Варнице у сали
Шта се у сали дешава мимо дневног реда: размене реплика између двоје говорника и мере које изриче председавајући. Све од речи до речи, из стенографских белешки Скупштине.
Размене реплика 96
-
Морчев Душица и Љајић Расим · 8 говора наизменично · 22. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
На дневном реду: Закон о робним резервамаЦела размена, од речи до речи
Поштовани председавајући, уважени министре, поштоване колеге народни посланици, везано за члан 2, наш амандман гласи да начело јединствености и функционалности треба да стоји поред осталих начела како би се сачувала улога Дирекције као самосталног правног лица. Ви сте тај амандман усвојили на Одбору и он је постао саставни део овог закона. Било би лепо да сте прихватили још неке наше амандмане, јер смо сигурни да би они побољшали овај закон. Хвала.
Председавајући
Реч има министар Љајић. Изволите.
С обзиром да је седница Владе у току док траје ова седница, прихватили смо овај амандман са исправком.
Председавајући
Констатујем да је Влада прихватила овај амандман са исправком и да је постао саставни део закона. На члан 3. амандман заједно су поднели народни посланици Горица Гајић, Душица Морчев, Бојана Божанић и Милица Војић Марковић. Влада и надлежни одбор нису прихватили амандман. Реч има народни посланик Душица Морчев.
Овим амандманом смо предложили да се члан 3. став 3. брише, а он се односи на то да аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе могу образовати робне резерве, а да се овај став пренесе и да буде самосталан члан. То је да буде члан 5а, јер мислимо да му овде једноставно није место, да штрчи, јер у члану 3. се регулише у којим случајевима се користе робне резерве. Зато смо предложили да се у члану 3. овај став 3. брише, а да овај став постане самосталан члан 5а у овом закону. Молим вас да још једном размислите и да прихватите овај амандман. Хвала.
Председавајући
Да ли још неко жели реч? (Не.) На члан 5. амандман, са исправком, заједно су поднели народни посланици Горица Гајић, Душица Морчев, Бојана Божанић и Милица Војић Марковић. Влада је прихватила амандман у основном тексту, а о исправци се није изјаснила. Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику је прихватио амандман са исправком, а Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман са исправком у складу са Уставом и правним системом. Реч има министар Љајић.
Прихватамо амандман са исправком.
Председавајући
Констатујем да је амандман са исправком прихваћен и да је постао саставни део овог закона. Амандман који се после члана 5. додаје члан 5а, са исправком, заједно су поднеле народни посланици Горица Гајић, Душица Морчев, Бојана Божанић и Милица Војић Марковић. Влада и надлежни одбор нису прихватили овај амандман. Реч има народни посланик Душица Морчев. Изволите.
Министре, о овоме сам говорила малопре. То је овај став из члана 3. који смо пребацили да буде као члан 5а. Поред тога, такође сматрамо да Дирекција мора да даје сагласност на оно што планирају општине и покрајине као републичко централно тело за робне резерве, што смо овим амандманом и предложили.
Председавајући
Реч има министар Љајић.
Има више сличних амандмана. Искрено, не мислим да је ово суштинска ствар која ће битно да промени садржај овог члана и овог закона. У претходном решењу смо имали да је Дирекција давала сагласност и то је чинила. Сада је ово једно решење које је практичније, једноставније. Искрен да будем, ово је био и предлог Министарства правде, у првобитном тексту решења је било ово што ви сада предлажете, тако да смо ускладили са тим мишљењем Министарства правде да није потребно да се даје сагласност од стране Дирекције, већ да општине, односно аутономне покрајине могу да оснивају робне резерве у складу са овим законом.
Председавајући
Реч има посланик Душица Морчев.
Уважени министре, ми смо предложили да ипак треба да остане ово, због свих дешавања које смо имали у робним резервама. Сматрамо да надзор и контрола треба да буду у свим нивоима. Не видимо разлог зашто би сметало да Дирекција једноставно да сагласност на предлог онога што аутономне покрајине и локалне самоуправе мисле да треба да би планирале робне резерве. Због тога смо ми овим амандманом предложили да ипак остане као што је било у до сада важећем закону, да ипак дирекција даје сагласност. Хвала.
Председавајући
На основу члана 157. став 6. Пословника Народне скупштине, Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику поднео је амандман на члан 7. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом. Реч има министар.
Влада ће прихватити овај амандман на седници која је у току.
-
Морчев Душица и Љајић Расим · 4 говора наизменично · 22. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
На дневном реду: Закон о робним резервамаЦела размена, од речи до речи
Ево само пар реченица. Као што је колегиница Геров рекла, ми смо из тих разлога и поднели овај амандман. Данас имамо хапшења. Ја сам рекла и у начелној расправи да не буде из свега овога – тресла се гора, родио се миш, када се причало о проневерама и да се свашта дешавало, а да немамо епилог свега тога, да нема одговорности иза овога. Да би се спречило то у будућности, да би коначно постојала одговорност, не видимо зашто је сувишно да се тај извештај подноси Влади? Сматрамо да би требало да, иако нисте у обавези и иако не стоји у овом закону, извештаји о раду долазе и у Народну скупштину у виду неког извештаја у који можемо да имамо увид и ми као посланици, ако не сви посланици, онда бар ресорни одбор, да бисмо сви учествовали у овој контроли и да би се смањиле у будућности злоупотребе што се тиче робних резерви које су изузетно важне, а било их је значајно, што није допустиво и надамо се да се у будућности то више неће дешавати.
Председавајући
Хвала. Реч има потпредседник Владе Расим Љајић. Изволите.
Није споран извештај. Иначе, Дирекција ће подносити извештај Влади. Споран је други став овог амандмана, да одлуке о расподели добити, односно вишкова прихода над расходима доноси Влада на предлог директора Дирекције. Из претходног мог објашњења да немамо више права на сопствене приходе, мислим нема Дирекција, онда нема ни расподеле те добити. Сва добит иде директно у буџет.
Председавајући
На члан 11. амандман су заједно поднеле народни посланици Горица Гајић, Душица Морчев, Бојана Божанић и Милица Војић Марковић. Влада и надлежни одбор нису прихватили овај амандман. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народни посланик Душица Морчев. Изволите.
У члану 11. став 1. наводи се како се образују робне резерве - набавком робе, уговарањем производње одређених производа или робном разменом. Ми смо предложили да се овим ставом регулише и набавка робе за робне резерве и на страном тржишту у случају да исте нема или се не производи на домаћем тржишту. Ово је стајало у важећем закону, а сада не. То се чланом 8. став 2. регулисало и не видимо разлог, иако сте ви у образложењу навели да је сада чланом 12. регулисано како се набавка робе уређује, кроз јавне набавке, али сматрамо да је могло да остане и у овом члану. Хвала.
Председавајући
Хвала. На основу члана 157. став 6. Пословника Народне скупштине, Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику поднео је амандман на члан 12. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом. Реч има министар Љајић. Изволите.
Прихватамо овај амандман.
-
Миливојевић Срђан и Дачић Ивица · 4 говора наизменично · 21. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
На дневном реду: Закон о детективској делатностиЦела размена, од речи до речи
Поштовани господине министре и председниче Владе, заиста бих вас молио да овај амандман на овај члан прихватите. У члану 23. Предлога закона ви сте казали да овлашћени полицијски службеници Министарства, у вршењу надзора над спровођењем овог закона, поред овлашћења на предузимање радњи утврђених законом којим се уређује инспекција, имају право и дужност да проверавају начин чувања и ношење ватреног оружја. То је у реду, али је споран овај део „…као и психофизичку способност и оспособљеност детектива за руковање оружјем“. Знате, недопустиво је да МУП процењује психофизичку способност. То раде надлежне здравствене установе и ми смо ту и интервенисали када је реч о овом амандману, у коме се речи „као и психофизичку способност и оспособљеност детектива за руковање оружјем“ замењују речима „а за психофизичку способност и оспособљеност детектива за руковање оружјем подносе захтев за проверу надлежним стручним медицинским службама“. Мислим да је то један добар амандман, јер сутрадан ће неко из света читати овај закон и казати – како може полиција да процењује психофизичку способност, то није примерено, излази изван оквира полицијских овлашћења. С друге стране, шта се подразумева под надлежном службом за оспособљеност руковањем оружјем? Значи, мора да има потврду од стрељане или друштва које се бави обуком за руковањем ватреним оружјем. То може чак да изда и МУП, али психофизичку способност за руковање оружјем не може да оцењује МУП. То би ипак требале да раде надлежне медицинске установе и мислим да постоје апсолутно ваљани разлози да прихватите овај амандман, јер он не ремети, већ напротив, битно поправља одредбу овог члана. Хвала. ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Константин Арсеновић): Реч има премијер, господин Ивица Дачић. Изволите.
Само да будемо прецизни. Сигурно да неће полицајци да утврђују психофизичку способност. Овде је реч о тзв. инспекцијском надзору, односно подношењу на увид докумената - да ли постоје уверења о извршеном прегледу, о обуци итд. Тако да, о томе је реч, а није реч о томе да ће Министарство да прегледа. Мислим да ипак нисмо толико оспособљени за тако нешто. Ако бисте читали буквално онако као што сте ви малопре објашњавали, можда би неко могао тако да закључи, али сигурно да се то односи на то када овлашћени полицијски службеник дође у инспекцијски надзор, он тражи уверење о психофизичкој способности и сва друга која се подносе, која су важна да би неко уопште испунио услове. О томе је реч.
Председавајући
За реплику се јавио народни посланик Срђан Миливојевић. Изволите.
Могу да прихватим ваше образложење, јер верујем да ће сутрадан полиција када дође тражити тај папир, али у закону пише – проверава психофизичку способност. Знате ли шта све може да падне на памет људима у Србији? Машта је код нас врло креативна категорија. Но, добро, хајде да прихватим да ће заиста тражити уверење, а неће проверавати психофизичку способност. Мислим да је то могло мало прецизније да се напише, да се напише у закону да је полицајац обавезан да тражи уверење о психофизичкој способности. Овако се каже да проверава психофизичку способност. Може то неко да схвати овако како сам ја. Да се разумемо, ово говорим без зле намере. Хајде да будемо добронамерни. Мислим да је било боље да сте прихватили овај амандман. Хвала.
Председавајући
Реч има министар Дачић.
Ви сада, мислим да у изради неког новог пословника би требало мало више да се обрати пажња на процедуру када се расправља о закону у појединостима, јер ми сада имамо ситуацију у којој се ја, на пример, налазим. Не могу као министар сада без одлуке Владе да прихватим амандман. Влада мора то да верификује. С друге стране, постоје неки рокови када се даје у паузи између, сећате се, бар је тако било када сам ја био посланик, када одбори дају амандмане да се амандмани не могу подносити у међувремену, и мислим да генерално, има ствари које промакну у том неком првом читању или другом или трећем у парламенту и које би се могле променити, али више не постоје ни правне могућности за тако нешто. Ако бисте ме ви сада питали да ли нешто можемо да променимо, ја бих сигурно сада променио у смислу дефинисања да се тражи уверење, али нисте ви то овде тако написали, јел' тако? Да ли ме разумете, нисте тако написали и да бисмо то сада урадили, треба нам процедура, и не знам да ли уопште можете то да урадите? Генерално, то је моја сугестија, ако је могуће, када се буде писао неки други, да се олакша овакав начин рада. Иначе, ја сам овде дошао и могу да одседим целу ову седницу, ви причате, ми ниједан амандман који нисмо прихватили, немам уопште потребе да га објашњавам нити да о било чему расправљам, али да одрадим тај свој део посла, пошто ипак не могу да учествујем баш тако на тим седницама, па ја онда дискутујем ту с вама и делим, понекад има политичких ствари о којима свако има своје мишљење, али постоје неке логичне ствари које би могле да буду у побољшању текста.
-
Бабић Зоран и Стефановић Борислав · 4 говора наизменично · 20. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Кривичног законикаЦела размена, од речи до речи
Ја сам мој факултет завршио, господине Миливојевићу, 1995. године. На Машинском факултету постоји траг. Врло лепо можете кад год да проверите Универзитет у Београду и тиме се дичим заиста. Што се тиче стручњака, имате их, признајем, али имате стручњаке оне који су град Београд задужили, осиромашили, а са друге стране, од тренутка када су постали министри у Влади и градоначелници, анонимне фирме и то по подацима Агенције за привредне регистре, као што је једна од десетак фирми вашег председника и бившег градоначелника Београда, Драгана Ђиласа приходовала је 38 милијарди 938 милиона динара, па како тај врли стручњак није то што је примењивао за своју фирму применио и за Јавни сервис и за јавна предузећа и за град Београд, него само за своју фирму и за свој интерес и за свој џеп? Што се тога тиче, признајем стручни сте. Стручњак, уђеш у власт, формираш фирму, та фирма за шест година приходује 38, скоро 39 милијарди динара, то је стручност. То мора да се, од анонимуса, до тајкуна за шест година и то само на државним ресурсима, треба стручности, стварно треба стручности и ту признајем да имате ту врсту стручности. Што се тиче онога што сам и малопре говорио, хајде да погледамо на ствари правим очима. У овом тренутку, по истраживањима, Скупштина има 53 негативна и 13 позитивних поена. За разлику од пре годину и по-две дана, ових позитивних је било испод 10. Постоје помаци, али за те помаке је потребна цела Скупштина. Да би вратили углед и достојанство Народној скупштини, на чињенице не можете одговарати увредама. Да ли сам нервозан што сам поднео оставку на место председника Ватерполо савеза, камо среће да је данас Драган Ђилас нервозан јер је поднео оставку на место председника Кошаркашког савеза. Није и неће то да уради, то је разлика између вас и нас.
Председавајући
Реч има посланик Борислав Стефановић.
Господине председавајући, сада смо од господина Зорана, претходни период, Бабића осим пословичког непознавања граматике чули и кршење процедуре, дисциплине, цивилизованости и лепог понашања у Скупштини. Знам да је њему поред браон боје омиљена и зелена, што знају у Врњачкој Бањи, али исто тако би требало да зна када прича о фирмама, питао сам вас прошли пут па ми нисте одговорили, фирма „Профајлер“ у којој је радио господин Вучић до избора је имала скок од 45,3 пута након избора. Радила вам је све кампање на челу са извесним господином Веселиновићем, кога данас свака фирма и сваки медији у Србији знају. Не Звонко Веселиновић, већ један други. Он се човек зове, мислим да се зове Горан Веселиновић. Фирма се звала „Профајлер“, па је променила име у „Блоцк анд цоннецт“ д.о, па је сада трећи пут променила име у „Реит“ д.о.о, мислећи да завара траг. Четрдесет пет зарез три пута су увећали приход. Господин Синиша Мали је јуче добио четврту фотељу, поштовани грађани, саветник господина Вучића, председник Управног одбора Комерцијалне банке, члан Управног одбора КЦС због набавка лекова и сада управник принудне управе Града Београда. Није то проблем. Он је Синиша велики, у смислу броја функција. Није пријавио Агенцији за борбу против корупције, нити је добио одобрење. Није објавио имовинску карту, господине Бабићу. Господин Зоран, претходни период Бабић, јесте човек који у овој скупштини персонификује странку која корацима од 1000 миља упропашћава привреду и Србију као друштво и бави се апсолутно у свим структурама, где сте на власти, недозвољеним радњама и то ће једног дана неко истражити. Будите сигурни да вас се нико неће уплашити. Хвала.
Председавајући
Господо народни посланици, ако будете овако наставили да дискутујете мимо дневног реда, стварно морам предузимати мере. Разумем вашу потребу, али ићи од Ватерполо савеза Србије до фирми, а расправљамо о амандманима закона о изменама и допунама Кривичног закона, извините, молим вас, колико год хоћу да будем толерантан, то не могу да поднесем. Морате ме разумети. Молим вас, ако хоћете да радимо у толеранцији да се после не љутите. Немам ништа против, него једноставно, као човек то не могу. Ви мене морате да схватите. Не могу да толеришем да толико одступите од дневног реда, у ствари ви расправљате у начелу, о амандману се не говори ништа. Где смо ми овде? Реч има народни посланик Зоран Бабић.
Стари и опробани рецепт - мањак аргумената, вишак увреда. Не знам по којем закону, господине председавајући, а да ви можда некога нисте опоменули, јуче сам остао без презимена? По којем закону? По којем правилу? Да ли су то те фине, углађене, добре демократе, култура. Србија је Лесковац са мање падежа, Србија је и Врање, Србија су и делови где се говори другачије, али је добро да се разумемо. Ако је то мањак културе, а вишак културе ако неког остављате без презимена, што каже уважени колега, захвалан сам му, ајде без презимена, али што сте оставили људе без посла за претходне четири-пет година владавине, е то је већ други проблем. Некако овде стално провејава – ви радите ово, ви сте криминализовани, ви сте не знам шта радили од 90-их, као и сада се ради. Много пута сам рекао и поновићу и сада – за све што смо радили имали сте период, имали сте довољно времена, имали сте сву моћ овога света и ове државе да процесуирате, да оптужите, да осудите. Нисте то урадили зато што тога није било, а сада са изјавама да се нешто ради против закона и да ће то некада неко истражити, ако знате да се ради против закона, а прикривате то, чините кривично дело. Ако се нешто ради против закона, ево га тужилаштво, ево га суд, ево је полиција, пријавите, поднесите пријаве. Нико вам ништа неће рећи, али не можете да машете празном пушком и да стално мислите да сте у улози ловца. Не треба Србија да буде ни лов, ни ловина, ни ловац. Око онога што тангира наше друштво мислим да треба да направимо комуникацију, мислим да треба да направимо заједнички језик, а ако ће свака оваква расправа да уђе у базен у којем игра било која ватерполо селекција или да се врати на ред личних увреда, онда мислим да ће нам требати много више енергије, барем онима који желе и виде Србију, виде политичку сцену на тај начин, уложићемо је. Нема проблема, али када смо код плаћања цеха код грађана, такво неодговорно понашање долази на ред изборима, а то ћете видети на Вождовцу, у Београду и на свим будућим изборима.
Председавајући
Завршавамо са репликама. Идемо по амандманима. (Борислав Стефановић: По Пословнику.) Изволите.
Заиста се извињавам, господине председавајући. Члан 106. каже да говорник може да говори само о тачки дневног реда о којој се води претрес. У овом случају господин Бабић, који је наступао као овлашћени представник, говорио је преко три минута чиме сте ви прекршили Пословник, јер сте му дозволили да има реплику у делу који се односи на изношење материје коју је предложио као предлагач. Тиме сте направили грешку и мислим да сте морали реаговати на два минута, ако сте му већ дозволили реплику. Ако сте му дозволили као овлашћеном представнику, онда он не сме ван теме да прича. Он је причао, не знам о чему је причао. Само знам да није причао о теми. Разумете? Хвала.
-
Бабић Зоран и Стефановић Борислав · 5 говора наизменично · 20. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Кривичног законикаЦела размена, од речи до речи
Чудна је та диктатура у којој амбасадор једне од највећих и најмоћнијих земаља овог света каже да не види ту диктатуру, а у тој земљи је много развијенија демократија. Чудна је та диктатура у којој и данас и јуче, али и у свим наредним данима можемо да видимо у свим дневним новинама подједнако и слике и изјаве и третман свих политичких опција. Али се на те новине не гледа, гледају се унатрашке. Гледају се из визуре „Преса“ док није укинут, док се Драган Ђилас није повукао из тога јер је видео да неће имати више интереса, интереса кроз „Прес“. Чудна је та диктатура која се сада спроводи а да рецимо, у сутрашњој емисији, на једној цењеној емисији на којој ћу ја бити гост, биће још три народна посланика и сва три из опозиције. Да ли је то диктатура, господо народни посланици? У чијим је главама та диктатура? Ко производи ту диктатуру? Ако је диктатура према томе да неко више не може да се бахати у Србији, да не може више да користи државне ресурсе, да не може више да користи и службене аутомобиле и кабинете и, не знам ти, колико функција, можда. Али, каква је диктатура у појединим политичким опцијама, показује све више народних посланика по ободу ове сале који су потекли из те политичке странке слободомислећих, па када стварно мисле својом главом заврше по ободу ове сале. ПРЕДСЕДАВАЈУЋА (Весна Ковач): Хвала. Борислав Стефановић, реплику желите? Изволите.
Ја бих замолио овлашћеног представника, тј. предлагача закона да прича, да покуша да одговори на питања која ми потпуно на јасан, легитиман начин постављамо у овој скупштини. И да схвати да су на власти пола мандата, да урадили нису ништа, да се баве ДС-ом, да оставе ДС да покуша у овим суженим оквирима које омогућава закон, оно мало остатака законитости у Србији, и да им најзад станемо за врат. Ако то нису у стању да ураде, и ако се баве својим бесмислицама, читањем својих истраживања јавног мњења и гледања у своја огледала, где су најлепши на свету, нека наставе да раде. Молим вас, немојте више малтретирати Народну скупштину бесмислицама које овде износите. Немојте ви да вичете – страшно и да вичете ви о дуплим функцијама. Немојте ви да причате о богатима. Водите рачуна о томе. Немојте. Подсећам на речи вашег председника – будите мирни, будите сталожени, будите стрпљиви. Ускоро ће један од вас бити у затвору. Тако је рекао човек. Значи, немојте се узбуђивати. Особа која виче сад мени зна да ће ускоро бити затворена. Зашто онда вичете? Слушам шта је рекао први потпредседник Владе, треба и ви то да радите. Можда га боље разумете, најзад. Дакле, несносна је ствар, госпођо председавајућа, што стално када их неко пита нешто конкретно, и да неки предлог, они одговарају на начин који је потпуно непримерен овој скупштини. Или ћете увести ред да се прича о тачки дневног реда, или ће се ово претворити апсолутно у један вербални рат између исправне, радне пристојне Србије и оних који је растакају сваки дан.
Председавајући
Господине Бабићу, реплика.
У једној ствари ћу се сложити, ми не можемо причати о богаћењу, јер није лидер моје странке направио фирму, као што је то урадио Драган Ђилас, и није приходовао он, него Драган Ђилас 38 милијарди динара и то по званичним подацима Агенције за привредне регистре, 38 милијарди динара само једна фирма и само од оног тренутка када је постао министар и само од оног тренутка када је постао градоначелник Београда. Сигуран сам да у богаћењу, а то смо видели и синоћ како се у једној емисији хвали својим богатством, као што смо сазнали и то да се та фирма, уопште није ни променила власника, него се можда размишља о промени власника, а на сва звона је најављено да је господин Драган Ђилас продао све своје фирме, а сада, синоћ смо видели и да није, толико о доследности, а оно о чему је СНС причала и о чему ћемо причати и шта ћемо, сигуран сам, вољом већине народних посланика у овом дому Народне скупштине, ове ствари немају везе са штрајкачима. Ви можете да окрећете главу на другу страну, и можете да жмурите над тиме, јер жмурили сте и годинама и деценијама уназад. Ове ствари, погледајте ове падове далековода, погледајте ово, какве везе то има са штрајковима, јел' хоћете да се ово дешава или да се не дешава у Србији. Ово је тема за СНС.
Председавајући
Реч има Борислав Стефановић.
