Варнице у сали
Шта се у сали дешава мимо дневног реда: размене реплика између двоје говорника и мере које изриче председавајући. Све од речи до речи, из стенографских белешки Скупштине.
Размене реплика 96
-
Гајић Горица и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 4. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. годинуЦела размена, од речи до речи
Поштовани господине министре, колегинице и колеге, овим предлогом ребаланса предвиђена су издвајања за транзициони фонд и то код Министарства за финансије и привреду 4 милијарде и 986 милиона динара, а код Министарства за рад и социјалну политику 263 милиона динара. Ова средства су намењена за социјални програм и за збрињавање вишкова запослених у државним предузећима, пре свега код оних предузећа која се данас налазе у статусу реструктурирања. Како је и код Владиног програма опоравка предвиђено да се приватизују нека предузећа у реструктурирању, за очекивати је да ће бити много вишка запослених и за очекивати је да се ова ставка у буџету и планира у износу од скоро пет милијарди динара. Ми смо амандманом предложили да се ставка код Министарства за рад и социјалну политику од 263 милиона динара пренесе на ставку Транзициони фонд код Министарства за финансије и привреду, у том укупном износу и да се тај фонд тако повећа. Међутим, ви тај амандман, господине министре, нисте прихватили, уз образложење да је ових 263 милиона динара које је издвојено било код Министарства за рад и социјалну политику већ потрошено за социјални програм за вишак запослених у "Галеници", и то у износу од 210 милиона динара и остатак је за вишак запослених код "Вулкана" а.д. Ниш. Како у закону стоју, а и у образложењу стоји да су ова средства намењена за социјалне програме, само код оних предузећа за које је јасно дефинисан будући статус. Ми смо разумели да је будући статус, причали сте то и пре неки дан када смо разговарали о Владином предлогу мера за излазак из кризе, да су поједина предузећа која су сад у реструктурирању, њихов извесни будући статус је њихова приватизација. С обзиром да ће бити вишак запослених, ето пара за тај вишак запослених. Из овог образложења вашег, просто се намеће питање – по ком акту Владином је "Галеника" у неком статусу, будућем извесном статусу, и по ком основу су ових 210 милиона потрошено за социјални програм вишка запослених у "Галеници", а знамо како је "Галеника" пословала уназад две године, знамо докле је и дошла, знамо ко се налази у затвору и знамо да је уназад за две године или већ откад је ухапшени директор на стотине нових радника је запослено. Просто не могу а да не поставим то питање, ако знате одговорићете ми, и зато се и не слажемо што овај наш амандман није прихваћен. За сада толико.
Председавајући
Господин Динкић.
Као што знате, почетком ове године у току је био процес тендерске приватизације "Галенике", било је неколико компанија које су се јавиле, само једна је задовољила критеријуме из тендера. У току тог процеса био је расписан позив и радницима за добровољни социјални програм. То су радници који су се јавили пре него што се знало да ли ће процес успети или не, тако да по том основу је њима исплаћена отпремнина. Они су се добровољно јавили да оду из "Галенике", отприлике њих око три стотине. Након тога се тај процес завршио, знате како, тако да је "Галеника" и даље остала државна, са проблемима и очито да ћемо ми морати сами то да решимо. Стратешки партнер је требало суштински да буде решење за "Галенику". Знате и сами да је један део људи, пре свега вође синдиката су биле против било каквог доласка стратешког партнера, чак су и протестовали због тога. На крају је тај стратешки партнер, иако се ради о једној од највећих компанија у фармацеутској индустрији у свету, одустао. Један од разлога је управо био непријатељски став, не радника, него синдиката, вође синдиката према њима. Просто озбиљне компаније не желе да раде у непријатељском окружењу, тако да је сада тај проблем остао држави. У "Галеници" се око 1.000 људи, мимо економског резона, запослило у последњих пар година, то је један од основних узрока садашњег негативног пословања "Галенике". "Галеника" је пре пар година правила 100 милиона евра годишњег промета, сада једва да ће достићи и 50 милиона, и сада су у току анализе. Мислим да је данас био састанак између мог помоћника за јавна предузећа и садашњег директора "Галенике", где је једноставно дат задатак следеће природе – да се трошкови пословања ускладе са потребама "Галенике" за куповином неопходном репроматеријала и са способношћу да отплаћује све доспеле рате кредита, а за сада су углавном доспеле камате, главница тек доспева у наредном периоду. У сваком случају, према свим анализама постоји додатни технолошки вишак од неких 800 људи. Наравно, не знам да ли је то тачан број, то мора да утврди анализа. Међутим, без свођења броја људи у "Геленици" на технолошки оптималан "Галеника" нема шансе да изађе из проблема.
Председавајући
Реч има госпођа Гајић.
Да, управо тако, господине Динкићу. Чињеница да док је "Галеника" била под, да тако кажем, руководством кадрова ДСС, тамо је остало 40 милијарди добити, а уназад две или три године, колико је нека друга странка, или нека друга Влада водила "Галенику", и сами сте рекли има само у овом моменту око 1.000 запослених који у овом моменту могу да буду вишак. Само да вас на нешто упозорим. И ми се слажемо с тим да при вашем министарству треба да постоји овај транзициони фонд и ми се слажемо с тим да ови радници који сада раде у државним предузећима, уопште у јавном сектору, који ће једном морати да дођу на дневни ред и једном ћемо морати почети да решавамо вишак запослених у комплетном јавном сектору, да се не деси као сада, да прогласимо то предузеће са извесним будућим статусом, па издвојимо неки новац, па поделимо радницима јер распишемо већ неки оглас, неки се добровољно јаве, издвојимо неке силне милионе, дамо им те силне милионе, а проблем не решимо. И даље имамо вишак запослених, паре смо потрошили, а статус предузећа нисмо решили. Просто, на то и на такво нешто мора да се обрати пажња, и да се контролише, јер знате шта, када су државне фирме у питању, бар сви ми знамо по неколико примера, ако не и више, да су одлазили из државне фирме у државну фирму, назовивишак, а онда узму отпремнину и колико за месец, два или три преселе се у неку другу државну фирму и опет чекају отпремнину. Е, то не сме да се дешава, јер у ово време кризе и када ви сами кажете – мора да се води о сваком утрошеном динару рачуна, не може да нам се дешава овакав дупли трошак. Дамо паре, а не решимо проблем.
Председавајући
Реч има министар Динкић.
Потпуно сте у праву и новац из Транзиционог фонда биће коришћен искључиво за коначно решавање статуса предузећа. Дакле, или ће предузеће остати као државно, али без реструктурирања, или ће бити приватизовано или ће ићи у стечај, у зависности од случаја до случаја. Тај новац из Транзиционог фонда ће бити намењен искључиво за трајно решавање питања у овим предузећима. То се односи и на "Галенику", то се односи и на све друге.
-
Чековић Сања и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 2. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. годинуЦела размена, од речи до речи
Поштована потпредседнице, господине министре, колеге посланици, у оквиру јако мало времена које је остало мојој посланичкој групи хтела бих да скренем тему на нешто о чему нисмо разговарали. Оно око чега смо се сложили да је ребаланс настао као резултат лоше процењеног буџета, односно великог смањења прихода, да то не значи да се неће поновити, Фискални савет у својој оцени ребаланса нам то наговештава у три ставке. Фискални савет каже да по њиховој процени ребалансом буџета планирани приходи ће бити мањи за 15 милијарди. У истом том извештају они кажу да ће расходи бити већи за 100 милијарди и процењују да јавни дуг може да расте по њиховој процени и до 65%. То су елементи који у истом тренутку када усвајамо ребаланс стварају велику могућност да ребаланс има и свој ребаланс. Оно што је добро и што Фискални савет свакако подржава, то су реформе које ће се десити у јавном сектору, предузећима, у самоуправама, у државним и јавним предузећима, али то је период који нас очекује и који по природи ствари реализације тих проблема мора трајати пар година. Оно што је мене, такође, у целој овој расправи врло забринуло је да ми једино од пореске управе очекујемо приходе. Дакле, ми на онај приватни сектор, који до сада плаћа редовно порезе, доприносе и своје обавезе, очекујемо још један притисак преко принудне наплате, а истовремено из ове сале, са скупштинске говорнице, шаљемо им поруку да је некада, негде, у неком тренутку неко одлучио, на пример за фирму "Путеви Србије", да они не плаћају ПДВ. (Председавајућа: Време.) Значи, ми морамо бити коректни према пореским обвезницима. Не можемо једнима узети све и да људи плаћају порез и ПДВ подижући кредите и тренутне позајмице, а да према некима будемо без икаквог законског основа благи и попустљиви.
Председавајући
Реч има министар Динкић.
Само да вам кажем да сте ви апсолутно у праву и да неће бити различитих аршина према различитим пореским обвезницима. Ако је то био случај можда у прошлости, сигурно се то неће догађати. Ако имате икада неку конкретну примедбу, увек зовите или мене или директора Пореске управе, јер наш став, нас који руководимо и Министарством финансија и Пореском управом, јесте да морамо имати једнаке критеријуме према свима. Ако на локалу дође до неког пристрасног понашања, може се десити да ми то и не знамо, велика је то организација пореска управа. Јавите ми и као народни посланик или когод да је у питању. Заиста желимо да имамо исти критеријум. Ако дође до девијације у спровођењу тога у пракси, интервенисаћемо, само морамо да добијемо информацију. Још нешто да вам кажем. Нисте само ви забринути. Ја сам сигурно најзабринутији у Србији због стања у јавним финансијама. То не кријем. Међутим, није једина карта на коју смо ми сада, условно речено, заиграли, боља наплата пореза. То јесте важан елемент, јер видимо простор у расту сиве економије у претходним годинама да ту можемо да један део легализујемо. Ми ћемо учинити све да подигнемо привредну активност. Нама је јасно да не може да се цеди сува дреновина и да морамо да појачамо привредну активност и да кроз то успемо да смањимо онда учешће расхода у БДП и учешће јавног дуга, дакле, да на неки начин држимо номинално исте те категорије, али да расте БДП, па да онда њихово у чешће пада у БДП. Једноставно, морамо у томе да успемо, јер је то једини пут који је здрав. Све ово остало, рестрикција на нечему чега нема, само ће свима да створи проблеме. Свесни смо да тако не треба радити и тако нећемо радити.
Председавајући
Посланица Сања Чековић, реплика.
Тражим подршку пореским управама. Ви знате да оне увек највећи део пореског система понесу. Честа промена закона, њихових информативних могућности, кадрова, људи, често се жале и на мали број људи, плате им нису значајне, али морате им помоћи да програмски они то добро одраде. Имамо ситуација када је принудна наплата у пореским управама, већ 15 дана по истеку месеца крену опомене ко је платио, ко није платио, садржи се у исказивању само једног рачуна. Мислим да би се технички могло опремити да пореске управе, када се обраћају пореском обвезнику, имају комплетне податке на свим рачунима, јер често се деси да негде дође до преплате, негде до минуса, да бисмо им умањили могућности да им се на обавезе које су у минусу, дакле, нису на време плаћене, ради камата, а на одређеном рачуну имају преплату. Мислим да сте схватили шта хоћу да кажем. То је једна системска ствар, пореског обвезника по матичном броју и по ПИБ обрадити на такав начин да када му се шаље опомена, он има целовит преглед свих својих рачуна који постоје у пореској управи.
Председавајући
Реч има министар.
Само да кажем да сте и ту потпуно у праву. Ако сте видели, ми смо повећали буџет пореске управе, пре свега за ове инвестиције о којима говорите, за набавку одговарајућег софтвера. Нажалост, ситуација је годинама уназад таква, па и данас, да се многе ствари ручно уносе. Не може министар финансија или директор Пореске управе да зна какви су ефекти принудне наплате у моменту, него морамо ручно да чекамо уношење података, па добијамо податке са великим кашњењем. Све ово желимо сада да изменимо и кључ модернизације пореске управе је увођење нове информационе технологије.
-
Арсић Верољуб и Миливојевић Срђан · 5 говора наизменично · 2. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. годинуЦела размена, од речи до речи
Даме и господо народни посланици, исто могу као мој колега Влада Илић да кажем да би овај парламент вероватно био јако досадан без колеге Миливојевића, јер он је увек спреман да се врати у неке прошлости, вероватно зато што је човек прошлости, а ми гледамо у будућност. У овој нашој блиској прошлости, Влада коју је предводио Мирко Цветковић и ДС за привреду и економију Србије били су разорнији него НАТО бомбардовање. Погледајте колико је фабрика затворено, погледајте колико је производње уништено. То не може да се пореди са вашим резултатима. Ту сте стварно били такви да чак и да сте имали добру стратегију како да то изведете, верујем да не бисте успели онако како сте то стихијски, али врло успешно, уништавали српску привреду и економију. Покушавате то и данас. Одговорност, слажем се, сви људи који носе извршну власт, дужни су да имају одговорност према ономе што раде. Што се те одговорности нисте сетили пре, рецимо, само две године, када смо радили ребалансе ребаланса, када смо радили ребаланс буџета у децембру за ту исту годину, зато што је Мирко Цветковић потрошио паре, па сад треба да се донесе закон да не би ишао у затвор, 72 сата пред истек фискалне и буџетске године? Толико о томе. Могао бих о вама много да причам, али два минута је врло мало, пошто сте и Пословник упропастили, чак и то.
Председавајући
Посланик Срђан Миливојевић, реплика.
Како бих волео да је мени досадно без вас. Нажалост, занимљиво ми је, али грађанима Србије није занимљиво. Грађани Србије стално хоће неке одговоре, па ми кажу – питај, молим те, ово. Ево, питање за Г 17 плус – ако смо толико били лоши, што сте гласали за наше законе, које смо ми писали? Ви сте ту само били истурени. Да ли сте гласали можда и за кредите? Заједно смо гласали овде. Немојте да се одричемо онога што је било добро, а заједно смо радили. Ово је било добро што смо радили. Није могло другачије, није могло боље и немојте сада да се одричемо. Немојте да дозволите коалиционим партнерима да овако говоре о вама, да сте упропастили Србију у протекле две године. Што не нађете неке боље? Што их онда не избаците из Владе? Имате 126 и без њих. Ако су они толико лоши, имате тако лоше мишљење о њима. Али, мени нисте дали неколико одговора на неколико питања. Ево, рецимо, за председника, како неко рече, Николића. Ових дана чујем да ће Министарство здравља да купи једну клинику за 20 милиона евра. Та клиника позната је само по томе што је председник Николић ту примао инфузију. Био је један једини пацијент. Док је читаво српско здравство на инфузији овог тренутка, ми сад купујемо клинику за терцијарну заштиту, како је писало кад се та клиника отварала, а тамо где је примарна заштита нема стентова, нема инсулина и то ће вам много боље рећи господин Душан Милисављевић чега све нема. Када причамо о пољопривреди, уништили сте пољопривреду, знате ли како је град ове године уништио пољопривреду у Лучанима, у Инђији. Што није Томислав Николић обишао макар једну општину коју је град дотукао, да би катастрофа макар била комплетна? Дође лепо ту и он обиђе и онда је катастрофа стварно комплетна. Каже – биће толико ракета, а не морате да гледате у небо и да се крстите и да то буде противградна заштита у Србији у 21. веку.
Председавајући
Посланик Верољуб Арсић, реплика.
Када су у питању стентови, 2011. године, звао ме је један пријатељ из Смедерева, могу касније име и презиме да вам дам, нису имали стент да га оперишу. Немојте да се покривате толико баш. Није то баш најбоље решење. Када помињете ракете, па нема, покрали, однела браћа противградне ракете. Нема пара, покрадене. Морали смо да надокнадимо штету "Агробанке", "Развојне банке Војводине", па робне резерве три-четири милијарде динара. Ево, само за робне резерве, па колико би било ракета? То су људи који су водили тада владу ДС, која је тада, како ви кажете, била стожер, покрали, нестало. Што се тиче путовања председника Републике, можете и за то да пребацујете, али не можете да порекнете да откад је ова влада и откад је овај председник Републике председник свих грађана да је углед Србије у свету много већи него што је то био док је председник ДС био председник Србије. Имали сте приватног председника, само за себе, само за своју странку. Чак је тада говорио да је ДС институција. Институција је нешто што припада свима, а ДС је само онај ко верује да нисте одговорни за оно што се дешавало у Србији у протеклих 13 година. То је ваш проблем. Немојте више са толико жара, са толико срчаности да причате о резултатима ове владе. Можда јесу неки за критику, али будите уверени да све ово што ради ова влада и овај ребаланс буџета нису ништа друго него изнуђена политика због пропасти коју смо затекли када смо преузели Владу и кад смо преузели Србију, и кад смо видели у каквом је хаосу, безнађу и сиромаштву.
Председавајући
Народни посланик Срђан Миливојевић.
Пошто смо већ код ових ракета, хајде да вам и ту кажем неку о ракетама. Данас на истој овој конференцији за новинаре, о којој сам већ говорио, коју је одржао први потпредседник Владе, колико чујем ускоро и први председник Владе, Александар Вучић, казао је – нисмо правили ватромет када смо добили непостојећи овај датум који смо тако прослављали. Наравно да нисте, потрошили сте ракете. Правили сте ватромет 9. јуна 1999. године, у Крушевцу. Гледао сам својим очима из дворишта. Не знам шта сте тада прослављали? Победу над НАТО пактом? Како смо их победили, једва смо се опоравили, верујте. Требаће нам још 20 година да се опоравимо. Гледајте још једанпут да их победите тако, молим вас, док сте на власти. Када је реч о угледу Србије и о томе шта ми као држава уживамо и какав углед, како је Томислав Николић подигао углед. После сваке његове посете су морали да трче и Александар Вучић и Мркић да објашњавају изјаве и да се извињавају, да граде оне мостове које је порушио својим несмотреним и бесмисленим изјавама, када је реч о помирењу у региону. Када говорите о тим ракетама, можда нема тих ракета не зато што су покрадене, него зато што не знате да спроведете Закон о јавним набавкама, да купите Србији оно што треба. Већ сте годину дана на власти. Како прошле године, урадили сте анализу тих складишта – можда су била пуна па су продата за време ваше власти, јер сте годину дана на власти? Чуди ме да и бибера има у складиштима за ратне резерве. Можда неко једе и плаче над судбином Србије. Немојте да на такав ниво сводимо парламентарну расправу. Нисте дали ниједан одговор због чега је ово буџет будућности, а не прошлости. Нисте ниједну казали о томе како ћете да смањите дефицит? Да ли ћете да преговарате са ММФ или са Светском банком? Не знате да водите економију. Србију сте свели на таблоиде, на "Фарму", на забаву, на Цецин концерт, где је драже председнику Владе да оде него да дође у парламент и да одговара.
Председавајући
Време. Господине Арсићу, одговорите. Тиме ћемо завршити круг реплика.
Даме и господо, када слушам ово о чему мој колега прича, прилично сам забринут за његово здравствено стање. Нигде нисам прочитао да је Александар Вучић изјавио да нећемо да правимо ватромет на данашњој конференцији. Такође, нигде нисам прочитао да је први потпредседник Владе против споразума са ММФ. Овде је речено да је прича око ММФ нереална за 2013. годину, али ћемо зато да се обратимо Светској банци, а да наставимо програм са ММФ 2014. године, и то оним истим ММФ који сте отерали фебруара и марта 2012. године. Када је у питању датум и та полемика да ли је он одређен или није, господо, дуго сте варали ЕУ и оне доле људе на Косову, Србе и ЕУ. Сада ми треба да исправљамо и да враћамо поверење да нас прихвате као озбиљног и искреног партнера и преговарача, зато што сте све што год сте им обећали у Влади Мирка Цветковића слагали. Тако да будите мало реални и макар мало прихватите део одговорности за оно што се сада дешава у Србији. Имамо много проблема са вашом прошлошћу. Што се тиче робних резерви, чим је покренута прича око афлатоксина, покренута је и инспекција о робним резервама. Ваши пријатељи су се јако лепо досетили да једну исту робу премештају из силоса у силос, док нисмо кренули, односно док инспекција није почела да контролише све силосе у истом тренутку. Тада се видело колики је мањак у робним резервама, који је настао за време владе Мирка Цветковића.
