Варнице у сали
Шта се у сали дешава мимо дневног реда: размене реплика између двоје говорника и мере које изриче председавајући. Све од речи до речи, из стенографских белешки Скупштине.
Размене реплика 38
-
Ристичевић Маријан и Божовић Балша · 4 говора наизменично · 15. јул 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ – 13. ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2015. години 1. дан
На дневном реду: Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнадуЦела размена, од речи до речи
Захваљујем. Даме и господо народни посланици, ја ћу опет навести паралелан пример између Инђије и овог предлога. Дакле, у Инђији је земљиште дато у закуп на 99 година, једнократно је наплаћено по тадашњим ценама и нема никакве валоризације да би се то увећало. За разлику од тога шта је радила странка бившег режима у Инђији, овај предлог закона гарантује да се то неће десити. Под број два, господин Божовић је овде говорио, свака друга реч је био Милан Беко. Морам признати да господина познајем. Ја сам господина упознао 1993. године у седишту Демократске странке, када је водио маркетиншку кампању. Не, ја сам мало старији. Овде нема ниједан члан странке бившег режима из 1990. године. Дакле, одговорно тврдим да сам упознао господина у седишту Демократске странке 1993. године и да им је водио маркетиншку кампању у тим изборима. Када се већ говори о храбрости, морам и то рећи да храброст није само када се ничега не бојиш, већ и када се ничега не стидиш, што је претходни говорник, о коме сам говорио, и потврдио. Хвала.
Председавајући
Реч има народни посланик Балша Божовић, реплика зато што је спомињана Демократска странка.
Захваљујем, госпођо председнице Народне скупштине. Ипак је у питању период када је председник Демократске странке био покојни премијер Србије др Зоран Ђинђић. Мислим да ове оптужбе говоре само о господину Маријану Ристичевићу и њему могу да суде грађани да ли је он у последњих 15 година после 5. или пре 5. октобра радио у интересу грађана Србије или не. Али, да се прича о Демократској странци на један такав начин, лично не могу да дозволим, пошто сам и овлашћен по овој тачки дневног реда. Ако хоћете баш искрено, господина Милана Бека је довео господин Весић у Демократску странку, али не да буде члан. Према томе, то расправите са онима који су данас чланови СНС. Уопште не желим даље да полемишем везано за то. Желим само да кажем да је некоректно и није први пут данас да се на овај начин прича о историјату једне политичке организације, најстарије у Србији, и да се на овај начин говори о неким људима који не могу можда ни да одговоре на неке од оптужби, а с друге стране, да се дозвољава блаћење и скреће пажња јавности са данас веома важног закона на то да ли је неког довео овај или онај. Дакле, то нас заиста не занима и нећемо се бавити тим стварима. Грађани морају да знају да овај закон није у интересу Републике Србије и њих лично. Захваљујем.
Председавајући
Реч има народни посланик Маријан Ристичевић, реплика.
Даме и господо народни посланици, ви сте ми сви сведоци овде. Нисам говорио о покојном премијеру Зорану Ђинђићу. Године 1993. он и није био премијер. Дакле, био је председник Демократске странке. Ја сам говорио да сам сведок тог времена и да тврдим да сам господина Милана Бека упознао у седишту Демократске странке 1993. године, као један опозиционар, да сам га упознао и да је водио кампању странке бившег режима и иза тога стојим. Ако то није тачно, ја ћу дати оставку, али ако је то тачно, онда бих замолио претходног говорника да он поднесе оставку, али мислим да је он потврдио већ моје речи када је рекао да га је у ту странку довео Горан Весић. Значи, недвосмислено је да је Милан Беко био у изборној кампањи, водио изборну кампању, маркетиншки водио кампању, а то је најодговорније у једним изборима за једну изборну листу, за једну политичку странку. Значи, потврђено је да је поменути често прозиван и Милан Беко био саставни део странке бившег режима. Хвала.
Председавајући
Добро
Захваљујем, председнице Народне скупштине… (Зоран Бабић: Могу ли ја да добијем реплику?)
-
Бабић Зоран и Стефановић Борислав · 4 говора наизменично · 13. јул 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ – 13. ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2015. години 1. дан
На дневном реду: Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду и још 2Цела размена, од речи до речи
По Пословнику се јављам, и ту не мислим на излагање госпође Михајловић, него на претходно излагање господина Стефановића. Мислим да је прекршен Пословник, члан 107 – достојанство. Достојанство Народне скупштине је унижено у оном тренутку када било који од народних посланика коментарише било коју судску пресуду. Унижавање достојанства Народне скупштине је онда када се ова сала Народне скупштине претвори у судницу, када постајемо адвокати, судије, тужиоци, а малопре смо видели да је господин Стефановић узео улогу адвоката господина Шарића и готово је протестовао зато што је Шарић заплакао данас пред пресудом која је данас изречена у Специјалном суду за организовани криминал на 20 година. Изрекао је неке ствари које могу да изрекнем ја, као дипломирани машински инжењер, али неко ко је дипломирани правник не би смео да каже – пуштен је Мишковић. Не, није. Поступак траје. И мешање у поступак на начин што се навија за пуштање Мишковића. А шта је радио бивши режим, шта је радио пред Мишковићем, шта је радио пред Богићевићем, шта је радио пред Перчевићем, шта је радио пред Ђурићем, шта је радио пред Боровицом, шта је радио пред десетинама и десетинама тајкуна које сте створили? Стајали сте мирно пред њима, тражили сте и добијали сте налоге од њих, извршавали сте те налоге. Е, такав је однос ваш према тајкунима, а сада настављате да их браните у овој Народној скупштини, користећи Народну скупштину као позорницу и као судницу. Е, то је унижавање достојанства Народне скупштине и ја вас позивам, госпођо председнице, да такве ствари не дозволите, а судски органи нека раде свој посао. Правосуђе нека ради свој посао. Као одговоран човек и члан Српске напредне странке никада ниједну пресуду нећу коментарисати, јер је правосуђе независна грана власти.
Председавајући
Хвала. Јел' не гласамо? (Не) Немам коментар. Ко се јавио по Пословнику? Реч има народни посланик Борислав Стефановић.
Госпођо председнице, прекршен је члан 103. и члан 106. Зашто? Зато што претходни говорник, прво, није добио реч непосредно након учињене повреде, него тек када је министарка завршила, што никако није било могуће да се изведе, а онда је говорио о свему сем о повреди Пословника, тј. још једном, по хиљадити пут је злоупотребио, тј. ви сте дозволили да он злоупотреби Пословник и да реплицира мојој маленкости и да говори овде о томе како не смемо да коментаришемо судске пресуде, а он упорно то ради већ три године, чак и данас, док вама то говори. То је једна невероватна способност да човек гледа у себе и успешно бежи од себе, наочиглед целог националног аудиторијума. Невероватно. Ја му стварно одајем признање. Треба имати не знам какву снагу па рећи председници Скупштине – замислите, они коментаришу пресуде, а онда искористи два минута да прича о пресудама, о Мишковићу, о Шарићу и не знам чему. Наравно да он себе не чује, јер ваљда нема тај капацитет док изговара те речи, али, ви бисте требало, председнице, да га прекинете, да реагујете, ако ништа друго, због ова два члана, а не зато што смо ја или он у праву. Мислим да ово није коректно, самим тим што се више пута стављају речи које нису изговорене у уста народних посланика и онда се то користи за неприкладне реплике, а министарка је дала сасвим довољно материјала да се ова расправа настави у правцу разоткривања онога што није добро у тексту закона. И није ми јасно зашто нисмо могли тим путем да идемо, него се сада коментаришу, од стране господина Бабића, пресуде, са видном нервозом, зато што зна да је то истина. Његова нервоза је ултимативни доказ сопственог суочавања са промашеним речима и лажним надама које су дали грађанима Србије.
Председавајући
Посланиче, нећу коментарисати ни вашу повреду Пословника, зато што немам шта да прокоментаришем. Хоћете да гласамо о томе? (Борислав Стефановић: Не тражим да се гласа. Доказао сам да је повреда постојала.) Одговор је мој само тај да ће господин Бобан Бирманчевић добити реч када се заврше повреде Пословника и реплике, па ћемо испунити жеље и наставити да причамо о закону.
Госпођо Гојковић, члан 108, став 1. Уколико је тема Народне скупштине Зоран Бабић, у реду је. Може господин Стефановић да говори и о повредама Пословника и о мени лично, али не могу да дозволим да неко оцењује да ли сам ја нервозан, а за разлику од неких који су врло нервозни, па им се та нервоза огледа преко псоријазе, ја је немам и немам чиме да будем нервозан, већ веома поносан на све оно што смо радили и што радимо и данас, али и у будућности. И даље тврдим да нико од чланова СНС, нити ја лично, никада, а постоји стенограм који може о томе врло јасно да сведочи, нисмо коментарисали ниједну судску пресуду, нити овде имамо иједну судску пресуду, осим пресуде господину Шарићу, али се види нервоза са друге стране када се говори о пресудама господину Шарићу, а још већа нервоза због судских поступака против оних пред којима су стајали мирно, због којих су правили законе, због којих су спроводили политику, како се код мене у Шумадији каже, хранили масну гуску. Ко је стваралац тајкуна у Србији? Ко их је створио? (Председник: Посланиче, ово заиста нема везе са повредом Пословника.) Ја ћу још једну реченицу. (Председник: Заиста нема никакве везе. Морам да реагујем.) Мислим да је прекршен Пословник и члан 107. и члан 108, јер се говори о личним стварима, нарочито када се говори о нечијој нервози. Ако је нечија нервоза, мислим да је то са друге стране због изгубљених бенефиција кроз власт коју су вршили бахато, али и због пријатеља који више сада посећују неке зграде у Устаничкој улици.
Председавајући
Заиста ово није била повреда Пословника. Искористили сте реплику и морам вашој групи да одузмем две минуте, због чињенице што ово није била повреда Пословника. Ово је злоупотреба и тако ћу урадити и другима. Што се тиче изношења да ли неко има неку болест, не могу да се сложим са тим да то буде (Зоран Бабић: И нервоза је болест.)… политички аргумент. Код нас у нашем друштву, које је врло сурово, људи просто су обележени ако имају некакву болест, па им је тешко да то јавно и признају. Ми смо врло сурово друштво и заиста не могу да се сложим са оваквим начином дискусије. Могла бих много да говорим о псоријази, али ћу се уздржати због ове особине нашег друштва. Реч има народни посланик Борислав Стефановић, повреда Пословника. Изволите.
Члан 109. председнице. Племенито је ваше настојање да се уздржите од коментарисања. Међутим, оно што је требало да учините је да господину Бабићу одмах без одлагања изрекнете опомену зато што по члану 109. који се непосредно обраћа другом народном посланику употребљава псовке и увредљиве изразе. Он је говорио лично и у својству народног посланика на један крајње непримерен начин, што сте и ви приметили. Међутим, оно што се не слажем је да уместо ваше уздржаности требало је да реагујете и сада овог тренутка изрећи опомену господину Бабићу. Ово што је урадио господин Бабић је врхунац непристојности и нецивилизованог понашања и није му први пут. Није господин Бабић ни лекар и није господин Бабић човек који је кадар по било ком основу да врши анализу и да даје дијагнозе народним посланицима. Упорно то ради и још вам виче – нервоза је болест, а зна врло добро шта је урадио и зна врло добро један латински израз који је употребио. Мислим да, председнице, у овом тренутку, ви, сигуран сам, у себи знате да сам у праву. Морали сте реаговати. Морали сте шефа посланичке групе СНС казнити и да господин Бабић себи на Административном одбору изгласа опомену зато што је претерао. По сваком основу је претерао. Ово је нечувено, невиђено понашање. Зашто се то толерише, ја не знам. Ако вам се не свиђа шта говорим, ако сматрате да све што говорим није тачно, слободно ме нападајте аргументима, говорите шта год хоћете. Али, ово што је сада потегнуто, то је испод сваког нивоа. То је испод сваког нивоа. Хвала.
-
Зорана Михајловић и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 13. јул 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ – 13. ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2015. години 1. дан
На дневном реду: Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду и још 2Цела размена, од речи до речи
Зорана Михајловић
Да нисте дипломирали права, ја бих заиста можда могла да разумем да се ви хвалите тиме што сте 2009. године донели закон који је противуставан. Не знам да ли има неки виши акт у држави осим Устава. За мене је Устав светиња и за све нас. Дакле, закон из 2009. године је био противуставан. Као човек који је завршио права то би требало да знате. Даље, када говорите о тим великим пројектима, о тим мостовима и о свему што сте радили, да ли треба да се враћамо на њихове цене и на вредности инвестиција? Ја ћу вам дати још један податак. Када говорите, наравно, о Дуинг бизнис листи Светске банке, док је ДС била на власти, у зависности од тога да ли вам је неко био пријатељ или није био пријатеље одређивале су се и давале грађевинске дозволе, па су неки који нису били пријатељи чекали по три, четири, пет, седам година, или неки са којима се није нашао неки договор, не знам какав, али свакако некакав, онда су такође чекали по пет шест, седам година, а неки други су добијали грађевинске дозволе одмах. Онда се испоставило да постоји једна готово црна бирократија док сте ви водили ову државу. У просеку се чекало 267 дана на грађевинску дозволу, а рећи ћу вам да сам ја доделила одређене грађевинске дозволе некима који су чекали и по седам година док сте ви били на власти. Време које је било потребно да би неко добио прикључак на струју док сте ви водили државу, јесте било 90 дана, а данас је то 15 дана, захваљујући раду ове владе. Данас, захваљујући раду ове владе и Закону о планирању и изградњи, грађевинска дозвола се, рекла сам, у Београду добија за седам дана, али по закону испод 30 дана. Тако да се не бих на вашем месту уопште хвалила тиме шта сте радили, зато што би ми било много лепше да данас причамо о неким новим политикама, али, нажалост, морамо да поправљамо све оно што сте ви оставили иза себе. За сада толико.
Председавајући
Захваљујем, госпођо Михајловић. Реч има народни посланик Зоран Бабић, реплика. Изволите.
Само још један додатни аргумент на све то што је изговорила госпођа Михајловић, када су бар ти мостови у питању и све то што је рађено по Београду до пре неку годину и чињеница да смо променом власти у Београду затекли историјски највећи дефицит од преко 22%. Ништа од свега тога што кажете нисте урадили од својих средстава, нити од реалних средстава, већ зато што сте оптеретили Београђане и задужили за много будућих генерација. Да не говорим о оним преплаћеним реконструкцијама Булевара краља Александра за преко 6,5 милиона евра, или за многе друге пројекте којима се бави тужилаштво. Не бих желео да улазим у ту врсту замке. Хвала богу да ДС више није на власти, јер док је била на власти, а ово је Дуинг бизнис листа, 2008. године 149. смо били на основу издавања грађевинских дозвола, а 2012. године 179. Одличан напредак за ДС, равно 30 места смо пали, а они само из политичке острашћености могу да говоре да на бизнис утиче само да ли ће ДС бити на власти или неће бити на власти. Хвала богу да није и неће никада више, јер никада више не смемо да тонемо овако како смо тонули са вашом влашћу.
