Варнице у сали

Размене реплика 96

• Поповић Јудита и Зорана Михајловић · 9 говора наизменично · 7. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
  Заједнички претрес о 12 тачака дневног реда

  Цела размена, од речи до речи

  Поповић Јудита

  Поштована госпођо министарко, хајде да кренемо од тога да ли је Србија озбиљна држава. Посумњала бих у ту чињеницу, с обзиром на то да сте сви сведоци шта се дешава са млеком у последње две недеље. Држава која је за две недеље показала свој приступ према том афлатоксину, да ли га има или нема, да ли је то 0,5 или 0,05%, то говори довољно о томе колико је ово озбиљна држава. Ако то може да се деси са млеком, шта ће се десити са уговореним количинама, милијардама кубика гаса, које такође може неко да уговори? Када говорите о томе да сам ја рекла да може да се обустави испорука гаса, може, али то пише у члану 4, и то без опомене. Просто, овај споразум омогућава руском партнеру да једноставно обустави уколико сматра да је дошло до неког проблема око плаћања. Када говоримо о томе да ли смо сиромашна земља, и те како јесмо. Да ли је потребно да се и енергија штеди, јер немамо такве природне ресурсе који могу да покрију све потребе које се исказују? Јесте. Да ли сиромаштво генерише политичку нестабилност? Да. Ви сте о томе говорили, госпођо министарка, на једном скупу. Јесте. Србија јесте сиромашна земља и јесте политички нестабилна земља.

  Председавајући

  Министарка Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Извињавам се, али опет ми нисте одговорили шта је алтернатива, који гас и од ког добављача Србија може да набави 2013. године? Кажите, молим вас, па да пробамо.

  Председавајући

  Госпођа Поповић, реплика.

  Поповић Јудита

  Госпођо министарко, то је управо онај гас, то је управо онај однос према руском партнеру о којем сте ви говорили све док нисте постали министар у овој влади. То је чињеница да се овај споразум закључује на десет година. То је чињеница да ће Србија десет година морати да поштује овај споразум. Шта све може да се деси у том временском периоду? То је оно што, у ствари, доводи до монопола. То је оно што Србији онемогућава право избора. Поставила бих вам питање, да ли сте размишљали о плану Б и да ли сте размишљали о неким алтернативним могућностима? То је у ствари ваш задатак као министарке и то је задатак Владе, да онемогући сваку врсту штетних последица након закључења овакве врсте оквирних споразума.

  Председавајући

  Министарка Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Опет нисам добила одговор од вас. Баш ми је жао. Рећи ћу вам неколико ствари. Наравно да се о томе мисли, али ја сам и раније (пошто помињете то што сам раније говорила) стално говорила да је Србија користила руски гас, користи га и дуго ће га користити. Да ли ће користити једну, две, три или четири милијарде метара кубних, уколико се евентуално изграде гасне електране, то ћемо да видимо. С друге стране, поменула сам вам диверзификацију путева, Ниш–Димитровград, могућност азербејџанског гаса. Нико не брани Србији, оног тренутка када буде имала другу руту, уколико јој то буде повољније, да један део гаса свакако узме од Руса, други са друге руте. Уопште, појава друге руте ће омогућити Србији да има, рецимо, ниже транспортне трошкове кроз Мађарску. Ми смо озбиљни и врло смо озбиљно о томе размишљали, а ви сте веома неозбиљно рекли да сада постоји друга могућност. Волела бих да је има, али нема је тренутно. Тренутно имамо једну руту и једног испоручиоца гаса.

  Председавајући

  Јудита Поповић, реплика.

  Поповић Јудита

  Госпођо министарка, ово није Главни одбор Српске напредне странке, ово је парламент. Као посланица, имам право да вам постављам питања и имам право да коментаришем предлог закона који сте ви овде представљали и који браните. Немате право да оспоравате било ком посланику да износи своје политичке ставове, своје стручне ставове о оваквој врсти споразума као што је овај о којем данас разговарамо. Чињеница јесте, и то нисте порекли, да је ово споразум који ће трајати десет година и да смо две године били без оквирног споразума. То не можете да негирате. И, говорите неистину када кажете да сам спомињала неке друге могућности увоза гаса. Није тачно. Само сам говорила да треба учинити све да се онемогући монопол. Монопол, између осталог, ви омогућавате тако што правите тако дуготрајан оквирни споразум у оквиру кога можете свашта да уговорите, а за те уговоре овај парламент не даје сагласност и верификацију.

  Председавајући

  Министарка Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Наравно, можете да постављате питања, чак треба да постављате питања и треба да питате. Када вам се лепо објасни и каже, онда вас питам, кажите, јер можда ми не видимо добро, можда смо нешто превидели, поново вас питам, поменули сте то, који други пут и који други гас? Што се тиче Владе и овог министарства, неколико пута сам, чак и када смо имали нацрт закона о „Јужном току“, рекла шта је план који је везан за гасну политику. Чак и овај закон о енергетској ефикасности треба да нам омогући да будемо ефикаснији и да се мање бавимо, можда, увозом гаса, јер оно што увозимо свакако није наше и аутоматски нисмо довољно енергетски безбедни. Само толико.

  Председавајући

  Јудита Поповић, реплика.

  Поповић Јудита

  Хвала. Госпођо министарко, стварно бих вам препоручила да ви питате госпођу Зорану Михајловић, опозиционарку, шта је мислила о таквој врсти правних послова у вези с руским партнером, руским гасом, руском нафтом, продајом НИС-а итд. Изволите, прочитајте овај споразум који сте данас донели овде у парламент, прочитајте пажљиво сваку одредбу и мислим да ћете на крају схватити све оно што сам вам говорила малопре.

  Председавајући

  Реч има министарка Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Морам да вам признам да, за разлику од вас, ја своје мишљење не мењам. Ово је споразум о испоруци гаса у наредних десет година. Такође сам вам рекла, и баш зато смо направили одређени план, да имамо и друге руте. То што претходне владе нису урадиле, ми јесмо. Исто тако вам кажем, када тренутно добијате из једног правца гас и када помињете шта сам говорила, цитирала сам вам себе из претходног периода, Србија је користила руски гас, користи га и још доста година ће га користити. Према томе, враћамо се на прво питање. Када говорите да постоји могућност избора, кажите ту могућност избора јавности Србије. Када Србија буде имала могућност избора, верујем да ће је имати са овом владом, онда ћемо можда имати Ниш–Димитровград, који може да буде 2018. године готов, па ћемо можда моћи да преговарамо о повољнијој цени, о некој другој количини итд. Дакле, о свему се водило рачуна.

  Председавајући

  Госпођо Поповић, још једном ћу вам дати право на реплику и да завршимо реплику.

  Поповић Јудита

  Хвала, госпођо председавајућа. Поштована госпођо министарко, на вама је да радите у том Министарству за енергетику, на вама је да пронађете најбоља решења, а све проблеме који су настали са прошлом Владом мислим да можете да решите у овој влади са министрима којих је било јако пуно и у прошлој и у садашњој влади. Ту вам је и премијер, господин Дачић, ту вам је и министар финансија, господин Динкић. Дакле, имате кључне људе из претходне владе са којима можете да се консултујете и са којима можете да направите једну добру стратегију баш у вези са енергетском ефикасношћу и споразумевањем са руским партнерима. Подсећам вас на „Јужни ток“ 2009. године; заиста се сећам колико сте били против тог „Јужног тока“ и офшор компаније у претежном власништву стране државе.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Радовић Милица и Ђукић-Дејановић Славица · 4 говора наизменично · 13. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о преузимању обавеза здравствених установа према веледрогеријама по основу набавке лекова и медицинског материјала и претварању тих обавеза у јавни дуг Републике Србије

  Цела размена, од речи до речи

  Радовић Милица

  Реплика на излагање госпође министар. Нисте ми тачно одговорили на питање, ви сте рекли да верујете да ће бити исплаћен дуг, али ја вас питам да ли је он укалкулисан у овај износ о ком ми закону дискутујемо? Такође, није ми јасно шта ће да буде са дуговањима која су начињена након 30. септембра 2012. године, који опредељује управо овај закон. На основу овога што смо ми сада чули, јасно је да та дуговања нема ко да плати. Ако очекујете од здравствених установа да оне плате дуг веледрогеријама, мислим да је јасно и овим законом да они немају средства. Да имају средства, ми овај закон не би ни доносили. Данас здравствене установе уместо да плаћају лекове и медицинску опрему, оне плаћају плате запослених, 13.600 радника у здравству са ким су склопили уговор, мимо уговора са РФЗО. Поново вам постављам питање, на који начин мислите да ће овај дуг од кога зависи обезбеђење финансирања, односно испорука, и лекова и медицинске опреме здравственим установама, да буде решен. Моје је мишљење и потпуно стојим на томе да овај закон то неће решити и да то просто полурешење које у овом тренутку имамо не доводи до самог решења целокупне ситуације и мислим да, уколико се овај дуг у комплету, у целокупности не исплати, да може да изазове и даље несташице лекова, а плашим се и одређених одлазака компанија са српског тржишта. ПРЕДСЕДАВАЈУЋА (Весна Ковач): Реч има министарка Дејановић.

  Ђукић-Дејановић Славица

  Уважена посланице, сасвим је јасно да од 1. новембра, од 30. октобра директори нису могли правити нове дугове на основу дописа које сам им послала, а код оног момента када смо установили да ће део дуга, највећи део дуга, 13 милијарди дуга здравствених установа, преузети држава, прогласити јавним дугом, директори су добили обавезу да се стриктно придржавају уговора који имају са РФЗО. За случај да то нису учинили и да су имали неку преку потребу, морали су консултовати РФЗО који има резервна средства и којима ће надокнадити ту врсту трошкова, као и до краја године, као и дугове за које се ви посебно интересујете. Дакле, Фонд има резервна средства, планирано је да се из тих резервних средстава надокнаде дугови свих трансфузија у земљи, планирано је да објективни дугови које су направиле установе у договору са Фондом, што би морало и требао би да буде манир међусобне сарадње и пре него што су се направили оволики дугови. Али, ако се актуелно министарство буде бавило питањима на која нас ви упућујте шта је било пре годину дана, ми просто нећемо моћи да решавамо овде и сада врло акутне проблеме здравствене заштите. У том смислу, директори здравствених установа и веледрогерије сваки корак знају. Са њима смо се договарали о сваком кораку који чинимо и обе стране су дале сагласност на овакво решавање. Дакле, неће овде нико бити оштећен ни изненађен. Веледрогерије су биле потпуно свесне да улазе у релације са здравственим установама, које не проистичу из уговора Фонда и здравствених установа. У том смислу су и оне ушле у одређени ризик, међутим, покушај да разрешимо заиста ову ситуацију, јер у процесу посебно потребе да снабдевеност лековима буде што је могуће квалитетнија за овако мало пара, колико ми имамо по глави становника. Просто, мора бити мотивисан и произвођач и транспортер, веледрогерија и наравно здравствене установе. Ми не мислимо да овде неко треба много да изгуби, много да добије. Ми у једну тешку ситуацију, а која проистиче из чињенице да 6% БДП се одваја за здравство, а то је 250 евра по глави становника, покушавамо да уведемо више реда, како би што већи број наших грађана имао што је могуће бољи ниво здравствене заштите. У анархији у којој смо се нашли, да смо даље ишли тим трендовима и да нисмо покушали да урадимо нешто на финансијској дисциплини, ми бисмо сигурно данас имали потпуно другачији разговор на ову тему.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Милица Радовић, реплика. Изволите.

  Радовић Милица

  Не знам да ли смо се добро разумели, само говорим о члану 7, где каже да се одредбе овог закона односе на дуговања из члана 1, закључно са 30. септембром 2012. године. Значи, евидентно је, ви сте дали налог од 1. новембра, значи шта ће да се дешава са овим дугом који је у међувремену направљен. Просто, желим да од вас добијем одговор, какав одговор и какву поруку држава у овом тренутку шаље свакоме ономе ко жели да послује у нашој земљи. Значи, јасно је да веледрогерије, у овом тренутку, неће добити измирење свих својих дугова које су постигле због тога што здравствене установе у овом тренутку не могу да исплате. Поново понављам, када би могле да исплате, ми овај закон наравно не би ни доносили.

  Председавајући

  Реч има министарка Ђукић Дејановић.

  Ђукић-Дејановић Славица

  У периоду од два месеца, до краја године, колико је остало установа ће се јавити Републичком заводу за здравствено осигурање, односно својој филијали и за све што је оправдано, постоји резерва средстава, која је планирана за оправдане захтеве установа. Дакле, покушавамо да све што је оправдано, просто уведемо у једну колотечину и не знам на који начин још да вам кажем да ћемо до краја године оно што је проблем установа и веледрогерија решавати из резервних средстава Фонда, који је за то и намењен, али и он има неке лимите.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Ђукић-Дејановић Славица и Зеленовић Небојша · 4 говора наизменично · 13. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о преузимању обавеза здравствених установа према веледрогеријама по основу набавке лекова и медицинског материјала и претварању тих обавеза у јавни дуг Републике Србије

  Цела размена, од речи до речи

  Ђукић-Дејановић Славица

  Када је у питању активност коју сте ви назвали "на мала врата", разрешење директора је у надлежности оснивача и ја вам обећавам да они директори који користе такав начин рада неће, просто, у систему руковођења бити.

