević vam je juče dobro objasnio zašto akcize ne mogu da se koriste kao sredstvo finansiranja pokrajinskog budžeta. Iz prostog razloga što se mesto proizvodnje i mesto potrošnje ne nalaze na istom mestu. Nemam razloga da ponavljam šta sam ja govorio juče, šta je gospodin Rističević govorio, ali mislim da je posle onakvog objašnjenja svako dalje insistiranje da se akcize uvrste kao pokrajinski prihod bespredmetno.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima gospodin Radoman.
Zoran Radoman
Zaista je interesantno pozivanje na tako stručno objašnjenje. Rekao sam vam da je sasvim moguće i nema nikakve smetnje da se to uradi.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
Moram reći da je on mnogo stručniji od predlagača amandmana, s obzirom na to da je to što je gospodin Rističević juče govorio u skladu sa evropskom praksom daleko više od ovoga što ste vi predložili, a zalažete se za evropsku Vojvodinu. Šta to znači? Nemoguće je prihod od akcize deliti teritorijalno. Rafinerije postoje samo na teritoriji AP Vojvodine, jedna u Pančevu, druga u Novom Sadu, a svi građani Srbije voze automobile, troše benzin. Bez obzira na to gde je on proizveden, akciza ne može da se plati samo na teritoriji Vojvodine, s obzirom na to da ga troše svi građani Srbije. Isto važi za cigarete koje se proizvode u fabrikama u Vojvodini, puše ih svi građani Srbije, i bilo kakva precizna podela tih akciza je prosto nemoguća. Možda govorim malo konzervativnijim jezikom od gospodina Rističevića, ali gospodin Rističević je narodnim jezikom objasnio to mnogo bolje, šta su razlozi zašto nijedna zemlja ne deli porez na potrošnju po teritorijalnom principu, već to predstavlja prihod centralne države u svim zemljama.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima gospodin Radoman, replika. Izvolite.
Zoran Radoman
Moram primetiti da i transferi koji se dodeljuju Vojvodini, vezano za osnovno i srednje obrazovanje i transferi opštinama, isto tako potiču iz ovih izvora. Kada su u pitanju transferi, onda je to moguće raditi. Kada je u pitanju nešto drugo, onda to nije moguće. Zaista ne vidim nijedan razlog da nije moguće ova sredstva usmeriti u budžet Vojvodine.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
Sada brkate lončiće; transferi su rashodi, a akcize su prihodi. Govorite o dve potpuno različite stvari.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima gospodin Radoman.
Zoran Radoman
Akcize jesu prihodi. Mi kažemo da te prihode zaista usmerimo ne samo u budžet Republike nego i u budžet Pokrajine.
-
Mojović Gorica i Dinkić Mlađan · 6 govora naizmenično · 30. novembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Hvala. Podnela sam amandman kojim sam predložila da se dodatnih petsto miliona obezbedi za Ministarstvo kulture i informisanja, i to za ekonomsku klasifikaciju 424. Dakle, reč je o programima i projektima, o stvaralaštvu u kulturi, o samoj suštini kulture. Upozorila sam u raspravi u načelu da se ovakvo dramatično smanjenje budžeta za kulturu posebno odrazilo upravo na ovu ekonomsku klasifikaciju i da je u odnosu na prethodnih pet-šest godina ova pozicija umanjena za više od 50%. Takođe sam predložila da se sredstva za ove namene, odnosno za kulturu i informisanje obezbede sa razdela 16 – Ministarstvo finansija i privrede, i to sa ekonomske klasifikacije 621. U obrazloženju sam navela da sam uvidom u rebalans budžeta, odnosno izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu ustanovila da je na ovoj poziciji za 2012. godinu bilo predviđeno 3.964.000.000, a za 2013. godinu se predlaže 8.800.000.000 i da smatram da tu ima prostora da se jedan deo sredstava usmeri prema kulturi. U obrazloženju zašto se ovaj amandman odbija koje sam dobila piše nešto zbog čega rizikujem da će možda ministar i mene da proglasi za nekompetentnu i da ukaže na moju nestručnost, ali zahtevam da mi se tačno odgovori na sledeće pitanje. Kako je moguće da u obrazloženju stoji da se, u stvari, ovo što piše u rebalansu na poziciji 621 (3.964.000.000) odnosi ne na ceo godišnji budžet, nego samo na period od trenutka donošenja rebalansa – to je razlog zašto se ovaj amandman odbija – a da je, u suštini, za 621, za nabavku domaće finansijske imovine u 2012. godini predviđeno 8.762.000.000 i da je to bilo u Ministarstvu ekonomije? Znam da je bilo u Ministarstvu ekonomije, preneto je u Ministarstvo finansija, nađite mi tačno gde u rebalansu stoji razlika od 4.798.000.000? Gde to piše da je, u stvari, u 2012. godini za ove namene bilo 8.700.000.000? Još jedna stvar, kaže se da se moj amandman odbija zato što ako se deo sredstava sa pozicije 621 prenese za kulturu, biće ugroženo poslovanje korisnika navedenih programa. Dakle, nema petsto miliona za kulturu, a onda se amandmanom Vlade sa iste te pozicije skida milijardu dinara. E sad, kako to – ako je potrebno preneti za kulturu petsto miliona, to će ugroziti ove namene na 621, a kad Vlada sama skida milijardu to neće ugroziti? Zahtevam objašnjenje.
