Varnice u sali

Razmene replika 96

• Popović Judita i Zorana Mihajlović · 9 govora naizmenično · 7. mart 2013. · STENO BELEŠKE Prva sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini 1. dan
  Zajednički pretres o 12 tačaka dnevnog reda

  Cela razmena, od reči do reči

  Popović Judita

  Poštovana gospođo ministarko, hajde da krenemo od toga da li je Srbija ozbiljna država. Posumnjala bih u tu činjenicu, s obzirom na to da ste svi svedoci šta se dešava sa mlekom u poslednje dve nedelje. Država koja je za dve nedelje pokazala svoj pristup prema tom aflatoksinu, da li ga ima ili nema, da li je to 0,5 ili 0,05%, to govori dovoljno o tome koliko je ovo ozbiljna država. Ako to može da se desi sa mlekom, šta će se desiti sa ugovorenim količinama, milijardama kubika gasa, koje takođe može neko da ugovori? Kada govorite o tome da sam ja rekla da može da se obustavi isporuka gasa, može, ali to piše u članu 4, i to bez opomene. Prosto, ovaj sporazum omogućava ruskom partneru da jednostavno obustavi ukoliko smatra da je došlo do nekog problema oko plaćanja. Kada govorimo o tome da li smo siromašna zemlja, i te kako jesmo. Da li je potrebno da se i energija štedi, jer nemamo takve prirodne resurse koji mogu da pokriju sve potrebe koje se iskazuju? Jeste. Da li siromaštvo generiše političku nestabilnost? Da. Vi ste o tome govorili, gospođo ministarka, na jednom skupu. Jeste. Srbija jeste siromašna zemlja i jeste politički nestabilna zemlja.

  Predsedavajući

  Ministarka Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  Izvinjavam se, ali opet mi niste odgovorili šta je alternativa, koji gas i od kog dobavljača Srbija može da nabavi 2013. godine? Kažite, molim vas, pa da probamo.

  Predsedavajući

  Gospođa Popović, replika.

  Popović Judita

  Gospođo ministarko, to je upravo onaj gas, to je upravo onaj odnos prema ruskom partneru o kojem ste vi govorili sve dok niste postali ministar u ovoj vladi. To je činjenica da se ovaj sporazum zaključuje na deset godina. To je činjenica da će Srbija deset godina morati da poštuje ovaj sporazum. Šta sve može da se desi u tom vremenskom periodu? To je ono što, u stvari, dovodi do monopola. To je ono što Srbiji onemogućava pravo izbora. Postavila bih vam pitanje, da li ste razmišljali o planu B i da li ste razmišljali o nekim alternativnim mogućnostima? To je u stvari vaš zadatak kao ministarke i to je zadatak Vlade, da onemogući svaku vrstu štetnih posledica nakon zaključenja ovakve vrste okvirnih sporazuma.

  Predsedavajući

  Ministarka Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  Opet nisam dobila odgovor od vas. Baš mi je žao. Reći ću vam nekoliko stvari. Naravno da se o tome misli, ali ja sam i ranije (pošto pominjete to što sam ranije govorila) stalno govorila da je Srbija koristila ruski gas, koristi ga i dugo će ga koristiti. Da li će koristiti jednu, dve, tri ili četiri milijarde metara kubnih, ukoliko se eventualno izgrade gasne elektrane, to ćemo da vidimo. S druge strane, pomenula sam vam diverzifikaciju puteva, Niš–Dimitrovgrad, mogućnost azerbejdžanskog gasa. Niko ne brani Srbiji, onog trenutka kada bude imala drugu rutu, ukoliko joj to bude povoljnije, da jedan deo gasa svakako uzme od Rusa, drugi sa druge rute. Uopšte, pojava druge rute će omogućiti Srbiji da ima, recimo, niže transportne troškove kroz Mađarsku. Mi smo ozbiljni i vrlo smo ozbiljno o tome razmišljali, a vi ste veoma neozbiljno rekli da sada postoji druga mogućnost. Volela bih da je ima, ali nema je trenutno. Trenutno imamo jednu rutu i jednog isporučioca gasa.

  Predsedavajući

  Judita Popović, replika.

  Popović Judita

  Gospođo ministarka, ovo nije Glavni odbor Srpske napredne stranke, ovo je parlament. Kao poslanica, imam pravo da vam postavljam pitanja i imam pravo da komentarišem predlog zakona koji ste vi ovde predstavljali i koji branite. Nemate pravo da osporavate bilo kom poslaniku da iznosi svoje političke stavove, svoje stručne stavove o ovakvoj vrsti sporazuma kao što je ovaj o kojem danas razgovaramo. Činjenica jeste, i to niste porekli, da je ovo sporazum koji će trajati deset godina i da smo dve godine bili bez okvirnog sporazuma. To ne možete da negirate. I, govorite neistinu kada kažete da sam spominjala neke druge mogućnosti uvoza gasa. Nije tačno. Samo sam govorila da treba učiniti sve da se onemogući monopol. Monopol, između ostalog, vi omogućavate tako što pravite tako dugotrajan okvirni sporazum u okviru koga možete svašta da ugovorite, a za te ugovore ovaj parlament ne daje saglasnost i verifikaciju.

  Predsedavajući

  Ministarka Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  Naravno, možete da postavljate pitanja, čak treba da postavljate pitanja i treba da pitate. Kada vam se lepo objasni i kaže, onda vas pitam, kažite, jer možda mi ne vidimo dobro, možda smo nešto prevideli, ponovo vas pitam, pomenuli ste to, koji drugi put i koji drugi gas? Što se tiče Vlade i ovog ministarstva, nekoliko puta sam, čak i kada smo imali nacrt zakona o „Južnom toku“, rekla šta je plan koji je vezan za gasnu politiku. Čak i ovaj zakon o energetskoj efikasnosti treba da nam omogući da budemo efikasniji i da se manje bavimo, možda, uvozom gasa, jer ono što uvozimo svakako nije naše i automatski nismo dovoljno energetski bezbedni. Samo toliko.

  Predsedavajući

  Judita Popović, replika.

  Popović Judita

  Hvala. Gospođo ministarko, stvarno bih vam preporučila da vi pitate gospođu Zoranu Mihajlović, opozicionarku, šta je mislila o takvoj vrsti pravnih poslova u vezi s ruskim partnerom, ruskim gasom, ruskom naftom, prodajom NIS-a itd. Izvolite, pročitajte ovaj sporazum koji ste danas doneli ovde u parlament, pročitajte pažljivo svaku odredbu i mislim da ćete na kraju shvatiti sve ono što sam vam govorila malopre.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  Moram da vam priznam da, za razliku od vas, ja svoje mišljenje ne menjam. Ovo je sporazum o isporuci gasa u narednih deset godina. Takođe sam vam rekla, i baš zato smo napravili određeni plan, da imamo i druge rute. To što prethodne vlade nisu uradile, mi jesmo. Isto tako vam kažem, kada trenutno dobijate iz jednog pravca gas i kada pominjete šta sam govorila, citirala sam vam sebe iz prethodnog perioda, Srbija je koristila ruski gas, koristi ga i još dosta godina će ga koristiti. Prema tome, vraćamo se na prvo pitanje. Kada govorite da postoji mogućnost izbora, kažite tu mogućnost izbora javnosti Srbije. Kada Srbija bude imala mogućnost izbora, verujem da će je imati sa ovom vladom, onda ćemo možda imati Niš–Dimitrovgrad, koji može da bude 2018. godine gotov, pa ćemo možda moći da pregovaramo o povoljnijoj ceni, o nekoj drugoj količini itd. Dakle, o svemu se vodilo računa.

  Predsedavajući

  Gospođo Popović, još jednom ću vam dati pravo na repliku i da završimo repliku.

  Popović Judita

  Hvala, gospođo predsedavajuća. Poštovana gospođo ministarko, na vama je da radite u tom Ministarstvu za energetiku, na vama je da pronađete najbolja rešenja, a sve probleme koji su nastali sa prošlom Vladom mislim da možete da rešite u ovoj vladi sa ministrima kojih je bilo jako puno i u prošloj i u sadašnjoj vladi. Tu vam je i premijer, gospodin Dačić, tu vam je i ministar finansija, gospodin Dinkić. Dakle, imate ključne ljude iz prethodne vlade sa kojima možete da se konsultujete i sa kojima možete da napravite jednu dobru strategiju baš u vezi sa energetskom efikasnošću i sporazumevanjem sa ruskim partnerima. Podsećam vas na „Južni tok“ 2009. godine; zaista se sećam koliko ste bili protiv tog „Južnog toka“ i ofšor kompanije u pretežnom vlasništvu strane države.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Radović Milica i Đukić-Dejanović Slavica · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije

  Cela razmena, od reči do reči

  Radović Milica

  Replika na izlaganje gospođe ministar. Niste mi tačno odgovorili na pitanje, vi ste rekli da verujete da će biti isplaćen dug, ali ja vas pitam da li je on ukalkulisan u ovaj iznos o kom mi zakonu diskutujemo? Takođe, nije mi jasno šta će da bude sa dugovanjima koja su načinjena nakon 30. septembra 2012. godine, koji opredeljuje upravo ovaj zakon. Na osnovu ovoga što smo mi sada čuli, jasno je da ta dugovanja nema ko da plati. Ako očekujete od zdravstvenih ustanova da one plate dug veledrogerijama, mislim da je jasno i ovim zakonom da oni nemaju sredstva. Da imaju sredstva, mi ovaj zakon ne bi ni donosili. Danas zdravstvene ustanove umesto da plaćaju lekove i medicinsku opremu, one plaćaju plate zaposlenih, 13.600 radnika u zdravstvu sa kim su sklopili ugovor, mimo ugovora sa RFZO. Ponovo vam postavljam pitanje, na koji način mislite da će ovaj dug od koga zavisi obezbeđenje finansiranja, odnosno isporuka, i lekova i medicinske opreme zdravstvenim ustanovama, da bude rešen. Moje je mišljenje i potpuno stojim na tome da ovaj zakon to neće rešiti i da to prosto polurešenje koje u ovom trenutku imamo ne dovodi do samog rešenja celokupne situacije i mislim da, ukoliko se ovaj dug u kompletu, u celokupnosti ne isplati, da može da izazove i dalje nestašice lekova, a plašim se i određenih odlazaka kompanija sa srpskog tržišta. PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Reč ima ministarka Dejanović.

  Đukić-Dejanović Slavica

  Uvažena poslanice, sasvim je jasno da od 1. novembra, od 30. oktobra direktori nisu mogli praviti nove dugove na osnovu dopisa koje sam im poslala, a kod onog momenta kada smo ustanovili da će deo duga, najveći deo duga, 13 milijardi duga zdravstvenih ustanova, preuzeti država, proglasiti javnim dugom, direktori su dobili obavezu da se striktno pridržavaju ugovora koji imaju sa RFZO. Za slučaj da to nisu učinili i da su imali neku preku potrebu, morali su konsultovati RFZO koji ima rezervna sredstva i kojima će nadoknaditi tu vrstu troškova, kao i do kraja godine, kao i dugove za koje se vi posebno interesujete. Dakle, Fond ima rezervna sredstva, planirano je da se iz tih rezervnih sredstava nadoknade dugovi svih transfuzija u zemlji, planirano je da objektivni dugovi koje su napravile ustanove u dogovoru sa Fondom, što bi moralo i trebao bi da bude manir međusobne saradnje i pre nego što su se napravili ovoliki dugovi. Ali, ako se aktuelno ministarstvo bude bavilo pitanjima na koja nas vi upućujte šta je bilo pre godinu dana, mi prosto nećemo moći da rešavamo ovde i sada vrlo akutne probleme zdravstvene zaštite. U tom smislu, direktori zdravstvenih ustanova i veledrogerije svaki korak znaju. Sa njima smo se dogovarali o svakom koraku koji činimo i obe strane su dale saglasnost na ovakvo rešavanje. Dakle, neće ovde niko biti oštećen ni iznenađen. Veledrogerije su bile potpuno svesne da ulaze u relacije sa zdravstvenim ustanovama, koje ne proističu iz ugovora Fonda i zdravstvenih ustanova. U tom smislu su i one ušle u određeni rizik, međutim, pokušaj da razrešimo zaista ovu situaciju, jer u procesu posebno potrebe da snabdevenost lekovima bude što je moguće kvalitetnija za ovako malo para, koliko mi imamo po glavi stanovnika. Prosto, mora biti motivisan i proizvođač i transporter, veledrogerija i naravno zdravstvene ustanove. Mi ne mislimo da ovde neko treba mnogo da izgubi, mnogo da dobije. Mi u jednu tešku situaciju, a koja proističe iz činjenice da 6% BDP se odvaja za zdravstvo, a to je 250 evra po glavi stanovnika, pokušavamo da uvedemo više reda, kako bi što veći broj naših građana imao što je moguće bolji nivo zdravstvene zaštite. U anarhiji u kojoj smo se našli, da smo dalje išli tim trendovima i da nismo pokušali da uradimo nešto na finansijskoj disciplini, mi bismo sigurno danas imali potpuno drugačiji razgovor na ovu temu.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Milica Radović, replika. Izvolite.

  Radović Milica

  Ne znam da li smo se dobro razumeli, samo govorim o članu 7, gde kaže da se odredbe ovog zakona odnose na dugovanja iz člana 1, zaključno sa 30. septembrom 2012. godine. Znači, evidentno je, vi ste dali nalog od 1. novembra, znači šta će da se dešava sa ovim dugom koji je u međuvremenu napravljen. Prosto, želim da od vas dobijem odgovor, kakav odgovor i kakvu poruku država u ovom trenutku šalje svakome onome ko želi da posluje u našoj zemlji. Znači, jasno je da veledrogerije, u ovom trenutku, neće dobiti izmirenje svih svojih dugova koje su postigle zbog toga što zdravstvene ustanove u ovom trenutku ne mogu da isplate. Ponovo ponavljam, kada bi mogle da isplate, mi ovaj zakon naravno ne bi ni donosili.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka Đukić Dejanović.

  Đukić-Dejanović Slavica

  U periodu od dva meseca, do kraja godine, koliko je ostalo ustanova će se javiti Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, odnosno svojoj filijali i za sve što je opravdano, postoji rezerva sredstava, koja je planirana za opravdane zahteve ustanova. Dakle, pokušavamo da sve što je opravdano, prosto uvedemo u jednu kolotečinu i ne znam na koji način još da vam kažem da ćemo do kraja godine ono što je problem ustanova i veledrogerija rešavati iz rezervnih sredstava Fonda, koji je za to i namenjen, ali i on ima neke limite.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Đukić-Dejanović Slavica i Zelenović Nebojša · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije

  Cela razmena, od reči do reči

  Đukić-Dejanović Slavica

  Kada je u pitanju aktivnost koju ste vi nazvali "na mala vrata", razrešenje direktora je u nadležnosti osnivača i ja vam obećavam da oni direktori koji koriste takav način rada neće, prosto, u sistemu rukovođenja biti.