Председавајући
Захваљујем, господине Бабићу. Реч има овлашћени представник ДС, народни посланик Балша Божовић, реплика.БАЛША БОЖОВИЋ: Хвала, господине Бечићу. Даме и господо народни посланици, наравно да није истина ово што је малопређашњи колега говорио, али то је, наравно, њему на част и образ. Подаци постоје и званични су на сајту. Оно што је везано за одговор госпођи Михајловић, јесте да морам да вам кажем, не бих да нисам дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду, није закон стављен ван снаге, него одредбе које се односе на конверзију 2013. године. Знате ли због чега? Ако не знате, ево ја ћу да вам појасним ту ствар. Из простог разлога што је та конверзија омогућавала попуст да неко ко има нпр. Луку Београд, тржишну вредност од 400 милиона, да му се одузме оно што је платио у приватизацији, 40 милиона, и мора онда да плати 360 милиона евра. Уставни суд је за то рекао да није могуће. Уставни суд је рекао – господо, нема попуста, морате да платите све, а ви данас поклањате бесплатно, без накнаде. Е, у томе је суштина. У члану 8, који је најспорнији члан овог закона, ви сте омогућили ономе ко је стекао у сумњивим приватизацијама власништво над одређеним привредним друштвом, ви сте омогућили да неко добије земљиште које је изграђено без накнаде, а оно које је неизграђено да преко институције закупа земљишта избегне плаћање конверзије када је у питању пребацивање из права коришћења у право својине. То је суштина и зато је закон криминалан и зато је закон тајкунски и зато је ДС против тога. Захваљујем.
Председавајући
Захваљујем. Реч има проф. др Зорана Михајловић, потпредседник Владе. Изволите.
Зорана Михајловић
О томе шта је суштина, ево рећи ћу вам. Од тог закона 2009. године Уставни суд Републике Србије поништио је чланове од 185. до 200. као неуставне, као и члан… (Балша Божовић добацује.) (Председавајући: Молим вас, господине Божовићу, немојте да добацујете.) … као и члан 103. став 1, дакле, све оно што је била суштина тог закона везано управо за претварање права коришћења, то је Уставни суд поништио. Тако да, морам да признам да опет као дипломирани правник, ја нисам правник, то би требало да знате. Што се тиче тога да неко овим законом, не неко, него Влада Србије поклања грађевинско земљиште изграђено или неизграђено, мислим да заиста треба да прочитате наслов закона још једном, али исто тако и да прочитате његов садржај. Оно што је потпуно тачно, то је да ћемо ми овим законом омогућити, не само да се земљиште приведе урбанистичкој намени, што није било могуће претходних година, него ћемо сасвим сигурно омогућити да, рецимо, само један хектар градње на том неизграђеном грађевинском земљишту грађевинској индустрији генерише приход од 3,5 милиона евра, нпр. Дакле, учинићемо све да се у Србији гради по закону, а не тако што некоме, односно не тако како сте радили ви, да не говорим већ више о тајкунима са којима сте правили законе и због тога ми данас исправљамо све то што сте ви радили.
Председавајући
Захваљујем, госпођо Михајловић. Господине Божовићу, немате право на реплику, нисте поменути, ни ДС, а ни ви лично. Реч има народни посланик Зоран Бабић, по Пословнику.
Пословник, господине председавајући, члан 107. став 1. Знате, није довољно када малопре колега Божовић, а ви га не опоменете, каже – па, наравно, све што је претходни говорник говорио, све то није истина. Па, сада ћу користити његови аргументацију. Да ли ћете веровати речима Балше Божовића или речима УСАИД-а „Пројекат за боље услове пословања“ и „Наледа“, партнера нашег друштва, партнера Владе Републике Србије како би поправили своје стање на Дуинг бизнис листи? Хоћете да кажете да УСАИД лаже? То је малопре рекао господин Божовић зато што сам ја читао ове податке, податке које је презентовао УСАИД и НАЛЕД. Да ли се то Демократска странка, малопре смо видели, одриче европских вредности, не одговарају јој подаци и мишљење Европске комисије, а сада каже да УСАИД лаже, да НАЛЕД не говори истину. До које мере ће ићи то понижавање? Коме да верујемо на реч? Коме веровати? На реч Балше Божовића? Или људима који нам у овом поступку помажу. Ви сте потонули за 30 места за четири године, са 149. на 179. место. Ви сте затварали очи пред овим проблемом, а не Влада Александра Вучић и СНС. Имамо подршку за системско бављење пласманом Србије. По први пут Србија је предузела системски приступ побољшању пласмана Србије на овој листи. Копредседавајући су и госпођа Михајловић и господин Вујовић и у том поступку имамо подршку и имамо пријатеље и у оквиру НАЛЕДА и Секретаријата за јавне политике и подршку УСАИД. Вама то не одговара, господине Божовићу. Коме да верујемо? На ваше лепе очи да верујемо?
-
Тасовац Иван и Папуга Олена · 4 говора наизменично · 29. јун 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијимаЦела размена, од речи до речи
Поштовани посланице, морам само да вас исправим, Јавни сервис на Радио-телевизији Војводина има програм на десет језика националних мањина, а не пет, то је једна ствар. Друго, што се тиче самог вашег амандмана, ми не можемо да га прихватимо између осталог зато што је одлуком Уставног суда стављена ван снаге одредба члана 19. став 2. Закона о националним саветима националних мањина, којим је утврђено да Република, АП или јединица локалне самоуправе као оснивач јавних предузећа и установа у области јавног информисања, који у целини или претежно врши информисање на језику националне мањине, могу у споразуму са националним саветом у целини или делимично пренети оснивачка права на национални савет. Што се тиче ваше бојазни да ће националне мањине остати без свог уставног права на информисање на свом језику, могу да вас разуверим што се тиче тога, зато што је један од приоритета и интереса Владе Србије управо не само да то омогући, него да то и унапреди.
Председавајући
Реч има народни посланик Олена Папуга.
Хвала, председнице. Поштовани министре, ја бих такође да похвалим тај амандман и да вас молим да га прихватите и да још једном размислите о њему. Није ми јасно како мислисте да оснивачка права националних савета пренесете на информисање у локалним медијима? Од којих новаца ће се то радити и да ли ви имате стратегију како ће то изгледати? Како ће се одвијати информисање на језицима националних мањина на локалном нивоу? Нама је све јасно шта ради Јавни сервис у Војводини, шта ради Јавни сервис РТС у Србији. Како Јавни сервис нпр. у Србији информише о положају националних мањина и на којим језицима информише. Даћу вам само један пример, када су били избори за националне савете Јавни сервис РТС са неколико минута је само информисао да су избори, да трају избори. То је била недеља. Ниједан други термин није био обезбеђен, чак да не кажем на језицима националних мањина да су избори. Значи, само Радио-телевизија Војводине је информисала не само на језицима националних мањина, него је имала читаве емисије о томе да су избори републички, парламентарни за националне мањине у току. Стварно вас питам – како ће тећи информисање на језицима националних заједница на локалном нивоу? Чињеница је да оснивачка права могу да имају национални савети, али од којих средстава ће они то радити?
Председавајући
Реплика. Изволите.
Морам да вам кажем да је већ ове године значајно повећан буџет за пројектно финансирање на језицима националних мањина, а такође и локалне самоуправе су у обавези да обезбеде исте такве буџете, а то се односи управо на оне медије који су приватизовани.
Председавајући
Хвала. Реч има Олена Папуга.
Да, министре, чињеница је да сви медији неће бити приватизовани. Мислим да то и ви знате да ће се десити да ће можда половина, можда, недајбоже, две трећине медија неће бити приватизовани. Шта ће се десити ако информативни центар нпр. у Кули, који постоји скоро 60 година, највероватније неће бити приватизован, а информише осим на српском још на четири језика? Ако не буде тај медиј приватизован, шта ће се десити са информирањем на језицима националних мањина? То пројектно финансирање из буџете је, већ сам рекла и у својој начелној расправи, медији нису, да кажем, на неки начин невладине организације да средства стигну па не стигну. Кажите ми конкретно – како ће изгледати то финансирање по пројектима и у општинама где медији неће бити приватизовани, које неће нико да купи?
-
Крлић Мирко и Павићевић Владимир · 5 говора наизменично · 29. јун 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијимаЦела размена, од речи до речи
Хвала, господине председавајући. Мене чуди да имамо ових пет амандмана и на свих пет амандмана ове политичке опције може се дати један исти одговор. Ово у ствари нису амандмани, ово је покушај да се расправа врати у начело и да се поново постави питање продужења рокова, а под плаштом поштовања закона. Жао ми је ако нисте били на расправи неки дан, али о томе се и ради, Влада продужава ове рокове да би дала шансу. Влада даје шансу једној професији да се спаси. Ако би се поштовали рокови, од 200 па до 1000 новинара би остали на улици, и то је порука ове владе, то је пре свега брига за људе, брига за запослене и покушај да се још једном пружи прилика онима, који нису успели да изврше процену капитала, да то у наредном периоду учине. Мене не чуди што је један део овог двојца без кормилара, тај идеолошки, нема осећаја за новинаре, јер то је политичка пракса давно показала, него ме чуди професор, неко ко предаје на политичким наукама, предаје вероватно будућим новинарима. Ако је то порука студентима, да њихове старије колеге у име закона и праћења термина треба данас да остану на улици, ако је то порука једног професора, онда је добро да то чују студенти Правног факултета из Ниша, да чују како професори виде њихову будућност ако се сутра нађу у сличној ситуацији. Велика је ствар што Влада, и поред закона и поред рокова које је дала, ипак има осећај за људе, јер ви сте једном рекли – народ је држава, па и новинари су неки народ и они заслужују парче хлеба, нову шансу, нову прилику.
Председавајући
Захваљујем се, господине Крлићу. (Владимир Павићевић: Реплика.) Господине Павићевићу, пријавили сте се за реплику. (Зоран Живковић: Реплика.) Господине Живковићу, у говору господина Крлића, само господин Павићевић има простора за реплику, јер је на неки начин упутио… (Зоран Живковић: Рекао је да сам ја неко ко је уводио новинарима ванредно стање.) Поред најбоље воље, господине Живковићу, да дам реплику, мислим да само господин Павићевић има право, пошто је поменут као професор. Изволите.
Даме и господо народни посланици, поштовани потпредседниче господине Бечићу, поштовани министре Тасовац, поштовани гости из Министарства и поштоване студенткиње и поштовани студенти Правног факултета у Нишу, две су ствари које желим сада да саопштим у реплици господину Крлићу. Најпре, поштована господо, само да вас обавестим, сада сам у статусу мировања на Факултету политички наука Београдског универзитета. Зашто, поштована господо? Због тога што сам закључио да је немогуће две ствари радити истовремено, а да то подразумева озбиљан приступ. Дакле, провео сам овде осам месеци, радећи упоредо и на Факултету политичких наука, видео сам да нема човек довољно времена и за једно и за друго, одлучио сам да радим сада само у Народној скупштини и само хоћу да вас обавестим да на Факултету политичких наука имам статус мировања, јер нисам човек који има толике способности да може да обавља више послова, само једну, и то ову законодавну у Народној скупштини, поштована господо. Друга ствар, господине Бечићу, да чује господин Крлић, поштована господо, поштовање закона је увек нужни критеријум за оцену тога да ли је неко у свом деловању и у политици усмерен ка општем добру. Нема других важнијих критеријума од тог критеријума, поштована господо. Од античких времена је теорија конституционализма, која подразумева ограничење власти, која подразумева поштовање закона, увела ту идеју да само онај ко се држи закона, ко поштује закон има право да се позове на то да је усмерен у свом деловању ка општем добру. Позивам министра Тасовца да се, придржавајући начела владавине права и поштовања закона, господине Крлићу, сви заједно усмеримо ка општем добру овде.
Председавајући
Захваљујем се. Реч има народни посланик Мирко Крлић, реплика.
Морам потпуно да се сагласим са господином Павићевићем, заиста је поштовање закона априори и због тога или унаточ тога данас имамо ову расправу како би пружили шансу том закону да се до краја спроведе и да сви они којих се овај закон тиче и који имају кроз овај закон нову прилику ту прилику и добију. Због тога и јесте ово поштовање закона и постоји скупштинска расправа због тога. Ово јесте место где тај рок можемо да продужимо, а успут да вам кажем, потпуно не разумем двојаки аршин опозиције. С друге стране, добијамо предлоге да се рокови још више продуже, а ви сте за то да се поштују рокови који су дати у закону. Молим вас, договорите се, нама је свеједно, али нам је јако драго да народ Србије може да види како опозиција функционише у овој скупштини.
Председавајући
Захваљујем се. (Владимир Павићевић: Реплика.) Пошто нам је жао што су студенти лишени вашег деловања на факултету, даћу вам прилику и право на реплику. Изволите.
Даме и господо народни посланици, поштовани потпредседниче господине Бечићу, који председавате данашњом седницом, поштовани министре Тасовац и поштовани гости из Министарства, наравно овим студенткињама и студентима, који су наши гости, нисам имао право да држим предавање, ни прилику, али надам се да ће бити прилика, уважени гости и гошће из Ниша. Морам сада да интервенишем поводом последњег говора господина Мирка Крлића. Тачно је, поштована господо, да ми данас овде такође дефинишемо садржину једног предлога закона и онога што ће постати закон, али господо, господине Бечићу, да чује господин Крлић, не смемо да озакоњујемо неодговорност. Надам се да смо сагласни око тога. Другог августа, поштована господо, утврдили смо неке рокове. Од 2. августа до данас прошли су месеци, било је шанси да се уз поштовање закона уради нешто и ако ми данас усвојимо овај предлог, који брани у Народној скупштини министар Тасовац, то ће значити, господине Крлићу и господине Бечићу, да ми озакоњујемо неодговорност. Да ли то значи, поштована господо, ако ми продужимо рок до 31. октобра, па се не уради до 31. октобра, да владавина права подразумева да 30. октобра продужимо до 1. априла 2016. године, па да је то поштовање закона. То не значи то, поштована господо. Зато предлажемо министру Тасовцу да пре изјашњавања о Предлогу закона, господине Крлићу, министар Тасовац јасно овде каже ко је одговоран за непоштовање рокова који су законски дефинисани, поштована господо. Ако ми не можемо да поштујемо оно што пише у закону, шта ћемо онда поштовати у нашој држави, поштована господо? Молим и господина Крлића да још једном размисли о овоме и господина Тасовца посебно, пошто видим да његовог бранитеља више нема овде. Хвала.
Председавајући
Захваљујем. Реч има народни посланик Мирко Крлић, реплика и тиме затварамо круг реплика.
Само кратко. Тако млад, а у мировини. Велика је трагедија што немате прилику да предајете студентима. Надам се да ћете се вратити на универзитет и да ћете управо бранити све супротно од овога што сте сада рекли. Значи, да ћете бранити увек шансу, да ћете бранити прилику, да ћете будућим новинарима, а од вас много зависи, јер сте наследник великих професора на том факултету, да ћете знати да их усмерите онако како је то потребно, не држећи се закона на овај начин на који говорите. Ви говорите о казнама. Очито да нисте хтели да чујете аргументе министра када је говорио због чега је дошло до прекорачења рокова и због чега неке медијске куће нису учиниле процену капитала. Када би се занимали, интересовали за то како се живи данас у медијима, посебно локалним медијима и у мањим срединама, вама би све ово било врло јасно и сами бисте гласали за продужење рока, кад бисте само имали прилику да сазнате у каквим су све условима данас медији који су још увек јавни сервис, који су остали без капитала, који немају своја лична средства, имају застарелу опрему и све остало, да вам не говорим о томе, дуго сам у томе био и знам комплетну ситуацију. Верујте ми да је овај рок потребан, слажем се да, увек се треба залагати за одговорности ту немам никакво различито мишљење од вас, али постоји много, много објективних ствари које су се догађале, као и субјективних, тако да заиста је овај рок јако потребан.