-
Арсић Верољуб и Стефановић Борислав · 5 говора наизменично · 2. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. годинуЦела размена, од речи до речи
Даме и господо народни посланици, већ сам млађим колегама рекао да се бар труде да критикују, али да говоре истину. Речено је да на списку дужника стоје чланови СНС. Реч је, наиме, да на том списку заиста стоји име и презиме Душан Ступар. Само у Београду их има девет по телефонском именику. Такође, по телефонском именику у Србији их има 27. Драги колега, ако сте толико храбри, изађите овде пред новинаре, а не да се кријете иза имунитета народног посланика зато што када говорите са говорнице, имунитет постоји и неповредив је. Изађите и кажите – Душан Ступар, председник општинског одбора СНС са Звездаре је на списку дужника "Агробанке". Што не смете да изађете? Најлакше је тако да говорите. Читао је и ваш председник посланичког клуба, па неће више. Схватио је да можда није био за све у праву. Што се тиче те пљачке, хоће неко да ме убеди да су одобравани кредити и да имовина која је давана за те кредите не одговара вредности кредита, значи, вишеструко је мања, да новац није подељен са оним ко је подизао кредит и са оним ко је одобравао, а ту стоје ваши кадрови. Значи, у суми која је нестала из "Агробанке", барем 30% су однели чланови управног и надзорног одбора. Шта је са вицегувернером који је контролисао пословање "Агробанке"? Ни длака са главе му није фалила зато што је извештај био лажан. Шта је са "Развојном банком"? Има ли ту чланова СНС или ћемо да дођемо до Бојана Пајтића? Престаните више на тај начин да дискутујете са нама. Критикујте реално, али немојте да измишљате чињенице и да пласирате лажне информације.
Председавајући
Борислав Стефановић, реплика.
Уважени господине Арсићу, морао сам да се јавим, а хтео сам да избегнем. Питам вас да ли смете ви ово да кажете напољу без вашег имунитета, ово што сте сада рекли за Бојана Пајтића и ДС? То је јако незгодна ствар. То је мач са две оштрице. Ми смо читали и на првом месту се налази господин Ступар. Могуће је да их има доста, али само један је из "Универзал банке" и само један има просторију у којој седи ваша странка. Не знам да ли је он ваш члан, то стварно не знам, али знам да ово није нама јавио Лауфер, као вама некад, него је објавио "Блиц" – дневни лист. Према томе, ми смо прочитали новински чланак и питали смо да ли је то тачно? Да ли је тачно да је две трећине људи блиско СПС и СНС? Шта је ту проблем? Ми хоћемо да вам кажемо да престанете да претварате Скупштину у судницу и да престанете јавни простор да претварате у тужилаштво. Изволите, нека људи раде свој посао. Можда има пет Оливера Дулића, али су само једном оборили оптужницу. То је та Србија у којој ви хоћете да ми живимо, у којој ви изађете овде и кажете – ова странка једнако је криминал. Када вам се то врати, онда кажете – е, па изађи, па реци то. Шта мислите, кога се ми бојимо после годину дана лажи, медијског линча, претварања ваше отаџбинске управе у тужилаштво Србије? Ко се вас плаши више, господо? Ваљда смо доказали да смо много отпорни на ваше бесмислице и лажи које просипате по Србији.
Председавајући
Посланик Верољуб Арсић, реплика.
Ако су вама новински чланци једини извор информисања, онда немам шта да кажем. Тачно је, то је писано, али није тачно то што је написано, а овде је речено као да је тачно. У томе је разлика. Зашто је оптужница пала? Вероватно зато што ипак нисмо Централну отаџбинску управу претворили у тужилаштво. У том тужилаштву седе сви они тужиоци које сте ви именовали. Не ми, него ви. Једини који је разрешен, разрешен је зато што је стекао услове за пензију, ниједан више разлог. Ако је оптужница нестручно написана, макар мало одговорности носите и ви. Немојте нас да убеђујете, нити да нам приговарате да смо ми ти који водимо тужилаштво, да смо ми ти који утичемо на њега, поготово из разлога што су јако блиско сарађивали са многим адвокатима који седе у посланичким клупама у ДС. Немојте то нама да причате. Немојте да причате зато што знам и како су се постављали тужиоци у Пожаревцу и у основном и у вишем суду, како су се постављали тужиоци и судије и где је ко седео. Како то да одједном адвокат са 60 година постане судија вишег суда? Па зато што је близак са људима из ДС. У шездесетој години је постао судија вишег суда, ни мање ни више, а пред пензијом човек, да направи просек зато што му адвокатура, колико је био стручан, није ишла. Сада ми морамо да радимо са таквим судијама и тужиоцима зато што поштујемо закон и Устав. То што је пала оптужница, пала је због нестручног вештачења, а не због тога што не постоје наводни основи сумње да је почињено кривично дело.
Председавајући
Молим вас да овај круг реплика приведемо крају. Изволите, господине Стефановићу.
Мислим да је проблем у томе што управо ви и кажете – шта ми да радимо са таквим судијама и тужиоцима? Нема ви шта да радите, они су независни. То је оно што ви не можете да разумете никако. Ви кажете – тај човек је пуштен на слободу, ми захтевамо да се промени тужилаштво. Сећате се тих изјава, не вас лично, него из ваше власти? Није вам одговарало што је неко пуштен из притвора. Кажете – ако буде пуштен, то је лични пораз. Зар то није утицај на тужилаштво? Не постоји наше и ваше тужилаштво. Ти људи су независни и морају бити. Али, да то ставимо на страну, није коректно да у овом дому устанете и причате о томе ко је с ким шта постављао, кога и где. Ви који имате 670 судија са чланском картом СНС. О независном правосуђу онда можемо да сањамо. Ми смо само тражили да нам кажете да ли су вратили чланску карту, што је у реду, али нисте нам рекли, или нису? Ако су вратили, прихватамо да испуњавају законске услове. Ако нису, онда не прихватамо. Нити ми прихватамо, нити су испунили услове. То је темељ правне државе. То је суштина, да не може како ви хоћете да испуните задато у таблоидима, да тужилац мора тако да поступа и судија, а ако не – то су жуте судије и жути тужиоци. То је срамота. То вам неће проћи, људи, зато што ипак постоје часни људи који примењују закон. Били су и за време наше власти и ваше и биће их увек. Ти људи ће на крају потврдити правило, сигуран сам у то. Не можете све време лагати све људе. То је проблем са вашом странком.
Председавајући
Верољуб Арсић и завршавамо реплике.
Нећу више да се јављам, господине председавајући, само још за овај део реплика да кажем, а ова ће бити последња. Једном приликом, 2002. или 2003. године, један од ваших активиста је понудио једном човеку, могу касније име да вам кажем, приступницу ДС. Овај је згужвао и бацио. Отишао сам и подигао ту приступницу. Осим основних података који стоје у приступници, као што је име, презиме, адреса, матични број итд, пише стручна спрема, па је постављено питање – да ли је негде судија и где, ако је носилац јавне функције? То је у вашим приступницама тада писало. Могу да је пронађем ако баш желите. Што се тиче независног правосуђа и независног и самосталног тужилаштва, никада нису били независнији и самосталнији него сада, никад до сада. Хоћете да кажете да је све пласирана информација да је 360 милиона евра нестало из "Агробанке", да смо ми то измислили? Не, него је покрадено. То не може нико да порекне. За то треба неко да одговара. Када је у питању "Развојна банка Војводине", што смо од "Развојне банке Војводине" вршили докапитализацију у овој истој Скупштини и претварали је у Развојни фонд АП Војводине? Зато што је имала губитке за кредите које су неки добијали а нису враћали. Да ли је то измишљотина? Није. Да ли је измишљотина оно што се дешавало са Азотаром у Панчево. Није. Шта ми то измишљамо? Можемо да причамо о томе да ли је било нешто законито или незаконито, али чињеница је да су се у неком тренутку неке ствари дешавале, а одговарајућа документација није постојала. Колика је одговорност руководилаца тих органа? То ће да одлуче судови и у то ми нећемо да се мешамо. Личне ратове не водимо ни против вас, ни против било кога другог, али они који су ставили руку у џеп грађана Србије мораће да одговарају без обзира из које су странке, да ли из ваше или из СНС, апсолутно је свеједно.
-
Механџић Јована и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 2. јул 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осмо ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2013. годинуЦела размена, од речи до речи
Хвала вам министре на одговору. Додуше, нисте ми одговорили оно што сам вас питала. Схватам да ми имамо, то питање ћу поновити, па ћемо поново о томе, изванредне појединце у свим областима у науци. Посао државе је да препозна таленат и да покаже да знање цени. Дакле, ваш посао као министра финансија јесте да препознате можда оно што неко други није препознао. Имате и ви одговорност у планирању буџета, не само ресорни министар. Нисте ми одговорили на питање које сам вам поставила, а то је – како је могуће да сте промашили планирање приходне стране буџета за 10,57%? Дакле, нисам спорила чињеницу да је потребно, могуће или немогуће доносити ребалансе и да ли то раде државе Европе, света итд, сигурно је да раде. Али, нисте одговорили на питање како је могуће да сте за 10,57% промашили планирање приходне стране. Разумем да је у питању 0,5%, 2%, 3%, али да та цифра буде двоцифрена, мени то није јасно. То ми сигурно указује на неке друге квалитете које министар финансија треба да има, а тренутно их нема. Дакле, питање је како сте успели да промашите планирање приходне стране за 10,57%?
Председавајући
Министар Динкић.
Прочитајте стенограме шта сте ви из ваше посланичке групе, односно ваши економисти говорили кад смо усвајали буџет. Рекли сте – биће мањи приходи, али нико од вас није помињао ову цифру. Само пре месец дана ваш колега, мој бивши колега, такође министар финансија, причао је о некој цифри од 50 милијарди. Погледајте шта је ММФ говорио, а шта Фискални савет. Нисам натчовек и не радим све послове у Министарству финансија. Не желим да се заклањам иза колега који раде макроекономске анализе и пројекције, али ако Европска комисија свака три месеца ревидира своје извештаје у проценама и макроекономских и кретања у буџету, не може Србија бити изузетак. Уопште није важно уочити пропуст. Битно је да се пропуст на време уочи, исправи, да се реагује и да од тога не буде превелике штете.
Председавајући
Посланик Јована Механџић, реплика.
Дакле, признали сте грешку да сте промашили планирање буџета на приходној страни за рекордних 10,57%. Само желим одговор од вас, да кажете – јесте, промашено је то. Оно за шта ћу затражити од скупштинских служби да ми доставе стенографске белешке јесте управо ово што сте ви тражили, да бих проверила да сам у праву. Ми смо вам скретали пажњу да нереално планирате буџет. Нисмо ми дужни да вама планирамо буџет. Ви сте дужни да представите реалан буџет грађанима Србије. Није опозиција дужна да планира уместо вас. Наше је да вам кажемо да га нереално планирате, да вам скренемо пажњу и да кажемо – приходна страна буџета је нереална. Нећете успети у наредној 2013. години да тај буџет остварите, али да то буде толико нереално данас, 2. јуна, после шест месеци имплементације буџета, да сте га промашили за 10,57%, мени то заиста није јасно.
Председавајући
Реч има министар.
Није важно шта се догађа на пролазном времену. Важно је како се све завршава. Ми знамо како је завршила прошла година кад је неко други планирао буџет, са рекордним дефицитом. Хајде да сачекамо сви, ова година неће још дуго трајати, још само шест месеци. Бићемо овде када буде буџет за 2014. годину, па ћемо онда мерити колики је дефицит био ове године, а колики је био годину дана раније. Није једноставно водити јавне финансије. Никад нисам рекао да је то лак посао. Не бежим од тога ни да признам грешку. Да, погрешио сам зато што су службе које су ми радиле тај посао дале такву пројекцију. Међутим, њих не кривим. Опет кажем, сви ми грешимо, али неки нису спремни те грешке да признају, нити да их исправе. У томе је велика разлика између различитих људи.
-
Дерета Миљенко и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 28. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лицаЦела размена, од речи до речи
Хвала вам, најлепше. Био сам поменут. Дакле, за мене је врло охрабрујуће да и у странци из које долази господин министар, заправо, постоји пуно разумевање за ову област, чак већа него што он сам показује, тако да мислим да је то охрабрујућа вест и да можда можемо очекивати и неке суштинскије промене, везане за слободу мишљења и говора што јесте суштина културе. У том смислу желим да подсетим министра да су примедбе на члан 15. биле прихваћене од стране прошлог министарства у прилагођењу, то јест усаглашавању са Законом о удружењима, фондацијама и задужбинама, пре свега по областима које овај члан треба да покрије. Дакле, када говоримо о слободи мишљења и говора у области културе, она сасвим сигурно постоји у области људских права и мањинских права која нису обухваћена овим чланом, а требало би, и позивам Министарство да још једном погледа списак делатности које се сматрају делатностима од општег добра у законима, удружењима, фондацијама и задужбинама, као и да то буде исправљено. Хвала.
Председавајући
Хвала. Министар Динкић.
Пошто нам ове одредбе закона дају могућност да то обухватимо, што сте говорили, кроз Правилник, свакако ћемо на то обратити пажњу. Мислим да то има смисла. То значи, Правилником можемо да решимо нека питања, а пошто је до сада била пореска олакшица до 3,5% од укупних прихода, ако се улаже у културу, у спорт, у социјалну заштиту, ми смо повећали на 5%, једноставно, знам да сте ви предложили 10, било би боље што више да се омогући, али смо проценили да су буџетске могућности на том нивоу више него што је било до сада и да је 5% нека граница која је коректна. Наравно, било би боље да су боље економске прилике да то буде и више, али у овом тренутку није могуће. А слажем се с вама да кроз Правилник треба да укључимо и ове секторе о којима сте говорили.
Председавајући
Хвала. Миљенко Дерета, реплика.
Желим унапред да изразим своју захвалност и уверење да ће то бити урађено у кратком року, да вас нећемо подсећати на то за три, шест или, недајбоже, годину дана, зато што мислим да је то изузетно важно за допринос који цивилно друштво треба да у решавању тренутне кризе да. У том смислу бих поставио још једно питање, пошто сте расположени да одговарате, када сте говорили о томе да ћете јавна предузећа укључити у пореске обвезнике, да ли ће и они бити у могућности да нам на неки начин допринесе овоме и да ли ће то бити можда у колизији, рецимо, по питању спорта, где, колико знам, јавна предузећа више неће смети или ће смети у једном ограниченом обиму да помажу спортска друштва, зависно од спортског опредељења онога који је на челу те организације?
Председавајући
Министар Динкић.
Овај закон важи за сва предузећа, било да су јавна или приватна, ако имају добит.
-
Шајн Срђан и Марковић Предраг · 4 говора наизменично · 28. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лицаЦела размена, од речи до речи
Хтео бих да дам само један кратак коментар, да бисмо се разумели. Културни центри јесу и у надлежности Министарства за културу. Они не могу да се раде без ДКП-а, али јесу и у надлежности културних центара који учествују и у именовању руководећег кадра и у свему. Као што имате у другим министарствима када се говори, рецимо, о економији итд, то значи, то не ради само Министарство иностраних послова. Тако постоји и овде сарадња различитих делова Владе и то, ако будемо мало изанализирали, тврдим да то сигурно јесте тако. Није у искључивој надлежности, али без заједничке одлуке не може то да се уради, нарочито у дефинисању садржаја. Хвала.
Председавајући
Хвала. Народни посланик Предраг Марковић, реплика. Изволите.
Наравно, ово није спор, јер не верујем да бисте желели да се спорите са мном. Да, ја сам поделио само обавештење, а обавештење се тиче и тога да, прво, као и у свим областима, морамо да учинимо све да сачувамо оно што имамо, молим вас, а тек онда да говоримо о нечему што је само делимична надлежност, свакако, а што би изискивало нове трошкове државе. Ми управо говоримо о томе како да очувамо оно што имамо, јер је угрожено. Знате ли колико је смањио само град Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, говорим о градовима који су моћни, јер су велики? Не бих да не набрајам, први, још пре неколико година, када је почела, колико је смањио издвајања за оне установе којима је оснивач, међу њима пре свега културе. Ми не можемо сада да говоримо – то је била моја примедба. Ајде да се концентришемо да очувамо ово што имамо, јер је то предуслов да кренемо даље. Само то. Хвала најлепше.
Председавајући
Хвала. Народни посланик Срђан Шајн, реплика и полако да се враћамо теми. Изволите.
Ја вас разумем, међутим, молим вас да и ви мене разумете. Две стотине хиљада Срба у једној држави одвојени су од своје културе, од културе какву имају у својој држави. Говорим о томе, као што ми живимо у држави где половина српског становништва живи ван граница своје државе. Ја сам у том смислу говорио у овом другом делу. Слажем се са вама да имамо овде озбиљних проблема, али уколико имате овде добру позоришну представу и та добра позоришна представа обиђе, рецимо, 20-ак земаља где је српска дијаспора, она кроз то може да добије повратна средства и да се финансира. Управо сам говорио о томе, да то морамо да гледамо ка извозни продукт. Морамо да разумемо да у држави у којој имамо 200 хиљада Срба, да уколико адекватно позиционирамо српску културу у тој држави, можемо вишеструко да добије средстава назад. Једноставно, тамо можемо да пласирамо одређене производе који су наша културна баштина, на различите начине. Само сам покушао да изменим тај угао гледања који је био до сада, а тај угао гледања јесте да култура напољу јесте нешто што само кошта. Можемо и те како да створимо услове да кроз различите културне садржаје које пласирамо напољу дођемо и до одређених средстава за подршку институцијама које се налазе у Србији. Ово је, заиста, последња реченица, не бих да одузимам време, Аустрија је направила фантастичне ствари кроз новогодишње концерте, кроз „опен бал“, кроз сличне ствари које су део историје, део културног наслеђа те државе и она је остварила од тога извозни продукт. (Председавајућа: Време.) Само сам хтео да покушам да дам једну од могућност и да размислимо како то можемо да радимо. Хвала.
Председавајући
Господине Марковићу, молим вас, одустаните од реплике зато што смо се много удаљили од теме. Остајете при реплици? (Да) Изволите.
Хвала на коректности. Још једном схватам добронамерност. Моје је, када се већ оволико времена потрошило на овај начин, да подсетим само шта је чија надлежност. Знате да сам ја свакако погрешна адреса, јер знам тачно и колико се новца враћа, као што тачно знам да су култура и туризам једине области које су претходних година континуирано доносиле повећање прихода. Нажалост, присуствујете огромној хајци оних које стварно не интересује добробит државе, ако они из тога немају профит, управо против улагања и подршке туризму и култури. Мада је, голим оком, јасно да се само ту остваривало повећање и промета и прихода. Те, због тога је врло важно тачно дефинисати шта је на дневном реду. Моје је било само да обавестим. Хвала свима и извињавам се што сам одузео време.
-
Динкић Млађан и Јовановић Иван · 4 говора наизменично · 28. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лицаЦела размена, од речи до речи
Закон је веома јасан. Порез на добит се плаћа и ово ослобођење може да важи само за она предузећа која имају добит. Предузећа која су у губицима не могу да дају пореске олакшице за ове намене. То је потпуно јасно. Оно што је чињеница, када помињете ове балерине и власнике печењара итд, морате да погледате и себе у огледалу. Не мислим на вас лично. Ако је „Државна лутрија Србије“ коју је ваша странка водила, прошле године имала губитак, погледајте у свету да ли иједна државна лутрија има губитак? Треба да критикујете оне који имају губитке, али морате бити и самокритични. Готово је немогуће направити губитак у лутрији. А, постављате питање ко сада води јавна предузећа, а нисте поставили питање годинама ко је водио „Државну лутрију Србије“ и како је уопште могуће да је „Државна лутрија Србије“ имала губитак. Немате право да о томе говорите ако не почнете од себе. Увек имате право да критикујете ако прво кажете – да, катастрофа је да нешто што је по природи посла профитабилно… Да вас подсетим, губитак је до 2003. године, онда је реформом и законима који су донети за време тадашње владе остваривала добит све време, а од прошле године губитак. Невероватно. Ево, сада смо суочени да не можемо да извршимо расподелу добити. Сва јавна предузећа која су имала добит треба да уплате у буџет 50%. Међутим, „Лутрија“ није на том списку. Зашто није на том списку? Имала је губитак у прошлој години. Ту су „Телеком“, ту је „Аеродром“, СДПР има добит, „ПТТ Србије“ има добит, али „Лутрија“ нема. Како је могуће да је „Лутрија“ лошија од „Поште“? Па, немогуће! Само желим да будете објективни, и кад већ навалите на пројекцију будућности, да ли ће сада неко ко се бавио неком делатношћу водити неко јавно предузеће како треба, питајте се ко је водио „Државну лутрију Србије“ и како је направио тај губитак.