  Председавајући

  Реч има посланик Небојша Зеленовић.

  Зеленовић Небојша

  Само ћу још једном кратко, пошто је ово јако битан закон и јако битан амандман. Ми овде говоримо о неким стварима, али имате један манир који се стално провлачи, кога никако да се ослободимо, а то је да ми никако да казнимо оне које раде лоше и да наградимо оне који раде добро, него стално преузмемо то што ради неко лоше, па претворимо у јавни дуг, па онда сви грађани јадни то морају да плаћају. Хајде наградите директорку Дома здравља у Шапцу, која никоме ништа не дугује и нема вишка запослених, ниједног преко уговора. Хоћете ли је наградити? Хоћете ли казнити директоре болница који су направили овај дуг, али не само тако што ћемо их сменити, сад су дошли неки нови. Наравно да знамо да је свако ненаменско трошење средстава преко милион динара кривично дело. Ако овде побројимо 13,5 милијарди, поделимо са бројем болница у Србији, колико је то кривичних дела? Толико само.

  Председавајући

  Реч има министарка Ђукић Дејановић.

  Ђукић-Дејановић Славица

  Чињеница је да има директора који заиста никада нису прекорачили све оне ставове уговора са Републичким фондом за здравствено осигурање и трошење новца у неким установама је увек био пример и финансијске дисциплине и доброг функционисања здравствене установе. Придружујем се похвалама директорки у Шапцу. Ево, пада ми на памет директорка Института за ментално здравље, проф. Лечић, дакле, има много директорки, вероватно и директора, који на тај начин функционишу и сигурно је да ћу се у будућој сарадњи ослањати на њих. Анализа свега што тражите од мене изискује заиста једну такву ретроспективу и једну такву организацију да не би било довољно још једно министарство упослених. Не мислим само ви, господине посланиче, него уопште све то што тражите шта је било, зашто је било. Молим вас, стојим иза чињенице да ће се до краја ове године тачно знати у пару, у динар колико је ко прекорачио одређене обавезе и колико је ко направио одређених трошкова. Да ли је то негде било основано, да ли је негде повређена процедура, да ли је било манипулација, тиме се морају бавити други. Министар здравља мора радити оно што ми планирамо у овом моменту да радимо, а то је да планирамо безбеднију и сигурнију будућност са овако мало пара. Бићу крајње искрена, у овој сали седи бар 10% оних који су ме молили за јако квалитетне лекаре да их негде запослим. Знате, део дуга је и зато што заиста наше финансијске могућности не могу покрити све кадровске потребе које имамо. Део дуга је и због тога. Не можемо стриктно говорити само о томе да је у здравству све израз корумпираности, све израз непотизма и разних немилих социјалних комуникација. У том смислу мислим да треба одвојити жито од кукоља и да то уопште није спорно. Ову прилику користим да замолим министра унутрашњих послова, да замолим тужилаштво да раде свој посао и да замолим све грађане да не учествују у коруптивним радњама, односно ако се од њих тражи да у њима учествују, да заиста имају слободу да се јаве и министру здравља.

  Председавајући

  Народни посланик Зеленовић, реплика.

  Зеленовић Небојша

  То је све лепо што сте ви рекли и подржавам вас, али очекујем од вас један корак више. Очекујем да то што ви њих саветујете и молите, да ви службено, по својој службеној дужности укажете на те ствари, а онда ћемо видети да ли постоји спремност код осталих органа у држави да се тиме баве. То што ви на неки начин сублимирате и кажете да је све тако лоше, све је тако како јесте, ја сам учинила шта могу, то заиста поштујем, али то није довољно. Ви сте ипак министар. С друге стране, ви сте сада прешли једну границу, по мени чини ми се и законску, а то је да оправдавате запошљавање преко уговора, ако сам добро разумео. Исправите ме ако грешим. Дакле, не можемо да водимо социјалну политику преко здравствене политике. Здравствена политика је једна ствар, а то да ли има или нема довољно запослених … да сте мало више ви анализирали или да су ови пре вас мало више анализирали, видели би колико по свим здравственим установама секундарног нивоа недостаје лекара специјалиста, недостаје медицинских сестара, али зато имамо тесаре, молере, фарбаре, шта год хоћете. Ко ће онда да лечи људе? Дајте то решење. То ни у једном од ових предлога закона не видим.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Мијатовић Предраг и Војић Марковић Милица · 4 говора наизменично · 13. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о здравственој заштити

  Цела размена, од речи до речи

  Мијатовић Предраг

  Јављам се по амандману госпође Војић Марковић. Видите, има две ствари, врло смо широкогруди када дајемо права ко има могућност да се солидарно лечи. Да се погрешно не разумемо, немам ништа против тих проширивања права, треба да их проширимо. Међутим, када се појави, као што смо мало пре дискутовали, мањак, онда смо врло ригорозни и тражимо ко је крив. У том дуализму бисмо морали да се одлучимо хоћемо ли солидарно здравствено осигурање у Србији или хоћемо америчко осигурање? У Америци знате како је са осигурањем, када потрошите паре које сте уплатили, они кажу – господине или госпођо, хоћете ли да доплатите или су вам врата с оне стране? Код нас тога нема. Ми имамо солидарно здравствено осигурање и тако треба да имамо, али онда морамо да схватимо да можемо да проширимо права, али да морамо и солидарно да сносимо дуг који то здравство управо прави баш због неке хуманости којом треба да се дичимо, односно хуманости у здравству.

  Председавајући

  Народни посланик Милица Војић Марковић, реплика. Изволите.

  Војић Марковић Милица

  Колега, не знам да ли сте ме добро разумели, нисам говорила ни о америчком систему, ни о солидарном систему, него о поштеном систему. Ми овде долазимо у целу причу због тога што неко није радио поштено. ДСС се залаже не за то да ми не радимо солидарно и да солидарно лечимо људе, него за то да онај ко је правио ово што је правио, силне коруптивне захвате, радње и слично, одговара за то. Онда када он буде одговарао за то, онда можемо да причамо и о свему другом. Док ми будемо солидарно покривали то што је неко радио такве коруптивне захвате, нећемо моћи да говоримо о поштеном здравству, нити о томе да човек који је платио здравствено осигурање има право на здравствену услугу. О томе се ради. Мислим да ме у том домену нисте баш најбоље разумели.

  Председавајући

  Народни посланик Предраг Мијатовић, реплика. Изволите.

  Мијатовић Предраг

  Мислим да сам вас добро разумео, а чини ми се да ви мене нећете да разумете. Мислим да са ове говорнице и са ове скупштине не сме да оде то да је дуг у здравству направљен корупцијом. Није направљен само корупцијом. Можда је било неке корупције, али сигурно да је у највећем проценту, 90 и кусур посто, било због потреба које су здравствене установе имале. Немојмо рећи да сада треба да одговарају они који су направили мањак у здравству. Управо о том солидарном смо и говорили. Ако проширујемо права, и треба да проширимо права, онда морамо да сносимо и заједнички све дугове које је здравство направило не корупцијом, него потребом овог становништва за лечењем.

  Председавајући

  Народни посланик Милица Војић Марковић, реплика. Изволите.

  Војић Марковић Милица

  Колега рече да није настао дуг само корупцијом. Наравно, није само корупцијом. Има корупције у великим количинама, али није само. Ми из ДСС управо то покушавамо да вам кажемо. Систем је руиниран, пун је системских проблема и системских грешака. Хајде да видимо где су ти проблеми и где су те грешке како бисмо их поправили, а не само да гледамо да донесемо законе који гасе пожар. Они не могу ништа да ураде. Они ће тренутно да угасе пожар, али пожар ће да се појави већ за неколико недеља, јер вам се свуда у новинама најављује да ће бити несташица лекова. Значи, морамо да говоримо о томе, морамо да поправимо систем и то да га реформски поправимо. Систем не ваља и не функционише. То ми говоримо. Борба против корупције је оно за шта се ви као странка залажете, за шта се ми као странка залажемо и нико нам није рекао овде у овој сали да се не залаже за то. Извините, ако се сви залажемо за борбу против корупције, изволите па да неко одговара за то што је корупцију урадио.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Ђукић-Дејановић Славица и Зеленовић Небојша · 7 говора наизменично · 13. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о здравственој заштити

  Цела размена, од речи до речи

  Ђукић-Дејановић Славица

  Поштујући принципе обавезности, узајамности и солидарности, могуће је реализовати члан 22. Дакле, оно што јесте чињеница, то је да држава испољава и у овако лошој финансијској ситуацији значајан степен бриге за оне који нису у стању да уплате доприносе за здравство, али је чињеница да власници пољопривредних газдинстава, који су добили велике бенефите од државе, такође не уплаћују здравствено осигурање. Нама су они проблематични, јер када би они то чинили, овај принцип обавезности, узајамности и солидарности би дао могућности да се још хуманије односимо или, да кажем, социјално праведније односимо и према онима који заиста нису у стању да издвајају доприносе. Друга тема је везана за то да су нам јако стари закони. Основни закони о којима данас говоримо и о чијим изменама говоримо донети су 2005. године. Нису тако стари, али је динамика пре свега финансијских турбуленција у земљи таква да заиста изискују, опет се усуђујем да кажем, гашење пожара. Све дотле док не будемо финансијски функционисали на други начин, неће бити здравих узрочно-последичних размишљања и решења у овој области. Здравство просто, и поред тога што је инвестиција у здравство инвестиција у здравог човека који и производи и ствара итд, не може се схватити као потрошња. Реално кошта и сви ми то знамо, и као пацијенти и као здравствени радници.

  Председавајући

  Реч има посланик Небојша Зеленовић.

  Зеленовић Небојша

  Поштована министарко здравља, поштована председавајућа, амандман колегинице из ДСС је одличан амандман, односно намера му је одлична. Заиста подржавам овај амандман, али њему није место у овом закону. Место му је у Закону о здравственом осигурању. Мислим да ће се сви овде сложити да нам треба реформа тог здравственог система. Мислим да ће се сви сложити да постоји један проблем на који су они указали овим амандманом, а то је статус пољопривредника у систему здравственог осигурања. Њихов статус се не може покрити чланом 17. односно чланом 22, зато што имате ситуацију да се неко задужује за обавезе, односно за допринос, за уплату здравственог доприноса по основу обављене пољопривреде, на основу прихода. Он мора да оствари неки приход. Неко мора нешто да заради да би могао да плати доприносе. Неко оствари приход од једног динара, колико често људи остварују, или од три динара, а имао сам ситуацију да људи доносе доказе из катастра да имају катастарски приход од седам динара. То вам је нешто попут десет ари. Како ће неко ко има десет ари, ко нема никакву башту, ко живи на селу да уплати 27.000 динара? Шта ће он да ради ако има пунолетно дете које је престало да се школује, живи са њим у истом домаћинству, како ће да уплате два доприноса? То значи 54.000 годишње. Од чега? Морамо да се бавимо тим категоријама становништва. Ви то овде нигде не нудите и то је оно што је кључно. Хајде да видимо колико ко остварује зараде, колики су му доприноси, односно колики су му приходи да бисмо могли да му разрежемо доприносе. Немојте да сви плаћају исто у Србији, и онај ко има сто хектара и онај ко има пет ари. Ако говоримо о солидарности, узајамности, равноправности, хајде да се онда тога и придржавамо. Ви онда морате да говорите истину. То што сте сада рекли није тачно. Тачно је да онај ко има десет ари и онај ко има десет хектара плаћају исти допринос, а не остварују исте приходе. Не могу да остваре исте приходе, ма колико ко био вредан и паметан и способан. Нису исти приходи у Војводини на десет ари или десет хектара и у Поцерини или тамо негде у Поморављу. Да бисмо то утврдили, морамо да имамо реформу здравственог система, система здравственог осигурања, а тога, понављам поново, овде нема. То не пише у овим прописима, а то је најбитније. Толико. Хвала.

  Председавајући

  Реч има министарка Ђукић Дејановић.

  Ђукић-Дејановић Славица

  Тема о којој говори посланик је везана за Закон о доприносима за социјално осигурање и хтела бих да кажем да, због тога што катастарски приход није дуго валоризован, а то не може да ради Министарство здравља, ипак свеједно јесте обавеза државе, оцена је да се издвајање доприноса за здравство плаћа по најнижој основици. Оно што је такође важно јесте то да пољопривредник који има 0,5 хектара има право да буде у категорији лица о којима социјално брине држава. Дакле, да стекне тај статус. Постоји могућност за најсиромашније пољопривреднике, ако имају мање од 0,5 хектара, да кроз статус особе о којој посебно брине држава, јер се ради о лицу са социјалним потребама, да решимо овај проблем. То што се не плаћа основица за катастарски приход, разлог је што валоризација катастарског прихода је један прилично велики, замашан посао и држава то дуго није радила.

  Председавајући

  Реплика, господин Зеленовић.