-
Веселиновић Јанко и Тасовац Иван · 4 говора наизменично · 29. јун 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијимаЦела размена, од речи до речи
Овај амандман је управо поднет из разлога који је малопре споменуо један посланик из владајуће коалиције који је рекао да и новинарима треба парче хлеба. Али, новинарима не треба шанса и парче хлеба само за три месеца, они би требало да живе и после октобра. Ви не нудите ништа овим изменама закона и овим чланом, осим парче хлеба наредна три месеца. Ништа више, немате никаквих трајних решења. Новинари су збуњени. Ви нудите у алтернативи да постану власници акција које они у суштини не могу да преузму, могуће је да по која спремачица може и преузети те акције, али у суштини нудите им немогуће. Дакле, они ће заиста имати парче хлеба три месеца и с тим је завршено са политиком ове владе према медијима, према свима онима који би требало да емитују програм који интересује грађане Србије. Ви гушите на овај начин локалне медије, нарочито медије који емитују програм на мањинским језицима. Колико видим, господине министре, није баш и нека гужва да се брани измена овог закона. Господин Павићевић је рекао, сем једног посланика који седи ту у првом реду, нема баш неког превеликог интереса. Изгледа да и они схватају да овај закон не нуди никаква решења, и у ствари препустили су вас да сами пливате. (Председавајући: Време.) Али, ви сте, господине министре и ваше Министарство криви зато што нисте у годину дана решили овај проблем и неко мора да одговара за…
Председавајући
Захваљујем се, господине Веселиновићу. Реч има министар Иван Тасовац. Изволите, господине Тасовац.
Захваљујем се. Дакле, држава има легитимне интересе да у медијској сфери обезбеди и гарантује услове за слободно, професионално и одговорно новинарство, али и фер правила тржишне утакмице. Мислим да делује доста збуњујуће када од стране опозиције добијем, с једне стране питања због чега се у овом тренутку стриктно 1. јули не поштује као рок који је био предвиђен претходно законом, а с друге стране продужетак рока још за годину дана. Ми смо направили у овом тренутку једноставно. Били смо суочени са реалношћу да и сами медији и одређене локалне самоуправе напросто, да ли нису озбиљно схватили ово, да ли је то била врста опструкције, да ли су имали подршку одређених људи који су их убеђивали да ће то бити направљено на неки други начин, да ће држава поново одустати од повлачења из власничке структуре медија, као што је то урадила 2007. године итд, не улазим сада у ту ствар. Чини ми се да је једноставно ово један одговоран предлог које је дало Министарство културе и информисања, да је ово један одговоран предлог Владе, да је то на неки начин изнуђени знак добре воље да у наредна четири месеца сви они који су макар у последњи час поднели документацију, добили сагласност оснивача медија, добију нове власнике и да запослени у тим медијима добију нову шансу. Напросто, сматрам да ми овде говоримо сада о амандманима и зато једноставно се држим онога што јесу амандмани, не улазећи у ваше легитимно право да политизујете читаву причу на један или други начин, како вам већ одговара. Али, оно што је јасна политика и овог министарства и Владе Републике Србије, она је јасно изражена и кроз то да су после 11 година донесени медијски закони, и кроз сва подзаконска акта и кроз све оне ствари које смо већ учинили на имплементацији ових закона, као што смо сада изашли, значи, ту варијанту на који начин можемо да наставимо са медијском реформом и да 1. јули не буде само тај последњи датум, него да то буде датум до кога је неопходно поднети документацију. Хвала.
Председавајући
Захваљујем, господине министре. Реч има др Јанко Веселиновић. Изволите.
Нема овде, уважени министре, ни трунке политизације. Ми кажемо – ово је закон који сте донели пре годину дана. Нисте испоштовали закон, нисте испоштовали одредбу по којој је требало да га имплементирамо. Колеге кажу – ми тражимо за то одговорност људи који су опструирали, како ви кажете, примену тог закона. Кажем – дајемо додатни рок да се по овом закону поступи и да се ова област доведе у неко стање у коме ће бити задовољни и медији, односно запослени у медијима, локалне самоуправе, мањинске заједнице итд, и ту нема никакве разлике. Дакле, они само траже да се пресече и да неко одговара, а ја осим тога, тражим додатни рок да се стање уреди на квалитетан начин. Знате шта је проблем, господине Тасовац? Проблем је што се ни остале одредбе не само овог закона, него ни осталих закона не примењују, него ове одредбе које се тичу рокова се виде, па кад дође неки датум каже – овај датум се није испоштовао, ајде да продужимо. Али, не примењују се ни остале одредбе. Проблем нашег друштва, наше државе јесте што доносимо законе које не примењујемо и то је основни проблем. Не толико лоши закони, колико систем који не функционише. Уместо да у ову скупштину дођете са извештајем шта сте урадили у примени појединих закона, закони стоје у фиоци, не примењују се и имамо незадовољне грађане, господине Тасовац, зато што се закони не примењују. Ово је само један еклатантан пример којим се види, јер један и један су два.
Председавајући
Време. Захваљујем. Реч има народни посланик Борислав Стефановић, по амандману. Господин Тасовац има предност. Има право на реплику.
Слажем се да су један и један два и зато мислим да је управо јако важно што смо овим само померили рок за четири месеца. Наравно да то није идеална варијанта, али у сваком случају боље је када приликом имплементације закона наставите у имплементацији закона него када донесете закон какав је био закон из 2009. године, који је после тога пао на Уставном суду. Ви знате одлично о чему говорим.
-
Марјановић Весна и Ђукановић Владимир · 4 говора наизменично · 29. јун 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијимаЦела размена, од речи до речи
Хвала, господине председавајући. Наравно, манир је већ постао да се стално говори о прошлости и увек се онда одреди граница до које године се говори о прошлости, а до које не. Прво, у вези са тајкунима и начинима како су финансирани медији у неком претходном периоду. Волела бих, пошто се то стално понавља, да сада позовемо сва независна тела, све невладине организације које се баве праћење ове области, да утврде како се данас финансирају медији, ко су данас власници агенција које се баве продајом огласног простора у медијима, да ли су повезана лица са неким од људи који се налазе у Влади Републике Србије, па да видимо да ли је заиста остварен неки напредак, ако је већ тачно ово што је претходник говорио, ја не знам да је то тачно, то никада није утврђено, али ако је већ тачно, да видимо како је сада, да ли је ова влада после три године учинила било какав напредак на том плану. Друго, мислим да, ако већ говоримо о историји, врло је важно рећи, није ово прва медијска реформа у Србији. Прва је обављена у периоду од 2000. до 2003. године. Тада су формирана регулаторна тела, трансформисан јавни сервис и учињени многи кораци у развоју медијског сектора у Србији. Да то није учињено, до тада смо имали, до 2000. године, могућност да се медији декретом забрањују, одлукама Слободана Милошевића или тадашњег министра информисања.
Председавајући
Захваљујем се. Реч има народни посланик Владимир Ђукановић. Изволите.
Ово је јако занимљиво. Драго ми је да сте признали да сте то радили у медијској сфери и то је велики напредак. Значи, сада имамо конкретно признање са ваше стране да сте тако утицали на медије и то је добро, добро је да имате храбрости макар да признате. Што се тиче данашњег финансирања медија, баш бих волео да ми кажете, једно јавно предузеће које на пример има монополски карактер, на пример ЕПС колико плаћа за своју рекламу, не говорим о огласима, него говорим о реклами, за рекламирање ЕПС-а и онога што она нуди или неко друго јавно предузеће које има монополски карактер да ли данас баца новац за бесмислене рекламе? Иначе, то је рађено у ваше време да би се финансирали одређени медији, искључиво који су били под вашом контролом. Што се тиче продаје рекламног простора, ево, подржавам апсолутно било какву истрагу да видимо ко то данас, ако постоје тако неки као што су били ваш бивши председник партије или још један од тајкуна, баш бих волео да видим да ли данас неко на такав начин уцењује медије рекламама. То је нешто што је најважније, јер у оно време ваши су се медији гасили зато што нису могли да добију рекламу. Не знам данас да је угашен иједан медији зато што није могао да добије рекламу и мислим да је то кључна разлика. Хвала вам.
Председавајући
Захваљујем, господине Ђукановићу. Реч има народна посланица Весна Марјановић. Изволите.
Хвала, господине председавајући. Врло ћу кратко, па се надам да ћемо завршити са тим. Дакле, нисам ја никакво признање овде дала. Рекла сам да оно што тврде посланици никад није доказано, а признања се, у смислу и на начин на који ми овде треба да говоримо, дају само на суду. Е сада, то што ми овде у парламенту говоримо о чему год нам падне напамет, без икаквог упоришта у одлукама надлежних институција, то је друга ствар. Али, молим вас, само то желим да остане у стенограму, да не буде никаквих дилема.
Председавајући
Хвала. (Владимир Ђукановић: Реплика!) Немате, господине Ђукановић, право на реплику. Министар чека. (Владимир Ђукановић: Погрешно сам схваћен.) Нисте поменути, господине Ђукановић. Морам дати реч министру, па ћете ви добити реч. Реч има министар Иван Тасовац.ИВАН ТАСОВАЦ: Захваљујем, председавајући. Проблематика коју сте споменули, она се налази у Закону о електронским медијима, али је исто тако јасно да је она у домену РЕМ-а, односно некадашњег РРА, спровођење. Оно што се мени чини је да је могуће додатно прецизирати, а то је кроз нови закон о оглашавању, чија је израда у току и који се налази на агенди Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Дакле, у току је закон о оглашавању.
Председавајући
Хвала. Имате реч, господине Ђукановићу. Изволите.
Врло кратко. Господине Тасовац, хвала вам на овоме. Ја бих заиста волео да се то што пре регулише, јер нема смисла, овде имате домаће емитере који плаћају порез држави зато што пуштају одређене рекламе, а имате и неке који имају седиште у неким другим државама, а пуштају овде рекламе и не плаћају ништа. То нема никаквог смисла. С друге стране, малопре је уважена колегиница рекла да није ничим доказано да је неко на тај начин уцењивао медије. Само бих молио, а ви то, господине Бечићу, изванредно знате, да су маркетиншке службе одређених медија у том протеклом периоду потпуно уништене, нису имале разлога да постоје. Зашто? Зато што када дођете да се рекламирате у неки медији, они вам кажу - идите код тог и тог, у његову фирму, јер смо ми њему продали секунде и на тај начин сте могли једино да се рекламирате. То је заиста функционисало на један бестидан начин, где су маркетиншке службе свих медија, од РТС-а до не знам чега, потпуно уништене зато што су њихове секунде имали двојица нпр. тајкуна који су овде држали комплетан рекламни простор. Бар двојица. Значи, говорим и о господину Ђиласу и о господину Шаперу, на пример, који су тако нешто апсолутно поседовали у свом поседу. Хвала вам.
-
Павићевић Владимир и Ристичевић Маријан · 4 говора наизменично · 2. фебруар 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о осигурању депозитаЦела размена, од речи до речи
Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући господине Арсеновићу, поштована госпођо Удовички и поштовани гости, госпођо Шупут, господине Миликић и господине Кокотовићу, народни посланик Зоран Живковић и ја смо поднели амандман и на члан 18. Предлога закона о коме сада расправљамо. У односу на базичну аргументацију коју смо понудили у образложењу за амандмане на све чланове овог предлога закона, овде поштована господо и господине Арсеновићу, желим да додам две ствари, наравно како бих убедио народне посланике да у дану за гласање гласају за усвајање и овог нашег амандмана. Прва ствар, приметио сам током расправе данас да постоји једна врста бојазни, страха, пре свега код народних посланика да ће уколико се прихвате наши амандмани - брише се, да ће у овој области, у овом пољу да настане једна чистина, да ћемо имамо да имамо једну ледину на којој се ништа неће налазити. Неће, поштована господо. Ова област је на одређени начин и сада већ регулисана и молим госпођу Удовички да каже да није тако, ако мисли да није тако. Само хоћу да кажем господи народним посланицима да је поље већ регулисано. Само је питање да ли ћемо сада да прихватимо овај приступ Владе, која нас овде у два-три дана хоће да натера да прихватимо на брзину нешто што она предлаже и то у пакету са решењима у другим предлозима закона. Друга ствар, поштована господо, овде сам чуо још један коментар који се тиче наших амандмана, каже – легитимна опструкција. Ово што ја данас радим, што радимо народни посланик Зоран Живковић и ја није опструкција, поштована господо, ово се назива деконструкција лоше извршне власти и зато треба овде да се боримо, народни посланици. Хвала вам.
Председавајући
Реч има посланик Маријан Ристичевић.
Даме и господо народни посланици, уколико усвојимо овај амандман да се избрише члан 18, то значи да потраживања депонента по основу осигураних депозита преносе се на агенцију. У таквој ситуацији депоненти би били ускраћени за исплату осигураног депозита, а то је оно што је до 50.000 евра. На такав начин би нашим штедишама, нашим грађанима онемогућили да наплате своју штедњу у складу са овим законом. За мене је то неприхватљиво. Да ли је то реконструкција, опструкција, деструкција итд. можете назвати како хоћете, али је неприхватљиво да неко тешко зарађен новац стави у банку, да то буду често износи испод 50.000 евра, да пензионери штеде до 1.000 евра, највише штедних улога се креће негде испод 5.000 евра. То су тешко стечене паре и ми као парламент никако не смемо допустити да због вербализма, како сам га назвао, на неки начин наседнемо и усвојимо овај амандман и на такав начин доведемо у несигурност већину наших штедиша који тешко зарађен новац стављају у банку рачунајући на то да ће држава осигуравајући те депозите у сваком тренутку њима намирити штету уколико банка пропадне и оде у стечај и ликвидацију. То је сасвим неприхватљиво, без обзира како се зове предлагач који има знање, који има звање. Једноставно ми као посланици не смемо допустити такву неозбиљност себи, да усвојимо амандман и угрозимо ионако угрожено становништва које понеку пару чува за најцрње дане, уколико дође до непредвиђених ситуација у породицама које често живе на ивици егзистенције. Такође у члану 18. стоји и да потраживања која се односе на већу висину депозита од 50.000 евра неће бити надокнађивани средствима из Агенције, неће бити пренета на осигурање у Агенцији, него ће се та средства наплаћивати кроз ликвидациону масу, односно кроз оно што остане у стечајним и ликвидационим поступцима. Мислим да је овај члан изузетно фер, да нуди свима фер решење, да они до 50.000 наплате своју штету, а они преко 50.000 сразмерно средствима која остану после стечаја и ликвидације надокнаде себи и остатак штете и мислим да је та сигурност и за становништво и за привреду неопходна и да је сасвим неозбиљно прихватити тај амандман. Уколико га је неко поднео то је његово право, али ми као посланици једног озбиљног високог дома овог парламента немамо право да угрозимо наше грађане и да угрозимо штедњу, пре свега ону испод 50.000 евра, а мислим да оне до 5.000 евра, највише у нашим банкама. Хвала.
Председавајући
На члан 19. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Реч има народни посланик Владимир Павићевић.
Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући и потпредседниче Народне скупштине, господине Арсеновићу, министарка опет није ту, али ту су наши гости из министарства, госпођа Шупут, господин Миликић и господин Кокотовић, поштовани гости, народни посланик Зоран Живковић и ја поднели смо амандман и на овај члан Предлога закона и наравно, као што је био случај у односу на претходни члан и претходни амандман, ја и сада желим ова два минута да искористим не да понављам оно што је била наша аргументација коју смо понудили у писаној форми народним посланицима када смо поднели овај амандман, него желим ту аргументацију да допуним једном новом врстом аргумената, а све на основу расправе којој данас овде присуствујемо. Ја сам пажљиво слушао коментаре народних посланика и народних посланица овде о нашим амандманима, овом предлогу закона. Приметио сам да се у опису тога шта ја данас овде радим, користе и неки непримерени термини типа - мржња, незнање, неодговорност и слични термини, као и термини - опструкција и нпр. деструкција. Молим вас, поштовани председавајући, даме и господо народни посланици, да се замислимо око тих термина. Ево, овде имам речник српског језика, Матице српске, да се мало послужимо и речником, поштована господо, пазите шта значи када кажемо - деструкција за нечије делање. Каже деструкција - разарање, рушење, уништавање, поштована господо. Када један народни посланик поднесе један амандман он амандман подноси не да би нешто рушио, него да би оно што је неки предлог, поправио, поштована господо. Сада је за нас питање – како смо дошли до ситуације да текстом – брише се, морамо да поправљамо нешто што ради извршна власт? Да се замислимо мало око тога. Хвала.
Председавајући
Реч има посланик Маријан Ристичевић.
Даме и господо народни посланици, текстом овог амандмана, односно недостатком текста овог амандмана, да то тако назовем, руши се право депонената да од банке буду информисани о осигурању својих депозита, о висини осигурања итд. Наиме, члан 19. став 1. каже – банка је дужна да депонентима и заинтересованим лицима пружи информацију о осигурању депозита утврђеног овим законом, а посебно информацију о висини и начину исплате осигураног износа. За разлику од мог претходника ћу говорити о амандману, који су поднели, а не о речнику, и оно што поједине речи значе. Брисањем овог става или овог члана довели би до тога да банка не мора да пружи информацију, да не треба да пружи информацију депонентима о висини осигураних депозита. За мене је то неприхватљиво из простог разлога што било који штедиша када уђе у банку треба да зна за чега му јемчи банка, за чега му јемчи држава, за чега му јемчи агенција и недавање таквих информација би био још један злочин према нашем становништву и мислим да тако нешто не треба допустити уколико народни посланици сматрају да је ово озбиљан представнички дом, законодавно тело које треба да обезбеди сигурност нашим штедишама, а не несигурност. Хвала.
-
Павићевић Владимир и Бабић Зоран · 5 говора наизменично · 2. фебруар 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о осигурању депозитаЦела размена, од речи до речи
Даме и господо народни посланици, поштована председнице Народне скупштине, госпођо Гојковић, поштована госпођо Удовички, поштовани гости, госпођо Шупут и господо Миликићу и Кокотовићу, за делање наше Народне скупштине никада не бих могао да употребљавам следеће термине: реклама, забава, нити перформанс. У свом раду, у овој Народној скупштини, непрестано се трудим, а и подсећам народне посланике да је у нашем уставном систему, поштоване даме и господо народни посланици, Народна скупштина централна политичка институција. Понављамо овде, светилиште политичког живота. Непримерено је и неумесно постављати питање – колико кошта један дан заседања Народне скупштине зато што иза тог предлога, иза те упитаности, поштована господо, стоји једна друга ствар, питање – треба ли нам онда Скупштина, поштована господо, треба ли нам овде парламентаризам, да ли овде треба да негујемо правни поредак или овде треба да прогласимо султанат, па да нема дијалога, па да нема разговора, па да нема расправе, па да грађани немају право, ни прилику да се питају, нити да предлажу, него да по убрзаној процедури, онако како каже султан, све може да прође за један дан, за неколико сати. Поштована господо, централна политичка институција, свака реч се овде мери, свака реч улази у стенограм, а онда је ту и питање одговорности делања сваког народног посланика. Хвала.
Председавајући
Реч има народни посланик Зоран Бабић, реплика.
Знате, када нешто не жели да се схвати, онда ће се речи извртати. Понављам, поштујем сваки амандман који је поднесен, који нуди друго решење. Малопре сам се замислио над оним периодично, тромесечно, јер некако периодично и тромесечно, некако ми је тромесечније егзактније, али када се нуди решење – брише се, брише се, брише се, онда то није ништа друго, него скрнављење светилишта демократије, као што је Народна скупштина Републике Србије. Не треба овде ни харем, ни султан. Овде је потребан дијалог, али да би се водио дијалог, са друге стране, неопходно је предложити решење, али предложити решење које би изгледало и личило на перформанс, а уз то рећи, не треба ни питати колико то кошта. Могу само отворено да кажем – да, господине Павићевићу, нећу питати колико то кошта, уколико ви сутра и ваш господин Живковић, од свега онога, од оних винограда и „Беопетрола“, што сте упропастили, донесете и уплатите на благајну Народне скупштине 1,5 милион динара, тада нећу питати колико то кошта. Извадите из свог џепа, донесите од онога што сте склонили за црне дане, па на тај начин правите перформансе и немојте питати шта кошта, али ако се нешто ради о трошку грађана Републике Србије питаћу сваког тренутка, сваког трена ћу питати колико кошта, од чега ће се платити и за шта је потрошено, а за овакве перформансе не треба и не сме да се троши.
Председавајући
Реч има народни посланик Владимир Павићевић, реплика.
Даме и господо народни посланици, поштована председнице Народне скупштине, госпођо Гојковић, поштована госпођо Удовички, поштовани гости, госпођо Шупут и господо Миликићу и Кокотовићу, три ствари желим да кажем у овој реплици. Најпре, 25 амандмана на овај предлог закона је део борбе нас двојице, а ја мислим и више народних посланика за вредности конституционалне демократије у нашој Републици, поштована господо. Наши амандмани су део борбе за очување остатака парламентаризма у нашој држави, поштована господо. Мислим да уместо оваквих придика треба да се цене овакви поступци. Друга ствар, поштована господо, овде је неколико народних посланика, сада и господин Бабић саопштио неке упуте које се тичу господина Зорана Живковића, једног од народних посланика. Поштована господо, сачекајте да се господин Зоран Живковић врати у ову велику салу, сачекајте да седне овде, па у лице да му кажете то што имате, а не да господину Живковићу у одсуству саопштавате то шта имате да му кажете. Трећа ствар, постојао је један начин, поштована господо и поштована председнице Народне скупштине, госпођо Гојковић, да се ова расправа данас скрати, да траје нешто краће, мада сам увек заинтересован за расправу. Тај начин је подразумевао, поштована господо, господин Бабић, пре свих овде, да се јави за реч, да устане и да каже – господо народни посланици, погрешио сам када сам прихватио да толеришем један непримерени однос извршне власти према нама народним посланицима и Народној скупштини. Данас је била прилика да се исправи та грешка, поштована господо. Хвала.
Председавајући
Реч има народни посланик Зоран Бабић.
Сада смо видели, не могу да кажем да ми је драго, не гледам у туђе двориште, да се господин Павићевић ограђује од другог члана Нове странке, од господина Живковића. То видим као раскол у Новој странци. Подела, поделише се од двојице на пола, јер ја трећег члана Нове странке нити сам чуо, кажу раритет је у Србији. Ко нађе трећег члана иде му награда, музичка жеља, штагод. Али овде видим да господин Павићевић није спреман да брани све оно неодбрањиво што је у прошлости урадио господин Живковић и мени то личи само на тотални раскол у Новој странци. Да ли ће нова бити само нова или нова нова или супер нова или не знам која, али видим то као тотални раскол у Новој странци. С друге стране, у једној ствари се слажемо, Народна скупштина је светилиште демократије, место у којем седи 250 народних посланика изабраних изборном вољом грађана Републике Србије, који су власници свог мандата, који имају право на размишљање и на став, право да предлажу и законе и амандмане и све оно што је Уставом, законима и пословником о раду предвиђено. Али нико од нас нема право да зарад своје промоције, зарад свог перформанса прави скупштинске рачуне без крчмара, а онда још да као лош аргумент користи, па не сме ни да се бита колико то кошта. Питам господина Павићевића да ли је спреман да из његовог или Живковићевог џепа извуче милион и по динара сваки пут када прави овакве перформансе и малтретира и скрнави Народну скупштину Републике Србије.
Председавајући
Реч има посланик Владимир Павићевић.
Даме и господо народни посланици, поштована председнице Народне скупштине госпођо Гојковић, поштована госпођо Удовички и поштовани гости, госпођо Шупут, господине Миликићу и господине Кокотовићу, две су ствари које овде желим сада да саопштим, поштована господо, пре свега господину Бабићу, али и осталој господи, дамама народним посланицима, поштована господо. Најпре, веома ми је жао што Нова странка данас није могла у пуном саставу да учествује у расправи поводом ових амандмана, поштована господо. Да смо били у пуном саставу ово би била још боља расправа. Можда би госпођа Табаковић прихватила још неки амандман, можда би госпођа Удовички прихватила још неки амандман, поштована господо. Као што знате, на почетку сваке седнице наше Скупштине ја се овде борим да деламо у пуном саставу, али то није могуће у овој скупштини са овом већином нажалост. Друга ствар, након овог излагања господина Бабића, потпуно ми је јасно да се овде у овој скупштинској већини не разумеју вредности конституционалне демократије. Ако нпр. шеф напредњачке већине овде не зна да је једна угледна професорка права, професорка Весна Ракић Водинелић, која се целог живота бори за вредности конституционалне демократије, председница Савета Нове Странке, а то је један од наших најважнијих органа, онда ми је јасно како у свом делању у овој скупштини господин Бабић не показује приврженост овим вредностима конституционалне демократије. Жао ми је што је то тако и што се то данас овде видело. Ако се то видело и ако је тако, хајде да то мењамо господине Бабићу, да уводимо те елементе, поштована председнице Народне скупштине, да будемо права парламентарна демократија, а не привид тога.
-
Павићевић Владимир и Бабић Зоран · 5 говора наизменично · 2. фебруар 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурањеЦела размена, од речи до речи
Даме и господо народни посланици, поштована председнице Народне скупштине, госпођо Гојковић, поштована госпођо Удовички, и поштовани гости, госпођо Шупут и господо Миликићу и Кокотовићу, ми сматрамо да треба да се мења и члан 8. овог предлога закона и понудили смо један наш основни аргумент у амандману на члан 1. зашто треба да се мења овај члан, а ја сада поштована председнице хоћу да понудим још један аргумент који нисмо упутили у писаној форми, а мислим да може да буде важан за посланике, пре свега Напредне странке. Ми смо добили, сви народни посланици овде и један нацрт једног извештаја, који ће да расправљају посланици Европског парламента у марту, поштована председнице Народне скупштине, који се између осталих ствари, господине Бабићу, тичу и процедура којима се служимо у Народној скупштини. Поднесено је много амандмана на тај нацрт, колико знам, али очигледно да ће у том извештају остати једна велика примедба нашем раду. То схватам као критику и себи, иако нисам учествовао у томе, али део сам овог законодавног тела, да се непримерено велики број предлога закона шаље у ову скупштину по непримереној процедури у смислу важности тих предлога закона. (Председник: Посланиче, молим вас, да би вас грађани разумели, пошто се њима обраћате, да нам објасните органе поступка стечаја.) То објашњавам, а везано за процедуру. (Председник: Моју комшиницу највише то интересује. Верујте. Она је обичан грађанин.) Дошли смо сада на члан 8. Овај члан 8. је нешто мало обимнији да бих могао да прочитам и комшиници и другим грађанкама и грађанима, али сигурно њих интересује и оцена Европског парламента, управо овога. Шта сада када у марту Европски парламент усвоји тај извештај и каже – ево како се усвајају закони у законодавном телу. Шта ћемо онда да кажемо тој господи, поштована господо? Хвала.
Председавајући
Реч има Зоран Бабић.
Ово је један од амандмана којим се врши докидање правосудног система Србије од стране господина Павићевића и предлагача овог амандмана, докидање правосудног система јер питао бих предлагача или госпођо председнице молим вас да га питате и ви, као што сте и покушали малопре и ја се слажем са вашом комшиницом коју од господина Павићевића занима одговор. Уколико брисањем органа и поступка стечаја нису стечајни судија, стечајни управник и одбор поверилаца, ко је? На који начин? Које решење то нуди господин Павићевић, а не да нам прича о неким стварима које немају никакве везе са амандманом, а не да нам говори и даје решења којим се врши даме и господо народни посланици докидање правосудног система Србије, једног од стубова наше државе? Уколико немамо поверења у правосуђе, уколико немамо поверења у стечајне судије, уколико немамо поверење и уколико им се не даје онај посао који је и Уставом и законом предвиђен да им се да, то значи рушење ове државе, што предвиђа предлагач амандмана. Ово је, даме и господо, докидање правосудног система наше државе, а ја вас молим инсистирајте на одговору зато што сам сигуран да предлагач амандмана одговор нема, зато што му није била ни жеља ни на срцу да даје одговоре, већ да врши докидање правосудног система Србије.
Председавајући
Реч има др Владимир Павићевић.
Даме и господо народни посланици, поштована председнице Народне скупштине госпођо Гојковић, поштована госпођо Удовички и поштовани гости госпођо Шупут и господо Миликићу и Кокотовићу, две су ствари које сада желим да кажем у овој реплици, поштована председнице, господину Бабићу. Најпре, ја на факултету јесам наставник који је често у прилици да поставља питање, али поштована председнице, морам то овде да кажем, никада не постављам питање са надом да онај коме је постављено питање неће знати одговор на то питање. Ваљда је идеја да разговарамо тако да се знају одговори на питања, да неки ђаци, студенти па и у неком разговору, да се зна о чему, да имају неко знање, а не да се поставља питање као што је господин Бабић сада урадио са жељом да се не зна одговор на то питање. Сматрам то једним непримереним приступом, али можемо да дискутујемо и о томе. Друга ствар, ево да одговорим господину Бабићу. Мислим да имам одговор на то питање. Мислим да знам шта је одговор. Ако господин Бабић поводом нашег амандмана на члан 8. каже да то ако се усвоји брише се садржина члана 8. Значи, докидање правосудне гране власти у нашој држави, онда би за мене поштована председнице значило да је та грана власти већ докинута, јер у члану 36. фино стоји да имамо један закон којим се регулише ова област, да постоје правосудни ограни који се баве том облашћу, поштована господо. Ако прихватимо аргументацију господина Бабића, онда заправо сазнајемо да овде правосудног система нема, јер амандманом „брише се“ не можемо да уклонимо оно што постоји, а то значи да не можемо ни да докинемо правосудну грану власти. Ако прихватимо аргументацију господина Бабића, а ако је то тачно, онда да се стварно додатно замислимо, правосуђа овде нема, господо. Да ли је то тачно?
Председавајући
Хвала. Народни посланик Зоран Бабић, реплика. Изволите.