Predsedavajući
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
O vama imam veoma pozitivno mišljenje. Nikada ništa slično neću reći, šta god vi rekli za mene. Samo da vam objasnim ovo o čemu ste govorili. Dakle, nema nikakve mistike, radi se o cifri od osam milijardi i u 2012. godini i u 2013. godini; jedina razlika je u tome što se sada ministarstvo zove Ministarstvo privrede i finansija, a ranije se drugačije zvalo, bilo je posebno privreda, a posebno finansije. Sabrali smo samo cifre koje su potrošene do momenta dok nije formirano novo ministarstvo i dodali cifre novog ministarstva i dali vam takav odgovor kakav smo dali. Slažem se sa vama da za kulturu sredstava nikada dosta i da je potrebno u narednom periodu značajno povećati investicije u kulturi jer to predstavlja najvažniju društvenu oblast, međutim, ovo jeste teška godina, kada moramo da zaustavimo rast javnog duga, rast kamata. U tom smislu, mi smo zadržali nominalno isti budžet za kulturu kao i u prethodnoj, kao što smo učinili sa svim drugim razdelima, dok smo u sektoru privrede smanjili za osam milijardi dinara, na nekim pozicijama, rashode. To je objašnjenje i ne morate da imate pretpostavku da ću vas okarakterisati na neki način koji ne zaslužujete, sve pohvale za vaš rad.
Predsedavajući
Reč ima Gorica Mojović, replika.
Gospodine ministre, bez obzira na ove pohvale, vi niste odgovorili na moje pitanje. Dakle, ja i dalje mislim, tvrdim, razuverite me ako nisam u pravu, da su izmene i dopune Zakona o budžetu takođe budžet i da u njima (govorim o rebalansu), kako ja mislim, moraju da se nađu sve pare jednog budžeta, sve pare Republike Srbije, da je to takođe godišnji plan, bez obzira na to što je donet u septembru. Znam ja vrlo dobro, pozicija 621 bila je u Ministarstvu ekonomije, u onom osnovnom budžetu za te namene je bilo pet milijardi i nešto. Dakle, 621 nije postojalo u Ministarstvu finansija. Po meni je logično, prenete su nadležnosti iz Ministarstva ekonomije u Ministarstvo finansija i privrede, preneta je pozicija 621 i prenete su pare. Ako nisu, odgovorite mi na vrlo konkretno pitanje: tvrdite da je za ovo bilo predviđeno 8.762.000.000 u 2012. godini, gde to piše? Ja sam samo videla 3.965.000.000. Samo mi potvrdite, da ne bih živela u zabludi, da nisam dobro pročitala rebalans budžeta.
Predsedavajući
Ministar Dinkić, izvolite.
Evo ga, „Službeni glasnik“ br. 93, rebalans budžeta objavljen, strana 163: organi koji su prestali sa radom, na strani 163, između ostalog, kod stavke 621 – nabavka domaće finansijske imovine, imate cifru od 4.797.133.363 dinara kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Kada to saberete sa ovom cifrom koju ste rekli, dobijete osam milijardi. Ovde vam sve to lepo stoji. Moralo je da bude odvojeno tako u rebalansu budžeta zbog izrade završnog računa, jer je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja prestalo da postoji.
Predsedavajući
Gospođa Mojović, replika.
Izvinjavam se, zaboravila sam drugi deo svog pitanja: kako je moguće da kada se predlaže da se sa 621 petsto miliona usmeri za kulturu (pri tom, moj amandman je stigao pre amandmana Vlade), onda se u obrazloženju kaže da će to ugroziti funkciju 621, a sama Vlada onda svojim amandmanom sa iste ove ekonomske klasifikacije 621 skida milijardu dinara? Tu mi neka logika nije jasna, tim pre što se sa 621 sredstva prebacuju na 451, na subvencije za privredu, u okviru istog ministarstva, i to ne ugrožava ove namene koje ima pozicija 621.
Predsedavajući
Ministar Dinkić, izvolite.
Za taj deo primedbe ste u pravu i prekoriću svoje saradnike što pažljivije ne pišu odgovore na amandmane u ovom delu.