  Зеленовић Небојша

  Извините, али ја вас ништа нисам разумео. Заиста нисам разумео шта хоћете да кажете. Дакле, ви сад хоћете да кажете да треба нека служба у држави да уради неки велики посао да бисмо имали равноправност, узајамност, солидарност, је ли тако? Дакле, нека друга служба у држави то треба да уради? Која? Ко ће сада то да уради, коме ћете да кажете – молим вас, брзо то урадите, јер нам гори, људи не могу да се лече, жене умиру? То су озбиљне ствари и ако стално пребацујемо терет на неког другог, нећемо ништа урадити. Друга ствар, није тачно оно што сте рекли - 0,5 хектара. То јесте Закон о пензијском и инвалидском осигурању, али Закон о здравственом осигурању каже – ко остварује приход, у Фонду ПИО задужују сваког ко има имање од пола хектара, односно 50 ари. Кажу – па ви можете да гајите печурке. Можете да гајите у подруму печурке, можете да се бавите пчелама, шта год. Ви сте за нас пољопривредник и имате да уплатите доприносе по најнижој основици. Шта ће човек, знате шта раде људи? Имамо лажне миграције становника. Људи се селе иако то не желе. Селе се у град, лажно, пријављујући се на адресе у граду како би покушали да избегну обавезу уплате, јер немају новца, а морају да се лече. Хајде то да решимо. Хајде решите то.

  Председавајући

  Реч има министарка Ђукић Дејановић.

  Ђукић-Дејановић Славица

  Господине посланиче, Закон о социјалном старању штити пољопривредника који има 0,5 хектара и мање. Даје му могућност да држава регулише питање његовог здравственог осигурања. Дакле, само сам то рекла и мислим да је то прилично јасно. Слажем се да треба направити валоризацију оних прихода који проистичу из статуса човека који се бави пољопривредном. Искрено мислим да ће се Министарство пољопривреде бавити овим питањем и онда ћемо имати реалнију могућност да не користимо плаћање по најнижој основици, што није праведно, али је то мања грешка, него да урадимо нешто друго. Само сам покушала да објасним зашто нисмо направили предлог промене да се иде по неком другом основу.

  Председавајући

  Господине Зеленовићу, нећу вам дати реплику. Ако хоћете време од посланичке групе?

  Зеленовић Небојша

  Јако ћу кратко заиста. Заиста поштујем вашу вољу и рекао сам то у расправи у начелу. Ви нисте били тада ту нажалост. Заиста поштујем вашу вољу и вашу спремност, али то није довољно. Није довољно, дајте нам неки рок. Дајте грађанима Србије неки рок када ћете то урадити. То када кажете ми ћемо то урадити, ми ћемо ово расписати, ми ћемо ово организовати, ми ћемо ово израчунати, дајте неки рок да знамо чему можемо да се надамо. Или кажите ми то не можемо да урадимо, то је јако тешко.

  Председавајући

  Реч има министарка Ђукић Дејановић.

  Ђукић-Дејановић Славица

  Нећу ни да говорим колико вас поштујем. Мислим да пажња коју усмеравам на све што говорите, у крајњем случају, говори о томе. Морам рећи да Закон о доприносима решава суштински питања о којима говоримо и ви и ја. Знамо да га предлаже министар финансија и не бих даље.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Ђукић-Дејановић Славица и Обрадовић Радојко · 4 говора наизменично · 13. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о здравственој заштити

  Цела размена, од речи до речи

  Ђукић-Дејановић Славица

  Сваки министар здравља је неупоредиво успешнији ако сарађује са градоначелницима.

  Председавајући

  Да ли још неко жели реч поводом овог амандмана? (Не.) На члан 4. амандман су заједно поднели народни посланици Мирослав Петковић и Радојко Обрадовић. Влада и Одбор за здравље и породицу нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народни посланик Радојко Обрадовић. Изволите.

  Обрадовић Радојко

  Наш амандман тиче се финансирања, јер помињу се врло важне стручне комисије које ће имати врло важне задатке и њих треба да организује Завод за јавно здравље. То је некаква нова надлежност, али нису обезбеђена никаква средства за функционисање. Каже се да средства већ постоје. Како постоје? То значи да су до сада имали неке вишкове које су нерационално трошили. Ако су постојала средства, онда ту сигурно нешто није у реду. Морам да приметим да када овакве чланове предлаже опозиција, онда се то проглашава за популизам. Када предлаже Влада, онда је то исправно вођење политике. Чуди ме што нисте прихватили овај амандман.

  Председавајући

  Хвала. Да ли још неко жели реч? Реч има госпођа министарка. Изволите.

  Ђукић-Дејановић Славица

  Ваш амандман је апсолутно у складу са текстом који каже да се додатна средства обезбеђују у буџету Министарства здравља, односно у буџету Републике Србије, што суштински значи буџетска линија која ће ово свакако обезбедити. Мислимо да је у предлогу текста закона, односно измена и допуна Закона суштински садржано ово о чему ви говорите.

  Председавајући

  Реч има посланик Радојко Обрадовић.

  Обрадовић Радојко

  Слажем се с вама. Прочитаћу текст закона: "Завод за јавно здравље, основан за територију Републике, обезбеђује обављање стручних, административних и техничких послова за рад републичких стручних комисија." Где сте ви нашли то што пише у мом амандману стварно не знам?

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Ђукић-Дејановић Славица и Обрадовић Радојко · 5 говора наизменично · 13. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о здравственој заштити

  Цела размена, од речи до речи

  Ђукић-Дејановић Славица

  Господине посланиче, стицање прихода је регулисано Законом о буџетским средствима и све је заправо јавни приход. Свака здравствена установа може тражити сагласност Министарства да користи простор у сврхе за које она то жели и она добија такву сагласност. Дакле, то је потпуно регулисано. Искористићу прилику само да кажем да је чланом 159а ставом 6. предвиђено да се средства за обављање послова, а мисли се на заводе за јавно здравље, обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања. Дакле, то је одговор колеги Обрадовићу.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Радојко Обрадовић. Изволите.

  Обрадовић Радојко

  Управо сте потврдили оно што сам рекао. Средства се обезбеђују, али када добију нове функције, онда треба да добију нова средства. Не може све да покрије буџет Фонда који се пуни највише из доприноса запослених, око 70%, па онда из Фонда ПИО, остало је занемарљиво. Ако има све мање запослених, потпуно је јасно какав ће бити тај фонд. У прилогу овога што сте рекли, а што је говорио господин Петковић, једна међународна студија је направила анализу коришћења простора у домовима здравља. Претпостављам да сте упознати са њом. У домовима здравља у Србији ординације заузимају свега 43% простора, лабораторије свега 3,8%, апотеке 3,5%, а немедицински простор се користи са 46,8%. Када говоримо о то мало средстава, о том малом колачу, онда овај податак је прилично упозоравајући за нас и говори да ови закони не решавају суштинске проблеме и да ћемо тек говорити о суштинским проблемима у здравству.

  Председавајући

  Реч има госпођа министарка. Изволите.

  Ђукић-Дејановић Славица

  Институција за јавно здравље има у Србији 23, на челу са Институтом за јавно здравље Батут, то ће се финансирати из буџета, из Републичког завода за здравствено осигурање и имаће могућност да и на тржишту стекну одређена средства за функционисање. Оно што нам се чини да није било добро, а то је што су углавном у претходном периоду били препуштени бици на тржишту. Дакле, оног момента када се упослени у тако значајним институцијама боре за своје плате кроз различите облике компетиције, у трговачком смислу, онда поверени послови државе долазе у други план и њихова реализација. У том смислу смо направили помак да им се обезбеђује углавном да имају средства и из буџета и из Републичког завода за здравствено осигурање. Мислим да су они оваквим изменама врло задовољни.

  Председавајући

  Господине Обрадовићу, можете тражити време од посланичке групе, ако желите. (Радојко Обрадовић: Министарка је потпуно погрешно одговорила.) Министарка је одговорила на ваше питање. Ако желите да трошите време посланичке групе, изволите.

  Обрадовић Радојко

  Замолио бих министарку да прочита ово што је Фонд написао у образложењу свог буџета. Ту пише све супротно од онога што је она нама рекла.

  Председавајући

  Да ли још неко жели реч? (Не.) На члан 6. амандман је поднела група од 54 народна посланика посланичке групе Српска напредна странка. Влада и Одбор за здравље и породицу прихватили су амандман, а Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Констатујем да је амандман постао саставни део Предлога закона. Реч има госпођа министарка. Изволите.

  Ђукић-Дејановић Славица

  Хтела бих да кажем да је наша идеја да централизовање јавне набавке у здравству буду организоване на овај начин. Доста смо о томе разговарали. Имали смо дилему ко заправо треба да буде субјект који се непосредно бави набавкама. Посланици различитих, да кажем, политичких структура, па и овде на Одбору за здравље и током расправе у начелу размишљали су гласно о томе да је можда примереније да субјект који то ради буде при Републичком заводу за здравствено осигурање. Такође, исто мислим. Због тога сам овај амандман предложила Влади да прихвати и Влада је прихватила овај амандман.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Милисављевић Душан и Петковић Мирослав · 4 говора наизменично · 13. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о здравственој заштити

  Цела размена, од речи до речи

  Милисављевић Душан

  Што се тиче мојих залагања за запошљавање младих лекара, свакако да се нисам залагао да они само буду у овим великим градовима. Битно је да се Србија развија подједнако и битно је да та деца нађу посао. То је најважније. Колико знам, моји студенти медицине не бирају посао и свакако да би волели да раде у Нишу или Београду, уопште нико од те деце ко је на бироу, није рекао – нећу да идем у Црну Траву, Сурдулицу, у Босилеград. Нема радних места и то је проблем. Да има потреба, они би ишли на југ Србије, проверено, та деца не би седела кући без везе и убијала своје време, већ је потребно да им држава омогући да они нађу ново радно место и то је потребно. Није питање да они хоће само у ове велике центре, већ је питање да и у малим центрима, срединама, нема довољно места за нова радна места и за младе лекаре.

  Председавајући

  На члан 8. амандман су заједно поднели народни посланици Мирослав Петковић и Радојко Обрадовић. Влада и ресорни одбор нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народни посланик Мирослав Петковић.

  Петковић Мирослав

  Хвала. господине председниче. Госпођо министре, потпуно подржавам став колеге Зеленовића, који сматра да кадровском плану није место у овом закону. Ви сте у Предлогу закона ставили да министар доноси кадровски план за запослене. Посланичка група ДС предложила је да се овај члан брише. Ми смо дали другачије решење, да Влада о томе донесе одлуку на предлог министра. Пазите, ви сте одустали од централизованих јавних набавки. У образложењу овог закона стоји да на основу тога од чега сте данас одустали, због политичких договора у парламенту, било је предвиђено да се уштеди између 20 и 40% средстава. Да ли то значи да сада неће бити тих уштеда? Потпуно сам сагласан, јер ће се то десити, уколико овако остане како сте предложили, да ви доносите одлуку о томе да ће здравствени центар у Нишу имати већу квоту, да ће моћи да запосли више лекара или неког другог медицинског особља, за разлику рецимо од Чачка или неке друге локалне самоуправе. Овим законом сте предвидели да ми, као локална самоуправа треба њих да финансирамо. Не бих се сложио са колегом Милисављевићем да људи да прихватају да оду у Црну Траву или не знам где. Специјализанти из мог рада, када дођу у Београд, заврше специјализацију, они гледају на сваки начин да остану управо у Београду, а не да се врате у здравствени центар који им је платио ту исту специјализацију. Хајде да се постави питање, зашто је то тако? Да ли постоје разлози због чега они не желе да се врате у свој град да раде доле, него желе сви да остану у Београду? Онда ће Београд имати шест милиона становника, а Србија да изумре. Зато вас молим, овим вама помажемо, вама олакшавамо, ви дајете предлог. Нека Влада која је као предлагач закона, који је дошао овде у Скупштину, написала Предлог закона о максималном броју запослених у јавном сектору, који наравно није испоштован и за ових 13.600, и за ко зна колико људи у неким другим министарствима. Дајте да Влада донесе то. Седите лепо, хтели сте да владате, направили сте коалицију, имате Владу, договорите се на Влади и изађите пред Скупштину са тим. Хвала вам најлепше.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Душан Милисављевић. Изволите.

  Милисављевић Душан

  Реплика. Ово што сте рекли да млади лекари када дођу у Београд, заврше специјализацију и онда не желе да се врате. Значи, свакако да је жеља младих да буду у центру Србије, да буду у Београду, Нишу и Новом Саду, али ако имају специјализацију, значи, желим да браним те лекаре, ако имају плаћену специјализацију из свог здравственог центра, да ли из Бора, Зајечара, Неготина, Кладова или било ког мањег места, они су у обавези, с обзиром да им та здравствена установа плаћа специјализацију, они су у обавези да се врате у матичну здравствену установу. Једино могу да из свог џепа плате тих четири године специјализације или шест година специјализације, колико им је платила здравствена установа и тек тада су они слободни да заснују радни однос са неком другом установом. Тако да то није тачно. Јесте њихова жеља да они буду у неком већем центру, али свакако њих обавезује уговор о раду који потпишу са матичном установом која их шаље на даљу едукацију. Није ми жеља да уђем само у полемику, само истине ради да ти млади лекари свакако желе у здравственим универзитетским центрима да едукацију своју обаве, да своје знање наставе да примењују, али их уговор о раду обавезује да они дођу поново у своју матичну кућу и то је истина.

  Председавајући

  Реч има господин Петковић. Изволите.