Да ли је примерен мој наступ где очекујем одговоре од онога ко одговоре нема и једни одговор је „брише се“, то ћу оставити за право господину Павићевићу да размишља, али у сваком случају само квалификовање примереног или не примереног приступа нас је одвео и удаљио од одговора који од господина Павићевића нисмо добили. Ако органи поступка стечаја неће бити стечајни судија, стечајни управник и одбор поверилаца, господин Павићевић није рекао ко ће бити, већ је рекао да је такво питање непримерено са моје стране. Одговорићу и на друго питање. Ја сам добио одговор за који сам и знао какав ће бити. Даћу одговор на то докидање. Ако је то докидање, докинули су га они људи који седе испред вас реформом правосуђа из 2008. и 2009. године, где су поотпуштане судије, а примљене судије по политичкој припадности, рођачкој линији, реформом правосуђа у организацији Снежане Маловић и колеге Хомена и бившег режима за коју су и ЕУ и Европска комисија и когод у међународној јавности и домаћој јавности је рекао и имао негативан однос према тој реформи правосуђа. Зашто гледате у СНС? Па, ти људи са којима сте делили исте вредности, они су докинули правосудни систем ове државе. На нама је, као и са јавним финансијама, тако и са правосуђем, тако и са свим другим стубовима нашег друштва, да их дижемо из пепела, из пепела у који су га довели ви и људи слични вама, који су делили вредности бившег режима. Зашто гледате у нас? Муку имамо и са јавним финансијама које ви нападате са поновним бахатим трошењем милион и по динара сваког дана са вашим перформансима „брише се“. Муку имамо и са правосудним системом који сте ви докинули и укинули реформом за коју нико није имао добру реч.
Председавајући
Потпредседница Владе министар др Кори Удовички ме је замолила да одржи један састанак веома важан, који одлаже данас читав дан, тако да ћемо имати паузу од 17.15 до 18.00 часова. Са радом настављамо у 18.00 часова. (После паузе – 18.10) ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Константин Арсеновић): Поштовани народни посланици, настављамо са радом. На назив одељка 3, назив пододељка 3.1. и члан 9. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Реч има народни посланик Владимир Павићевић. Изволите.
Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, господине Арсеновићу, и потпредседниче Народне скупштине, поштована госпођо Удовички и поштовани гости, госпођо Шупут и господо Милекићу и Кокотовићу, цео дан данас овде разговарамо заправо о три веома важне ствари, мислим, о садржини предлога закона који долази у Народну скупштину, о начину усвајања тих закона и о односу Владе, извршне власти у нашој држави према нашој Народној скупштини. Мислим, поштована господо народни посланици, да овде сада нема ниједног народног посланика коме није апсолутно јасно да наш амандман брише се, између осталих, и на овај члан предлога закона јесте реаговање на став Владе Републике Србије, који почива на идеји да Скупштина зависи од Владе. Сматрам да је веома добро што смо се током ове расправе данас овде уверили, сви смо, дакле, то примили као једну врсту знања, информације, да ствар не стоји тако, него да Влада зависи од воље народних посланика у овој скупштини. Дакле, Влада зависи од Скупштине и сваки представник, сваки сусрет са било којим представником Владе Републике Србије јесте прилика за нас, поштована господо, да их мало пропитамо, да видимо како стоје ствари и да их упозоримо ако примећујемо да постоји неки приступ и делање које заслужује критику. Наравно, најважнија ствар је и члан 154. који се тиче процедуре слања предлога закона у Скупштину, разговора о том предлогу закона, а на крају и гласање. Ми тражимо овде да се поштује достојанство Народне скупштине, а да се размисли о усвајању амандмана брише се на члан 9. Хвала.
-
Јовановић Неђо и Веселиновић Јанко · 4 говора наизменично · 2. фебруар 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурањеЦела размена, од речи до речи
Ја сам вас, госпођо министарко, одлично разумео, али нисам сигуран да ли сам ја добро схваћен, јер је ово била и у име посланичке групе СПС најбоља могућа намера да се заштити нешто што сматрам да треба заштитити. Поставићу сада три једноставна питања. Прво питање, ако идемо том логиком, зашто онда прво не променимо одредбе Закона о стечају? Ми одредбе Закона о стечају сходно примењујемо на Закон о стечају и ликвидацији банака и осигуравајућих друштава. У Закону о стечају немамо ексклузивитет, имамо начела која морамо да поштујемо, да поштујемо начело равноправности, начело забране дискриминације поверилаца, начело ефикасности. Значи, ни у ком случају та начела не могу да буду ван овог закона. То је прво питање. Друго питање на које није дат одговор је – шта ће нам Фонд за осигурање депозита, јер се у тај фонд сливају новчана средства која се наплаћују из осигуране суме? Зашто смо основали онда Фонд, због чега? Треће питање које је најлогичније гласи – шта ћемо у ситуацији уколико Агенција за осигурање депозита наплати комплетну вредност стечајне масе, а ви и ја смо стечајни повериоци? Из чега ћемо ми да се наплатимо? Такве ситуације нису немогуће, оне нису само теоретске, оне су у практичном смислу и те како могуће и можемо наићи на њих у будућим ситуацијама, можда чак и често, имајући у виду какве ће бити судбине банака које не послују на начин на који ви објашњавате, што вас потпуно подржавам у том ставу и ту имате безрезервну подршку СПС-а. Али, шта ћемо у ситуацији уколико Агенција поједе новчану масу која представља стечајну масу, како ћемо се ми наплатити?
Председавајући
Хвала. Реч има народни посланик Јанко Веселиновић.
Поштовани председавајући, уважена министарко, господин Неђо Јовановић је аргументовано и компетентно образложио овај амандман. Наша посланичка група пажљиво слуша и оне који аргументују предлоге за брисање неког члана и оне који предлажу да је амандман за поправљање неког члана. Нас је господин Неђо Јовановић убедио да у дану за гласање гласамо за овај амандман, али имамо само један услов, а то је да господин Јовановић, пошто је рекао да наступа испред посланичке групе СПС, да његова посланичка група у дану за гласање гласа за овај амандман и да буде политички коректан и да у дану за гласање покаже да ради у интересу грађана, а да ово није само политичка прича. Хвала.
Председавајући
Хвала. Реч има народни посланик Неђо Јовановић, по амандману.
Поштовани председавајући, пре свега, посланичка група СПС није поднела овај амандман ради политизације. Ми не желимо да политизујемо. Уколико неко сматра да је овај амандман добар, он ће га подржати, уколико неко сматра да није добар, неће га подржати. Уколико неко сматра да се овим амандманом побољшава квалитет закона, он ће му дати подршку. У супротном неће ни добити подршку. Оно што је битно, битно је да посланичка група СПС подржава сет ових закона и да ће онако како је речено у начелној расправи остати и у дану за гласање, ми немамо тај проблем, али тражимо да се са разумевањем прихвати нешто што је и логично и на закону утемељено. Једноставно, тражимо нешто што очекују грађани од коалиције СНС-а и СПС-а, што очекују од Владе коју безрезервно подржавамо у свим њеним настојањима да се економско, финансијско стање државе стабилизује и крене напред, крене ка Европи, крене ка ЕУ. Због тога је управо образложење амандмана које сам ја истакао у име посланичке групе СПС овакво и са оваквом аргументацијом. Ако неко жели из политичких разлога да делује према нама, онда не мора да нас подржава. Ми смо изнели своје разлоге, за које сматрамо да су јасни, чињенично утемељени, правно прихватљиви и, што је најважније, у складу са Уставом. Захваљујем се.
Председавајући
Хвала. Реч има народни посланик Јанко Веселиновић, по амандману.
Господин Неђо Јовановић нам није дао јасан одговор да ли ће СПС у дану за гласање гласати за овај амандман, он се сада правдао СНС-у из разлога што је поднео амандман. Мислим да ниједан посланик не треба да се правда што је поднео амандман. Дакле, ако његова посланичка група буде подржала овај амандман, то ће значити да је амандман добар, да стоји иза њега и ми ћемо гласати заједно за овај амандман и надамо се да ће он бити изгласан.
-
Веселиновић Јанко и Кори Удовички · 4 говора наизменично · 2. фебруар 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о Агенцији за осигурање депозитаЦела размена, од речи до речи
Председавајући, овај амандман се тиче претходног амандмана, где се говори о ограничењима да неко буде члан управног одбора и немамо објашњење, министарко, због чега члан синдиката не може бити члан управног одбора. Дакле, постављам питање - неки финансијски стручњак који је члан неког синдиката не може бити члан управног одбора? То пише овде у овом закону. У истом том закону пише да та агенција може имати три или више директора, пет, седам, петнаест. То је и једно и друго штетно за грађане Србије. Дакле, ограничава се могућност синдикалног организовања. Синдикално организовање није политичко организовање, синдикално организовање само штити права струке, права запослених којима су смањене плате, који имају све мање плате. Зашто би то што је неко члан неког синдиката, а стручњак је из неке области, била сметња да неко буде члан управног одбора? Шта је следеће што ћете предвидети? Да неко ко је уопште радник, ко припада радничкој класи не може бити ништа? Због чега сте овакву једну одредбу унели у овај закон? Како каже господин Павићевић, због хитности се провлаче овакве одредбе које су на штету грађана Србије, на штету њиховог стандарда, али рекао бих и на штету њиховог моралног интегритета. Ви некога зато што је члан синдиката онемогућавате у остваривању неких права које му можда његова професија омогућава. Хвала.
Председавајући
Захваљујем. Реч има министар, др Кори Удовички. Изволите.
Кори Удовички
Образлагали сте погрешан амандман. (Јанко Веселиновић, с места: Не, у односу на претходни сам рекао.) Члан 17. о коме сада разговарамо не помиње уопште синдикално организовање, колико ја видим.
Председавајући
Господине Веселиновићу, овај амандман говори о разлозима за разрешење члана управног одбора. Изволите.
Тако је, председавајући, али сам се ја надовезао на претходни члан и питао министарку зашто члан управног одбора не може бити неко ко је члан синдикалне организације? Рекао сам то.
Председавајући
Изволите.
Кори Удовички
Пошто сте пропустили да о томе говорите раније, одговорићу вам. Овде суштина синдикалног рада јесте политичка. Циљ овог закона је да дефинише независне чланове као људе којима је заиста превасходна делатност професионална, који се не баве политичким радом једне, друге или треће врсте и сматрамо да је припадање синдикалној организацији у супротности са тим карактеристикама.
-
Табаковић Јоргованка и Брадић Благоје · 5 говора наизменично · 2. фебруар 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о Народној банци СрбијеЦела размена, од речи до речи
Председавајући
Захваљујем. Да ли још неко жели реч? (Не) Констатујем да је амандман прихваћен од стране предлагача. На члан 20. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 21. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 22. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 22. амандман су заједно поднели народни посланици Марко Ђуришић, професор др Јанко Веселиновић, Бранка Каравидић, Биљана Хасановић Кораћ, академик Нинослав Стојадиновић, Снежана Маловић, Иван Карић и др Благоје Брадић. Реч има народни посланик др Благоје Брадић.
Захваљујем, госпођо председавајућа. Госпођо гувернер Народне банке, уважени гости, народни посланици, члан 22. говори о одговорности и каже у првом ставу – Народна банка Србије, гувернер, вицегувернер, директор Управе за надзор и други запослени не одговарају за штету која настане у обављању послова НБС, осим ако се докаже да нису поступали у доброј вери. Други став – За штету из става 1. овог члана запослени из тог става не могу одговарати ни након престанка радног односа у НБС, односно у престанку вршења функције. Ми смо дали амандман који гласи у члану 22. став 1. мења се и гласи – Народна банка Србије, гувернер, вицегувернери, директор Управе за надзор и други запослени одговарају према општим правилима одговорности за штету која настаје њиховим поступањем у обављању послова Народне банке и предложили смо да се став 2. брише. Сматрамо да се с обзиром на значај и улогу НБС треба да буде успостављена како објективна, тако и субјективна одговорност за штету која настане поступањем гувернера, вицегувернера, директора Управе за надзор и других запослених. Решење предлагача искључује објективну одговорност НБС, што сматрамо недопустивим с обзиром на значај њених овлашћења у банкарском сектору. Захваљујем.
Председавајући
Реч има гувернер Јоргованка Табаковић.
Хвала, господине посланиче. Слушала сам ваше образложења на слична решења и за законе које је предложило Министарство финансија, односно Влада, а пакет су ових закона. Ја бих због јавности хтела да поновим образложење зашто се овај амандман не може усвојити. Као прво, ово је решење које постоји у нашој пракси у Закону о Народној банци Србије још од јула 2010. године и јесте добра пракса у међународним институцијама, јесте пракса у ЕУ, јесте, илустрације ради, искуство Пољске, Велике Британије, Белгије и та врста слободе да нећете одговарати ако нисте нанели штету крајњим немаром и непажњом не искључује вашу одговорност да, ако се, вашу, било ког функционера или онога ко врши супервизију или контролу, не искључује право да се та штета доказује у поступку и да се, уколико се утврди да је она нанета крајњим немаром и непажњом, што су уобичајене формулације, Народна банка задржава право да од тог запосленог или функционера, чак и када више није у радном односу, наплати штету коју је нанео неком трећем лицу. Значи, нити је ово право ново којим се функционеру Народне банке или било ком запосленом сада и овим законом уводи право које до сада није постојало. Напротив, уводи се једна нова обавеза да ако се утврди да је он у доброј вери радио, наводно, а у ствари имао крајњи немар или непажњу, да он за то не да треба да одговара, него и да плати и надокнади ту штету Народној банци, а Народна банка свакако трећим лицима. Због јавности желим да кажем да ово није ново решење, него, напротив, постојеће решење је допуњено вишим нивоом одговорности за послове који су врло сложени.
Председавајући
Реч има народни посланик Иван Јовановић.ИВАН ИВАНОВИЋ: Хвала, председавајућа. Поштована гувернерка, даме и господо народни посланици, подржавам амандман колега из СДС. Просто, чини ми се да је боље дефинисан, односно боље допуњена ова два става која се односе на одговорности. Ако се погледа Закон о облигационим односима, можда је оно претходно решење било прихватљивије од овог сада, а можда је ово решење које колеге предлажу још боље припремљено и дефинисано и у сваком случају ми га подржавамо. Хвала.
Председавајући
Захваљујем. По амандману, народни посланик Благоје Брадић. Изволите.
Дакле, апсолутно подржавам то што сте рекли, али то што сте рекли, уважена госпођо, то не пише. Зато је много смисленије ово што смо ми рекли и то је то што сте ви рекли, ово што пише у нашем амандману. Дакле, много је широко „у доброј вери“ или „у доброј намери“. То не разумем и пошто овде усвајамо законе и ми одлучујемо како који закон изгледа и ми одлучујемо како функционише Република Србија и шта ће бити у овој нашој Републици, сматрам и апелујем на колеге посланике да је наш амандман исправан и апелујем да се подржи, јер мора да се зна јасно да ли је неко одговоран и када је одговоран. Ово „добра воља“, то је много широк појам и не сумњам да ви дајете тачне податке, али мислим да је наше решење много боље и молим колеге да прихвате наш амандман. Хвала. Реч има гувернер Јоргованка Табаковић, реплика. Изволите.
Термин „у доброј вери“ је уобичајена терминологија у правној науци и заиста не подразумева ни промил ниже одговорности у односу на формулацију коју сте ви изрекли. Само желим да кажем да је то регресно право Народне банке у односу на запосленог који би нанео штету и има обавезу да је према Народној банци, односно трећем лицу измири, у ствари примена општих правила одговорности која је утврђена Законом о облигационим односима. Будите уверени да ће Народна банка Србије сигурно поступати на најодговорнији начин, а време пред нама ће показати. Можете да нам судите на сваки начин како то дозвољава и законска процедура, али и јавност рада.