Председавајући
Хвала. Иван Јовановић, реплика.
Господине министре, нисте ви ту да расправљате о појединачним случајевима, ви сте ту да решавате проблеме грађана. (Аплауз) И немојте да пребацујете тежиште теме на нешто из прошлости, јер како воли да каже садашњи председник Републике – ви сте човек прошлости. Немојте да говорите о прошлости, ајде да говоримо о садашњости! Данас сте ви одговорни за стање у српској економији и ви треба да одговарате за данас. И немојте се вечито позивати на Драгана Ђиласа, на кризу у ЕУ, на пушачку мафију, на оне који користе резани дуван, да су они криви за кризу. Сви су криви, осим вас. Стварно мислим да више нема смисла да тако говорите и грађани то више не могу да слушају. Кажете да се из добити опредељују средства. Знате ли кад је то? У децембру. Па о чему смо онда расправљали малопре? У децембру они могу да знају да ли имају добит или немају. А овде се лепо у амандману каже – расход, ограничава се у односу на расход. И у програму и у плану пословања то се може негде планирати, ако тај план постоји. Ако не постоји, као што је у случају наших предузећа, односно још мање постоји у извештају о извршењу, онда грађани о томе не могу знати ништа. Хвала. (Аплауз)
Председавајући
Хвала. Министар Млађан Динкић.
Ја јесам одговоран, између осталог, за пословање и резултате „Државне лутрије Србије“ у овој години и то не поричем, и бићу одговоран уколико би, а неће се догодити, она имала губитак. Само наводим као екстреман пример да је уметност, у негативном смислу, направити губитак у „Лутрији“. Нисам помињао, уопште, Драгана Ђиласа. Није Драган Ђилас имао никакве везе са постављењем кадрова у „Државној лутрији Србије“. Само сам рекао да је то кадар ваше странке. (Аплауз)
Председавајући
Хвала. Реч има народни посланик Иван Јовановић. Изволите.
Наравно, помињали сте га цео дан. Јуче сте га цео дан помињали. Испало је да је буквално разлог доношења овог сета закона Драган Ђилас, а не рупа у буџету од 86 милијарди. И то грађани Србије треба да знају. Данас је на дневном реду замена теза. Када ћете се изјаснити о „Поштанској штедионици“, о „Евроаксис“ банци, када ћете се изјаснити о 100о евра бесплатних акција по сваком грађанину Србије, када ћете се изјаснити о „Аеродрому“, о вашим кадровима? Када ће то доћи на ред? О томе се не говори. Ви желите да чујете само оно што је вама драго. Наравно, грађани Србије од тога неће живети боље. Ми желимо да се о економским темама разговара на прави начин. Требало је да дођете у Скупштину, уз овај сет пореских закона, и ребаланс буџета. Ви нисте предложили ребаланс буџета зато што немате политику, не поштујете фискалну стратегију, нема никаквих договора, Социо-економски савет не функционише, не разговарате са синдикатима, и ако разговарате ти договори се не испуњавају. Мислим да је то потпуно јасно грађанима Србије. Јасно је да у најмању руку што можете да урадите то је да поднесете оставку на место министра економије и финансија. (Аплаудирање) Председавајућа, упозорите господина који је гост у Народној скупштини да не може на тај начин да се смеје и исмева народне посланике, зато што је он овде позван да присуствује. Захваљујем. (Аплауз)
-
Ђидић Миодраг и Динкић Млађан · 5 говора наизменично · 28. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацијиЦела размена, од речи до речи
Овде се предложеним изменама мења члан 169п, Закона о пореском поступку и пореској администрацији, где се регулише плата пореских службеника. Уводе се два нова става, а став 7 каже: „Плата утврђена по одредбама ст. 1-6, овог члана, може се кориговати тако да износ плате пореских службеника и намештеника у Пореској управи не буде мањи од плате лица запосленог у надлежном органу подручне јединице локалне самоуправе на истим пословима.“ Ми смо нашим амандманом предложили да се овај став брише, јер сматрамо да ће на овај начин бити фаворизовани центри, велики градови, тамо где је јака локална пореска администрација, где из разноразних разлога, пре свега због економског стања, порески службеници који раде у локалним пореским администрацијама имају веће плате. Па ће се тако догодити да за исти посао радници Пореске управе Републике Србије буду различито награђени. Тако ће, рецимо, у Београду порески службеници који раде у Пореској управи имати знатно већу плату од оних који исти тај посао раде у Трговишту, Зајечару, Бору или не знам где. Мислим да се на овај начин дискриминишу радници у Пореској управи. Пошто се ви, министре, залажете за децентрализацију, мој вам је предлог да гледате да повећате плате управо тамо, у мањим срединама, баш у том Трговишту, Зајечару, Бору из простог разлога да би људи остали да раде у тим срединама. Уколико њихова плата буде мања, они ће, нормално, тежити за бољим животом па ће да дођу у Крагујевац, Ниш, Београд и то је јако лоше. Нама се југоисток Србије празни. Људи одлазе, одлазе оправдано, јер немају довољно средстава за живот. Немојмо ми сад још да их дестимулишемо па да кажемо – супер, ови у Београду ће за исти посао имати дупло већу плату, јер град Београд својим пореским службеницима исплаћује толико и толико! Молио бих вас да о овоме поведете рачуна јер је југоисток Србије у великом проблему. Људи одлазе, нема кадрова, немојмо још ми да их кажњавамо! Молим вас, усвојите овај амандман!
Председавајући
Реч има министар Динкић. Извол'те.
Апсолутно се слажем са овим што говорите, али вероватно нисте добро схватили оно што смо дали у овом члану закона као могућност. Дали смо као могућност да нас ништа не спречава уколико имамо билансних могућности у самом буџету, да ускладимо плате Пореске управе, републичке, са онима које су на локалу. Ако је, рецимо, плата локалног пореског инспектора већа од републичког, ићи ћемо, ако будемо имали буџетске могућности, са повећањем плата на тај ниво. То не значи само за оне републичке пореске инспекторе који раде у Београду, него то важи за целу Србију. Што значи, да овим законом немамо забрану да ону плату коју дамо републичком инспектору из Београда да дамо исту оном из Трговишта, Лесковца, Сомбора. Питање ће бити само билансних могућности, али овим законом добијамо право да, рецимо, уколико је плата локалне пореске управе у Београду, као што јесте, знатно већа од плата запослених у Републичкој пореској управи, без обзира што исто раде у Београду, ако то ускладимо, за Београд, на Републици, то можемо да пренесемо по читавој Србији ако будемо имали новца за то.
Председавајући
Реч има народни посланик Миодраг Ђидић. Извол'те.
Апсолутно се слажем са вама ако је тако, али сами сте рекли – ако буде новца. Интересује ме, да ли је могуће да у Београду буде новца, а за Трговиште не буде? То значи, треба да буде исто за све. Ако се повећава у Београду, аутоматски се повећавају и у Трговишту. Ако се не повећава у Београду – неће нигде, пошто Београд пре свега има највеће.
Председавајући
Министар Динкић има реч.
Сасвим сигурно нећемо селективно повећавати, односно усклађивати плате, него свима равноправно. Ако уопште будемо имали могућности за то, али овај закон нам даје ту могућност ако се буџетом одреде та средства.
Председавајући
Реч има народни посланик Миодраг Ђидић. Извол'те.
Ово разумем, схватам и уреду је, али и даље имам молбу да поведемо рачуна о Србији, о градовима јужно од Саве и Дунава, јер је тамо животни стандард много нижи. Остајем при предлогу, не сада, да можда плате и лекара, и пореских службеника, и наставника, учитељица, у неразвијеним крајевима буду изједначене, барем са Београдом, а можда чак и да буду веће, јер је то начин да људи остану да живе тамо. Уколико им дате могућност да имају нормалан живот, да имају нормална примања, мало већа од просека, сигурно ће остати тамо. Још ако им инфраструктурно опремите град, село неће бити никаквих проблема, људи се неће селити и Србија ће имати много мање проблема него што их сада има.
-
Арсић Верољуб и Веселиновић Јанко · 5 говора наизменично · 28. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурањеЦела размена, од речи до речи
Даме и господо народни посланици, морам да признам претходном говорнику да је нешто у праву, барем његове прве речи – нема алхемије, метафизике, ја ћу додати и чаробног штапића који може да реши проблеме грађана Србије преко ноћи, а проблеми су настали под влашћу ДС. Нисам ја правио, нити било ко из СНС заједничке дневне новине са господином Мишковићем, него председник ДС Драган Ђилас. Нисам ја ишао на те ручкове, него је он ишао. Нисам се ја дружио са њим, него се Драган Ђилас дружио са њим. Нико од нас није био у „Агробанци“ осим представника ДС и блиских пријатеља бившег премијера Мирка Цветковића. Па, неко је појео 450 милиона евра у „Агробанци“ из ДС! Хоћемо ли да причамо о „Развојној банци Војводине“? Ко је ту ручао и ко је требало да плати? Плаћају грађани Србије, али једну бахатост, једну неодговорност, једно понашање као да је власт несмењива, као да никада нећете да одете са власти. Сада ми је јасно зашто сте водили онако негативну кампању против господина Николића. Бојали сте се да изгубите власт, не због власти, него због оног што вас чека после губитка власти. И, можете да будете сигурни у једно, докле год последњи криминалац који је гурнуо руке у џепове грађана Србије не буде био тамо где му је место, ми нећемо да се смиримо и нећемо да престанемо са борбом против корупције! (Посланици коментаришу: Тако је!)
Председавајући
Време, време, господине Арсићу. А сад, извините, господо, што највише има ваших, с тим стварно немам ништа, чак и рођене браће високих функционера ДС. (Аплауз)
Председавајући
Хвала. Доктор Јанко Веселиновић, реплика. Изволите.
Прво две речи о коментару, односно илустрацији господина Динкића када је правио алузију да је, рецимо, Србија крчма, па смо у њој пили, изашли, нисмо платили рачун. Господине Динкићу, једино ви из те крчме нисте излазили 12 година. Неки су улазили и излазили, али ви сте остајали у кафани, нисте плаћали рачун. Неки су и платили своје рачуне, а ви богами нисте. С друге стране, нисам сигуран, господине Арсићу, да ли сте ви добро информисани. Мислим да је господин Николић обећао господину Мишковићу да неће бити ухапшен, јер су вероватно пре тога имали неке контакте, а не председник Тадић. Ви сте ту нешто дебело помешали. С друге стране, у „Агробанци“, „Галеници“, коју помињете, има много више људи који су много ближи овом режиму сада, него претходном. Ту бисмо могли рећи да нема људи из ДС. Неколико дана помињете „Агробанку“ и „Галенику“. Кога ту има из ДС, кога ту има од високих руководилаца и блиских високим руководиоцима ДС? Погледајте мало око себе по клупама и неке друге посланичке групе. Погледајте с ким сте у коалицији. Немојте! Могуће је да неће бити разумевања код њих. Немојте, оставите ДС! (Председавајућа: Време.) Највеће ствари које изговарате ових дана, помињући ДС, нису истина. То нема никакве везе са ДС. Ви покушавате медијски да направите такву причу. (Председавајућа: Време, господине Веселиновићу.) Нажалост, имате пуно медија који су вам послушни.
Председавајући
Реч има народни посланик Верољуб Арсић, реплика. Изволите.
Чуо сам да људи сањају док спавају, али неки сањају и док су будни. Сада сам видео. Нисам споменуо „Галенику“. Човек сањао, сањао је и то обећање господина Николића Мишковићу. Али, нисам сањао „Цес Мекон“ и Никезића, врло блиског пријатеља Мирка Цветковића, врло блиског, консултанта. Чини ми се да су и у афери која је везана за „Азотару“, тамо сам чуо да је неких четири милијарде динара нестало. Саша Драгин, чији то беше министар? Дулић, чији беше министар? Чији беше то рођени брат – Елезовић? О чему ви причате? Нисте вадили грађанима руке из џепова, отимали сте где год сте стигли. Када се открију све афере, вама ће бити проблем. Ви 5% нећете да прескочите ни у скоку с мотком! (Аплауз)
Председавајући
Хвала. Реч има доктор Јанко Веселиновић. Изволите. (Неко добацује: Вама ће мотку да народ да!)
Господине Арсићу, односно господо из ДС, рекао сам вам да не потцењујете противника, јер обично ту лежи почетак ваше пропасти и оног ко потцењује противника. Нисам сасвим сигуран о каквим везама са ДС причате и какве алузије имате на ДС. Нико није крив док се супротно не докажете! Ви ту премису врло често пренебрегавате. Судите људима унапред, прво преко медија, онда преко ваших послушника у разним службама. Уништили сте институције у овој земљи. Уништили сте тужилаштво, уништавате судство. Претворили сте вашу политичку партију у диктатора, који даје налоге и ко ће бити, и када ће бити, и колико ће бити осуђен. Враћате нас у време из 90-их година. Ви претите! Ви знате! Јесте ли ви судија, јесте ли ви тужилац?! Ко је вама дао документацију из које ви знате колико ће наших функционера бити суђено и колико ће бити осуђено, и колики ћемо ми цензус и када прећи? Мислим да сте прешли границу доброг укуса у вашој политичкој перформанси, званој – уништавањем свега што говори, свега што мисли. Па, грађани виде како живе са вама. Јел' им је за то крив „Цес Мекон“ или неки тамо кога ви помињете? Ја тог човека у странци никад нисам видео. Можда ви јесте у вашој. (Аплауз)
Председавајући
Верољуб Арсић. Изволите.
Даме и господо народни посланици, ево, признајем да је све ово што год је рекао мој колега потпуно у праву. Само што он живи у времеплову из 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. године. Све што је рекао, тад се дешавало. Баш тад! Тада су тужиоци звали министра – јел' смеју неког да ухапсе. ( Неко у сали додаје: Тако је!) Тад су судије звале – како ће да пресуде! Нисмо ми правили реформу правосуђа, него они. Изађите из тог времеплова. Једном је садашњи председник Србије рекао бившем – господине Тадићу, ви живите у прошлости, ви сте човек прошлости, окрените се будућности. Тако и ви. Живите још увек у том делу, да за све шта сте год радили, да вам је неко други крив... (Неко у сали додаје: Прогласили мртвог судију за судију!) Чак сте дотле ишли. Још нешто. Када је у питању криминал и корупција и када су у питању докази, они се не изводе на суду – питање сведочења које може да буде субјективно или објективно, него на основу материјалних доказа који постоје где год се окренете, тако да ми даје право да сумњам да они које сам набројао, неће бити осуђени на казне затвора. (Аплауз)
-
Палалић Јован и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 28. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађанаЦела размена, од речи до речи
Хвала, господине председавајући. Господине министре, када посматрамо адвокатуру, њу не можемо посматрати одвојено од државе. Све што држава чини директно се тиче рада адвокатуре. Морам да кажем да је у претходном периоду управо деловањем државе адвокатура дошла у врло тешку ситуацију, а поготово адвокатура у малим местима. То је јако важно рећи; јер се ово тиче тих адвоката. Држава је реформом правосуђа укинула основне судове у великом броју општина. Држава је реформом правосуђа у тим малим местима велики број надлежности тих судова пренела на више или на апелационе судове. Држава реформом правосуђа, ево, сада се уводе „нотари“ који ће узети велики део послова адвокатима када се тиче закључивања уговора и свега другог. Држава дугује велика средства адвокатима за службене одбране, да не говорим колико привреда дугује. Сада када причамо о правди морамо говорити у којој мери је понашањем државе адвокатура доведена у ову ситуацију. С друге стране, ако хоћемо потпуну правду, онда, укинимо паушал за све! То је поштена правда. То је онда апсолутно поштено. Овај критеријум да ли неко зна или да ли неко не зна да води књиге толико је растегљив да не решава ништа. Није овде ствар да неко жели или не жели да утаји порез, него да ли он може или не може да ради и колики се у претходном периоду управо у тим малим местима остваривао приход и промет од стране адвоката, као и колико су они плаћени. (Председавајући: Време, господине Палалићу.) То значи, држава мора, када се одлучује на овакав подухват, да потпуно сагледа ствар и да онда приступи оваквим одлукама.
Председавајући
Хвала. Реч има министар Динкић.
У потпуности изражавам неразумевање за вашу логику. Ако држава дугује адвокатима, што не оспоравам, дугује из претходног периода. А то значи да адвокати којима се дугује немају приход, ако немају приход не плаћају никакав порез. Говорим вам све време, не знам да ли говоримо истим језиком, то значи, као да не желите да чујете. Онај који је у тешкој позицији да ли је адвокат, да ли је зубар, која год да је професија ако води књиге приказиваће стварне приходе. Ако потражује нешто од државе из претходног периода или од ма кога и то важи за било кога не само за адвокате, он нема приход и он не може да плати порез јер нема. Овим законом се не тражи од оних који немају да плате. Тражи се да плате порез они који имају. Прави се јасна селекција и разлика између адвоката из Житорађе, за кога претпостављам ја да има много мање промете, али немојте да ми говорите – добра је процена Пореске управе да је просечна нето плата, у просеку, свих адвоката у Србији 20.000 динара месечно или за ове најискусније до 35.000 динара. Па да ,е знам, више зарађују адвокати у Новом Саду него у Београду, то је потпуно јасно да је то чисто арбитрарно. Процена, то значи арбитрарност, не стварност. Ми тражимо због правде да буде стварно. Онај ко нема да не плати, онај ко има да плати. Придружујем се ономе што је рекао председавајући седнице, овде ће свако задржати своје мишљење, али немојмо овде на неки начин, нећу да користим тешке речи, али овде је питање елементарне правде, елементарне логике и, просто, овде, нико никога не може да убеди. Мени је једино жао што за овај амандман углавном говоре, не кажем да сте то ви, јер не знам, баш они који јесу адвокати, баш они који јесу на неки начин у тој мрежи адвокатског лобија. Што је право... Да вам кажем, за лобирање не сматрам нужно да је то нешто ружно, али немојте да идете против, просто, немојте да претерујете са лобирањем.
Председавајући
Реплика, Јован Палалић. Извол'те.
Господине министре, опет се не разумемо, то значи, овде се уопште не ради о лобирању. Прво, желим да вас подсетим да је Влада Републике Србије донела одлуку да адвокате изузме од паушала. Да ли ми овде причамо истим језиком? Влада Републике Србије прихватила је амандман господина Зорана Бабића, заменика председника Посланичке групе Српске напредне странке. Владајућа већина је стала иза овога о чему ми данас овде говоримо. Ми само покушавамо да у реалности расправимо у чему је проблем. Владајућа већина очигледно мисли да нема проблема и очигледно се ви као министар не слажете са ставом владајуће већине. И то је ваше право. Просто, желим да укажем на још једну ствар. То значи, треба говорити о правди. Ми смо ових дана много дискутовали о овом сету закона. Али желим да поставим још једно питање – да ли је праведно да се овим решењем закона, ако говоримо о правди, сада опорезују избеглице? Па, није праведно. Да се опорезују социјални случајеви? Није ни то правилно. Морамо једноставно сагледати ситуацију у којој се друштво налази. Разумем да држава има проблем са буџетом, али не можемо, са једне стране опорезивати избеглице, опорезивати социјалне случајеве, а, са друге стране, решавати овај проблем који се тиче адвоката. Још једном подсећам, ово је амандман који је поднео и председник Народне скупштине господин Небојша Стефановић, ово је и његов амандман и господин Зоран Бабић, и Влада је то прихватила. О чему се сада овде води спор? Неки аплаудирају, неки не аплаудирају. Хвала.
Председавајући
Има реч министар Динкић. Извол'те.