  Петковић Мирослав

  Кратко. Разумем вас колега о чему причате, али ми данас говоримо о истом овом уговору, да ли он постоји или не постоји, на основу кога је 13.600 људи запослено мимо уговора који треба да буде закључен са фондом. Нећу износити имена и презимена, али имам податке, за разлику од вас који сте овде саопштавали нека имена и презимена. Људи који су у договору са директором здравственог центра који их је упутио на специјализацију и платио им то, остали су у Београду да раде, по разним клиникама овде у Београду. Значи именом и презименом то могу да вам документујем, ван ове сале кад год хоћете, а министарки наравно могу то да увек предочим. Хајде да решавамо проблем. Ово је стварање неког привида да се нешто помера у ходу. Пазите, када Влада предложи неки закон, министар стоји иза тога, у начелној расправи то брани, а онда на основу политичког договора, у парламенту се све то измени и онда се укидају неке најбитније, најсуштинскије одредбе које је требало да реформишу здравствени систем. Од овог закона, нажалост, неће бити ништа, али са задовољством ћемо вас чекати за пар месеци да о томе поново попричамо, госпођо Дејановић. Хвала вам.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Јерков Александра и Арсић Верољуб · 4 говора наизменично · 13. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о здравственом осигурању

  Цела размена, од речи до речи

  Јерков Александра

  Захваљујем, господине потпредседниче. Ми ћемо као посланичка група исто тако подржати овај амандман. Госпођа Ђукић Дејановић није у могућности да га прихвати, с обзиром на то да она не представља овде своје министарство. Она је овде овлашћени представник Владе. Влада не прихвата тај амандман, али колико сам схватила, она лично не би имала ништа против да се тај амандман усвоји, уколико би постојала средства. Сва срећа па није Влада та која доноси одлуку о томе који ће амандман бити усвојен, а који неће. Сва срећа па није Влада та која на крају одлучује како ће закон да изгледа. То је ова Народна скупштина и мишљење Владе народне посланике не обавезује да гласају на један или на други начин. Зато позивам колеге да у дану за гласање прихватимо овај амандман, с обзиром на то да то објашњење да за овакве ствари нема пара није нешто што може бити прихватљиво у Народној скупштини. Те нема пара за пољопривреднике, нема пара за породиље, нема пара за труднице које су на одржавању трудноће. То смо имали када смо усвајали буџет. Нема пара за децу, нема пара за ове, нема пара за оне, а у буџету смо видели да зато за друге ствари има више него довољно пара. Ми када смо усвајали буџет, ја сам, подстакнута једном сулудом цифром у том буџету, поставила посланичко питање Александру Вучићу – колико запослених има у БИА, јер за плате за БИА издвајају милијарде динара и мени је била мистерија како то да за плате у БИА постоје милијарде динара, како то да за спортске клубове постоје паре, како то да постоје паре за разне чудновате службе, контраслужбе или тајне службе, а видимо да за овакве ствари нема пара. Зато позивам колеге да без обзира на мишљење Владе усвојимо овај амандман, јер ова скупштина има ту предност у односу на Владу, да је она та која доноси законе, а не Влада, јер само у овом дому овде, у овој сали овде, раде директно изабрани представници грађана и закони ће изгледати онако како то каже Скупштина и како то одлуче посланици овде. Ако посланици одлуче да се овај амандман прихвати, онда ће морати да се нађу паре за такве ствари или ће Влада да не поштује законе, што је онда много дубљи проблем од овог о коме сада тренутно причамо. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. Да ли неко жели реплику можда? Реч има народни посланик Верољуб Арсић.

  Арсић Верољуб

  Даме и господо народни посланици, када неко прича за образложење Владе – нема пара, нема пара, прво морам да поставим питање, када се причало о пољопривреди, колико је аграрни буџет по Закону о буџету за 2013. годину већи и у номиналном и у процентуалном износу него за 2012. годину? Ово је реплика на излагање претходног говорника. (Посланици посланичке групе ДС добацују: Кога је споменула?) Посланичку већину. Ако неко каже да нема пара за труднице, врло ме интересује (Председавајући: Молим вас, немојте добацивати.) зашто такве ставове није имао за претходну Владу, када је подржавао ту исту претходну Владу. Када неко каже – нема пара, нека предузме и преузме своју индивидуалну одговорност зато што је подржавао Владу која је довела Републику Србију на ивицу финансијског опстанка. Кад то коначно преузмете, тај део одговорности, онда имате право да за она давања из буџета која су већа него када сте ви подржавали ту Владу критикујете и ову владу.

  Председавајући

  Посланица Александра Јерков, реплика.

  Јерков Александра

  Мени можда неке ствари могу да се спочитају, али да се нисам залагала за труднице, то апсолутно нико не може да каже. Када је Томица Милосављевић укинуо пуну плату трудницама које се налазе на одржавању трудноће, пет година сам сваке године тражила да се то обезбеди, када није могло у републичком буџету, због тога што је он то називао политикантством, постарали смо се, тамо где смо могли, да у буџетима локалних самоуправа буду обезбеђене паре за труднице. То колика су давања за пољопривреду нема везе са оним о чему се ради. Ви сте ушли у салу, па могу сада схватити да не знате о чему се ради, али молим вас немојте се јављати за реч ван теме, ако се није дозволило претходним говорницима. Молим и вас, председавајући, ако свако може да говори шта хоће, дајте онда да свако може да говори, а не само неки да могу да говоре о чему год хоће, а неки не могу ни о теми дневног реда. Молим вас да обратите пажњу на то.

  Председавајући

  Молим вас да када водите расправу, водите рачуна да не споменете име или партију. Чим споменете партију, морам да дам реч шефу посланичког клуба. Према томе, ту морате бити опрезни. Реплика, Верољуб Арсић. Изволите.

  Арсић Верољуб

  Хоћете да кажете да нисте спомињали да нема пара у пољопривреди… (Председавајући: Господине Арсићу, молим вас, пошто се министарка прва јавила, она има предност.) Молим вас да завршим, пошто сте ми дали реч. Мислим да и госпођа министар неће имати ништа против. Хоћете да кажете да нисте спомињали пољопривреду у свом излагању? Да нађемо стенограм и да погледамо? Јесте, спомињали сте пољопривреду и то значи да ова Влада не води рачуна о пољопривредницима. Када сте подносили те амандмане и када су они били одбијани, зашто сте подржавали ту Владу? Када се са нечим не слажем, не прихватам чињенице као реалност и онда имам права и да не подржавам нешто. Ако сте подржавали ту Владу, и сами указивали на проблем који та влада не решава и кроз ту подршку Влади, ви сте свакако и саучесник у томе шта је та влада радила. Ако то нисте могли да урадите док сте били посланик владајуће већине, односно бившег режима, немојте нама да спочитавате то што сада на овакав начин морамо да решавамо финансијске проблеме у земљи. Не може нико да убеди никога више у Србији да сва ова задужења, која су наступила у ребалансу за 2012. годину, да је крива ова влада, него је крива Влада господина Цветковића коју сте ви подржавали. Прихватите тај део одговорности. Када решимо ситуацију са финансијама у републици, будите сигурни да ће бити више пара и за пољопривреднике, и за пензионере и за труднице које одржавају трудноћу.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Миленић Саша и Миковић Срђан · 4 говора наизменично · 12. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о јавним предузећима

  Цела размена, од речи до речи

  Миленић Саша

  Уз најбољу жељу да дам прилог економичности у расправи, ипак морам да се јавим. Мислим да је пропуштено да се уочи које су то основне вредности које овај предлог закона о јавним предузећима потенцира. Поред стручности, професионализма и радног искуства у односу на политички и сваки други волунтаризам и произвољност, овај предлог закона афирмише и јавност у раду и оно о чему овде говоримо, личну одговорност. Мислим да се за једну врсту лаичке расправе уводи дистинкција која може деловати збуњујуће, разлика између умишљајне и кривице из нехата. Али, оно што је врло важно ту разлучити је да се нехат у овом уобичајеном начину говора не сме поистовећивати са одсуством одговорности. Нехат је увек скопчан са одговорношћу, иначе не би ни могао производити било какву кривицу. То практично значи, у односу на питања која наводите, да се због личне одговорности људи који носе јавне функције и личне одговорности које морају демонстрирати као управљачи спроводе мере максималне одвојености од мреже односа у које свакодневни живот уплиће људе, готово у некој врсти изолације и посвећености послу, да се не би заплитали у ризике свакодневног саобраћања. Зато они који управљају имају на располагању службено возило, зато они имају читав низ услуга, да би снизили ниво ризика уплитања у одговорности које су увек објективне и увек када подразумевају преступ, постављају и питање кредибилности за даље управљање. Немојте заборавити да су и министри у овој демократији подносили оставке што су седели у погрешним колима, не за воланом, него у колима којима је извршен преступ. Дакле, популизам у односу на јавну функцију је једна од основних категорија ерозије идеје одговорности. Овај закон није популистички. Он инсистира на личној одговорности управо и тако што подразумева и ове неподмитљиве идеје критеријума за утврђивање одговорности, а наравно да ће за последицу имати и подразумеване технике како се лице са личном одговорношћу организују у свом животу и у вршењу свог посла.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Мирко Чикириз.МИРКО ЧИКИРИЗ: Захвалио бих се министру што је прихватио многе амандмане наше посланичке групе, али мислим да је ово материја која се ипак тиче правне струке. Волео бих да појасним став наше посланичке групе, због чега се слажемо са господином Срђаном Миковићем. Наиме, можемо по садашњем предлогу закона, ако се не прихвати овај амандман, изабрати многа лица која су извршиоци кривичних дела која их апсолутно чине недостојним за обављање функције директора јавних предузећа. Рецимо, неког ко је извршио кривично дело силовања, обљубе, диловања дроге итд, а онда код услова за разрешење, због неког нехатног кривичног дела, као што је наведен пример Закона о безбедности саобраћаја на путевима, тада тај директор може бити разрешен. Друго, мислим да је требало прихватити амандман колегинице Олгице Батић која, поред тога што сматра да претходни услов за избор директора треба да буде недостојност, такође проширује услове за разрешење тако што подноси амандман на члан 39. и каже – ако у току трајања мандата изврши кривично дело које га чини апсолутно недостојним за вршење функције директора. Мислим да се ипак ради о нечему што правна струка боље разуме, уз сво поштовање према свим осталим колегама народним посланицима. Због тога је став наше посланичке групе идентичан ставу посланичке групе ПУПС и посланичке групе ДС.

  Председавајући

  Господине Миковићу, изволите.

  Миковић Срђан

  Реплика господину Миленићу, јер опет не могу да разјасним шта је била права воља Владе. Да ли оно што је у предлогу било, у предлогу члана 38. или у предлогу члана 39.? Уколико неко током трајања мандата изврши кривично дело, да ли мора да се разреши и да ли може да се разреши? Сматрам да, гледајући целокупно овај контекст закона, правилније је оно што је наведено у предлогу члана 39. да може да буде разрешен, управо уколико се изврши кривично дело које има везе са послом, које има везе с тиме да га чини даље недостојним да обавља функцију директора. Дозволићете, никако не могу да се сложим са дискусијом господина Миленића, да уколико се неко нађе на функцији директора, да мора или да треба да користи службено возило, а нарочито службено возило у приватне сврхе. Да ли ће жену да вози на пијацу службеним возилом? Ту не могу да се сложим. Друга ствар, да ли директору може да се деси да случајно позли неком члану породице, да мора дете хитно да одведе до лекара и седне у свој ауто, евентуално, притисне гас више него што треба и случајно направи саобраћајну незгоду и због тога му буде изречене условна осуда, којом ће се утврдити казна затвора која се неће извршити уколико не понови такво кривично дело? Дозволићете мислим да, с једне стране, прописивати као обавезно да директор буде разрешен у таквим случајевима, а с друге стране, да може кандидат за директора да буде, и не само да буде кандидат за директора, него буде изабран (Председник: Време, господине Миковићу.) свако онај који је извршио кривична дела која га учине недостојним, мислим да нема доследности у самом предлогу закона.

  Председавајући

  Господин Миленић, реплика.

  Миленић Саша

  Да, управљачка одговорност захтева тако високе стандарде који претпостављају, нажалост, материјалне стандарде које наше друштво не испуњава. Да би одговор на ваше питање био позитиван - да, у земљама које су из својих богатстава дошли и до цивилизацијских стандарда, подразумева се висока одговорност и урачунава такав начин живота, да су људи са одговорношћу растерећени читавог низа уобичајених рутинских потреба, послова и обавеза. Нажалост, имамо много више стандарде у захтевима него што су наше могућности, па се заиста може десити и нашим најодговорнијим људима да се оклизну на најбаналнијим животним ситуацијама, јер немамо претходно испуњене услове у организацији друштва. То не значи да је идеја, коју сам малопре заступао, погрешна. Друга ствар коју желим да реплицирам, молим колеге који јесу правници, баш зато што јесу правници, понети реторичким жаром, да не уносе идеју кривичног дела учињеног из нехата као идеју одсуства одговорности за учињено дело. Тамо где се говори о одсуству сваког учешћа у кривици, није нехат него не постоји кривица, а у нехату постоји кривица и одговорност.