  Predsedavajući

  Reč ima poslanik Nebojša Zelenović.

  Zelenović Nebojša

  Samo ću još jednom kratko, pošto je ovo jako bitan zakon i jako bitan amandman. Mi ovde govorimo o nekim stvarima, ali imate jedan manir koji se stalno provlači, koga nikako da se oslobodimo, a to je da mi nikako da kaznimo one koje rade loše i da nagradimo one koji rade dobro, nego stalno preuzmemo to što radi neko loše, pa pretvorimo u javni dug, pa onda svi građani jadni to moraju da plaćaju. Hajde nagradite direktorku Doma zdravlja u Šapcu, koja nikome ništa ne duguje i nema viška zaposlenih, nijednog preko ugovora. Hoćete li je nagraditi? Hoćete li kazniti direktore bolnica koji su napravili ovaj dug, ali ne samo tako što ćemo ih smeniti, sad su došli neki novi. Naravno da znamo da je svako nenamensko trošenje sredstava preko milion dinara krivično delo. Ako ovde pobrojimo 13,5 milijardi, podelimo sa brojem bolnica u Srbiji, koliko je to krivičnih dela? Toliko samo.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka Đukić Dejanović.

  Đukić-Dejanović Slavica

  Činjenica je da ima direktora koji zaista nikada nisu prekoračili sve one stavove ugovora sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i trošenje novca u nekim ustanovama je uvek bio primer i finansijske discipline i dobrog funkcionisanja zdravstvene ustanove. Pridružujem se pohvalama direktorki u Šapcu. Evo, pada mi na pamet direktorka Instituta za mentalno zdravlje, prof. Lečić, dakle, ima mnogo direktorki, verovatno i direktora, koji na taj način funkcionišu i sigurno je da ću se u budućoj saradnji oslanjati na njih. Analiza svega što tražite od mene iziskuje zaista jednu takvu retrospektivu i jednu takvu organizaciju da ne bi bilo dovoljno još jedno ministarstvo uposlenih. Ne mislim samo vi, gospodine poslaniče, nego uopšte sve to što tražite šta je bilo, zašto je bilo. Molim vas, stojim iza činjenice da će se do kraja ove godine tačno znati u paru, u dinar koliko je ko prekoračio određene obaveze i koliko je ko napravio određenih troškova. Da li je to negde bilo osnovano, da li je negde povređena procedura, da li je bilo manipulacija, time se moraju baviti drugi. Ministar zdravlja mora raditi ono što mi planiramo u ovom momentu da radimo, a to je da planiramo bezbedniju i sigurniju budućnost sa ovako malo para. Biću krajnje iskrena, u ovoj sali sedi bar 10% onih koji su me molili za jako kvalitetne lekare da ih negde zaposlim. Znate, deo duga je i zato što zaista naše finansijske mogućnosti ne mogu pokriti sve kadrovske potrebe koje imamo. Deo duga je i zbog toga. Ne možemo striktno govoriti samo o tome da je u zdravstvu sve izraz korumpiranosti, sve izraz nepotizma i raznih nemilih socijalnih komunikacija. U tom smislu mislim da treba odvojiti žito od kukolja i da to uopšte nije sporno. Ovu priliku koristim da zamolim ministra unutrašnjih poslova, da zamolim tužilaštvo da rade svoj posao i da zamolim sve građane da ne učestvuju u koruptivnim radnjama, odnosno ako se od njih traži da u njima učestvuju, da zaista imaju slobodu da se jave i ministru zdravlja.

  Predsedavajući

  Narodni poslanik Zelenović, replika.

  Zelenović Nebojša

  To je sve lepo što ste vi rekli i podržavam vas, ali očekujem od vas jedan korak više. Očekujem da to što vi njih savetujete i molite, da vi službeno, po svojoj službenoj dužnosti ukažete na te stvari, a onda ćemo videti da li postoji spremnost kod ostalih organa u državi da se time bave. To što vi na neki način sublimirate i kažete da je sve tako loše, sve je tako kako jeste, ja sam učinila šta mogu, to zaista poštujem, ali to nije dovoljno. Vi ste ipak ministar. S druge strane, vi ste sada prešli jednu granicu, po meni čini mi se i zakonsku, a to je da opravdavate zapošljavanje preko ugovora, ako sam dobro razumeo. Ispravite me ako grešim. Dakle, ne možemo da vodimo socijalnu politiku preko zdravstvene politike. Zdravstvena politika je jedna stvar, a to da li ima ili nema dovoljno zaposlenih … da ste malo više vi analizirali ili da su ovi pre vas malo više analizirali, videli bi koliko po svim zdravstvenim ustanovama sekundarnog nivoa nedostaje lekara specijalista, nedostaje medicinskih sestara, ali zato imamo tesare, molere, farbare, šta god hoćete. Ko će onda da leči ljude? Dajte to rešenje. To ni u jednom od ovih predloga zakona ne vidim.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Mijatović Predrag i Vojić Marković Milica · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti

  Cela razmena, od reči do reči

  Mijatović Predrag

  Javljam se po amandmanu gospođe Vojić Marković. Vidite, ima dve stvari, vrlo smo širokogrudi kada dajemo prava ko ima mogućnost da se solidarno leči. Da se pogrešno ne razumemo, nemam ništa protiv tih proširivanja prava, treba da ih proširimo. Međutim, kada se pojavi, kao što smo malo pre diskutovali, manjak, onda smo vrlo rigorozni i tražimo ko je kriv. U tom dualizmu bismo morali da se odlučimo hoćemo li solidarno zdravstveno osiguranje u Srbiji ili hoćemo američko osiguranje? U Americi znate kako je sa osiguranjem, kada potrošite pare koje ste uplatili, oni kažu – gospodine ili gospođo, hoćete li da doplatite ili su vam vrata s one strane? Kod nas toga nema. Mi imamo solidarno zdravstveno osiguranje i tako treba da imamo, ali onda moramo da shvatimo da možemo da proširimo prava, ali da moramo i solidarno da snosimo dug koji to zdravstvo upravo pravi baš zbog neke humanosti kojom treba da se dičimo, odnosno humanosti u zdravstvu.

  Predsedavajući

  Narodni poslanik Milica Vojić Marković, replika. Izvolite.

  Vojić Marković Milica

  Kolega, ne znam da li ste me dobro razumeli, nisam govorila ni o američkom sistemu, ni o solidarnom sistemu, nego o poštenom sistemu. Mi ovde dolazimo u celu priču zbog toga što neko nije radio pošteno. DSS se zalaže ne za to da mi ne radimo solidarno i da solidarno lečimo ljude, nego za to da onaj ko je pravio ovo što je pravio, silne koruptivne zahvate, radnje i slično, odgovara za to. Onda kada on bude odgovarao za to, onda možemo da pričamo i o svemu drugom. Dok mi budemo solidarno pokrivali to što je neko radio takve koruptivne zahvate, nećemo moći da govorimo o poštenom zdravstvu, niti o tome da čovek koji je platio zdravstveno osiguranje ima pravo na zdravstvenu uslugu. O tome se radi. Mislim da me u tom domenu niste baš najbolje razumeli.

  Predsedavajući

  Narodni poslanik Predrag Mijatović, replika. Izvolite.

  Mijatović Predrag

  Mislim da sam vas dobro razumeo, a čini mi se da vi mene nećete da razumete. Mislim da sa ove govornice i sa ove skupštine ne sme da ode to da je dug u zdravstvu napravljen korupcijom. Nije napravljen samo korupcijom. Možda je bilo neke korupcije, ali sigurno da je u najvećem procentu, 90 i kusur posto, bilo zbog potreba koje su zdravstvene ustanove imale. Nemojmo reći da sada treba da odgovaraju oni koji su napravili manjak u zdravstvu. Upravo o tom solidarnom smo i govorili. Ako proširujemo prava, i treba da proširimo prava, onda moramo da snosimo i zajednički sve dugove koje je zdravstvo napravilo ne korupcijom, nego potrebom ovog stanovništva za lečenjem.

  Predsedavajući

  Narodni poslanik Milica Vojić Marković, replika. Izvolite.

  Vojić Marković Milica

  Kolega reče da nije nastao dug samo korupcijom. Naravno, nije samo korupcijom. Ima korupcije u velikim količinama, ali nije samo. Mi iz DSS upravo to pokušavamo da vam kažemo. Sistem je ruiniran, pun je sistemskih problema i sistemskih grešaka. Hajde da vidimo gde su ti problemi i gde su te greške kako bismo ih popravili, a ne samo da gledamo da donesemo zakone koji gase požar. Oni ne mogu ništa da urade. Oni će trenutno da ugase požar, ali požar će da se pojavi već za nekoliko nedelja, jer vam se svuda u novinama najavljuje da će biti nestašica lekova. Znači, moramo da govorimo o tome, moramo da popravimo sistem i to da ga reformski popravimo. Sistem ne valja i ne funkcioniše. To mi govorimo. Borba protiv korupcije je ono za šta se vi kao stranka zalažete, za šta se mi kao stranka zalažemo i niko nam nije rekao ovde u ovoj sali da se ne zalaže za to. Izvinite, ako se svi zalažemo za borbu protiv korupcije, izvolite pa da neko odgovara za to što je korupciju uradio.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Đukić-Dejanović Slavica i Zelenović Nebojša · 7 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti

  Cela razmena, od reči do reči

  Đukić-Dejanović Slavica

  Poštujući principe obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, moguće je realizovati član 22. Dakle, ono što jeste činjenica, to je da država ispoljava i u ovako lošoj finansijskoj situaciji značajan stepen brige za one koji nisu u stanju da uplate doprinose za zdravstvo, ali je činjenica da vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, koji su dobili velike benefite od države, takođe ne uplaćuju zdravstveno osiguranje. Nama su oni problematični, jer kada bi oni to činili, ovaj princip obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti bi dao mogućnosti da se još humanije odnosimo ili, da kažem, socijalno pravednije odnosimo i prema onima koji zaista nisu u stanju da izdvajaju doprinose. Druga tema je vezana za to da su nam jako stari zakoni. Osnovni zakoni o kojima danas govorimo i o čijim izmenama govorimo doneti su 2005. godine. Nisu tako stari, ali je dinamika pre svega finansijskih turbulencija u zemlji takva da zaista iziskuju, opet se usuđujem da kažem, gašenje požara. Sve dotle dok ne budemo finansijski funkcionisali na drugi način, neće biti zdravih uzročno-posledičnih razmišljanja i rešenja u ovoj oblasti. Zdravstvo prosto, i pored toga što je investicija u zdravstvo investicija u zdravog čoveka koji i proizvodi i stvara itd, ne može se shvatiti kao potrošnja. Realno košta i svi mi to znamo, i kao pacijenti i kao zdravstveni radnici.

  Predsedavajući

  Reč ima poslanik Nebojša Zelenović.

  Zelenović Nebojša

  Poštovana ministarko zdravlja, poštovana predsedavajuća, amandman koleginice iz DSS je odličan amandman, odnosno namera mu je odlična. Zaista podržavam ovaj amandman, ali njemu nije mesto u ovom zakonu. Mesto mu je u Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Mislim da će se svi ovde složiti da nam treba reforma tog zdravstvenog sistema. Mislim da će se svi složiti da postoji jedan problem na koji su oni ukazali ovim amandmanom, a to je status poljoprivrednika u sistemu zdravstvenog osiguranja. Njihov status se ne može pokriti članom 17. odnosno članom 22, zato što imate situaciju da se neko zadužuje za obaveze, odnosno za doprinos, za uplatu zdravstvenog doprinosa po osnovu obavljene poljoprivrede, na osnovu prihoda. On mora da ostvari neki prihod. Neko mora nešto da zaradi da bi mogao da plati doprinose. Neko ostvari prihod od jednog dinara, koliko često ljudi ostvaruju, ili od tri dinara, a imao sam situaciju da ljudi donose dokaze iz katastra da imaju katastarski prihod od sedam dinara. To vam je nešto poput deset ari. Kako će neko ko ima deset ari, ko nema nikakvu baštu, ko živi na selu da uplati 27.000 dinara? Šta će on da radi ako ima punoletno dete koje je prestalo da se školuje, živi sa njim u istom domaćinstvu, kako će da uplate dva doprinosa? To znači 54.000 godišnje. Od čega? Moramo da se bavimo tim kategorijama stanovništva. Vi to ovde nigde ne nudite i to je ono što je ključno. Hajde da vidimo koliko ko ostvaruje zarade, koliki su mu doprinosi, odnosno koliki su mu prihodi da bismo mogli da mu razrežemo doprinose. Nemojte da svi plaćaju isto u Srbiji, i onaj ko ima sto hektara i onaj ko ima pet ari. Ako govorimo o solidarnosti, uzajamnosti, ravnopravnosti, hajde da se onda toga i pridržavamo. Vi onda morate da govorite istinu. To što ste sada rekli nije tačno. Tačno je da onaj ko ima deset ari i onaj ko ima deset hektara plaćaju isti doprinos, a ne ostvaruju iste prihode. Ne mogu da ostvare iste prihode, ma koliko ko bio vredan i pametan i sposoban. Nisu isti prihodi u Vojvodini na deset ari ili deset hektara i u Pocerini ili tamo negde u Pomoravlju. Da bismo to utvrdili, moramo da imamo reformu zdravstvenog sistema, sistema zdravstvenog osiguranja, a toga, ponavljam ponovo, ovde nema. To ne piše u ovim propisima, a to je najbitnije. Toliko. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka Đukić Dejanović.

  Đukić-Dejanović Slavica

  Tema o kojoj govori poslanik je vezana za Zakon o doprinosima za socijalno osiguranje i htela bih da kažem da, zbog toga što katastarski prihod nije dugo valorizovan, a to ne može da radi Ministarstvo zdravlja, ipak svejedno jeste obaveza države, ocena je da se izdvajanje doprinosa za zdravstvo plaća po najnižoj osnovici. Ono što je takođe važno jeste to da poljoprivrednik koji ima 0,5 hektara ima pravo da bude u kategoriji lica o kojima socijalno brine država. Dakle, da stekne taj status. Postoji mogućnost za najsiromašnije poljoprivrednike, ako imaju manje od 0,5 hektara, da kroz status osobe o kojoj posebno brine država, jer se radi o licu sa socijalnim potrebama, da rešimo ovaj problem. To što se ne plaća osnovica za katastarski prihod, razlog je što valorizacija katastarskog prihoda je jedan prilično veliki, zamašan posao i država to dugo nije radila.

  Predsedavajući

  Replika, gospodin Zelenović.