Дали сте ми повода да вам одговорим, иако је то јуче било на расправи, јер тада се нисам јављао. Не мења се овим законима уопште порески третман, нити избеглица, нити социјалних случајева, само је терминологија промењена, па је експлицитно стављено у закон нешто што и сада стоји у правилницима. То је битно да би се знало. Ни на који начин се није променио, нити ће се променити порески третман ових угрожених категорија у нашем друштву. Што се тиче амандмана, ви то много боље знате, него ја, јер сте дуго година посланик, да ако Одбор за привреду и финансије не усвоји текст амандмана који предлаже било посланик, било Влада, он не може бити саставни део текста и да се онда даје могућност народним посланицима да у дану за гласање одлуче о судбини амандмана. Мислим да је то демократско право. Ја ћу, као министар финансија, поштовати вашу вољу, а ви ћете одлучити онако како сматрате да је праведно, ја верујем да свако од вас има сопствено мишљење о овоме, право на то мишљење, а слажем се да сада треба аргументима показати, да ли треба или не треба гласати за амандман. Ја сматрам да не треба!
-
Константиновић Ненад и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 28. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађанаЦела размена, од речи до речи
Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, нажалост, није крај. Као што сте и ви сами прочитали, амандман у истоветном тексту као што је поднео колега Бабић из СНС, као што су поднеле колеге из ДСС, ЛДП-а, поднели су и посланици из ДС. Али, ја мислим да током ове расправе нисмо дотакли две или три врло важне теме. Прва је, оно што нам је министар сада и потврдио, да се нападају искључиво и само слободне професије, да се оваквим предлогом који нам је министар Динкић дао нападају високообразовани у овој земљи, нападају се лекари, стоматолози, нападају се адвокати. Дакле, хиљаде људи који заврше правни факултет, медицински факултет, стоматолошки факултет и не могу да се запосле у државној служби, не могу да се запосле као стоматолози у домовима здравља, јер нема места, и не знам да ли министар зна колико има незапослених стоматолога, колико има незапослених лекара, где ће они да раде? Они који се одваже, најхрабрији, покушавају да отворе своју приватну праксу. Отворити приватну праксу уопште није лако, нити је лако опстати у приватној пракси. Ви сада отежавате услове за све оне који хоће да покрену свој приватни бизнис, а који су слободна професија. Правите дискриминацију, а дискриминација је у томе да сви у овој земљи могу да имају право на паушално опорезивање, а ви сада правите изузетак и овде мењате тезе, изврћете. Кажете да се амандманом уводи изузетак. Није тачно. Вашим Предлогом закона изузимају се лекари, стоматолози, адвокати и други, а могу они који раде грађевинске послове, могу они који су мајстори, може неко ко ради приватно кујне по становима по Београду и зарађује далеко више него просечан адвокат, он може да има паушално право на опорезивање, а овим професијама укидате. Зашто укидате? (Председавајући: Време.) Нема разлога да приватну праксу стопирате и да високообразованим шаљете поруку да неће имати где да се запосле. (Аплауз)
Председавајући
Реч има Млађан Динкић. Извол'те.
Ви замењујете тезе. Ово се не односи на правнике, стоматологе, него на власнике ординација и на оне који су власници адвокатских канцеларија. (Неко додаје: Тако је!) Запослени правници, адвокати, зубари, они нису уопште предмет овог закона. Они су запослени као ма који запослени у некој фирми. Немојте да претерујете. Не буде сваки онај ко заврши стоматолошки факултет власник стоматолошке ординације. Не може свако да купи ту опрему. Не може свако да буде власник адвокатске канцеларије. Свака част онима који су то у стању, али нису сви који заврше стоматолошки факултет или правни факултет аутоматски и власници, односно предузетници. Ово је закон који третира предузетништво. Желимо, једноставно, да власнике ових институција да третирамо на исти начин као и власнике неких других који су у обавези да воде књиге, јер су у могућности да то чине и да плаћају порез на реалну вредност свог прихода, односно онога што им остане када одузму расходе. То значи, стоматологу се као расход третира инвестиција у опрему и он на то неће платити порез, него напротив, од прихода одузима трошкове за материјал, трошкове за опрему, па тек ако нешто преостане, на ту разлику плаћа порез од 10%. Исто важи за адвокате. Адвокати имају трошкове, од прихода одузму трошкове, на разлику плаћају 10%. Слажем се са свима који су рекли да нема разлога да се око ове теме повишава тон или да се иде са неком жустрином. Чињеница је да само желимо да ставимо у исту раван власнике, предузетнике у Србији, који су у стању да воде пословне књиге и да исказују и плаћају порез на стварно остварене приходе. Ту је правда потпуна. Јер, они који немају приходе, неће плаћати порез, они који имају више – платиће много више него што је данас. Сматрамо да је овај начин паушалног опорезивања за ове професије погрешан и неправедан. Зато желимо то да променимо и то је сврха закона. Још једна битна ствар коју нисам до сада износио у аргументацији. Ако неко мисли да ово радим као министар финансија да бих напунио републичку касу, грдно греши. Ово су све приходи локалних самоуправа. Одмах да вам кажем. Ово радим и предлажем искључиво у име Министарства финансија, са својим колегама, ради пореске правде. Јер, комплетан приход од самосталне делатности јесте приход општина и градова, а не Републике. И то треба да знате. (Аплауз)
Председавајући
Реплика, Ненад Константиновић.
Мени је сада јасно да ви у ствари не знате много о овој теми. Прво, не може адвокат да запосли другог адвоката. Немојте више да износите лажне податке. Не може адвокат да запосли другог адвоката! Нисмо предузетници! Нисмо Д.О.О, никада законом није било омогућено да будемо Д.О.О! Причамо о предузетницима. Друга ствар, основица, разне податке сте давали, 51.000 динара основица за порезе и доприносе за адвокате у Београду. Проверите то. Проверите колико њих плаћа 40.000 динара месечно пореза и доприноса. То је 400 евра, то је 5.000 евра годишње. Ако пређемо на књиге и књиге буду обавезне, сви ће имати трошак књиговође. Тај трошак није 20 и 30 евра, макар није у Београду. Не можете наћи књиговођу испод 100 евра да вам води књиге. Узимате људима 1.200 евра годишње из џепа. Не могу сами да воде књиге, а приде ће плаћати мањи порез него што се плаћа сада и Управа прихода и локалне самоуправе убираће мањи приход. Сами сте рекли овде да има примера да воде књиге, а да имају нулу. Па зашто имају нулу? Па зато што немају посла, а немају посла зато што у Београду има 3.700 адвоката. Да ли ви стварно мислите да 3.700 адвоката може да зарађује милионе? Зарађују велике паре 10, 15, 20, 30, 50 канцеларија, ал' те канцеларије не плаћају паушално порез, него су и у систему ПДВ-а или воде књиге. Ви угрожавате мале, ви угрожавате оне који први пут хоће да крену са адвокатском праксом, са лекарском праксом, са стоматолошком праксом. (Председавајући: Време, господине Константиновићу.) Ко ће после завршеног факултета и положеног правосудног испита да отвори адвокатску канцеларију, ако мора да плати и књиговођу, и ако му отежавате порески систем? (Аплауз)
Председавајући
Реч има министар Млађан Динкић.
А, зашто то исто питање не поставите и за оне који су власници ресторана, трговина на велико и мало? Шта ће они који ће кад заврше школу да се баве тим послом? Зашто они могу да воде књиге, а ови не могу? Објасните ми – како можемо да објаснимо што тврдите да ће адвокатима то бити посебно тешко, а није тешко људима који раде у трговини? Јел' није тешко људима који држе ресторане, кафиће и није тешко људима који држе агенције за некретнине? У чему су они више способни од адвоката? Ајде, немојте да претерујете. Просто, овде се ради о томе да један део из слоја адвоката жели да се заштити и да му се омогући да и даље плаћа нереално низак порез у односу на приходе. То значи, овде се не ради о борби за такозване адвокате у малим местима, у Сурдулици, у Житорађи или не знам Бојнику. Него, овде се ради о томе да неко жели да омогући оним адвокатима који више зарађују од 35.000 динара месечно, ако су врхунски у Београду, а то јесте чињеница да више зарађују, да остану на овом ниском паушалном порезу, да не плате више, односно да имају привид да поштују закон, јер они сада поштују закон. Како га поштују? Тако што им је одређен нереалан начин обрачуна пореза, паушални порез. Испада они поштују закон, а сада они који воде књиге морају да се сналазе, ако хоће они избегавају. И нико неће да гони адвоката који кривотвори, јер он плаћа паушални порез, а ове ће сви да прогањају од Пореске полиције до свих осталих. То није праведно. Само на то указујем и желим да ставим у исти статус обвезнике потенцијално сличне пореске снаге.
-
Веселиновић Јанко и Арсић Верољуб · 4 говора наизменично · 27. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовинуЦела размена, од речи до речи
Господин Арсић је, или из незнања или из зле намере, изнео једну неистину која је могла бити веома лако њему позната. Да је питао било ког градоначелника или човека који ради у локалној самоуправи знао би да приходовна страна јесте део у који улази и порез на зараде. Да ли ће из те зараде бити реновирано обданиште, да ли ће бити набављен неки прибор, уређено неко дечије игралиште или ће у неким неодговорним, као што су ваше локалне самоуправе, бити купљен луксузни аутомобил, то је ствар локалне самоуправе, али није могуће рећи да то не улази у буџет локалне самоуправе. Мени је веома јасно да у овом делу постоји апсолутно сагласје између министра Динкића и министара из СНС и да је болно то што сте схватили да су и грађани препознали да им гурате руку дубоко у џеп, а да нажалост, у неком наредном периоду, неће имати вероватно ни сигурне пензије, ни сигурне плате. И то је свима постало јасно. Због тога сте ви толико нервозни, господине Арсићу. Свакако да посланици ДС, када су тражили да се одложи расправа да би прочитали ове законе и када смо уложили 63 амандмана у најбољој намери, нисмо могли ни да поверујемо да неће бити усвојен практично ниједан амандман ДС. Истина, усвојен је један амандман колегинице Горице Мојовић, … (Председавајућа: Време.) … али по свему судећи, чак и они амандмани који су били идентични са амандманима које сте прихватили, нисте имали такво политичко разумевање да прихватите амандман ДС, већ сте га преправљали и прихватили амандман Одбора. (Аплауз)
Председавајући
Верољуб Арсић, реплика.
Даме и господо народни посланици, после резултата у Косјерићу, СНС нема разлога да буде нервозна. А проблем победе у Косјерићу је био тај што је, док је ДС водила ту општину, која има 290 милиона динара буџет, направила 400 милиона динара губитке. Инвестира се онолико колико има, а не задужује се за своју личну кампању и промоцију. Знате зашто смо вас, као бахате председнике општина, победили у Кучеву? Зато што сте, док сте били на власти, потрошили тамо толико новца за чачкалице приликом репрезентације да смо од тих истих пара да смо ми били на власти могли направити мост. (Чује се у сали: Ауу...) Знате када ћете тамо да нас победите? (Опет се чује: Ауу...) Никада. На врхунцу кампање, када сте успели да окупите све странке против СНС, добили смо 47% гласова, маја месеца 2012. године, 22 одборника од 43. Свака вам част. Ето како сте ви владали, а како ми владамо. Будите сигурни да је то једна од првих напредњачких општина, али ће као таква да пример да и другим општинама, па и Републичкој влади, како треба држава и општине да се воде, а не како сте ви водили. На сваком месту се и расипало и просипало, као да то не одговара, као да то није имовина грађана и средства која грађани обезбеђују. У томе јесте проблем. Немојте да се жалите. Можете да причате шта год хоћете. Чињенице су једно, ваша прича је друго, разлика се види. Шта да вам радим?
Председавајући
Хвала. Доктор Јанко Веселиновић, реплика. Изволите.
Нећу се више јављати, пошто посланици СНС увек када кажемо да грађани Србије живе лошије, да инфлација расте, плате падају, пада производња, падају зараде, расте једино бахатост СНС, када причамо о томе да грађани Србије лошије живе, господин Арсић прича о чачкалицама. Мене не брине то што је СНС тренутно по популарности преко 100%, колико ваши медији показују. Мене брине, као и све грађане Србије, што држава Србија са вама пропада. То што се у вашим медијима живи лепо, живело се и 90-их година лепо на РТС и другим медијима. Нажалост, грађани од ваше популарности, коју градите на вашим медијима, немају ништа, имају само празне новчанике и ускоро празне тањире, ако им већ и нису празни. Хвала. (Аплауз)
Председавајући
Хвала. Реч има народни посланик Верољуб Арсић. Изволите.
Даме и господо народни посланици, празне новчанике није направила СНС, него ДС која је била на власти, мање или више, скоро 13 година. Ни на једном нашем медију, а не знам ни о којим медијима се прича, зато што је директор Јавног сервиса онај кога сте ви бирали, ви постављали, не знам о којим то медијима причате, али ми из СНС никада нисмо тврдили да се данас у Србији живи лепо и да је лако. Немојте то да нам спочитавате. Исто тако, као што смо искрени према грађанима, бићемо искрени и када су у питању оне ствари које нису, ако не баш у супротности са законом, и оне које су у супротности са оним како треба да се понаша човек који води локалну самоуправу. Да, тачно је, од репрезентације коју је имала општина Кучево, за време власти ДС, СНС, руководство те општине направило је један мост, за исти износ. Постоје документа о томе. (Неки коментаришу у сали.) Или хоћете да причамо о томе како су се црепови са школа скидали, па се постављали на сопствене куће? Хоћете о томе да причамо? Хоћете ли да причамо о томе како је у једном јавном предузећу директор отац, а једини запослени син? Хоћете о томе да причамо? Хоћемо ли да причамо о томе каква вам је власт у Голупцу? Ајде, тамо најбоље знам какви су док су били на власти. Хоћете о томе да причамо? То значи, немојте толико да оптужујете СНС, ми само желимо да направимо једно фер друштво. Можда ће ДС стварно да преживи ту лустрацију, реформу, ја им желим у томе све најбоље, али прихватите одговорност за оно што сте радили док сте били на власти. Када будете прихватили ту одговорност, онда можете да спроведете истинску реформу.
-
Веселиновић Јанко и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 27. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовинуЦела размена, од речи до речи
Поштовани председавајући, практично, прихваћен је амандман Одбора који јесте сличан амандману који је поднела група посланика и господин Константиновић. Међутим, није исто и није повољније за грађане, већ неповољније, то морамо јасно рећи. Дакле, амандманом који је поднела група посланика ДС тражили смо да амортизација обавезно буде саставни елемент обрачуна пореза, док је у предлогу Одбора, који је прихваћен, речено да она може бити укључена у обрачун пореза. „Може“ и „мора“ није исто и ово је свакако неповољније за грађане, јер сваки градоначелник, односно локална самоуправа пре свега, може грађанима да уведе порез на имовину без укључивања амортизације, што значи да ће они плаћати знатно већи порез. Зашто би, рецимо, законодавац, питање је и поштовање Устава, да ли се ради о уставној једнакости грађана, зашто би грађанин, рецимо, у Руми плаћао већи порез на исти стан, истог годишта, него, рецимо, грађанин у Сремској Митровици? Због чега законодавац, односно предлагач закона, Влада, даје у руке локалним самоуправама да стварају ту правну неједнакост међу грађанима? Наравно, када сте им узели основни приход који се тицао пореза на зараде, да ће неке самоуправе морати да уведу тај порез, а наравно да неке неће морати да уведу када им ви на посебан начин, пошто имате дискреционо право, дате средства из других извора. И, због тога сматрам да је требало да прихватите амандман ДС који је био веома јасан и који је тражио укључивање амортизације императивно у обрачун пореза на имовину. У том смислу, ми вас још једном позивамо да не стварате неједнакост међу грађанима и да прихватите наш амандман.
Председавајући
Реч има министар Млађан Динкић. Извол'те.
Понављам да се овде само ради о различитој филозофији схватања децентрализације. И у пореској теорији постоји термин пореска конкуренција. Наиме, рекли сте зашто би различит порез плаћао неко у Руми или у неком другом месту. Поменули сте, чини ми се, Митровицу. Па, управо локална самоуправа у Митровици или Руми одговорна је да направи такав порески систем који је привлачнији за привреднике и за грађане. Ако неко, опет да употребим термин, хоће да дере кожу у једном граду, то ће изазвати сељење у други град. Исто важи и за привреднике. То значи, одговорност је градова и општина да порез, који им стопроцентно припада, уреде на начин како они то сматрају да је неопходно, а грађани, ако нису задовољни како ради локална самоуправа, мењају је на изборима. И то је суштина децентрализације. Одговорност се преузима стопроцентно. То је стопроцентно локални приход. Ако је различито од града до града, то и јесте пракса и у другим земљама, али ако је негде то претерано урађено, онда тај који води локалну самоуправу мора да одговара грађанима тако што ће га они сменити на изборима.
Председавајући
Претпостављам реплика, Јанко Веселиновић, јел' тако? Извол'те.
Врло кратко. Сада сам свим разумео. Ви предлажете грађанима да се масовно преселе из једног града у други, да продају своје станове. Коме да продају? Да иду сви у Јагодину? Сасвим је јасно. Дакле, ваша филозофија је сасвим јасна. Немамо више шта о томе да разговарамо.
Председавајући
Реч има министар Динкић. Извол'те.
Не, био сам потпуно јасан. Рекао сам да је то једна могућност, а да је много лакше сменити власт која неодговорно подиже порезе грађанима.
-
Константиновић Ненад и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 27. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовинуЦела размена, од речи до речи
Користићу своје време као предлагач амандмана. Мислим да смо сада дошли до суштине Предлога измене и допуна Закона о порезу на имовину. Најзад је министар рекао стварно шта мисли. Да, они који немају пара да плате порез на имовину тамо где живе, нек се иселе?! Нек се преселе тамо где су станови јефтинији?! Дакле, ако не можете да платите порез од 600 евра на имовину на Старом Граду, ви продајте стан на Старом Граду у Београду, па се преселите у неко друго место или у неку другу општини у Београду, где су станови јефтини. Па, како мислите да ћемо се сви иселити и преселити? Решили сте да промените демографску структуру и у градовима и у целој Србији. Дакле, на Старом граду, Врачару, Савском венцу, Дедињу живеће само Мишковић и његови пријатељи и познаници, који имају пара да плате порез на имовину... (Аплауз) ... и њима није важно да ли плаћају 3.000, 5.000 или 10.000 евра. Њима је то потпуно свеједно, а нама је врло важно да ли плаћамо 100 евра или 500 евра пореза. (Аплауз)
Председавајући
Реч има министар Млађан Динкић. Извол'те.
Веома пажљиво слушам шта ви говорите, али, молим вас, будите љубазни, па и ви мене саслушајте. Малопре сам вашем колеги одговорио да је најлакша могућност у случају да имате неодговорног градоначелника, једноставно, да га смените. То је локални порез. Ако дере кожу грађанима, смените градоначелника! Ако нисам био довољно јасан и конкретан – то важи за сваки град у Србији, од Ужица, Пирота до Сомбора, али укључујући и Београд. Ако сте ви конкретизовали, па рекли – онај ко не може да плати порез на Старом граду и Врачару зато што га је неодговорни председник општине или градоначелник подигао, па нека смене тог градоначелника или тог председника општине, конкретно, у случају о ком говорите, јер овај закон не даје никакав основ да се порез на Старом граду или Врачару подигне. Никакав параметар нисмо подигли. Може се подићи порез на Старом граду и Врачару, одговарам конкретно, једино ако Ђилас одлучи. Онда је просто. Ако сте ви сами поменули београдске општине, немојте после да ме критикујете што стално помињем Ђиласа, он је градоначелник Београда и то му је функција, као што сам ја министар финансија и привреде. Дакле, порука је јасна – ако неко у овим општинама подигне порез сменити председника општине, односно градоначелника Београда.
Председавајући
Реплика, народни посланик Ненад Константиновић. Извол'те.
Можемо да понављамо сто пута ми једно, ви друго. Просто и једноставно, дижете пореску основицу, јер мењате начин обрачуна. И нема везе са градоначелником, дали сте потпуно нови начин обрачуна и то сте дали један нереалан и некоректан начин обрачуна, а он гласи овако: узеће се промет некретнина у неком периоду на тој територији, на пример у једној улици, па пошто се углавном прометују нови станови у улици, ако имате кућу, која је, као што је зграда у којој ви имате стан где квадрат вреди 3.000 евра, онај који живи поред, у згради где стан вреди 1.500 евра, исто ће плаћати на основицу од 3.000 евра, јер су последњи промети били по 3.000 евра квадрат. Зато сте и хтели да укинете амортизацију. Па, неће се процењивати од стана до стана колико који вреди, него узмете мало ширу територију. Сви знамо да се највише прометују нови станови у новим зградама, али зато то треба да трпе и сви други. Било је овде колега који су вам врло добро и објаснили шта ако на рубовима општина нема никаквог промета, онда се основица узме из друге општине, са друге територија, која је три, четири пута већа. Просто, оваквим начином обрачуна ви доводите све нас у ситуацију да нам се подигне порез на имовину неколико пута или 500%, као што сам вам дао врло конкретан пример на стану од 80 квадрата. (Аплауз)
Председавајући
Министар Млађан Динкић. Извол'те.