-
Petrović Mira i Ilić Vladimir · 4 govora naizmenično · 30. novembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Zaista mislim da treba da pričamo o temi. Tema je moj amandman i tema je da li treba dati podršku ženama ili ne. Meni je žao što ste doživeli moje prebrojavanje kao prebrojavanje prisutnosti. Samo sam htela da pokažem da su žene u tom smislu odgovornije, jer je procentualni odnos poslanika u Skupštini takav da od 250 nekih 30-35% čine žene. U radu Skupštine svakog dana je, otprilike, od prisutnih, ne govorim koja je cifra, ne govorim ni o jednoj poslaničkoj grupi, ali je odnos žena i muškaraca 80:100. Dakle, 80% žena je prisutno. Samo hoću da kažem da mi žene dajemo maksimum od sebe u svemu što radimo, pokušavajući da budemo, zaista, i poslanice kakve treba, i domaćice kakve treba, i majke. Od vas tražimo samo podršku, da nam pomognete da naše rizične trudnoće iznesemo do kraja. Bilo je zadovoljstvo gledati par trudnica koje su bile ovde. Jovana nije bila moj omiljeni lik, mi smo se sukobljavale oko nekih socijalnih stvari, ali je bilo božanstveno gledati je – zdrava, prava trudnoća, koja je izvedena do kraja, to je nešto najlepše što jedna žena može da ima. Ali, ako već nema to, a kažem vam da sam i sama kroz to prošla, dajte podršku ženama i dajte im da budu ravnopravne sa svima, ništa više. Prosto mislim da je to ljudski. Ja ne pričam uopšte... Ja se, naravno, obraćam u ime PUPS-a, ali to pričam kao jedna od pripadnica žena u ovom parlamentu i pripadnica žena ove države, ništa više. Nadam se da smo se sada razumeli i razjasnili dileme, bez ikakve uvrede, slikanja i prebrojavanja. A moje gledanje kako će ko da glasa bilo je vezano za napise po novinama i izjave koje su sve partije davale prošlog leta. Ja sam gledala, avgust, juli, ovog leta, svi su bili za to, sve partije su dale podršku. Zato hoćemo da vidimo kako će to izgledati sada. Ja ne mogu nikoga da bijem da glasa za nas, a mogu da sedim tu kod vas i glasaću za naš predlog, kao što će glasati i naša poslanička grupa.
Predsedavajući
Samo da pitam Elviru Kovač, da li po amandmanu? Bojan Đurić, po amandmanu? Dobro, da znam, jer posle mi prebacuju ljudi da su tražili repliku, a ja nisam u toku. Idemo redom, prvi po amandmanu ima reč Vladimir Ilić.
Naravno da niko ne može da ospori jedan ovakav predlog, niti da ga pobija, on je nesporan, ali svako od nas može desetine sličnih predloga da da ministru finansija i Vladi, i da dâ argumentaciju za to, zašto ne bismo udvostručili plate svim zaposlenima u prosveti, mislim da bi oni to potpuno podržali, u zdravstvu itd., ali mi moramo da budemo odgovorni. Moramo da budemo svesni činjenice da budžet nije rupa bez dna, da budžet nije perpetuum mobile, da ne može diskusija da ide samo u pravcu – šta će iz tog budžeta da se finansira, a da ne postoji diskusija o tome iz čega se taj budžet stvara. Šta hoću da kažem? U ovom budžetu je predviđeno osam milijardi dinara više za socijalne potrebe u odnosu na prethodnu godinu. To je najveće povećanje, što se tiče pojedinačnih stavki. Dakle, ova vlada je brinula o socijalnim potrebama. Ako postavljamo pitanje... Nemam ništa protiv toga da zaposlene trudnice dobijaju 100% od plate, u većini opština gde su Ujedinjeni regioni Srbije na vlasti, gotovo u svima, bez izuzetka, takva odluka se sprovodi. Ali, mi imamo 650.000 ljudi u Srbiji ispod linije siromaštva, a socijalnu pomoć dobija samo 125.000 ljudi. Zašto ne postavimo pitanje šta je sa nezaposlenim trudnicama, da li i one, koje su u još težem položaju, treba da dobiju nešto? Uopšte nije teško nabrajati socijalne grupe, društvene grupe, građane Srbije koji su u stanju socijalne potrebe, ali postoje jasna ograničenja. Imali ste priliku da čujete od ministra, on ovaj zahtev ne osporava, ali u budžetu za 2013. godinu zaista nema mesta u ovom trenutku. Dakle, od 2014. godine će i to biti moguće. Zato moramo svi da pokažemo, pre svega, i strpljenje i odgovornost. Lako je deliti, lako je obećavati, lako je ukazivati na to ko sve ima problem u Srbiji. Gotovo da nema toga ko nema problem i kome ne treba pomoć. Zaista, na takav način skupljati neke političke poene, mislim da je neozbiljno i neodgovorno.
Predsedavajući
Replika, Mira Petrović. Izvolite.