Због грађана Србије морам да кажем, прво да вам дам један бесплатан савет, узмите лепо те слике, уважени колега, па их однесите код министра унутрашњих послова Ивице Дачића, ако још увек причате са њим, па му реците – ево, господине Дачићу, по садашњем закону, не овом што га сада мењате, него по садашњем, за то кривично дело се иде у затвор до 5 година, па да вас подучим, пошто сте инжењер, иде се 5 година у затвор због тих слика које сте показали. Само то морате Дачићу, не нама, министру унутрашњих послова у вашој влади, на власти пола мандата, господине Бабићу, пола мандата сте на власти и ви нама причате нешто. У томе је проблем што немате шта да причате, па причате нешто, јер немате резултате, нешто причате. Лепо сам вас питао, фирма се звала „ Профајлер“, па се звала „Блок енд конект“, па има треће име, и у тој фирми је радио господин Вучић. Погледајте скок прихода, од када сте дошли на власти, то су стотине милиона и милијарде и немојте ви некоме да гледате трн у оку, а балвани у вашем. Ко сте ви да причате нама који ћемо да се бавимо годинама оним што сте оставили у Србији иза вас? Ми ћемо се бавити вашим фирмама, вашим богаћењем, вашим лагањем грађана Србије, пропашћу коју правите сваки дан у сваком месту у Србији, знају шта радите. Немојте нама да причате, људи вас гледају и смеју вам се, све више и све храбрије и ја сам због тога пресрећан, а ви се само смејте.
Председавајући
Молим вас, да затворимо реплике. Добро још један круг реплика, изволите, и онда молим вас завршавамо.
У спортском жаргону, кажу – зицер. Ја сам захвалан претходном говорнику што ми је баш омогућио такав зицер. Намерно користим те термине из Кошаркашког савеза који је још оптерећен политиком, јер Драган Ђилас је председник Кошаркашког савеза Србије. Политика и спорт, неспојиво, али када су неки други у питању, а када је Драган Ђилас у питању онда то може. Надам се да ће имати и храбрости и политичке мудрости да поднесе оставку. Али, овај зицер значи – да ли је Александар Вучић власник неке фирме у Србији или било где? Да ли је власник? Драган Ђилас је власник. Вама смета што је неко негде радио. Пре тога сте оптуживали да нико никада нигде није радио и да ништа не уме због тога. Сада вам смета када ради, сада вам не смета када ради, али оно што је дефинитивно, фирма која је, поштовани грађани Републике Србије, у власништву Драгана Ђиласа је приходовала по подацима Агенције за привредне регистре, по ономе што је власник те фирме Драган Ђилас пријавио, приходовала је за године када је био министар, када је био градоначелник Београда, приходовала 38 милијарди 938 милиона динара. Замислите колико живота грађани Србије морају да раде да би толики новац видели уопште. Ни на ТВ не могу да виде толики новац, нешто што је за само године у власти Драган Ђилас као власник зарадио, а нама се спочитава и то што смо радили негде. Шта је у власништву? Који медији су у власништву? Која фирма је у власништву? Шта је у власништву, осим што је (Председавајућа: Време.)… вама инсинуирано шта радимо и како радимо. То је разлика између нас и вас. То што сте ви радили за своје џепове, а ми за државу и за грађане Србије.
-
Селаковић Никола и Радовић Милица · 4 говора наизменично · 19. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
На дневном реду: Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштаваЦела размена, од речи до речи
Само један кратак одговор, биће краћи сигурно од два минута. Пошто се све време говори о нечему што није предмет данашње расправе, а то је укидање државних институција, сећам се да је неко почетком 2000. године укинуо Покрајинско извршно веће. Мислим да је то била прва институција државе Србије коју је неко укинуо. Није ту, нажалост, народни посланик Зоран Анђелковић који је био председник тог Извршног већа, па да нам нешто каже о томе, али сећам се ко је тада био на власти. Уверен сам да ће га историја, и те како, запамтити.
Председавајући
Реч има народни посланик Милица Радовић, по амандману.
Користићу ако немам основа, а мислим да имам, време овлашћеног представника. Господине министре, говорите о ономе што је на дневном реду, говорите о ономе и одговорите на питања која вам постављамо. Немојте да се служите тим стварима да би нас убедили у нешто што је немогуће. Не можете да нас убедите да овим законом не укидате судове и тужилаштва на територији Републике Србије, значи, на делу који се зове АП Косово и Метохија и да не настављате са тим процесом и данас. Немојте. Пустите прошлост. Не бавимо се прошлошћу. Хајде да се сада вратимо и да конкретно одговорите на све ово што вас народни посланици данас питају, а почели су јуче у неко глуво доба ноћи. Одговорите бар једном аргументовано – како мислите да институције Републике Србије на територији Косова и Метохије не укидате? Уколико то заиста мислите да не радите, хајде нађите ми у овом предлогу закона, о коме данас расправљамо, који се налази испред мене, где су ти судови у Косовској Митровици, где је тај основни суд, где је тај прекршајни суд, где је тај виши суд, где је то одељење. Хајде реците ми, објасните ми тезу. Овде смо сами. Не морамо да будемо правници за ову расправу уопште, чак мислим да она у овом случају није толико пресудно важна. Важна је ваша намера, ваша намера да укинете институције Републике Србије на Косову и Метохији. Немојте се служити том врстом аргумената. Одговорите јасно на оно што вас питамо – где су судови у овом предлогу закона, а који треба да се налазе на територији Косова и Метохије?
Председавајући
Реч има министар Селаковић.
Довољно је прочитати члан 12. и видети да је предвиђено да постоји организација судова и тужилаштава у АП Косова и Метохије. Да тога члана нема, то што сте ви говорили, било би аргументовано, а пошто ово јесте аргумент, пошто је то аргумент који стоји у овом предлогу закона, верујем да можете да га прочитате и да видите. Колико сам видео, слични су предлагачи амандмани који су предвидели да се тај члан брише.
Председавајући
Реч има народни посланик Милица Радовић.
Да јавности буде јасно, нама је овде јасно о чему причате, и то што причате нема везе са истином. „Оснивање судова и јавних тужилаштава надлежних за територију АП Косова и Метохије, њихова седишта и подручја на којима врше надлежност, уређује се посебним законом.“ О ком посебном закону ми овде говоримо, господине министре? О ком посебном закону? Да ли сте донели тај посебан закон? Ваљда је логичан след догађаја да тај посебан закон прво донесете да бисмо према њему уредили оно што уређујемо овим законом. Нема логике у томе што причате, господине министре. Знате и сами да не причате истину и знате и сами да спроводите налоге који се искључиво односе на то да институције Републике Србије на територији Косова и Метохије више не постоје. Погледајте, господине министре, члан 183. Устава Републике Србије. Погледајте шта је то што може аутономна покрајина у складу са законом да уређује. Да ли у оквиру тог члана Устава игде пише да је могуће да уређује судску власт на територији Републике Србије? Господине министре, не пише нигде. Молим вас, објасните ми како не мислите да укидате судове и тужилаштва на територији КиМ, уколико га у овом предлогу закона нема? Нема ни основног, ни прекршајног, ни вишег, ни управног, ни привредног, ни било ког другог суда који је реално постојао до сада на територији КиМ. Молим вас једном заувек, говорите истину, говорите јасно да вас народ разуме, а ми вас, нажалост, и намере ваше, јако добро разумемо.
-
Самарџић Слободан и Селаковић Никола · 4 говора наизменично · 19. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
На дневном реду: Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштаваЦела размена, од речи до речи
Научили смо, и завршавам реченицу, да не слушамо шта ко прича него да гледамо шта ко ради.
Председавајући
Министре, изволите.
Захваљујем. Уважени господине председниче, даме и господо народни посланици, мислим да је управо у последњим изреченим речима кључ. Политичари који неискрено наступају. Да је неко хтео крајње искрено да наступи онда би прочитао да су акти о којима се говори били темпоралног карактера и да су исцрпљени јер је 1. септембра истекао период на који су се они односили и да је вешто преговарачки учињено нешто што, мени је жао што неко није у стању то да види или не жели то да види, али мислим да је врло вешто преговарачки нешто тим актима издејствовано. Шта? Онај ко жели да сазна може да сазна. Када озбиљно улазите у један посао, ако имате супротстављену страну у том послу, не откривате јој шта ћете да радите. Проблем настаје у томе што неко некоме не верује. Можете ви мени да не верујете или да ми верујете. Задатак закона је да буде животан, да није тако ми бисмо још увек, рецимо, примењивали смртну казну, али закон треба да буде близак реалности и животу и као правник заиста чврсто стојим на том становишту. Без жеље да уопште даље реплицирам, нарочито због онога што сам рекао на почетку ове реплике, мислим да је више него јасно и да би било коректно да ту малопре начету а сад поменуту тему уопште не отварамо. Захваљујем.
Председавајући
Сагласно члану 87. став 2. и 3. Пословника Народне скупштине обавештавам вас да ће Народна скупштина данас радити и после 18.00 часова, имајући у виду потребу да Народна скупштина што пре донесе акте из дневног реда ове седнице. Реплика Слободан Самарџић. Изволите.
Господине министре, разумео сам вашу интервенцију. Ви хоћете да кажете да имате кеца у рукаву кога ћете применити после 31. децембра. То би можда било са неког државног становишта потпуно оправдано да ми лојално верујемо у то. Оно због чега ми не верујемо у то јесте ваше досадашње понашање. Да сте ви водили ту политику до сада у државним интересима Србије, онда бисмо могли мирно да сачекамо 31. децембар, да са неким поверењем сачекамо то маестрално решење које не треба откривати противнику и да онда сви 1. јануара прославимо не Нову годину него ступање на снагу решења које ће бити супериорно. Међутим, проблем је у овим стварима о поверењу. Узмимо само те изборе како су обављени, почев од одредаба споразума, преко плана за имплементацију, преко пуштања централној изборној комисији да учини све што треба итд. Зашто би ми онда веровали вама као министру једног ресора када цела Влада у којој ви радите води конзистентну политику предаје Косова? Јел' би ми требало да верујемо да у 99% случајева је ваша политика погрешна а у једном проценту, а то је овај закон је исправна? Просто, ради се о атмосфери која је лоша, која није добра за државне интересе и којој је кумовала ова влада својим једностраним потезима. То је контекст зашто мислимо да овај закон, који треба да ступи на снагу 31. Децембра, не даје решење. Ако 31. децембра ви донесете закон у којем ћете обезбедити да ови судови наставе да буду у правном и судском систему Србије, ми ћемо вам првом наредном приликом то значи првом скупштинском расправом одати признање. То немојте да сумњате, али сада ми сумњамо у то.
Председавајући
Време. Одређујем паузу. Са радом настављамо у 16.20 часова. (После паузе – 16.25) ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Жарко Кораћ): Поштовани народни посланици, настављамо рад у поподневу. Да ли још неко жели реч? Ако не, онда идемо на следећи амандман. На основу члана 157. став 6. Пословника, Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу поднео је амандман на члан 13. Да ли неко жели реч? (Да) Реч има министар Селаковић. Изволите
Као овлашћени представник предлагача, прихватам амандман који је поднео Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу.
-
Ристичевић Маријан и Халими Риза · 4 говора наизменично · 18. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
На дневном реду: Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштаваЦела размена, од речи до речи
Даме и господо народни посланици, поштовани министре, да је господин Риза предложио виши суд, ја бих за то гласао. Дакле, да је предложио да виши суд буде, рецимо, са седиштем у Великом Трновцу, то бих веома радо прихватио, с обзиром на број кривичних дела и на врсту кривичних дела који се врше у пограничном месту. Јавна је тајна да је трговина наркотицима посебно изражена у том делу Србије. Зато кажем, да је предложио да имамо виши суд, или да имамо виши суд за организовани криминал, или одељење вишег суда, или пола одељења вишег суда за организовани криминал у Великом Трновцу, то бих веома радо прихватио зато што се ради о трговини људима, зато што се ради о трговини наркотицима, зато што се ради о трговини оружјем. Није тајна да је својевремено приликом предаје оружја нађено неколико камиона пушака. Хоћу да верујем да је то све од оружја што је тамо нелегално било и да је све продато и да ништа није скривено и прикривено. Било како било, да је предложено да буде тај виши суд који се бави криминалом који сам означио и који је најопаснија врста криминала, не само у Србији, већ који се прогони широм света, односно широм Европе, верујем да не само да бих подржао такву врсту амандмана, већ верујем да би имали подршку и ЕУ и међународне заједнице, с обзиром да је свима у интересу да се ти ланци пресеку. Нећу да кажем да је извор у Прешеву. Верујем да је извор на Блиском Истоку итд, али да путеви воде преко Прешева и Бујановца, односно преко те осетљиве зоне. Такође, хоћу да верујем да се она застава вије и да та школа није жуте боје у Албанији. Било како било, ми треба да се угледамо на себе и да дамо увек више права националним мањинама него што то раде други, јер то је у интересу стабилности државе. Не можемо се угледати на најгоре, већ на најбоље. Што се тумача тиче, немам ништа против да се уведе. С обзиром на врсту криминала, треба нам тамо и за арапски и за ирански и за још којекакве врсте језика, и за свахили и за ромски и за албански, али се бојим да ће нам ускоро тамо требати тумач и за српски језик. То је оно чега се ја прибојавам. Хвала вам.
Председавајући
За реплику се јавио народни посланик Риза Халими. Изволите.
Ја сам заправо тражио виши суд и пошто су Бујановац и Трновац спојени, није уопште проблем да то буде и у Трновцу. Ја бих се сложио. Али, она прича о камионима оружја иста вам је, исте природе као о тонама дроге која је пре једно две-три недеље била у штампи. То су сензационалистичке новине које ради прође и продаје издају све и свашта, али у парламенту би ипак требали да будемо озбиљнији када износимо податке. Искористио бих реплику да изнесем, да је сигурно за време актуелног министра примљено шесторо приправника у Основном суду у Врању, а конкурс је обављен пре тога, једно две године раније. Још да довршим оно што сам малочас хтео да кажем, да није проблем, господине министре, Албанци су навикли да буду широкогруди и да немају, никакав проблем нису правили када у прекршајном суду тренутно има један Албанац и један Србин. Али, када су раније била три Србина и један Албанац, нико није правио проблем. Ако нема стручног кадра, нема. Али, то није разлог да грађани испаштају и да путују, до Врања има 60 км. Заправо, сви учесници, сведоци, директни актери, полиција, сви они су требали да путују до Врања, а сада ће и за Бујановац. А то кошта. Грађани испаштају због тога. Они заслужују већу пажњу и од ове владе и од министарства. Хвала вам.
Председавајући
Реплика, Маријан Ристичевић има реч.
Да не бих био несхваћен, нисам говорио негативно о оружју. Говорио сам да је то оружје предато приликом санирања кризе у копненој зони безбедности. Барем је тако саопштено. Такође, није тајна да је тамо подигнут споменик неким борцима. Имамо сада две ствари: или је приликом санирања кризе оружје предато, као што сам рекао, или није. Хоћу да верујем да су приликом санирања кризе и Албанци који доле живе предали сво оружје, као што су и рекли. Или је та војска имала оружје па га предала, или су ратовали можда са четкама и метлама. Хвала.
Председавајући
Реч има Риза Халими, мада мислим да ово није тема данашњег дневног реда. Мада, с обзиром на осетљивост питања, даћу вам реч. Изволите.
Колега је ушао у 13 година прошлости и добро ме је подсетио. Рачунам да је на те оружане сукобе из тог времена стављена тачка, али подсетио бих да програм двеју влада, и савезне и републичке, који је из фебруара 2001. године – до сада није остварен. Ту је велики проблем који потенцирамо читаво време. Када је 2009. године требало да се реконструише Координационо тело, а није се то обавило, и сада, ове године, када смо почели поново разговоре са Владом, да се решавају најозбиљнији животни проблеми на том подручју, а једна од тих седам области је правосуђе, за које инсистирамо читаво време да имамо озбиљнији приступ него до сада и да се коначно крене да обавезе које су преузете још 2001. године коначно почну озбиљније да се остварују и да и тамо почне да се живи нормалније. Јер, то заслужују ти грађани. Хвала.
-
Лучић Љиљана и Стефановић Небојша · 6 говора наизменично · 14. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
На дневном реду: Закон о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиљаЦела размена, од речи до речи
Хвала, госпођо председавајућа. Знате, рекли сте да се овде ради о неразумевању шта је суштина, шта је форма. За мене и за посланике ДС суштина је да ли нека права можете да реализујете или не, а не да ли се овде бавимо производњом закона. Дакле, ја сам у свом излагању нагласила пре свега потребу да важеће законе спроводимо, видела шта је проблем, проблем су недостајућа средства, у том смислу критиковала ваше образложење, да ако хоћемо истинску заштиту ових најосетљивијих категорија, не треба додатних средстава. У буџету за следећу годину је тај трансфер који иде из републичког буџета према фонду први пут наведен тако да не знате која средства иду за штићење ове категорије из члана 22. Дакле, сваке године смо знали, мало је тих средстава, али то је 600 и нешто милиона. То је једна ствар. Ви сте, господине Стефановићу, сада увели и неку страначку причу овде. Речи ћу вам, имам сада право пошто сте ви то урадили, могуће је да се квалификује како смо ми радили на различите начине, али ја ћу да вам кажем, не почиње живот са СНС. Рађала су се деца у Србији, жене су одлазиле на трудничко боловање, ишле код лекара и трећа ствар, оно што је јако важно. Рекла сам само једну ствар. То што ви нудите већ постоји. Демократска странка је гласала за важећи Закон о здравственом осигурању. Није нама проблем десет пута да гласамо за оно што смо ми дефинисали и овде усвојили. Нећете ви рећи за шта ћу ја да гласам. Само кажем да смо ми данас изгубили један дан због демагогије, јер та решења имамо.
Председавајући
Захваљујем. Народни посланик Небојша Стефановић, предлагач акта. Изволите.
Драго ми је да су људи у Србији могли да чују да ово називате демагогијом и драго ми је да је то ваш став, да људи могу огољено, јасно да чују да је позиција ваше странке и вас лично по овом питању, да су права деце, трудница и породиља демагогија. Изузетно ми је драго да сте то јасно рекли. И сада је та прича потпуно огољена. Што се тиче тога, наравно да не почиње прича са СНС, али тога су неки требало да се сете раније када је живот почињао са њима па до у периоду када су на власти то кажу. Ја кажем у овом тренутку када је моја странка на власти. Не чекам да одем у опозицију па да критикујем. Не чекам да одем у опозицију па да се сетим да је требало неког помоћи и заштитити. Ја се тога сећам у тренутку када је моја странка на власт и ми преузимамо своју одговорност зашто нешто не функционише најбоље и поправљамо. Очекујем, наравно, да то ураде и сви други. Наравно, нити бих се икада усудио, нити ми пада на памет да одредим како ће ко да гласа. То треба да ураде сви у име своје савести, али да о неком закону кажу да је демагогија, да смо изгубили дан за њега, сигурно не бих гласао за тај закон. Онда бих потпуно девалвирао све што сам рекао. Само сам у том смислу рекао, али хвала вам што сте нам појаснили какав је ваш став по том питању.
Председавајући
Реч има народна посланица Љиљана Лучић, реплика.
Знате шта, свако за нас може да тврди шта год жели. Да ли је неко демагог или не, други ће да процене. Ево само једно питање које на најбољи начин разбија то питање о демагогији. Господине Стефановићу, колико средстава из републичког буџета је опредељено за штићење права на доступну здравствену заштиту свих категорија становништва из члана 22. важећег закона.
Председавајући
Реч има посланик Небојша Стефановић.
Могу само да вам кажем да су средства опредељена за штићење становништва из категорије закона који ја предлажем, што је моја обавеза, знам да је око 500.000.000 динара и то је мој посао. Када буде министар здравља овде и када буде буџет на дневном реду, моћи ће да говори о другим категоријама. Не могу да говорим о томе данас, али за ове категорије становништва из Предлога закона који је пред нама то је опредељено и то је договорено у сарадњи са Фондом за здравствено осигурање. Не знам цифру у динар, али око 500.000.000 динара.
Председавајући
Реч има народна посланица Љиљана Лучић и овим затварамо круг реплика.
Задовољна сам тим одговором. У свом излагању сам показала, надам се врло убедљиво, да сте смањили права која већ постоје када се ради о деци, трудницама и породиљама, а сада сте признали и да сте смањили средства. Хвала.
Председавајући
Реч има посланик Небојша Стефановић.
Наравно, то није тачно, пошто цифра о којој сте претходно говорили је за укупан број свих категорија о којима смо говорили. Овде је само део тих категорија. Ово су нова средства која ће се додатно уложити у њихову здравствену заштиту. Јасно ми је да неко ко не жели то да види има право да каже како год жели.
-
Стефановић Небојша и Гордић Владимир · 4 говора наизменично · 14. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
На дневном реду: Закон о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиљаЦела размена, од речи до речи
Нажалост, волео бих да могу да се у било чему сложим с вама, али углавном не могу, пошто нисте у праву. Наиме, хајде да рашчистимо ову причу о Закону о здравственом осигурању једном засвагда. Чланом 22. јесу предвиђена здравствена осигурања за одређене категорије, али чланом 17. и чланом 30. се дефинише да одређене категорије, као што су рецимо пољопривредни произвођачи, имају право на здравствено осигурање само када је члан 30. овог закона у питању, под условом да је доспели допринос за здравствено осигурање плаћен. Шта ћемо са, рецимо, дететом пољопривредног произвођача? На основу ког члана закона дете пољопривредног произвођача може да буде заштићено? Реците ми на основу ког члана закона. Пошто тога нема, онда смо ми, ја када сам предложио овај закон сам хтео то да омогућим и то ће фактички бити главни допринос овог закона, да свако дете, трудница и породиља, који према Закону о здравственом осигурању немају право на потпуну заштиту, сада имају. То није популизам. На крају крајева, жао ми је што ваша странка у претходном периоду није дала допринос да ми од данас не морамо уопште да разговарамо о овом закону. Да сте то решили суштински раније, ми бисмо данас потпуно нормално причали о неким другим стварима. Што се популизма тиче, нисам мазио голуба Гуту, нисам мазио кучиће и мачиће по Београду, нисам трчао по породилиштима и покушавао да узмем јефтино неки политички поен. Радили су то неки други и знају грађани Београда који су то људи радили. То је био популизам, то је било оно што грађани Београда и Србије неће никада више да подрже и то ћете видети на првим следећим изборима у Београду.
Председавајући
Владимир Гордић има реч.
Члан 22. јасно каже да ако право из обавезног здравственог осигурања не остварују као члан породице осигураника, осигураницима се сматрају, па се набраја – деца до навршених 18 година живота, школска деца, студенти итд, жене у вези са планирањем породице, као и у току трудноће, порођаја и материнства, лица старија од 65 година, особе са инвалидитетом итд. Према томе, према овом члану могу да буду осигурани. Не може да буде дете талац послодавца који није уплатио здравствено осигурање или пољопривредника који није уплатио здравствено осигурање. Ако смо већ дефинисали да су деца наша будућност, ово је заиста са ваше стране велики популизам. Имам утисак да уопште нисте прочитали постојећу законску регулативу када сте предлагали овај закон.
Председавајући
Реч има Небојша Стефановић.
Управо вам указујем на члан 17. Наравно да не може дете да буде талац и неће никада ни бити када се усвоји овај закон, ни дете, ни трудница, ни породиља. Жао ми је што су чланом 17. одређене категорије предвиђене које су осигуране по основу радног односа. Закон предвиђа да су неке категорије нашег становништва осигуране по основу радног односа. Дакле, пољопривредници нису уплаћивали доприносе, није имао новца да уплаћује доприносе и на основу тога његова жена и његово дете могу да дођу у проблем јер су они осигураници по основу радног односа. На основу овог закона они неће имати проблем. Дакле, овај закон решава да они немају проблем који су до сада имали, а дешавало се да људи имају проблем. Погледајте само шта се дешавало у Србији у последњих много година. Да ти људи нису имали проблем, да нису долазили у сукоб са разним бирократским елементима, ми данас не би ни разговарали о овом питању, али тај проблем је реалан, животни, без обзира да ли то пише у неком слову папира или не. Ми сада решавамо тај проблем и када га решимо ти људи га више неће имати.