Нема повећања основице. Једино одлуком конкретне локалне самоуправе то може да се промени. Ви ако се смејете, обратите се колеги Миливојевићу, који вам је рекао, док сте каснили, да сте маштали у петак и измислили ово што сте причали, укључујући и ово што сте сада поновили. Дакле, ту је човек рекао, ви нисте ту били, тражио је реч да би вама омогућио, врло господски, да говорите. Ако је он рекао да сте маштали, то сам исто и ја причао, у неким другим терминима сам користио. Дакле, не мењамо уопште основицу, не мењамо начин обрачуна. Остала је амортизација. Изузима се опет и 10 ари и на градско-грађевинско и на пољопривредно. То је више од онога што је било. Стопа амортизације може бити 1%, што је још више од онога што је досадашњим Законом. Просто, говорите оно што јесте, а не оно што није. Чињеница јесте да град Београд није примењивао постојећи закон транспарентно. То је потпуно јасно. Шта ће бити у будућности, нећу да гатам, али је чињеница да ако неко жели сада да се изговара за оно што није примењивао закон, просто, није место да ви на тај начин, кроз неистине обмањујете јавност.
-
Константиновић Ненад и Ристичевић Маријан · 4 говора наизменично · 27. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовинуЦела размена, од речи до речи
Говорили смо већ о томе. Ако хоћете законом да омогућите локалној самоуправи да одређује порез на имовину, зашто нисте омогућили локалној самоуправи и неке пореске олакшице да утврђује, него сте лимитирали порески кредит на 20.000 динара? Овим нашим амандманом хоћемо да склонимо тај лимит од 20.000 динара по стану за порески кредит, већ да он буде 50% од вредности пореза, уколико неко живи у стану. Шта је суштина? Суштина је у томе да ми морамо да омогућимо људима да живе у неком стану и да онај који живи у стану није тајкун или власник неке огромне имовине, већ он има основну потребу да негде живи и задовољава ту своју потребу. Сви ми ту своју потребу задовољавамо на онај начин како можемо. Рођени смо у неким становима. Наследили смо неке станове. Неки су изградили пре 20, 30 и 50 година. Неки су купили пре 50 година станове, а неки су откупили станове. Па, нису они који су откупили станове деведесетих година богаташи и тајкуни, да би сада могли да плаћају порез на имовину 100.000 динара. Зашто им не омогућите да се умањи њихов порез за 50%, уколико у тим становима живе? Може се сматрати луксузом ако ви не живите у том стану, ако имате још други, трећи и четврти стан, или те станове издајете, али ако живите у стану са породицом, морате омогућити тим људима порески кредит. Било је решења у ранијим законима и много бољих, а то је, било је решење да се даје 50% за обвезника пореза, плус 10% за члана породичног домаћинства, али расправљаћемо и о тој врсти амандмана мало касније. (Аплауз)
Председавајући
Хвала. Народни посланик Маријан Ристичевић. Изволите.
Даме и господо народни посланици, мени овај амандман изгледа смислено, готово да сам био решен за то да гласам, али ту има један проблем. Читајући текст – порески обвезник који у стану живи, стиче олакшице од 50%... Е сад, има разних пореских обвезника. Има оних који живе у 16 квадрата, има оних који живе у 30 квадрата и оних који живе у 50 квадрата, а знам и неке припаднике бившег режима који живе и у 1.000 квадрата. Уколико живи у пентхаусу од 250 квадрата, њега би обухватила пореска олакшица као и оног радника који је једва откупио стан и можда живи у 25 до 35 квадрата. Да је ово мало степеновано и да је ограничено одређеним бројем квадрата, свакако бих за ово гласао. Да је писало да је то, отприлике, за неки раднички стан до 60 квадрата и за кућу до 100 квадрата, која није у некој екстра зони, са задовољством бих гласао за овакав амандман. Међутим, није исто ако неко живи у стану од 35 квадрата и неко ко има три стана од 100 квадрата, да не наводим имена, ради се о припадницима бившег режима, или живе у пентхаусу који има 240 квадрата и вреди, по њиховим проценама, у мојој општини, око 500.000 евра. Како су до њега дошли, то је неко друго питање. Уколико би им одредили овакву олакшицу, која обухвата све, онда мислим да то не би било праведно према онима који су плаћали порез, сиромашили док су се други богатили, да иста пореска олакшица не може да обухвата и једне и друге. Иначе, ценим овај амандман веома позитивно, сем што немате лимите, вредност некретнине или број квадрата у одређеној зони, дакле, да то садржи овај амандман, свакако бих за њега гласао. Овако, не могу, јер у исти положај ставља и оне који су пљачкали и оне који су опљачкани. Хвала.
Председавајући
Хвала. Ненад Константиновић, реплика.
Да помогнем колеги Ристичевићу да ипак гласа за овај амандман. Не може се правити дискриминација. Тих 50% и у овом садашњем закону, чак и у овом предлогу закона постоји и важи за све, али је лимитирано до 20.000 динара. Преко тога не може. А тих 50% може да буде много више од 20.000 динара. То смо објаснили, зато што се овде порези предвиђају и 100.000, и 80.000 итд. Величина стана наравно зависи од тога и колика породица живи у том стану. Могло се отворити и то питање и размишљати и на тај начин. Немам ништа против да се регулише и одређени проценат по члану породичног домаћинства. Није исто да ли четворочлана породица живи у 40 квадрата, или сам човек живи у 80 квадрата. Сложићете се да није луксуз ако четворочлана породица живи у стану 50, 60, 70 и 80 квадрата и да није луксуз ако живе и баба, и деда, и мајка, и отац, и деца, сви у истом стану, јер немају где друго да живе и немају могућности да то плате. Што се тиче ових предности које сте помињали – да, постоји прогресивна стопа, па они чија имовина више вреди, има већи стан, он је прогресивно опорезиван са много већом стопом, него онај који живи, што ви кажете, у радничком стану. То већ закон регулише на други начин. Ово је ствар пореског кредита. Они који живе у стану са породицама морају да имају пореску олакшицу у односу на оне који не живе у тим становима и то им је други, трећи, пети, десети и петнаести стан. Хвала.
Председавајући
Хвала. Народни посланик Маријан Ристичевић, реплика. Изволите.
У потпуности подржавам ова излагања, али из овог амандмана не видим да ће неки појединац који сам живи у некретнини која има 250 квадрата и само живи у њему, не улазим у начин како је дошао до тога, не видим да ће бити изузет од овог члана закона уколико усвојимо овај амандман. У свему осталом, ваше залагање подржавам, само је проблем у онима који имају 250 квадрата, живе сами. Без обзира што је то нешто већи порез он опет има олакшице од 50%, као и они најсиромашнији који живе у стану од 25 до 30 квадрата. Не можете то спорити. Да сте то лимитирали до одређене вредности за то бих свакако гласао. Хвала.
-
Веселиновић Јанко и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 27. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовинуЦела размена, од речи до речи
Поштована председавајућа, уважени министре, морам признати да сам лично збуњен и да нисам сасвим сигуран да сам добро чуо, пошто је данас неколико пута поновљена констатација да ће јавна предузећа плаћати порез на имовину, мислио сам да је неки неспоразум. Међутим, нисам чуо одговор господина Динкића, а имајући у виду кратко време које смо имали за припрему по овим законима, заиста ми сада није јасно да ли јавна предузећа имају обавезу или су изузета од плаћања пореза на имовину. Шта то значи? Да ли ће нека јавна предузећа која су у огромним губицима, која имају дугове за енергенте, која једва састављају крај са крајем, а говорим пре свега о локалним јавним предузећима, рецимо, у Новом Саду, где ДС сада није на власти, да ли ће „Новосадска топлана“, која има преко милијарду дуга и огромну имовину, морати да плати и порез на имовину? Да ли ће „Водовод“ морати да плати порез на имовину? Да ли ЕПС треба да плати порез на имовину? Заиста, нисам сасвим сигуран да је то тачно. Ако је то тачно, то је апсурд и сигуран сам да ни сви посланици владајуће већине нису сасвим обавештени о овоме. Са друге стране, слажем се сасвим са аргументацијом претходника из ДСС, то је апсолутно став посланика ДС, да је непримерено, рекао бих, и лицемерно да се опорезују станови, да се ствара пореска обавеза за избегла и прогнана лица. Да ли је ова држава дошла толико ниско? Да ли је буџет толико празан да ће избеглице у становима у којима живе под закупом, јер су добили право коришћења, морати да плаћају порез на имовину? Заиста, не могу да се начудим, па у СНС је нека коалиција избеглих лица, односно избегличких удружења, да ли они подржавају такав закон? Молим вас, господо, да се изјасните. Хвала.
Председавајући
Да ли још неко жели реч? Реч има министар Динкић. Изволите.
Што се тиче јавних предузећа, не смемо толерисати ни на републичком, ни на локалном нивоу предузећа која имају дубиозе. Било какав говор да сад треба да штитимо неког ко има губитке и да га пустимо да се понаша на исти начин као и до сада, просто, нема подршку наше владе. Морамо тамо где су дубиозе да се утврди тачно зашто је дубиоза. Није то природна непогода, ту дубиозу стварају људи. Ако може водовод у једном граду да послује без губитака зашто би водовод у другом граду имао губитке. Исто важи и за топлане. Исто важи за било које јавно предузеће, а важи и за републичка јавна предузећа, осим за нека где увек имате губитак због природе посла и где држава сноси тај трошак, где ретко која држава има вишак, а то је „железница“. Да будем реалан, ретко која железница на свету има добитак. Оно што је сигурно јесте да просто желимо да ставимо у исти положај јавна предузећа са приватним предузећима, јер ако хоћемо доследно да поштујемо Устав сви морају бити једнаки. Зашто бисмо штитили губиташе, а да не помажемо оне који стварају добит. Треба да подстичемо оне који су у стању да створе добит. То што је нешто државно, не мора по природи ствари да значи да је губиташко. То јесте тако постало најчешће. нажалост. због тога што се прекомерно људи запошљавало у свим могућим временима, што се не води рачуна о трошењу, што постоји један лежеран однос да нико ту не може добити отказ итд, итд. То значи, има хиљаду разлога. Ми хоћемо на свим фронтовима, укључујући и порески третман, да изједначимо све секторе у нашој држави, приватни, државни. Причаћемо више о томе, наравно, и у четвртак када буде посебна седница око економске политике, али наша идеја је да морамо далеко већи значај да дамо ономе ко ствара вредност, а то је приватни сектор. Државни сектор јесте важан, јер остварује јавни интерес, али он не би живео да они који раде у производњи, пре свега у приватном сектору, не створе неку вредност која се онда расподељује за остваривање неког државног интереса. Ово је идеја, то значи, изједначавање статуса свих у пореском смислу.
Председавајући
Хвала. Доктор Јанко Веселиновић, реплика. Изволите.
Министре, слажем се да треба да изједначимо приватни и јавни сектор, али ми знамо да услови нису сасвим исти. Тај јавни сектор нека економске цене. Ви кажете да ће сада јавна предузећа морати да плате порез. Да ли знате ко ће тај порез да плати, уместо њих? Платиће грађани, зато што ће они морати на цену грејања, цену воде, цену комуналних услуга да пренесу, односно укључе и цену пореза на имовину коју ће морати да плате. А то је озбиљан нови ударац на кућни буџет грађана. Дакле, шта мислите шта ће они урадити са тим порезом, како да укалкулишу у буџет за идућу годину? Па, тако што ће тражити повећање цена. И то ће платити грађани. Сада смо добили заокружену причу. Ово је заиста, може се слободно рећи, највећа пљачка грађана, односно удар на буџет грађана, који смо видели у последњем периоду. Преко законских предлога доспева у Скупштину – да ми тек сада откривамо неке ствари, макар ја лично, када су у питању порези на имовину јавних предузећа и чињеницу да ће то морати да плате грађани.
Председавајући
Хвала. Реч има министар Динкић.
Знате шта, против тога сам да се ствара утисак, а доста сте га и ви стварали, не мислим на вас лично, него на странку којој припадате, да држава има приходе који подају с неба, а да грађани имају право да добију услуге које се финансирају ниоткуда. Сви јавни расходи, укључујући изградњу путева, мостова, бригу у обдаништима, школама, финансирају се из пореза који плаћају сви. Битно је само све праведно распоредити и не оптеретити оне који су бољи па им онда наплатити више, а штедети оне који не раде или који су у јавашлуку и њима не наплатити ништа. Чињеница јесте да су јавна предузећа добрим делом неефикасна, зато што су била дуго времена заштићена као бели медведи и немају намеру да се мењају док неко не притисне и не крене у њихово реструктурирање. Говорим подједнако: и за локална и за републичка јавна предузећа, такође, и покрајинска, за сва. Дакле, у том смислу је овај законски предлог и то јесте корак у реформама. Понекад ме опозиција ме оправдано критикује, зашто нисмо храбрији у реформама. Па, ево реформе. Нема бесплатног ручка, просто, реформа мора да се спроведе пре или касније. Ово јесте један део пореских реформи, а када сам најављивао ове законе рекао сам вам да је рађено пет месеци на њима као део реформског пакета пореских закона. Тачно је да су неки сегменти који се односе не на овај закон, него на неке друге законе, у последњих месец дана нешто ревидирани, али овај не. Овај је плод дуготрајне расправе и на српском фискалном друштву, видите и сами колики је, уопште не би могло то тако брзо да се припреми. То значи, озбиљно је рађено на томе. Тако да, желимо да уведемо једнакост свих, а одређеним ослобођењима дали смо могућност да се на пример ослободе овога пореза, као што је и сада, део објеката, који је у складу са прописима и непосредно служе за обављање комуналних делатности. То ће се дефинисати неким подзаконским актима. Дакле, ту нисмо мењали, у овом неком делу код ослобођења.
-
Ђелић Божидар и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 24. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
Заједнички претрес о 10 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Хвала вам, господине председавајући, да кажем, будимо егзактни, 200 милиона евра отимате сада, а додатних 100 милиона отимате тако што укидате накнаду за коришћења грађевинског земљишта и укидањем парафискалних намета. То је оно што је министар малопре рекао и реплицирам на то. Мислим да стојим веома чврсто на изреченим речима, зато што јесте вређање интелигенције када вам се стално приказују ствари супротно од онога што је права реалност. Каже се да се раздужујемо, а Србија има 4,5 милијарди евра дуга више. Да вам кажем, када говоримо о стручности, није спорно да у овом пакету има неких ствари које су можда пожељне. Даћу један пример – јесте, добро знамо ми у ДС да јесте европски стандард, да када неко гради за даљу продају да може то да чува само годину дана, а да не плати порез. Знамо, то јесте стандард. Постављам вам питање – да ли је сада за ово моменат, када у Србији има толико направљених непродатих станова, са грађевинском индустријом која је на коленима? Да ли стварно ико овде присутан мисли да је ово идеалан моменат да постојећу одредбу, да инвеститори могу да чувају тај стан у залихама и да не плаћају порез, да ли је ово време када морају у року од годину дана да плате порез на оно што сви, добронамерни, господине министре, добро знамо да не могу да продају те станове? Нико не може да их прода у овом моменту! Зашто их гурамо да плаћају порез на нешто што унапред знамо да не може да буде продато? Јесте европски стандард, данас није примењив. Повуците овај пакет. Време је да стручно, мирно разговарамо, без увреда, ја никога овде нисам и никада нећу лично увредити, али оно што мене брине и нас у ДС то је да сваког месеца видимо да се јаз у јавним финансијама продубљује, видимо да полако паника настаје.
Председавајући
Реч има министар Динкић. Извол'те.
Кажете отимамо 100 милиона евра зато што је укинута накнада за уређење грађевинског земљишта. Знате ли ви којим је законом та накнада укинута? Изменом закона о планирању и изградњи, који је донео господин Оливер Дулић. Знам да сте ви напустили Тадића. Можда сте и Дулића напустили? Али, господин Дулић никада није био ни у једној од ових странака које сада воде Владу. Узгред буди речено, мислим да је добро што је укинут, али то није отимање, јер је то нетранспарентан начин опорезивања. Али, просто, немојте да имате двоструки аршин, јер јака је реч „отимате“. Јасно је да ако се укину парафискални намети, да је добро за привреду. За вас је реч „отимање“, ако ви растеретите привреду па сте отели, не знам, неком неспособном градоначелнику. Знам на кога мислите. Није то отимање, када укидате намете привреди, то је растерећење. Оно што су се жалиле све локалне самоуправе, не знам откуд вам сада ово? Буквално, све локалне самоуправе су се жалиле да фирме фиктивно држе у књигама предузећа, да је нека имовина за даљу продају, а у ствари не продају како би избегли плаћање пореза. Ми сада то онемогућавамо. Кажем, имате право то да држите максимално годину дана. Јер, ако имате неку имовину која је заиста за даљу продају, продајте! Општине су то тражиле. Градови губе новац од тога, јер су фирме фиктивно приказивале добар део имовине да је наводно за даљу продају, а уопште нису имали намеру и немају намеру да продају, да би избегли плаћање пореза. И, ово се не односи на грађане, односи се на фирме. Добро је решење и остаћемо код њега. Али, бирајте речи, молим вас, јер могу да схватим да желите да критикујете људе са којима сте до јуче били, као што је на пример Дулић. Али, реч „отимате“, не знам, у овом случају није оправдано, чак ни када је он у питању.
Председавајући
Господине Ђелићу, даћу вам реплику и завршавамо, молим вас.
Хвала. Да кажем да оно што је требало да суди, што сте ви најавили када је кренула да ради ова влада то је да ће се врло брзо донети веома јасни прописи по којима ће се тај намет надокнадити. Ево, то је тек сада. Видимо и по вашем образложењу да нико заправо не зна колики ће бити ефекти. Хоћете да читам из вашег образложења? Кажете пошто се све то налази на нивоу локалних самоуправа, очигледно нисте сарађивали са њима да видите који су прави ефекти, нико не може данас да сазна са тачношћу ни приближну цифру колико ће се новца овде надокнадити. Па се иде у неке зоне, па се онда иде на неке трансакције итд. Морам да вам кажем, ако хоћемо да будемо егзактни, ево, ми смо проверили, у буџету који сте нам предложили и који је усвојен на крају, у бродоградњи за коју кажете да је нема, у Образложењу тог буџета, она и те како постоји, милијарду и двеста. Тако да, хајде прво да, добро знамо законе који се овде усвајају, онда кажемо истину једни другима. Истина данас јесте да смо у много тежој ситуацији него што сте нам икада хтели да кажете и да би било много боље да, не под притиском ММФ-а, него зато што је то национални интерес, пре лета, после седнице коју ћемо имати у четвртак, где ћемо ми као ДС дати предлоге, и видећете мало критиковати, а предлоге ћемо дати да видимо како можемо, вероватно у некој другој конфигурацији, извући Србију из овако тешке ситуације. Хвала. (Неки посланици аплаудирају.)
Председавајући
Господине министре, извол'те.
Ова ставка за бродоградњу није никад примењена, скинута је већ почетком године зато што смо сматрали да има важних ствари, то смо објавили. Знам да сте ви били на одмору на Карибима, па нисте чули за то, али то смо још почетком ове године елиминисали, ниједан динар нисмо потрошили за бродоградњу.