Moram da kažem da sam iznenađena, prvo vašom konstatacijom da moramo da budemo odgovorni. Ja sam, gospodine Iliću, vrlo odgovorna osoba. Ne mislim da ste pozvani da procenjujete moju odgovornost, kao što ne mislim da treba da budete advokat gospodina Dinkića. Gospodin Dinkić je ovde prisutan kao ministar i treba da brani Vladu. To da li je osam milijardi više izdvojeno za socijalna davanja u ovoj državi, to je, nažalost, tužna priča ove države, zato što je sve tako loše kako jeste. Ne mislim da tim ljudima to treba ukinuti, ali takođe ne mislim da žene koje imaju rizičnu trudnoću treba kažnjavati sa 35%. Mislim da je zaista neumesna vaša konstatacija da je to jeftino skupljanje poena. Verujte, trebalo bi ispitati žene koje održavaju trudnoću, da vidimo da li misle što i vi. Mi ovde govorimo o jednoj državi, o opstanku jedne države. O tome je juče govorila gospođa iz DSS-a, o izumiranju ove nacije, gde 30.000 ljudi više umre nego što se rodi. Poražavajuće je. Šta će nama auto-putevi, hajde pričajte mi, kakvi koridori? Pa ko će da ide tim koridorima ako ne budemo imali natalitet? Ko će ići? Šta će nama „Fijat“? Pa je lʼ ga pravimo za ovih pet godina i narednih pet godina? To treba da postoji narednih trideset godina. Nama ne treba ništa onda, ne treba nam ekologija, školstvo, zdravstvo, ne treba nam ništa. Znači, moramo da pođemo od toga što je baza. Baza smo mi, baza su nam deca. Stvarno ne razumem uopšte vašu potrebu da mi spočitavate, pogotovo ne odgovornost.
Predsedavajući
Replika, Vladimir Ilić.
Naravno, kada sam govorio o odgovornosti nisam mislio na vašu odgovornost, nego na odgovornost svih nas. Budžet se odnosi na sve građane Republike Srbije. Ako biste danas pitali jednu nezaposlenu trudnicu – da li smatrate da ste vi neko ko treba da dobije socijalnu pomoć od ove države, u odnosu na trudnicu koja radi, koja prima 65% zarade, pa, znate šta, ona bi rekla – naravno da sam ja prioritet. Ovde se radi, kada pominjemo odgovornost, samo o prioritetima i redosledu rešavanja određenih problema u društvu. Zaista mislim da je potpuno nesporno... Pa, i ja mogu da dam predlog ministru, koji bi pozdravilo najmanje dva miliona ljudi u ovoj zemlji, da udvostruči penzije. Najlakše je to reći. Zaista imam argumentaciju, jer penzioneri žive zaista teško u ovoj zemlji, nedovoljno im je da plate lekove, ali da li bi taj moj predlog bio realan i da li je on odgovoran, da udvostruči plate i pripadnicima MUP-a, u vojsci, zdravstvu? Zaista, ja to mogu da kažem i mogu da potkrepim i argumentujem u potpunosti da je to opravdano, da je čak i to dvostruko uvećanje plate nedovoljno za život. To uopšte nije teško da se kaže. Ali, ako imamo iole odgovornosti u odnosu na situaciju u zemlji, na prezaduženost, na potrebu da smanjimo budžetski deficit, u tom smislu govorim o odgovornosti. Najlakše je prebaciti te dugove (pa, iz čega da se isplaćuju te stvari?) na buduće generacije. Ako dobro mislimo toj deci, hajde da prestanemo da ih opterećujemo danas. Kada oni budu dospeli u poziciju da rade i otplaćuju te dugove..., hajde da im smanjimo taj teret.
-
Božanić Bojana i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 30. novembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Hvala lepo. Što se tiče amandmana na član 29, predložili smo da se iznos za lokalne samouprave za transfere poveća za pet milijardi. Htela bih da istaknem da sam pročitala preporuku Fiskalnog saveta i sve ono što piše u obrazloženju, ali i da kažem da su u vreme vlade Vojislava Koštunice sredstva za lokalne samouprave, transferna sredstva bila dosta veća nego sada, iako je budžet sada u svakom slučaju veći. Mislim da može da dođe do velikih problema (pričali smo o tome više puta) u finansiranju lokalnih samouprava. S obzirom na to da je prethodna vlada samo pričala i ostala na rečima, što se tiče decentralizacije, mislim da sada moramo više da povedemo računa o tome i da zaista dovedemo do neke vrste fiskalne decentralizacije. Ono što smo dobijali u prethodnom periodu i što se, čini mi se, i sada dešava, to je da imamo decentralizaciju, ali samo u smislu nadležnosti, u smislu obaveza, ali nikako i u smislu sredstava. To ćemo videti i u narednom periodu i kod ovog zakona o zdravstvu itd. Naravno, preporuka Fiskalnog saveta da se umanje transferi, da se sve to ukine za lokalne samouprave, da im nije jasno zašto se finansiraju državni putevi koji su prešli sada na lokalni nivo... Potpuno se slažem da to treba tako da bude, ali samo u slučaju kada sve prihode ili najveći deo prihoda vratimo lokalnim samoupravama, odnosno na teritoriju gde se i ubiru. To su PDV i porez na nasleđe i poklon, porez na prenos apsolutnih prava itd., koji su ustupljeni prihodi lokalnih samouprava. Znači, prosto, ukoliko želimo da lokalne samouprave funkcionišu, moramo im ostaviti sredstva koja se ubiraju na njihovoj teritoriji. Ne mogu se vraćati samo obaveze, a ne i novac. Dolazimo u situaciju da se vraćaju lokalni putevi na upravljanje opštinama, domovi zdravlja, mogućnost lekara da ih finansiraju opštine, škole, vrtići i druge republičke ustanove, jubilarne nagrade za škole. Takođe, amandman Vlade je bio da se zaposleni u ustanovama kulture i zaposleni u ustanovama socijalne zaštite nagrade za Božić. Ako se to ne uradi, da se obustave transferi. Zaista moramo povesti računa o suštinskoj decentralizaciji, fiskalnoj decentralizaciji da bi lokalne samouprave mogle da žive.