Председавајући
Молим народне посланике да не реагују гласно, да не добацују, јер је то повреда Пословника. Реплику има народни посланик Владимир Гордић. Изволите.
Мислим да нисте у праву јер чланом 17. се регулишу они осигураници који раде, који су запослени, који примају плате или су плаћени доприноси за њих. Међутим, ако дете не може да оствари на тај начин здравствену заштиту, преко свог родитеља који не прима плату или није плаћен допринос за њега, оно има потпуно право по члану 22, што је јасно овде дефинисано, да оствари то своје право. Друга ствар, оно што је неприкосновено, Устав му гарантује обавезну здравствену заштиту.
-
Веселиновић Јанко и Стефановић Небојша · 4 говора наизменично · 14. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
На дневном реду: Закон о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиљаЦела размена, од речи до речи
Уважени господине Стефановићу, немамо ми проблем да подржимо односно да гласамо за овај закон. Ми смо вам само рекли шта ће то наше гласање представљати. То ће бити гласање за нешто што смо већ усвојили, што смо изгласали. Ми ћемо у дану за гласање гласати за нешто што је претходна скупштина усвојила, а што је требало ви само да примењујете. Ви због тога што нисте способни, односно ваша влада да примењује донето, због тога што сте довели земљу пред банкрот и због тога што имате неспособне министре, од министра финансија, економије, до министра здравља, доносите пред посланике овакве законе који јесу популистички. Није нама требао закон којим ћемо ми дефинисати шта је дете, па се у члану 1. овог закона каже: „Дете у смислу овог закона сматра се лице до навршених 18 година“. Ко то не зна? Ко не зна да се са 18 година стиче пунолетство? Зар је требало данас да се састанемо овде због тога? Да није можда требало да причамо како да изменимо Закон о јавним набавкама па да се омогући поправка апарата који не раде у дечијим болницама и због тога деца не могу да се лече чак ни од хемофилије, господине Стефановићу? Зар није о томе требало да причамо, а не о голубу Гути? Ви сте први поменули странку, СНС. Ми смо врло аргументовано разговарали и оповргавали ваша настојања да кажете да је ово новост. Ово није никаква новост, нити ће овим деца и породиље добити било шта ново. У томе је суштинска разлика. Ми ћемо гласати за овај закон ако ви тврдите да вам је то потребно, да вам је потребна наша подршка, али ми кажемо да са овим ништа ново нећемо добити. Хвала.
Председавајући
Време, господине Веселиновићу. Реч има Небојша Стефановић.
Господине председавајући, молим вас да обратите пажњу на оно што ћу рећи. Врло пажљиво бирам своје речи да не бих изазвао реплику. Не помињем ниједног посланика, ниједну посланичку групу нити се моја расправа директно односи на оно што је рекао неко од претходних говорника. То што неко не може да поднесе што су одређене личности мазиле голуба Гуту, то је сада друга ствар, али то тада није био популизам. Када су исто одређени у граду Београду имали, а постојали су ту неки, могао бих сада да вам ту причам о томе како су трчали, то је била трка од породилишта до породилишта не били се боље сликали и ко ће у први секунд да стигне да се слика са неком бебом не били се узео неки јефтини политички поен. Наравно, било је ту, могао бих да кажем 38 милијарди разлога зашто се то радило, али неки од тих разлога зашто данас немамо уређену здравствену заштиту што се новац бесмислено трошио, што се трошио на корупцију. Што су Булевар краља Александра уместо за милијарду и сто милиона реконструисали за милијарду и седамсто милиона. То је био један од разлога зашто данас немамо новца. Зато што се новац бацао и што је нестајао у различитим џеповима и у различитим, да кажем, корупционашким аферама. Али, у овом случају конкретно, не видим да сви подржавају овај закон. Мени је то важно да истакнем пошто очигледно неко хоће да буде уједно и за и против закона, што је апсолутно немогуће. Или га подржавате и кажете да сте за закон зато што је он добар за грађане Србије или он није добар за грађане Србије и не желите да га подржите. Немогуће је и једно и друго. То је популизам када хоћете да будете уједно и критичари, али не желите плашећи се реакције јавности да кажете да сте против. То је популизам. Треба бити отворен и јасан. Или сте за или сте против. На крају крајева, у дану за гласање ће то да се веома јасно покаже.
Председавајући
Повреда Пословника, Јанко Веселиновић. Изволите.
Председавајући, повредили сте Пословник, члан 106, 103. и још неке чланове. Дакле, дозволили сте господину Стефановићу да прича ван теме која је на дневном реду. Овде на дневном реду није Булевар Револуције, или Булевар краља Александра, ни голуб Гута, заиста не знам ко мази голуба, голуб углавном лети, али могуће да је и то било. Али, то није тема дневног реда, господине Стефановићу. (Председавајући: Немојте, молим вас, да се обраћате тако.) Молим вас председавајући да имате једнаке критеријуме. Нас сте упозорили да смо били мимо теме, а овлашћени представник прича о реконструкцији Булевара Револуције. Замислите када би ми на свакој седници Народне скупштине Републике Србије говорили о стању комуналних проблема у Новом Саду, или на местима где ми нисмо били на власти. Ми то никада до сада нисмо радили. Нема готово дана да посланичка група СНС не говори о комуналним темама у Београду и проблемима Београда. (Председавајући: По чему је то сада везано за повреду Пословника?) Зато што је говорио ван теме. Образлажем да о тој теми може да говори на скупштини града Београда, а не у Скупштини Републике Србије, ако то није на дневном реду, рецимо неки кредит који би могао бити у наредном периоду.
Председавајући
Господине Веселиновићу, ви сте заборавили шта сте ви дискутовали кад сте говорили о повреди Пословника, па сте споменули Закон о јавним набавкама, Тиршову итд. Значи, једноставно сте својом репликом кроз повреду Пословника изазвали да вам се адекватно и одговори. Према томе, водите рачуна шта ви говорите, па тако онда тражите и од другога. Можете да се изјасните у дану за гласање ако хоћете. Реч има народни посланик др. Небојша Стефановић, повреда Пословника. Изволите.
Желим да укажем на повреду члана 104. Пословника. Народни посланик има право да користи реплику када се помене, као што сам ја више пута био поменут именом и презименом, и у том свом обраћању има права да брани свој став на начин како има право да га брани. Молим само да убудуће користите своје право које имате као председавајући Народне скупштине да изричете дисциплинске мере оним народним посланицима који кроз повреду Пословника хоће да отежају рад ове скупштине, који хоће да га злоупотребе, значи право на повреду Пословника користе као реплику.
-
Бабић Зоран и Миковић Срђан · 6 говора наизменично · 7. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
Заједнички претрес о 42 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Господине Миковићу, ценим ваше правничко и адвокатско знање, поштујем, али сам се трудио ових 10-15 минута, верујте, с пажњом сам вас пратио, видео сам само форму, форму и форму. Суштине није било. Да ли је мишљење или овај предлог закона ушао у Народну скупштину Републике Србије електронски или на улаз из Косовске улице или на Главни улаз, да ли га је погледала правница из Владе на другом спрату? Не видим шта је то суштински и круцијално битно ако се каже да није обавезно мишљење Владе већ одбора, што је урађено. Били сте на том одбору. Мени су до овог тренутка дошла два амандмана посланичке групе ДС. Не видим да је то тај велики број амандмана. Обавештавам вас ако не знате да су то два амандмана. Поштујем различито мишљење и верујем да ће се одбор, али и посланичка група СНС као предлагач, изјаснити о тим амандманима. Унапред не могу да кажем ни да ћемо их одбити, ни да ћемо их прихватити. Заиста ћемо разговарати у наредним данима о њима. Али, тај велики број амандмана су два амандмана. Све што сте рекли је форма. Верујем да и форма треба да се испоштује, али бих више волео да ви и ја полемишемо сада о вредности коју ће овај предлог закона донети, о томе како ћемо можда сутра заједно да тражимо извештаје од Владе и јавних предузећа колике су то уштеде направљене у тим јавним предузећима, а не да ли је овај закон или су амандмани вожени „југом“ или комбијем или код кога су завршили. То је чиста форма, која, верујем, не занима ни грађане Србије, а не треба да занима ни парламент.
Председавајући
Хвала. Реч има народни посланик Срђан Миковић. Изволите.
Управо уз покушај да се ни на који начин пејоративно не одредим према предлагачима или о самом предлогу, да се ни на који начин не одредим јаче у односу на чињеницу да на сам Одбор за правосуђе, као матични одбор, и Одбор за уставна питања и законодавство, а на обе седнице сам био, није дошао предлагач закона, да бих га питао и да би све ово што сам у пленарном заседању поменуо расправили. Нити је дошао предлагач, нити је дошао првопотписани. Било је покушаја да неки други посланици преузму улогу коју не могу да преузму и да бране предлог закона, али очигледно то довољно показује однос предлагача према институцијама Народне скупштине. У сваком случају, покушавам као правник да оценим и ту ситуацију да, уколико неки инжењер предлаже закон, не може апсолутно све да зна. Али, управо зато сам хтео да укрстимо погледе већ на одбору. То је било немогуће, зато што нисте дошли. Има људи који су присутни у сали, који су били на том одбору, а ви нисте дошли, нити је рекао неко - хајде да померимо, па да то све расправимо на одбору. Управо због тога смо у ситуацији да данас покушавамо да говоримо о тим стварима. Елементарна ствар да би се нешто расправило у Скупштини је процедура. Уколико се чак ни то не испоштује, како очекујете да дискутујемо о томе у самој примени Кривичног закона са вама овде, а да пре тога не расправљамо о томе на одбору? Мислим да је то илузорно.
Председавајући
Хвала. Реч има народни посланик Зоран Бабић. Изволите.
Пошто се бавимо формом, ево, ја ћу прећи на то поље. Предлагач овог предлога закона о изменама и допунама Кривичног законика није Зоран Бабић, предлагач је посланичка група СНС, 65 колега народних посланика. Ја сам овлашћен, да, али нисам једини предлагач. Имам поверења, господине Миковићу, у моје колеге који су чланови моје посланичке групе, који долазе на све одборе. Имам поверење у њихово мишљење и да ће, као што су ставили потпис испод тог предлога закона, ништа боље или горе од мене бранити ставове тог закона. Да ли су то неке вредности које ви препознајете или не препознајете, не знам и не улазим у то. Али, 65 потписника као предлагача овог закона… Волео бих да колегиницу из ваше посланичке групе, уколико јој је потребна медицинска помоћ, зато што чујем јаукање, да се тако нешто и уради. (Председавајућа: Молим вас, господине Бабићу.) Па треба помоћи људима који јаучу. Оно што ће свако од колега из посланичке групе СНС урадити, то је да ће бранити предлог закона испод којег је ставио потпис.
Председавајући
Хвала. Реч има народни посланик Срђан Миковић, реплика. Изволите.
Очекивао сам да бар онај ко је на челу Административног одбора, ко је на челу највеће посланичке групе овде у Народној скупштини, бар елементарно познаје Пословник Народне скупштине. Не постоји могућност да, уколико је неко други означен као овлашћен представник предлагача, или уколико није први потписник на листи потписаних народних посланика, буде овлашћени представник. Оног тренутка када будете променили оно што пише у Пословнику Народне скупштине, тада ћете бити у праву, али до тада нисте у праву. Верујте ми, не желим да идем на вас, чак сам рекао својим колегама да управо зато што долазите из ватерпола имам посебан однос према вама, имајући у виду да сам се, али стварно, бавио ватерполом.
Председавајући
Хвала. Реч има народни посланик Зоран Бабић. Изволите.
Не морам да доказујем своје бављење ватерполом, то моја конституција показује. Спреман сам увек на трку, господине Миковићу, и на ту врсту доказа. На било којем терену спреман сам да прихватим трку с вама. Спреман сам и да прихватим ризик, а то сте управо рекли - овај предлог закона је добар, овај предлог закона ће учинити бољитак у нашем друштву, али нећемо гласати за њега зато што овлашћени предлагач није дошао на одбор. У реду, ако је то једини разлог, спреман сам да прихватим вашу аргументацију због које нећете гласати за овај закон.
Председавајући
Хвала. Реч има народни посланик Срђан Миковић. Изволите.
Ако је ово последња ствар која ће задати одлучујући ударац у борби против криминала, ја сам срећан. Само немојте да се деси да после тога не буде тако. Хвала.
-
Бабић Зоран и Стефановић Борислав · 5 говора наизменично · 7. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
Заједнички претрес о 42 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Једна реченица. Верујем да колега Миливојевић и ја можемо да направимо, живи смо људи, да можемо да направити саобраћајни прекршај. Возим ауто 20-ак и нешто година, до сада нисам имао таква искуства и не верујем и не бих волео да ме таква искуства везују за господина Миливојевића. Али, оно што сигурно да нас двојица не можемо да урадимо, јесте да се сударимо на пружном прелазу. Та пруга је некада била жива, а сада деца која имају седам, десет година, која су по годинама као и моја млађа ћерка, не знају како изгледа воз. Не пролази воз. Затворили сте то. Нема тих пруга. Нема оних возова, господине Миливојевићу, који смо користили верујем и ви и ја 90-их година, возећи се из нашег краја ка Београду где смо студирали. Нема их, нема саобраћаја. То се није направило и није се десило у задњих годину и по дана, десило се задњих десет година. Али, немојте да тада и заборављате, немојте, види се да сте седели и онда и ви на том стиропору јер вам је амнезија за све што је било до 2012. године. Сећате се само овога што је задњих годину, годину и по дана. Селективно је то. Грађани ће најбоље да просуде. На изборима свако ће донети тада суд о ономе шта радимо и како радимо. По поверењу које имамо и у Врбасу, и Земуну, и Ковину, и свуда где су били избори, а показаћемо и у Београду, па видећемо ко ће и какво ће поверење имати код грађана Србије.
Председавајући
Реч има Борислав Стефановић.
Мислим да је уважени колега Бабић рекао суштину само што она има логичку грешку. Дакле, ако нема возова, цитирам – нема пруге, деца се не сећају, не постоје пружни прелази, што доносите измену закона? Врло једноставно питања. Знамо и ви и ја да има и возова и пруге, не у обиму којем је потребно и не у обиму којем је било. Што није побољшан железнички саобраћај, што је спор, што је неефикасан, што се несреће и даље јако често дешавају, људи гину, господине Бабићу на тим прелазима, одговоран је извесни Сима из Гроцке који једе тартуфе и који смањује трошкове на једној страни, а повећава на другој страни. Истине ради, дакле, он јесте смањио неке трошкове али је енормно повећао друге. Идите у Гроцку, идите у његов крај и питајте данас људе који су напредњаци шта мисле о томе кога је и како запослио у ЈП „Железнице Србије“. То није коректно. Иначе, мислим да ако причамо о подршци, ту смо се давно сложили и ви и ја и наше странке да те ствари се најбоље виде на изборима. Да би се заиста виделе на изборима они заиста морају бити у фер атмосфери, без насиља, без батинаша, отимања активиста других странака. То до сада тај, како да кажем, цондитио сине qуа нон, нисте испунили да бисмо имали демократску државу у пуном смислу. Нажалост, нисте га испунили. Докле год се дешавају онакве ствари које су се десиле и у Врбасу, и Земуну, и у Зајечару, и у Митровици, ми нећемо имати нормалан политички систем. То је оно што је најтужније у целој овој причи што ви то никако да видите, а имате највећу одговорност.
Председавајући
Реч има народни посланик Зоран Бабић.
Био сам врло прецизан. Питање је било – да ли можемо нас двојица да се сударимо на пружном прелазу у Угљареву. Не можемо. У Угљареву нема возова. У Крушевцу нема возова. Нема возова, зарасло у коров. По шинама се шетају људи, не мислећи да ли ће, недајбоже доживети несрећу. Да ли има несреће на пружним прелазима у Србији? Да, има, наравно. За вашу информацију, господине Стефановићу, за завршетак железничког дела Коридора 10 нама као држави, не партији, не странци, нама као држави, треба 4,7 милијарди евра. Километара 767 пруге дела, железничког дела Коридора 10 пролази територијом Србије. Деведесет и два посто теретног саобраћаја из Европе иде Коридором 11 преко Мађарске и Румуније, зато што је просечна брзина на нашим пругама 30-40 километара, ни брзину, ни безбедност немамо. Због чега? Због СНС можда? Или због уговора које смо ратификовали овде у овом парламенту, господине Стефановићу, нисте били посланик, бавили сте се неким другим стварима у том тренутку. Сто милиона евра за завршетак железничког дела Коридора 10. Влада у том тренутку није имала одговор на којем делу ће се завршити, бити двоколосечна електрифицирана пруга. За 100.000.000 евра за које се у том тренутку Влада Србије задужила купили смо локомотиве. Нема пруга, нема терета, нема саобраћаја, има дугова, има локомотива где се политика посвађала после да ли да буду лоцирани у депоу у Новом Саду или у Нишу. Због чега Закон о железници тада није ни донет у Народној скупштини Републике Србије? Због посвађане политике. Немојте за све окривљавати СНС. И да смо Худини не би могли за годину дана да завршимо све овој земљи девастирано и уништавано годинама, да смо мађионичари. Али, изгледа да стиропор и та амнезија добро користи, бар у овом делу око Расине.
Председавајући
Господине Стефановићу, мислим да завршимо. Молим вас, реплика је сада превазишла дневни ред и не желим сада да се реплика спроводи о стиропорима, о железницама, о путевима који нису изграђени, који немају никакве везе са законом. Ви сте отворили. Ви сте споменули стиропор. Даћу вам, али да знате да више нећу дати. Изволите.
Хвала. Истине ради, ми јесмо имали полемику, чули сте, око пруга, чија блокада јесте саставни део измена Кривичног законика. Дакле, стиропор јесте спомињан са обе стране. Наравно, стиропор је материјал који има, као што знате, одређене психополитичке моћи и у том смислу смо га објашњавали. Ја то тако тумачим. Иначе, само ћу једну ствар рећи. Када спомињете Владу везано за железницу и раније сам вас молио, молим вас и сада, причајте са господином Мркоњићем и господином Вељом Илићем, немојте са нама о томе да причате, о примени кредита и о томе да ли се нешто урадило. Владу су водили људи који сада с вама седе и који додуше не воде системе директно, него их водите ви и то већ скоро пола мандата, што вас онемогућава да налазите оправдање у прошлости, по мени. Можда нисам у праву, али јесте она народна која демантује ово што сте рекли – „иде Миле Лајковачком пругом, па размишља о Кривичном законику са још једним другом“ и то је оно што ви данас радите у Србији, господине Бабићу. Вама је та пруга цела Србија нажалост данас. Хвала.
Председавајући
Реч има народни посланик Зоран Бабић. Извињавам се, господине Бабићу. Бабић је овде овлашћени представник као предлагач закона.
Ни себе ни грађане Републике Србије, ни нас понајмање нисте убедили у везу документа који је упућен у скупштинску процедуру 23. октобра, написан знатно раније, са штрајком који се десио 31. октобра. Дакле, седам дана после тога. Ни себе не можете да убедите у то. Када смо већ код народних умотворина, ја ћу једну врло једноставну, није певљива, а кажу у српском народу „паметнији попушта“.
-
Палалић Јован и Шормаз Драган · 4 говора наизменично · 5. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
Заједнички претрес о 42 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Господине председниче, рекламирам повреду Пословника, члан 7. У том тренутку нисте били у сали када су се овде чуле најгрубље увреде и оптужбе на рачун ДСС и нашег председника Војислава Коштунице. Изречене су оптужбе да наша посланичка група, председник наше посланичке групе је инспиратор насиља на Косову и Метохији. Дочекали смо да у времену када смо мислили да смо усвојили слободу и демократију и право да се изражавамо, да они који имају своје мишљење које се не слаже са мишљењем владајуће већине буду оптуживани, буду прокажени, буду јавно линчовани и без суђења и без пресуда на овакав начин оптуживани. Ми смо годинама навикли на овакве оптужбе са разних телевизија, посебних емисија, страних амбасада, увек зато што смо држали до јасног и чврстог става да је Косово и Метохија неотуђиви део Србије. Борићемо се увек да буде неотуђиви део Србије и нећемо променити своју политику, али ако је ово начин да се они који другачије мисле етикетирају и оптужују онда вас молим да узмете у обзир да то није нешто што доликује Народној скупштини. Ми смо овде врло конкретно износили наше ставове и никог нисмо вређали. Али, неће нас спречити овакве изјаве, овакве оптужбе, подли ударци да наставимо нашу политику и да спроводимо оно за шта се залажемо. Трпели смо ми и у претходним годинама, од претходне владе и претходних влада овакве исте нападе, овакве исте изјаве, али од наше политике нећемо одустати. Ја вас молим да ова Народна скупштина, која је у претходном периоду достигла одређени ниво комуникације и нормалног уважавања међу посланицима, без обзира на политичке разлике, тај ниво задржи и да се овакве изјаве, овакве етикете и омаловажавање оних који другачије мисле, зауставе. Хвала.
Председавајући
Реч има народни посланик Драган Шормаз.
Чланови 104. и 107. Прво је било постављање питања, а овде се сад позива на члан 6, а 104. је погрешно тумачење и 107. нарушавање достојанства Народне скупштине Републике Србије. Пошто сам препознао да тумачи колега Палалић оно што сам говорио, само да би било јасно. Нисам поменуо председника посланичке групе ниједном, то можете да видите у стенограму. Нисам поменуо ДСС ниједном и то се може видети у стенограму. Ја сам поменуо само Војислава Коштуницу. Ако је он цео, сам ДСС, а знам да јесте, онда у реду. Али, у сваком случају, нисам ништа од овога поменуо, него само њега навео, а не ДСС и не председника посланичке групе, као инспираторе онога што се дешавало на северу Косова у недељу. Захваљујем.
Председавајући
По Пословнику? (Јован Палалић: Реплика.) Не може реплика на повреду Пословника. Овде постоји парламентарна пракса да се на повреду Пословника не дозвољава реплика. Изволите.
Члан 27. Господине председниче, мислим да треба да се успостави ред у Народној скупштини, да се ова седница настави. Ми се за то залажемо. Али, ми смо сада чули да председник једне политичке странке не представља странку у јавности нити да заступа њене ставове. Знате шта. Цела посланичка група и чланство ДСС стоји иза свог председника. (Председник: Све је то у реду, али то нема никакве везе са повредом Пословника. Политички ставови који се изнесу на седнице Народне скупштине, ти политички ставови не дефинишу повреду Пословника.) Председниче, молим да водите рачуна о начину изражавања у Народној скупштини. Не знам да ли се некад неко из посланичке групе ДСС икада увредљиво изражавао о било коме износећи своје политичке ставове, без обзира колико се ми разликујемо. (Председник: Али, оно што је рекао господин Шормаз, што сам чуо, није било увредљиво.) Господине председниче, господин Шормаз је рекао да је Војислав Коштуница инспиратор насиља и подстиче екстремистичке групе да врше насиље на Косову. Ја вас молим, овде је Народна скупштина то могла да чује. Молим да уважите ово што смо ми рекли и да се једноставно овако нешто не дозволи у Народној скупштини. Ако смо се сложили да смо достигли одређени ниво у претходном периоду, међусобног уважавања и опхођења, не морамо се вређати, иначе ћемо се вратити у нека друга времена, што сигурно не желимо. У крајњој линији, верујемо да смо после 2000. године достигли ниво демократских права да износимо своје ставове, без обзира колико се разликујемо у томе. Не морамо сада поново да се враћамо у времена када то више није допуштено.