-
Табаковић Јоргованка и Веселиновић Јанко · 4 говора наизменично · 2. фебруар 2015. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о банкамаЦела размена, од речи до речи
Пошто је читав дан, а у одсуству представника НБС било речи о томе да је НБС прихватила амандман господина Зорана Живковића и колеге који је био због тога срећан, због јавности морам да образложим да НБС јесте усвојила амандман на члан 1. који је поднела Влада и једно од таквих решења подразумевало је и касније брисање једног члана који је поднет и од стране господина Живковића и господина Павићевића, али тај амандман није усвојен из разлога који су изнети у поднесеном амандману поштоване господе, зато што њихови амандмани „брише се“ и немају образложење, већ је реч о последичном амандману који је Влада поднела, а НБС усвојила, прихватајући могућност да правна техника систематизује казне или кроз казнене одредбе или да их у делу где се предвиђају неке супервизорске казне умести у тај део закона. Просто не желим да му умањим задовољство, зато што су и они поднели један такав амандман, али желим да обавестим јавност Србије да тај амандман није усвојен због њиховог образложења, већ зато што се чисто подударила реч „брише се“ са решењима којима смо изашли у сусрет амандманима које је поднела Влада Републике Србије у тексту који је предложила НБС, а тиче се казнених одредби. Просто да не буде недоумице да је поменута господа извршила значајан допринос овом закону који је данас пред вама. Хвала.
Председавајући
На члан 2 амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 3 амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 4. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 5. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 6. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 7. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 7. амандман је поднео народни посланик Драган Јовановић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 7. амандман су заједно поднели народни посланици Марко Ђуришић, проф др Јанко Веселиновић, Бранка Каравидић, Биљана Хасановић Кораћ, академик Нинослав Стојадиновић, Снежана Маловић, Иван Карић и др Благоје Брадић. Да ли неко жели реч? (Да) Реч има народни посланик Јанко Веселиновић. Изволите.
После једног дана, опет је са нама гувернерка. У суштини, ми смо и данас причали о мерама Народне банке, улози банака, улози Агенције за осигурање депозита и закључили смо да се свуда понављају иста решења која дају превелика овлашћења Народној банци, која дају велике привилегије људима запосленим у Народној банци. Малопре нам је промакао један амандман где се говорило о томе да у Народној скупштини гувернерку може мењати вицегувернер и директор не знам ког сектора. Овде у овом амандману, односно у члану на који ми подносимо амандман, предлажемо да запослени, које је на неки начин делегирала Народна банка, који врше неке од функција у банкама, контролне или неке друге, да имају одређени степен одговорности, јер се свуда избегава, односно ограничава одговорност гувернера и лица која су везана за рад Народне банке. Ово је конкретан случај и наш предлог како да се избегне то. Сматрамо да Народна банка и банке имају друштвени задатак, друштвену улогу, али да грађани не смеју да буду њихови таоци и да немају заштитника. Заштитник може бити искључиво у Народној банци РС, односно у имену и презимену, односно у функцији гувернерке Народне банке и вицегувернера. Сматрамо да је то требало и овде имплементирати. Сматрамо да није довољно реализована контролна функција Народне банке. Успут, гувернерка, данас сте били мало одсутни. Да ли сте решили овај проблем са штедишама у францима и штедишама који имају евре…
Председавајући
Амандман. Нећемо ширити причу. То ћете питати у уторак. Хвала. (Јанко Веселиновић: Сутра су питања Влади?) Не, сутра је гласање. Реч има др Јоргованка Табаковић.
Вама нешто лапсуси иду од руке, да не кажем од језика. Мислите на проблем грађана који имају кредите у швајцарцима, а говорили сте о штедишама који имају штедњу у швајцарским францима. Верујем да сте направили лапсус. Није то тема. На надлежном месту и у право време биће обавештени грађани. Морам и вас да обавестим. Нема НБС превелика овлашћења. Она ова овлашћења има у заштити да одговорно ради свој посао. Од 2010. године готово истоветно дефинисана. Овим решењима уводимо додатну меру одговорности, и то смо малочас утврдили. Да вас обавестим, никакав директор сектора и вицегувернери, већ је реч о директору Управе за надзор над финансијским институцијама, који је биран у овом парламенту једнако као и вицегувернери. Напротив, има изворна овлашћења која су законом уређена за разлику од вицегувернера који добијају овлашћења од гувернера. Браним законско решење тиме што говорим истину о њиховој одговорности, значају и потреби да их овај дом уважи у мери у којој то закон и дефинише. Ни на који начин се одговорност запослених у НБС не снижава, напротив, овим законским решењима се та одговорност доводи на један виши ниво.
Председавајући
Захваљујем. (Јанко Веселиновић: Реплика.) Немате право на реплику, једино ако желите по амандману. имате две минуте.
Поштована гувернерко, ви сте данашњим изменама Закона о Народној банци омогућили себи да се више никада не појавите у овом дому Народне скупштине. То није коректно према Народној скупштини, јер је вас Народна скупштина бирала и ви сте најодговорније лице. Дакле, ви сте омогућили, што није себи омогућио ни један министар да буде … (Председник: Не говорите о амандману, већ реплицирате.) С друге стране, због чега сам поменуо швајцарце, јер сте данас обећали да ћете данас дати решење за то.
-
Веселиновић Јанко и Лазић Нада · 4 говора наизменично · 28. децембар 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о енергетициЦела размена, од речи до речи
Поштована председнице, уважени министре, даме и господо народни посланици, овај амандмана је министре веома сличан амандману који је поднела претходна говорница, односно посланица. Неће бити да је овако како ви кажете. Дакле, у члану 28. став 1. каже се – за складиштење нафте, деривата нафте и биогорива за сопствене потребе укупног капацитета преко пет тона и за снабдевање сопствених превозних средстава на сопственим станицама за снабдевање превозних средстава, за које се не издаје лиценца, прибавља се сагласност коју министарство издаје решењем у року од 30 дана. Дакле, решење издаје Министарство енергетике. Схватио сам да сте ви сада говорили о другостепеном поступку, у коме право контроле нема министарство. Овде се не говори о праву контроле, овде се говори о издавању сагласности. Сматрам да је овде повређен Закон о надлежностима АП Војводине, где она има право инспекцијског надзора и да се на неки начин суспендује то овлашћење. Сматрам, ако је ово тачно на бази овог усаглашавања, да сте ви на неки начин суспендовали тај закон и сматрам да то није добро, да инспектори који имају за то квалификације, не могу да тај посао обаве на подручју АП Војводине, него ће за то долазити инспектор из Београда. Сматрам да се не ради о другостепеном поступку, него да је овде врло јасно да се ради о издавању сагласности, а то је првостепени поступак.
Председавајући
На члан 29. амандман су заједно поднели народни посланици Ненад Чанак, Бојан Костреш, Олена Папуга, Нада Лазић, Ђорђе Стојшић и мр Дејан Чапо. Реч има Нада Лазић.
Ево само као наставак, практично члана 28. и члан 29. где се каже – сагласност за складиштење и снабдевање за сопствене потребе привремено се одузима, и члан се односи управо на то - ако ималац ове сагласности не одржава у исправном и безбедном стању објекте за складиштење и сопствене станице за снабдевање сопствених превозних средстава у складу са техничким прописима итд. Просто се опет позивамо на иста образложења, сматрајући да АП има одређене надлежности и у погледу инспекције и ових сагласности и да је потпуно разумљиво и логично да обавља овај посао. Хвала.
Председавајући
Да ли министар жели реч? Прећи ћемо на други, па се ви јавите. На члан 29. амандман су заједно поднели народни посланици Марко Ђуришић, проф. др Јанко Веселиновић, Бранка Каравидић, академик Нинослав Стојадиновић, Снежана Маловић и Александар Сенић. Реч има др Јанко Веселиновић.
Овај амандман се односи у ствари на право, односно овлашћење за одузимање дозволе, уколико неко ко има складиште за сопствене потребе не обавља тај посао на адекватан начин, односно нарушава правни систем у тој области. Сматрам да је овде онемогућено Покрајини да врши надлежности које већ има према Закону о надлежностима и да се и овде суспендује то право, а сматрам да је то лоше. Сматрам да је децентрализација у овим, а и у другим пословима веома битна. Ви сте председнице Скупштине малопре већ поменули, дошли сте јутрос из Новог Сада. Видели сте како је то веома опасно када је аутопут неочишћен, до Бешке ниједно возило није прошло за чишћење пута. Немојте да опет данас имамо неке људе који иду да спасавају људе из сметова, ако је то могао неко да уради. То је надлежност Републике, као што је у овом случају у области енергетике, могуће је да се децентрализује посао и да се посао да људима који за то имају квалификације, а који то могу да обављају већ према датим надлежностима АП Војводине.
Председавајући
На члан 30. амандман су заједно поднели народни посланици Марко Ђуришић, проф. др Јанко Веселиновић, Бранка Каравидић, академик Нинослав Стојадиновић, Снежана Маловић и Александар Сенић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 35. амандман су заједно поднели народни посланици Ненад Чанак, Бојан Костреш, Олена Папуга, Нада Лазић, Ђорђе Стојшић и мр Дејан Чапо. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину , туризам и енергетику прихватили су амандман, а Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом, па констатујем да је овај амандман постао саставни део предлога закона. Реч има Нада Лазић.
Желим само да напоменем, ови амандмани који су нам усвојени да се не стекне утисак, тако и овај амандман, да је нешто капитално у питању. Наиме, ради се о амандманима редакцијског карактера, као што сам у начелној расправи споменула, очигледно да је закон писан у великој брзини, па је било и словних и других грешака. Управо смо на те грешке скренули пажњу нашим амандманима, па се зато стиче утисак да је пуно наших амандмана усвојено. И ово је један од таквих амандмана у коме се ради само о редакцијском карактеру. Хвала лепо.
-
Ђуришић Марко и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 28. децембар 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о енергетициЦела размена, од речи до речи
Хвала, поштовани председавајући. Морам да признам да је тешко убеђивати некога да га неко други не мрзи. Мислим да не знам којим бих речима то успео да објасним. У свом посланичком раду и у наступима овде нисам вређао било кога од колега посланика. Нисам користио увредљиве изразе, као што знате. Примао сам увреде на себе и на њих нисам одговарао онако као што је неко ко је то радио желео. Ко и како је радио ових претходних година, ја ћу са задовољством говорити и учествовати у расправи о свакој одлуци која је овде донесена у претходним годинама, ко се за шта залагао, са задовољством ћу да разговарам и полемишем, јер немам никакав проблем и ничега од онога што сам радио се не стидим или данас желим да заборавим да се дешавало и правим се да у томе да нисам учествовао, што је манир посланика владајуће странке, јер као да имају амнезију на све оно што се дешавало и што су радили до 2008, 2009. године. Устав Републике Србије нису доносиле странке, донели су га грађани на изборима, на референдуму, извињавам се. Да ли је он добар или није, свако од нас сигуран сам да има своје мишљење. Оно што ја верујем је да је била у том тренутку мера компромиса који је могао да се направи и волео бих да ова влада и странке које данас управљају Србијом раде на прављењу компромиса, а не на стварању (Председавајући: Време, господине Ђуришићу.)… антагонизма међу странкама и међу грађанима.
Председавајући
Захваљујем, господине Ђуришићу. Реч има шеф посланичке групе СНС, господин Зоран Бабић. Изволите. (Марко Ђуришић: По ком основу?) Пошто је поменута посланичка група, владајућа станка и све остало, а господин Бабић је шеф посланичке групе и у сали није овлашћени представник. По том основу, као што сте и ви добили.
Могу ли вас да питам, господине Бечићу, или господина Ђуришића да питам за ових 22 секунде да се врате назад? (Председавајући: Рачунаћу, господине Бабићу.) Хвала вам. Није тешко признати грешку. Није тешко извући, лакше је извући из туђих грешака поуке, теже и скупље из својих грешака. Није тешко ни признати и променити се. Није тешко ни рећи – да, погрешно је било то што сам причао и за шта сам се залагао. Али, у свему томе што се десило нама, многи у овој сали би требало да имају наук да није тешко признати грешку, да није тешко признати да сте 12, у неким деловима, ево, сада и 14 година на власти, са 6% подршке, да не схватате у чему грешите, да не мењате то. Српска напредна странка је настала 7. септембра 2008. године, на Споразум о стабилизацији и придруживању, на томе што ми је било задовољство бити за нешто, а не довека против, као што ви сада управо радите. Хоћу, и никада више нећу поменути, да Марко Ђуришић мрзи. Ево, обавезујем се, али ако се Марко Ђуришић обавеже да неће ни он на сваком форуму, међународном форуму, пред сваким међународним гостом који нам дође у Народну скупштину Републике Србије да се жали на аутоцензуру и на цензуру, а више је у медијима него што сам ја, више је у електронским медијима него што сам ја. Ево, признајем, више нећу поменути израз да господин Ђуришић мрзи, уколико господин Ђуришић призна реалност и каже да аутоцензуре и цензуре у Србији нема. Погледајте се у огледало, није тешко признати грешку. Није тешко рећи – да, одговорни смо били за 12 година. Немојте више нудити људима у Србији фатаморгане. Немојте нудити ружичасте наочаре. Немојте причати о нечему што није. (Председавајући: Господине Бабићу, истекло вам је време.) Ево, још једна реченица. Боље је да имамо тачке спајања за све наше политике. И као што ми је задовољство да кажем да европски пут, европска перспектива чланство у ЕУ, да је тачка спајања за све наше политике, дајте да ту снагу усмеримо ка отварању поглавља, да усмеримо ка том путу, ка том циљу, а не на овај начин да добијамо неке поене од којих Србија нема ништа.
Председавајући
Захваљујем, господине Бабић. Има пуно пријављених. Реч има народни посланик Марко Ђуришић, реплика.
Хвала, господине председавајући. Не могу да не говорим о томе да у Србији постоји проблем са слободом медија, са цензуром и аутоцензуром, јер то стоји у извештају Европске комисије, јер је то констатовао ОЕБС, преко своје поверенице у писмима којима се обратио Влади Републике Србије. Не могу да не говорим о томе, јер данас ТВ преноса нема више, зато што је то самовољно одлучила председница Народне скупштине, против овог пословника. (Председавајући: Немојте да обмањујете грађане, преноса има само одложено, као много пута до сада.) Ја вас молим да ви мене не прекидате и да говорим бар два и по минута, колико је говорио господин Бабић, молим вас. Значи, не могу да не говорим о томе, зато што када се на дневнику јавног сервиса извештава о расправи о буџету Републике Србије, извештај траје 10 минута, а оно што сам ја говорио је трајало седам секунди и из друге опозиционе странке 12 секунди и то је све што се од опозиције могло чути у извештавању јавног сервиса о расправи о буџету Републике Србије. Све остало време, свих осталих девет минута и, не знам, 31 секунда, лоше сам израчунао, 41 секунда, а мерио сам, говорило се о томе шта је рекла Влада, шта су рекли министри, председник Владе и странке владајуће коалиције о буџету. То није слобода медија, то није равноправност и ја ћу о томе говорити сваки пут када будем имао прилику. Не мислим да тиме штетим Републици Србији и њеним интересима, напротив, мислим да побољшавам и да могу тиме да доприносим да се стање у Србији побољша, да нам буде боље, да убрзамо наше европске интеграције и да остваримо онај амбициозан циљ који је Влада поставила, а то је да заврши преговоре до 2018. године. (Председавајући: Време.) Тај циљ, ево, у првој години можемо да констатујемо, да је остварен нула. Нула, јер преговори ниједни нису почели и неће почети вероватно у првих шест месеци, а добро знате колико се представници наше странке залажу за то на састанцима на којима се говори о придруживању Републике Србије.