Predsedavajući
Hvala, gospođice Božanić. Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
Hvala. U diskusiji sa predstavnicima Fiskalnog saveta i MMF-a takođe sam zastupao tezu da srpski gradovi i opštine ne dobijaju dovoljno sredstava. S druge strane, u jednom delu stručne akademske javnosti ovde u Beogradu, plus u Fiskalnom savetu, vlada uverenje da opštine dobijaju previše. U tom smislu, mislim da je dobro što je profesor Pavle Petrović prihvatio da u decembru održimo jedan sastanak sa Stalnom konferencija gradova i opština. Moguće je, kada oni gledaju ukupne, globalne cifre, da im se čini da su previše dobile lokalne samouprave sa 80% od poreza na zarade koliko ostaje, a možda nisu u stanju da sagledaju kolike su potrebe. Tu se sada vodi jedna velika debata oko toga kako dalje da se nastavi sa time. Mišljenje našeg Fiskalnog saveta uvažava i MMF, i kada se sledeći put budu vratili u Srbiju to će biti jedna od tema – kako uspostaviti kriterijum šta je to odgovorno ponašanje, u fiskalnom smislu, lokalne samouprave, a šta je neodgovorno, i kako praviti razliku između onih opština koje novac koji im se prenosi troše efikasno, u korist građana, a kako eventualno, na neki način, uslovno kazniti one koji zapošljavaju prekomerno administraciju i troše na neke stvari koje nisu u interesu razvoja, već u interesu same birokratije. U tom smislu, pošto načelno podržavam i vašu diskusiju i zalažem se, kao i vi, za decentralizaciju, možda ne bi bilo loše da se ova interna rasprava koju je profesor Petrović hteo da održi do kraja ove godine sa Fiskalnim savetom i Stalnom konferencijom gradova i opština održi kod vas u Čajetini, da vi budete domaćin i da prezentirate sve ovo što ste meni ovde rekli.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić, replika.
Hvala gospodinu ministru. Sa zadovoljstvom bih u ime svoje lokalne samouprave prihvatila ovaj vaš predlog, tako da bi zaista bilo dobro kada bi opština Čajetina bila domaćin jednog ovakvog skupa, gde bismo mogli zajednički da predstavimo sve ono o čemu smo sada govorili. Sigurno ste vi upoznati sa svim tim problemima, ali porez na zarade, odnosno ono o čemu smo i ranije polemisali, kada je bio rebalans budžeta u pitanju, tih 80% poreza na zarade (koliko sada ide u lokalne samouprave) svakako ima efekta tamo gde ima zaposlenih, a u onim lokalnim samoupravama gde nema toliko, to je dosta problematično, jer 80% od ništa dođe – ništa. U svakom slučaju, nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti zajednički da dođemo do nekih kvalitetnih rešenja i da će zaista fiskalna decentralizacija konačno doći i da će lokalne samouprave profunkcionisati na pravi način. Ono što sam već odavno volela da kažem, to je da je osnovna jedinica ta lokalna samouprava i da Srbija ne može da bude funkcionalna i da dobro radi ukoliko ne rade dobro opštine i gradovi. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
U pogledu toga moram da kažem da sam čuo i neke ideje koje bih bio spreman da prihvatim ukoliko bi postojao opšti konsenzus u Stalnoj konferenciji gradova i opština, da se transfer solidarnosti, koji sada ide bukvalno svim opštinama u Srbiji i gradovima osim Beograda, eventualno ukine gradovima, generalno ili makar onima iz prve grupe razvijenosti, i da se preusmeri samo opštinama, pa bi to možda dalo dodatno... Jer, sami ste rekli da za one opštine gde nema mnogo zaposlenih onih 80% od poreza na zarade ne čini značajna sredstva. Zato je transfer solidarnosti i napravljen. Ali, moguće je da ga treba još bolje raspodeliti ka onima koji su siromašniji na ovaj način – da se ukine eventualno gradovima iz prve grupe razvijenosti.