Председавајући
Реч има народни посланик Драган Шормаз, по Пословнику.
Поново је нарушено достојанство Народне скупштине и поново сам погрешно тумачен, али нећу се враћати на то шта сам рекао, само не знам колико је тешка реч. Ако причамо о достојанству и о томе како треба да се води Народна скупштина, а ово није реплика, него члан 107 - достојанство Народне скупштине, да ли је горе рећи да је неко инспиратор насиља или да је државоубица? А само неколико минута пре него што сам ово рекао су названи они који воде државу Србију или власт – државоубицом. Не можете као Калимеро да кукате и да мислите да све можете да радите, а да батина нема други крај. Има други крај.
-
Самарџић Слободан и Селаковић Никола · 6 говора наизменично · 5. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
Заједнички претрес о 42 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
То што не помињете Бриселски споразум говори о озбиљности вашег приступа. Ви се око њега обрћете као мачка око каше. Наиме, тај Бриселски споразум, он демонтира све институције Републике Србије на Косову и Метохији и оне које раде и оне које не раде, које раде општине, потом разне функционалне институције, као што су здравство, образовање итд, потом судске институције, он их демонтира. Зашто мислите да су судови изузети из овог правила које постоји у Бриселском споразуму? Да ли ви не мислите да је он постао меродаван и регулативан за рад Владе? Бриселски споразум је регулативнији за рад Владе него Устав Србије. Ако хоћете да се мало боље распитате о томе, прочитајте план Мартија Ахтисарија. Ту је све лепо написано на шта ће да личе те институције Републике Србије, када Косово добије такозвану надгледану независност. Према томе, то што ви не помињете споразум није ствар ваше правничке коректности, него просто једног политичког страха. Ви нисте транспарентни како би се то модерно рекло. Ухватите се укоштац са документима који регулишу поступања. Тврдим да су они неуставни, антиуставни, противзаконити. Ви можете да причате како хоћете причу о томе да сте нашли решење за један сектор који се зове судски систем. Па, какво сте решење нашли? Једним вашим тумачењем Устава. Знате, министар да тумачи Устав и да онда поступа по тој интерпретацији, то није било виђено до сада. Ви сте протумачили да се члан 182. може тицати сваког посебног сектора уређења, јер постоји посебан закон за судску аутономију, али може бити посебних закона колико хоћете. (Председавајућа: Време.) То је то тумачење које је произвољно. Постоји један посебан закон о суштинској аутономији, тај уставан кога сте тако одредили и по њему се могу мерити други закони који нису посебни, него су обични, редовни закони. То је оно што произилази из оног што јесте члан 182. Овде сте просто измислили једну конструкцију и на њој направили овај члан који је погубан по последицама за судове у Митровици и на Косову. Можете да причате колико хоћете да сте са њима у вези и да их водите, али водите их на пањ за клање.
Председавајући
Министар Селаковић има реч.
Како сте рекли ово последње, опростите, молим вас? Видите, никога не бих водио ни на какав пањ за клање ако нисам спреман да први ставим главу на њега. Мислим да је крајње некоректно говорити на такав начин, јер свака прича на ову тему и на овакав начин враћа нас у периоде када је неко други био на власти, носио одговорност за решавање великих и крупних питања, политичких питања и свако давао неки свој мање добар, а много више лош допринос решавању тих питања. Године 2000. ја јесам имао 17 година, али се врло добро сећам предизборних обећања појединаца да је проблем Косова и Метохије политички проблем односа наших пријатеља из западних држава, који ћемо одмах након завршетка председничких избора у директном дијалогу решити. Догодили су се председнички избори и они који су заступали такве ставове дошли су у прилику да владају. Не видим да смо се за ових 14 година ни за педаљ макли у позитивном смеру када су у питању решавања тих најтежих и најкрупнијих питања за нашу нацију, државу и друштво. Нема ту произвољних тумачења или се неко залаже да имамо једног јединог искључивог тумача Устава и да то буде један човек и како он прочита и каже да Устав гласи и значи да то буде тако. Република Србија је држава. Та држава има сопствене институције. Те институције пружају заштиту уставноправног поретка. Ако је нешто произвољна формулација, онда је то формулација суштинска аутономија. Сви знамо шта је, а нико не зна шта је и сви смо спремни да је тумачимо на овај или онај начин. Зашто није могуће суштинску аутономију дефинисати кроз два или три закона донета на начин како то предвиђа Устав? Нису ретке државе које имају устав сачињен од два, три или четири акта. Само скрећем пажњу на оно што мислим да је срж проблема. Мислим да је овакав приступ једини правно исправан и могућ начин како тај проблем да се решава. Можемо у томе да се слажемо или да се не слажемо, да подржавамо или не подржавамо, али ја сам уверен да је ово начин решавања који поштује и наш национални интерес, који је већи од Устава и Устав, као основни правни акт, и оно што је најбитније, потребе српског народа и других народа који у заједници и добру живе са Србима на Косову и Метохији. Захваљујем.
Председавајући
Изволите, господине Самарџићу.
Господине министре, ви сте извршили замену теза. О суштинској аутономији може свако да мисли на свој начин, да је интерпретира. То јесте један општи појам који допушта његову конкретизацију на различите начине. Али, ако та одредба Устава употреби закон у једнини, онда је то један закон, један посебан закон о суштинској аутономији. О томе се ради. Наиме, не можете ви од тог једног закона правити више закона или више посебних закона. По нашем уставном систему једна аутономна покрајина има статут, а друга има посебан закон о суштинској аутономији. Обе имају различите начине како се доносе. То је, разуме се, последица ситуације у којој смо се нашли. Ми смо могли 2006. године да одредимо уставни положај Косова у детаљима како то може да учини Статут АП Војводине, него смо оставили један посебан поступак за његово усвајање. Али, исход тог поступка је потпуно јасан уставно. То је један посебан закон о суштинској аутономији. Када је реч о судијама и судовима на Косову, употребио сам један израз који је можда био непримерен и није се тицао вас лично, али морам да вас подсетим да су судије у Митровици пре пет и по година, марта 2008. године, бранили тај српски суд својим телима, све судије, било их је око 50, па и судско особље. Они су 17. марта те године били насилно одведени у приштински затвор. Тада је држава стала иза њих. Истог поподнева су се вратили, зато што је Влада, не држава, то извојевала. Хоћу да вас подсетим на тај чин да су људи били спремни да жртвују своју слободу ради тог суда у Митровици. (Председавајућа: Време.) Он је више него суд. Он је институција Републике Србије, господине председниче. Зато не треба да дирате те ствари које су регулисане овако како су регулисане у данашњем закону. Зато смо ми амандманима тражили да се то мање-више врати. Може да делује и Основни и Виши суд у Митровици и Прекршајни суд. Може да делује и Одељење Управног суда и Апелационог суда, све то може, другде не може. Где може – може, где не може – не може, али је важно да Србија има своје институције. О томе се ради.
Председавајући
Реч има министар Селаковић.
Ако тумачимо Устав, дајте да га тумачимо у свакој његовој одредби и у свакој његовој речи на идентичан начин. Једнина у нормативном смислу значи множину, па када кажете у Уставу закон, то у формалном смислу не мора да буде један, већ може да буде више закона и то добро знате. То је управо суштина. Зато сам рекао да суштинска аутономија може да буде уређивана не само формално једним законом о суштинској аутономији, већ кроз више њих. Што се тиче овога што је говорено о судијама и тужиоцима са Косова и Метохије, познато ми је шта се дешавало 2008. године. Познато ми је да пре 2008. године, такође, формално није постојао суд Републике Србије, када говоримо да су тамо радили тзв. УНМИК судови, у којима су радиле судије Републике Србије, да је њихово ангажовање и да је рад тих судова био дефинисан споразумом који је усвојила тадашња влада, али се није позивала на Устав Србије када је усвајала тај споразум. Сада имамо сличну ситуацију. Ви можете да кажете – јесте, али то је била УНМИК администрација и јесте у праву. Ништа ја ту не спорим, али хајде да се вратимо на оно што сам малопре рекао. На првом месту интерес српског народа на Косову и Метохији и онај интерес који заступа ова влада чији сам члан и интерес који сам заступао ја када сам био у прилици да о томе преговарам и разговарам био је створити и осигурати услове да Срби остану да живе на Косову и Метохији, јер смо нажалост сведоци да, ко год се налазио на власти, Срби са Косова и Метохије претходних 14 година стално одлазе. Некада су одлазили више, као што је то под притиском насиља било рецимо 2004. године, када држава Србија никако није реаговала да то заустави или да се томе супротстави. Некада нису реаговали уопште.
Председавајући
Реч има господин Самарџић. Изволите.
Господине министре, опет сте побегли од теме када сте дали ону аналогију са законом. Не говорим о закону, говорим о посебном закону. Он је у једнини. Закон је у једнини, а примењује се као множина. То је јасно. Дакле, посебан закон је у једнини и он остаје као један закон, јединствен. Намерно нисте узели пример посебног закона, него закона као таквог. Када је реч о суду у Митровици, морате да водите рачуна о хронологији. Месец дана пре тих догађаја Албанци су прогласили независно Косово. УНМИК није реаговао. Он је рекао – ја ћу се поставити или ми ћемо се поставити статусно неутрално. Шта је Република Србија могла ту да уради? Могла је да преузме УНМИК институције у своје руке, оне које је могла. Ми смо организовали тада изборе на целом Косову у 24 општине и то је било једини одговор. УНМИК је прећутно то прихватио. Судије су саме одлучиле да преузму суд у Митровици из тог статуса УНМИК у статус Устава Србије. То је била њихова воља и одговор на опасност да ће УНМИК тај суд предати Албанцима. Сада Албанци више нису у статусу привремених органа самоуправе, него независне државе. То је тај интерпретациони контекст који морате имати у виду када говорите о томе. То су биле акције државе, врло живе акције које су одговарале на тренутне ситуације, као и 2004. и 2008. године, када као рефрен понављате да држава није ништа прихватила. Знате, тај напад на Чаглавицу у два сата између 17. и 18. марта, он је заустављен реаговањем државе. Сутрадан после подне Савет безбедности имао је ванредну седницу и о томе је донео одређене закључке. Сам УНМИК и КФОР су почели другачије у безбедносном погледу да се ту понашају, а ви понављате као неки други да смо ми организовали само молебан. Иза те акције било је пуно ствари које су се догађале, о којима ми не причамо, мислећи да људи то знају, али када већ не знају, што онда не питају?
Председавајући
Реч има министар Селаковић. Изволите.
Ја се врло добро сећам, а претпостављам да се сећа и убедљива већина народних посланика да је 2008. године читава јавност убеђивана како Влада Србије има тзв. акциони план за реакцију државе у случају да се прогласи независност Косова. Као и већина правника, очекивао сам да прва држава која призна једнострано проглашену независност буде тужена. Да је тужена прва, видели бисмо која би даље то урадила. То нисам видео. Није видео нико ни у Србији. Можете да кажете – зато је пала Влада. После тога су били неки избори. Неко је заступао једну тезу, неко другу, избори се завршили, формирана је нова влада и отишло се даље. Свако је дао неки свој допринос, то сам рекао на почетку расправе, па био тај допринос ЦЕФТА или Брисел, био тај допринос амнестија из 2001. године или нешто друго. Немојте гледати само из угла безгрешности, свако је на неки начин дао неки допринос. Ја и даље тврдим, ово је начин да, радећи у складу са Уставом, нешто добро урадимо. Да је уставописац овде хтео да направи разлику и да каже да, као у другим случајевима, није реч када кажете у једнини закон да нормативно мислите на множину, да су то закони, онда би рекао да се суштинска аутономија Косова и Метохије уређује јединственим посебним законом који се доноси по процедури предвиђеној за промену Устава. Дакле, рекао би – изричито јединственим посебним законом, а то уставотворац није рекао. Захваљујем.
-
Стефановић Борислав и Селаковић Никола · 6 говора наизменично · 4. новембар 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан и посланичка питања
Заједнички претрес о 42 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Министре Селаковићу, ви сте говорили 27 минута и при томе сте успели од низа питања која сам вам поставио да одговорите на три, а од та три мислим да је најупечатљивије ово што сте рекли – не укида се ниједан суд, него се укидају поједине судске јединице. Наш народ би рекао, нарочито они који живе у тим местима: није шија, него врат. Али, то је ваш покушај спина, како се и то каже популарно, па ћу због тога грађанима да прочитам бар неке од судских јединица које се укидају – Ражањ, Бач, Бачка Паланка, Прешево, Осечина, Србобран, Пландиште, Бољевац, Сечањ, Рековац, Нова Црња, Баточина, Рача, Варварин, Блаце, Крупањ, Љиг, Сврљиг, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Темерин, Тител, Алибунар, Ковачица, Ћуприја, Бабушница, Бела Паланка, Жабари, Ариље, Косјерић, Нова Варош, Ириг, Пећинци, Ада, Кањижа, Апатин, Оџаци, Лајковац, Чајетина, Гуча, Богатић, Владимирци и Коцељева. Није тачно, има ту их негде на власти, али има пуно општина у којима још увек нису прекомпоновали власт. Али, чињеница је да ваш прави извештај министре није извештај који ви нама овде износите, него ваш прави извештај је наша заједничка жеља да се у Србији живи безбедније, боље и са више правде. Међутим, тај ваш прави извештај је поражавајући, катастрофалан. Апсолутно нисте одговорили ни на једно питање, ни о преко 600 судија из СНС, ни на критике вашег колеге Владимира Цвијана за независна судства, тј. недостатак независности судства, апсолутно нам ништа око тога нисте рекли. Сада апелујем на вас, када ми будете одговарали, покушајте то да учините у три минута да би донекле били равноправни у времену. Иначе, немојте се много позивати на извештај Европске комисије, зато што у време свих власти је тај извештај био, пре свега политички, врло битан и мотивисан, а тек онда везан за само правосуђе, укључујући за време наше власти. Према томе, мислим да покушате да будете што сажетији, да могу ово и око Милоша Обреновића да вам одговорим.
Председавајући
Министар Селаковић. Изволите.
Када будемо у равноправној позицији, ја ћу се држати тог начела равноправности. Ја сам један, а вас је неколико десетина. Нажалост, сваки пут све мање и мање када дођем. Дакле, ко је укинуо судове, али судове и у фактичком и у формалном смислу, то можда ви најбоље знате, од 2008. до 2012. године, на почетку тога периода укидани су судови. Што је још важно, нарочито имајући у виду нови Законик о кривичном поступку, укидана су јавна тужилаштва, а ту још увек ништа нисам чуо. Још нешто, малопре нисам поменуо што се трошкова тиче. Малопре сам рекао и направио сам грешку, рекао сам да је 2012, да су доцње на буџету Високог савета судства биле милијарду динара, не, биле су преко милијарду и деветсто милиона динара, скоро две милијарде. Ја не знам шта је скупо, а шта је јефтино. Ви хоћете да кажете, да је рецимо, уз сво поштовање грађанима, рецимо ево, на подручју Основног суда у Кикинди постоји тренутно судска јединица Нова Црња. Судска јединица Нова Црња по броју предмета има посла за 0,32 судија. Израчунајте колико све људи прати рад те судске јединице и доћи ћете до резултата да је неупоредиво јефтиније држави да једном у три недеље пошаље судију који ће одржати рочишта и судити. А, знате, сваки пут се сетим онога афоризма који каже – пре рата нисмо имали ништа, онда су дошли Немци и уништили све. Тако и у овој причи коју сам малопре чуо. Дозволићете да ако бих одговарао на сва питања да би моје излагање било једно четири до пет пута више. Овако сам одговарао на она питања која заслужују одговор. Докле год сам у позицији да ценим, дотле ћу тако и одговарати. Захваљујем.
Председавајући
Хвала. Борислав Стефановић, реплика.
Мислим, министре, да је врло некоректно што сте рекли кроз циничну опсервацију, да нас је све мање. Није у реду. Ипак сте ви овде гост, министре. То колико ће вас бити, лупом ћемо вас тражити, у то будите сигурни. Иначе, интересантно је да ви упорно избегавате, да ви у слову и бројем, сада имате 66 основних судова и 23 судске јединице, што је укупно 89, у наше време било је 34 основна суда, дакле, дупло мање, али је било 96 судских јединица, што је 130 веће, министре, од 89. Разумем да све можете овде да прикажете на начин пошто се слабо са истином сусрећете. Можда је ни на улици не видите. Али, не можете баш до те мере да говорите. Иначе, министар доноси правилник о пријему приправника. До сада је незабележен у политичко-правној пракси да кажете да ви са тим немате ништа. Свака вам част. Ви сте говорили да смо ми злочинци овог народа, зато што смо смањили број основних судова у Србији. Ви сте лично то говорили и да Срби пате од „жутих“ на власти, јер смањују број судских јединица и судова. А шта ви сада радите? Педесет општина остају без судске јединице. Па како ми вас сада да зовемо, господине министре? Нећемо сигурно како ви нас. Будите сигурни у то. Иначе, мислим да ви министре у овој ситуацији, када смо вам изнели јасне бројке, када смо вас питали због чега то радите, када смо вам навели чланове, нисте одговорили на врло конкретна питања. Рекли сте да вам се јако свиђа Милош Обреновић. Знам да вам је коџа Милош, близак вашем духу и сензибилитету, али да вас обавестим да је он живео пре скоро 200 година, а да сте ви министре сада у 21. веку, иако ваше правосуђе, нажалост грађана, није. Хвала.
Председавајући
Реч има министар Селаковић.
Можемо да причамо о историји, ако ви то заиста желите. За време власти коџа Милоша на српски језик је преведен „Коде цивил“. На српски језик је преведен аустријски грађански законик. За време његове власти почело је припремање трећег у свету грађанског законика, који је донет касније, истина у време кнеза Александра Карађорђевића. Ви грешите, не слушате ме. Мало пажљивије слушајте. У његово време је почело припремање, који је донет касније, за време власти кнеза Александра. Али, у његово време је донет Кривични законик. Дакле, поносим се тиме шта је неписмени коџа Милош успео да уради и Србију приближио Европи много више, него многи писмени и устројио државу на начин, захваљујући коме је она постојала и опстајала у вековима и деценијама које су уследиле. Зато кажем да ми импонује то поређење. Да ли је имао неких мана? Имао је као и сваки други владар, а да ли је био државотворац, и те како је био државотворац. Што се тиче, опет кажем смањења броја, немам никаквих проблема то да кажем. Да, овим законом враћа се суд који ће као основни суд постојати у 66 градова у Србији, односно имаће 66 судова. Са судским јединицама то је 89, судским јединицама у којима ће се судити и парница и кривица. Са обавезом судећих дана, која до сада није била обавеза и са знатно мањим трошковима функционисања, него што је то било у претходном периоду. Ако мислите да је нормално, рецимо, само за трошкове грејања једне судске јединице у којој има посла за двоје судија, годишње куповати и трошити преко 80 тона угља, а то се у Србији ради, онда то може да буде показатељ штедљивости и „домаћинског управљања“ онога који тврди да је то боље. Тврдим да није, а да ли је Србији потребна редукција, јесте зато што Србија нажалост више многе ствари не може да плаћа и, као што рекох, нажалост у Србији постоји повећање броја предмета највише у оставинској материји, највише се пише уговора о доживотном издржавању и сачињавају завештања. То је оно што је наша жалосна и сурова свакодневица. Захваљујем.
Председавајући
Хвала. Борислав Стефановић, реплика.
Надам се да се више нећу јављати, сигурно. Хвала што сте били кратки, министре, у сваком случају мислим да је јако корисно, могли сте рецимо да саберете трошкове 48 службеника примљених у Скупштину са 50 службеника мимо конкурса такође примљених у МУП, са преко 100 напредњака примљених у СДПР, а да не говорим по локалним јавним предузећима кога су све попримали, некога из студентске задруге директно на саветничко место. Када то саберемо, можда смо могли неку од тих неких судских јединица да спасимо у смислу трошкова, зато што вас подсећам, ви сте ти који сте говорили да је то злочин против српског народа, да му укинете суд или судску јединицу, то сте ви лично говорили и то мени овде у лице у Скупштини. Само тражим, будите онда доследни до краја, и немојте стално да говорите – претходна влада. Укупан број је у корист претходне владе. (Марко Атлагић: Није тачно.) Тачно, осим за овог господина што се јавља, који не разуме да је 130 веће од 89, али он је учио неке чудне шумске школе па не разуме. Оно што је чињеница да ово око Милоша, он јесте урадио много и био је модернизатор Србије, али је исто тако тачно, господине министре, да ако сте били човек другачијег мишљења, завршавали сте у септичкој јами, да ли знате то? Знате ли шта је напредњацима Милош радио, не овим класичним, није још постојала странка под тим именом, али пошто сте ви напредни, знате ли шта им је радио? Ви имате тек пет година, немојте да се позивате на све, позивајте се на оно што сте навели као почетак израде закона. Дакле, оно што ви покушавате, мени је жалосно, тиме завршавам, што ми не видимо напредак у овоме што сте предложили, не видимо шта је конкретно боље, не видимо шта сте донели правосуђу да ефикасније ради, не видимо шта сте урадили да те судије натерате које не раде да раде, не видимо како ћете контролисати у правом смислу рад председника судова, не видимо шта је боље у овоме у односу на оно што је било, то је тужно и то је трагедија ове државе, министре, а криминалци дивљају по улицама.
Председавајући
Реч има министар Селаковић. Изволите.
Ја сам се заиста трудио да разумем ово о чему сте причали у вези са изнетом историјском фактографијом, али да ли вреди, да ли не вреди, једноставно сматрам да не треба више на то да се осврћемо. Да, и те како мислим да је био модернизатор Србије, и те како мислим да му се Србија није одужила на начин како је требало, као што није многима који су Србију унапредили, који су Србију уређивали и развијали. И даље одговорно тврдим да је оним што је учињено пре готово четири године и те како уништен основ за стварање ефикаснијег и бољег правосуђа. Сама чињеница да је порастао број предмета говори довољно у прилог томе, али је потребно било успоставити неке принципе који нису политички, већ искључиво стручни принципи и тих принципа се држати, било да је реч о њиховом устројству у судској, у законодавној или у извршној власти. Моје мишљење је да су ти принципи почели да се успостављају. Ако мислите да је извештај Европске комисије нешто што није релевантно онда када вам не одговора и када говори супротно од онога што бисте ви желели да буде, онда је то ваше лично и пристрасно мишљење, али заиста немам намеру да вас убеђујем у супротно, свако има своје политичко гледиште, ја га уважавам, поштујем га, и даље стојим при томе да нам је потребан ефикаснији, правичнији, а јефтинији систем и уверен сам и тврдим да ово води ка успостављању управо таквог система. Захваљујем.