  Председавајући

  Нисте поменути. Није споменуто ваше излагања. Немате основа за реплику. Можете користити време ваше групе, али немате основа за реплику. Хоћете ли да користите време? (Да.) Изволите.

  Миковић Срђан

  Уколико се говори о мом амандману, а немам права да одговорим на примедбе, онда не знам ко има право да одговори и да брани. По дифолту, уколико се ради о мом амандману, имам права да га браним. Дискусија је, тачка дневног реда, тада нема проблема, користићу време, јер на вама је право да ми дате или не дате, али ради се о мом амандману. Значи, уколико на било који начин желите да ме спречите да аргументујем то, могу и с тиме да се сложим. Сматрам да овај амандман иде у правцу побољшања текста закона. Није иста ствар уколико неко умишљајно изврши кривично дело или уколико неко нехатно изврши кривично дело које нема никакве везе са обављањем посла директора. С друге стране, дозвољава се могућност да неко умишљајно изврши кривично дело које се тиче права по основу рада, које се тиче имовине, који је ухваћен са руком у туђем џепу, буде правоснажно пресуђен, тај може да буде директор, али мора да се разреши онај који је нехатно, зато што је дете возио на хитну медицинску интервенцију, или учинио кривично дело из безбедности саобраћаја, тај мора да се разреши. То није правда.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Динкић Млађан и Бановић Донка · 7 говора наизменично · 12. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о Фонду за развој Републике Србије

  Цела размена, од речи до речи

  Динкић Млађан

  Прво, везано за кредитирање пројеката из области заштите животне средине, то јесте предмет фонда и у самом садржају то није мењано. Дакле, та област се кредитира и одобравају се из кредитног фонда, наставиће да се одобрава. У праву сте да је вероватно било боље да је стајало да је министар надлежан за послове животне средине уместо енергетике, јер реално фонд не кредитира велике енергетске пројекте, само ако су у питању неки мали. То није било тако уважено. Да је било са исправком могли смо да заменимо животну средину, а енергетику да избацимо. Да сам то раније погледао вероватно би то могли да решимо. Овако министарка енергетике и животне средине односно њен представник, ако ће бити државни секретар, биће у Управном одбору Фонда, али независно од тога кредитирање те области је омогућено законом о фонду. Када сте говорили о овим последњим стварима, прво да кажем да су у тој години коју сте поменули сви који су конкурисали за пројекте кредитирања развоја у недовољно развијеним подручјима добили камату од 0,5%. Не та једна фирма, него све. То је било садржано у програму фонда који је Влада одобрила, а сада је та камата 1%. Дакле, немојте се изненадити 1% јесте камата, управо због тога што сте говорили свих ових дана да подстакнемо предузетништво у мање развијеним подручјима са каматама које су ниже. Била је 0,5% камата за све који су тамо учествовали. Управо због тога мислим да има места размишљању о професионализацији Управног одбора самог Фонда за развој. Размислићу о тој идеји и морам да признам да смо овај закон пре свега донели да бисмо откочили рад садашњег фонда и да би кренуо да кредитира. Да смо ишли са детаљнијим изменама сигурно би било места и оваквим унапређењима. На моју иницијативу унета је први пут одредба да не мора министар да буде члан Управног одбора Фонда, него да може да буде државни секретар. Та Пиштаљка је чак и мене једном прозивала да сам лично одобрио некој фирми, а немам појма ни која је фирма, ни ко је директор, ни ко је одобрио. Стручна служба фонда то ради. Лично нећу бити у овом управном одбору новог састава Фонда за развој. И инсистирао сам да не мора министар да буде ако не жели, али да буде представник министарства у складу са овим предлогом. Дефинитивно немам ништа против да се изврши додатна професионализација Управног одбора у неким накнадним изменама као што сте предложили.

  Председавајући

  Реч има народна посланица Донка Бановић, два минута. Изволите.

  Бановић Донка

  Бојим се да се нисмо разумели када је у питању овај амандман. Амандман је да се после речи "министар надлежан за послове енергетике и заштите животне средине". Дакле, нисмо амандманом тражили да се ту бришу послови енергетике, дакле само да се дода. Практично то је једна те иста особа данас. Тако се зове и министарство, тако да убацивањем овога не би се повећао број и ту се ништа не мења. Нисмо тражили да се брише – енергетика, него само да се дода – и заштите животне средине. Знам да је камата за предузећа из неразвијених подручја 0,5%, тако да је то неспорно, али предузеће о којем говорим је из Београда, а не из Димитровграда или Босилеграда. Тако да оно не спада ту. Хвала.

  Председавајући

  Реч има министар Млађан Динкић.

  Динкић Млађан

  Камата се односи на било кога ко инвестира у покретање производње у неразвијеним подручјима. Може бити из Београда, Новог Сада, свеједно је, битно је да их стимулишемо да уложе новац у неразвијено подручје. Ако то учине, онда имају бенефицију те камате. Тако да није важно што предузеће није из неразвијеног подручја као матица, битно је да се новац уложи у неразвијено подручје, да се запосле људи који живе у том подручју. То је објашњење.

  Председавајући

  Народна посланица Донка Бановић, изволите.

  Бановић Донка

  Сада ви мене терате да објашњавам. Ово предузеће које је добило та средства по тој камати није отварало нова радна места у градовима изван Београда. Тако да тај критеријум није задовољен, али у сваком случају посланици вас држе за реч да ћете настојати да се професионализује рад овог управног одбора и да се злоупотребе, уколико их је било, не тврдим, нисам полицијски инспектор да то тврдим, да их убудуће не би било.

  Председавајући

  Реч има министар Млађан Динкић.

  Динкић Млађан

  Да, да будемо потпуно јасни. Ако је добило предузеће из Београда новац са каматом 0,5% а није тај новац пласирао у неразвијено подручје, извршило је ненаменску употребу средстава, што је кривично дело. У том случају било ко ко има та сазнања или људи из фонда треба да поднесу кривичну пријаву против власника таквог предузећа и да се поведе истрага. Нажалост, дешавало се и код кредита за почетнике. Једна јако лепа и добра намера да се људима омогући да добију кредите из фонда без хипотеке, по моделу норвешког подстицаја предузетника, а људи су зато што је била ниска камата тај новац користили и нису отварали предузећа, већ куповали телевизоре, трошили на летовање итд. Против таквих су поднете кривичне пријаве. Дакле, суштина је да увек може доћи до злоупотребе добрих идеја, али то није проблем у програму фонда, него мора кривично да се гоне они који то злоупотребљавају, било службени положај, било да ненаменски троше средства. У том смислу се слажем с вама и ако имате та сазнања дајте да се упути кривична пријава.

  Председавајући

  Народна посланица Донка Бановић.

  Бановић Донка

  Рекох малопре да нисам полицијски инспектор. Ако имам сазнања зато што сам гугловала, што би рекла деца, онда имају и они који требају да имају. Када сте већ споменули реч "надзор", у овом члану се говори да Министарство финансија има надзор над радом Управног одбора. Мислим да је то било и у претходном закону. Ко у фонду врши надзор, али детаљан, како се та средства троше када се једном доделе неком кориснику? Навели сте да сте имали случајеве злоупотреба. Знам да немамо закон о микрофинансирању и то ми је жао, јер би он подстакао људе који немају хипотеке да узму нека подстицајна средства, али то је сада други проблем. На који начин се врши, колико често итд?

  Председавајући

  Реч има министар Млађан Динкић.

  Динкић Млађан

  Конкретно, ове злоупотребе које су откривене у претходном периоду код старт-ап кредита откривене су зато што су на терену људи који су запослени у Националној служби за запошљавање добили мандат да контролишу да ли заиста постоји такво предузеће, да ли су запослили људе, да ли су инвестирали. Дакле, програмом Владе ми смо овластили Националну службу за запошљавање да врши те контроле, јер сам Фонд за развој има своју централу у Нишу, а има још и неколико филијала. Међутим, нема довољно људи по целој Србији. Зато је Национална служба за запошљавање та која може и треба да контролише тај случај. Док сам био тада у Министарству економије, лично сам дао налог да се то исконтролише. Као резултат тога биле су и кривичне пријаве против свих оних који су ненаменски трошили средства. Тако ћемо урадити и за све друге случајеве.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Гајић Горица и Динкић Млађан · 6 говора наизменично · 12. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о затезној камати

  Цела размена, од речи до речи

  Гајић Горица

  Под редним бројем 10. У члану 10. ДСС предлаже да се после речи "Србије" додају речи "а примењиваће се ретроактивно од 27. јула 2012. године". Наиме, овај закон о затезној камати донет је као изнуђени закон после одлуке Уставног суда Србије да је дотадашњи метод обрачуна камате по комфор методи неуставан. Одлука Уставног суда Србије је ступила 27. јула ове године. Овај закон сада, ево када расправљамо о њему, усвојиће се вероватно до краја године и изаћи ће у "Службеном гласнику" и онда ће тећи његова примена. Ми смо овим амандманом хтели у ствари да појаснимо, између осталог и питам министра, јер овим образложењем које ми је дато уз овај амандман, којим је наш амандман одбијен, нисам задовољна. Како ће се у ствари обрачунавати камата, по ком методу, од дана ступања на снагу одлуке Уставног суда, значи од 27. јула, до дана ступања на снагу овог закона. Који ће се метод користити за обрачун те камате?

  Председавајући

  Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  Од момента одлуке Уставног суда па до ступања на снагу овог закона примењиваће се овај садашњи Закон, али по пропорционалној методи обрачуна, не комфорној методи. Значи, садашњи Закон, овај пре промене, примењиваће се за овај међупериод, с тим што ће од дана доношења одлуке Уставног суда па до дана ступања на снагу овог закона затезна камата бити рачуната пропорционалном формулом, а не комфорном. То је тумачење које сам добио од служби Министарства.

  Председавајући

  Реплика госпође Горице Гајић. Изволите.

  Гајић Горица

  Ако сам вас добро разумела, значи, од дана ступања на снагу одлуке Уставног суда, од 27. јула, до дана ступања на снагу овог закона обрачунаваће се затезна камата по пропорционалној методи, али ће се темељити у досадашњем Закону о затезној камати? Где ће то да пише? Како ће онај ко обрачунава ту затезну камату, у чему ће да темељи свој обрачун, у којој законској одредници?

  Председавајући

  Реч има министар Динкић.

  Динкић Млађан

  Одлука Уставног суда је оспорила метод обрачуна, а не саме стопе. Дакле, примењиваће се. Није оспорио Уставни суд сам закон, него метод обрачуна. Дакле, од дана доношења одлуке Уставног суда примећиваће се пропорционални метод, а од дана ступања на снагу новог закона примењиваће се и ове стопе које су предвиђене новим законом и то ће бити дато и објашњено тумачење Министарства, као и у сличним случајевима када евентуално могу постојати неке нејасноће.

  Председавајући

  Могу да вам дам реч, али да користите време посланичке групе. Изволите.

  Гајић Горица

  Потпуно вас разумем министре и прихватила бих ваше објашњење, али не видим разлог зашто нисте то своје објашњење, како сте сада рекли, лепо ставили у овај члан, да буде јасно и прецизно. Значи, од дана ступања на снагу одлуке Уставног суда до дана ступања на снагу овог закона примењиваће се пропорционални метод обрачуна на основу Закона о затезној камати, "Службени лист" тај и тај… И нема никаквих нејасноћа око сутра евентуалних проблема, а може доћи и до суда, ако не буде јасно на који начин. Ви сте то сада рекли, али је јасно могло да стоји у једном члану закона. Или да се просто у овом члану дефинише и прецизира.

  Председавајући

  Реч министар Динкић.

  Динкић Млађан

  Шта да вам кажем? Колико правника толико различитих стилова. Ови наши правници кажу да је ово довољно јасно, неки други ће рећи да није. Са правницима изаћи на крај, то није лако. Углавном, ово је тумачење које сам рекао.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Марковић Предраг и Бановић Донка · 6 говора наизменично · 12. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима

  Цела размена, од речи до речи

  Марковић Предраг

  Само једна мала исправка. Молим вас, отварајте мејлове. Захваљујем свим посланицима који су примили пре три недеље, тако је, писмо упозорења од стране медијских организација, али, такође, пре три дана су примили захвалност за све што је управо ова скупштина, дакле посланици покренули. У односу на то, Влада и одбори су дали адекватне амандмане. Не само што су се представници ових медијских организација и присуством на Одбору за културу и информисање захвалили, већ и свим посланицима на мејлове оставили захвалност и сагласност са решењима и задовољство што су садашња решења она која ће, надамо се, бити усвојена колико до краја ове недеље.

  Председавајући

  На члан 2. амандман је поднела народни посланик Донка Бановић. Влада и ресорни Одбор нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народни посланик Донка Бановић. Изволите.

  Бановић Донка

  Ово је, практично, други став, којим се мења један велики члан 127, који говори о правима произвођача издатог фонограма на право на накнаду и то је, да кажем, и у претходном закону онако прецизно разрађено и дефинисано. Мој амандман се односи на 2. став предложеног члана, и то, предлагач закона каже да уколико организација произвођача фонограма и организација интерпретатора не закључе уговор из става 3. овог члана у року од три месеца од дана започињања преговора, јединствену наплату ће вршити најстарија организација. Моја интервенција се састојала у томе што предлажем да се овај рок од три месеца продужи на рок од шест месеци за постизање договора, тим пре што је у претходном закону, дакле ту се и састоји измена, стајало да је тај рок шест месеци. Дакле, сматрам да треба продужити тај рок и не мислим да ме је ово образложење нешто специјално убедило, зашто сте ви скратили тај рок око постизања договора.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Предраг Марковић.