-
Stefanović Borislav i Dinkić Mlađan · 5 govora naizmenično · 30. novembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Zaista je teško objašnjivo zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman koji sam podneo sa ciljem da se obezbedi kvartalno izveštavanje o utrošku subvencija iz budžeta. Pošto je pripremljen krajnje nerealan budžet Republike Srbije, treba insistirati da se Skupštini dostavljaju kvartalni ciljevi realizacije budžetskih prihoda i rashoda, kao i da se, u skladu s tim, kvartalno Skupština izveštava o ostvarivanju planiranog deficita i visini javnog duga. Ne vidimo šta je u ovome sporno. Mislim da bi se ovim postigao mnogo viši stepen transparentnosti i da bi Vlada bila u prilici da se ovde malo češće viđa i da znamo za šta se troše sredstva, naročito u okviru subvencija, koje zauzimaju značajnu stavku u okviru budžeta Republike Srbije, samim tim što smo više puta do sada napomenuli da ima mnogo nelogičnosti. Napomenuli smo samo neke: recimo, brodogradnja, za koju se izdvajaju ogromna sredstva; kredit za Republiku Srpsku, gde je nejasno da li se zadužujemo na tržištu da bismo dali sredstva Republici Srpskoj; ili turizam, čak 2,7 milijardi dinara. Mislim da bi bilo opravdano da je Vlada usvojila ovaj amandman i da imamo priliku da ostvarimo uvid, kao predstavnici građana Srbije, u to na šta odlaze subvencije iz našeg budžeta. Nisam gajio iluzije da će ova vlada, samim tim što je projektovala budžet na ovako nerealnim osnovama, izaći u susret, međutim, u meni je tinjala neka nada da ćete ipak izaći u susret, da ćete prevazići naše stranačke razlike i omogućiti nama, kao predstavnicima građana, da budemo u prilici da vas pitamo za šta trošite subvencije građana Srbije i na šta konkretno odlaze pare iz ovog budžeta, uključujući i pare za kompjuterizaciju Poreske uprave i tome slično, gde ostaje jako puno sivih elemenata za koje mislim da bi trebalo da se istraže i da građani imaju uvid. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima ministar Dinkić.
Zakonom o budžetskom sistemu je propisano kako se izveštava Skupština. Ona se izveštava jednom u pola godine. Dakle, Ministarstvo finansija ima obavezu da izvesti najpre Vladu, a taj izveštaj se dostavlja Skupštini. Svakog meseca stavljamo izveštaj o izvršenju budžeta na naš veb-sajt, tako da može i mesečno da se prati. Zato smo smatrali da ovaj amandman nije neophodan. Inače, ta praksa polugodišnjeg izveštavanja Skupštine je nasleđena iz prethodnog perioda i u tom smislu niste imali primedbu kada je vaš ministar finansija vršio tu dužnost. Naravno, imate pravo da unapredite vaše mišljenje. To cenim i zato ćemo se truditi da na veb-sajtu objavljujemo mnogo detaljnije informacije nego što je to činio moj prethodnik, kako biste i vi, i građani Srbije i stručnjaci mogli da pratite detaljno izvršavanje budžeta Republike Srbije.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima Borislav Stefanović, replika. Izvolite.
Sve ste u pravu, gospodine Dinkiću, s jednom razlikom – veb-sajt ne omogućava ovakvu konverzaciju kakvu imamo sada; dakle, ni ja ni bilo koji drugi poslanik ne možemo da pitamo veb-sajt zašto je otišao određen broj novca na Staru planinu, zašto je otišlo toliko miliona evra na Poresku upravu. Ne možemo da pitamo veb-sajt, a da nam on na to odgovori. Mislim da je to... Bez obzira na to što stalno aludirate na propuste prethodne vlade i praksu koja je postojala tada, a da je sada nešto drugo, podsećam vas da ste vi deo koalicije koja je obećavala kvalitativno različite stvari u momentu kada dođete na vlast, obećavali ste promene. Zbog toga ne vidim zbog čega nalazite nešto sporno u tome što mi govorimo. Želimo da napravimo bolju situaciju, želimo da vidimo jasniji budžet i jasniji utrošak dinara. To je sve. Prema tome, ne vidim zašto je ovo bilo problematično. Možemo sve staviti na veb-sajt. Imali smo i mi takvih iskustava, pa to nije bilo dovoljno mnogima, a naročito nekim opozicionim partijama, zbog čega sada plaćaju svoju cenu. Da ne biste i vi i Vlada došli u tu situaciju, mislim da bi bilo dobro da to bude jedna nova praksa i novi iskorak. Ako ćete i dalje zasnivati svoje nastupe (ne vi lično, nego Vlada) na toj dogmi – vi ste bili loši, a mi smo sada super, pogledajte šta ste vi radili – i vi i ja smo i te kako svesni da još malo vremena možete na tome da „jašete“ i da ćete posle toga morati da se suočite sa konkretnim rezultatima vašeg rada. Hvala.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
Ne morate na to da me podsećate, toga sam potpuno svestan, ali nova vlada je promenila stil ponašanja samim tim što svakog poslednjeg četvrtka u mesecu gotovo svi predstavnici Vlade dolaze ovde i otvoreno razgovaraju sa poslanicima o svim problemima. Dakle, ako kažete da ne možete da pitate veb-sajt, u pravu ste. Mene možete uvek da pitate, dolazim na sve interpelacije i dolazio sam od kada je Vlada formirana. Imam nameru i da nastavim, kao i svi drugi članovi Vlade, posebno imajući u vidu da znam da ova pitanja iz oblasti finansija i privrede jesu najteža i najškakljivija. Biću vam na raspolaganju stalno kada su poslanička pitanja, a dobijaćete i detaljne izveštaje šestomesečno, kako to nalaže Zakon o budžetskom sistemu.