-
Ђелић Божидар и Самарџић Слободан · 4 говора наизменично · 28. август 2013. · Десето ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о министарствимаЦела размена, од речи до речи
Пошто сам именом поменут. Прво ћу се сложити са једним делом онога што је говорио претходник, а то је да је овај закон стварно антиклимакс свега онога о чему смо могли да слушамо, и наши грађани, последњих шест месеци. Понављам, ово је једно велико ништа у правном смислу, ово је исти закон. Нико не може убедити ни нас ни грађане Републике Србије да је некоме, па и много мање талентованима (а нису много талентовани они који врше тренутно извршну власт), требало толико времена да само поделе једно министарство на два, а онда врате онога који је заправо избачен на једино место првог заменика, првог потпредседника, на први комитет за јединог инвеститора којег можда имамо у овој земљи. Сада оно са чим ја не могу да се сложим, а то произилази из тога да је неко ко се некада озбиљно бавио европским интеграцијама сада увео идеологију у то. Поносан сам на то што смо се борили некада заједно. И, господине Самарџићу, да вас подсетим, хвала вам на вашем гласу, на некадашњој Влади Републике Србије… (Председавајући: Господине Ђелићу, молим вас, немојте се директно обраћати посланику.) Добро. Има посланика овде, захваљујем се оним посланицима који су некада били министри у неким заједничким владама што су ме овластили да потпишем Споразум о стабилизацији, који данас критикују. Што се тиче фондова… (Председавајући: Молим вас да ме саслушате, да вас не бих искључивао, да се чујемо, молим вас да пређете на амандман и немојте се обраћати народним посланицима.) Ово је реплика, господине председавајући, поменут сам. Нисте чули да сам поменут? Дали сте ми реч. (Председавајући: Нисам чуо, али не видим ни основу реплике, извините.) Извините, мислио сам да сте сви чули да сам поменут, да сам давао наводно нека обећања која нису реална. (Председавајући: Господине Ђелићу, ви нисте имали основа за реплику, господин Самарџић ниједном речју није вас ни споменуо, нити је вашу партију. Према томе, немате онда право реплике, извињавам се.) Господине председавајући, није због мене, али затражите стенограм.
Председавајући
Немате право, чак и ако вас је и споменуо, није увредљиво, није ништа, нисам то приметио. Реч има господин Самарџић, по Пословнику.
Јављам се по Пословнику, члан 27. Господине председавајући, мислим да нисте у праву што сте одузели реч колеги Ђелићу, зато што сам га поменуо, и то сам га поменуо у једном контексту за који заиста има право да одговори, по мом мишљењу. Осим тога, прву реченицу је и почео тиме да ће реплицирати ономе што сам ја рекао. Није ово рекао овако, али се то заиста догодило, тако да мислим да би требало да му дате реч да реплицира. Сам сâм виновник тога и могу то можда и најбоље да потврдим. Хвала. (Председавајући: Господине Самарџићу, молим вас, да ли ви тврдите да сте рекли нешто увредљиво о Ђелићу? Само вас питам. Изволите.) Члан 104. каже не само увредљиво, него и погрешно, погрешно интерпретира ставове посланика друге странке. Можда је господин Ђелић мислио да сам ја то погрешно учинио и сигуран сам да мисли и сигуран сам да је о томе хтео да говори, а не увредљиво.
Председавајући
Реч има господин Ђелић. Изволите.
По основу реплике на погрешно интерпретиран став, и повезујући то са мојим именом. Посланик је потврдио, што је вероватно чула и цела Србија, изгледа не и ви, господине председавајући, да сам поменут. Нећу дуго и није ми нека намера да овде расправљам. Ми ћемо говорити мало касније. Желим само да кажем о суштини. Слажем се са оним који ме је поменуо да је овде додатно и технички лоше уређено питање и материја европских интеграција. Исправка на грешку: никада нисам рекао да ће Србија добити петсто милиона евра из претприступних фондова када добије статус кандидата, него сам се борио, са многим људима из наше администрације, да се у предстојећој финансијској перспективи Европске уније обезбеде додатна средства. Успели смо у једноме, а то је један фонд који се зове „Повежимо Европу у домену инфраструктуре“, да у предвиђеној регулативи омогућимо (то није сигурност, него могућност) да се делимично инфраструктура на нашој територији финансира из тог фонда. То је први пут. Оно што ћемо ми рећи, то је да ова влада годину дана није ништа урадила, ама баш ништа, да се обезбеди повећање тих средстава. Ништа се није урадило. Желим да вам кажем, и то је друга грешка, господине Самарџићу, могли сте то да видите када је комесар Филе дошао у Београд; после споразума између лидера ЕУ који је постигнут пре неки месец, зна се да ће бити претприступних фондова и, нажалост, зна се да неће бити повећани ни за један евро у номиналном износу, што значи да ће у реалном износу, нажалост, они додатно пасти за нашу земљу. За то није одговорна само ова влада, ту је и криза и проблем буџета, али сигурно да је ова влада могла много више да се бори, а то није радила, да Србија добије нешто више претприступних фондова. Хвала вам.
Председавајући
Хвала. Реч има господин Самарџић. Изволите.
Реплика. Дакле, био сам члан Одбора за европске интеграције када је господин Ђелић водио те послове испред Владе и добро се сећам тих реченица и тих обећања, али то сада није битно. Битно је следеће, а то свакако Ђелић може да потврди: да је политика Комисије била да када постанемо кандидати добијамо средства за свих пет компонената, а не само за две, колико смо добијали, па је он из тога извлачио закључак да ће бити више средстава, а било је пар прилика када је заиста и ову цифру коју сам поменуо рекао, што наравно није битно. У другој ствари, разуме се, господин Филе даје обећање, као и сваки политичар. Колико ја знам, Европска унија није усвојила буџет на нивоу два компетентна органа која то чине. Парламент то није учинио. Колико знам, нису расподељена средства за државе потенцијалне кандидате и кандидате у квотама. Сасвим је могуће да је господин Филе рекао да неће бити више или биће исто, али то је само његова реченица, а није читање неког финансијског документа, који још не постоји. О томе се ради. То је, дакле, обећање, а политичарима, не само српским, већ и европским, у принципу не треба веровати на реч.
-
Ђурић Бојан и Стефановић Небојша · 5 говора наизменично · 28. август 2013. · Десето ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о министарствимаЦела размена, од речи до речи
Чланови 27. и 116. Пословника. Господине Арсеновићу, на метар испред вас седи министар правде, који уместо да прекине ову расправу, где се прича о кривичним пријавама, поступцима у току и свим другим подацима, шапуће шефу посланичке групе или заменику шефа посланичке групе своје странке податке како би могао да одговори опозицији. Ви знате, господине Бабићу, да нисам против тога да се користе телефони у сали, али ви водите ту радну групу за тај бонтон, или како то зовете, и хоћете да забраните телефоне. Да ли сте добили поруку од господина Селаковића у протеклих минут времена, када нисте успели добро да се чујете, односно да вам шапуће који су тачно бројеви? Не мислим да треба да буде тема ове расправе толико приговарање колико се поступака води, ни да власт треба да се брани тиме колико је поступака покренуто. Мислим да то на крају треба да раде судови, а да министар правде мора да реагује и да прекине овакву врсту расправе због тога што она на неки начин угрожава и урушава положај, пре свега, судова. Ваша је обавеза, господине Арсеновићу, да санкционишете макар ову врсту ометања нормалног тока седнице. Заиста није смешно.
Председавајући
Слажем се, није смешно. Морам да кажем да нисам овде тај који треба да води рачуна о томе шта ко коме шапуће и да ли шапуће. Нисам чуо, па према томе сматрам да није повређен Пословник. Реч има народни посланик Небојша Стефановић, по Пословнику.
Господине председавајући, мислим да су прекршени чланови Пословника 27. и 104. Претходни говорник је на најгрубљи начин злоупотребио институт повреде Пословника и изрекао више неистина. Били смо сведоци у овој сали, у директном телевизијском преносу, да је господин Бабић седео на овом месту бар последњих пола сата, да министар седи испред вас, да се расправа која се води у парламенту, уопште не улазећи у то о чему се води расправа, води потпуно независно од било каквог шапутања. Ви овде морате да спречите да посланици износе оцене очајнички желећи да се укључе у расправу не би ли узели неки политички поен, и да водите рачуна да оно што они говоре одговара истини и да јесте у складу са дневним редом. Наравно да оно што је изречено можда боли, да је много кривичних пријава поднето и потврђено, да ће се многи који су крали новац грађана Србије и опустошили је коначно наћи под ударом правде. Ми не прејудицирамо како ће се завршити ти поступци, нити зовемо неког да то ради, само кажемо да у претходном периоду од тога није било ни трага, или је било јако мало, зато што то неко није желео да ради у претходној власти. Сада се то ради и то грађани Србије умеју да награде.
Председавајући
Господине Стефановићу, морам да констатујем да оваквих појава има и када ви председавате. То је наше огледало, извините. Можете да се смејете, али ово по мени није смешно. Схватите то како год хоћете, али покушавам да будем, иако понекад са осмехом, озбиљан према вама и да на неки начин упристојим овај рад. Морам да одговорим да ја, нажалост, не могу да пратим цифре и бројке, колико су истините. Овде се толико бројки изнесе да не верујем да би и министар који би овде седео без података могао да да потврду да ли неко лаже или не лаже, односно да ли неко износи тачне податке или не. С те стране уважавам критику, али молим, исто тако, да народни посланици воде рачуна када говоре о неким проблемима и износе одговарајуће чињенице колико су оне веродостојне. Нажалост, Пословник дозвољава да народни посланик овде може да говори и да не сноси последице за изречено. То је по Пословнику предвиђено и то је један проблем који ја не могу да решим. Морам да питам господина Стефановића да ли жели да се изјаснимо о овој повреди? (Не.) Хвала. Реч има народни посланик Бојан Ђурић, по Пословнику.
Прекршен је члан 32. став 2. Пословника Народне скупштине, господине Арсеновићу, који каже да председника Народне скупштине у случају привремене спречености или одсутности замењује један од потпредседника Народне скупштине. Сада сам био шокиран када сам схватио да је председник Народне скупштине у сали, а да ви водите ову седницу и да вам он још указује како то не радите на исправан начин. Да ли је господин Стефановић у овом тренутку одсутан или спречен? Ако је спречен, шта га спречава да води седницу па да примењује правила Пословника онако како он мисли да треба? Мислим да ако председник парламента није предлагач, а у овом случају није (тада смо имали ту праксу да он седи у клупи и да иступа као предлагач посланик), у овој ситуацији треба да буде на том месту, да води седницу и да евентуално уведе све нас посланике у ред. Отприлике онако како је повећао запосленост младих жена својим законом, али то је посебна тема. О њој ћемо тек за неки дан.
Председавајући
Господине Ђурићу, добро знате да је по Пословнику предвиђено да ако председник Народне скупштине жели да се обрати, по било ком основу, Скупштини, не може са места председавајућег, него мора сести у посланичку клупу. Ја сам то тако схватио, да је господин Стефановић имао потребу да се обрати и зато је и сео у посланичку клупу. Сматрам да није повређен Пословник. Но, ако ви сматрате, можете се такође изјаснити. Реч има народни посланик Небојша Стефановић.
Пошто сам поменут, само да кратко одговорим. Ради се о спречености председника Народне скупштине да председава. Имали смо више пута у Народној скупштини дуеле где су посланици замерали председавајућем, ко год он био, ако им се са тог места обрати на начин који није само у сврху вођења седнице већ има и политички тон. Као што су и данас колеге истицале, моје је право, као једног од 250 народних посланика, Пословником дато, да седим и као посланик се обратим овом дому. Да ли неког боли што се ја борим за то да жене у овој земљи имају право да имају дуже породиљско одсуство и да имају већу запосленост, и не само ја, него и многе колеге у овом дому? Да ли би неко волео да је супротно? Надам се да не би, али ћу наставити, без обзира на то, да се борим за ово, да се борим за право да труднице, мајке и породиље имају приоритет у овој земљи, у сваком смислу, и све што буде у мојој моћи... А то знају колеге са којима сам искрено радио на томе, то знају друге жене којима смо помогли да се у тренуцима тешким за њих ситуација реши; то можете њих да питате, не бих волео да говорим о појединачним случајевима. Ово је реплика, имам право да кажем оно што мислим. Дакле, то ће се наставити убудуће и трудићу се да учиним све што је у мојој моћи да не дозволимо било коме да спречи еманципацију жена, њихово веће учешће и већа права која ће имати у овој земљи.
Председавајући
Народни посланик Бојан Ђурић има реч, реплика.
Не бих тражио реплику да господину Стефановићу нисте дали право на реплику на повреду Пословника. То није дозвољено, али добро, ако сте тако одлучили. Немам ништа против те еманципације жена. Зато и бринем, господине Стефановићу. Рекли смо вам да ћете својим изменама закона отерати жене из фирми, да ће пасти број младих жена које су добиле посао. После три и по месеца примене вашег закона се то догодило, господине Стефановићу. Ја вас позивам да сазовете седнице ресорних одбора на којима ћемо вам то доказати. Није ово прилика сада за то, хајде да прекинемо расправу о тако осетљивој теми. Остала је на крају налепница „Предност женама и деци“ по разним јавним установама; пала је за више од 10% запосленост жена у репродуктивном периоду или оном периоду када највише жена рађа. Тачно онако како смо вам рекли када сте образлагали закон. Али, није то тема.
-
Бабић Зоран и Пејчић Александар · 4 говора наизменично · 28. август 2013. · Десето ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о министарствимаЦела размена, од речи до речи
Захваљујем се, господине председниче. И у данашњем излагању господина Самарџића (жао ми је што није ту) и у малопређашњем излагању господина Пејчића некако ми је запарала уши та реченица – подела плена. Нисам сигуран да ли је та подела плена терминолошки појам из неког времена када сте формирали неке владе, па имате такво искуство и такве сте врсте преговора водили у то време, па је то била подела плена. У овом случају, за Српску напредну странку је преузимање одговорности, господине Пејчићу, у периоду када је државна каса празна, нажалост, када је економија у вишедеценијској силазној путањи, када је незапосленост на историјском максимуму, када су сви економски показатељи тешки. Не може да буде плен нешто што је празно. Како може плен да буде празна каса и празан буџет? Плен је када је пуно. Камо среће да смо ушли и направили владу и затекли пуну касу, али то једноставно није тако. То не може да буде плен, већ одговорност да у наредном периоду и за неке будуће владе заиста оставимо касу која ће бити пуна, земљу која ће бити уређена, задовољне људе, грађане Србије који ће радити и од свог посла живети. Али, подела плена, плашим се да је то терминолошки нешто из неког периода када сте ви имали одговорност да формирате владе.
Председавајући
Господин Пејчић, реплика.
Захваљујем. Господине Бабићу, ви се сећате периода када је Демократска странка Србије водила ову владу, тада се најбоље живело у Србији. Могли сте да приметите једну битну чињеницу, да је моја дискусија ишла у прилог вашој политичкој опцији. Дакле, ви сте изјављивали, господин Стефановић, Зоран Стевановић, да је најбоље да у овој влади премијер буде господин Вучић. Моја дискусија је ишла у том контексту. Ако већ мислите да он треба да буде премијер, нисте у овој реконструкцији Владе то урадили, па, најбоље је, то је предлог Демократске странке Србије, да се изађе на изборе и да легитимно, пошто сте у овом тренутку странка која броји највише симпатизера, гласача, како год желите... Најбоље би било да се изађе на изборе и да се покаже воља грађана, и у том контексту би господин Вучић био премијер. Дакле, моја дискусија није била никако да пежоративно причам о Српској напредној странци, већ да причам о реалној ситуацији у Србији. Захваљујем.
Председавајући
Реплика, господин Бабић.
Плашим се, господине Пејчићу, да нисте баш искрени. У том призивању избора у овом тренутку, мислим да би готово свака политичка опција, осим Српске напредне странке, била у падајућем броју по представницима; неки вероватно не би ни имали представнике у овом високом дому. Али ја мислим да су и врапци на грани запамтили и да су грађани Србије препознали жељу Српске напредне странке да се носимо са проблемима, да идемо у сусрет изазовима, да решавамо и економске проблеме, да решавамо све оно што тишти наше друштво. Не желимо да на политику и да на Србију гледамо као плен, као што сте малопре рекли и да материјализујемо ту предност, желимо да грађани Србије од нашег рада живе боље. Према томе, овде је 65 народних посланика, чланова Српске напредне странке, који ће вам такву политику, такву жељу и такав став Српске напредне странке поновити. То је сасвим довољан број у овом тренутку да не мора нико други да заступа идеје и политику Српске напредне странке, то ћемо радити ми. Немојте ви у наше име ни призивати изборе, ни не призивати изборе. За изборе смо увек спремни, увек спремни да прихватимо изборну вољу, увек спремни да прихватимо вољу грађана Србије, али у овом тренутку желимо да се посветимо бољем животу грађана Србије, желимо да се посветимо даљој борби против криминала и корупције, убрзавању Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, реформи нашег друштва. То је жеља Српске напредне странке. Према томе, овде имамо сасвим довољно људи који ће вам тако нешто веома стручно и квалитетно потврдити.
Председавајући
Господин Пејчић, реплика.
Могу да се сложим са вама да је то жеља. То је била и наша жеља. Ми смо ту нашу жељу и спровели када смо били на власти. У то време просечни лични доходак грађана Србије је био 426 евра, стопа незапослености 14%, стране инвестиције од четири до шест милијарди. Значи, ми смо своју политику спровели када смо били на власти. На вама је, господине Бабићу, на вашој политичкој опцији, да сада кад сте на власти спроведете те ствари, и ја се надам да ћете бити успешни. Када је реч о изборима, Демократска странка Србије је увек спремна за изборе. Ми смо о томе и причали, господине Бабићу, да је најбоље у овом тренутку не реконструкција Владе, већ да се изађе на изборе, да имате легитимне представнике овде, да имате легитимне представнике у Влади који ће спроводити политику коју желите, и то није спорно.
-
Селаковић Никола и Јовановић Иван · 4 говора наизменично · 28. август 2013. · Десето ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о министарствимаЦела размена, од речи до речи
Хвала, председавајућа. Даме и господо народни посланици, па кад је већ реч о доследности, хајде будите доследни па реците у ком контексту сам поменуо популациону политику као ресор. Рекао сам, ако издвајамо неку област по њеном значају за једно друштво и једну државу и ако је значај те области такав као што је заштита животне средине, што никако не спорим, да јој треба дати један посебан ресор. Поставио сам питање да ли имамо већих проблема тренутно од проблема депопулације у Србији. То није проблем који траје годину дана, који траје две године, то је проблем који траје готово три деценије. То је проблем који постоји. Онда на то још дирнути слушаоцима у срце па рећи колико нема вакцина за децу у Србији. Знате, на ту констатацију ја могу увек да одговорим контрааргументом – колико дуго до ових последњих годину дана Институт „Торлак“ уопште више није производио вакцине? Колико ми је познато, у ових претходних, не 12 месеци, требало је времена да се покрене производња, поново је после више година та производња у Србији покренута. „Торлак“ је у том периоду остварио чак и добит, а до тада је некоме било у интересу, претпостављам, вероватно, да он у потпуности престане са радом и прода се будзашто, као што се десило са многим институтима, са многим заводима, нажалост, у дугом претходном периоду. Не сада – дванаест месеци, па у тих дванаест месеци ниједно дете није примило вакцину. На шта то личи? То је као она прича са млеком. Захваљујем се.
Председавајући
Иван Јовановић, реплика.
Господине министре, ако ви тражите да поновим сваку реч коју сте ви изговорили, да цитирам, хајде, молим вас, оно што сам ја изговорио немојте ви да преводите. Нисам рекао да ниједно дете није примило вакцину, него сам рекао да одређене врсте вакцина не могу деца да приме већ седам месеци, и то је истина. То није битно, нема никакве везе са „Торлаком“, а да ли „Торлак“ има везе или не, да ли има добит, важно је да деца буду здрава, да грађани могу да се лече. Сами сте свесни какво је стање у Србији и немојте нас да оптужујете, јер ми те ресоре и ресоре економије и финансија нисмо водили, водили су их ваши коалициони партнери и са њима о томе расправљајте. Заиста ми није јасан овај ваш одговор. Хвала.
Председавајући
Министар Селаковић.
Опет сте ме погрешно протумачили, ја сам причао о контексту, дакле у ком контексту сам помињао популациону политику. Мислим да сам био апсолутно јасан и то лепо разјаснио. Немам намеру никога да браним, али, колико се сећам, у претходној влади ресор финансија је држала Демократска странка, а тај посао је обављао Мирко Цветковић, био је и министар финансија и председник Владе, ви ме исправите ако грешим.
Председавајући
Реплика, Иван Јовановић.
Ресор привреде није водила Демократска странка, и то одлично знате. Као што није водила ни ресор здравља, али нисмо дозвољавали коалиционим партнерима да се овако нешто дешава са лековима и вакцинама. О томе вам говорим. Ви сте стожер, ви сте одговорни. Ако ви нама спочитавате да смо ми били одговорни за прошли период, ви сте сада одговорни, најодговорнији, више од свих осталих.
-
Бабић Зоран и Лапчевић Милан · 8 говора наизменично · 26. август 2013. · Десето ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о министарствимаЦела размена, од речи до речи
Даме и господо народни посланици, зарад истине и зарад избегавања катаклизмичких најава шта ће бити, или катаклизмичких протеклих пет-шест месеци, не могу да оћутим да је Влада Републике Србије у последњих шест месеци расправљала само о реконструкцији, иако је помињање реконструкције била једна врло лепа инјекција адреналина па да су сви дали додатни гас и додатни инпут у ангажовању, не могу да прихватим чињеницу, јер нико из Српске напредне странке, а нисам чуо ни од наших партнера из Владе Републике Србије, није рекао – само да дође нови министар финансија и биће пара за све. Таква изјава би била изјава неодговорног човека. Од Српске напредне странке сте могли само да чујете да ће бити тешко и да јесте тешко, да ниједна реформа која се спроводила и која ће се спроводити неће бити лака ни једноставна. Спремни смо на те реформе. Спремни смо да трпимо политичке последице таквих реформи. Спремни смо да радимо за Србију, и за потезе који сада неће бити популарни, али ће донети бољитак свим грађанима Србије у наредном периоду. Али, немојте, молим вас, у овом високом дому користити говорницу, користити све ово и говорити нешто што једноставно није истина. Зарад потврде мојих речи, извините, молим вас, докапитализација „Јата“, довођење „Етихада“, када се десило? У последњих неколико месеци, када се увелико говорило о реконструкцији. Зар није довољно једно јавно предузеће чије је функционисање решено? О томе вам је говорио и господин Вучић данас када је био ту. Немојте користити говорницу за нека паушална изношења онога чиме мислите да ћете само тренутно политички поентирати.
Председавајући
Реч има народни посланик Милан Лапчевић.
Господине Бабићу, нисам износио паушално оцене о раду Владе, већ сам говорио о чињеницама колики је дефицит у буџету, колико се Србија задужила у ових шест месеци. Није то прича катаклизмичких процена, већ анализа постојећег стања. Споразум са „Етихадом“ јесте био пре месец дана, на основу, вероватно, једногодишњег рада. Али, да вас упутим на један чланак који је изашао јуче, а каже: „Лекција из Данске, реконструкција Владе трајала један дан“. Питам вас, шта сте радили шест месеци? Зашто је једина тема у јавности била реконструкција Владе, лек и решење за све? Како је могуће да ви најавите марта месеца, па да онда расправљате о томе на партијским органима или, не знам, на састанку лидера коалиције крајем јуна, а да реконструкција буде крајем августа, двадесет шестог, почетак, без имена и без знања ко ће сутра водити одређене ресоре и какав ће бити програм тих људи који ће преузети те ресоре? Заиста, можете ви да се правдате колико год хоћете, али угледајте се мало на људе који то раде много ефикасније. За шест месеци сте могли да распишете изборе, у року од 45 дана од расписивања се одржавају; заврше се избори, два месеца трају преговори о Влади; значи, за три и по месеца имали бисте нову владу да сте расписали изборе у марту. Ви шест месеци замајавате јавност Србије са реконструкцијом и причате о томе да је ефикасније причати о реконструкцији него о новим изборима. Наравно да није, него потребна је тема да би се покрили проблеми у јавности у Србији. Хвала.