  Zelenović Nebojša

  Izvinite, ali ja vas ništa nisam razumeo. Zaista nisam razumeo šta hoćete da kažete. Dakle, vi sad hoćete da kažete da treba neka služba u državi da uradi neki veliki posao da bismo imali ravnopravnost, uzajamnost, solidarnost, je li tako? Dakle, neka druga služba u državi to treba da uradi? Koja? Ko će sada to da uradi, kome ćete da kažete – molim vas, brzo to uradite, jer nam gori, ljudi ne mogu da se leče, žene umiru? To su ozbiljne stvari i ako stalno prebacujemo teret na nekog drugog, nećemo ništa uraditi. Druga stvar, nije tačno ono što ste rekli - 0,5 hektara. To jeste Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali Zakon o zdravstvenom osiguranju kaže – ko ostvaruje prihod, u Fondu PIO zadužuju svakog ko ima imanje od pola hektara, odnosno 50 ari. Kažu – pa vi možete da gajite pečurke. Možete da gajite u podrumu pečurke, možete da se bavite pčelama, šta god. Vi ste za nas poljoprivrednik i imate da uplatite doprinose po najnižoj osnovici. Šta će čovek, znate šta rade ljudi? Imamo lažne migracije stanovnika. Ljudi se sele iako to ne žele. Sele se u grad, lažno, prijavljujući se na adrese u gradu kako bi pokušali da izbegnu obavezu uplate, jer nemaju novca, a moraju da se leče. Hajde to da rešimo. Hajde rešite to.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka Đukić Dejanović.

  Đukić-Dejanović Slavica

  Gospodine poslaniče, Zakon o socijalnom staranju štiti poljoprivrednika koji ima 0,5 hektara i manje. Daje mu mogućnost da država reguliše pitanje njegovog zdravstvenog osiguranja. Dakle, samo sam to rekla i mislim da je to prilično jasno. Slažem se da treba napraviti valorizaciju onih prihoda koji proističu iz statusa čoveka koji se bavi poljoprivrednom. Iskreno mislim da će se Ministarstvo poljoprivrede baviti ovim pitanjem i onda ćemo imati realniju mogućnost da ne koristimo plaćanje po najnižoj osnovici, što nije pravedno, ali je to manja greška, nego da uradimo nešto drugo. Samo sam pokušala da objasnim zašto nismo napravili predlog promene da se ide po nekom drugom osnovu.

  Predsedavajući

  Gospodine Zelenoviću, neću vam dati repliku. Ako hoćete vreme od poslaničke grupe?

  Zelenović Nebojša

  Jako ću kratko zaista. Zaista poštujem vašu volju i rekao sam to u raspravi u načelu. Vi niste bili tada tu nažalost. Zaista poštujem vašu volju i vašu spremnost, ali to nije dovoljno. Nije dovoljno, dajte nam neki rok. Dajte građanima Srbije neki rok kada ćete to uraditi. To kada kažete mi ćemo to uraditi, mi ćemo ovo raspisati, mi ćemo ovo organizovati, mi ćemo ovo izračunati, dajte neki rok da znamo čemu možemo da se nadamo. Ili kažite mi to ne možemo da uradimo, to je jako teško.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka Đukić Dejanović.

  Đukić-Dejanović Slavica

  Neću ni da govorim koliko vas poštujem. Mislim da pažnja koju usmeravam na sve što govorite, u krajnjem slučaju, govori o tome. Moram reći da Zakon o doprinosima rešava suštinski pitanja o kojima govorimo i vi i ja. Znamo da ga predlaže ministar finansija i ne bih dalje.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Đukić-Dejanović Slavica i Obradović Radojko · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti

  Cela razmena, od reči do reči

  Đukić-Dejanović Slavica

  Svaki ministar zdravlja je neuporedivo uspešniji ako sarađuje sa gradonačelnicima.

  Predsedavajući

  Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne.) Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović. Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

  Obradović Radojko

  Naš amandman tiče se finansiranja, jer pominju se vrlo važne stručne komisije koje će imati vrlo važne zadatke i njih treba da organizuje Zavod za javno zdravlje. To je nekakva nova nadležnost, ali nisu obezbeđena nikakva sredstva za funkcionisanje. Kaže se da sredstva već postoje. Kako postoje? To znači da su do sada imali neke viškove koje su neracionalno trošili. Ako su postojala sredstva, onda tu sigurno nešto nije u redu. Moram da primetim da kada ovakve članove predlaže opozicija, onda se to proglašava za populizam. Kada predlaže Vlada, onda je to ispravno vođenje politike. Čudi me što niste prihvatili ovaj amandman.

  Predsedavajući

  Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima gospođa ministarka. Izvolite.

  Đukić-Dejanović Slavica

  Vaš amandman je apsolutno u skladu sa tekstom koji kaže da se dodatna sredstva obezbeđuju u budžetu Ministarstva zdravlja, odnosno u budžetu Republike Srbije, što suštinski znači budžetska linija koja će ovo svakako obezbediti. Mislimo da je u predlogu teksta zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona suštinski sadržano ovo o čemu vi govorite.

  Predsedavajući

  Reč ima poslanik Radojko Obradović.

  Obradović Radojko

  Slažem se s vama. Pročitaću tekst zakona: "Zavod za javno zdravlje, osnovan za teritoriju Republike, obezbeđuje obavljanje stručnih, administrativnih i tehničkih poslova za rad republičkih stručnih komisija." Gde ste vi našli to što piše u mom amandmanu stvarno ne znam?

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Đukić-Dejanović Slavica i Obradović Radojko · 5 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti

  Cela razmena, od reči do reči

  Đukić-Dejanović Slavica

  Gospodine poslaniče, sticanje prihoda je regulisano Zakonom o budžetskim sredstvima i sve je zapravo javni prihod. Svaka zdravstvena ustanova može tražiti saglasnost Ministarstva da koristi prostor u svrhe za koje ona to želi i ona dobija takvu saglasnost. Dakle, to je potpuno regulisano. Iskoristiću priliku samo da kažem da je članom 159a stavom 6. predviđeno da se sredstva za obavljanje poslova, a misli se na zavode za javno zdravlje, obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dakle, to je odgovor kolegi Obradoviću.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

  Obradović Radojko

  Upravo ste potvrdili ono što sam rekao. Sredstva se obezbeđuju, ali kada dobiju nove funkcije, onda treba da dobiju nova sredstva. Ne može sve da pokrije budžet Fonda koji se puni najviše iz doprinosa zaposlenih, oko 70%, pa onda iz Fonda PIO, ostalo je zanemarljivo. Ako ima sve manje zaposlenih, potpuno je jasno kakav će biti taj fond. U prilogu ovoga što ste rekli, a što je govorio gospodin Petković, jedna međunarodna studija je napravila analizu korišćenja prostora u domovima zdravlja. Pretpostavljam da ste upoznati sa njom. U domovima zdravlja u Srbiji ordinacije zauzimaju svega 43% prostora, laboratorije svega 3,8%, apoteke 3,5%, a nemedicinski prostor se koristi sa 46,8%. Kada govorimo o to malo sredstava, o tom malom kolaču, onda ovaj podatak je prilično upozoravajući za nas i govori da ovi zakoni ne rešavaju suštinske probleme i da ćemo tek govoriti o suštinskim problemima u zdravstvu.

  Predsedavajući

  Reč ima gospođa ministarka. Izvolite.

  Đukić-Dejanović Slavica

  Institucija za javno zdravlje ima u Srbiji 23, na čelu sa Institutom za javno zdravlje Batut, to će se finansirati iz budžeta, iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i imaće mogućnost da i na tržištu steknu određena sredstva za funkcionisanje. Ono što nam se čini da nije bilo dobro, a to je što su uglavnom u prethodnom periodu bili prepušteni bici na tržištu. Dakle, onog momenta kada se uposleni u tako značajnim institucijama bore za svoje plate kroz različite oblike kompeticije, u trgovačkom smislu, onda povereni poslovi države dolaze u drugi plan i njihova realizacija. U tom smislu smo napravili pomak da im se obezbeđuje uglavnom da imaju sredstva i iz budžeta i iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Mislim da su oni ovakvim izmenama vrlo zadovoljni.

  Predsedavajući

  Gospodine Obradoviću, možete tražiti vreme od poslaničke grupe, ako želite. (Radojko Obradović: Ministarka je potpuno pogrešno odgovorila.) Ministarka je odgovorila na vaše pitanje. Ako želite da trošite vreme poslaničke grupe, izvolite.

  Obradović Radojko

  Zamolio bih ministarku da pročita ovo što je Fond napisao u obrazloženju svog budžeta. Tu piše sve suprotno od onoga što je ona nama rekla.

  Predsedavajući

  Da li još neko želi reč? (Ne.) Na član 6. amandman je podnela grupa od 54 narodna poslanika poslaničke grupe Srpska napredna stranka. Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Reč ima gospođa ministarka. Izvolite.

  Đukić-Dejanović Slavica

  Htela bih da kažem da je naša ideja da centralizovanje javne nabavke u zdravstvu budu organizovane na ovaj način. Dosta smo o tome razgovarali. Imali smo dilemu ko zapravo treba da bude subjekt koji se neposredno bavi nabavkama. Poslanici različitih, da kažem, političkih struktura, pa i ovde na Odboru za zdravlje i tokom rasprave u načelu razmišljali su glasno o tome da je možda primerenije da subjekt koji to radi bude pri Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Takođe, isto mislim. Zbog toga sam ovaj amandman predložila Vladi da prihvati i Vlada je prihvatila ovaj amandman.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Milisavljević Dušan i Petković Miroslav · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti

  Cela razmena, od reči do reči

  Milisavljević Dušan

  Što se tiče mojih zalaganja za zapošljavanje mladih lekara, svakako da se nisam zalagao da oni samo budu u ovim velikim gradovima. Bitno je da se Srbija razvija podjednako i bitno je da ta deca nađu posao. To je najvažnije. Koliko znam, moji studenti medicine ne biraju posao i svakako da bi voleli da rade u Nišu ili Beogradu, uopšte niko od te dece ko je na birou, nije rekao – neću da idem u Crnu Travu, Surdulicu, u Bosilegrad. Nema radnih mesta i to je problem. Da ima potreba, oni bi išli na jug Srbije, provereno, ta deca ne bi sedela kući bez veze i ubijala svoje vreme, već je potrebno da im država omogući da oni nađu novo radno mesto i to je potrebno. Nije pitanje da oni hoće samo u ove velike centre, već je pitanje da i u malim centrima, sredinama, nema dovoljno mesta za nova radna mesta i za mlade lekare.

  Predsedavajući

  Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović. Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

  Petković Miroslav

  Hvala. gospodine predsedniče. Gospođo ministre, potpuno podržavam stav kolege Zelenovića, koji smatra da kadrovskom planu nije mesto u ovom zakonu. Vi ste u Predlogu zakona stavili da ministar donosi kadrovski plan za zaposlene. Poslanička grupa DS predložila je da se ovaj član briše. Mi smo dali drugačije rešenje, da Vlada o tome donese odluku na predlog ministra. Pazite, vi ste odustali od centralizovanih javnih nabavki. U obrazloženju ovog zakona stoji da na osnovu toga od čega ste danas odustali, zbog političkih dogovora u parlamentu, bilo je predviđeno da se uštedi između 20 i 40% sredstava. Da li to znači da sada neće biti tih ušteda? Potpuno sam saglasan, jer će se to desiti, ukoliko ovako ostane kako ste predložili, da vi donosite odluku o tome da će zdravstveni centar u Nišu imati veću kvotu, da će moći da zaposli više lekara ili nekog drugog medicinskog osoblja, za razliku recimo od Čačka ili neke druge lokalne samouprave. Ovim zakonom ste predvideli da mi, kao lokalna samouprava treba njih da finansiramo. Ne bih se složio sa kolegom Milisavljevićem da ljudi da prihvataju da odu u Crnu Travu ili ne znam gde. Specijalizanti iz mog rada, kada dođu u Beograd, završe specijalizaciju, oni gledaju na svaki način da ostanu upravo u Beogradu, a ne da se vrate u zdravstveni centar koji im je platio tu istu specijalizaciju. Hajde da se postavi pitanje, zašto je to tako? Da li postoje razlozi zbog čega oni ne žele da se vrate u svoj grad da rade dole, nego žele svi da ostanu u Beogradu? Onda će Beograd imati šest miliona stanovnika, a Srbija da izumre. Zato vas molim, ovim vama pomažemo, vama olakšavamo, vi dajete predlog. Neka Vlada koja je kao predlagač zakona, koji je došao ovde u Skupštinu, napisala Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, koji naravno nije ispoštovan i za ovih 13.600, i za ko zna koliko ljudi u nekim drugim ministarstvima. Dajte da Vlada donese to. Sedite lepo, hteli ste da vladate, napravili ste koaliciju, imate Vladu, dogovorite se na Vladi i izađite pred Skupštinu sa tim. Hvala vam najlepše.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

  Milisavljević Dušan

  Replika. Ovo što ste rekli da mladi lekari kada dođu u Beograd, završe specijalizaciju i onda ne žele da se vrate. Znači, svakako da je želja mladih da budu u centru Srbije, da budu u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ali ako imaju specijalizaciju, znači, želim da branim te lekare, ako imaju plaćenu specijalizaciju iz svog zdravstvenog centra, da li iz Bora, Zaječara, Negotina, Kladova ili bilo kog manjeg mesta, oni su u obavezi, s obzirom da im ta zdravstvena ustanova plaća specijalizaciju, oni su u obavezi da se vrate u matičnu zdravstvenu ustanovu. Jedino mogu da iz svog džepa plate tih četiri godine specijalizacije ili šest godina specijalizacije, koliko im je platila zdravstvena ustanova i tek tada su oni slobodni da zasnuju radni odnos sa nekom drugom ustanovom. Tako da to nije tačno. Jeste njihova želja da oni budu u nekom većem centru, ali svakako njih obavezuje ugovor o radu koji potpišu sa matičnom ustanovom koja ih šalje na dalju edukaciju. Nije mi želja da uđem samo u polemiku, samo istine radi da ti mladi lekari svakako žele u zdravstvenim univerzitetskim centrima da edukaciju svoju obave, da svoje znanje nastave da primenjuju, ali ih ugovor o radu obavezuje da oni dođu ponovo u svoju matičnu kuću i to je istina.

  Predsedavajući

  Reč ima gospodin Petković. Izvolite.