Predsedavajući
Hvala. Izvolite, gospodine Stefanoviću.
Samo ću kratko, pošto je ovo poslednji amandman i ne bih zamarao kolege i vas. Voleo bih da je to moguće, gospodine Dinkiću. Međutim, mi smo u poslednje vreme, nažalost, bili suočeni sa činjenicom da gospođa Kovač, koja je iz vaše stranke, nama oduzima reč kada joj se ne svidi nešto što mi pitamo. Iz tog razloga i iz straha, koji je potpuno opravdan, voleo bih da uvedemo jednu novu, civilizovanu, ako hoćete i evropsku, praksu da se ovde viđamo češće, da građani Srbije mogu da vide i čuju od vas, bez toga da se „tučemo“ za vreme sa vašim kolegama ministrima i premijerom, koji su u stanju satima ovde da pričaju oduzimajući vreme poslanicima. Mislim da bi bilo mnogo bolje, ako hoćete i celishodnije za državni budžet, da vi dođete ovde, da možete da kažete za šta idu subvencije. Mislim da je teško objašnjivo, ne meni, nego građanima Srbije, kakva je to kvalitativna promena koju vi donosite time što odbijate ovakav, zaista koristan amandman. Hvala.
-
Dinkić Mlađan i Stefanović Borislav · 4 govora naizmenično · 29. novembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
Na dnevnom redu: Zakon o budžetu Republike Srbije za 2013. godinuCela razmena, od reči do reči
Zaista ni meni nije jasno zašto vi želite da stvorite tu veštačku krizu. Već sam trideset puta rekao ovde da je budžet metodološki urađen na potpuno isti način kao što je radila vaša stranka kada je vodila Vladu i Ministarstvo finansija u poslednje četiri godine, odnosno pet godina ako računamo i mandat ministra finansija Cvetkovića u dva mandata. Prvi je Božidar Đelić, kada je bio ministar finansija u Vladi Zorana Đinđića, to uveo, 2003. godine. Metodologija obračuna i stavki za budžet Vojvodine, kad se pravi budžet Republike, apsolutno se nije promenila ni za jedan centimetar. Postoje prihodi koji se prenose Pokrajini od poreza na dobit, od poreza na plate, pri čemu sada 43% od poreza na dobit koji se zaradi u Vojvodini ostaje u Vojvodini; gotovo kompletan prihod od poreza na zarade, ako uključimo i prihode lokalnih samouprava, ostaje u Vojvodini. To su sredstva koja su i ranije bila planirana budžetima, a i sada. Nije se ništa promenilo. Postoji deo koji je namenjen transferima za osnovno, srednje i više obrazovanje. Pet godina vaša stranka na taj način planira budžet, tada niste ni reč rekli. Smatram da vi možete u roku od tri meseca da promenite mišljenje, to je vaše pravo, ali objasnite zašto hoćete sada na osnovu toga da pravite neke veštačke krize, kao da se nešto dogodilo. Zašto bi bilo privremeno finansiranje ako je budžet Pokrajine sada petnaest milijardi dinara veći nego što je vaša vlada prošle godine odobrila? Samo ako hoćete veštačku krizu. Privremeno finansiranje ide kada nemate većinu da osnujete budžet Pokrajine. Ne znam da li na to mislite, da nemate većinu u Pokrajini? Sa aspekta finansija i onoga što je delokrug Ministarstva finansija, apsolutno, petnaest milijardi dinara više je nova vlada opredelila za Vojvodinu nego što je to činila vaša vlada. Možda je to neki način ophođenja ako ste nešto radili lošije, da sada hoćete krizom da ... Još jedna bitna stvar, Zakon o budžetskom sistemu je promenjen u septembru, ali nikada sopstveni prihodi nisu bili osnov za utvrđivanje osnovice za transfer Vojvodini. Ni u prethodnom zakonu o budžetskom sistemu, koji su donele vaše kolege, niti sada, nikada. A sada je osnovica za transfer čak i veća.
Predsedavajući
Hvala. Reč ima Borislav Stefanović, replika.