Председавајући
Народни посланик Зоран Бабић има реч.
Камо среће да смо Данска, али Данска нисмо. Многи који седе у овој сали, а ту мислим и на вас, господине Лапчевићу, и на вашу посланичку групу, пропустили су прилику када су могли Србију бар донекле да приближе стандарду Данске. Нису то урадили. С друге стране, програм министара и министарстава није ствар закона о изменама и допунама Закона о министарствима. То је ствар Закона о Влади, експозеа и свега осталог даље. Што се тиче тог прављења, некако ми још увек одзвањају речи из ове сале из 2007. године. Да се подсећамо тих пар дана, па хоћу тамо, хоћу тамо. Немојте, молим вас, да се враћамо у историју опет. Јесте она ближа, али немојте да се враћамо у 2007. годину и у прављење некакве владе, хулахопке или не знам ти ја шта. Што се тиче дефицита, верујте, био бих јако срећан да је ова влада била у ситуацији као нека влада пре пет, шест, седам, осам година, када је имала огроман ресурс, када је продавала друштвени капитал, пунила од тога буџет и хвалила се тиме. Знате, када продате дедовину, можете да је продате само једном да решите нешто; потрошили сте, крај. Ова влада није продала ништа, нити је имала шта. И оно што је могла није желела, него смо ишли са принципом докапитализације. Али, продавали ништа нисмо. Због тога, та рупа у дефициту, која се попуњавала приватизацијом онога што су генерације стицале, а видимо да су многе од тих ствари које су тада продате сада ствар неких судских поступака... Немојте да враћамо тај концепт поново назад.
Председавајући
Молим да приводимо крају реплике.
Да, господине Бабићу, сећам се те 2007. године. Ви сте носили мајицу са једним ликом овде и прсили се са њом у парламенту. И тада сте имали шансу да уђете у неку владу, али просто се није десило. Немојте да помињете 2007. годину, јер у 2007. години је просечна плата била 450 евра. У 2007. години спољни дуг је био смањен, од 2004. до 2007. године, за пет милијарди евра. Те паре које су дошле од приватизације нису потрошене као што су неки трошили пре вас, него су враћани међународни уговори од ко зна када. Знате да је то златни период Србије, бар у последњих петнаест година, да се најбоље живело, са најбољим стандардом, са најквалитетнијим програмом и најквалитетнијим животом. Од продаје, да. Господине Бабићу, тада када сте ви носили ту мајицу и када сте се надали да ћете бити део власти новој влади је остављено преко милијарду евра у каси, живих пара. Нико није стрпао у џепове, него је оставио новој власти. Ови ваши претходници су вам оставили минус од ко зна колико, милијарду и по, а ви ћете да их надмашите шестоструко.
Председавајући
Народни посланик Зоран Бабић.
Ако ми дозволите, нећу се више јављати. Колико је квалитетно сећање господина Лапчевића потврђује чињеница, а ја ваљда то најбоље знам, да 2007. године у парламенту нисам био. Мој први мандат је био 2008. године. Према томе, лоше се сећате, господине Лапчевићу, или бар селективно, када су те ствари у питању. С друге стране, некако када нека власт и нека влада добро ради, она ваљда добија изборе, добија поверење. Грађани кажу – то, одлично сте радили, хоћемо још. Што изгубисте изборе само после годину дана? Шта је било са тим? Ако је све то идеално, све добро, како сте то изгубили поверење грађана Србије? Лако је продати. Једном се продаје и више нема. Ми хоћемо, СНС хоће да решава проблеме у Србији, хоће на зрелим, реалним и добрим основама да запошљава људе и да се хвали таквим стварима.
Председавајући
Овим завршавамо реплике.
Ево, завршавамо круг реплика. Свака част вама за ваше залагање и за жељу да урадите нешто најбоље за Србију. Та жеља, то залагање и то хтење се мере некаквим бројчаним подацима. Када изађете са чињеницама да је смањена запосленост, да је смањен спољни дуг, повећан стандард итд., онда можемо да причамо. Наравно, сви ми желимо најбоље својој земљи. Резултати су ти који треба да буду пресуђујући. О продаји, не продаји, ми нисмо распродавали територију, а ни поклањали, што се данас чини увелико, господине Бабићу, и ви сте тога свесни. Можете то једном у историји да урадите и више никада немате право назад. Водите рачуна о томе, јер историја коме суди, најтеже су осуде.
Председавајући
Народни посланик Зоран Бабић има реч.
Када се изгубе чињенице, када се изгуби нит, када се изгуби веза са реалношћу и истином, када не може да се одговори на реалан и квалитетан начин, онда се прибегава томе – издајници, продали сте територију. Ко је продао територију, где? Поклонили, продали. Где, шта, коме, како? Или ћемо на разне егзодусе, камионе, тракторе и разне много ружније ствари да одреагујемо молебаном и тиме смо све завршили? Не завршава се на тај начин ништа, драги мој колега Лапчевићу. Није то одговор. Одговор је водити реалну, оствариву политику, а то је политика Српске напредне странке.
Председавајући
Господо, мислим да се ви полако удаљавате од теме.
Господине председавајући, слажем се да се треба да се вратимо на конкретну тему, али то пре свега мора да уради припадник владајуће коалиције, не могу ја. Беше једна заклетва – тако ми Бог помогао, нећу се смирити док Косово и Метохија не буду саставни део, даћу све од себе итд. Речник и термини „издајници“, „продали сте“, „где ће вам душа“, клетве, јесу миље из ког ви потичете, не ја. Дакле, господине Бабићу, нема разлога да сада идемо у неку велику причу, све се види. Све се види, све се зна. Институције, прелази, Јариње, Срби морате на изборе, признајте итд., то јесу ствари о којима ће ипак историја да пресуди. Једном учињено, никада назад.
-
Селаковић Никола и Чомић Гордана · 4 говора наизменично · 26. август 2013. · Десето ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о министарствимаЦела размена, од речи до речи
Уважена председавајућа, даме и господо народни посланици, постављено је једно, у најмању руку, веома важно, али и веома занимљиво питање, питање на које нам одговор може дати наша досадашња скупштинска или парламентарна пракса. Ако ме сећање добро служи, а и ви сте неко ко је присутан у неколико сазива као народни посланик у овој скупштини, када је вршена последња реконструкција Владе, а то је било 2011. године, у неким случајевима је дошло до спајања одређених министарстава, дакле, из два министарстава, у више министарстава, али је било измена и допуна делокруга надлежности неких од министарстава. Рецимо, тада је Министарству правде додељено још неколико надлежности у делокруг, као што су: управљање одузетом имовином проистеклом из кривичног дела, припрема прописа о заштити података о личности и тајности података итд. Али, у тим случајевима када није дошло до промене назива министарства и када је министарство наставило са радом министар који се налазио на челу тог министарства није поново полагао заклетву. Дакле, тако је било 2011. године, тако ће, претпостављам, бити и овога пута. Захваљујем.
Председавајући
Хвала. Право на реплику, народни посланик Гордана Чомић. Изволите.
И 2011. године сам имала исти захтев, а ово користим да вас подсетим. Свима који добацују да ми захтев није био испуњен ја ћу да добацим – па шта се онда променило? Ако ћете стално понављати грешке претходних и у томе налазити оправдање, онда ће се реченица која гласи „са нама ће бити боље и ова реконструкција Владе ће донети бољитак“ топити брже него што се топи снег на августовском сунцу. Цела идеја је да не поновите грешку, нејасноћу, зато сам споменула и 2006. и 2011. годину, коју су правили ваши претходници. Тако се напредује – не понављате грешке, не позивате се на туђе грешке да тиме оправдате своје, јер се то не може. Тако се само могу направити нове грешке. Не сумњам да ће ова тема, колико год да је процедура, бити поново у јавности, али ако ћете се без подношења оставке позвати на реконструкцију Владе из 2011. године, онда и оно мало разлика које сте покушали у ових шест месеци да унесете – нестаје. Немојте, поднесите оставку, положите заклетву и направите и тиме промену. Хвала вам.
Председавајући
Хвала. Реч има министар Селаковић. Изволите.
Уважена председавајућа, даме и господо народни посланици, постоји нешто што се зове парламентарна пракса и постоји нешто што се зове устаљени обичај. Очигледно је да је овде реч о нечему што је представљало правну празнину у нашем законодавству. Ако је то грешка што сте поменули да је била грешка 2011. године, то ће значити да у периоду од 2011. па до јула месеца 2012. године, рецимо, моја претходница није радила под заклетвом. Поставља се питање, како је онда деловала, као и свако од министара у претходној влади коме је допуњен делокруг надлежности а није полагао заклетву? Да ли ћемо онда сматрати да су радили необавезани заклетвом? Неке ствари парламентарна пракса успоставља. Ми можемо, понукани овим што сте малопре напоменули, да у будућим изменама уведемо и обавезу да у случају измене или допуне делокруга надлежности неког министарства чија се суштина делатности или назив не мењају и тај министар буде обавезан полагањем заклетве. Али, кажем, ово је нешто што је у парламентарној пракси у Србији, колико год да она траје, на овај начин устаљено. Не знам зашто онда ваш апел да се то учини није прихваћен. Заиста не сећам се и не знам који је био разлог за то.
Председавајући
Хвала. Реч има народна посланица Гордана Чомић, реплика.
То вам и причам. Дакле, ви ћете свој легитимитет вући из парламентарне праксе. Неподношењем оставке и неполагањем заклетве ћете тиме рећи да је и претходни случај био сасвим у реду. Ја вам предлажем да правите нову праксу, ништа друго. Ништа више и ништа мање. Тек прављењем нове праксе имате права да унесете дилему око тога шта је било са претходним подношењем оставки, или неподношењем оставки, поготово ако се ради о случају из 2006. године када су чланови Владе Републике Србије уредбом постали људи који никада нису били на изборима. Немам никакву лошу намеру; дубоко верујем да је свака култура истовремено и процедура и да што се чвршће држимо тога да знамо да процедуре треба да буде, то ће бити боље по све нас. Ви ћете се о овоме договорити, поднети оставку или не, али је, рецимо, ово добра прилика да заиста уредите додатним прописима шта у неким другим случајевима реконструкције, да ли ове исте владе за шест месеци, јер ако је сад било шест месеци, реконструкција, укупно година трајања Владе, може да се деси или опет у неком другом случају. У сваком случају, захваљујем на одговору и надам се да ће наш дијалог свима помоћи да отклонимо сваку дилему о легитимитету министара Ивана Мркића и Николе Селаковића у министарствима са промењеним надлежностима. Хвала вам.
-
Стефановић Борислав и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 26. август 2013. · Десето ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о министарствимаЦела размена, од речи до речи
Чланови 106. и 107. поново. Дакле, чули сте сада образложење које каже потпуно супротно од оног што смо ми навели. Ми врло прецизно кажемо, ако се оваква пракса прихвати без опомене председавајућег, а ви нисте опоменули поново посланика, онда се то наставља, и наставља и наставља и никада краја бити неће, јер онда свако, председавајући, може у овој Скупштини, било који посланик, за свог колегу да каже шта год му падне на памет, било шта, пошто није важно. Ту се мора реаговати. Ми смо једино то тражили, да реагујете. Тражимо да опоменете посланика зато што је сада, и поред ваше интервенције, имплицирао да ми треба да идемо код лекара, да нешто није у реду са нама. Према томе, да ли ви видите шта се овде дешава? Док пристојна Србија ћути и док се ми повлачимо, паметнији попушта, овакве ситуације, овакво ругло парламентаризма, непристојности, простаклука треба да нам води ову скупштину. Апелујем на вас да то не дозволите. Сигуран сам да то ни Небојша Стефановић не би дозволио. Ово је срамота, ово је дно и ово је, нажалост, право лице ове посланичке групе с оне стране.
Председавајући
Моје је право када ћу и кога опоменути. Молим вас, што се тога тиче, искључиво је право председавајућег. А што се тиче говора, мислим да сам исто тако реаговао. Сада, колико сте ви тим задовољни или не... Имате право да се изјасните да ли је повређен Пословник или не у дану за гласање. Господине Стефановићу, да ли тражите да се Скупштина изјасни о томе у дану за гласање? (Борислав Стефановић: Не.) Господине Бабићу, по ком основу тражите реч? (Зоран Бабић: Реплика. Поменута је посланичка група којој припада народни посланик Маријан Ристичевић.) Господине Бабићу, немате право на реплику. Овде је била повреда Пословника и искључиво је упућена према председавајућем. Значи, рекламирање свих повреда Пословника је упућено председавајућем, а не вама посланицима. Према томе, ако ко повреди, то ви добро знате. (Зоран Бабић: Повреда Пословника.) Можете да говорите о повреди Пословника. Изволите.
Рекламирам повреду Пословника, члан 107. Повређено је достојанство Народне скупштине. Иако сам понекад мало гласнији, бучнији и оштрији у својим излагањима, не подржавам говор мржње, јер мржња ништа добро не доноси друштву у којем је појединац који мрзи, ни њему лично, али ни друштву којем припада. Не подржавам ни да се овај парламент претвори у причаоницу и излагање прљавог веша. Јесам за то да овај парламент буде арена, место где ће се дебатовати о чињеницама, али и јесам, као што су и сви људи у Србији, а људи у Србији цене принципијелне људе, људе који негују… (Председавајући: Господине Бабићу, и вас молим исто, злоупотребљавате Пословник. Ви сте рекламирали повреду Пословника, а сада…) Зато што је изречено нешто што не стоји и на тај начин је повређен Пословник, члан 107, и то ћу вам доказати у наредних неколико реченица. Стандарди морају да буду исти. Стандарди не могу да буду пливајући. Ако се о неком помене нешто, а тај неко је нечији, ја ћу да ћутим, а ако се помене нешто као што је малопре било изречено да је министар одбране задужио ову земљу за милијарду евра, онда смо ћутали, онда ту није поремећено достојанство Скупштине, онда је то супер и онда то тако треба и онда је то политичка борба. То, једноставно, није тако. Ако је господин Стефановић хтео да буде принципијелан, онда је морао да тако каже и о својој посланичкој групи да би такву критику упутио другим посланичким групама. Будите принципијелни и имајте исте аршине за све; не можете реалност, истину и живот у Србији да посматрате само једним оком и како вам одговара.
Председавајући
Сматрам да није повређен Пословник, а ви се можете изјаснити да ли желите да се гласа у дану за гласање. (Не.) Народни посланик Борислав Стефановић жели да говори о повреди Пословника. Изволите.
Наиме, чл. 106. и 107 – посланик не треба да се обраћа другом посланику, чак ни када рекламира Пословник. Пошто сам ја све време имао утисак да се он обраћа свом посланику када је говорио о томе, о говору мржње и свему осталом, пошто би то било примереније... Иначе, када смо ми изнели податак за милијарду, ако нисте били ту, ваша посланичка група је то демантовала. То је била процена Демократске странке, да ли је тачна... Ви кажете да није, ми кажемо да јесте, и то је то. Али, да ја устанем сада и да кажем да ви имате 80 кућа, господине Бабићу, да имате 15 фирми у Врњачкој Бањи, разумете... Али, само да бих био јасан, то су ствари које не можете дозволити ви као шеф посланика који се тако понаша.
Председавајући
Нећу вам дозволити реплику. Зоран, по ком основу?
Исту повреду Пословника рекламирам, као што је урадио и господин Стефановић. То, заиста, у мојем петогодишњем искуству парламентарном нисам доживео, да неко рекламира повреду Пословника због осећаја да се неко некоме лично обратио, а онда то исто ради. (Председавајући: Нисте рекли члан.) Чланови 105, 106, 107, 108, шта год да треба. Господине председавајући, ја ценим вашу жељу да ово уведете у неке мирније и нормалније токове, а, ево, улазимо у дванаести сат врло жучне и бурне расправе, али је заиста непримерено за Скупштину да се рекламира повреда Пословника због личног осећаја или погледа, евентуално упућеног, а онда се истог тренутка иста та ствар ради и директно се обраћа другом народном посланику. Молим вас да то, господине председавајући, санкционишете.
-
Јовановић Иван и Арсић Верољуб · 4 говора наизменично · 15. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
Цела размена, од речи до речи
Поштовани председавајући, поштовани представници Министарстава, колеге народни посланици, ми смо упозоравали на овај амандман који је у изворном облику поднет од стране посланика СНС. Упозоравали смо зато што нам је било јасно да је писан у Народној банци и да је партијски амандман. Показује потпуну фарсу од замрзавања оставке у странци Јоргованке Табаковић, зато што посланици СНС доносе амандман на саму седницу Одбора и ту траже да се он усвоји и онда добијају подршку једне странке која се представља као опозиција. Ми смо се оштро успротивили овоме не због тога да улазимо у ваше међустраначке сукобе, то нам уопште није у интересу и баш нас брига шта ћете да урадите, него зато да заштитимо интересе привредника. Требало је да достављају дупле извештаје и Народној банци и АПР. Сматрали смо да за то нема потребе и задовољни смо што су наш притисак и наше дискусије на Одбору омогућиле да схватите да то није добро и да на неки начин уштедимо привреди и муке са администрацијом и трошкова који су, подсетићу још једном, од 2009. године смањени за три милиона евра и то је нешто што је сигурно много боље решење него да привредници на два места подносе извештаје, што не постоји нигде, ни у једној европској земљи. С друге стране, такав предлог је био супротан и европским директивама. Што се тиче информатичког тунела, тако нешто не може да постоји, али свакако је боље да се успостави директан приступ за све институције државе регистрима АПР, него да се запошљавају нови кадрови у Народној банци Србији, да се запошљава нова администрација, да се купује нова опрема, а то би се десило да је амандман у изворном облику прихваћен. Не могу да се сложим с колегом око промене кадрова. Мислим да би било страшно за ову државу када бисте ви још брже мењали кадрове, јер кад год ви именујете неки кадар, радници у тим предузећима, установама су сигурни да ће сутра већ бити много лошије и за њих и за целу државну администрацију. Хвала.
Председавајући
Реплика, Верољуб Арсић, као шеф посланичке групе СНС.
Даме и господо народни посланици, гувернера НБС предложио је председник Републике, који је уједно и председник Републике свих грађана не СНС. Што се тиче подношења амандмана немојте да нам ускраћујете наше Уставом, Пословником и Законом о Народној скупштини право. Право на то немате, то не може. Када већ спомињете новозапослене, и када спомињете разне друге трошкове, ви сте барем у једном делу док сте били на власти били хиперпродуктивни што се тога тиче. Сећам се када сам постао први пут посланик 21. јануара 2001. године, у овој скупштини је радило 87 запослених. Сада их има једно 300 више. Били сте врло продуктивни у запошљавању, када су у питању државни органи. Исто тако сте били јако продуктивни када су у питању државне агенције. У једном тренутку сте чак и основали Агенцију за оснивање агенција. Тако да, када су у питању уштеде, софтвери и све остало, немојте нама о томе ништа да говорите, ви на то немате право. Можда ако будемо гори од вас, а за сада смо много бољи од вас. Још нешто, када је у питању Народна банка, израда софтвера и повећавање броја запослених, само ћу да вас подсетим да је Народна банка била носилац платног промета преко Завода за плаћање, и у том периоду док је била стекла је довољно и софтвера и хардвера и има техничке могућности да прати било коју делатност и да води било који регистар у Републици Србији. Исто тако постоје и кадрови који то могу да издрже и без запошљавања нових. Исто тако ћу да вас подсетим да је Народна банка ове године уплатила у буџет Републике Србије 4,5 милијарди динара, што ваши гувернери нису уплаћивали јер су трошили на плате и репрезенатције. Тако, немојте да се секирате за Народну банку, она је у сигурним рукама. Први пут је самостална и независна, за разлику од ваших гувернера који су прво морали да питају Бориса Тадића шта да ураде, па онда ако им он дозволи, ураде или не ураде.
Председавајући
Реплика, господин Јовановић. Изволите.
Волео бих, господине Арсићу, да кажете у којој сте ви странци били тада када сте постали посланик први пут и у којој сте држави живели? Пошто као што знате, савезна администрација и савезни парламент је тада постојао, и републички је касније преузео запослене, тако да то што причате је чиста подметачина. Што се тиче права да се подносе амандмани, наравно да имате права да подносите амандмане, али не можете да подносите амандмане који ће бити супротни европским директивама и очекујете да ми ћутимо о томе и да буду супротни интересима привреде и да очекујете да ћутимо, то се неће десити. Такође, кад кажете да ви имате права, имамо и ми права, али не можете да кажете да ми немамо права да говоримо. Говорићемо, зато што желимо да упозоримо и јавност и грађане Србије на то што радите, јер ви увек имате накнадну памет, и ово је сада накнадна памет, и драго нам је да смо утицали на то да прихватите нашу сугестију да нема потребе да привредници на два места подносе извештаје. Подсетићу како је то рађено, пошто тврдите да постоји капацитет и технички и кадровски, подсетићу вас да је то рађено или физички или су оптички дискови слати поштом у Народну банку. Тако да, толико о томе да постоје капацитети. Што се тиче администрације, само за првих десет месеци нове Владе запошљено преко 10 хиљада административних радника у јавној управи. Толико о томе. Хвала.
Председавајући
Реплика, господин Арсић. Изволите.
Прво за 10 хиљада. Бићу лепо васпитан и да вам кажем да не говорите истину. Није ни приближно, није нико ни запослен. Хајде да саберемо администрацију која је била у тадашњој Савезној скупштини и у Републичкој и да видимо за колико пута сте је ви сада увећали. Да саберемо број запослених, најмање два пута. Ко је отварао ове агенције? Ви. Ко је правио пара државне органе? Ви. Ко је оптерећивао привреду? Ви. То што причате, око тих дискова и свега тога, не може банкарски клиринг да се уради без софтвера Народне банке, ако нисте знали. И то сте хтели да упропастите. Накнадна памет? Знате шта, накнадну памет подразумевам под тим да је неко био у прилици да нешто уради и док је био, није то урадио, па када више није, покушава да учи друге како ће и шта ће да раде. То је накнадна памет. Око трошења и стварања непотребне администрације сада имамо проблем у Србији. Задуживали сте Србију због администрације. Што се тиче директива ЕУ, поштујемо директиве и немојте до да нам пребацујете. Немојте зато што ДС нема монопол да Србију уведе у ЕУ, а они који су кренули у искрену борбу против организованог криминала и корупције, они који су кренули у искрену реформу правосуђа, тужилаштва и других државних органа, немају монопол. Али имају праву да уведу Србију у ЕУ. Ви сте ту прилику имали али сте постављали и партијске тужиоце и партијске судије и партијске гувернере и зато нисте ушли у ЕУ. Законе сте писали који су одговарали тајкунима, а не некој државној институцији. Зато имамо овакву привреду, овако лоше законодавство.