  Марковић Предраг

  Још једно техничко обавештење. У разговорима који су постојали међу организацијама постоји велика опасност и сумња да ће се догодити да можда шест месеци зато што нема договора нико не ради тај посао, па би онда био велики број оштећених. То је била сугестија и потпуно разумем зашто је предлагач на крају ишао на тај условно разумни рок, да се остави довољно времена за договор, а с друге стране да се не деси да пола године нико не убира ове ауторске хонораре. Претпостављам да је то интенција иза које ће стати већина посланика. Извините што вам ја одговарам, али напросто случајно знам податке.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Донка Бановић.

  Бановић Донка

  Хвала вам на тим обавештењима. Нама посланицима сте рекли да ми треба да отварамо мејл. Отварала сам данас мејл и нисам добила никакво обавештење. Члан сте Одбора за културу Народне скупштине, а ја сам члан Одбора за науку и технолошки развој, интелектуалну својину и ми смо имали пре можда десет дана на седници Одбора управо овај предлог закона и ту су били присутни представници многих организација, где су они рекли да су веома незадовољни зашто није одржана квалитетна јавна расправа и зашто, између осталог, и они нису учествовали у овом закону, који они и даље називају, без обзира што су само измене и допуне, то је један системски закон. Ако је нешто системски закон, онда се он не доноси само да би се решила нека тренутна ситуација или ад хок ситуација. Они су ту изразили велико незадовољство. Нисам добила никакав мејл, нити обавештење да су они сада задовољни нашим активностима. Видела сам да сте имали пар амандмана које је Влада прихватила. Заиста немам разлога да вама не верујем на реч, али остали посланици, чак и они где се тај Предлог разматрао, Одбор за образовање и чланови нису добили никакво обавештење о томе да су они сада сви јако задовољни.

  Председавајући

  Реч има господин Марковић. Изволите.

  Марковић Предраг

  Госпођо Бановић, није у питању никаква полемика, као што знате. Моја молба – отварајте мејл, није се односила на вас лично, већ на оне посланике који су претходно примили. То је било само моје обавештење, јер сам и ја примио пре три дана, дакле, после свега овога што сте и сами навели што се издешавало, те је моја дужност била да обавестим оне који нису отворили мејл, само то, као што је у овој другој интервенцији било моје лично обавештење. Мислим да ће нам свима користити, јер настојимо да закон који сигурно није системски, претпостављам да је то лапсус, ово су измене и допуне и ми смо у дискусији констатовали шта све треба у наредном периоду урадити поводом других ауторских права. О томе сте дискутовали и ви лично и читав низ посланика шта треба урадити, али пошто је ово изузетно важно за читав низ организација и аутора у овом сегменту, у том смислу јесте на неки начин крајње решење до детаљних промена и усаглашавања овог закона. Мислио сам да је коректно да поделимо ове информације, јер је ово један од закона где смо показали да посланици својим примедбама могу да утичу и на одборе и на Владу да би се добила најквалитетнија и најпрецизнија решења колико је то у овом тренутку могуће. Хвала вам још једном.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Донка Бановић.

  Бановић Донка

  Заиста не желим ово да претворим у неку расправу. Ако је нешто системски закон, као што јесте Закон о ауторском и сродним правима и онда предлагач интервенише изменама и допунама, то је и даље системски закон зато што је то једини закон који регулише ову материју, тако да су сви који су уложили примедбе на то да није обављена ваљана расправа о томе, а онда смо ми посланици били изложени тој конфузији великог броја дописа и негодовања како организација, тако и појединаца и нама је било јако компликовано и тешко уопште да се припремимо за ову данашњу дискусију. Ово ипак јесте системски закон и тим пре је требало обавити јавну расправу.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Миковић Срђан и Динкић Млађан · 5 говора наизменично · 12. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима

  Цела размена, од речи до речи

  Миковић Срђан

  Мислим да су свима вама били доступни коментари Европске комисије на Предлог закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима. Не бих хтео да понављам оно што је у писаним материјалима достављено и што је било доступно члановима Одбора за европске интеграције. Озбиљне су замерке Европске комисије у погледу члана 3. Став Европске комисије је да овај члан није у потпуности јасан, пошто се у њему користи термин који се наплаћује, што подразумева одређивање накнаде. Наводи се чланом 8. Директиве о правима, изнајмљивање и позајмљивање, даје се право државама чланицама да одреде услове у вези накнаде између извођача и произвођача, али само у одсуству споразума између корисника. Нисам хтео да до детаља образлажем сам амандман, али у сваком случају, уколико постоје озбиљне примедбе Европске комисије, онда у најмању руку треба озбиљно да се позабавимо тиме.

  Председавајући

  Реч има министар Динкић.

  Динкић Млађан

  Да вам објасним о чему се ради. Као што сте сами рекли, постоје три организације за заштиту ауторских права у овој области – СОКОЈ, Права интерпретатора и ОФПС, односно Организација фонограма. Оно што је данас ситуација на терену, свака организација доставља уплатницу за наплату обвезницима ове накнаде и сада предузетници или обвезници ове накнаде морају три уплатнице да попуњавају да би плаћали свакој организацији појединачно. Наша нова влада се залаже за рационализацију пословања у свим областима, за уклањање бирократије, а ово је једна чиста бирократија, да се врши обједињена наплата, да уместо три уплатнице постоји једна, а да онда се ови приходи деле сразмерно томе колико којој организацији припада, али и да наши предузетници не морају да плаћају толико рачуна, него да се врши обједињена наплата. Имали смо и разговоре са делегацијом Европске комисије. Објаснили смо да не желимо да уводимо никакве монополе у наплати, него ће се саме организације договорити како то да раде. Тај новац ће ићи свакој од њих појединачно у одговарајућој сразмери, али да је рационално због обвезника, због оних који то плаћају, да имају само једну уплатницу. Имамо један амандман одбора који ће претпостављам бити овде на дневном реду, на тај члан 3, где смо га мало јасније језички формулисали. На листи је као што је био у оригиналном тексту, где суштински кажемо да накнада за јавно саопштавање музичких дела као самостална накнада аутора музичких дела и обједињена јединствена накнада интерпретатора и произвођача фонограма за јавно саопштавање интерпретација и фонограма, из разлога јавног интереса, прикупљају се кроз механизам једне уплатнице достављене корисницима на начин одређен споразумом који постигну те организације. Другим речима, избегавамо бирократију. У том смислу сматрамо да је то добро и зато смо одбили овај ваш амандман.

  Председавајући

  Реплика, господин Миковић.

  Миковић Срђан

  Чињеница је да у ономе што је Влада написала је између осталог речено да ми је замерено што нисам посебно указао на шта се наводна неусаглашеност односи. Опет ме радује што очигледно Министарство и Влада знају на шта се неусаглашеност односи. Значи да је бар у том делу довољно јасан амандман. Само ћу једну ствар потенцирати, а то је што се тиче аутора права на јавно емитовање и ексклузивно право аутора не може бити предмет ригорозности јединствене праведне накнаде. Исплата ауторима је одвојена, самостална је исплата и не би била компатибилна са европским законодавством и "Аки комунитером", значи тумачење оне цитиране одредбе директиве о правима о изнајмљивању, позајмљивању, наметати било какву врсту законом прописане поделе наплаћених износа између аутора, извођача и продуцената. У том погледу члан 3. је по ставу Европске комисије некомпатибилан са "Акијем". Само сам у том делу указао да нам се случајно сутра не деси да буде закон враћен на поправку.

  Председавајући

  Реч има министар Динкић.

  Динкић Млађан

  На састанцима које смо имали са члановима Европске комисије рекли смо им – да ли је ваш циљ да намећемо што вишу бирократију Србији или је циљ да идемо ка рационализацији реформи? Овде свако добија онолико колико му припада по закону. Само се технички врши обједињена наплата једном уплатницом. Нема никакве друге тајне у томе.

  Председавајући

  Можете да користите време овлашћене групе. Изволите господине Миковићу.

  Миковић Срђан

  Лепо је шта смо ми рекли. Интересује ме шта је Европска комисија рекла.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Обрадовић Радојко и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 12. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима

  Цела размена, од речи до речи

  Обрадовић Радојко

  Само сам хтео да питам министра Динкића, пошто не знам да ли смо одустали од те идеје, али у Скупштини смо чули неколико пута да постоји идеја у оквиру оптимизације броја агенција и регулаторних тела да се обједине агенције за телекомуникацију и радиодифузне агенције. Шта ће се онда десити ако се то деси следећих неколико месеци? Како се то одражава на овај читав процес, ако се од идеје није одустало?

  Председавајући

  Реч има министар Динкић.

  Динкић Млађан

  Нисам стручњак из области телекомуникација и нећу давати свој суд о томе да ли је потребно ове две институције објединити. Нека стручна јавност то процени. За сада, колико знам, ту нема планова за њихово обједињавање. Нема реалних планова.

  Председавајући

  Изволите, господине Обрадовићу.

  Обрадовић Радојко

  Нисам мислио у стручном смислу, наравно стручњаци ће рећи своје да ли је потребно или не. Неколико пута смо чули обећање да ће у том процесу смањења броја агенција и ове две бити обједињене, у том смислу сам вас питао не као стручњака за телекомуникације. Нисам ни ја стручњак за ту област, али смо врло јасно чули ту изречену идеју.

  Председавајући

  Изволите, министре Динкићу.

  Динкић Млађан

  Од ресорног министарства које је надлежно за ову област такву иницијативу до дана данашњег нисмо добили.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Динкић Млађан и Лапчевић Милан · 5 говора наизменично · 11. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица

  Цела размена, од речи до речи

  Динкић Млађан

  Разлог зашто смо укинули ову олакшицу јесте што она у пракси није заживела. Према евиденцији пореске управе, износ укупног ослобађања у целој Србији по основу овог члана износила је 670.000 динара. Само два предузећа су то користила. Буквално је неефективна повластица. Нема никаквог ефекта ако само два предузећа пријаве то у износу од 669.065 динара. То је неких шест хиљада евра. Није то метод како треба подстицати развој недовољно развијених подручја. Имамо друге начине како ћемо их подстицати. Ово је олакшица на добит. Некога да би мотивисали да уложи новац, њему сигурно та олакшица неће бити преовлађујућа, јер он прво мора да направи добит тамо да би добио олакшицу. Само два предузећа у читавој земљи су то користила у овој години. То годинама постоји и није дало ефекте. Ми смо сматрали да то није било у складу са директивама ЕУ и онда смо рекли ако већ нико не користи… а јесмо их кршили. Кршио бих и даље да има неког ефекта. Одлучили смо да помогнемо на други начин, да изградимо инфраструктуру. Неко је добро рекао – ако нема ауто-пута, ако нема доступности инфраструктури, можете дати не знам какве пореске олакшице, нико неће отићи у недовољно развијена подручја. Зато је план Владе да равномерно развије најпре инфраструктуру, да би уопште некоме пало на памет да дође ван Коридора 10. То сте потпуно исправно констатовали. Ова олакшица није довољна, нити је мотив који ће некога привући, а и не користи се у пракси. Годинама стоји, не користи се.

  Председавајући

  Народни посланик Милан Лапчевић, реплика. Изволите.

  Лапчевић Милан

  Нисам знао за тај податак, да је држава Србија ослободила само за 700.000 динара предузећа која имају добит, али онда у образложењу које сте дали не треба да пише да ће то угрозити пословну политику и приливе у буџет од јавних прихода. Мислим да је то смешно образложење. Ако нема тога да се наплати, онда не може ни буџет да буде угрожен. Разумем да та мера није дала ефекта, али то није начин да ми укидамо ову меру. Хајде да додамо још неку другу, да направимо сет мера које ће бити међусобно компатибилне, па да све оне дају резултат. Није поента да одлучимо да ако није дала ефеката да је онда укинемо. Мислим да треба да продубљујемо те мере и да дајемо што веће подстицаје разних врста и да помажемо, као што је Влада претходних година давала подстицаје кроз директно финансирање по радном месту, да можда размишљамо у правцу да најугроженијим подручјима смањимо ПДВ за одређене гране, које ће бити подстицај за то подручје, па да на тај начин, ако не иде дрвна индустрија, хајде да дрвну индустрију само у Куршумлији стимулишемо тиме што ће ПДВ бити 15% уместо 20%, па ће можда тих 5% бити мотив да отвори фабрику тамо, а отварање фабрике ће упослити некога. Просто наводим пример у ком правцу треба размишљати. Понета приче је да држава на све могуће начине подстакне људе да оду да пренесу капитал у неразвијена подручја, тамо отворе фирме и запосле људе. Ако немамо људе у местима, нећемо имати места. Ако немамо људе у тим местима, нећемо имати ни чување границе. Не може Куршумлија да опстане сама од себе ако је имала 37.000 становника, а сада има 12.000. Ако се овако настави, за 10 година ће имати пет. Када немате становништво, немате ни територију. Просто је то највећи национални интерес.