-
Арсић Верољуб и Миливојевић Срђан · 4 говора наизменично · 24. мај 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Четврта седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
Заједнички претрес о 10 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Могу да разумем зашто претходни говорник, не мислим на министра Динкића, него на колегу посланика, не воли Бориса Тадића. Могу да разумем зашто воли Драгана Ђиласа, али не могу да разумем зашто не воли Александра Вучића? Па, да није било Александра Вучића, он никада више не би био посланик. Никада Драган Ђилас не би смео да мења бивше министре да није било Александра Вучића, још би био само број на листи. И нема потребе да нам он прича „Почетак буне на дахије“ и да рецитује, јер то смо учили још у основној школи. Само, ми знамо ко су „Дахије“, али што је највећи проблем, не знамо само ми, знају и тужиоци, зна и полиција, а знаће ускоро и српска јавност. Због тих „дахија“ које су годинама завлачили руке у џепове грађана Србије и трпали у своје, сада морамо да доносимо непопуларне законе. И, ко брани непопуларне законе и ко их напада? Они који их нападају, најчешће су и највише одговорни за то. А, ови што се, наводно, много брину за културу, па, како не може да се спроведе Закон о јавним набавкама у култури, исти су као и они који су из буџета Републичког фонда за здравствену заштиту потрошили две милијарде и 200 милиона динара као „Апотекарска установа“ у Београду. Кажем, исти су, потпуно исти, зато што је у култури столица била предмет јавне набавке: и завеса, и рачунар, и сто, чак и то је било предмет јавне набавке у култури, па се зато Закон није поштовао. И сада причате о томе како сте ви заштитници Србије?! Од када ви штитите Србију, народ је све сиромашнији и сиромашнији. Време пролази, ваше још брже, а наше тек долази.
Председавајући
Реплика, Срђан Миливојевић.
Поштовани господине председниче Народне скупштине, уважени господине министре, даме и господо народни посланици, драге моје колеге које сте ми реплицирали, па знате, ваш буџет и јесте хајдучки и закони вам јесу хајдучки, али немојте да се понашате као хајдуци из ликова Бранислава Нушића, односно из романа „Хајдуци“. Има тамо један лик Сима Глуваћ, па када га професор пита ко су оци српске писмености, а он каже – „Косовска битка је била 15. јуна 1389. Године, по старом календару.“ Онда га даље питају, после неколико часова, географију, а он одговара биологију. Питају га – шта су то копитари, а он одговара са ким се граничи Србија. Тако се и ви понашате. На сва она непријатна питања правите се као да их нисте чули, а све оно што вас нико није питао, сами се јављате. Разумем тај модел радикалског понашања, јер ви сте за дугове експерти. Питајте Томислава Николића да ли су радикали коначно вратили кредит који је он подигао у председничкој кампањи испред СРС, позовите ваше бивше пријатеље и питајте – извините, како, бре, враћате онај кредит? Ево, сад ћемо да вам помогнемо – заимало се, има се ту, дипломирало се, завршили се факултети, стекло се, магистрираће се, лети време, а и ви са њим. Знате, даме и господо народни посланици, ви можете да разумете поетику, али, песници нисте. А, и ако нешто знате да певате, то је лабудова песма ваших политичких каријера, јер време које долази и вас полако односи, али неко време се не заборавља. Јако се добро сећам – кад сте прошли пут вршили власт, Србија је била у демократији до гуше и исто толико у дуговима. А, што се тиче лидера ДС, никада се нећу ниједног одрећи, поштоваћу све те председнике које сам бирао својом вољом, као што се, господине Динкићу, никада нећу одрећи оног времена које сам провео на бинама заједно са вама по Србији, борећи се против ових са којима су неки од вас сада. Такође, био сам и са Ивицом Дачићем у коалицији и то је исто време кога се не могу одрећи, али сам то радио са дубоком вером да Србију мењамо набоље. (Председник: Време.) Нисам сигуран да се са овим људима са којима сте сада Србија може мењати набоље, иако верујем у ваш потенцијал. Хвала. (Аплауз)
Председавајући
Хвала. Верољуб Арсић, реплика. Изволите.
Даме и господо народни посланици, мој колега нема разлога да брине за СРС и њене дугове, зато што сте ви њихове дугове исплатили. Покрили сте све кредите у замену за то да пљују по Томиславу Николићу и Александру Вучићу. (Горица Мојовић: Како њихове, а наше нисмо?) Због тога их и имате, јер сте се надали после избора да ћете да успете да формирате Владу Републике Србије, па сте подигли кредит од „Развојне банке Војводине“ који сада не можете да вратите, иначе га никада не бисте вратили и никада вам ваш Бојан Пајтић не би пустио меницу. Немојте за то да кривите СНС. Када причамо о хајдучији, највећа хајдучија у последњих годину и по дана била је „Агробанка“. Хајдучки је отимано, хајдучки крадено, али не као Робин Худ, него искључиво за своје џепове! Шта је у „Развојној банци“? Зашто причате о томе, о хајдучији? Ми сада доносимо ове законе да отклањамо штету коју сте направили, о томе се ради. Немојте зато много толико да вам буду пуна уста лепих жеља за српски народ, ојадили сте га, и народ и државу и привреду и економију! Упропастили сте све чега сте се дотакли! Као што сам више пута рекао, овој влади није уопште тешко да буде боља од ваше. Довољно је само да се не краде и биће сто пута боља. Зато сте изгубили изборе и немојте нас да кривите због тога, иако сте више пара само по једном кредиту потрошили него СНС за целе изборе.
Председавајући
Реплика, Срђан Миливојевић. Изволите.
Ја ћу, господине председниче, овим одустати од реплика, али свакако ћу искористити право два минута да још понеку кажем. Кад би Нушић устао из гроба и вас неке видео, мислим да би написао „Хајдуке“ други део, само то не би била комедија, него трагедија, јер сте трагедију направили од ове земље. Били бисте врло егзотични ликови, неки од вас у том роману или тој трагедији, или како год хоћете да зовете – као књижевно дело које би настало на основу недела из ваше политичке прошлости. Када сам казао да ја нећу гласати за ово, ево га и мој колега Миодраг Ђидић из Крушевца и он неће гласати за ове предложене законе, али не знам како ће друге колеге из Крушевца да гласају за те законе, јер они вашем градоначелнику, а мом комшији Братиславу Гашићу узимају три милиона евра, у граду у коме Г17 плус није прешао цензус, али ми ћемо ту гласати против, јер сматрамо да је лоше да се Крушевљанима узме три милиона евра из градског буџета, а да се повећају таксе, намети на моје комшије, пријатеље и рођаке. И, опет подвлачим, то не ради ни УРС, ни Г17 плус, ни Млађан Динкић, то радите ви из СНС, Александар Вучић, Ивица Дачић, Томислав Николић, Јоргованка Табаковић, Зорана Михајловић. Не могу да, Ивица Дачић као СПС, заборавим конференцију за новинаре, Зорана Михајловић, па она је хтела да се спали, да се убије када је читала да је буџетски дефицит толико и толико, а да је стопа задужености прешла 45%. Сад на 65%, насмејана на телевизији, сваки дан нова фризура, нови комплет и прича како је Србији све боље и боље, само то новчаник грађана Србије никако да доживи. Можда је боље њој лично и вама, али грађанима Србије верујте да није. Не кажем вам то зато што вас не волим, што вас мрзим, то вам кажем пре свега зато што волим Србију, зато што волим свој родни град Крушевац и што желим добро свим грађанима ове земље. (Председник: Време.) Само вас упозоравам, немојте да учите на нашим грешкама, учите мало и на факултетима на којима се не купују дипломе! Хвала. (Аплауз)
-
Ђурић Бојан и Кнежевић Горан · 4 говора наизменично · 14. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволеЦела размена, од речи до речи
Ви не умете ни да бројите; ни то нисте научили на том вашем факултету.
Председавајући
Изричем вам другу опомену. Господине Кнежевићу, да ли желите реч? (Да.)
Желим реч. Господине Ђурићу, вероватно вас неће задовољити одговор, али да кажем да сам рекао да због одређених објективних околности за ових седам месеци нисмо стигли још да урадимо све што је потребно. Радимо на томе. Надам се да ћемо у неком релативно кратком року моћи то да урадимо. Имамо преко 100 различитих правилника чије се последице, неких од тих правилника, могу приметити тек у пракси. Управо је то Правилник о афлатоксину, који је донет 2011. године, и права велика суша, елементарна непогода у 2012. години изазвала је проблем да он практично не може да буде примењив. Значи, да смо имали прошлу годину уредну, као што смо имали сваке године, не би се можда ни појавио овакав проблем. С тим што ми сваке године, према једној научној студији коју смо добили, имамо отприлике између 5-10% афлатоксина у кукурузу, због неадекватног чувања, због различитих других ствари. Тако да, ево, значи, радимо на томе. Покушаћу да вас обавестим писменим путем. Не могу тачно да вам кажем, имамо стотине правилника. Кажем вам да радимо на изменама Закона о безбедности хране, који је готов, и још шест или седам пратећих аката. То је практично већ у доради. Очекујемо да кроз јавну расправу то завршимо и да врло брзо буде у Скупштини, а што се тиче ових правилника, биће сигурно још пуно посла.
Председавајући
Реч има народни посланик Бојан Ђурић.
Желео бих да укажем, господине Кнежевићу, на још једну ситуацију. Да ли ви осећате неку врсту одговорности? Из овог сте могли да изађете на много елегантнији начин. Паралелно с афером млеко, односно безбедност хране, десио се и проблем с леком„фолнак“, или је то нека врста суплемента, исправиће ме госпођа Ђукић Дејановић, који је врло важан у исхрани, поготово трудница. Министарство здравља и надлежна агенција су у том случају реаговале на много бољи и квалитетнији начин, који је омогућио да тај лек превентивно буде повучен са рафова апотека, или једна тачно одређена серија, а након тога и све остале количине. Дакле, могуће је и у оваквим условима, у оваквом сиромаштву, спровести закон. Ви сте ово пребацили на политички терен, покушавајући да из тога извучете неку врсту политичке користи и због тога смо ми реаговали на овај начин. Друго питање – да ли сте ви добили захтев ЛДП-а у коме јасно пише да ми очекујемо листу неусклађених прописа? Можда бисте онда могли да ми одговорите већ данас колико то има неусклађених правилника. Нисте ми одговорили на ово питање за говеда. Мислим да је то врло опасно. Све што ми политичари имамо је реч и кредибилитет, и због тога трпимо оволику штету. Ово није питање, ово је молба за вас. Немојте да говорите тако о својим колегама из региона, довешћете и њих и нас у проблем. Све време имплицирате да су они радили неку врсту преваре са својим резултатима и да су се договорили, постигли консензус и да због тога нису имали толике проблеме. Не постоје овде само агенције. Свако ко прати хрватске вести или медије видеће колико је проблема имао ваш колега Јаковина с овим предметом и неким другим предметима. Молим вас, немојте то више да радите. Одговорите ми на ова питања, ако сте у могућности. Не знам зашто се, господине Стефановићу, толико нервирате. Причам о конкретном проблему. Нисам поменуо ни слинавку ни шап.
Председавајући
Уопште се не нервирам. Реч има министар Кнежевић.
Нисам овај пример из окружења рекао што сам мислио да су они направили неку превару или да су желели неког да преваре. Говорио сам о неком националном консензусу, о неким стварима које су битне не само за једну политичку групу, једну интересну групу, него које су битне за читав народ и за све грађане. А код нас је то пребачено на политичку сферу, и то се очигледно види. Јер, не може нико да ме убеди да није политика ако се изађе у јавност с непоузданим и нестручно узетим резултатима, који нису проверени. И тако се изађе још и преко Твитера и у све дневне новине с великим насловима да је млеко отровано, да је опасно по живот. Након тога следи, да се нико не увреди, патетична изјава како, ето, трујемо нечију децу, па кад ја поменем да имам четворо деце и да моја деца пију млеко, онда сам ја монструм који трује своју децу. И речено је да су моја деца велика. То ме је иницирало да кажем да то јесте једна политичка ствар и да се води на терену политике. С Покрајинским секретаријатом за пољопривреду седели смо много пута и разговарали о свим актуелним стварима. Сели смо и када је била у питању суша, па смо донели заједничке мере. Сели смо и када је била у питању огромна инвестиција Уједињених Арапских Емирата око наводњавања па смо се договорили. Осамнаестог стижу резултати у PDF формату, где је у фотошопу нешто брисано, и одмах то излази на Твитеру, сутра излази у новинама, а сада треба да разговарамо и да видимо на који начин да то превазиђемо. Да, желели смо то да урадимо, али мислим да са друге стране нисмо имали саговорника који је хтео да то превазиђе на тај начин, него је изабрао неки сасвим други, по мени врло некоректан, а мислим пре свега инициран политиком.
-
Богосављевић- Снежана и Ђукић-Дејановић Славица · 4 говора наизменично · 14. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволеЦела размена, од речи до речи
Поштовани господине председниче Народне скупштине, уважени министри у Влади, даме и господо народни посланици, и ја бих желела да поставим питање министарки здравља, проф. др Славици Ђукић Дејановић. И поред тога што сте ви, госпођо министарка, од саме појаве проблема повећаног нивоа афлатоксина у млеку и с тим у вези постављеног питања штетности истог по здравље становништва, инсистирали да се о томе изјасне стручњаци компетентни за ову проблематику, то није довољно озбиљно схваћено. Наши грађани и наша јавност били су оптерећени различитим информацијама и различитим тумачењима насталог проблема, од којих су многа, без сумње, била и политички мотивисана. Све то имало је за последицу стварање у јавности атмосфере узнемирености, збуњености, страха и панике. Због тога сматрам да је изузетно важно и значајно то што сте ви данас у Народној скупштини и што сте показали спремност да нама народним посланицима и нашим грађанима пружите праве информације и изложите ваше виђење здравственог аспекта овог проблема. Полазећи од наведеног, а при томе имајући у виду да министарство које водите брине и о здравственој превенцији наших грађана, желим да вам поставим следеће питање. Делом сте већ и одговорили на њега, али зарад јавности наших грађана замолила бих вас да нам још једном објасните – колико је заправо по здравље људи штетно присуство афлатоксина у млеку и какве могу бити последице његовог присуства у повећаним концентрацијама? Хвала.
Председавајући
Министар Славица Ђукић Дејановић има реч.
Слажем се да је било доста нејасноћа и да су, када се струка не слуша, онда интерпретације сваког човека када је здравље у питању и те како разнолике и, нажалост, често прожете и неоснованим страховима. Али оно што јесте истина то је да ми у систему здравствене заштите ове земље имамо институције које раде на васпитнообразовном раду, због чега је Министарство здравља оценило, у моменту када је прича о афлатоксину почела да буде интерпретирана од оних који немају довољно стручног знања, да институције, а то су заправо и институти за јавно здравље, заводи за јавно здравље, 23 институције тог типа функционишу у нашем систему и они заправо, између осталог, треба да обавештавају општу популацију о томе шта значи јавно здравље, шта може бити ризик по јавно здравље, који су то реални проблеми. Дакле, у неку руку, васпитнообразовне активности су, посебно у таквим околностима, на њима. Оно што је Министарство здравља учинило, уз апел да се заиста слуша струка и да политичари уступе место стручњацима око сузбијања страха везаног за коришћење афлатоксина М1, то је и да је ангажовало руководиоце свих ових институција за јавно здравље да заиста раде свој посао, чиме је заправо постала реална могућност да кроз институције система и најкомпетентнијег особља у њима грађани дођу до правих информација. Можда је ово прилика да замолимо и медије да пропрате рад ових институција, које су неправедно у последњих десетак и више година запостављене.
Председавајући
Народни посланик Борислав Стефановић. Извињавам се, хоћете ли ви? Имате право. Извињавам се, касно се пријавила колегиница, па сам због тога вама дао реч. Снежана Богосављевић Бошковић има реч.
Желела бих да вам захвалим, госпођо министарка, на датом одговору. Истовремено бих вас замолила за још једно допунско питање. На њега сте делимично већ одговорили, али опет, зарад наших грађана и јавности, замолила бих вас да нам појасните и још једном кажете – да ли постоје и да ли су вам познати резултати истраживања о томе који се период коришћења млека са нивоом афлатоксина до 0,05 и оног са нивоом до 0,5 микрограма по килограму може сматрати штетним по здравље људи, посебно по здравље деце? Какве све негативне последице то може имати?
Председавајући
Министар Славица Ђукић Дејановић има реч.
И 0,05 и 0,5 микрограма по килограму млека су апсолутно безбедни нивои, али треба да тежимо, у складу са принципима о којима сам малопре говорила, што нижим нивоима, управо због свега о чему смо говорили, да се концентрације у млечним производима повећавају, да постоје индивидуалне склоности ка одређеним разболевањима и да свакако морамо знати да у кумулираним ефектима постоји могућност и тератогеног и мутагеног и канцерогеног дејства.
-
Арсић Верољуб и Кнежевић Горан · 4 говора наизменично · 14. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволеЦела размена, од речи до речи
Даме и господо народни посланици, господине министре, разумем своје колеге народне посланике из Демократске странке. Очигледно су јако нервозни, зато што једна афера која је пласирана међу грађане Србије и коју су они сами изазвали полако почиње да буде разоткривена пред српском јавношћу. Што се тиче питања, волео бих да може министар да одговори на следеће питање, пошто је Европска унија донела тај чувени правилник о количини афлатоксина, са 0,5 је повисила стандард на 0,05 промила. Колико знам, тамо је прелазни период за примену тог једног правилника био две године, а у Србији је био два дана. Највећи проблем око примене правилника, који је донела Демократска странка 2011. године је био тај што је неприменљив, а неприменљив је из више разлога. Основни разлог његовог непримењивања јесте недостатак референтне националне лабораторије која би испитивала квалитет млека и других животних намирница, односно хране. Пошто се већ дуже време прича о томе да ми ту лабораторију имамо али она је још увек у повоју и није рођена за протеклих 12 година док је Демократска странка ведрила и облачила у Србији, волео бих да нам надлежни министар одговори зашто та национална референтна лабораторија није почела са радом, да би могао да се примењује правилник који је донела Демократска странка, који је неприменљив. Исто тако волео бих да знам да ли постоје узорци млека из 2010, 2011, 2012. године и могућности да се и они пошаљу на анализу у неку другу лабораторију, да се утврди исправност тог млека, док је Демократска странка вршила власт. Потпуно сам сигуран да би резултати било потпуно идентични. То би био мој први круг питања.
Председавајући
Министар Кнежевић.
Ево, могу врло кратко да одговорим, пошто имам податак из Канцеларије Европске уније. Национална референтна лабораторија не ради. Кренула је са оснивањем још 2003. године. Према њиховим обрачунима, укупна средства која ЕУ до сада утрошила на успостављање дирекције за националну лабораторију у Батајници износе око осам милиона евра. Немам тачне податке колико је то још из нашег буџета, знам само да сам у августу, обилазећи све те делове, затекао кров који прокишњава и људе који нису баш били спремни да много раде, тако да ћемо у врло кратком року урадити тамо неке ствари. Значи, као што сам рекао, нека средства смо одредили да се то заврши, очекујемо помоћ страних донатора и даље, и по нашим прорачунима, имамо динамички план да би до краја првог тромесечја 2014. године та лабораторија могла да проради.
Председавајући
Хвала. Господин Арсић, изволите.
Господине министре, значи, ми немамо државни орган који врши испитивање, контролу квалитета животних намирница. И оно што смо имали изгледа да је нетрагом нестало. Значи сада, колико сам разумео, то раде приватне лабораторије. Моје следеће питање је – да ли неко контролише те приватне лабораторије? Да ли ће лабораторије које више пута имају значајно одступање резултата од оних који су реални, пошто је јавна тајна да су те приватне лабораторије под утицајем увозничког лобија...? Интересује ме да ли сте приликом ове контроле млека, односно слања у друге референтне лабораторије, послали и млеко из увоза, а ако нисте, зашто нисте? Зато што сматрам да млеко из увоза ни по квалитету ни по стандардима не одступа од домаћег млека, осим по цени и у интересу је оних који га увозе, само да стрпају што више пара у свој џеп.
Председавајући
Хвала. Изволите, министре.
Врло кратак одговор на ваша питања. Да, код нас не постоји национална лабораторија, али постоје 42 акредитоване лабораторије, а акредитацију даје акредитационо тело и оно им даје дозволе за рад. Што се тиче млека из увоза, ми смо, као што сам рекао, послали 302 узорка од 37 произвођача и од тога је 48 лотова или 48 серија стављено одмах ван промета, док нисмо сачекали резултате из Холандије. Резултати из Холандије су такви да је једна трећина тог млека потпуно спремна за употребу и потпуно исправна за употребу и по европским мерилима, а остале две трећине су по нашим новим стандардима такође за употребу. Међутим, пошто је онда важио други пропис, ми ћемо те две трећине млека уништити.