-
Веселиновић Јанко и Бабић Зоран · 6 говора наизменично · 10. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
Цела размена, од речи до речи
Дакле, од времена посланичке групе, по амандману, али нећу остати дужан за одговор колегама које су изговориле неке речи које једноставно нису тачне. Пре свега, нисмо добили одговор од потпредседнице Владе због чега и како је овај закон дошао у процедуру и због чега и како грађани Србије ће морати да плаћају оно за шта је крив директор, односно министар који је водио овај ресор. С друге стране, малопре када је господин Касаловић рекао да Дачић доста прича и да је премијер, сви су се лепо насмејали из позиције и из опозиције. Знамо колико је он премијер. Сви лепо знамо ко води ову владу. Русија је имала два ребаланса буџета, али због суфицита, не због дефицита. Русија свој буџет усаглашава обично два пута годишње пошто им буџет, приходовна страна, зависи од цене гаса. То је одговор на речи господина Бабића да, ето, и Русија је имала ребаланс. Наравно, госпођо председавајућа, морали сте ми дати реч када сам тражио реплику за речи господина Бабића да се неко овде бави видовњаштвом. Не треба бити велики видовњак и видети да ова влада Србију води у банкрот, у пропаст, да су грађани сваким даном све сиромашнији и да ће, ако не буде новог ребаланса, ово значити да ћете имати дефицит вероватно већи него што сте и ви сами планирали, знајући колико не знате. Хвала.
Председавајући
Хвала. Господине Веселиновићу, нисам вам дала право на реплику пошто сте ви започели дискусију, тако да смо се вртели у репликама једно извесно време, као што смо сада започели реплике, тако да господин Бабић има право сада на реплику. Изволите.
Нисам хтео да рекламирам Пословник, али овде је била само реплика, није било ништа по амандману. Што се тиче видовњаштва и свега тога што смо чули, а све се своди на неко вулгаризовање политике и на неку стаклену куглу, оно што је чињеница је да смо прошле године у предизборној кампањи доживели најгори могући сценарио. Оно што су преживели и доживели, хвала богу, господин Томислав Николић, Александар Вучић и СНС је нешто што нико до сада није доживео у модерној историји парламентаризма. Тај страх и та мржња која је сејана по медијима није прошла. Нису вам грађани Србије поверовали у то. И није вам било довољно отрежњење на изборима 6. и 20. маја, онда сте ишли даље. Када је ова влада формирана свашта смо чули овде – неће бити хлеба, неће бити горива, враћамо се у деведесете године, евро ће сада на 600, неће на 300. Шта су ефекти ове владе? Борба против криминала и корупције коју нико не може да оспори, осим оних који не желе да гледају својим очима, него неким другим очима, од пре 6. маја. Нико не може да оспори убрзани пут Србије ка европским интеграцијама. Нико не може да оспори да се зауставило даље задуживање, сумануто задуживање без икаквих вредности, које су створене на основу свега тога. Не, него треба овде да трпимо и да слушамо опет неке призиваче из деведесетих и не знам каквих година, када то једноставно није истина. Да ли се у Србији живи добро? Наравно да се не живи добро. Да ли је Србија уређена земља? Наравно да није уређена земља. Да ли је то нешто што се дешава преко ноћи? Није. Да ли је СНС као најважнија и највећа посланичка група и најважнија странка у Влади Републике Србије обећавала чаробни штапић и да ће се десити преко ноћи? Не, неће, али ћемо успети да санирамо све оно што сте ви вашом политиком упропашћавали протеклих осам до десет година.
Председавајући
Хвала. Народни посланик Јанко Веселиновић, право на реплику. Изволите.
Заиста се не бих ни јавио за реплику, пошто је ово што господин Бабић изговара већ рецитација коју чујемо на сваком заседању, да није поменуо задуживање и раздуживање. Свима је јасно, то подаци показују, да се ова влада за седам месеци задужила за готово четири милијарде евра. Овај закон о коме данас расправљамо је ново задуживање Републике Србије на овај или онај начин. Господине Бабићу, каква борба против криминала? Све су стопе криминала, то су речи људи из ваше Владе, у порасту. Насиље на улицама, насиље на утакмицама, разбојништва, корупција и све други видови криминала су у порасту. Који сте ви то криминал зауставили? Какве пресуде доносе данас судови? Нећу да улазим у то, судови су независни. Сами сте рекли, у Србији се лоше живи. Да. Лоше се живи. Све лошије се живи. Управо тачно је, ви водите ову земљу у 90-те. То се види и по медијима, и по медијима који су слични медијима какви су били за време министра једног, сада врло значајног члана СНС којем ви врло често изговарате име са усхићењем. Цигарете се купују, резани дуван се сече и купују се цигарете на црно. То је рекао и министар за финансије када је образлагао слабе приходе у буџету Републике Србије. Приходи, наплата ПДВ никаква, укидате, уништавате јавни сервис. Јуче смо имали саопштење из овог јавног сервиса.
Председавајући
Хвала. Зоран Бабић, реплика.
Нисам стигао ни све да запишем. Колико је ту ствари речено које немају везе са истином, нисам ни могао. Згранут сам. Прво згражавање над пресудама судова, па се онда брзо неко уједе за језик, јер зна да политика не сме да утиче на судове иако по оној реформи правосуђа коју су сви осудили, осим оних који су је спроводили, наравно, нико од судија није остао без посла и то тих реформисаних није остао без посла, а сада ти који су такве судије доводили за руке кажу, боже какве се то пресуде доносе. С друге стране жалба на медије. Јел' то жал за прошлошћу. Када сте уређивали медији, медији су независни. Да ли је Српска напредна странка или појединац из СНС власник неког медија? Да ли је лидер СНС или лидер ваше странке био власник "Преса"? Да ли је СНС или ваша у власништву комплетног маркетиншког простора у Републици Србији? О чему причате. Које враћање у 90-те. Ова Влада Републике Србије посвећеном храбром политиком је добила датум за отпочињање преговора са ЕУ. Јел' то враћање у 90-те? Међутим, све такве чињенице, све такве ствари које сте износили, неистините, ваше интерпретације. У Србији се каже – оно што је баби мило, то јој се и снило. То би волели, али то није тако. Због тога, не морам ја то да вам кажем. Рекли су вам грађани из Зајечара тамо са 3%. Лепо сам предложио колегама за нови слоган ДС – ДС некада и сада.
Председавајући
Хвала. Јанко Веселиновић. Још један круг реплике. Изволите.
Када су у питању пресуде судова, бићу до краја јасан. Дакле, шта се дешава са пресудама судова? Судови донесу одлуке, односно судије, људи заврше у затвору, који су криви, и ова скупштина односно ваша већина донесе одлуку о амнестији преко 4.000 криминалаца. Друга ствар, када човек буде осумњичен, буде подигнута оптужница за корупцију, председник Републике Србије, господин Николић, тог човека ослободи и пре правоснажне пресуде. Конкретно човека, лекара који је примио мито од инвалида. Да не говорим о свим другим амнестијама и помиловањима од стране ове владе, да не говорим о одликовањима. И у том смислу ништа, господине Бабићу, нажалост од овог што сам рекао није нетачно, него све оно што сте ви рекли вама се то снило. Нажалост грађани живе лошије, сваким даном све лошије, а о резултатима избора можда неком другом приликом. Избори ће бити када буду били. О томе ћемо причати. Да не говорим о изборима у вашој општини, за месне заједнице где је ДС победила у седам месних заједница од 11. Хвала.
Председавајући
Хвала. Зоран Бабић, реплика.
Ево почећу од краја. О тим месним заједницама из општине у којој сам се родио, и коју заиста волим највише на свету, то је Врњачка Бања. Зарад јавности ДС се није појавила на изборима. Нема. Толико их је срамота свог имена да су се појединци појавили именом и презименом, е онда брже боље ево ми смо победили. Ко је то победио? Ко се то појавио? Па немојте да се китите туђим перјем, молим вас. Смеју вам се грађани Рашког округа. С друге стране, што се тиче амнестије и за Закона о амнестији опет могу да прихватим неке људе који нису и неке политичке опције које нису учествовале ни у једном закону о амнестији, па да кажу није добра, или је добра, зашто таква, или је требало уже, или није требало никаква да буде. Али не могу да прихватим да је један од првих закона 2001. године у фебруару који је донесен, који је био много либералнији од овог Закона о амнестији је донела Влада ДС. И тада је то било сјајно. Е, сада када се то радило за неке, и за много ужи круг људи који су амнестирани, то је одједном страшно. С друге стране, зашто вам сметају ордени које дели председник Републике? Јел' вам сметају пријатељи Србије у свету? Јел' вам смета грађење мостова према свету? Јел' вам сметају, ти људи који носе орден државе Србије су амбасадори државе Србије свуда у свету? Јел' вам смета да Србија гради пријатељства? То је проблем. У једној кованици која колико кошта, мало кошта, много значи. И то извргавате подсмеху. Имали сте прилику. Што нисте радили. Водили сте политику. Једно сте причали у Бриселу, друго у Вашингтону, треће у Москви, четврто у Београду, пето мислили, а шесто радили. Обило вам се о главу. Ова Влада Републике Србије то не ради, и због тога грађани су вам рекли – седи двојка.
-
Миливојевић Срђан и Арсић Верољуб · 4 говора наизменично · 5. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. годинуЦела размена, од речи до речи
Хвала госпођо председавајућа. Даме и господо народни посланици, поново ћу вам казати оно што вам стално кажем, шта би ми да се ви нисте појавили? Где би ми грдни били са овом земљом да нема вас да нас спасите? Сада могу да мислим, када је овако задужење за путну привреду, како ли ће тек да буде када крене канал Београд – Сталаћ – Грделица – Драгобуџа. Ту ће да буде трошкова пет пута више него ових трошкова. Када ви са путевима овако домаћински газдујете, како ли ће ту тек кад заплове скеле, пароброди, сандолине, гондоле, ко ли ће то да наплаћа? Грађани Србије неће моћи само за државу да зараде. Какве пензије, има да се плаћа и путарина, мостарина, каналина за канал, него се бојим да смо ми сви у каналу, само у неком другом каналу, а не у том Београд - Сталаћ – Грделица – Драгобуџа. Опет вам кажем, није добро да терет неспособности јавних предузећа пребаците на плећа грађана Србије, ми то не можемо да поднесемо, издржимо финансијски. Сви људи воле ову земљу, свако ко живи овде воли Србију, али постоје границе докле он може финансијски да плаћа трошкове те државе и нечије неспособности. Постоји тренутак када мора да се пресече и да се каже – овако даље не може. Реконструкција Владе, 27. јула је тај дан. Тог дана ћу са великим нестрпљењем доћи овде, немојте тада да дођете шокирани, изненађени, бићу антишок терапија за вас и казаћу вам – имате тог министра, треба га сменити због тога, тог директора ЈП због тога. Ако то будете квалитетно урадили, без партијских калкулација, можда и гласам за ту владу.
Председавајући
Верољуб Арсић, реплика.
Даме и господо, не рачунам шта ко мисли. Ако је неко рекао да је буџет промашен за 40%, онда мислим да је у питању буџет, а не дефицит. Та реч није била употребљена у тој реченици, тако да ако колеге хоће да буду уважаване у оном правом смислу речи, онда нека говоре истину. Неистина је, такође, да се сада ради реконструкција наплатне рампе Бубањ Поток. Вероватно није прошао скоро човек, долази авионом на седнице или тим каналом, све је могуће… (Срђан Миливојевић: Скелом.) Скелом, ето, прихватам, може и тако, па није ни био на наплатној рампи Бубањ Поток. Када је исто тако у питању имовина, ми смо нашу борбу против организованог криминала тек започели. За нашу имовину се не секирамо ко год да дође на власт, зато што оно што имам стекли су моји родитељи и ја. Овде нисам наследио ниједног ујака из Хрватске, који не може ни да докаже да је то његова имовина. Када су у питању… (Председавајућа: Господине Арсићу, молим вас.) Прозивани смо били баш тако, баш тим речима, да страхујемо за своју имовину. Када су у питању реконструкције путева, Газела је реконструисана две године, радила је само са једном траком, баш у тој туристичкој сезони. Ако је неко растерао камионе и аутомобиле који су у транзиту пролазили кроз Србију, то је Драган Ђилас. Исте те две године реконструисан је и ауто-пут код "Арене", једна трака, друга трака, тако да немојте за неке радове који су трајали буквално један викенд, који не може да се пореди са две целе туристичке сезоне, нама да причате да то није у реду. Исто тако, за време ваше владе, два најобичнија контејнера на наплатној рампи Пожаревац, постављани су више од годину и по дана. Толико о томе како сте владали Србијом. Да се нисмо појавили, вероватно би многи ваши страначки прваци били још богатији, колико су богати данас, али хајде сећам се многих овде посланика који су долазили овде у излизаним фармеркама и поцепаним тренеркама.
Председавајући
Срђан Миливојевић, реплика.
Ево завршићемо, пошто колеге доста негодују, заиста ћу пробати да приведем крају. Истине ради, Газела није пре тога реконструисана откад је направљена и да то тада нисмо урадили, ви бисте сада правили нову газелу, заједно са Драганом Ђиласом, градоначелником Београда, јер би се она срушила. Сви смо сведоци тога, камере су приказивале оштећења на мосту, мост није био безбедан за саобраћај. Када говоримо о камионском саобраћају кроз Београд, сви који долазе на седнице Скупштине преко те наплатне рампе на коју долазим ја, а не скелом, бициклом, хеликоптером, пошто се на Газиместан иде хеликоптером, а не на Скупштину, сви који долазимо на седницу Скупштине виђамо тамо једну таблу у Бубањ Потоку која камионски саобраћај полако усмерава преко неке обилазнице око Београда и даље за Војводину. Сви који иду на аеродром у ове скупштинске делегације имају прилике да виде тамо негде код Добановаца како се одваја после тамо једна петља, која обилази око Београда и камионски саобраћај усмерава ван Газеле и ван центра Београда. Драган Ђилас се зове тај за чијег мандата је то урађено и Ненад Богдановић је био тај за чијег мандата је то пројектовано. Да вам кажем нешто, ко год нешто уради, макар то били и ви и Томислав Николић, никада нећу казати то је урадио - Драган Ђилас. То је урадио Ненад Богдановић, то сам урадио ја. Урадио сам оног тренутка када извадим новчаник и издвојим новца онолико колико за то треба. Иначе, урадили су порески обвезници грађани Србије, а ја сам само преусмерио новац. Ово ћу да вам кажем, тај мост који многи нападају, а неки не знају где се налази у Београду, тај мост који нападате неће нико на крају свог мандата да растури и на леђима однесе кући. Те путеве у које неко усмерава новац да се ураде, неће на крају свог мандата да изоре, то остаје грађанима Србије и после нас и после вас.
Председавајући
Верољуб Арсић, реплика.
Ево, нећу више да се јављам за реплике. Могу да упутим све честитке ДС која је за 12 година власти у Београду успела и у Републици Србији да реконструише један мост, све честитке за то. То је брзина којом сте водили Србију у ЕУ. Кад спомињете тај мост, неће нико њега да расклопи и да однесе кући, остаће ту где јесте. Не нападамо ми вас због тога, него нападамо што је толико плаћено. Много већи мост, много дужи, са 12 пилона коштао је два пута јефтиније него ваш. О томе се ради. Не можете да се оправдате. Не постоји оправдање ни за прилазне путеве, ни никаква друга. Ево, мост код Бешке, четири и по пута је јефтинији него ваш на Ади. Поставља се питање да ли је то мост или је то споменик. Човек је за живота себи правио споменик. Рекао је – није важно колико то кошта, задужићемо град, направићемо мост да би могао да се сликам и да га отварам пред изборну кампању. Зато сте и држали Газелу, која је била реконструисана два месеца раније и малтретирали све те исте Београђане да иду једном траком, да се не би видело колика је била оправданост трошења тих пара, па када сте отворили Мост на Ади, сачекали десет дана и онда сте отворили обе траке на Газели. Хоћете да кажете да то није истина? Нисмо ми довољно богати да себи дозвољавамо један такав луксуз, ни град Београд, ни Република Србија. Када помињете стање у друштву, стање у привреди, прихватите барем део одговорности и кажите – ми смо за ово криви, бар за нешто. Грађани су вас казнили на протеклим изборима, а када се открије шта сте све радили, казне ће бити још веће.
-
Миливојевић Срђан и Ристичевић Маријан · 6 говора наизменично · 5. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. годинуЦела размена, од речи до речи
Јављам се по чл. 106, 107, 103. и 104. Било је и раније покушаја људи да унизе достојанство парламента и они су то успешно радили. Наравно, ти који су то радили више не седе у парламенту. На вама је да свачију дискусију схватите као креативну дискусију. На вама је да поштујете слободу говора и слободу изражавања. Мени лично не сметају прозивке ма од кога долазиле, без обзира да ли је реч о особама оптуженим за тешка кривична дела, да ли је реч о особама оптуженим за фалсификовање печата, да ли је реч о особама које су оштетиле државу Србију, буџет Републике Србије, да ли је реч о особама које су фалсификовале печат Окружног суда у Ваљеву или о неким другима. Тих се нисам плашио ни у сали, ни на улици, ни у мраку, ни када приђу с леђа, ни када не вежу појас како треба, а не плашим се ни сада. Али, није добро да парламентарну расправу сводимо на овакав ниво. То говори о онима који такве аргументе користе, говори о њиховој посланичкој групи којој припадају и то је то огледало те модерне, цивилизоване европске Србије коју они желе и због које нису добили датум.
Председавајући
Искористили сте институт повреде Пословника за реплику. Господине Ристичевићу, желите и ви повреду Пословника? Изволите.
Немам право реплике на повреду Пословника, али хоћу да се јавим по чл. 103, 104, 105, 106. и 107, посебно други став. Уколико је на мене алудирао, волео бих да видим једном ту оптужницу, да видим једном то на папиру, да видим лепо да изађе ван ове сале, ако мисли да сам за нешто оптужен, да лепо то докаже негде на неком другом месту, а не да износи неке ставове, да нешто алудира и да при томе, наравно, крши Пословник. Дакле, уколико није био у сали, о њему уопште нисам говорио, говорио сам о особи која је присутна духом своје картице. Хоће ли неко да каже да посланик који је пре мене говорио није био ту, да је оставио своју картицу, да је није понео собом, да треба да буде кажњен зато што је то урадио итд? Не тражим тако сурову казну, али убудуће, госпођо председавајућа, погледајте да под форму повреде Пословника поједини посланици не оптужују друге, посебно без доказа. Волео бих већ једном, када сам толико оптужен од стране бивше власти, а не знам зашто ме они онда нису и затворили, да видим ту оптужницу о којој претходи говорник упорно алудира данима. Дакле, пошто нисам покрао ову државу, пошто ништа нисам урадио нечасно, очигледно да су његове алузије толико без икаквих доказа, да једноставно немам речи. Значи, могу да слушам и када прича о путарини, могу да слушам и то да је нервозан, можда су му, дечку, наплатили путарину, али свакако ово као кршење Пословника не може да прође.
Председавајући
Као ни ово, господине Ристичевићу, пошто сте ви искористили овај институт да бисте реплицирали. Изволите, господине Миливојевићу, мада су сви чланови наведени, не знам који је преостао. Изволите.
Јављам се по члану 27. Молим вас као председавајућу Народне скупштине, пошто сам се више пута обратио са захтевом Народној скупштини да ми да снимак крађе моје посланичке картице, да ми се тај снимак достави. Молим вас да утичете као председавајућа и потпредседница Народне скупштине. Има већ томе, богами, 45 дана. Заиста бих волео да добијем снимак крађе своје посланичке картице. То сам и у писаној форми затражио, да не бисмо инсистирали сваког дана.
Председавајући
Господине Ристичевићу, изволите.
Јављам се по члану 127: "Народни посланици су дужни да користе искључиво своје идентификационе картице, као и да се идентификују при уласку у салу убацивањем картице у посланичку јединицу, односно да се одјаве приликом напуштања сале". То очигледно мој претходник није урадио. "За народног посланика који користи идентификациону картицу другог народног посланика, односно на други начин злоупотребљава електронски систем за гласање, председник Народне скупштине изриче меру удаљења са седнице, а гласање у коме је злоупотреба извршена биће поништено и одмах ће се приступити идентификацији и поновном гласању". Дешавало се да се утврђује кворум или да дође до гласања, а да посланик пре мене није био ту. "Народни посланик који се није идентификовао на начин из става 1. овог члана нема право да добије реч". Члан 128: "Народни посланици су дужни да идентификационе картице носе са собом при изласку из сале Народне скупштине". Дакле, очигледно да то није био случај. "Ако народни посланик напусти салу Народне скупштине и остави у посланичкој јединици, односно поред ње своју идентификациону картицу, Служба Народне скупштине ће одмах ту картицу доставити генералном секретару Народне скупштине и картица ће бити враћена народном посланику по уласку у салу". Пошто Службе онда није било, признајем да сам његову картицу предао секретару Народне скупштине, тако да му не треба никакав доказ. Дакле, ја сам тај који је вашу картицу вратио секретару Народне скупштине, а очигледно да је малопре долазило до свих ових повреда о којима сам говорио. Међутим, не инсистирам да се о овоме гласа у дану за гласање. Тек толико, када неко жели да буде толико праведан и да другима приговара на много чему, онда мора макар да испоштује ова основна правила о којима се ради у члану 127. и члану 128. Дословце сам цитирао одредбе Пословника, чисто да грађани знају ко овде крши Пословник, ко га не крши. Дакле, када нам неко приговара ко је много пута прекршио Пословник, остави своју картицу, прошета до Бодрума, Солуна итд. и такве смо случајеве имали, то једноставно није поштено према другим посланицима и не тражим да се о овоме гласа у дану за гласање.
Председавајући
Само да вас подсетим, господине Ристичевићу, Пословник може да повреди само председавајући. Дакле, пошто се нисте обратили одмах непосредно по учињеној повреди, не знам како бих сада могла да исправим то. Уколико постоје картице у посланичким јединицама где посланици не седе ту, молим вас да стручне службе изваде те картице. Господине Миливојевићу, изволите.
Еклатантно је прекршен члан 107. Пословника. Ми 45 дана овде покушавамо да утврдимо ко је украо моју посланичку кртицу. Сада када је евидентно да ћемо добити видео-снимак, ми ћемо наравно тражити и листинг гласања и када се тај ко је осумњичен сам пријавио, молим вас да то уђе у записник, да се народни посланик Маријан Ристичевић огласио да је узео сам противправно моју посланичку картицу и да је однео у непознатом правцу и не знам шта урадио са њом, да му се, у складу са Пословником, изрекне опомена. Мислим да је то скандалозан начин. Пазите, нас прозивају за Бодрум они који краду посланичке картице и признају да су украли посланичку картицу. Молим вас лепо, овде постоје посланичке стручне службе које те послове узимања картица које нису убачене раде. Пошто је овде очигледно евидентно да ће видео-снимак доказати крађу моје посланичке картице, а имамо и признање починиоца, који је до сада био основано оптужен, а сада та основана сумња више не постоји јер се он сам пријавио да је то урадио, молим вас да о овоме обавестите председника Народне скупштине, Административни одбор, да добијемо листинге гласања у том дану и претходном дану и да видимо да ли је то разлог због чега владајућа већина никада нема кворум у 10.00 сати. Ово је драстичан пример кршења достојанства Народне скупштине, где посланик признаје да је украо моју посланичку картицу. При томе нам држи предавања о гласању из Бодрума. Подвлачим питање – колико је још таквих картица узео када нисмо тражили видео-снимак седнице? То сигурно није први пут јер овде постоји једна склоност ка вршењу овог тешког преступа и кршења Пословника. Мислим да је ово на битан начин пореметило достојанство овог дома, да је довело у сумњу сва гласања владајуће већине. Сваки пут ћемо тражити гласање прозивком јер овде има посланика који се јавно хвали да краде картицу.