  Председавајући

  Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  У томе се у потпуности слажем с вама. Наша идеја је да у таквим подручјима држава интервенише, као што смо баш у Куршумлији интервенисали покретањем ШИК Копаоника. У претходном периоду смо инвестирали 15 милиона евра у обнову опреме и 500 људи се тамо запослило. Наравно, од тога корист имају и домаћинства која секу шуму и онда то продају њима. Слажем се с вама да образложење које је дато у амандману није добро написано. То је из разлога што имамо пуно закона, доста амандмана и вероватно нису наше службе добро одговориле. Користим прилику да се у њихово име извиним. Ово је био прецизан одговор зашто је тај подстицај укинут.

  Председавајући

  Да ли још неко жели реч? (Не.) На члан 25. амандман су заједно поднели народни посланици Ненад Поповић, Ружица Игић и Душица Морчев. Влада и Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава нису прихватили амандман, а Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Да.) Госпођо Гајић, ви нисте предлагач амандмана, а ваша посланичка група нема основ. Молим вас, идемо даље. На члан 27. амандмане у истоветном тексту заједно су поднели народни посланици Ненад Поповић, Бојана Божанић, Душица Морчев, Горица Гајић и Милан Лапчевић и заједно народни посланици Радмила Геров, Јудита Поповића, Кенан Хајдаревић и Миљенко Дерета. Влада и Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава нису прихватили амандман, а Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? Реч има народни посланик Милан Лапчевић.

  Лапчевић Милан

  Дакле, потпуно иста прича као и поводом претходног члана. Опет се укидају пореске олакшице за улагање у основно средство. Мислим да је то погрешан потез. Ако буде одговор да није било довољно ефекта, то не значи да га треба укинути. Хајде да нађемо начин како да додатним мерама стимулишемо да ове које имамо не укидамо. Ако није било ефекта у смислу да је држава некоме нешто помогла, то значи да неће имати ефекта ни у оном супротном, да приходује. Хајде да кроз системске мере, о којима сам причао поводом претходног амандмана, кроз стратегију развоја неразвијених подручја упакујемо у разне законске предлоге, па да на тај начин утичемо да неразвијена подручја остану у животу. Да људи у којима њима живе могу да имају неку перспективу, а не да завршавају школе и да одлазе у већа места. Старосна структура у тим подручјима нам је катастрофална, проценат људи који у њима не ради је много већи него што је то у већим градовима, да не причам о Београду. Примања, просечне ствари и слично су далеко од онога што се може звати нормалним животом, тако да држава мора системским мерама да утиче и прекине тај негативни тренд. Можда нешто по узору на Швајцарску да имате различите стопе пореза, у зависности од степена развијености, па можда порез на плате не треба да буде исти у Београду и у Сурдулици, или у Белој Паланци, Блацу или у било ком другом месту које има далеко нижи степен развијености.

  Председавајући

  Реч има министар Динкић.

  Динкић Млађан

  Само информативно да вам кажем. По основу тог члана из претходног закона 50б, у овој години ослобађање је искористило нула предузећа, нула динара. Дакле, није било уопште никога ко је то користио, зато смо укинули тај члан.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Лапчевић Милан и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 11. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица

  Цела размена, од речи до речи

  Лапчевић Милан

  Само кратко. Тај податак да ниједно предузеће није користило и да држава није дала никакав подстицај директно нам говори да тамо још увек нису повољни услови за инвестирање. Ако нису повољни услови за инвестирање значи да држава нечим још увек оптерећује привреду. Дакле, треба додатно да смањује, а не да укида. Тај подстицај је дат парцијално и он није имао ефекта. Ако је подстицај нека остане, нема везе што није имао ефекта, дајте још неки подстицај па ће можда следеће или наредне године то бити од користи. Мислим да идемо у супротном правцу. Поента приче је да дајемо већи подстицај да бисмо постигли ефекат. Тиме одговарати да нешто укидамо зато што није дало ефекат, практично смо дигли руке од неразвијених подручја, препустићемо их саме себи и нека се сналазе како знају и умеју. Нека та подручја одумиру, а то је на крају крајева у потпуној супротности са политиком ваше странке. Причате о регионалном развоју, о равномерном развоју, а овамо имамо разне мере које се укидају. Не кажем да ће оне сада директно утицати на то, али треба системским мерама којих ће бити много више, кроз разне законе да се компатибилно утиче на веће инвестирање у неразвијена подручја и њиховим општинама.

  Председавајући

  Реч има министар Динкић.

  Динкић Млађан

  Само кажем да ова мера није ефективна за оно што се жели постићи. Делим циљеве с вама да треба директно инвестирати у та подручја. Оно што је алтернатива овоме, да некога ослободите ако он инвестира, неког пореза на добит ако је оствари, јесте да држава директно унесе новац тамо. Очито да приватни сектор нема интереса да уложи новац у неразвијена подручја, говорим о новим предузећима. Мора прво инфраструктура да се направи и ту треба заједнички консензус да се направи, да дамо приоритет. Дали смо у Влади да направимо равномерну инфраструктуру по целој Србији. Без тога никакав порески подстицај неће дати ефекта. Друго, ево пример ШИК Копаоника, то је добар пример. Треба направити у четрдесетак општина макар по један такав случај, где очито ако нема приватног сектора, тржиште га никад неће довести, не знам уз какве подстицаје. Мора држава из буџета, из Фонда за развој да уложи новац да би запослила људе, свесна чињенице да је то нетржишно, али чињенице које сте ви управо изнели да без народа у тим подручјима нема ни тих територија. У том смислу делим с вама у потпуности циљеве, само сматрамо да овај закон није оружје којим можемо остварити тај циљ, већ су то директна и много већа улагања у инфраструктуру, па чак и директна улагања у производне погоне у неразвијеним подручјима. Макар било то и од стране државе, ако тржиште неће довести приватни сектор пре него што се изради инфраструктура.

  Председавајући

  Реч има Милан Лапчевић.

  Лапчевић Милан

  Слажем се потпуно с вама да приоритет у развоју треба да буде инфраструктура. Без инфраструктуре не можете очекивати да буде инвестирања у одређена подручја. Поменули сте пример Копаоника и државне инвестиције. Он је краткорочно пребродио проблем. Нисам сигуран да га је решио. Шта мислим да може да буде решење? Држава је ту уложила свој новац. Да ли држава може свој новац свуда да уложи? Где је проблем? Не може сигурно. Значи треба да нађе меру подстицаја. Малопре сам поменуо пример, рецимо мањег ПДВ за одређене области и одређене гране привреде. Онда ће неко ко има приватни капитал више имати интересе да прави нпр. намештај у Куршумлији или да направи фабрику за прераду биља у Сврљигу, јер ће му тамо више остајати пара зато што ће му бити мањи ПДВ него у неком другом месту. Зато ће селити капитал из развијених подручја у она неразвијена. На пример, порез на плате не мора да буде свуда исти. Не мора да буде свуда одвајање за пензионо и социјално исто у Београду или у неким другим местима. То је разни сет мера који мора да утиче, односно да привуче оне који имају паре и да улажу тамо јер ће му бити мањи одбици и порези. Остајаће му више новца и имаће мотив да се сели и ако то није близу великих потрошачких центара.

  Председавајући

  Реч има министар Динкић. Овим затварамо круг реплика.

  Динкић Млађан

  Ту се могу делимично сложити с вама, али нити је ПДВ тај инструмент који може да се користи. Он мора бити униформан. У свим земљама је једнака стопа ПДВ, јер је то порез на потрошњу. Има других пореза који могу да се смање и то пре свега порези на производњу, пре пореза на добит, јер добит морате да направите прво. Морате да имате исплативу производњу. У многим земљама то је порез на зараде и размишљамо када се стекну услови након фискалне консолидације да то буде прва ствар, заједно са доприносима који би требало да иду наниже. Друга ствар о којој размишљамо, пошто сада 80% од пореза на зараде припада локалним самоуправама, да као у скандинавским земљама можда препустимо једним посебним законом о изменама овог закона, право да самостално одлучују колики ће им бити део пореза на зараде који им остаје. Онда могу и локалне самоуправе да ако хоће иду и са нижом стопом пореза на зараде од оне која је максимално прописана републичким законом. То су, рецимо, радиле скандинавске земље. Склон сам да направим једну анализу и да предложим једно такво решење и да онда саме општине, као што могу да уређују порез на имовину, имају право да уређују овај део порез на зараде који припада локалу. Генерално, кроз смањивање пореза на производњу, јесте то метод да би неко имао интереса да уложи, па онда тек размишља о добити.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Динкић Млађан и Ђидић Миодраг · 4 говора наизменично · 11. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама

  Цела размена, од речи до речи

  Динкић Млађан

  Већ сам у начелној расправи рекао зашто је Влада стала на становишту да се ограниче рокови плаћања, наравно, на првом месту државе према приватном сектору, али и између приватног сектора, због јако велике недисциплине која влада, која проузрокује тренутну неликвидност. Међутим, уважавамо слободу уговарања и зато смо предложили скупштинском Одбору за финансије, заједно фактички дефинисали амандман, који је ушао као саставни део овог текста, да ћемо омогућити приватном сектору када уговара рокове плаћања између себе да могу да буду плаћени и преко 60 дана, али ако су обезбеђени банкарском гаранцијом или авалираном меницом. На тај начин штитимо ове слабе мале повериоце, мала предузећа, јер на овај начин ће њихова потраживања бити заштићена банкарским гаранцијама, авалираним меницама. Уколико неко прихвати да то буде и 150 дана, а обезбеђен је банкарском гаранцијом, он зна да ће имати тај новац тада, ако је добровољно то прихватио. Другим речима, разумели смо бојазан улажења у слободу уговора између приватних фирми, и то смо решили на овај начин, чиме смо појачали обезбеђења плаћања, јер смо за банкарску гаранцију, у нашем предлогу амандмана који је скупштински Одбор за финансије предложио, рекли да то мора бити банкарска гаранција која садржи клаузуле – неопозива, безусловна, наплатива на први позив, без приговора, или авалиране менице од стране банке, као облика за обезбеђење за наплату дуга. Ево, на овај начин смо, чини ми се, успели да испоштујемо и слободу уговарања, а да појачамо дисциплину у плаћањима, што је циљ овог закона.

  Председавајући

  Господин Ђидић, право на реплику.

  Ђидић Миодраг

  И даље мислим да не смемо ни на који начин дирати у слободу уговарања. Ако странке уговоре рок плаћања 90 дана или 150, како сте ви рекли, то треба тако да буде и не треба да буде законом прописано да поверилац обезбеђује своје потраживање, да ли банкарском гаранцијом или авалираном меницом, из простог разлога што то кошта. Дакле, оног ко прибавља банкарску гаранцију кошта. Ионако знамо у каквим условима послује данас наша привреда и да је сваки динар привредницима изузетно тежак. Уколико странке уговоре и њима то одговара да је рок плаћања 150 дана, нека буде 150 дана, а после истека 150 дана хајде да применимо све казне које су предвиђене законом. Мислим да је то добро решење и да то погодује привреди. Понављам, ви сте учинили један корак у слободи уговарања, али сте их ограничили банкарском гаранцијом, авалираном меницом. То кошта. То неко мора да плати. У овим тешким условима морамо да водимо рачуна о привредницима. Знате како се буџет пуни и како се доприноси плаћају. Дакле, уместо да плати доприносе за раднике, он ће морати да да новац за авалирану меницу. То није у реду и мислим да треба да прихватите овај амандман, јер је он у интересу свих.

  Председавајући

  Реч има министар Динкић.

  Динкић Млађан

  Није тај амандман у интересу свих, него је у интересу оних предузећа која желе да преваре своје дужнике. Озбиљни привредници већ две године на сав глас у јавности и на скуповима су инсистирали да се уведу ограничења плаћања. То смо учинили. Оно што су озбиљни привредници тражили од претходне Владе, нова Влада је урадила. Не желимо закон који ће бити шећерна водица, него ако већ ограничавамо да држава мора да дисциплинује саму себе и да постане генератор ликвидности у привреди тако што ће плаћати на 45 дана, онда мора да се обавеже и приватни сектор да плаћа међусобно на 60 дана. Ако неко жели да рок буде дужи, а овај други то прихвати, нека плати за банкарску гаранцију, неће плаћати ако плати у року од 60 дана. Нема трошка банкарске гаранције, па нека израчуна шта му је повољније. Не желимо да оставимо бројна мала и средња предузећа на ветрометини великих дужника који могу да их уцењују и да им плате после, не знам, 200-300 дана. У Србији је просечан рок плаћања 135 дана. У земљама ЕУ је око 45 дана. Ајде да видимо, оставили смо рок од 60 дана за приватни сектор, плус могућност и дужих рокова, али онда уз банкарску гаранцију или авалирану меницу. Мислимо да је то апсолутно решење које обезбеђује слободу уговарања. При том смо убацили ова два озбиљна обезбеђења плаћања у закон и тиме чинимо већу сигурност у правном систему. Понављам још једном, сви добри привредници су сматрали да је и 60 дана много, да смо требали да идемо још ригорозније. Ми смо због овог слабијег дела привреде направили овакво једно решење, али неки други компромис нисмо спремни да прихватимо и зато смо одбили ваш амандман.