  Petković Miroslav

  Kratko. Razumem vas kolega o čemu pričate, ali mi danas govorimo o istom ovom ugovoru, da li on postoji ili ne postoji, na osnovu koga je 13.600 ljudi zaposleno mimo ugovora koji treba da bude zaključen sa fondom. Neću iznositi imena i prezimena, ali imam podatke, za razliku od vas koji ste ovde saopštavali neka imena i prezimena. Ljudi koji su u dogovoru sa direktorom zdravstvenog centra koji ih je uputio na specijalizaciju i platio im to, ostali su u Beogradu da rade, po raznim klinikama ovde u Beogradu. Znači imenom i prezimenom to mogu da vam dokumentujem, van ove sale kad god hoćete, a ministarki naravno mogu to da uvek predočim. Hajde da rešavamo problem. Ovo je stvaranje nekog privida da se nešto pomera u hodu. Pazite, kada Vlada predloži neki zakon, ministar stoji iza toga, u načelnoj raspravi to brani, a onda na osnovu političkog dogovora, u parlamentu se sve to izmeni i onda se ukidaju neke najbitnije, najsuštinskije odredbe koje je trebalo da reformišu zdravstveni sistem. Od ovog zakona, nažalost, neće biti ništa, ali sa zadovoljstvom ćemo vas čekati za par meseci da o tome ponovo popričamo, gospođo Dejanović. Hvala vam.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Jerkov Aleksandra i Arsić Veroljub · 4 govora naizmenično · 13. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju

  Cela razmena, od reči do reči

  Jerkov Aleksandra

  Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Mi ćemo kao poslanička grupa isto tako podržati ovaj amandman. Gospođa Đukić Dejanović nije u mogućnosti da ga prihvati, s obzirom na to da ona ne predstavlja ovde svoje ministarstvo. Ona je ovde ovlašćeni predstavnik Vlade. Vlada ne prihvata taj amandman, ali koliko sam shvatila, ona lično ne bi imala ništa protiv da se taj amandman usvoji, ukoliko bi postojala sredstva. Sva sreća pa nije Vlada ta koja donosi odluku o tome koji će amandman biti usvojen, a koji neće. Sva sreća pa nije Vlada ta koja na kraju odlučuje kako će zakon da izgleda. To je ova Narodna skupština i mišljenje Vlade narodne poslanike ne obavezuje da glasaju na jedan ili na drugi način. Zato pozivam kolege da u danu za glasanje prihvatimo ovaj amandman, s obzirom na to da to objašnjenje da za ovakve stvari nema para nije nešto što može biti prihvatljivo u Narodnoj skupštini. Te nema para za poljoprivrednike, nema para za porodilje, nema para za trudnice koje su na održavanju trudnoće. To smo imali kada smo usvajali budžet. Nema para za decu, nema para za ove, nema para za one, a u budžetu smo videli da zato za druge stvari ima više nego dovoljno para. Mi kada smo usvajali budžet, ja sam, podstaknuta jednom suludom cifrom u tom budžetu, postavila poslaničko pitanje Aleksandru Vučiću – koliko zaposlenih ima u BIA, jer za plate za BIA izdvajaju milijarde dinara i meni je bila misterija kako to da za plate u BIA postoje milijarde dinara, kako to da za sportske klubove postoje pare, kako to da postoje pare za razne čudnovate službe, kontraslužbe ili tajne službe, a vidimo da za ovakve stvari nema para. Zato pozivam kolege da bez obzira na mišljenje Vlade usvojimo ovaj amandman, jer ova skupština ima tu prednost u odnosu na Vladu, da je ona ta koja donosi zakone, a ne Vlada, jer samo u ovom domu ovde, u ovoj sali ovde, rade direktno izabrani predstavnici građana i zakoni će izgledati onako kako to kaže Skupština i kako to odluče poslanici ovde. Ako poslanici odluče da se ovaj amandman prihvati, onda će morati da se nađu pare za takve stvari ili će Vlada da ne poštuje zakone, što je onda mnogo dublji problem od ovog o kome sada trenutno pričamo. Hvala.

  Predsedavajući

  Hvala. Da li neko želi repliku možda? Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

  Arsić Veroljub

  Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko priča za obrazloženje Vlade – nema para, nema para, prvo moram da postavim pitanje, kada se pričalo o poljoprivredi, koliko je agrarni budžet po Zakonu o budžetu za 2013. godinu veći i u nominalnom i u procentualnom iznosu nego za 2012. godinu? Ovo je replika na izlaganje prethodnog govornika. (Poslanici poslaničke grupe DS dobacuju: Koga je spomenula?) Poslaničku većinu. Ako neko kaže da nema para za trudnice, vrlo me interesuje (Predsedavajući: Molim vas, nemojte dobacivati.) zašto takve stavove nije imao za prethodnu Vladu, kada je podržavao tu istu prethodnu Vladu. Kada neko kaže – nema para, neka preduzme i preuzme svoju individualnu odgovornost zato što je podržavao Vladu koja je dovela Republiku Srbiju na ivicu finansijskog opstanka. Kad to konačno preuzmete, taj deo odgovornosti, onda imate pravo da za ona davanja iz budžeta koja su veća nego kada ste vi podržavali tu Vladu kritikujete i ovu vladu.

  Predsedavajući

  Poslanica Aleksandra Jerkov, replika.

  Jerkov Aleksandra

  Meni možda neke stvari mogu da se spočitaju, ali da se nisam zalagala za trudnice, to apsolutno niko ne može da kaže. Kada je Tomica Milosavljević ukinuo punu platu trudnicama koje se nalaze na održavanju trudnoće, pet godina sam svake godine tražila da se to obezbedi, kada nije moglo u republičkom budžetu, zbog toga što je on to nazivao politikantstvom, postarali smo se, tamo gde smo mogli, da u budžetima lokalnih samouprava budu obezbeđene pare za trudnice. To kolika su davanja za poljoprivredu nema veze sa onim o čemu se radi. Vi ste ušli u salu, pa mogu sada shvatiti da ne znate o čemu se radi, ali molim vas nemojte se javljati za reč van teme, ako se nije dozvolilo prethodnim govornicima. Molim i vas, predsedavajući, ako svako može da govori šta hoće, dajte onda da svako može da govori, a ne samo neki da mogu da govore o čemu god hoće, a neki ne mogu ni o temi dnevnog reda. Molim vas da obratite pažnju na to.

  Predsedavajući

  Molim vas da kada vodite raspravu, vodite računa da ne spomenete ime ili partiju. Čim spomenete partiju, moram da dam reč šefu poslaničkog kluba. Prema tome, tu morate biti oprezni. Replika, Veroljub Arsić. Izvolite.

  Arsić Veroljub

  Hoćete da kažete da niste spominjali da nema para u poljoprivredi… (Predsedavajući: Gospodine Arsiću, molim vas, pošto se ministarka prva javila, ona ima prednost.) Molim vas da završim, pošto ste mi dali reč. Mislim da i gospođa ministar neće imati ništa protiv. Hoćete da kažete da niste spominjali poljoprivredu u svom izlaganju? Da nađemo stenogram i da pogledamo? Jeste, spominjali ste poljoprivredu i to znači da ova Vlada ne vodi računa o poljoprivrednicima. Kada ste podnosili te amandmane i kada su oni bili odbijani, zašto ste podržavali tu Vladu? Kada se sa nečim ne slažem, ne prihvatam činjenice kao realnost i onda imam prava i da ne podržavam nešto. Ako ste podržavali tu Vladu, i sami ukazivali na problem koji ta vlada ne rešava i kroz tu podršku Vladi, vi ste svakako i saučesnik u tome šta je ta vlada radila. Ako to niste mogli da uradite dok ste bili poslanik vladajuće većine, odnosno bivšeg režima, nemojte nama da spočitavate to što sada na ovakav način moramo da rešavamo finansijske probleme u zemlji. Ne može niko da ubedi nikoga više u Srbiji da sva ova zaduženja, koja su nastupila u rebalansu za 2012. godinu, da je kriva ova vlada, nego je kriva Vlada gospodina Cvetkovića koju ste vi podržavali. Prihvatite taj deo odgovornosti. Kada rešimo situaciju sa finansijama u republici, budite sigurni da će biti više para i za poljoprivrednike, i za penzionere i za trudnice koje održavaju trudnoću.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Milenić Saša i Miković Srđan · 4 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o javnim preduzećima

  Cela razmena, od reči do reči

  Milenić Saša

  Uz najbolju želju da dam prilog ekonomičnosti u raspravi, ipak moram da se javim. Mislim da je propušteno da se uoči koje su to osnovne vrednosti koje ovaj predlog zakona o javnim preduzećima potencira. Pored stručnosti, profesionalizma i radnog iskustva u odnosu na politički i svaki drugi voluntarizam i proizvoljnost, ovaj predlog zakona afirmiše i javnost u radu i ono o čemu ovde govorimo, ličnu odgovornost. Mislim da se za jednu vrstu laičke rasprave uvodi distinkcija koja može delovati zbunjujuće, razlika između umišljajne i krivice iz nehata. Ali, ono što je vrlo važno tu razlučiti je da se nehat u ovom uobičajenom načinu govora ne sme poistovećivati sa odsustvom odgovornosti. Nehat je uvek skopčan sa odgovornošću, inače ne bi ni mogao proizvoditi bilo kakvu krivicu. To praktično znači, u odnosu na pitanja koja navodite, da se zbog lične odgovornosti ljudi koji nose javne funkcije i lične odgovornosti koje moraju demonstrirati kao upravljači sprovode mere maksimalne odvojenosti od mreže odnosa u koje svakodnevni život upliće ljude, gotovo u nekoj vrsti izolacije i posvećenosti poslu, da se ne bi zaplitali u rizike svakodnevnog saobraćanja. Zato oni koji upravljaju imaju na raspolaganju službeno vozilo, zato oni imaju čitav niz usluga, da bi snizili nivo rizika uplitanja u odgovornosti koje su uvek objektivne i uvek kada podrazumevaju prestup, postavljaju i pitanje kredibilnosti za dalje upravljanje. Nemojte zaboraviti da su i ministri u ovoj demokratiji podnosili ostavke što su sedeli u pogrešnim kolima, ne za volanom, nego u kolima kojima je izvršen prestup. Dakle, populizam u odnosu na javnu funkciju je jedna od osnovnih kategorija erozije ideje odgovornosti. Ovaj zakon nije populistički. On insistira na ličnoj odgovornosti upravo i tako što podrazumeva i ove nepodmitljive ideje kriterijuma za utvrđivanje odgovornosti, a naravno da će za posledicu imati i podrazumevane tehnike kako se lice sa ličnom odgovornošću organizuju u svom životu i u vršenju svog posla.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.MIRKO ČIKIRIZ: Zahvalio bih se ministru što je prihvatio mnoge amandmane naše poslaničke grupe, ali mislim da je ovo materija koja se ipak tiče pravne struke. Voleo bih da pojasnim stav naše poslaničke grupe, zbog čega se slažemo sa gospodinom Srđanom Mikovićem. Naime, možemo po sadašnjem predlogu zakona, ako se ne prihvati ovaj amandman, izabrati mnoga lica koja su izvršioci krivičnih dela koja ih apsolutno čine nedostojnim za obavljanje funkcije direktora javnih preduzeća. Recimo, nekog ko je izvršio krivično delo silovanja, obljube, dilovanja droge itd, a onda kod uslova za razrešenje, zbog nekog nehatnog krivičnog dela, kao što je naveden primer Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tada taj direktor može biti razrešen. Drugo, mislim da je trebalo prihvatiti amandman koleginice Olgice Batić koja, pored toga što smatra da prethodni uslov za izbor direktora treba da bude nedostojnost, takođe proširuje uslove za razrešenje tako što podnosi amandman na član 39. i kaže – ako u toku trajanja mandata izvrši krivično delo koje ga čini apsolutno nedostojnim za vršenje funkcije direktora. Mislim da se ipak radi o nečemu što pravna struka bolje razume, uz svo poštovanje prema svim ostalim kolegama narodnim poslanicima. Zbog toga je stav naše poslaničke grupe identičan stavu poslaničke grupe PUPS i poslaničke grupe DS.

  Predsedavajući

  Gospodine Mikoviću, izvolite.

  Miković Srđan

  Replika gospodinu Mileniću, jer opet ne mogu da razjasnim šta je bila prava volja Vlade. Da li ono što je u predlogu bilo, u predlogu člana 38. ili u predlogu člana 39.? Ukoliko neko tokom trajanja mandata izvrši krivično delo, da li mora da se razreši i da li može da se razreši? Smatram da, gledajući celokupno ovaj kontekst zakona, pravilnije je ono što je navedeno u predlogu člana 39. da može da bude razrešen, upravo ukoliko se izvrši krivično delo koje ima veze sa poslom, koje ima veze s time da ga čini dalje nedostojnim da obavlja funkciju direktora. Dozvolićete, nikako ne mogu da se složim sa diskusijom gospodina Milenića, da ukoliko se neko nađe na funkciji direktora, da mora ili da treba da koristi službeno vozilo, a naročito službeno vozilo u privatne svrhe. Da li će ženu da vozi na pijacu službenim vozilom? Tu ne mogu da se složim. Druga stvar, da li direktoru može da se desi da slučajno pozli nekom članu porodice, da mora dete hitno da odvede do lekara i sedne u svoj auto, eventualno, pritisne gas više nego što treba i slučajno napravi saobraćajnu nezgodu i zbog toga mu bude izrečene uslovna osuda, kojom će se utvrditi kazna zatvora koja se neće izvršiti ukoliko ne ponovi takvo krivično delo? Dozvolićete mislim da, s jedne strane, propisivati kao obavezno da direktor bude razrešen u takvim slučajevima, a s druge strane, da može kandidat za direktora da bude, i ne samo da bude kandidat za direktora, nego bude izabran (Predsednik: Vreme, gospodine Mikoviću.) svako onaj koji je izvršio krivična dela koja ga učine nedostojnim, mislim da nema doslednosti u samom predlogu zakona.

  Predsedavajući

  Gospodin Milenić, replika.

  Milenić Saša

  Da, upravljačka odgovornost zahteva tako visoke standarde koji pretpostavljaju, nažalost, materijalne standarde koje naše društvo ne ispunjava. Da bi odgovor na vaše pitanje bio pozitivan - da, u zemljama koje su iz svojih bogatstava došli i do civilizacijskih standarda, podrazumeva se visoka odgovornost i uračunava takav način života, da su ljudi sa odgovornošću rasterećeni čitavog niza uobičajenih rutinskih potreba, poslova i obaveza. Nažalost, imamo mnogo više standarde u zahtevima nego što su naše mogućnosti, pa se zaista može desiti i našim najodgovornijim ljudima da se okliznu na najbanalnijim životnim situacijama, jer nemamo prethodno ispunjene uslove u organizaciji društva. To ne znači da je ideja, koju sam malopre zastupao, pogrešna. Druga stvar koju želim da repliciram, molim kolege koji jesu pravnici, baš zato što jesu pravnici, poneti retoričkim žarom, da ne unose ideju krivičnog dela učinjenog iz nehata kao ideju odsustva odgovornosti za učinjeno delo. Tamo gde se govori o odsustvu svakog učešća u krivici, nije nehat nego ne postoji krivica, a u nehatu postoji krivica i odgovornost.