Председавајући
Захваљујем, господине Ђуришићу. Реч има шеф посланичке групе Српске напредне странке, господин Зоран Бабић, реплика. Изволите.
Немам жељу, као претходни говорник, да уређујем јавни сервис, па да одређујем ко ће колико секунди да говори, ко ће у којем прилогу да буде. То је ваљда неки рецидив из прошлости када су се бавили уређивањем медија и када су одређивали ко ће колико. Ако су они измерили тих седам или дванаест секунди, Српска напредна странка када је била опозициона, то своје присуство у медијима и у јавном сервису мерила је не у секундама, у нано секундама. Случајно ако нас негде у сали прикажу, одлично је. Иначе, шта смо говорили, то није имало шансе. С друге стране, стварно и не видим шта је то могло дуже од седам секунди да се прикаже, јер је главна замерка буџету била – стоко. Знате, стоко траје непуну секунду. Ђубре. Па, како два минута да буде стално прилог – ђубре, ђубре, ђубре, стоко, стоко. Не може другачије. То су једине замерке буџету које су ишле. Дајте мало да будемо реални. Шта ти људи на РТС-у и да раде? Како то да развуку у један добар коментар, такву реченицу, тако сажету реченицу од једне речи – стоко? Како то да развуку у два минута прилога? Мислим да је тако нешто заиста немогуће. Захваљујем се, господине председавајући, што сте правилно видели и ту лежи баш она мржња, што нешто што није представљате, ево – нема преноса, а пренос одложен и гледаће се вечерас од 20.00 часова. Зашто је тешко рећи одложен је пренос? Шта то води човека да говори о стварима које су неистините и којих сам се толико пута од претходног говорника наслушао да једноставно или сам могао да (Председавајући: Време.) само да завршим реченицу, молим вас (Председавајући: Изволите.)…придодам тој некој врсти политичке мржње према опонентима, али и према својој земљи.
-
Антић Александар и Брадић Благоје · 4 говора наизменично · 28. децембар 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о енергетициЦела размена, од речи до речи
Прихватамо амандман.
Председавајући
Прихвата се амандман, па ћемо видети онда у усаглашавању шта смо урадили са укупним текстом закона. На члан 180. амандман су заједно поднели народни посланици др Благоје Брадић, Биљана Хасановић Кораћ, Горан Богдановић, Слободан Хомен и Иван Карић. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 199. амандман су заједно поднели народни посланици др Благоје Брадић, Биљана Хасановић Кораћ, Горан Богдановић, Слободан Хомен и Иван Карић. Да ли неко жели реч? (Да) Народни посланик Благоје Брадић.
Члан 199. говори о неовлашћеној потрошњи коју утврђује оператор преноса и у ставу 3. се каже да редовна контрола мерног места по правилу се врши једанпут у 6 месеци, а најдуже на период од годину дана. Ми смо предложили да то иде на месечном нивоу. Министарство је одговорило, амандман се не прихвата, имајући у виду да контролу мерног места могу да врше само стручна лица, а предложена динамика знатно повећава трошкове пословања. Ја бих информисао, не вас министре, него раднике Министарства, јер у вашу добру вољу уопште не сумњам, да је предмет крађе електричне енергије на годишњем нивоу 7 милијарди динара. Контрола никоме не шкоди и сви се ми залажемо да се спрече злоупотребе, да се спречи неовлашћено коришћење, да се плате рачуни. Шта је проблем ако предузеће које се бави продајом електричне енергије контролише бројила, и ако је у обавези да ту манипулацију потрошњом енергената сведе на најмању могућу меру. Ако сте ви са једне стране за то да спречимо злоупотребе, а са друге стране кажемо да не можемо да контролишемо, јер је то скупо, а ја мислим да је 7 милијарди велика цифра, и она и једино треба да буде разлог контроле. Мислим министре да би ви требало ово да подржите, а они који се баве продајом енергената, они морају да се организују и да смање растур тзв. и злоупотребу. То је моје мишљење. Хвала. ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ ( Иван Бечић): Реч има министар.
Пре свега, морам да замолим да читамо све ставове по реду. Постоје два поступка. Један поступак је редовне, а други поступак је ванредне контроле. Ми смо ову меру приписали за поступак редовне контроле, који је нешто што је минимум и последица уређења из Закона о метеорологији, који је дефинисао у ком периоду се морају вршити провере мерних места. Са становишта уштеда и контрола везано за неовлашћену потрошњу електричне енергије, ајде српски да се изразим, за крађу електричну енергије, за то постоје ванредне контроле и то раде наше дистрибуције и морам рећи да је ту у појединим дистрибутивним системима, дошло до великог искорака. Сада када у овом процесу реорганизације ЕПС, дефинишемо јединствено ОДС, и када успоставимо јединствене критеријуме за свих пет дистрибутивних центара, ја верујем да ће те контроле бити још ефикасније. Хвала.
Председавајући
Захваљујем. Господине Брадић, да ли желите реплику? Мислим да немате право, али изволите.
Последица оваквог стања у наплати рачуна и крађи струје, као што смо се сложили, јесте постојање периодичних, редовних, ових на шест месеци и периодичних ад хок ванредних контрола. Мислим да би требало да то што је било периодично и што зависи од било које одлуке, хајде да бар у овај члан не уводимо политику, треба да уведемо у ред и да то буде обавеза и да то буде нешто перманентно и да то има неки континуитет да има, тако да они који су редовне платише не морају да кроз своје плаћање сносе и трошкове оних који не плаћају, да то буде редовно, јер ако и буде редовно, ако и буде, рецимо, на шест месеци, тај неко ко дистрибуира струју, он ће можда бити несолвентан, па ће можда подићи кредите, па ће се можда плаћати камате. На крају ће то плаћати редовне платише. Моја сугестија је да то буде редовно и да то буде обавеза, а не да буде ствар нечије одлуке. То је моје виђење решавања проблема.
-
Ђуришић Марко и Антић Александар · 4 говора наизменично · 28. децембар 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о енергетициЦела размена, од речи до речи
Хвала. Поштована председнице, поштовани министре, колеге посланици и не грађани Србије, јер не можете да знате о чему данас Скупштина расправља ни на који начин, у члану 345. предложили смо да се мења и да се јасно каже да се енергетски субјекти који обављају делатност производње топлотне енергије из деривата нафте или угља, да се раздвоје те две ствари и да је њихова обавеза да створе резерве за најмање 15 дана просечне производње топлотне енергије у јануару, фебруару и марту за претходних пет година. Предлагач је одбио овај амандман и можда би требало полемисати сада са образложењем за одбијање, али мислим да је ово згодна прилика да још једном питам министра, с обзиром да смо мало о томе дискутовали око резерви угља које је Република Србија у овом тренутку обезбедила увозом из Румуније око цене тог угља. Министар је рекао, чини ми се да је франко цена 35,8 евра по тони, за 800 хиљада тона. Ја сам правио неку рачуницу то испадне нешто мање око 3,8 милијарди динара, а наводно за тај посао је предвиђено осам милијарди динара, па сада не знам да ли је погрешна та сума од 800 хиљада тона угља из Румуније који се увози или је погрешна цена. Пошто се не уклапа та количина угља који смо увезли, односно купили у Румунији, са овом ценом коју нам је министар овде рекао 35,8. Много је ближа оној цени како су неки таблоиди јављали да та цена иде преко 60 евра по тони, па би, ево молио министра још једном да провери све параметре тог увоза и да ако може да нас обавести у наредним данима. Хвала.
Председавајући
Реч има министар Антић. Изволите.
Могу да вам дам одмах информацију. Значи, биланси су се мењали, ми смо у одређеном тренутку имали чак и прве процене да ће бити неопходно, чини ми се, око три милиона тона угља. Неке накнадне процене су то обориле на негде два милиона плус, минус 20% и са таквим се параметром кренуло. Оно што је након дефинитивног сагледавања биланса који су последице биле процене када ће кренути Тамнава – Западно поље које је кренуло пре неколико дана. Коначно ће бити набављено око милион тона плус, минус 20%, а цена је она коју сам вам рекао и то је транспарентан уговор који можете да тражите од Електропривреде Србије ТЕНТ, а могу ја да захтевам у ваше име, па да доставим надлежном одбору. Цене, проверио сам како сам вам рекао 35,8.
Председавајући
Хвала. На члан 345. амандман су заједно поднели народни посланици Ненад Чанак, Бојан Костреш, Олена Папуга, Нада Лазић, Ђорђе Стојшић и мр Дејан Чапо. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику прихватили су амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом. Констатујем да је овај амандман постао саставни део Предлога закона. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 358. амандман су заједно поднели народни посланици Марко Ђуришић, проф. др Јанко Веселиновић, Бранка Каравидић, академик Нинослав Стојадиновић, Снежана Маловић и Александар Сенић. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народни посланик Марко Ђуришић.
Хвала. Поштована председнице, министри, колеге посланици и не грађани Србије, ми смо сматрали да у члану 358. који говори о томе да дистрибутер топлотне енергије доноси правила о раду дистрибутивног система уз сагласност јединица локалне самоуправе, да та правила треба да уређују поред оних ствари које су набројане у ставу 2. члана 358, да се стави зарез и да се додају речи „као и други услови испоруке и снабдевања топлотном енергијом купац на свом подручју, права и обавезе произвођача, дистрибутера, снабдевача и крајњих купаца топлотне енергије.“ С обзиром да се ова правила објављују у гласилима локалних јединица, јединицама локалне самоуправе, као и на интернет страници, сматрамо да је важно да поред побројаних ствари које треба да буду набројане у правилима, сматрамо да треба да буду набројане и ове ствари, услови испоруке и снабдевања топлотном енергијом, у овом подручју права и обавеза произвођача, дистрибутера, снабдевача и крајњих купаца топлотне енергије. Мислимо да за нас није прихватљиво образложење да се то налази у неком другом члану овог закона. Сматрамо да су ово важне ствари које грађани треба да знају како би знали која су им права и обавезе, али исто тако и шта могу да очекују на основу онога што плаћају када ступе у уговорни однос са неким дистрибутером топлотне енергије. Значи, да знају која су њихова права, које су обавезе тог дистрибутера, какав квалитет, у које време и сви ови други параметри који су важни за грађане и не видимо разлог да се то не нађе у овом члану и онда да то буде по обавези закона јавно објављено у јавним гласилима локалних самоуправа и на интернет страници дистрибутера топлотне енергије.
Председавајући
Реч има министар Антић.
Колега Ђуришићу, ви сте поднели, односно ваши посланици су поднели амандман на члан 361. и у том члану 361. су предвидели малтене исту, идентичну формулацију као што је ова формулација у члану 358. Ми смо је прихватили као амандман ваше посланичке групе у члану 361. Тако да смо стали на становиште да не треба исти текст да се налази у два члана и молим да се ту разумемо. Мислим, ми смо генерално прихватили ту примедбу из ваше посланичке групе и само смо је ми препознали да је боље да се налази у 361.
-
Чомић Гордана и Мартиновић Весна · 4 говора наизменично · 10. септембар 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о државним службеницимаЦела размена, од речи до речи
Александра Јерков је поднела амандман који се тиче измена у члану 36. став 2. основног текста Закона о државним службеницима. По предлогу и идеји предлагача, тај нови став 2. који ће се мењати гласио би – за рад на пословима у звању вишег саветника државни службеник мора да има високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање седам година радног искуства у струци. Знајући како је тежак и одговоран посао у државној управи, колегиница Александра Јерков је додала да за рад на пословима треба да буде и знање енглеског језика и знање рада на рачунару. Образложење да то може да се установи конкурсом, подзаконским актима није довољно добро, а нема никаквог разлога да, уколико смо сви заиста привржени европским интеграцијама, то не напишемо и људима који ће се много више од било ког политичара бавити европским интеграцијама. Ако је ово опаска која може бити склоњена тиме да ће Влада наћи других начина да обезбеди да државни службеник има знања енглеског језика и знања рада на рачунару, то би само више показивало тврдоглавост, значи, да исто мислимо, да он или она морају да знају енглески и морају да знају да користе рачунар, али да нећемо да то пише у закону. Мислим да је заједничка корист да се овај амандман прихвати.
Председавајући
На члан 3. амандман су заједно поднели народни посланици Борислав Стефановић, Гордана Чомић, Весна Мартиновић, Дејан Николић, Драган Шутановац и Балша Божовић. Влада и Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Да) Реч има народна посланица Весна Мартиновић.
Кад предлогом закона дефинишемо који су све услови у погледу врсте и степена стручне спреме неопходни за рад на пословима саветника, вишег, самосталног, млађег саветника, сарадника и људи на положају, а то се управо чини члановима од 3, па закључно са 9. чланом, не видим ниједан разлог да ако се већ то чини Предлогом закона, да ако се дефинише врста и степен стручне спреме, да се не дефинишу и посебни услови које сматрамо значајним за рад на овим радним местима у државној управи. Говоримо о нечему што представља основ или подразумева елементарну писменост у 21. веку, а то је познавање енглеског језика и рада на рачунару. Колико је то важно, нарочито у поступку процеса придруживања ЕУ, који подразумева свакодневне контакте државне управе са овлашћеним представницима и државним органима, телима ЕУ, битно је, између осталог, и зато што носиоци највиших државних функција, као што сам рекла, не знају енглески језик. Нужно је да макар у стручним службама постоји неко ко ће разумети шта се од Републике Србије у процесу придруживања тражи и шта треба убудуће радити. Хвала.
Председавајући
Народни посланик проф. др Владимир Маринковић поднео је амандман на чл. 3, 4, 5, 6, 9. и 25. Влада и Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Да) Реч има народни посланик проф. др Владимир Маринковић.ВЛАДИМИР МАРИНКОВИЋ: Поштована потпредседнице Владе, даме и господо народни посланици, имајући у виду да смо јуче завршили расправу о изменама и допунама Закона о високом образовању и да је готово извесно да ће парламент изгласати већину тих измена и допуна, у оквиру којих је и увођење мастер струковних студија на високим струковним школама, ми смо желели да, наравно, планирамо унапред, да уштедимо и да покушамо да се држави уштеди и време и новац, пошто у овим члановима које је председавајући навео мастер струковне студије се не помињу. Наравно, не могу се ни помињати јер закон још увек није изгласан, али је готово извесно да ћемо изгласати и да ће тај ниво студија бити инволвиран у наше високо образовање већ сигурно током 2015/2016. школске године. Наш предлог је био да тај аспект покријемо тако што ћемо, у складу са важећим Законом о високом образовању, да наведемо, уместо мастер академских, специјалистичких академских студија, специјалистичких струковних студија, да их објединимо у други степен високог образовања, што се појављује као додатак дипломи који је веома важан и неодвојив део када студенти дипломирају и стичу услове за добијање одређеног звања. На тај начин би избегли да 2016. године морамо да радимо измене и допуне Закона о државним службеницима, пошто ће тада генерације студената студирати и завршавати студије на мастер струковним студијама. Када то заврше, неће имати своје место у оквиру тог закона и онда ћемо засигурно морати да вршимо измене и допуне закона у складу са тим. На овај начин, ми из СДПС смо сматрали да је могуће да покријемо целокупни други степен високог образовања, а у складу са Законом о високом образовању и онако како додатак дипломи, који је неодвојиви део процеса завршетка студија, првог и другог, наравно, степена, налаже и дефинише. Хвала.