-
Чизик Карољ и Кнежевић Горан · 4 говора наизменично · 14. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволеЦела размена, од речи до речи
Поштована председавајућа, цењени министри, даме и господо, имам питања за министра пољопривреде, господина Кнежевића. С обзиром на чињенице да је прошлогодишњи род у нашој земљи био веома неквалитетан, суша и високе температуре су допринеле да наше пољопривредне културе подбаце и у квантитету и у квалитету. Разноразне биљне болести су узимале маха, нападале су пољопривредне културе којима је, због тешких услова, имуни систем био ослабљен. На тај начин цео прошлогодишњи род је био лошијег квалитета од уобичајеног, са мало повећаним садржајем микотоксина. Ви сте као министар пољопривреде морали бити упознати са овом ситуацијом. Стручњацима је било јасно да ће, када стока конзумира такву сточну храну, ти токсини да прелазе у месо, у јаје, у млеко, па преко тога у људски организам. Као министар пољопривреде, какве сте превентивне мере предузимали да до таквих штетних последица не дође? Ту не мислим на елегантно дизање дозвољене горње границе афлатоксина у млеку са 0,05 на 0,5 микрограма по килограму. Пре свега мислим на такве мере које су предузимали нпр. у суседној Хрватској. Тамо су паорима подељени материјали који их саветују шта треба да ураде у таквој ситуацији. Паорима су организовали едукације. Јасно је да је ова незахвална ситуација у коју смо упали могла бити веома лако избегнута са мало пажње и стручности. Тачно је да је вредност горње границе афлатоксина од 0,05 микрограма у ЕУ уведена 2006. године и то са разлогом да се на тај начин одбране од увоза млека из трећих земаља. Раније је свуда важила граница од 0,5 микрограма по килограму. Јасно је да се нико од млека неће разболети, али се разболела наша пољопривреда. Смањена је потрошња млека, извоз млека је смањен, доводи се у питање квалитет извезеног кукуруза. Губици се мере милионима евра. Опет, не знам по који пут, казну плаћају сиромашни паори Војводине. Ко је крив због тога? Опозиција, јавни медији, штампа која једва чека сензације да од бубе направи слона? Или је крива Влада, која управља овом земљом. Влада која има све институције у рукама. Влада која треба да руководи овом ситуацијом. Да резимирам, господине Кнежевићу, два конкретна питања. Прво, шта сте ви предузели као превентивну меру да се ова ситуација избегне? И, ко је крив за ову ситуацију у коју смо сада доспели? Хвала.
Председавајући
Реч има министар Кнежевић.
Говорили сте прво да је род у 2012. години подбацио у квантитету и квалитету. Јесте, и свима је јасна и позната чињеница, из добро познатих разлога – катастрофална суша која се не памти. Било је суша и ранијих година, у одређеним сегментима, на одређеним подручјима, али овако, да захвати читаву територију, никада није било. Произвођачи су се сналазили на различите начине. Неко ко је имао заливне системе сигурно је боље прошао, и то треба да буде наша стратегија у наредном периоду и то радимо. То је, као што видите, једна од тачака уговора у области пољопривреде са Уједињеним Арапским Емиратима, где ћемо највећи део средстава искористити за ревитализацију и изградњу нових заливних система и да покушамо да отклонимо последице тих елементарних непогода. Оно прошле године је била елементарна непогода. Шта смо урадили превентивно? Кад смо добили прве индиције око тога шта може да се деси, оформили смо радне групе од стручњака које су саветовале шта у принципу да радимо као Министарство и као службе. С друге стране, могу да вам кажем да су пољопривредне стручне службе у току јесени и у току зиме имале предавања са пољопривредницима. Баш је, између осталог, једна тема била и појава афлатоксина. Ступили смо у контакт и са свим организацијама произвођача. Ту имамо велики проблем, јер не можемо још, као што синдикати имају репрезентативност, ми желимо да и те пољопривредне асоцијације и удружења имају своју репрезентативност, да бисмо знали с ким да разговарамо и у ком смислу. Разговарали смо са некима, имали смо те теме на дневном реду, али нико није очекивао да ће доћи до овога. Покушали смо да санирамо колико смо могли. Пре свега, овим мерама о којима смо говорили. Значи, да држава помогне да се из робних резерви сваком оном пољопривреднику где је затворено пољопривредно домаћинство обезбеди 300 кг здравог кукуруза по грлу. Да му се обезбеди одређена количина зеолита, за које наши ветеринари кажу да је најбоље средство. То је оно што смо успели да урадимо у претходном периоду. Надамо се да ће ова година бити, што се тиче пољопривреде, много успешнија и боља, и надамо се да ћемо системским мерама, пре свега Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју омогућити да наши пољопривредници у наредном периоду направе један искорак много већи него до сада.
Председавајући
Реч има господин Чизик.
Господине министре, поставио сам питање – какве сте превентивне мере предузели да не дође до ове ситуације? Ви сте одговорили делимично на то, а објашњавали сте шта сте урадили после тога, кад је скандал већ избио. Желео бих да вас питам, пољопривредне стручне службе и ти пољопривредни саветодавци, којих је било не знам колико, мислим 450 њих које сте ви распустили, њихов рад, да су они остали у радним односима и да су они радили даље са паорима, са газдинствима, мислим да би они могли у великој мери да допринесу да до такве ситуације не дође. Нисте ми одговорили на питање ко је крив за ову ситуацију у коју смо дошли.
Председавајући
Хвала. Реч има министар Кнежевић.
Не могу вам одговорити ко је крив. Има вероватно пуно сегмената који нису добри. Чули смо и данас код постављања питања од система, како је постављен, до организације служби, до тога да немамо националну референтну лабораторију и много других ствари које су тако урађене до сада. Пре свега, тај систем се мора допуњавати и мора се у наредном периоду направити таквим да буде много ефикаснији него што је сада. Што се тиче саветодаваца, асистената, ја сам малопре о томе имао размену мишљења са господином Петровићем. Ми се и даље не слажемо око тога, значи око начина њиховог ангажовања, броја... Хајде да кажемо – можда из једног најједноставнијег разлога, зато што пара у буџету за то није било. Ове године смо обезбедили једну количину пара у буџету и ми ћемо покренути један сличан програм где ћемо ангажовати агрономе, људе од струке који ће радити на пројекту не само афлатоксина, него и оног што је много значајније, оног стратешког, што сам рекао малопре, а то су заливни системи, јер мислим да без тога нема нам среће.
-
Кнежевић Горан и Ђуковић Драгана · 4 говора наизменично · 14. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволеЦела размена, од речи до речи
Што се тиче овог последњег питања, играчака и одела, нисам ту баш на свом терену. Колико знам, то ради тржишна инспекција, они су задужени за то. Што се тиче афлатоксина у месу, њега не може бити. У осталим намирницама се не ради, јер је предуслов да би се нашао у намирницама много већи ниво афлатоксина у млеку. Мислим да је о томе колегиница Славица малопре говорила много опширније него ја сад.
Председавајући
Народни посланик Драгана Ђуковић.
Поштовани председниче, поштовани министре, даме и господо народни посланици, имам данас два питања. Једно је питање у ствари упућено министру трговине, господину Љајићу, али пошто он није ту, надам се да ћу добити одговор, рећи ће када буде у прилици. Друго питање је везано за пољопривреду, односно упућено је господину Кнежевићу. Дакле, за министра Љајића питање. Пошто ми некако у последње време и последњих година долазимо у ситуацију да тек када извеземо неком храну и када та храна оде негде, из тих држава практично добијамо сигнал да са храном нешто није у реду, или да има афлатоксина, или неких других пестицида итд., интересује ме – колико се и у којој мери контролише то што извозимо и да ли то што извозимо код нас остаје као храна која је и даље безбедна, односно храна коју и даље једемо? Друго питање је за вас, господине Кнежевићу – неко је данас спомињао каренцу, да ли може неко у ствари да нам гарантује да она храна коју данас купујемо на пијаци није отровна, с обзиром на то да не знамо колику контролу имате над произвођачима који данас прскају и сутра изађу на пијацу па продају производе? Колико се то контролише? Да ли ће се у наредном неком периоду више пажње обраћати на то? Колико сте у могућности, односно колико је држава у могућности, с обзиром на то да је у питању здравље свих нас? Хвала.
Председавајући
Реч има министар Кнежевић. Изволите.
То је посао Тржишне и Санитарне инспекције. Мислим да они то раде редовно и вероватно узоркују то. Када би се нешто појавило, они би алармирали. Што се тиче првог питања колико се и у којој мери контролишу извозни производи па нам се враћају онда с нечим, знате, имали смо скоро проблем са кукурузом. Појавила се једна вест да је у Доњу Саксонију хиљаде тона контаминиране хране стигло из Србије, кукуруза. На страну то што смо добили од Управе царина Србије податак да у читавој 2012. години, до 1. марта 2013. године, ниједан грам кукуруза није изашао из Србије у Немачку. То бих оставио по страни. Онда смо се мало позабавили тим прописима како иде код извоза меркантилног кукуруза и како то иде, вероватно, код свих других производа. То су потпуно комерцијални односи без учешћа државе. Значи, одговорност за робу до границе или до предаје купцу има извозник, а касније има онај увозник који има могућност да унајми неку контролну кућу и да онда преконтролише ту робу. Ако је она исправна, да је прими, ако није исправна, да је врати назад.
Председавајући
Реч има госпођа Ђуковић. Изволите.
Нисам тражила реч. Захваљујем министру. Вероватно сам остала пријављена у систему. Хвала.
-
Чомић Гордана и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · 13. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о ефикасном коришћењу енергијеЦела размена, од речи до речи
Захваљујем. Стварно бих замолила ваше сараднике да вам помогну око Пословника Народне скупштине и надлежности појединих одбора. Одбор за уставна питања и законодавство нити прихвата, нити одбија, тако да вас молим да се сами исправите или да вам помогну ваши сарадници да вас исправе када тврдите да је овај амандман одбијен на Одбору за уставна питања и законодавство. Одбор за уставна питања и законодавство процењује да ли је амандман у складу са Уставом и правним системом или није. У случајевима када Одбор процени да амандман није у складу са правним системом и Уставом, онда Одбор гласа о одбацивању амандмана. Амандман који је одбачен не може бити предмет претреса у појединостима на пленарној седници Народне скупштине. Само сам рекла да је у томе цео проблем. Гласа се емоцијом, а не гласа се на основу знања. Процес гласања на Одбору је и довео до откривања проблема на који ми сада упозоравамо, захваљујући колегама Јанку Веселиновићу и Теодори Влаховић, а који ћемо сви заједно имати: и Влада, и посланици који су гласали за одбацивање, па нису гласали, и ви који сматрате да се амандман који дође на Одбор за уставна питања и законодавство прихвата или одбија. То просто није случај. Само о томе причам. Све негде пише. Програм је поверена надлежност. Ако имате буџетски фонд, онда морате имати програм да бисте знали како да користите буџетски фонд. Ако је аргументација – донећемо другачији закон, то просто аргументација не може бити, јер ми не знамо како ће изгледати закон који ће се донети. Оно што је цитирано, цитирано је, и може се проверити у стенограму. Не ради се овде о кошкању између посланика унутар Одбора или посланика и представника Владе; овде се ради о једноставним чињеницама, које сви могу прочитати и које су свима доступне.
Председавајући
Реч има министар Зорана Михајловић. Само да вам кажем пре него што вам дам реч – и сам сам се први пут нашао у оваквој ситуацији; међутим, у консултацији са колегама из службе и, наравно, консултујући Пословник и потпредседнике Скупштине, ја нисам у могућности да амандман који Одбор није одбацио одбијем да ставим на пленум. Потпуно се слажемо. И мени је било логично да ако је донета одлука да амандман није у складу са Уставом и правним системом, о том амандману Скупштина не треба да се изјашњава. Међутим, с обзиром на то да Одбор није гласао о одбацивању, ми смо сада принуђени да водимо расправу у пленуму о сваком од тих амандмана. Изволите.
Зорана Михајловић
Можемо да причамо и о тим терминолошким стварима, али оно што је мени значајно, то је једна грешка која се сада поткрала, да опет не би било проблема. Дакле, годишњи програм који се прави не прави се на основу будућег закона о енергетици, који ће се свакако мењати. Како ће он на крају изгледати кад буде усвојен? Ја дубоко верујем, биће у складу са свим директивама ЕУ, јер је то нама веома значајно, и са одређеним стварима које ова држава мора да испуни и према закону о енергетици земаља југоисточне Европе чији смо члан. Дакле, тиче се, пре свега, трећег пакета либерализације, али се тиче и усклађивања, с обзиром на то да у том закону о енергетици још увек функционише Агенција за енергетску ефикасност итд. Овај годишњи програм који ја помињем за пројекте енергетске ефикасности дефинише се, односно ствара на основу овог закона који ћемо, верујем, у наредних неколико дана усвојити, закона о рационалном коришћењу енергије. Дакле, не према неком закону који ми планирамо да свакако мењамо у наредном периоду.
Председавајући
Хвала. Реплика, Гордана Чомић. Изволите.
Годишњи програм, по овом закону, могу да праве Нови Сад, Зрењанин, Вршац, Крушевац, Краљево и да имају буџетски фонд. Војводина не може. О томе се ради, то вам и причамо. Забрањујете овим чланом да то ради покрајина, а покрајина има буџетски фонд. Мислим, није компликовано, како да вам кажем? Годишњи програм – остаје право да га доноси свака локална самоуправа. Ми смо желели и предложили амандманом да пише „локална самоуправа и аутономна покрајина“, да буде јасно, да не пише да је Војводина – „остали“. Ви овим амандманом кажете – неуставно је да се помиње да Војводина прави програм. Онда кажете – али може да користи буџетски фонд. Сасвим је једноставно, није ни у каквом додиру са одлуком Уставног суда, која се тиче поверених надлежности. Није ни у каквом додиру са законом о преносу утврђених надлежности, него је, једноставно, већ постојеће право из закона, које ви овим амандманом, о којем је дошло до гласања и ја га ценим емоционалним, то је моје право, потпуно непотребним... И, онда ми одговарате – донеће се програм. Неће се донети за Војводину ако је ово неуставно. Молим вас, или оставите – „остали“, или прихватите амандман, упркос својој погрешној интерпретацији или погрешном гласању на седници Одбора. Сасвим је једноставно. Не ради се о одлуци Уставног суда, ради се о испуњавању програма за који Војводина има поверену надлежност, као и Крушевац, Чачак, Краљево, Пријепоље, Нови Сад, који год хоћете град, односно локална самоуправа. Ми смо само рекли, као што не ређамо градове, него пишемо „локалне самоуправе“, немојте да пишемо „остали“, нека пише: „аутономна покрајина“. Ничег другог нема у овом амандману.
Председавајући
Хвала. Реч има министар Зорана Михајловић. Изволите.
Зорана Михајловић
Потпуно се слажем са вама, врло је једноставно, али изгледа да нисте разумели да постоје два програма. Једно је програм за финансирање пројеката енергетске ефикасности, дефинисан према закону који ћемо усвојити, а друго је програм који вам овде стоји у образложењу амандмана, који се тиче остварења Стратегије развоја енергетике. Сада ћу да вам прочитам; вероватно сте прочитали, али нисте разумели. Овде врло јасно пише, да не читам: „Амандман се не прихвата из разлога што је утврђивање и спровођење јединствене енергетске политике у члану 6. Предлога закона у складу са чланом 97. Устава Републике Србије којим је утврђена надлежност Републике Србије у овој области. Одлуком Уставног суда“, Службени гласник итд., „утврђено је да су оспорене одредбе Закона о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине несагласне са чл. 183. став 2. Устава, којим је престала да важи оспорена изворна надлежност Аутономне Покрајине из овог закона по којој Аутономна Покрајина преко својих органа предлаже део Програма за остваривање развоја енергетике“, дакле, то није за годишњи програм за финансирање пројеката енергетске ефикасности, значи, престао је да важи део Програма за остваривање развоја енергетике, „на својој територији, у складу са планом развоја АП Војводине, који чини саставни део Програма остваривања Стратегије развоја енергетике.“ Дакле, две су различите ствари, два су програма. Два су програма. Управо због тога да би Закон о енергетици, између осталог, био усклађен, он ће се свакако мењати. Ви сте сами рекли, како ће изгледати? Видећемо, слажем се са вама, али ми сада говоримо о закону о рационалном коришћењу енергије и о годишњем програму финансирања пројеката. Дакле, тај годишњи програм финансирања пројеката свакако неће изузети Војводину, као што неће изузети ни један једини део територије Србије. За мене као неког ко се бави енергетиком, то је најважније – како ћемо да финансирамо пројекте, да ли ће сви пројекти бити финансирани на целој територији Србије, шта су приоритети. А то што ћете ви сада да причате десет, петнаест минута, пола сата, и ја са вама да расправљам, ви да поново реплицирате итд., на ову тему, јер је то занимљиво јавности, океј, али ја вам само кажем да је најважније, заиста верујем да је најважније, да сви пројекти енергетске ефикасности што више буду финансирани на нашој територији, јер ми заиста јесмо енергетски неефикасно друштво. То је интерес и циљ овог закона, ништа друго.
-
Зеленовић Небојша и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · 13. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о ефикасном коришћењу енергијеЦела размена, од речи до речи
Поштована председавајућа, уважена министарко, волео бих да сам могао да се о овом амандману изјасним на Одбору, међутим, уопште нисам позван на тај одбор, не знам како се то десило. Пошто ми образложење није најјасније, уопште не видим из ког разлога је дефинисан само онај елемент тарифног система који може да утиче на смањење потрошње енергије. Када сам писао ове амандмане, а поднео сам их шест на овај предлог закона, заиста сам се трудио да консултујем стручна лица. Та стручна лица су дала неке предлоге и углавном су се они сконцентрисали на оно што су, да кажем, сугестије струке. Ми из посланичког клуба Заједно за Србију ћемо увек консултовати стручне људе за одређену тему и на тај начин давати неке предлоге. Причали смо о томе и у расправи у начелу. Дакле, ово је јединствена прилика да поправимо систем и да уведемо уштеде, али то подразумева измене одређених прописа, поред овог прописа. Волео бих, заиста, да ми појасните, с обзиром на то да сам пропустио тај одбор, на који нисам позван уопште, због чега је овај амандман одбијен? Хвала.
Председавајући
Хвала. Реч има министарка Михајловић.
Зорана Михајловић
Мени је жао што нисте позвани на Одбор, али морамо да видимо ко организује одборе и ко је требало да вас позове. То је сада друга ствар. Али, везано за тарифни систем, тачно постоје закони који се баве одређивањем тарифног система: један је Закон о комуналним делатностима, а други је Закон о енергетици. Ми смо у овом закону о ефикасном коришћењу енергије користили и црпели само оно што се тиче самог подизања енергетске ефикасности. Из тог разлога, не може да стоји ова формулација коју сте ви предложили у амандману. Што се струке тиче, потпуно се слажем са вама. Ја сам управо за то да се, под број један, види шта је то што може најбоље да допринесе да се повећа енергетска ефикасност и да сви они који се тиме баве у том смислу дају свој допринос.
Председавајући
Хвала. Да ли још неко жели реч? (Не.) На члан 47. амандман је поднео народни посланик Иван Карић. Влада и ресорни одбор нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 50. амандман, са исправком, поднео је народни посланик Небојша Зеленовић. Влада и ресорни одбор нису прихватили амандман са исправком. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман, са исправком, у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народни посланик Небојша Зеленовић. Изволите.
У оквиру овог амандмана, претпостављам, ви сте навели у образложењу да мој предлог уводи строжи принцип од оног који је предвиђен законом, па претпостављам да онда ми из наше посланичке групе идемо испред времена. Је ли тако? Или тражимо више него што треба, што је предвиђено законом? Ја сам по образовању дипломирани правник, али, кажем поново, ове наше, моје амандмане је писала струка и претпостављам да постоји разумно објашњење због чега смо поднели овакав амандман. Суштина је да се обрачун подноси на основу методологија које су усвојене. Заиста, колико сам разумео, на крају образложења пише да методологије не важе. Интересује ме због чега не важе? Хвала.
Председавајући
Хвала. Да ли још неко жели реч? (Да.) Реч има министарка Зорана Михајловић.