  Predsedavajući

  Niste pomenuti. Nije spomenuto vaše izlaganja. Nemate osnova za repliku. Možete koristiti vreme vaše grupe, ali nemate osnova za repliku. Hoćete li da koristite vreme? (Da.) Izvolite.

  Miković Srđan

  Ukoliko se govori o mom amandmanu, a nemam prava da odgovorim na primedbe, onda ne znam ko ima pravo da odgovori i da brani. Po difoltu, ukoliko se radi o mom amandmanu, imam prava da ga branim. Diskusija je, tačka dnevnog reda, tada nema problema, koristiću vreme, jer na vama je pravo da mi date ili ne date, ali radi se o mom amandmanu. Znači, ukoliko na bilo koji način želite da me sprečite da argumentujem to, mogu i s time da se složim. Smatram da ovaj amandman ide u pravcu poboljšanja teksta zakona. Nije ista stvar ukoliko neko umišljajno izvrši krivično delo ili ukoliko neko nehatno izvrši krivično delo koje nema nikakve veze sa obavljanjem posla direktora. S druge strane, dozvoljava se mogućnost da neko umišljajno izvrši krivično delo koje se tiče prava po osnovu rada, koje se tiče imovine, koji je uhvaćen sa rukom u tuđem džepu, bude pravosnažno presuđen, taj može da bude direktor, ali mora da se razreši onaj koji je nehatno, zato što je dete vozio na hitnu medicinsku intervenciju, ili učinio krivično delo iz bezbednosti saobraćaja, taj mora da se razreši. To nije pravda.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Dinkić Mlađan i Banović Donka · 7 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije

  Cela razmena, od reči do reči

  Dinkić Mlađan

  Prvo, vezano za kreditiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine, to jeste predmet fonda i u samom sadržaju to nije menjano. Dakle, ta oblast se kreditira i odobravaju se iz kreditnog fonda, nastaviće da se odobrava. U pravu ste da je verovatno bilo bolje da je stajalo da je ministar nadležan za poslove životne sredine umesto energetike, jer realno fond ne kreditira velike energetske projekte, samo ako su u pitanju neki mali. To nije bilo tako uvaženo. Da je bilo sa ispravkom mogli smo da zamenimo životnu sredinu, a energetiku da izbacimo. Da sam to ranije pogledao verovatno bi to mogli da rešimo. Ovako ministarka energetike i životne sredine odnosno njen predstavnik, ako će biti državni sekretar, biće u Upravnom odboru Fonda, ali nezavisno od toga kreditiranje te oblasti je omogućeno zakonom o fondu. Kada ste govorili o ovim poslednjim stvarima, prvo da kažem da su u toj godini koju ste pomenuli svi koji su konkurisali za projekte kreditiranja razvoja u nedovoljno razvijenim područjima dobili kamatu od 0,5%. Ne ta jedna firma, nego sve. To je bilo sadržano u programu fonda koji je Vlada odobrila, a sada je ta kamata 1%. Dakle, nemojte se iznenaditi 1% jeste kamata, upravo zbog toga što ste govorili svih ovih dana da podstaknemo preduzetništvo u manje razvijenim područjima sa kamatama koje su niže. Bila je 0,5% kamata za sve koji su tamo učestvovali. Upravo zbog toga mislim da ima mesta razmišljanju o profesionalizaciji Upravnog odbora samog Fonda za razvoj. Razmisliću o toj ideji i moram da priznam da smo ovaj zakon pre svega doneli da bismo otkočili rad sadašnjeg fonda i da bi krenuo da kreditira. Da smo išli sa detaljnijim izmenama sigurno bi bilo mesta i ovakvim unapređenjima. Na moju inicijativu uneta je prvi put odredba da ne mora ministar da bude član Upravnog odbora Fonda, nego da može da bude državni sekretar. Ta Pištaljka je čak i mene jednom prozivala da sam lično odobrio nekoj firmi, a nemam pojma ni koja je firma, ni ko je direktor, ni ko je odobrio. Stručna služba fonda to radi. Lično neću biti u ovom upravnom odboru novog sastava Fonda za razvoj. I insistirao sam da ne mora ministar da bude ako ne želi, ali da bude predstavnik ministarstva u skladu sa ovim predlogom. Definitivno nemam ništa protiv da se izvrši dodatna profesionalizacija Upravnog odbora u nekim naknadnim izmenama kao što ste predložili.

  Predsedavajući

  Reč ima narodna poslanica Donka Banović, dva minuta. Izvolite.

  Banović Donka

  Bojim se da se nismo razumeli kada je u pitanju ovaj amandman. Amandman je da se posle reči "ministar nadležan za poslove energetike i zaštite životne sredine". Dakle, nismo amandmanom tražili da se tu brišu poslovi energetike, dakle samo da se doda. Praktično to je jedna te ista osoba danas. Tako se zove i ministarstvo, tako da ubacivanjem ovoga ne bi se povećao broj i tu se ništa ne menja. Nismo tražili da se briše – energetika, nego samo da se doda – i zaštite životne sredine. Znam da je kamata za preduzeća iz nerazvijenih područja 0,5%, tako da je to nesporno, ali preduzeće o kojem govorim je iz Beograda, a ne iz Dimitrovgrada ili Bosilegrada. Tako da ono ne spada tu. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Kamata se odnosi na bilo koga ko investira u pokretanje proizvodnje u nerazvijenim područjima. Može biti iz Beograda, Novog Sada, svejedno je, bitno je da ih stimulišemo da ulože novac u nerazvijeno područje. Ako to učine, onda imaju beneficiju te kamate. Tako da nije važno što preduzeće nije iz nerazvijenog područja kao matica, bitno je da se novac uloži u nerazvijeno područje, da se zaposle ljudi koji žive u tom području. To je objašnjenje.

  Predsedavajući

  Narodna poslanica Donka Banović, izvolite.

  Banović Donka

  Sada vi mene terate da objašnjavam. Ovo preduzeće koje je dobilo ta sredstva po toj kamati nije otvaralo nova radna mesta u gradovima izvan Beograda. Tako da taj kriterijum nije zadovoljen, ali u svakom slučaju poslanici vas drže za reč da ćete nastojati da se profesionalizuje rad ovog upravnog odbora i da se zloupotrebe, ukoliko ih je bilo, ne tvrdim, nisam policijski inspektor da to tvrdim, da ih ubuduće ne bi bilo.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Da, da budemo potpuno jasni. Ako je dobilo preduzeće iz Beograda novac sa kamatom 0,5% a nije taj novac plasirao u nerazvijeno područje, izvršilo je nenamensku upotrebu sredstava, što je krivično delo. U tom slučaju bilo ko ko ima ta saznanja ili ljudi iz fonda treba da podnesu krivičnu prijavu protiv vlasnika takvog preduzeća i da se povede istraga. Nažalost, dešavalo se i kod kredita za početnike. Jedna jako lepa i dobra namera da se ljudima omogući da dobiju kredite iz fonda bez hipoteke, po modelu norveškog podsticaja preduzetnika, a ljudi su zato što je bila niska kamata taj novac koristili i nisu otvarali preduzeća, već kupovali televizore, trošili na letovanje itd. Protiv takvih su podnete krivične prijave. Dakle, suština je da uvek može doći do zloupotrebe dobrih ideja, ali to nije problem u programu fonda, nego mora krivično da se gone oni koji to zloupotrebljavaju, bilo službeni položaj, bilo da nenamenski troše sredstva. U tom smislu se slažem s vama i ako imate ta saznanja dajte da se uputi krivična prijava.

  Predsedavajući

  Narodna poslanica Donka Banović.

  Banović Donka

  Rekoh malopre da nisam policijski inspektor. Ako imam saznanja zato što sam guglovala, što bi rekla deca, onda imaju i oni koji trebaju da imaju. Kada ste već spomenuli reč "nadzor", u ovom članu se govori da Ministarstvo finansija ima nadzor nad radom Upravnog odbora. Mislim da je to bilo i u prethodnom zakonu. Ko u fondu vrši nadzor, ali detaljan, kako se ta sredstva troše kada se jednom dodele nekom korisniku? Naveli ste da ste imali slučajeve zloupotreba. Znam da nemamo zakon o mikrofinansiranju i to mi je žao, jer bi on podstakao ljude koji nemaju hipoteke da uzmu neka podsticajna sredstva, ali to je sada drugi problem. Na koji način se vrši, koliko često itd?

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Konkretno, ove zloupotrebe koje su otkrivene u prethodnom periodu kod start-ap kredita otkrivene su zato što su na terenu ljudi koji su zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje dobili mandat da kontrolišu da li zaista postoji takvo preduzeće, da li su zaposlili ljude, da li su investirali. Dakle, programom Vlade mi smo ovlastili Nacionalnu službu za zapošljavanje da vrši te kontrole, jer sam Fond za razvoj ima svoju centralu u Nišu, a ima još i nekoliko filijala. Međutim, nema dovoljno ljudi po celoj Srbiji. Zato je Nacionalna služba za zapošljavanje ta koja može i treba da kontroliše taj slučaj. Dok sam bio tada u Ministarstvu ekonomije, lično sam dao nalog da se to iskontroliše. Kao rezultat toga bile su i krivične prijave protiv svih onih koji su nenamenski trošili sredstva. Tako ćemo uraditi i za sve druge slučajeve.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Gajić Gorica i Dinkić Mlađan · 6 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o zateznoj kamati

  Cela razmena, od reči do reči

  Gajić Gorica

  Pod rednim brojem 10. U članu 10. DSS predlaže da se posle reči "Srbije" dodaju reči "a primenjivaće se retroaktivno od 27. jula 2012. godine". Naime, ovaj zakon o zateznoj kamati donet je kao iznuđeni zakon posle odluke Ustavnog suda Srbije da je dotadašnji metod obračuna kamate po komfor metodi neustavan. Odluka Ustavnog suda Srbije je stupila 27. jula ove godine. Ovaj zakon sada, evo kada raspravljamo o njemu, usvojiće se verovatno do kraja godine i izaći će u "Službenom glasniku" i onda će teći njegova primena. Mi smo ovim amandmanom hteli u stvari da pojasnimo, između ostalog i pitam ministra, jer ovim obrazloženjem koje mi je dato uz ovaj amandman, kojim je naš amandman odbijen, nisam zadovoljna. Kako će se u stvari obračunavati kamata, po kom metodu, od dana stupanja na snagu odluke Ustavnog suda, znači od 27. jula, do dana stupanja na snagu ovog zakona. Koji će se metod koristiti za obračun te kamate?

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

  Dinkić Mlađan

  Od momenta odluke Ustavnog suda pa do stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se ovaj sadašnji Zakon, ali po proporcionalnoj metodi obračuna, ne komfornoj metodi. Znači, sadašnji Zakon, ovaj pre promene, primenjivaće se za ovaj međuperiod, s tim što će od dana donošenja odluke Ustavnog suda pa do dana stupanja na snagu ovog zakona zatezna kamata biti računata proporcionalnom formulom, a ne komfornom. To je tumačenje koje sam dobio od službi Ministarstva.

  Predsedavajući

  Replika gospođe Gorice Gajić. Izvolite.

  Gajić Gorica

  Ako sam vas dobro razumela, znači, od dana stupanja na snagu odluke Ustavnog suda, od 27. jula, do dana stupanja na snagu ovog zakona obračunavaće se zatezna kamata po proporcionalnoj metodi, ali će se temeljiti u dosadašnjem Zakonu o zateznoj kamati? Gde će to da piše? Kako će onaj ko obračunava tu zateznu kamatu, u čemu će da temelji svoj obračun, u kojoj zakonskoj odrednici?

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Odluka Ustavnog suda je osporila metod obračuna, a ne same stope. Dakle, primenjivaće se. Nije osporio Ustavni sud sam zakon, nego metod obračuna. Dakle, od dana donošenja odluke Ustavnog suda primećivaće se proporcionalni metod, a od dana stupanja na snagu novog zakona primenjivaće se i ove stope koje su predviđene novim zakonom i to će biti dato i objašnjeno tumačenje Ministarstva, kao i u sličnim slučajevima kada eventualno mogu postojati neke nejasnoće.

  Predsedavajući

  Mogu da vam dam reč, ali da koristite vreme poslaničke grupe. Izvolite.

  Gajić Gorica

  Potpuno vas razumem ministre i prihvatila bih vaše objašnjenje, ali ne vidim razlog zašto niste to svoje objašnjenje, kako ste sada rekli, lepo stavili u ovaj član, da bude jasno i precizno. Znači, od dana stupanja na snagu odluke Ustavnog suda do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se proporcionalni metod obračuna na osnovu Zakona o zateznoj kamati, "Službeni list" taj i taj… I nema nikakvih nejasnoća oko sutra eventualnih problema, a može doći i do suda, ako ne bude jasno na koji način. Vi ste to sada rekli, ali je jasno moglo da stoji u jednom članu zakona. Ili da se prosto u ovom članu definiše i precizira.

  Predsedavajući

  Reč ministar Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Šta da vam kažem? Koliko pravnika toliko različitih stilova. Ovi naši pravnici kažu da je ovo dovoljno jasno, neki drugi će reći da nije. Sa pravnicima izaći na kraj, to nije lako. Uglavnom, ovo je tumačenje koje sam rekao.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Marković Predrag i Banović Donka · 6 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima

  Cela razmena, od reči do reči

  Marković Predrag

  Samo jedna mala ispravka. Molim vas, otvarajte mejlove. Zahvaljujem svim poslanicima koji su primili pre tri nedelje, tako je, pismo upozorenja od strane medijskih organizacija, ali, takođe, pre tri dana su primili zahvalnost za sve što je upravo ova skupština, dakle poslanici pokrenuli. U odnosu na to, Vlada i odbori su dali adekvatne amandmane. Ne samo što su se predstavnici ovih medijskih organizacija i prisustvom na Odboru za kulturu i informisanje zahvalili, već i svim poslanicima na mejlove ostavili zahvalnost i saglasnost sa rešenjima i zadovoljstvo što su sadašnja rešenja ona koja će, nadamo se, biti usvojena koliko do kraja ove nedelje.