  Председавајући

  Господине Ђидићу, затворила сам круг реплика, али можете да користите време посланичке групе. Изволите.

  Ђидић Миодраг

  Бићу врло кратак. Дакле, мислим да се нисмо разумели. Ми апсолутно подржавамо ово што се ради, али морамо оставити слободу привредницима да уговарају како то њима одговара. Зашто бисмо се ми мешали у односе привредних субјеката када и једном и другом одговара да рок плаћања не буде 60, него 90 дана? Не видим зашто бисмо ми сада условили неког да плати за 60 дана када његов поверилац каже да може да плати за 90 дана. Када истекне 90 дана, није спорно да се примене све законске одредбе, јер није испоштован договор. Не видим ту привредне субјекте да им нешто штети. Оно што је важно јесте да сте предвидели средства обезбеђења. Опет кажем, то кошта. Мислим да је много боље да то што ће уместо да оде банкама оде у државну касу, јер може да се деси да нема да плати доприносе, јер мора да плати банкарску гаранцију. Не видим ни један једини разлог и нема никакве шећерне водице. Апсолутно је ово у духу овог закона. То што неки привредници траже 60 дана, у реду је, али нека се договоре са својим дужником. Онда неће дати рок од 60 дана, даће краћи или дужи рок. Немојмо ми да ограничавамо и да налажемо привредним субјектима да морају да плате за 60 дана. Шта ћемо урадити, ако он задњи новац да да би измирио ту законску обавезу према повериоцу, а са друге стране онда неће имати новац да плати плате радницима, неће имати новца да плати обавезе према држави? О томе говорим, да не терамо људе да раде нешто што не морају да раде, а у интересу је и једне и друге уговорне стране. Дакле, размислите о томе. Мислим да је ово заиста добар амандман и да би требало да га усвојите, јер привредни субјекти ништа не губе. То је њихов договор. Уколико не испоштују договор, онда се примењују све санкције које су наведене у закону.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Лапчевић Милан и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 11. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама

  Цела размена, од речи до речи

  Лапчевић Милан

  Хвала на овако исцрпном одговору. Ево да се осврнем на ово што сте задње рекли, одговорност за преузимање обавеза које нису планиране. Када је била расправа о ребалансу буџета, говорили сте о преузимању обавеза од стране државе, односно уговарању од стране Министарства за просторно планирање, претходног. Према Закону о помоћи грађевинској индустрији за неких, немојте ме држати за реч, не знам да ли сам запамтио тачан податак, али ради се сигурно о цифрама које су три пута веће него што је било дозвољено буџетом. Негде, ако се не варам, 27 милијарди је било дозвољено, а уговорени су радови преко 60 милијарди динара. Хоће ли бити одговорности за то што се радило у претходном периоду? За нас је кључна ствар да се уведе ред и да се поведе одговорност за оне који су довели до нереда и до хаоса. Сами сте рекли да држава дугује, ево 13 милијарди болнице за опреме и лекове, Фонд 13 милијарди према добављачима. Колики је дуг грађевинске индустрије, односно министарства према грађевинској оперативи за многе пројекте који су спровођени претходне две-три године, чисто партијске пројекте који су спровођени широм Србије и по локалним самоуправама, а који су пробијени буџетом. Буџетом нису предвиђени, а прављени су у предизборне сврхе. Нико не говори да то што је рађено није потребно Србији, али је питање по којим ценама је уговарано и питање је да ли је то предвиђено финансијским плановима. Није. Пробијене су цифре два или три пута. Имате случај Ниша и многих других градова. Сада смо у ситуацији да су сви у великим дуговањима и да држава то треба да покрива. Пошто сте рекли да држава обезбеђује средства унапред бар шест месеци, да ће исплаћивати све оно што је заостало, интересује ме колико ће порасти јавни дуг по том основу? Не постоји "перпетуум мобиле". Вероватно мора да се позајмљујемо негде да би имали ликвидна средства да плаћамо.

  Председавајући

  Реч има министар Млађан Динкић.

  Динкић Млађан

  Јавни дуг ће нашом фискалном стратегијом достићи максимум на 65% БДП у следећој години и ту ће се зауставити и онда ће кренути да пада. Наш план је да до 2015. године буде смањен на 58%. Другим речима, врхунац раста јавног дуга, као последица плаћања обавезе из претходног периода, биће 65% БДП. Он ће се ту зауставити. Зашто ће се зауставити? Зато што смо преполовили буџетски дефицит. Ми имамо три милијарде евра стартних трошкова да бисмо исплатили само обавезе по основу јавног дуга који је направљен у претходним годинама и камате које из тога произилазе, плус овај дефицит који смо предвидели од 3,6% БДП или на нивоу консолидоване државе то је око 130 милијарди. То када се сабере једно са другим даје цифру од 4,2 милијарде евра, колико је потребно да се то затвори. Један део тога ће се затворити приходима од продаје државне имовине у следећој години. То нисмо планирали у буџету, али очекујемо да ћемо направити 200-300 милиона евра од тога и на тај начин ћемо мало и да смањимо задуживање већ у следећој години и, наравно, по основу предфинансирања обавеза за 2014. годину, јер сам рекао да ћемо ићи шест месеци унапред. Дакле, имаћемо довољно ликвидности да финансирамо не само обавезе у текућој години, него да имамо унапред шест месеци, тако да оно што ћемо имати потребу да финансирамо за следећу годину ће бити веће од онога што ће бити исплаћено у текућој години, али направили смо пресек тако што смо преполовили буџетски дефицит, тако што смо у фискалној стратегији планирали да се смањи на свега 1% у 2015. години и по том основу на 65% дуг ће се зауставити и то већ почетком следеће године на том неком нивоу и онда ће стајати тако, па ће пасти на 58% до 2015. године. Враћање, израчунали смо и то, ту се слажемо и са експертима ММФ и са Фискалним саветом, са овако озбиљном фискалном консолидацијом, без обзира на то што је заиста радикална промена, за враћање у оне законске границе, по Закону о буџетском систему, на 45%, потребно је да прође пуно година. Тек 2020. године је могуће да се то чак и теоријски деси.

  Председавајући

  Народни посланик Милан Лапчевић, реплика. Изволите.

  Лапчевић Милан

  Рекли сте да ће држава делом да намирује обавезе по основу узимања нових кредита, а делом од продаје имовине. Да ли се мисли на продају јавних предузећа, државних и локалних? То је једно. Друго, из ових података које сте нам сада навели, да ћемо следеће године достићи максимум јавног дуга од 65% БДП, нам практично указује да је претходна Влада од 2008. до 2012. године државу задужила, односно повећала задужење од 25 на 65% или преведено у новац са овим што сте малопре сабирали, око четири милијарде дуговања и садашњих скоро 15 милијарди спољног дуга, долазимо до 20 милијарди спољног дуга државе, а имали смо осам милијарди 2008. године. То су конкретне цифре колико нас је усрећила претходна власт, у којој сте и ви учествовали и пуним капацитетом до 2011. године, а онда ваша странка без вас до 2012. године. Ти дугови су диктирани од највеће странке у Влади, од министра финансија, од председника Владе, али не можете да избегнете потпуну одговорност ни за ваше учешће. Морали сте на време да реагујете ако данас говорите да је држава у стравичним проблемима, да морамо сада да предузимамо овако радикалне мере. Могли сте на време да реагујете и да кажете да нећете да учествујете у ономе што јесте очигледно погрешно по државу – бесомучно задуживање, улажење у обавезе које држава не може да испрати, нити да исплати, па сада долазимо у ситуацију да дугујемо путарима пет милијарди, болницама 13, добављачима још 13 итд.

  Председавајући

  Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  Ако тако желите, немам проблем да преузмем одговорност и за земљотрес у Фукушими у Јапану. Дакле, немам тај проблем преузимања одговорности. Знате и сами да одговорност за овакав јавни дуг, након мог мандата министра финансија, сносе министри финансија који су били после мене. Но, ако хоћете да кажете да сам ја и за то крив, јесам, нека вам буде. Оно што хоћу да кажем јесте да сам већ једном успео за три године да направим преокрет за 6% БДП, да од минуса доведемо Србију у суфицит. Урадићу то још једном. Уз овакву подршку коју имам од коалиционих партнера, убеђен сам да ћемо у томе успете. Ко је одговоран за претходне периоде, биће депласирано причати за пар година, када будемо имали потпуни преокрет.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Томић Александра и Миковић Срђан · 4 говора наизменично · 11. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о јавним предузећима

  Цела размена, од речи до речи

  Томић Александра

  Уважени председавајући, поштовани министре, колеге, пре него што образложим овај амандман, хтела бих само да се захвалим свим присутним члановима Одбора и представницима странака који су учествовале уопште у раду овог одбора, јер овај закон је изазвао једно велико интересовање у јавности. Морам да искажем и моју жалост што представници ДС нису присуствовали овој конструктивној дебати, јер показало се у раду Одбора да су, захваљујући разумевању и министра Динкића и чланова Одбора, многи предлози усвојени и многи предлози показују да и овај закон можемо заједнички да креирамо у духу стварања једног бољег привредног амбијента, а у складу са консолидацијом јавних финансија. Амандман који је Одбор усвојио овде као предлог Одбора је у члану 2. став 1. Предлога закона о јавним предузећима, где се после речи "издавање службеног гласила Републике Србије" реч "информисања" брише. Став Одбора је био да се утврђивањем оваквог начина информисања, у смислу оснивања јавних предузећа из области информисања, држави отвара превелика могућност да утиче, односно регулише у овој области, па је то у супротности са постојећим законима. Пре свега, многе струковне институције су подржале овакав амандман, стога је и предлагач, односно Влада прихватила овај амандман.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Срђан Миковић. Изволите.

  Миковић Срђан

  Мени је жао што је колегиници жао што ми нисмо били на седници Одбора, али опет морам да вам кажем да често се овде обавезе у Народној скупштини преплићу и немамо могућност сваки пут да дођемо и да образлажемо нешто уколико смо као амандман дали. Друго, нисам сигуран да баш свако од подносилаца амандмана је извештен, у складу са обавезама из Пословника, о одржавању седнице Одбора, да би могао додатно да образложи свој амандман на седници Одбора. Истина, трудио сам се, без обзира што нисам члан Одбора за финансије, да будем и на седницама Одбора за финансије када сам био у прилици да образлажем своје амандмане. Истина, ти неки амандмани су и прошли. Али, исто тако, морам да кажем да у овим временским условима у којима се одржава и данашња седница Народне скупштине, где видимо да у сали, само да се пребројимо овде колико нас има, видимо колико има или колико нема народних посланика на седници, управо зато да би могли да стигну до куће док су још временски услови какви-такви и да би могли да се врате назад ујутру, да би наставили даље да раде. Чињеница је да је продужен рад Народне скупштине и после 18.00 часова, не знамо докле. Мени из Панчева није проблем да седнем у ауто и да одем до Панчева, истина, поподне сам свраћао до кола да очистим ауто, да бих могао кад се заврши седница да уђем у тај ауто. Али, дозволићете, хајде да размислимо да ли је на месту да сви они који далеко станују од Београда, од Панчева, од окружења Београда, да ли је у реду можда чак и прекинути данашњу седницу и наставити је сутра? (Председавајући: Господине Миковићу, схватио сам да је ово реплика? Ако је реплика…) Рекао сам да је у вези амандмана и срећан сам по питању амандмана, никакав проблем и ако тумачите као реплику.

  Председавајући

  Господине Миковићу, свима је јасно да је била реплика. Реч има народна посланица Александра Томић, реплика.

  Томић Александра

  Само због грађана Србије. Значи, Одбор је заказан у четвртак у 14.30 часова и тада је било сунце, господине Миковићу, под један. Под два, ДС има три члана Одбора, а ниједан од њих се није појавио. Дошли су представници СВМ који нису чланови овог одбора јер су хтели да својим конструктивним ставом допринесу квалитетнијем доношењу закона о јавним предузећима. На то се односило то да ми је жао што нисте били присутни, а самим вашим излагањем нам је јасно због чега једноставно нисте имали интереса уопште да учествујете у овом раду.

  Председавајући

  Даћу вам реплику, само један мали коментар. Молим вас да овде не распредамо о раду појединих одбора, да ли је неко дошао или није, то је његово право. Колико он схвата своју обавезу, то је друга ствар. Имате реч, господине Миковићу.

  Миковић Срђан

  По Пословнику. Сваки подносилац амандмана има право да буде обавештен о седници одбора на којој се расправља о амандману. На Предлог закона о јавним предузећима поднео сам амандмане и лично нисам обавештен о томе, као што су о томе обавештени чланови одбора кад је седница одбора. Тврдим да то и није пракса обавештавања сваког појединачно предлагача амандмана, али то нам пише у Пословнику. Због тога, уколико већ нисам посебно обавештен о седници одбора, када ће бити, без обзира на одређене друге обавезе у то време, онда немојте да замерате да ли је неко дошао или није дошао. То је право сваког посланика да дође или да не дође, али опет говорим, ја који сам хтео да искористим то право, нисам био обавештен. Сваки пут треба да се сналазим да видим када ће бити седница одбора где нисам члан, а где имам амандмане у процедури.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)