Možda jeste budžet metodološki rađen na drugi način pre Ustava Srbije, novog Ustava iz 2006. godine koji ste spomenuli, tu bih možda i mogao da se složim sa vama, ali, gospodine Dinkiću, bez obzira na svu vašu veštinu i finansijsku magiju koju pokušavate da prodate građanima Srbije, brojevi su tu prilično jasni. Kada kažete da je Vojvodina dobila više ne znam da li slušate kolegu Radomana, koji sedi sa vaše desne strane i da li slušate ono što vam poručuje pokrajinska administracija, nebitno ko je na vlasti. Meni se čini da imamo jedan hroničan problem da ne slušamo jedni druge. Oni vam kažu – nije tačno, gospodine Dinkiću, to što kažete. Vi imate transfere koji su direktno napravljeni, vi ste na osnovu toga „pumpali“ brojeve. A vi kažete – ne, mi smo mnogo više uložili nego što ste vi to radili. Hoćete da vam kažem još jednu stvar? Šta smo mi radili kao Vlada, građani su rekli na izborima. I tu priču možete još neko vreme, vidim da vam je to stalno namera – to je sve zbog vaše vlade, vaša vlada je ovo, vaša vlada je ono. Ma, naša vlada je bila odlična u mnogo stvari, ali je ona kažnjena za loše poteze. Nema više potrebe da o tome pričamo, mi smo opozicija. Što se tiče većine, kriza nastaje zbog toga što vam pokrajinska administracija uporno poručuje – ne mogu da se sprovedu stvari na osnovu ovako strukturiranog budžeta. Nije stvar većine u Pokrajinskoj skupštini. Većina u Pokrajinskoj skupštini je najstabilnija u ovoj državi. Ona je takva da vi možete o tome da sanjate. Mislim, žao mi je što možete o cenzusu da sanjate u Vojvodini. Ali, problem je u tome što će posle ovakvog poteza i taj cenzus biti misaona imenica za vas, gospodine Dinkiću.
Predsedavajući
Hvala. Ministar Dinkić. Izvolite.
Ja vam jasno odgovaram, ako je mogla pet godina Pokrajinska skupština da lagodno usvaja pokrajinski budžet na osnovu iste strukture republičkog budžeta, koji bi bio razlog da to sada bude izuzetak? Posebno imajući u vidu da je prošle godine usvojen Zakon o budžetu koji je predviđao za Vojvodinu 57,7 milijardi, a sada predviđa 70,5 milijardi. Ako to nije tačno, vi me demantujte. Druga stvar, razumem vašu potrebu da pravite veštačku političku krizu kroz ovo, jer metodološki nemate nijedan razlog da ono što ste radili pet godina sada predstavljate kao problem, ako ste pet godina to vi radili. Ako hoćete veštačku političku krizu, kažite jasnim imenom – ne znamo šta da kažemo drugo pa ćemo ono što smo mi radili pet godina, sada, na osnovu toga što smo mi radili, ove godine da podnesemo tužbu Ustavnom sudu. I vi još to podržite kao predstavnik te stranke. Mislim, to je sve legitimno, ali to je čista politika, to nema veze ni sa budžetom ni sa finansijama.
Predsedavajući
Hvala. Replika gospodina Stefanovića.
Dakle, ne pravimo mi veštački krizu. Nemamo mi mogućnost da pravimo bilo kakvu krizu, mi smo opozicija u Republičkoj skupštini. Imamo Vladu, za koju kažete da je stabilna, imamo Vladu, koja nažalost ne može nijedno predizborno obećanje da izvrši. Nemojte sada nas gađati da smo mi, ovakvi kakvim nas predstavljate, nesposobni, jadni i mali, u stanju da pravimo političke krize. Političku krizu pravi onaj ko drži ključ od kase i ko je odlučio da to više ne gleda na jedan način, nego na drugi način. Šta je bilo u poslednjih šest godina? Šta je bilo u poslednje tri godine? Predstavnik koji sedi desno od vas vam je objasnio i rekao sve što je imao o tome. Jednostavno, sada je takva situacija. Ovo nije samo političko, ovo je ustavno pitanje. Zašto se onda, kada neko nema drugog načina osim da vam objasni, pokrajinska administracija u potpunosti obesmišljava? Da ste vi sada napravili regione u Srbiji kako ste obećali, pa da razumem, pa da kažete – ovi u Zaječaru, jugoistočnoj Srbiji su uspešniji, oni znaju to dobro da rade. Ali, niste ni to uradili. Niko od vas nema pravo da stavlja znak pitanja iznad Ustavom ustrojenog načina funkcionisanja ovih ljudi. To je, nažalost, politika, to je kriza, gospodine Dinkiću, vi stavljate znak pitanja iznad njih zato što nisu iz vaše stranke. Toga se plašim, i ne bih voleo da je to tako, ali niste nas ubedili, ili niste ubedili pokrajinsku administraciju da je to tako. Vrlo jednostavna stvar, najlakše je sada govoriti – zašto vi to niste ranije uradili? Puno toga, ponavljam, nismo uradili i izvinjavamo se građanima Srbije. Puno toga nismo uradili. Možda je trebalo vas ranije da izbacimo iz Vlade, ali nismo uradili. Izvinjavamo se građanima zbog toga, ali to ne rešava ovaj problem, on nastaje sada. Ako imamo privremeno finansiranje, to nije volja i izazivanje krize od strane ove stranke ispred koje stojim danas ovde.
Kako je ovo nastalo
Pronalazi ih pravilo, ne urednik i ne AI model, u beleškama sednica koje smo pročitali. Ne navodimo ko je bio u pravu ni o čemu se „zapravo“ radilo: tu su samo reči govornika. Kako računamo