  Predsedavajući

  Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović. Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

  Banović Donka

  Ovo je, praktično, drugi stav, kojim se menja jedan veliki član 127, koji govori o pravima proizvođača izdatog fonograma na pravo na naknadu i to je, da kažem, i u prethodnom zakonu onako precizno razrađeno i definisano. Moj amandman se odnosi na 2. stav predloženog člana, i to, predlagač zakona kaže da ukoliko organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora ne zaključe ugovor iz stava 3. ovog člana u roku od tri meseca od dana započinjanja pregovora, jedinstvenu naplatu će vršiti najstarija organizacija. Moja intervencija se sastojala u tome što predlažem da se ovaj rok od tri meseca produži na rok od šest meseci za postizanje dogovora, tim pre što je u prethodnom zakonu, dakle tu se i sastoji izmena, stajalo da je taj rok šest meseci. Dakle, smatram da treba produžiti taj rok i ne mislim da me je ovo obrazloženje nešto specijalno ubedilo, zašto ste vi skratili taj rok oko postizanja dogovora.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

  Marković Predrag

  Još jedno tehničko obaveštenje. U razgovorima koji su postojali među organizacijama postoji velika opasnost i sumnja da će se dogoditi da možda šest meseci zato što nema dogovora niko ne radi taj posao, pa bi onda bio veliki broj oštećenih. To je bila sugestija i potpuno razumem zašto je predlagač na kraju išao na taj uslovno razumni rok, da se ostavi dovoljno vremena za dogovor, a s druge strane da se ne desi da pola godine niko ne ubira ove autorske honorare. Pretpostavljam da je to intencija iza koje će stati većina poslanika. Izvinite što vam ja odgovaram, ali naprosto slučajno znam podatke.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

  Banović Donka

  Hvala vam na tim obaveštenjima. Nama poslanicima ste rekli da mi treba da otvaramo mejl. Otvarala sam danas mejl i nisam dobila nikakvo obaveštenje. Član ste Odbora za kulturu Narodne skupštine, a ja sam član Odbora za nauku i tehnološki razvoj, intelektualnu svojinu i mi smo imali pre možda deset dana na sednici Odbora upravo ovaj predlog zakona i tu su bili prisutni predstavnici mnogih organizacija, gde su oni rekli da su veoma nezadovoljni zašto nije održana kvalitetna javna rasprava i zašto, između ostalog, i oni nisu učestvovali u ovom zakonu, koji oni i dalje nazivaju, bez obzira što su samo izmene i dopune, to je jedan sistemski zakon. Ako je nešto sistemski zakon, onda se on ne donosi samo da bi se rešila neka trenutna situacija ili ad hok situacija. Oni su tu izrazili veliko nezadovoljstvo. Nisam dobila nikakav mejl, niti obaveštenje da su oni sada zadovoljni našim aktivnostima. Videla sam da ste imali par amandmana koje je Vlada prihvatila. Zaista nemam razloga da vama ne verujem na reč, ali ostali poslanici, čak i oni gde se taj Predlog razmatrao, Odbor za obrazovanje i članovi nisu dobili nikakvo obaveštenje o tome da su oni sada svi jako zadovoljni.

  Predsedavajući

  Reč ima gospodin Marković. Izvolite.

  Marković Predrag

  Gospođo Banović, nije u pitanju nikakva polemika, kao što znate. Moja molba – otvarajte mejl, nije se odnosila na vas lično, već na one poslanike koji su prethodno primili. To je bilo samo moje obaveštenje, jer sam i ja primio pre tri dana, dakle, posle svega ovoga što ste i sami naveli što se izdešavalo, te je moja dužnost bila da obavestim one koji nisu otvorili mejl, samo to, kao što je u ovoj drugoj intervenciji bilo moje lično obaveštenje. Mislim da će nam svima koristiti, jer nastojimo da zakon koji sigurno nije sistemski, pretpostavljam da je to lapsus, ovo su izmene i dopune i mi smo u diskusiji konstatovali šta sve treba u narednom periodu uraditi povodom drugih autorskih prava. O tome ste diskutovali i vi lično i čitav niz poslanika šta treba uraditi, ali pošto je ovo izuzetno važno za čitav niz organizacija i autora u ovom segmentu, u tom smislu jeste na neki način krajnje rešenje do detaljnih promena i usaglašavanja ovog zakona. Mislio sam da je korektno da podelimo ove informacije, jer je ovo jedan od zakona gde smo pokazali da poslanici svojim primedbama mogu da utiču i na odbore i na Vladu da bi se dobila najkvalitetnija i najpreciznija rešenja koliko je to u ovom trenutku moguće. Hvala vam još jednom.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

  Banović Donka

  Zaista ne želim ovo da pretvorim u neku raspravu. Ako je nešto sistemski zakon, kao što jeste Zakon o autorskom i srodnim pravima i onda predlagač interveniše izmenama i dopunama, to je i dalje sistemski zakon zato što je to jedini zakon koji reguliše ovu materiju, tako da su svi koji su uložili primedbe na to da nije obavljena valjana rasprava o tome, a onda smo mi poslanici bili izloženi toj konfuziji velikog broja dopisa i negodovanja kako organizacija, tako i pojedinaca i nama je bilo jako komplikovano i teško uopšte da se pripremimo za ovu današnju diskusiju. Ovo ipak jeste sistemski zakon i tim pre je trebalo obaviti javnu raspravu.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Miković Srđan i Dinkić Mlađan · 5 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima

  Cela razmena, od reči do reči

  Miković Srđan

  Mislim da su svima vama bili dostupni komentari Evropske komisije na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima. Ne bih hteo da ponavljam ono što je u pisanim materijalima dostavljeno i što je bilo dostupno članovima Odbora za evropske integracije. Ozbiljne su zamerke Evropske komisije u pogledu člana 3. Stav Evropske komisije je da ovaj član nije u potpunosti jasan, pošto se u njemu koristi termin koji se naplaćuje, što podrazumeva određivanje naknade. Navodi se članom 8. Direktive o pravima, iznajmljivanje i pozajmljivanje, daje se pravo državama članicama da odrede uslove u vezi naknade između izvođača i proizvođača, ali samo u odsustvu sporazuma između korisnika. Nisam hteo da do detalja obrazlažem sam amandman, ali u svakom slučaju, ukoliko postoje ozbiljne primedbe Evropske komisije, onda u najmanju ruku treba ozbiljno da se pozabavimo time.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Da vam objasnim o čemu se radi. Kao što ste sami rekli, postoje tri organizacije za zaštitu autorskih prava u ovoj oblasti – SOKOJ, Prava interpretatora i OFPS, odnosno Organizacija fonograma. Ono što je danas situacija na terenu, svaka organizacija dostavlja uplatnicu za naplatu obveznicima ove naknade i sada preduzetnici ili obveznici ove naknade moraju tri uplatnice da popunjavaju da bi plaćali svakoj organizaciji pojedinačno. Naša nova vlada se zalaže za racionalizaciju poslovanja u svim oblastima, za uklanjanje birokratije, a ovo je jedna čista birokratija, da se vrši objedinjena naplata, da umesto tri uplatnice postoji jedna, a da onda se ovi prihodi dele srazmerno tome koliko kojoj organizaciji pripada, ali i da naši preduzetnici ne moraju da plaćaju toliko računa, nego da se vrši objedinjena naplata. Imali smo i razgovore sa delegacijom Evropske komisije. Objasnili smo da ne želimo da uvodimo nikakve monopole u naplati, nego će se same organizacije dogovoriti kako to da rade. Taj novac će ići svakoj od njih pojedinačno u odgovarajućoj srazmeri, ali da je racionalno zbog obveznika, zbog onih koji to plaćaju, da imaju samo jednu uplatnicu. Imamo jedan amandman odbora koji će pretpostavljam biti ovde na dnevnom redu, na taj član 3, gde smo ga malo jasnije jezički formulisali. Na listi je kao što je bio u originalnom tekstu, gde suštinski kažemo da naknada za javno saopštavanje muzičkih dela kao samostalna naknada autora muzičkih dela i objedinjena jedinstvena naknada interpretatora i proizvođača fonograma za javno saopštavanje interpretacija i fonograma, iz razloga javnog interesa, prikupljaju se kroz mehanizam jedne uplatnice dostavljene korisnicima na način određen sporazumom koji postignu te organizacije. Drugim rečima, izbegavamo birokratiju. U tom smislu smatramo da je to dobro i zato smo odbili ovaj vaš amandman.

  Predsedavajući

  Replika, gospodin Miković.

  Miković Srđan

  Činjenica je da u onome što je Vlada napisala je između ostalog rečeno da mi je zamereno što nisam posebno ukazao na šta se navodna neusaglašenost odnosi. Opet me raduje što očigledno Ministarstvo i Vlada znaju na šta se neusaglašenost odnosi. Znači da je bar u tom delu dovoljno jasan amandman. Samo ću jednu stvar potencirati, a to je što se tiče autora prava na javno emitovanje i ekskluzivno pravo autora ne može biti predmet rigoroznosti jedinstvene pravedne naknade. Isplata autorima je odvojena, samostalna je isplata i ne bi bila kompatibilna sa evropskim zakonodavstvom i "Aki komuniterom", znači tumačenje one citirane odredbe direktive o pravima o iznajmljivanju, pozajmljivanju, nametati bilo kakvu vrstu zakonom propisane podele naplaćenih iznosa između autora, izvođača i producenata. U tom pogledu član 3. je po stavu Evropske komisije nekompatibilan sa "Akijem". Samo sam u tom delu ukazao da nam se slučajno sutra ne desi da bude zakon vraćen na popravku.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Na sastancima koje smo imali sa članovima Evropske komisije rekli smo im – da li je vaš cilj da namećemo što višu birokratiju Srbiji ili je cilj da idemo ka racionalizaciji reformi? Ovde svako dobija onoliko koliko mu pripada po zakonu. Samo se tehnički vrši objedinjena naplata jednom uplatnicom. Nema nikakve druge tajne u tome.

  Predsedavajući

  Možete da koristite vreme ovlašćene grupe. Izvolite gospodine Mikoviću.

  Miković Srđan

  Lepo je šta smo mi rekli. Interesuje me šta je Evropska komisija rekla.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Obradović Radojko i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 12. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima

  Cela razmena, od reči do reči

  Obradović Radojko

  Samo sam hteo da pitam ministra Dinkića, pošto ne znam da li smo odustali od te ideje, ali u Skupštini smo čuli nekoliko puta da postoji ideja u okviru optimizacije broja agencija i regulatornih tela da se objedine agencije za telekomunikaciju i radiodifuzne agencije. Šta će se onda desiti ako se to desi sledećih nekoliko meseci? Kako se to odražava na ovaj čitav proces, ako se od ideje nije odustalo?

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Nisam stručnjak iz oblasti telekomunikacija i neću davati svoj sud o tome da li je potrebno ove dve institucije objediniti. Neka stručna javnost to proceni. Za sada, koliko znam, tu nema planova za njihovo objedinjavanje. Nema realnih planova.

  Predsedavajući

  Izvolite, gospodine Obradoviću.

  Obradović Radojko

  Nisam mislio u stručnom smislu, naravno stručnjaci će reći svoje da li je potrebno ili ne. Nekoliko puta smo čuli obećanje da će u tom procesu smanjenja broja agencija i ove dve biti objedinjene, u tom smislu sam vas pitao ne kao stručnjaka za telekomunikacije. Nisam ni ja stručnjak za tu oblast, ali smo vrlo jasno čuli tu izrečenu ideju.

  Predsedavajući

  Izvolite, ministre Dinkiću.

  Dinkić Mlađan

  Od resornog ministarstva koje je nadležno za ovu oblast takvu inicijativu do dana današnjeg nismo dobili.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Dinkić Mlađan i Lapčević Milan · 5 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica

  Cela razmena, od reči do reči

  Dinkić Mlađan

  Razlog zašto smo ukinuli ovu olakšicu jeste što ona u praksi nije zaživela. Prema evidenciji poreske uprave, iznos ukupnog oslobađanja u celoj Srbiji po osnovu ovog člana iznosila je 670.000 dinara. Samo dva preduzeća su to koristila. Bukvalno je neefektivna povlastica. Nema nikakvog efekta ako samo dva preduzeća prijave to u iznosu od 669.065 dinara. To je nekih šest hiljada evra. Nije to metod kako treba podsticati razvoj nedovoljno razvijenih područja. Imamo druge načine kako ćemo ih podsticati. Ovo je olakšica na dobit. Nekoga da bi motivisali da uloži novac, njemu sigurno ta olakšica neće biti preovlađujuća, jer on prvo mora da napravi dobit tamo da bi dobio olakšicu. Samo dva preduzeća u čitavoj zemlji su to koristila u ovoj godini. To godinama postoji i nije dalo efekte. Mi smo smatrali da to nije bilo u skladu sa direktivama EU i onda smo rekli ako već niko ne koristi… a jesmo ih kršili. Kršio bih i dalje da ima nekog efekta. Odlučili smo da pomognemo na drugi način, da izgradimo infrastrukturu. Neko je dobro rekao – ako nema auto-puta, ako nema dostupnosti infrastrukturi, možete dati ne znam kakve poreske olakšice, niko neće otići u nedovoljno razvijena područja. Zato je plan Vlade da ravnomerno razvije najpre infrastrukturu, da bi uopšte nekome palo na pamet da dođe van Koridora 10. To ste potpuno ispravno konstatovali. Ova olakšica nije dovoljna, niti je motiv koji će nekoga privući, a i ne koristi se u praksi. Godinama stoji, ne koristi se.

  Predsedavajući

  Narodni poslanik Milan Lapčević, replika. Izvolite.

  Lapčević Milan

  Nisam znao za taj podatak, da je država Srbija oslobodila samo za 700.000 dinara preduzeća koja imaju dobit, ali onda u obrazloženju koje ste dali ne treba da piše da će to ugroziti poslovnu politiku i prilive u budžet od javnih prihoda. Mislim da je to smešno obrazloženje. Ako nema toga da se naplati, onda ne može ni budžet da bude ugrožen. Razumem da ta mera nije dala efekta, ali to nije način da mi ukidamo ovu meru. Hajde da dodamo još neku drugu, da napravimo set mera koje će biti međusobno kompatibilne, pa da sve one daju rezultat. Nije poenta da odlučimo da ako nije dala efekata da je onda ukinemo. Mislim da treba da produbljujemo te mere i da dajemo što veće podsticaje raznih vrsta i da pomažemo, kao što je Vlada prethodnih godina davala podsticaje kroz direktno finansiranje po radnom mestu, da možda razmišljamo u pravcu da najugroženijim područjima smanjimo PDV za određene grane, koje će biti podsticaj za to područje, pa da na taj način, ako ne ide drvna industrija, hajde da drvnu industriju samo u Kuršumliji stimulišemo time što će PDV biti 15% umesto 20%, pa će možda tih 5% biti motiv da otvori fabriku tamo, a otvaranje fabrike će uposliti nekoga. Prosto navodim primer u kom pravcu treba razmišljati. Poneta priče je da država na sve moguće načine podstakne ljude da odu da prenesu kapital u nerazvijena područja, tamo otvore firme i zaposle ljude. Ako nemamo ljude u mestima, nećemo imati mesta. Ako nemamo ljude u tim mestima, nećemo imati ni čuvanje granice. Ne može Kuršumlija da opstane sama od sebe ako je imala 37.000 stanovnika, a sada ima 12.000. Ako se ovako nastavi, za 10 godina će imati pet. Kada nemate stanovništvo, nemate ni teritoriju. Prosto je to najveći nacionalni interes.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

  Dinkić Mlađan

  U tome se u potpunosti slažem s vama. Naša ideja je da u takvim područjima država interveniše, kao što smo baš u Kuršumliji intervenisali pokretanjem ŠIK Kopaonika. U prethodnom periodu smo investirali 15 miliona evra u obnovu opreme i 500 ljudi se tamo zaposlilo. Naravno, od toga korist imaju i domaćinstva koja seku šumu i onda to prodaju njima. Slažem se s vama da obrazloženje koje je dato u amandmanu nije dobro napisano. To je iz razloga što imamo puno zakona, dosta amandmana i verovatno nisu naše službe dobro odgovorile. Koristim priliku da se u njihovo ime izvinim. Ovo je bio precizan odgovor zašto je taj podsticaj ukinut.