Зорана Михајловић
Само да појасним. Уколико би се прихватио ваш амандман, онда би то било у супротности са законским оквирима Агенције за енергетику. Дакле, доћи ће време када ћемо и то да усаглашавамо. Када се каже да не важе методологије, не важе за све. Дакле, постоје они који су слободни на тржишту, за које не важе такве врсте методологија. То је, у ствари, допуна овог образложења.
-
Хајдаревић Кенан и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · 13. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
На дневном реду: Закон о ефикасном коришћењу енергијеЦела размена, од речи до речи
Хвала, вам госпођо министарка. Знате шта, ми вам постављамо поново ова питања јер одговоре нисмо добили када смо поставили питање у начелној расправи. Слична питања смо поставили и министру Динкићу овде када је био овде и нисмо добили поново одговоре на та питања. Зашто Влада Србије није усагласила акта о оснивању јавних предузећа са Законом о јавним предузећима до 27. фебруара? Данас је 13. март. Ако Влада Србије не поштује законе које усвоји ова Народна скупштина, како онда можете очекивати или тражити да било ко поштује одредбе овог предлога закона? Можда ви нисте одговорни за спровођење целокупног Закона о јавним предузећима, али пошто представљате Владу Србије, а хвалили сте се да је Влада Србије јединствена, о свему исто мисли, размишља, говори, онда очекујемо једноставне одговоре. Зашто нисте то урадили до 27. фебруара? Која је то виша сила вас спречила да то урадите? Знате шта, не можете да мењате, да именујете нове надзорне одборе, а да нисте усагласили та акта. Јесте ли усагласили за ЕПС, „Србијагас“, „Железнице“, „Ресавицу“? Ако нисте, зашто? Који је разлог? Које министарство није то учинило и доставило Влади Србије? То је једноставно питање. Ми не понављамо ова питања зато што можда ви нисте чули и остало, него зато што не добијамо конкретне одговоре.
Председавајући
Реч има министарка Михајловић.
Зорана Михајловић
Мислим да сте од мене увек добили одговор, и прошли пут у начелној расправи и сада, тако да када кажете да ја не дам одговор, нисте у праву. Поновићу вам, прошле недеље је Министарство финансија дало подзаконски акт, који је Влада усвојила. Након тога је упућено писмо свим јавним предузећима, у надлежности сваког ресора, која су била у обавези да ускладе своја документа. Наравно да нећемо именовати надзорни одбор пре него што они усагласе, ускладе документа, то се подразумева. Само сам покушала да кажем колико се радујем формирању нових надзорних одбора, зато што ће они људи који буду били чланови и председници надзорних одбора, по мени, представљати много стручније и искусније, не кажем за све да су лоши, али стручније и искусније људе, који ће и те како имати велике одговорности и обавезе када буду чинили тај надзорни одбор. Према томе, то иде врло брзо и не видим толику бојазан. Опет вас питам, да ли има још нешто, везано за амандман, што желите да ме питате зато што су данас на дневном реду амандмани? Ја одговарам на све, и за ЕПС, „Србијагас“, не можете ми рећи да вам не одговарам. Можда неко други не одговара, али ја одговорим.
Председавајући
Кенан Хајдаревић, реплика.
Госпођо министарка, ипак смо ми овде парламентарна демократија и министри треба да одговарају на питања народних посланика, а не обрнуто, да министри дођу, а постављају питања народни посланици. Ово није Главни одбор Српске напредне странке. Знате шта, у праву сте, дајете нам одговоре, али дајете нам понекад одговоре на питања која ми не постављамо. Поставићу вам једно друго питање – по Закону о јавним предузећима, сви корисници средстава из буџета, било субвенција, кредита или на други начин, у обавези су да ураде програм трошења тих субвенција, да их тако назовем, средстава из буџета, са планом рационализације у наредном периоду. Које је јавно предузеће које је у надлежности вашег министарства, а користи на директан или индиректан начин буџетска средства, то урадило?
Председавајући
Хвала. Реч има министарка Михајловић. Изволите.
Зорана Михајловић
Дакле, не знам зашто толики проблем имате, зашто морате да помињете Главни одбор Српске напредне странке? Да, на њему се и те како разговара. Дакле, не знам каква је то паралела сада са овим. Да вас подсетим, ја сам прочитала све ваше скупштинске правилнике, односно парламента Србије. Ту лепо постоји дан када се постављају посланичка питања. Да ли сам у праву? Значи, постоји дан када се постављају посланичка питања. Без обзира на то, такође, као и ви, сматрам да свако ко је овде представник Владе, уколико зна одговоре, треба да одговори на било које питање које ви поставите. Када ме питате за субвенције, постоји само једно предузеће унутар ресора Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине које користи субвенције. Знате ли које је то предузеће? То је „Ресавица“. Тако је. „Ресавица“ је урадила апсолутно све планове и извештај о томе. Немам ништа против да вам то доставим, уколико вас то занима, као што ћу доставити овде и потраживања Електропривреде Србије за испоручену електричну енергију. Дакле, тражите, добићете све.
-
Поповић Јудита и Анђелковић Зоран · 4 говора наизменично · 11. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
Заједнички претрес о 12 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Хвала, госпођо председавајућа. Поштовани господине министре, ви сте мене слушали једанаест минута, а ја сам вас слушала једанаест година. Свако поштовање Емиратима, заиста максимално поштовање. Ми немамо проблема са Емиратима. Нису нас Емираћани лагали о Косову. Нас су лагали председник Владе и чланови Владе. Власт нас је лагала. Уједињени Арапски Емирати су признали независност Косова. Толико о томе у кога можемо да имамо поверења. Говорила сам о кредибилитету, не о томе да је овај споразум лош или не. То је оквирни споразум, господине министре, и овај оквирни споразум не говори о милијарду евра о којима сте ви говорили са пуно ентузијазма и оптимизма.
Председавајући
Реч има народни посланик Зоран Анђелковић.
Госпођа Јудита је овде говорила о теми која ... Не знам какве везе имају Емирати са Косовом? То је, као што знате, у географији велика разлика. Нешто друго због чега сам хтео да реплицирам јесте то што ме изненађује из ове дискусије коју је госпођа говорила, из које проистиче – нећу сад ни како сам ја хтео. Они десет година причају о Косову, како није саставни део Србије. Када председник Владе каже да Устав не функционише на Косову и Метохији, тада је проблем што је председник Владе рекао истину. Шта је, у ствари, вама проблем? Данас смо у преподневној расправи имали једну сличну тему, о једном закону који усвајамо зато што претходни већина грађана Србије није прихватила. Знамо да су закони и Устав једне земље нешто што из обичајног права треба да се претвори да већина грађана прихвати. Ако већина грађана нешто не прихвати, или на делу територије не прихвата, мора се наћи неко решење уз које ће то функционисати. О томе је председник Владе говорио. Шта вам то сада смета? Ви све време о томе говорите. Откако знам за вас, никада се нисам слагао око тог става, ви сте о томе причали. Ваљда човек има право да каже нешто што је чињеница. Друго, овде сте рекли да је покраден Устав или, тачније речено, да је лажно гласано. Имате ли ви за то доказе? Износите једну чињеницу да је народ лажно гласао за Устав и да су пуњене кутије или како сте већ рекли... Молим вас, поднесите кривичну пријаву против оног ко је крао. Тај Устав су усвојили грађани Србије и он се поштује у држави Србији. За проблеме који постоје у Уставу, ко је одговорнији да покрене то питање него председник Владе? Молим вас да се вратите на ову тему.
Председавајући
Народна посланица Јудита Поповић тражи право на реплику. (Александар Антић: Како?) Старајући се, уз примену члана 27, уз питање како – тако што председавајући одлучује о томе да ли ће неко добити реплику или не. Уз старање о реду на седници, добићете право на реплику. После тога, ако изазовете, реплику ће имати онај кога изазовете. Тиме ће круг реплика бити завршен. Вратићемо се на тему дневног реда. Народна посланица Јудита Поповић, два минута.
Хвала, госпођо председавајућа. Говорила сам о лажи. Тема је лаж о Косову. Јесте премијер признао да је лагао, али премијер се није извинио. И, премијер се није извинио због десетина изгубљених година за ову државу и за све грађане Србије. То што је он сада признао не може да га амнестира од одговорности за све лажи које предуго трају. То је суштина – лаж и недостатак воље да се бар затражи извињење због те лажи.
Председавајући
Реч има народни посланик Зоран Анђелковић, и тиме је круг реплика завршен.
Не знам где сте ви извукли закључак да је премијер лагао? Где сте ви нашли реченицу да је он причао пре десет година једно, а данас друго поводом тога? Он је говорио о Уставу. Ако ви кажете да он лаже тиме што је рекао поводом Устава, то је супротно од онога што ви причате и што сте причали претходних пет-шест година. У томе је суштина. Исто је и за гласање о Уставу. Није Социјалистичка партија Србије писала тај Устав. Ми смо подржали зато што увек треба нови правни акт и треба уредити ову земљу. Ваше колеге су то писале и ми подржавамо. И у наредном Уставу, ако буде писан, или променама Устава, учествоваћемо у складу са потребама. Прочитајте оно што је рекао. На основу чега извлачите закључке када неко каже неку истину са којом се иначе слажете у души, као што вам је познато, а сада кажете да лаже?
-
Арсић Верољуб и Геров Радмила · 5 говора наизменично · 11. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
Заједнички претрес о 12 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Даме и господо народни посланици, ја ћу претходног говорника, који је народни посланик, да неко не помисли да је у питању министар, да подсетим да људи имају име и презиме и да ми као лепо васпитани људи никога не зовемо Сима и Дима, него директор „Железница Србије“ има своје име и презиме, зове се Драгољуб Симоновић. Толико о лепом васпитању и толико о квалитету дискусије од оне странке која се представља „најевропскијом“ у овом парламенту. Очигледно, када год се прича о кредитима и сарадњи са било којом земљом која је ван ЕУ, та странка је гадљива на њихов новац и њихово улагање. Ми из СНС смо гадљиви само на новац који је стечен криминалом. Само бих хтео да подсетим, када причате о великим партнерима, да је „Сартид“, када је ваш председник био потпредседник Владе Републике Србије, продат за 25.000.000 евра; тада је био очишћен од свих дугова зато што је био купљен из стечаја, држава је чак морала да враћа неке кредите који су били међународни; а враћен је Србији за један долар или евро и са дугом од триста милиона евра. Исто тако бих хтео да подсетим да Нафтна индустрија Србије, која се стално напада, од када је продата страном партнеру не бележи више губитке, а Србија као сувласник ужива право на дивиденду, за разлику од „Сартида“ где смо добили чист губитак. Када почнете нешто да критикујете због критике а не због разлога, бар размислите шта сте радили док сте били у власти. Не као ова странка, ви нама стално спочитавате нешто друго, али ипак су неки од ваших били у власти.
Председавајући
Радмила Геров, реплика. Изволите.
Ја имам две реплике. Прво министру, па после господину Арсићу. Господине министре, постоје пројекти, ја сам била председник општине; има их у „Србијаводама“, радио их је „Јарослав Черни“, то је пројекат за наводњавање и одводњавање неготинске низије на две и по хиљаде хектара. Реализовано је до сада триста хектара. „Србијаводе“ из Неготина можда не жели да каже да има пројекат, али пројекат постоји и на нашој локалној скупштини то је ушло у капиталне инвестиције, вредно је милијарду и осамсто хиљада динара. Што се тиче вашег излагања, ја сам изузетно културна и васпитана, бар се надам. Ако сам рекла Сима, а нисам поменула име и презиме, то је због тога што је господин Симоновић на сајту Јавног предузећа „Железница Србије“, где је именован за директора, ставио своје име и презиме, и - Сима. Ја то нигде нисам видела, да се неки директор тако представља. Ако је он сам себе тако представио, сматрам да имам право да га тако зовем, по надимку. Што се тиче тога да је „Сартид“ продат тако што су враћени дугови, па, колико видим, и ви враћате дугове ових комбината. Арапски Емирати не купују осам комбината са дуговима, који су око тридесет милиона евра, како је рекао господин Динкић, него ће те дугове вратити држава. Што се тиче НИС-а, то је успешна руска компанија, је ли тако? Успешна руска, не српска компанија. И, продата је по нижој цени него што је требало да буде, ви то врло добро знате. Ви можете сада да одмахујете главом. Ви сте одмахивали главом и претходних година када смо причали о добросуседској сарадњи у региону, па сада сарађујете.
Председавајући
Немојте се тако обраћати народном посланику. Народни посланик Верољуб Арсић.
Ако ће неко да уложи двеста милиона евра у инфраструктуру коју не може да понесе ни да однесе, ако ће да запосли људе, можда би требало да платимо тих тридесет милиона евра. Али, само да вас подсетим, дуг „Сартида“ који је држава платила, што од домаћих банака, што од страних банака, био је милијарду евра. Немерљиво, неупоредиво. Зашто нисте онда поставили питање, тада „Сартид“, односно пре годину дана „У.С. Стеел“, чија је то фирма? Америчка. О томе и говорим, немате исти принцип, имате дупле стандарде. Значи, оно што долази из САД мора да буде безусловно добро. Немам ништа против, шта год да дође оданде, ако је у нашем интересу, али, исто тако, и са било које друге стране, ако је неко улагање, ако су нова радна места, онда то мора да буде добро. Ако кажете да сте били председник општине, ево, ја вам гарантујем, да се појави било који инвеститор у Пожаревцу, спремни смо да се одрекнемо накнаде за градско грађевинско земљиште, али да нам запосли 500, 600, 700 људи, да запосли људе. Не да тргујемо с људима, него да их запослимо. Вероватно ће, ако дође с неке друге стране која није руска страна, то вама да буде прихватљиво. Ако дође са руске стране, онда је то проблем; ако дође из Уједињених Арапских Емирата, то је опет вама проблем. То су ти ваши дупли стандарди, које стално имате, кад год су дебате овде у Скупштини.
Председавајући
Реплика, госпођа Геров.
Господине Арсићу, ми заиста немамо дупле стандарде. Што се тиче улагања, везано за „Ал Дахру“, шта сам ја рекла? Ја сам у свом излагању рекла да треба да се промени Закон о пољопривредном земљишту и да се на исти начин омогући другим пољопривредним произвођачима да закупе земљу, не на три године, него на дужи временски рок. Ја сам то рекла, господине. Што се тиче Руске Федерације, нормално да сам против. Због чега ова држава узима кредит од Русије и има обавезу да купи руски воз? Ви с тиме можете да се сложите. Ја не желим да се сложим с тим. Значи, желим да, ако сам узела кредит од Руске Федерације, имам право да купим било који воз који је произведен на свету. Зашто морам руски? Због чега морам да узмем њихов кредит, с каматом, уз обавезу да купим њихов воз? Извините, ја сматрам да то није у реду. Ви можете сматрати да је то у реду. Такви су сви споразуми које ова држава има са Русијом. Кажите ми јесам ли у праву да Русија само у Србији има већинско власништво, везано за „Јужни ток“? Наведите државу где имају 51%. Не постоји ниједна, једина је Србија. Извините, то није повољно за Србију. Ви можете да волите Русију колико год желите, али то није повољно за нашу земљу.
Председавајући
Реплика, господин Арсић. Изволите.
Ја нећу више да се јављам за реплике, зато што је тешко да се неким људима објасни нешто што не желе да разумеју. „Јужни ток“ није ни требало да прође кроз Србију. Ви то исто тако добро знате као ја. И, да је један од услова да привучемо ту инвестицију у Србију био да дамо 51%. Неће нико ништа да вам да на лепе очи, чак ни Руска Федерација. Али, ако погледамо ситуацију пре тога, ко је хтео нама да направи гасовод, да купујемо преко Мађарске, који је јако скупљи? Били смо у ситуацији – једна рука празна, у другој нема ништа. Сад имамо нешто и то је добра инвестиција. Без обзира на то да ли смо власници 49% или 51%, очекује се добит од око петсто милиона евра на годишњем нивоу од коришћења тог гасовода. Да ли је то мало? Нека је и пет, није мало. Нико није хтео да прави. Исто је и са тим кредитима, неће нико на свету да вам да повољнији кредит. Али, ако ти даје повољан кредит, који не можеш на тржишту да добијеш, па, мораш нешто да урадиш заузврат. Ако ти даје чак и тај воз јефтиније него што на тржишту можете да га купите без тог кредита, па, онда то има неку економску рачуницу. Или је увек проблем то што долази са оне стране? Изгледа ми да је само то проблем.
-
Миловановић Радослав и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 11. март 2013. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Прва седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2013. години 1. дан
Заједнички претрес о 12 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Уважени господине министре, мислим да нема потребе за нервозом; ја сам један сам од врло конструктивних посланика, који је само поставио нека питања, али нисте ми на сва одговорили. Осим покрајинске администрације, спомињао сам и локалне самоуправе, споменуо сам и представнике Привредне коморе. Поред тога, оно што мене занима јесте зашто су изабрана баш та два комбината ако се зна да има пуно пропалих задруга у Србији и ако има доста државне земље? Значи, ко је одредио да то буду баш та два комбината? Просто, то је једно питање на које имам право и на које сваки народни посланик, па чак и по закону о доступности информација, има право. Како су текли ти разговори? Како се дошло до тога? Шта су гаранције да ће овај споразум успети? Ко ће бити одговоран ако нешто пропадне у овом споразуму? Коначно, мислим да је у Србији време за одговорност. Значи, ако се нешто обећа и ако то стоји у стенографским белешкама у Скупштини, неко треба да поднесе одговорност после пар година ако неки пројекат пропадне. Хвала
Председавајући
Хвала. Реч има министар Динкић.
Нема ту никакве тајне. Значи, од самог старта преговор смо водили у име Владе господин Вучић и ја, а онда је Влада формирала и ресорне тимове; за сваку од ових области посебан тим. Посебан тим је за област одбране: господин Ђорђевић, државни секретар, у том је тиму, затим, Југослав Петковић из СДПР-а, Милорадовић, исто из СДПР-а и саветник министра одбране господине Синиша Мали. Они су надлежни за ресор одбране, односно за сарадњу у области одбране. За сарадњу са „Мубадалом“, информационе технологије, ту радну групу води Јасна Матић. Ја водим ово што је везано за банкарство и за сарадњу у области наводњавања, пољопривреде, „Јат“ и све остало. Али, међуресорне су групе и има представника у тим радним групама у оквиру свих министарстава, тако да смо тимски све ово радили. Одговорност за неуспехе је одговорност читаве Владе; одговорност за успехе и заслуге су заслуге целе Владе. Неко је, наравно, допринео више, а неко мање, али ми нећемо да раздвајамо ни одговорност, ни успех. Толико.
Председавајући
Хвала. Господин Миловановић, реплика.
Још само на једно питање ми нисте одговорили, а оно је везано за националну стратегију. Када ће бити донета национална стратегија улагања? Или ћемо ми да чекамо на путовања министра, представника Владе, који ће нам доводити инвеститоре овде? Значи, да ли постоји јасна национална стратегија? Шта је то што Србији треба? Шта је то што Србија нуди? Који су то потенцијални инвеститори који могу доћи овде? Хвала.
Председавајући
Хвала. Реч има министар Динкић.
Заборавио сам да вам одговорим, нису два комбината у овом уговору, него их има осам, плус „Карађорђево“, дакле укупно девет. Што се тиче националне стратегије, постоји програм и стратегија „Индустријска политика Србије“, она је донета 2010. године. На основу тога ми ћемо предложити за јавну расправу, а касније и за усвајање на Влади, Акциони план за реиндустријализацију Србије. Од среде почиње расправа о томе са стручном јавношћу на Економском форуму на Копаонику. Што се тиче још једне стратегије коју имамо намеру да израдимо заједно са предузетницима и приватницима, то је стратегија извоза Србије, односно супституције увоза, како бисмо могли да видимо уз једну анализу шта је то што се тренутно увози, а могла би да производи домаћа привреда и да онда одредимо подстицајне мере за супституцију увоза. Што се тиче извозних грана, то је потпуно јасно, аутомобилска индустрија је на првом месту. Направили смо план државне подршке индустрији информационих технологија. Такође, међу приоритетима су нам одбрамбена индустрија и прехрамбена индустрија базирана на пољопривреди.
Како је ово настало
Проналази их правило, не уредник и не AI модел, у белешкама седница које смо прочитали. Не наводимо ко је био у праву ни о чему се „заправо“ радило: ту су само речи говорника. Како рачунамо