Председавајући
Господине Ристичевићу, изволите. Молим вас, само повреда Пословника.
За разлику од њега, ја ћу о повреди Пословника говорити. Члан 103. став 2 – народни посланик не може да укаже на повреду у поступању председника Народне скупштине на коју је већ указано. Значи, радило се о другој рекламацији повреде члана 107. чак од истог посланика. Разлика између украсти и вратити секретару је много велика, али с обзиром да он то не може да схвати, нећу тражити да се гласа о овоме. Очигледно је да треба појачати ипак терапију и њему се може помоћи, али мора сарађивати.
-
Динкић Млађан и Морчев Душица · 4 говора наизменично · 4. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. годинуЦела размена, од речи до речи
За многе ствари можда можете бити у праву, али нисте у праву за акцизе, погледајте податке на сајту које смо јуче објавили. За првих шест месеци, најбоља наплата од свих прихода су акцизе и повећање акциза на цигарете је било оправдано. Ми смо можда добили мање него што смо очекивали, али много више него прошле године. Дефинитивно је промена Закона о акцизама урађена добро. Ако погледате податке за шест месеци, од акциза смо наплатили 96 милијарди динара. То уопште није лоше, јер суштински наплата је порасла за око 28% више него у првих шест месеци прошле године, скоро 30% више смо наплатили, али тачно је да смо планирали да ће то бити још нешто више. Ми смо на акцизама остварили, рекао бих, у условима оваквог ребаланса свега 4,5 милијарди мање него што смо планирали. Остварили смо наплату у износу од око 95%. То је у условима неизвесности који владају и у односу на друге приходе који су подбацили заправо приход који најбоље иде у буџет и у том смислу има места критици за неке друге приходе, али код акциза нисте у праву. Ми очекујемо да ће наплата акциза ићи солидно и у наредном периоду, а заједно са полицијом ћемо вршити контролу нелегалног тржишта. Биће нелегалног тржишта, као што сада имамо резаног дувана и у том смислу смо одлучили да појачамо контроле, али да не мењамо акцизну политику, јер смо од акциза, ево пример јуна, наплатили 23 милијарде динара у једном месецу, скоро као од ПДВ-а, што говори да акцизе добро наплаћујемо. Нама је главни циљ да до краја године остваримо што више наплате ПДВ-а и акциза као кључних пореза. Промашена је пројекција у порезу на добит, то сам више пута рекао и то нам је однело доста прихода из буџета. Само да кажем, код акциза нисте у праву.
Председавајући
Реплика, Душица Морчев.
Поштовани министре, подаци који су мени били доступни упућују на то да је у овом периоду од акциза наплаћено 72 милијарде динара и да је то мање 14,5 милијарди динара месечно од онога што је предвиђено. Ви сте ми изнели неке друге податке. Сада доводимо у питање податке који су доступни нама као народним посланицима, који су можда објављени јуче на сајту Министарства, али они подаци које сам имала показују да није остварено, а и ваш предлог да ребалансом умањите приход од акциза говори да није онако како сте планирали. Било је у буџету предвиђено 233 милијарде, а ви сада ребалансом очекујете 217 милијарди. Као друго, јавност је упозната с тим да је дошло до повећања нелегалног промета резаног дувана и да је разлог томе повећање акциза на цигарете и да је дошло до драстичног пада, што се тиче, наплате акциза од цигарета. Мислим да може да остане на томе да ви износите једне податке, да ја као народни посланик износим друге податке, али остајем при томе да акцизе које су тренутно прописане да није добро да су такве, да би приход у буџету био већи, да нису повећане акцизе, јер свако повећање акциза, још једном понављам, не значи и повећање прихода у буџет. Ми смо као посланичка група рекли, приликом доношења буџета, да је буџет нереалан, да ћемо морати да имамо ребаланс буџета, то се и показало. Ево видећемо, наћи ћемо се овде за пар месеци па ћемо видети ко је био у праву.
Председавајући
Реч има министар Динкић.
Поново понављам. Дакле, акцизе се најбоље наплаћују од свих прихода. Укупно је за шест месеци наплаћено по основу акциза 96 милијарди 184 милиона динара или свега у оваквим условима тачно 4,5 милијарди мање него што је планирано. Много је већи подбачај, на пример, на ПДВ-у - 21 милијарда или на добити - 14,4 милијарде. У односу на комплетне приходе, акцизе се јако добро наплаћују и било је исправно повећање акциза на цигарете, које смо урадили прошле године.
Председавајући
Реч има Душица Морчев. Изволите.
Посланици Демократске странке Србије говориће данас у појединостима и о другим амандманима и оно што сте нагласили да порез на добит није донео довољно прихода у буџет, о томе ћемо говорити. О томе су говориле моје колеге када су причале у начелу о ребалансу буџета. Овај буџет који смо усвојили, показује да је погрешно пројектован и да нису добро пројектовани приходи у буџету, како од пореза на добит, како пореза на ПДВ, а поднела сам амандман у коме причам о акцизама и стојим иза тога да су потребне измене Закона о акцизама и да би то донело много више прихода у буџет, можда и ових што сте ви рекли четири милијарде не би недостајало буџету да су остале старе акцизе. Сада ако улазимо и ту, узимамо рецимо у последњем кварталу 2012. године колика је била наплата од акциза, то је било 16,7 милијарди динара у првих пет месеци, значи ових 14,5, то је већ у концепту. Стојим иза тога да повећање акциза није добро и да неће доносити приходе, али наћи ћемо се и говорићемо о томе до краја године, јер како ствари стоје, мислим да ћемо имати још један ребаланс буџета до краја године.
-
Веселиновић Јанко и Динкић Млађан · 9 говора наизменично · 4. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. годинуЦела размена, од речи до речи
Када је у питању овај амандман колегинице Игић и колеге Поповића, ДС би могла да подржи овај амандман, а у зависности од одговора министра Динкића по једном питању, које се тиче теме наводњавања. Ми смо овде у Скупштини већ расправљали о међународном уговору, односно о уговору са страном компанијом Ал Дахром, која је требало да у Србију уложи значајна средства за наводњавање. Иако смо ми из ДС указивали на могуће штетне последице неких од елемената тог уговора, пре свега због његове нетранспарентности, били смо спремни да подржимо ову једину, за сада истина нереализовану, инвестицију нове владе. Наша подршка зависи од одговора на питање које упућујемо министру Динкићу, а оно гласи – када ће бити закључен уговор са Ал Дахром који се тиче куповине, односно закупа пољопривредног земљишта? Пошто смо два прошла пута имали прилично недефинисан са ваше стране одговор, дакле, да ли је уговор закључен са Ал Дахром? Када ће прва средства од уговора, дакле, не за авионе, него за земљиште, куповину и закуп земљишта, доћи у Србију и да ли ће она бити уложена у ове системе за наводњавање како сте ви то обећавали? Чини ми се да сте прво помињали јун, а после јул. Чини ми се да сте чак рекли да је потписан тај уговор. Нисам сасвим сигуран да је тај уговор потписан. Дакле, питам вас – да ли је уговор потписан и када ће прва средства стићи у Србију? Ако то није тачно, ви сте озбиљно обманули, и ви и господин Вучић, грађане Србије зато што сте ту инвестицију најављивали као препород Србије. Стигла су два или три блиндирана мерцедеса, као награда за тај посао, стигла су сликања, кућне посете, размене поклона итд, али грађани Србије немају од тога ништа. Да ли сте, господине Динкићу, још једном дали неистините податке? Када ће те паре стићи и када ће вода потећи тим системима за наводњавање? Да знамо да ли да гласамо за овај амандман или ће те паре стићи од Ал Дахре?
Председавајући
Министар Динкић.
Дао сам вам праву информацију, ми смо тај уговор потписали, дакле, уговор је потписан у последњој недељи марта, не знам који је тачно био датум, можете погледати у архиви. Дакле, не предуговор него уговор. Уговор је потписан крајем марта ове године. У уговору стоји да постоји одређени временски период када треба да се трансакција заврши и сада све зависи од њихове стране. Наша страна је своје послове у вези извршења уговора припремила. Чекамо да наши партнери из Емирата сами заврше оно што је њихов део посла и до краја ове године ће тај уговор бити и реализован до краја, дакле, он је потписан. Код свих уговор где имате овакву сложену трансакцију постоји један период за извршење. Он ће бити извршен до краја ове године. Они су нас обавестили наиме да је сам шеик Мухамед донео одлуку да појача тих Ал Дахре који ће учествовати са њихове стране у реализацији овог пројекта. Ствар је сада у њиховом дворишту, чекамо да они заврше то што треба да заврше. Српска страна је све припремила. Иначе, што се тиче пројекта наводњавања, оно о чему сам говорио није везано за Ал Дахру, Ал Дахра ће градити наводњавање везано за поседе које ће они обрађивати. Овде пред Народном скупштином се налази такође једна гаранција за развој Абу Дабија у износу од 400 милиона долара, од којих ће отприлике половина средстава бити намењена за јавне инфраструктурне радове на изградњи мреже канала за наводњавање и одводњавање, не само у Војводини већ и у централној Србији, а друга половина за дугорочне кредите за инвестиције за саме пољопривреднике. Такође, сам директор Развојног фонда Абу Дабија је објавио да ће тај кредит бити одобрен и чекамо да њихов борд то формално закључи, очекујемо у другој половини године да овде дођемо у Скупштину са ратификацијом тог уговора. Сада смо створили законски основ у буџету за ову годину, тако да ће реализација овог кредита кренути у другој половини године.
Председавајући
Јанко Веселиновић, реплика.
Ми ћемо ипак гласати за амандман колегинице Игић и колеге Поповића, пошто од ових пара, по свему судећи, неће бити ништа. Поштовани господине Динкићу, ви знате да би уговор уопште постојао, то је предмет и цена и рок плаћања. Молим вас, који је рок плаћања у овом уговору? Ви кажете да је држава Србија све своје обавезе извршила. Који је рок плаћања за Ал Дахру био, када је требало да плати, када треба да плати и да ли ће да плати? Да ли Мухамед касни са плаћањем, пошто кажете да се он предомислио, да проширује свој тим. Дакле, нисмо вас то питали. Уговори морају бити врло прецизни у овим елементима који се тичу економских аспеката и рокова. Ако се он нешто предомислио, то се може тицати неког новог уговора који треба да закључите или анекса уговора на овај. Дајте нам јасан одговор који је рок плаћања и колико ће средстава, не морате прецизно дати у долар, него отприлике колико ће средстава и када стићи у Србију, ако уопште знате одговор. Ако га ви не знате, онда не знам ко би могао да нам да одговор.
Председавајући
Министар Динкић, изволите.
Већ више пута давао сам тај одговор, али немам проблем да га још једном поновим. Дакле, уговор је закључен, до краја ове године треба да се изврши трансакција. С једне стране, Република Србија преноси у власништво оно што је предмет купопродајног уговора. Тог часа се врши испуњење трансакције, врши плаћање и тиме се намирују повериоци ових компанија, а оно што остане иде у државни буџет. Ако питате када ће то бити, рекао сам јасно, биће до краја ове године, у другој половини ове године.
Председавајући
Господин Јанко Веселиновић.
Могу само да констатујем да се сада нашој влади време рачуна у месецима, па нам се тако рачуна и датум почетка преговора, крај јануара, а овде је крај године. Ваљда постоји неки датум, 31. децембар или неки датум у јануару. Није могуће да у том уговору не пише датум 31. децембар и није могуће да је крај године одређен као рок плаћања. Ваљда је крај године одређен, 25. децембра, 26. децембра. Бојим се да тог рока нема на тај начин дефинисаног и да у том уговору, нажалост нисам имао могућности увида, надам се да он постоји на сајту у српској верзији, па да могу да погледам то на самом сајту.
Председавајући
Министар Динкић, изволите.
Знам да је, нажалост, по овоме како излажете, вама стало да се оно што ми радимо позитивно за Србију на неки начин изјалови. Ви бисте то волели. То што сте ви злуради, то је наравно питање вашег менталитета, морала, не знам шта да кажем. Није џабе она једна изрека у нашем народу да један део нашег народа, а надам се и сигуран сам много мањи, има ту изреку "дабогда комшији цркла крава". Немојте тиме да се бавите, то није лепо, то је лоша особина наших суграђана, већина није таква. Бићу, нажалост за вас изгледа пошто ви желите да то пропадне, у прилици овде када будем следећи пут дошао у Скупштину да вам кажем шта се у међувремену догодило са једним пројектом из Емирата, са другим, са трећим. До тада, знате шта, нисте ви лично, али неки људи из ваше странке су ме нападали – па када ће тај уговор са "Фијатом" да се реализује, па потписали сте га још тада, па касни толико и толико, а данас нема никога да каже, ево, промовишу нови ауто са седам седишта, највећи извозник у Србији. Извините, погрешили смо што смо сумњали у то да ће се то догодити. Видите, ви причајте шта мислите, кажите и радите шта хоћете, Емирати су за нас важан партнер, ми их јако поштујемо и управо зато што их јако поштујемо, не желимо да се мешамо у њихов начин рада. Ми смо све наше обавезе завршили, стрпљиво чекамо да се реализује уговор, а време му је до краја ове године. Тај уговор ће бити реализован, као и други које имамо са овом пријатељском земљом. Можда се вама не свиђа ни то што ћемо успети да направимо аранжман између Етихада и ЈАТ-а, али то је ваша ствар. Успећемо и у томе, у овоме што смо започели са Ал Дахром, свидело се то вама или не. Жао ми је што вам се не свиђа.
Председавајући
Господин Веселиновић, изволите.
Немојте тако, господине министре, да се љутите ако вам постављам врло конкретна питања. Осим ове изреке у народу да су Срби склони и да желе да "комшији цркне крава", постоји и она "не липши магарче до зелене траве". Ми очекујемо и питамо вас када ће те паре стићи, да не би липсала српска пољопривреда конкретно? Дакле, ви нећете мени или не знате да одговорите када је датум, када Емираћани треба да уплате доларе који би били врло корисни за српску привреду и онда кажете да сам злурад. Питам вас само за датум, а ви кажете да врло стрпљиво чекате, јер сте ви испунили своје обавезе. Из тога могу да прочитам да Емираћани не испуњавају своје обавезе и да ћете их ви чекати до краја године. По мени, како ви то кажете, они су већ у доцњи. Дакле, не ради се ни о каквој злурадости, јер верујем да би сви грађани Србије, сигуран сам, сви посланици овде, врло жељно чекали да ви кажете када ће ти долари стићи у Србију. Ви то не знате или нећете да кажете. Кажите шта је од тога, од та два. Значи, не може бити крај године, да тако пише у уговору, то не верујем.
Председавајући
Министар Динкић, изволите.
Већ сам рекао да нису у доцњи. Рекао сам да се ради о унутрашњој реорганизацији саме компаније "Ал Дахра", не на нивоу Србије, него на нивоу њихове операције у читавом свету и због тога они имају рок да то ураде до краја ове године и они ће тај рок испунити. Они су нас обавестили због реорганизације коју имају, јер врше припајање још једне компаније истој компанији и они сада врше комплетну анализу свог пословања у свим другим земљама у свету. Када њихова та реорганизација, унутрашња, буде готова и за ниво Латинске Америке, и за ниво Азије, и у Шпанији и у другим земљама, они ће то урадити до краја ове године као што смо се договорили. Уколико су ти комбинати пропадали 10 година уназад, сада вам је у питању месец, два или три разлике. Важно је да ће аранжман бити завршен, да нису у доцњи и да све тече како јесте, да је то компликована трансакција и уопште није једноставна. Све је то преплетено разним дуговањима, имовинским односима, а ми смо све то рашчистили, припремили и чекамо да они комплетирају своју структуру коју мењају на нивоу глобалном, а не на нивоу Србије. Не можемо ми да будемо ти који ћемо некоме диктирати да ли ће да уплати своју обавезу у јуну, септембру или октобру, новембру, већ је битно да то буде до краја ове године и сасвим је свеједно да ли ће то бити месец, два или три раније или касније. Нећете се тако злурадо смејати када будем дошао овде у Скупштину. (Јанко Веселиновић: Ко се смеје?) Па ви, видим како правите, баш по том принципу – да комшији цркне крава. Нажалост, ви сте један од тих који очито воли тај принцип да примени. Нема везе, то је ваша ствар.
Председавајући
Јанко Веселиновић, изволите.
Господине министре, госпођо председавајућа, молим вас да опоменете господина министра, прво, нисам се смејао, друго, нисам један од тих који би желео да комшији цркне крава, јер не ради се о комшијској крави, него о мојој крави. Србија је наша држава. Ако ви мислите да је Србија "комшијска крава", по свему судећи да се ви тако понашате. Дакле, немате појма када треба да уплате, или не знате или нећете да кажете. То је јасно из ваше интерпретације сада проистекло, нисте на почетку хтели да кажете, а сада кажете да праве реорганизацију на светском нивоу која погађа и нас, па нам неће бити уплаћене паре. Зашто то нисте рекли на почетку? Посао правите са компанијом за коју сте тврдили да је изврсна светска компанија. Ми знамо да то није сасвим тако, да је та компанија имала проблема у пословању широм света и да је остављала иза себе неке трагове који нису у век били блистави, немојте господине министре тако. Чекаћемо и тај 31. децембар, али немојте мени или било коме из ДС да стављате у уста оно што нисмо рекли и да стављате ДС или мени да смо ми злуради по том питању. Не нисмо, то је једина ваша инвестиција и једина српска инвестиција, зато што сте ви сада на власти, а од ње по свему судећи још увек нема ништа. Због тога ћемо ми гласати за амандман ДСС и нећемо се с вама више расправљати по том питању.
-
Мојовић Горица и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 4. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. годинуЦела размена, од речи до речи
Господине председниче, господине министре, даме и господо народни посланици, наравно да подржавам амандман својих колега, али морам да кажем да и образложење које смо добили и још више образложење које смо имали прилике да чујемо управо од господина Млађана Динкића стварно није достојно не само ове скупштине, него није достојно и не одговара ни природи ни тежини овог питања. Не мислим да је прво образложење, да је први разлог за овакво његово образложење – овде се води политика. Мислим да на овом питању нико не води политику. То је једна ствар. Друга ствар, не може се рећи – тражим податке о свима, о онима из села, о онима из градова. Шта то значи? Или сви или нико. Управо се слажем са госпођом Плавшић, ако је то само један живот и ако постоји могућност, поготово када су деца у питању, не треба, то је тек по мени политизација и демагогија – или сви или нико, на овим питањима нема – или сви или нико. На овим питањима је, поготово када су деца у питању, свако и једно, и свако дете, и сваки људски живот важан. Поготово не може ако је то само 60 деце. Није то само, то је страшно много деце. Према томе, претпостављам да и ово лицитирање да ли Фонд за здравство, да ли су могли раније, да ли могу данас, да ли министар финансија треба да зна – то све, да тако кажем, не иде, не говори на прави начин о ономе што јесте велики проблем. Проблем постоји и проблем се може решити средствима. Оно што бих апеловала је да ову дискусију која је до сада вођена, у смислу образложења које смо чули од стране господина министра, прекинемо и да за апел који је упутио и председник Скупштине нађемо решење да се и за 60, и за једно, и за двоје деце, и свих оних који имају и ова тешка обољења, нађе новац и тај проблем реши.
Председавајући
Реч има министар Динкић.
Не можете ми рећи да проблем постоји и да се може решити. Зашто овакав амандман нисте давали свих ових година уназад, када је Мирко Цветковић био министар финансија? Зашто, Горице Мојовић? Зашто, ако је то тако лако решити, није решено када је Фонд водио директор коме не знам ни име, а поставља га ДС, ако је то тако лако? Будите фер и кажите да је проблем огроман. Треба дати новац и за један живот, за хиљаду живота, за све. То је најважније. Џаба новца ако нема живота. Али, што нисте такве амандмане улагали и тако жучно дискутовали када је ваш човек водио Министарство финансија и ваш човек водио Фонд здравства? Вероватно зато, то сам све време причао, и што госпођа Плавшић каже, што тај проблем није нимало лак и што сам сигуран да не зависи само од добре воље.
Председавајући
Реплика, Горица Мојовић.
Господине министре, управо сте поново показали оваквим обраћањем и мени и оваквим аргументима да ви политизујете ову тему. Нисмо је ми политизовали. Председник Одбора за здравље и сви други људи који су говорили на ове теме свих ових дана износе чињенице, износе тешку ситуацију и нико није помињао политику. Ви сте све то враћали на – зашто ви то нисте решили? Мене не вређа ваш напад на ДС, мене је увредило ваше образложење – дајте ми податке за све болесне, или за све, или за никог, ако је то само 60 деце, онда ћемо то да решимо, или ћемо тешко да решимо. То мене вређа. Не погађају мене ваши напади на ДС. Били сте и ви у тој влади и имали сте свих ових година министра здравства. Свих ових година. Нећу тиме да се бавим и не желим више да учествујем, јер ако неко овде политизује, то сте учинили управо ви. Само сам као особа, као мајка, била увређена вашим образложењем – или сви болесни или нико, или само 60, или свих 60 или нико, и ако је онда то само 60, онда ћемо успети, ако је то само 400 милиона, онда то није проблем. Тако се не разговара о овој теми. То је оно што ме је увредило, а не да ли је био министар или је био директор Републичког фонда за здравство онај или овај из неке странке. Нисмо решили, решимо га. Јесте тежак, решићемо га. Тако се разговара.
Председавајући
Реч има министар Динкић.
Има неких ствари које се не могу само вољом решити. Иначе сам сигуран да би Томица Милосављевић, да би министар здравља пре њега то решили. Који министар здравља не би желео то да реши? Не разумем, јер овде се не ради о политици. Говорим да ма ко да поставља министра здравља и директора Фонда, тај проблем у овој земљи није решен. Моја претпоставка као лаика за ово је да то није тако једноставан проблем, чим нико није дао предлог за то решење. Када сам питао људе зашто то нисте решили, наравно да када видим ове акције путем СМС-а или преко Твитера, да питам колеге – зашто се то системски не реши? Одговор свих које питам из области здравства је – много кошта. Не знам и зато сам крајње добронамерно и питао, да ако се већ предлаже решење проблема, колико то заиста кошта? Морамо то да знамо и да онда видимо да ако је то могуће да се реши, да се реши. Како то друге земље нашег ранга решавају? Не Америка, него како то ми решавамо? Како се то решава у другим земљама? Да ли има хуманијих решења? Да ли има бољих решења, па да то урадимо? Присуствовао сам расправама или сам гледао преко телевизије да сте таква питања постављали пре можда две-три године, годину и по дана. Можете да ме демантујте, ако је то тачно. Зато мислим да је ваш посланик ово хтео да политизује и уверен сам у то, нажалост. Значи, просто ме дискусија и ваша и његова уверава да, без обзира што можда имате добру намеру, ипак желите ово да политизујете и то није фер.
Како је ово настало
Проналази их правило, не уредник и не AI модел, у белешкама седница које смо прочитали. Не наводимо ко је био у праву ни о чему се „заправо“ радило: ту су само речи говорника. Како рачунамо