  Predsedavajući

  Da li još neko želi reč? (Ne.) Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Ružica Igić i Dušica Morčev. Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođo Gajić, vi niste predlagač amandmana, a vaša poslanička grupa nema osnov. Molim vas, idemo dalje. Na član 27. amandmane u istovetnom tekstu zajedno su podneli narodni poslanici Nenad Popović, Bojana Božanić, Dušica Morčev, Gorica Gajić i Milan Lapčević i zajedno narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popovića, Kenan Hajdarević i Miljenko Dereta. Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

  Lapčević Milan

  Dakle, potpuno ista priča kao i povodom prethodnog člana. Opet se ukidaju poreske olakšice za ulaganje u osnovno sredstvo. Mislim da je to pogrešan potez. Ako bude odgovor da nije bilo dovoljno efekta, to ne znači da ga treba ukinuti. Hajde da nađemo način kako da dodatnim merama stimulišemo da ove koje imamo ne ukidamo. Ako nije bilo efekta u smislu da je država nekome nešto pomogla, to znači da neće imati efekta ni u onom suprotnom, da prihoduje. Hajde da kroz sistemske mere, o kojima sam pričao povodom prethodnog amandmana, kroz strategiju razvoja nerazvijenih područja upakujemo u razne zakonske predloge, pa da na taj način utičemo da nerazvijena područja ostanu u životu. Da ljudi u kojima njima žive mogu da imaju neku perspektivu, a ne da završavaju škole i da odlaze u veća mesta. Starosna struktura u tim područjima nam je katastrofalna, procenat ljudi koji u njima ne radi je mnogo veći nego što je to u većim gradovima, da ne pričam o Beogradu. Primanja, prosečne stvari i slično su daleko od onoga što se može zvati normalnim životom, tako da država mora sistemskim merama da utiče i prekine taj negativni trend. Možda nešto po uzoru na Švajcarsku da imate različite stope poreza, u zavisnosti od stepena razvijenosti, pa možda porez na plate ne treba da bude isti u Beogradu i u Surdulici, ili u Beloj Palanci, Blacu ili u bilo kom drugom mestu koje ima daleko niži stepen razvijenosti.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Samo informativno da vam kažem. Po osnovu tog člana iz prethodnog zakona 50b, u ovoj godini oslobađanje je iskoristilo nula preduzeća, nula dinara. Dakle, nije bilo uopšte nikoga ko je to koristio, zato smo ukinuli taj član.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Lapčević Milan i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica

  Cela razmena, od reči do reči

  Lapčević Milan

  Samo kratko. Taj podatak da nijedno preduzeće nije koristilo i da država nije dala nikakav podsticaj direktno nam govori da tamo još uvek nisu povoljni uslovi za investiranje. Ako nisu povoljni uslovi za investiranje znači da država nečim još uvek opterećuje privredu. Dakle, treba dodatno da smanjuje, a ne da ukida. Taj podsticaj je dat parcijalno i on nije imao efekta. Ako je podsticaj neka ostane, nema veze što nije imao efekta, dajte još neki podsticaj pa će možda sledeće ili naredne godine to biti od koristi. Mislim da idemo u suprotnom pravcu. Poenta priče je da dajemo veći podsticaj da bismo postigli efekat. Time odgovarati da nešto ukidamo zato što nije dalo efekat, praktično smo digli ruke od nerazvijenih područja, prepustićemo ih same sebi i neka se snalaze kako znaju i umeju. Neka ta područja odumiru, a to je na kraju krajeva u potpunoj suprotnosti sa politikom vaše stranke. Pričate o regionalnom razvoju, o ravnomernom razvoju, a ovamo imamo razne mere koje se ukidaju. Ne kažem da će one sada direktno uticati na to, ali treba sistemskim merama kojih će biti mnogo više, kroz razne zakone da se kompatibilno utiče na veće investiranje u nerazvijena područja i njihovim opštinama.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Samo kažem da ova mera nije efektivna za ono što se želi postići. Delim ciljeve s vama da treba direktno investirati u ta područja. Ono što je alternativa ovome, da nekoga oslobodite ako on investira, nekog poreza na dobit ako je ostvari, jeste da država direktno unese novac tamo. Očito da privatni sektor nema interesa da uloži novac u nerazvijena područja, govorim o novim preduzećima. Mora prvo infrastruktura da se napravi i tu treba zajednički konsenzus da se napravi, da damo prioritet. Dali smo u Vladi da napravimo ravnomernu infrastrukturu po celoj Srbiji. Bez toga nikakav poreski podsticaj neće dati efekta. Drugo, evo primer ŠIK Kopaonika, to je dobar primer. Treba napraviti u četrdesetak opština makar po jedan takav slučaj, gde očito ako nema privatnog sektora, tržište ga nikad neće dovesti, ne znam uz kakve podsticaje. Mora država iz budžeta, iz Fonda za razvoj da uloži novac da bi zaposlila ljude, svesna činjenice da je to netržišno, ali činjenice koje ste vi upravo izneli da bez naroda u tim područjima nema ni tih teritorija. U tom smislu delim s vama u potpunosti ciljeve, samo smatramo da ovaj zakon nije oružje kojim možemo ostvariti taj cilj, već su to direktna i mnogo veća ulaganja u infrastrukturu, pa čak i direktna ulaganja u proizvodne pogone u nerazvijenim područjima. Makar bilo to i od strane države, ako tržište neće dovesti privatni sektor pre nego što se izradi infrastruktura.

  Predsedavajući

  Reč ima Milan Lapčević.

  Lapčević Milan

  Slažem se potpuno s vama da prioritet u razvoju treba da bude infrastruktura. Bez infrastrukture ne možete očekivati da bude investiranja u određena područja. Pomenuli ste primer Kopaonika i državne investicije. On je kratkoročno prebrodio problem. Nisam siguran da ga je rešio. Šta mislim da može da bude rešenje? Država je tu uložila svoj novac. Da li država može svoj novac svuda da uloži? Gde je problem? Ne može sigurno. Znači treba da nađe meru podsticaja. Malopre sam pomenuo primer, recimo manjeg PDV za određene oblasti i određene grane privrede. Onda će neko ko ima privatni kapital više imati interese da pravi npr. nameštaj u Kuršumliji ili da napravi fabriku za preradu bilja u Svrljigu, jer će mu tamo više ostajati para zato što će mu biti manji PDV nego u nekom drugom mestu. Zato će seliti kapital iz razvijenih područja u ona nerazvijena. Na primer, porez na plate ne mora da bude svuda isti. Ne mora da bude svuda odvajanje za penziono i socijalno isto u Beogradu ili u nekim drugim mestima. To je razni set mera koji mora da utiče, odnosno da privuče one koji imaju pare i da ulažu tamo jer će mu biti manji odbici i porezi. Ostajaće mu više novca i imaće motiv da se seli i ako to nije blizu velikih potrošačkih centara.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Dinkić. Ovim zatvaramo krug replika.

  Dinkić Mlađan

  Tu se mogu delimično složiti s vama, ali niti je PDV taj instrument koji može da se koristi. On mora biti uniforman. U svim zemljama je jednaka stopa PDV, jer je to porez na potrošnju. Ima drugih poreza koji mogu da se smanje i to pre svega porezi na proizvodnju, pre poreza na dobit, jer dobit morate da napravite prvo. Morate da imate isplativu proizvodnju. U mnogim zemljama to je porez na zarade i razmišljamo kada se steknu uslovi nakon fiskalne konsolidacije da to bude prva stvar, zajedno sa doprinosima koji bi trebalo da idu naniže. Druga stvar o kojoj razmišljamo, pošto sada 80% od poreza na zarade pripada lokalnim samoupravama, da kao u skandinavskim zemljama možda prepustimo jednim posebnim zakonom o izmenama ovog zakona, pravo da samostalno odlučuju koliki će im biti deo poreza na zarade koji im ostaje. Onda mogu i lokalne samouprave da ako hoće idu i sa nižom stopom poreza na zarade od one koja je maksimalno propisana republičkim zakonom. To su, recimo, radile skandinavske zemlje. Sklon sam da napravim jednu analizu i da predložim jedno takvo rešenje i da onda same opštine, kao što mogu da uređuju porez na imovinu, imaju pravo da uređuju ovaj deo porez na zarade koji pripada lokalu. Generalno, kroz smanjivanje poreza na proizvodnju, jeste to metod da bi neko imao interesa da uloži, pa onda tek razmišlja o dobiti.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Dinkić Mlađan i Đidić Miodrag · 4 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama

  Cela razmena, od reči do reči

  Dinkić Mlađan

  Već sam u načelnoj raspravi rekao zašto je Vlada stala na stanovištu da se ograniče rokovi plaćanja, naravno, na prvom mestu države prema privatnom sektoru, ali i između privatnog sektora, zbog jako velike nediscipline koja vlada, koja prouzrokuje trenutnu nelikvidnost. Međutim, uvažavamo slobodu ugovaranja i zato smo predložili skupštinskom Odboru za finansije, zajedno faktički definisali amandman, koji je ušao kao sastavni deo ovog teksta, da ćemo omogućiti privatnom sektoru kada ugovara rokove plaćanja između sebe da mogu da budu plaćeni i preko 60 dana, ali ako su obezbeđeni bankarskom garancijom ili avaliranom menicom. Na taj način štitimo ove slabe male poverioce, mala preduzeća, jer na ovaj način će njihova potraživanja biti zaštićena bankarskim garancijama, avaliranim menicama. Ukoliko neko prihvati da to bude i 150 dana, a obezbeđen je bankarskom garancijom, on zna da će imati taj novac tada, ako je dobrovoljno to prihvatio. Drugim rečima, razumeli smo bojazan ulaženja u slobodu ugovora između privatnih firmi, i to smo rešili na ovaj način, čime smo pojačali obezbeđenja plaćanja, jer smo za bankarsku garanciju, u našem predlogu amandmana koji je skupštinski Odbor za finansije predložio, rekli da to mora biti bankarska garancija koja sadrži klauzule – neopoziva, bezuslovna, naplativa na prvi poziv, bez prigovora, ili avalirane menice od strane banke, kao oblika za obezbeđenje za naplatu duga. Evo, na ovaj način smo, čini mi se, uspeli da ispoštujemo i slobodu ugovaranja, a da pojačamo disciplinu u plaćanjima, što je cilj ovog zakona.

  Predsedavajući

  Gospodin Đidić, pravo na repliku.

  Đidić Miodrag

  I dalje mislim da ne smemo ni na koji način dirati u slobodu ugovaranja. Ako stranke ugovore rok plaćanja 90 dana ili 150, kako ste vi rekli, to treba tako da bude i ne treba da bude zakonom propisano da poverilac obezbeđuje svoje potraživanje, da li bankarskom garancijom ili avaliranom menicom, iz prostog razloga što to košta. Dakle, onog ko pribavlja bankarsku garanciju košta. Ionako znamo u kakvim uslovima posluje danas naša privreda i da je svaki dinar privrednicima izuzetno težak. Ukoliko stranke ugovore i njima to odgovara da je rok plaćanja 150 dana, neka bude 150 dana, a posle isteka 150 dana hajde da primenimo sve kazne koje su predviđene zakonom. Mislim da je to dobro rešenje i da to pogoduje privredi. Ponavljam, vi ste učinili jedan korak u slobodi ugovaranja, ali ste ih ograničili bankarskom garancijom, avaliranom menicom. To košta. To neko mora da plati. U ovim teškim uslovima moramo da vodimo računa o privrednicima. Znate kako se budžet puni i kako se doprinosi plaćaju. Dakle, umesto da plati doprinose za radnike, on će morati da da novac za avaliranu menicu. To nije u redu i mislim da treba da prihvatite ovaj amandman, jer je on u interesu svih.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Nije taj amandman u interesu svih, nego je u interesu onih preduzeća koja žele da prevare svoje dužnike. Ozbiljni privrednici već dve godine na sav glas u javnosti i na skupovima su insistirali da se uvedu ograničenja plaćanja. To smo učinili. Ono što su ozbiljni privrednici tražili od prethodne Vlade, nova Vlada je uradila. Ne želimo zakon koji će biti šećerna vodica, nego ako već ograničavamo da država mora da disciplinuje samu sebe i da postane generator likvidnosti u privredi tako što će plaćati na 45 dana, onda mora da se obaveže i privatni sektor da plaća međusobno na 60 dana. Ako neko želi da rok bude duži, a ovaj drugi to prihvati, neka plati za bankarsku garanciju, neće plaćati ako plati u roku od 60 dana. Nema troška bankarske garancije, pa neka izračuna šta mu je povoljnije. Ne želimo da ostavimo brojna mala i srednja preduzeća na vetrometini velikih dužnika koji mogu da ih ucenjuju i da im plate posle, ne znam, 200-300 dana. U Srbiji je prosečan rok plaćanja 135 dana. U zemljama EU je oko 45 dana. Ajde da vidimo, ostavili smo rok od 60 dana za privatni sektor, plus mogućnost i dužih rokova, ali onda uz bankarsku garanciju ili avaliranu menicu. Mislimo da je to apsolutno rešenje koje obezbeđuje slobodu ugovaranja. Pri tom smo ubacili ova dva ozbiljna obezbeđenja plaćanja u zakon i time činimo veću sigurnost u pravnom sistemu. Ponavljam još jednom, svi dobri privrednici su smatrali da je i 60 dana mnogo, da smo trebali da idemo još rigoroznije. Mi smo zbog ovog slabijeg dela privrede napravili ovakvo jedno rešenje, ali neki drugi kompromis nismo spremni da prihvatimo i zato smo odbili vaš amandman.

  Predsedavajući

  Gospodine Đidiću, zatvorila sam krug replika, ali možete da koristite vreme poslaničke grupe. Izvolite.

  Đidić Miodrag

  Biću vrlo kratak. Dakle, mislim da se nismo razumeli. Mi apsolutno podržavamo ovo što se radi, ali moramo ostaviti slobodu privrednicima da ugovaraju kako to njima odgovara. Zašto bismo se mi mešali u odnose privrednih subjekata kada i jednom i drugom odgovara da rok plaćanja ne bude 60, nego 90 dana? Ne vidim zašto bismo mi sada uslovili nekog da plati za 60 dana kada njegov poverilac kaže da može da plati za 90 dana. Kada istekne 90 dana, nije sporno da se primene sve zakonske odredbe, jer nije ispoštovan dogovor. Ne vidim tu privredne subjekte da im nešto šteti. Ono što je važno jeste da ste predvideli sredstva obezbeđenja. Opet kažem, to košta. Mislim da je mnogo bolje da to što će umesto da ode bankama ode u državnu kasu, jer može da se desi da nema da plati doprinose, jer mora da plati bankarsku garanciju. Ne vidim ni jedan jedini razlog i nema nikakve šećerne vodice. Apsolutno je ovo u duhu ovog zakona. To što neki privrednici traže 60 dana, u redu je, ali neka se dogovore sa svojim dužnikom. Onda neće dati rok od 60 dana, daće kraći ili duži rok. Nemojmo mi da ograničavamo i da nalažemo privrednim subjektima da moraju da plate za 60 dana. Šta ćemo uraditi, ako on zadnji novac da da bi izmirio tu zakonsku obavezu prema poveriocu, a sa druge strane onda neće imati novac da plati plate radnicima, neće imati novca da plati obaveze prema državi? O tome govorim, da ne teramo ljude da rade nešto što ne moraju da rade, a u interesu je i jedne i druge ugovorne strane. Dakle, razmislite o tome. Mislim da je ovo zaista dobar amandman i da bi trebalo da ga usvojite, jer privredni subjekti ništa ne gube. To je njihov dogovor. Ukoliko ne ispoštuju dogovor, onda se primenjuju sve sankcije koje su navedene u zakonu.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Lapčević Milan i Dinkić Mlađan · 4 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama

  Cela razmena, od reči do reči

  Lapčević Milan

  Hvala na ovako iscrpnom odgovoru. Evo da se osvrnem na ovo što ste zadnje rekli, odgovornost za preuzimanje obaveza koje nisu planirane. Kada je bila rasprava o rebalansu budžeta, govorili ste o preuzimanju obaveza od strane države, odnosno ugovaranju od strane Ministarstva za prostorno planiranje, prethodnog. Prema Zakonu o pomoći građevinskoj industriji za nekih, nemojte me držati za reč, ne znam da li sam zapamtio tačan podatak, ali radi se sigurno o ciframa koje su tri puta veće nego što je bilo dozvoljeno budžetom. Negde, ako se ne varam, 27 milijardi je bilo dozvoljeno, a ugovoreni su radovi preko 60 milijardi dinara. Hoće li biti odgovornosti za to što se radilo u prethodnom periodu? Za nas je ključna stvar da se uvede red i da se povede odgovornost za one koji su doveli do nereda i do haosa. Sami ste rekli da država duguje, evo 13 milijardi bolnice za opreme i lekove, Fond 13 milijardi prema dobavljačima. Koliki je dug građevinske industrije, odnosno ministarstva prema građevinskoj operativi za mnoge projekte koji su sprovođeni prethodne dve-tri godine, čisto partijske projekte koji su sprovođeni širom Srbije i po lokalnim samoupravama, a koji su probijeni budžetom. Budžetom nisu predviđeni, a pravljeni su u predizborne svrhe. Niko ne govori da to što je rađeno nije potrebno Srbiji, ali je pitanje po kojim cenama je ugovarano i pitanje je da li je to predviđeno finansijskim planovima. Nije. Probijene su cifre dva ili tri puta. Imate slučaj Niša i mnogih drugih gradova. Sada smo u situaciji da su svi u velikim dugovanjima i da država to treba da pokriva. Pošto ste rekli da država obezbeđuje sredstva unapred bar šest meseci, da će isplaćivati sve ono što je zaostalo, interesuje me koliko će porasti javni dug po tom osnovu? Ne postoji "perpetuum mobile". Verovatno mora da se pozajmljujemo negde da bi imali likvidna sredstva da plaćamo.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

  Dinkić Mlađan

  Javni dug će našom fiskalnom strategijom dostići maksimum na 65% BDP u sledećoj godini i tu će se zaustaviti i onda će krenuti da pada. Naš plan je da do 2015. godine bude smanjen na 58%. Drugim rečima, vrhunac rasta javnog duga, kao posledica plaćanja obaveze iz prethodnog perioda, biće 65% BDP. On će se tu zaustaviti. Zašto će se zaustaviti? Zato što smo prepolovili budžetski deficit. Mi imamo tri milijarde evra startnih troškova da bismo isplatili samo obaveze po osnovu javnog duga koji je napravljen u prethodnim godinama i kamate koje iz toga proizilaze, plus ovaj deficit koji smo predvideli od 3,6% BDP ili na nivou konsolidovane države to je oko 130 milijardi. To kada se sabere jedno sa drugim daje cifru od 4,2 milijarde evra, koliko je potrebno da se to zatvori. Jedan deo toga će se zatvoriti prihodima od prodaje državne imovine u sledećoj godini. To nismo planirali u budžetu, ali očekujemo da ćemo napraviti 200-300 miliona evra od toga i na taj način ćemo malo i da smanjimo zaduživanje već u sledećoj godini i, naravno, po osnovu predfinansiranja obaveza za 2014. godinu, jer sam rekao da ćemo ići šest meseci unapred. Dakle, imaćemo dovoljno likvidnosti da finansiramo ne samo obaveze u tekućoj godini, nego da imamo unapred šest meseci, tako da ono što ćemo imati potrebu da finansiramo za sledeću godinu će biti veće od onoga što će biti isplaćeno u tekućoj godini, ali napravili smo presek tako što smo prepolovili budžetski deficit, tako što smo u fiskalnoj strategiji planirali da se smanji na svega 1% u 2015. godini i po tom osnovu na 65% dug će se zaustaviti i to već početkom sledeće godine na tom nekom nivou i onda će stajati tako, pa će pasti na 58% do 2015. godine. Vraćanje, izračunali smo i to, tu se slažemo i sa ekspertima MMF i sa Fiskalnim savetom, sa ovako ozbiljnom fiskalnom konsolidacijom, bez obzira na to što je zaista radikalna promena, za vraćanje u one zakonske granice, po Zakonu o budžetskom sistemu, na 45%, potrebno je da prođe puno godina. Tek 2020. godine je moguće da se to čak i teorijski desi.

  Predsedavajući

  Narodni poslanik Milan Lapčević, replika. Izvolite.

  Lapčević Milan

  Rekli ste da će država delom da namiruje obaveze po osnovu uzimanja novih kredita, a delom od prodaje imovine. Da li se misli na prodaju javnih preduzeća, državnih i lokalnih? To je jedno. Drugo, iz ovih podataka koje ste nam sada naveli, da ćemo sledeće godine dostići maksimum javnog duga od 65% BDP, nam praktično ukazuje da je prethodna Vlada od 2008. do 2012. godine državu zadužila, odnosno povećala zaduženje od 25 na 65% ili prevedeno u novac sa ovim što ste malopre sabirali, oko četiri milijarde dugovanja i sadašnjih skoro 15 milijardi spoljnog duga, dolazimo do 20 milijardi spoljnog duga države, a imali smo osam milijardi 2008. godine. To su konkretne cifre koliko nas je usrećila prethodna vlast, u kojoj ste i vi učestvovali i punim kapacitetom do 2011. godine, a onda vaša stranka bez vas do 2012. godine. Ti dugovi su diktirani od najveće stranke u Vladi, od ministra finansija, od predsednika Vlade, ali ne možete da izbegnete potpunu odgovornost ni za vaše učešće. Morali ste na vreme da reagujete ako danas govorite da je država u stravičnim problemima, da moramo sada da preduzimamo ovako radikalne mere. Mogli ste na vreme da reagujete i da kažete da nećete da učestvujete u onome što jeste očigledno pogrešno po državu – besomučno zaduživanje, ulaženje u obaveze koje država ne može da isprati, niti da isplati, pa sada dolazimo u situaciju da dugujemo putarima pet milijardi, bolnicama 13, dobavljačima još 13 itd.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

  Dinkić Mlađan

  Ako tako želite, nemam problem da preuzmem odgovornost i za zemljotres u Fukušimi u Japanu. Dakle, nemam taj problem preuzimanja odgovornosti. Znate i sami da odgovornost za ovakav javni dug, nakon mog mandata ministra finansija, snose ministri finansija koji su bili posle mene. No, ako hoćete da kažete da sam ja i za to kriv, jesam, neka vam bude. Ono što hoću da kažem jeste da sam već jednom uspeo za tri godine da napravim preokret za 6% BDP, da od minusa dovedemo Srbiju u suficit. Uradiću to još jednom. Uz ovakvu podršku koju imam od koalicionih partnera, ubeđen sam da ćemo u tome uspete. Ko je odgovoran za prethodne periode, biće deplasirano pričati za par godina, kada budemo imali potpuni preokret.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Tomić Aleksandra i Miković Srđan · 4 govora naizmenično · 11. decembar 2012. · STENO BELEŠKE Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini 1. dan
  Na dnevnom redu: Zakon o javnim preduzećima

  Cela razmena, od reči do reči

  Tomić Aleksandra

  Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege, pre nego što obrazložim ovaj amandman, htela bih samo da se zahvalim svim prisutnim članovima Odbora i predstavnicima stranaka koji su učestvovale uopšte u radu ovog odbora, jer ovaj zakon je izazvao jedno veliko interesovanje u javnosti. Moram da iskažem i moju žalost što predstavnici DS nisu prisustvovali ovoj konstruktivnoj debati, jer pokazalo se u radu Odbora da su, zahvaljujući razumevanju i ministra Dinkića i članova Odbora, mnogi predlozi usvojeni i mnogi predlozi pokazuju da i ovaj zakon možemo zajednički da kreiramo u duhu stvaranja jednog boljeg privrednog ambijenta, a u skladu sa konsolidacijom javnih finansija. Amandman koji je Odbor usvojio ovde kao predlog Odbora je u članu 2. stav 1. Predloga zakona o javnim preduzećima, gde se posle reči "izdavanje službenog glasila Republike Srbije" reč "informisanja" briše. Stav Odbora je bio da se utvrđivanjem ovakvog načina informisanja, u smislu osnivanja javnih preduzeća iz oblasti informisanja, državi otvara prevelika mogućnost da utiče, odnosno reguliše u ovoj oblasti, pa je to u suprotnosti sa postojećim zakonima. Pre svega, mnoge strukovne institucije su podržale ovakav amandman, stoga je i predlagač, odnosno Vlada prihvatila ovaj amandman.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

  Miković Srđan

  Meni je žao što je koleginici žao što mi nismo bili na sednici Odbora, ali opet moram da vam kažem da često se ovde obaveze u Narodnoj skupštini prepliću i nemamo mogućnost svaki put da dođemo i da obrazlažemo nešto ukoliko smo kao amandman dali. Drugo, nisam siguran da baš svako od podnosilaca amandmana je izvešten, u skladu sa obavezama iz Poslovnika, o održavanju sednice Odbora, da bi mogao dodatno da obrazloži svoj amandman na sednici Odbora. Istina, trudio sam se, bez obzira što nisam član Odbora za finansije, da budem i na sednicama Odbora za finansije kada sam bio u prilici da obrazlažem svoje amandmane. Istina, ti neki amandmani su i prošli. Ali, isto tako, moram da kažem da u ovim vremenskim uslovima u kojima se održava i današnja sednica Narodne skupštine, gde vidimo da u sali, samo da se prebrojimo ovde koliko nas ima, vidimo koliko ima ili koliko nema narodnih poslanika na sednici, upravo zato da bi mogli da stignu do kuće dok su još vremenski uslovi kakvi-takvi i da bi mogli da se vrate nazad ujutru, da bi nastavili dalje da rade. Činjenica je da je produžen rad Narodne skupštine i posle 18.00 časova, ne znamo dokle. Meni iz Pančeva nije problem da sednem u auto i da odem do Pančeva, istina, popodne sam svraćao do kola da očistim auto, da bih mogao kad se završi sednica da uđem u taj auto. Ali, dozvolićete, hajde da razmislimo da li je na mestu da svi oni koji daleko stanuju od Beograda, od Pančeva, od okruženja Beograda, da li je u redu možda čak i prekinuti današnju sednicu i nastaviti je sutra? (Predsedavajući: Gospodine Mikoviću, shvatio sam da je ovo replika? Ako je replika…) Rekao sam da je u vezi amandmana i srećan sam po pitanju amandmana, nikakav problem i ako tumačite kao repliku.

  Predsedavajući

  Gospodine Mikoviću, svima je jasno da je bila replika. Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić, replika.

  Tomić Aleksandra

  Samo zbog građana Srbije. Znači, Odbor je zakazan u četvrtak u 14.30 časova i tada je bilo sunce, gospodine Mikoviću, pod jedan. Pod dva, DS ima tri člana Odbora, a nijedan od njih se nije pojavio. Došli su predstavnici SVM koji nisu članovi ovog odbora jer su hteli da svojim konstruktivnim stavom doprinesu kvalitetnijem donošenju zakona o javnim preduzećima. Na to se odnosilo to da mi je žao što niste bili prisutni, a samim vašim izlaganjem nam je jasno zbog čega jednostavno niste imali interesa uopšte da učestvujete u ovom radu.

  Predsedavajući

  Daću vam repliku, samo jedan mali komentar. Molim vas da ovde ne raspredamo o radu pojedinih odbora, da li je neko došao ili nije, to je njegovo pravo. Koliko on shvata svoju obavezu, to je druga stvar. Imate reč, gospodine Mikoviću.

  Miković Srđan

  Po Poslovniku. Svaki podnosilac amandmana ima pravo da bude obavešten o sednici odbora na kojoj se raspravlja o amandmanu. Na Predlog zakona o javnim preduzećima podneo sam amandmane i lično nisam obavešten o tome, kao što su o tome obavešteni članovi odbora kad je sednica odbora. Tvrdim da to i nije praksa obaveštavanja svakog pojedinačno predlagača amandmana, ali to nam piše u Poslovniku. Zbog toga, ukoliko već nisam posebno obavešten o sednici odbora, kada će biti, bez obzira na određene druge obaveze u to vreme, onda nemojte da zamerate da li je neko došao ili nije došao. To je pravo svakog poslanika da dođe ili da ne dođe, ali opet govorim, ja koji sam hteo da iskoristim to pravo, nisam bio obavešten. Svaki put treba da se snalazim da vidim kada će biti sednica odbora gde nisam član, a gde imam amandmane u proceduri.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)