Председавајући
Народни посланик Љиљана Несторовић поднела је амандман на чланове 3, 4, 5, 6, 9. и 25. Влада и Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу нису прихватили амандман, а Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 4. амандман је поднела народни посланик мр Александра Јерков. Влада и Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу нису прихватили амандман, а Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Реч има народни посланик Гордана Чомић.
Александра Јерков је поднела амандман којим се брише члан 2, а којим се мења и наводе мастер академске студије, специјалистичке академске студије итд. Због тога што су измене и увођење мастера струковних студија у току. Образложење да треба времена да неко ко по новом закону, кад и ако буде усвојен, заиста стекне звање мастера струковних студија је разумно, јер ће му требати неке године, мада има примера из живота када не треба пуно година да стекнете звање, али добро, то су изузеци. Изостанак његовог или њеног права да након стеченог звања мастера струковних студија, против чијег је увођења народна посланица Александра Јерков и стручна јавност која је била на јавном слушању, просто нема смисла. Не бих волела да се поново појави сугестија да може доћи до језичке редакције, па да се у овом члану, након усвајања закона о високом образовању, просто уведе мастер струковних студија. Молим вас да то не радите. Има нас посланика који читају објављене текстове закона у Службеном гласнику, баш из тог разлога да се поштује процедура доношења прописа, јер процедура је култура и обрнуто. Хвала вам.
Председавајући
Захваљујем, госпођо Чомић. На члан 5. амандман је поднела народни посланик мр Александра Јерков. Влада и Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу нису прихватили амандман, а Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 5. амандман су заједно поднели народни посланици Борислав Стефановић, Гордана Чомић, Весна Мартиновић, Дејан Николић, Драган Шутановац и Балша Божовић. Влада и Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу нису прихватили амандман, а Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Да) Реч има народна посланица Весна Мартиновић.
Као што сам приликом образлагања претходног амандмана са истоветном садржином рекла, знање енглеског језика и рада на рачунару су образовни стандард у 21. веку. Данас када погледате конкурсе и огласе за слободна радна места, видећете да су и за места пословних секретарица неопходни знање енглеског језика и рада на рачунару, осим уколико имамо посла са гранд и осталим балеринама. Јако је важно да у државној управи у 21. веку, осим услова који се тичу врсте и степена стручне спреме, буду законом предвиђени знање енглеског језика и рад на рачунару. Не само због процеса придруживања ЕУ, већ и због тога што је важно да имамо модерну, професионалну и образовану државну управу у којој ће политика имати све мање места, а све више стручност, знање и способност. Хвала.
-
Мартиновић Весна и Селаковић Никола · 4 говора наизменично · 31. август 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о оверавању потписа, рукописа и преписаЦела размена, од речи до речи
Захваљујем. Мој амандман се некако надовезује логички на претходну дискусију поводом амандмана колегинице Гордане Чомић. Уважавајући све ово што смо у оквиру претходне расправе чули, уважавајући потребу и реалну могућност да у неким ситуацијама јавни бележник мора да одбије да изврши оверу, ако је толико уверен у исправност свог уверења предлажем да о томе онда донесе правни акт о одбијању овере. Не можемо, ово о чему смо у оквиру претходне расправе говорили, оног подносиоца исправе који се обраћа јавном бележнику препустити само процени, арбитрарној процени бележника да ли је нешто за оверу или није. Ако јавни бележник има уверење да нешто не треба да овери он о томе треба да донесе акт на који подносилац захтева мора да има право жалбе. Не можемо га оставити незаштићеног у правном систему и препустити га самовољи јавног бележника и оцени да ли нешто испуњава или не испуњава услове за оверу. У прилог овоме о чему говори мој амандман је и Закон о управном поступку, клаузула о овери је једна врста потврде коју у смислу Закона о управном поступку издаје јавни бележник. Ако из неког разлога које јавни бележник сматра оправданим, без обзира да ли су они заиста и оправдани, он је онда у смислу Закона о управном поступку дужан да донесе акт о одбијању овере на који подносилац захтева мора да има право жалбе. С друге стране, на основу чега ће подносилац захтева у неком дисциплинском поступку против јавног бележника судском итд. доказати да му је одбијена овера? Ако нема акт о одбијању овере тешко да ће уопште моћи да докаже и пронађе сведоке који би били у стању, имали довољно смелости и храбрости да сведоче против, како је један од претходних говорника рекао, најважнијег темеља у правосуђу, а то је јавни бележник. Не бих се много ослањала на то да ли се јавном бележнику исплати или се не исплати да нешто оверава. Мислим да је врло коректно обавезати јавног бележника, да ако је проценио да нешто не испуњава услов за оверу, да то у писаној форми, у форми правног акта на који постоји могућност жалбе да то и искаже. Јако ми је жао иначе што Влада овакав амандман није прихватила. Хвала.
Председавајући
Захваљујем се, госпођо Мартиновић. На члан 11. амандман су заједно поднели народни посланици Борислав Стефановић и Гордана Чомић. Влада и Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу нису прихватили овај амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 11. амандман су заједно поднели народни посланици Дубравка Филиповски и Злата Ђерић. Влада и Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу су прихватили овај амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Констатујем да је овај амандман постао саставни део Предлога закона. Позивам господина министра да се изјасни по овом амандману. Да, али формално треба и ви да прихватите.
Уважени председавајући, мислим да је техничка грешка. Влада је у свом мишљењу које је доставила прихватила тај амандман и он је самим тим постао саставни део закона.
Председавајући
Извињавам се, грешка овде у служби. Извињавам се, у реду је. Реч има по амандману народна посланица Гордана Чомић.ГОРДАНА ЧОМИЋ: Захваљујем. Разумем да се не прихвати амандман, разумем и да не ради електронска јединица али, мислим, ипак… Ја сам желела да искористим два минута по амандману на члан 11, али нисмо све стигли у последњој секунди пријава и председавајући, тако да немам више права да користим, а ово време које користим за објашњавање је од посланичке групе. Хвала вам.
Председавајући
Захваљујем. На члан 11. амандман су заједно поднели народни посланици Весна Мартиновић и мр Александара Јерков. Влада и Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу нису прихватили овај амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народна посланица Весна Мартиновић. Изволите.
Захваљујем се. Дакле, као и код претходног амандмана мислим да је важно обавезати јавног бележника да у свим овим случајевима који су законом прописани као законски разлози за одбијање овере, постоји обавеза јавног бележника да о одбијању овере донесе акт о одбијању. То не само да налаже и правна логика и заштита грађанина који се јавном бележнику обраћа, то налаже и Закон о управном поступку који каже да клаузула о оверавању има третман потврде у смислу Закона о управном поступку и да орган који одбија издавање потврде треба о томе да донесе акт у којем ће навести, између осталог и разлоге за одбијање овере, доказе на основу којих је утврдио да постоје разлози за одбијање, као и правну поуку о томе коме, у ком року подносилац захтева може да се обрати ради заштите свог права на оверу. Мислим да је одбијање оваквог амандмана врло штетно. Не само за рад јавних бележника, већ пре свега због грађана који ће се обраћати јавним бележницима и ризиковати могућност да усмено буду обавештени о томе да ће њихов захтев за оверу бити одбијен, а да притом немају никакав писан доказ о томе да су се јавном бележнику обраћали да је он оценио да услови за оверу нису испуњени и да немају могућност да у даљем жалбеном поступку остварују заштиту својих права. Јако ми је жао што Влада упркос овим врло рационалним разлозима није прихватила овај амандман.
Председавајући
Захваљујем, госпођо Мартиновић. На члан 12. амандман је на основу члана 157. став 6. Пословника поднео Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Позивам господина министра да се изјасни о овом амандману. Изволите.
Прихвата се амандман Одбора.
-
Стефановић Борислав и Мартиновић Александар · 4 говора наизменично · 30. август 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Предлог закона о измени Закона о здравственој заштитиЦела размена, од речи до речи
Не знам у ком другом основу могу посланици већине да говоре него у том, али исто тако морао сам да реагујем зато што, да обавестим колегу и колеге, да опозиција не служи да обрадује власт или да је чини радосном, већ напротив, и то ћемо радити врло темељно и студиозно, будите сигурни у то. Нећу да се вадим оним старим жалопојкама како ДС никада није водила здравство у Србији, али ћу вам рећи и то да ћемо учинити све што, министар то сигурно зна, да ствари које постоје у нашем здравству сада и у последње две године изнесемо пред јавност и учинимо све да се те грешке исправе. Надам се у сарадњи са надлежним министром и људима који воде систем. На пример, да директор Клиничког центра се оперише у Србији, кога су напредњаци поставили, а не да иде у иностранство. На пример, да се провери детаљно ко се бави набавкама лекова у овој земљи и по којим везама и везицама то ради. На пример, да видимо зашто у Клиничком центру има 200 машина за куцање које неко за велике паре обнавља сваких месец дана и на тај начин узима огромне државне паре. На пример, да видимо зашто сте 250 милиона евра одузели од здравства ове године у буџету. То су ствари које ћемо ми тражити да се испитају, а не паушално да неко устане и каже – јако сам разочаран. Бићете разочарани што се тиче ДС. Хвала.
Председавајући
Право на реплику, народни посланик Александар Мартиновић.
Даме и господо народни посланици, поштовани министре, да подсетим колеге из ДС да они и дан-данас управљају једним делом здравственог система на територији АП Војводине, где имате случај да се из Фонда за капитална улагања Војводине користе средства за реновирање сеоских амбуланти, па се онда вредност уговора надува пет пута тако да се узимају масне провизије. Да вам не спомињем случај реновирања Клиничког центра Војводине и многе друге случајеве који су се дешавали а који представљају најдрастичнију могућу злоупотребу закона у области здравственог система на територији АП Војводине, која се на велику жалост грађана који живе у Војводини дешава и дан-данас. Данас ДС покушава да очува своје привилегије и своје позиције у АП Војводини иако је чињеница, иако је то део политичке фактографије да ДС једва да ужива подршку 6% грађана који живе на територији АП Војводине, али не дају власт ни за живу главу. Недајбоже да неко уђе у папире Фонда за капитална улагања Војводине, да неко уђе у папире Покрајинског секретаријата за здравство, па да видите колико тамо има злоупотреба, колико тамо има кршења закона и колико тамо има ситуација да је новац пореских обвезника, грађана који живе на териториј АП Војводине уместо да је отишао заиста у реновирање домова здравља, болница, клиничких центара итд. у ствари завршавао у црним фондовима ДС у сврху финансирања изборних кампања.
Председавајући
Реч има народни посланик Борислав Стефановић, право на реплику.
Ради информисања колега, а и претходног говорника, МУП Републике Србије, полиција у свим тим фондовима седи већ две године и покушава да пронађе то о чему колега говори. Али, да не би сада улазили у то, пошто су за то, како се то лепо назива, надлежне службе, морам само да кажем да није згодно када две и нешто године причате, причате, причате – урадићемо, истражићемо, решићемо, а никако да то почнете да радите. Оно што је сигурно, што вам ја могу обећати је када тих шест, по шест, по шест мало нарасте, а хоће, а вама када опадне та подршка шест, по шест, по шест, а хоће, онда ми нећемо причати него ћемо да урадимо, па ћемо поднети грађанима извештај ко је крао, где је крао и ко због тога иде у затвор. Мислим да је то фер и поштено. Према томе, мислим да вам је то већ толико провидно постало, та прича, зато што се грађани смеју јер никако да виде све те силне злоупотребе и људе који крше закон да одговарају због тога. Као човек и као неко ко је грађанин у овој држави и као неко ко је демократа волео бих да се то деси. Ко год је кршио закон треба да одговара по закону и треба да сноси последице за своје чињење и нечињење којим је изазвао одређено кривично дело. Међутим, немојте да причате а да претходно нисте информисани да две године специјални полицијски тимови детаљно истражују све те институције и фондове које сте споменули. Информишите се код министра Стефановића. Питајте њега. Он то најбоље зна и сигуран сам да ће потврдити моје речи. ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Игор Бечић): Време. Реч има Александар Мартиновић, право на реплику.
Само бих хтео да подсетим колегу да нису специјални полицијски тимови ти који ће да доносе пресуде. Дакле, они припремају материјал за судски поступак, а коначну реч о томе да ли су појединци из ДС чинили злоупотребе или не рећи ће надлежни судови. Оно што је за грађане који живе у Војводини јако битно је да одговорите на питање, ако сте све радили у складу са законом, ако сте заиста унапредили живот грађана Војводине у периоду од 2000. до 2014. године, зашто се онда ДС тако драматично плаши избора на територији АП Војводине? Ако сте све сјајно радили, ако није било злоупотреба, ако ја лажем да је Фонд за капитална улагања служио као проточни бојлер за финансирање изборне кампање ДС, ако је све било у реду са Развојном банком Војводине, ако је све било у реду са реновирањем здравствених установа на територији АП Војводине, зашто се онда плашите избора? Изађите на изборе са свим тим вашим сјајним резултатима и докажите да сте бољи од СНС. Да сам на вашем месту ја бих тако урадио - бољи сам од СНС, напредњаци лажу, нисмо ништа украли, поштовали смо закон, идемо на изборе, идемо да их победимо. Не, све смо супер радили, све је одлично, нема никаквих злоупотреба, а немојте молим вас до краја наших политичких каријера да се расписују избори за посланике у АП Војводини. То је ваша политичка филозофија.
-
Бабић Зоран и Стефановић Борислав · 4 говора наизменично · 1. август 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о јавном информисању и медијимаЦела размена, од речи до речи
Госпођо председнице, у великој сам дилеми. Надам се да ћете ви, остале колеге и господин министар да ми помогнете. Да ли је претходни говорник јуче у времену од 16 до 19 часова, када је био присутан премијер Владе господин Вучић, имао аутоцензуру па није смео да уђе у салу или је имао страх од премијера, јер није говорио ни пре, а не говори ни сада, снагом аргумената, већ снагом мржње? Снагом мржње која не бира средства па задире у приватне компаније и приватне фирме, и то му даје право, некад демократско право. Не разумем како може приватна фирма да се назива режимском фирмом и како може један народни посланик да задире у то ко ће у приватној фирми радити или неће радити? Друго право које је прекршено јесте то што се сви новинари, који обављају једно часно, тешко и опасно занимање, не само на овим просторима него било где на кугли земаљској, називају кукавицама. То је срамотно, то је страшно. Нарочито од оног човека који није дефинисао да ли има аутоцензуру или има страх, јер нема аргументе. У сваком случају, у јучерашњем дану, од 16 до 19 сати, када су премијер и цела Влада овде одговарали и могли да одговоре на овакве бесмислице и оптужбе, код господина Стефановића је радила аутоцензура. Или је то био страх? Тако да бих вас замолио, и вас и све присутне, да ми одговорите шта је на делу код господина Стефановића?
Председавајући
Боље да одговори народни посланик Борислав Стефановић.
Ово је реплика, да знате. Ово је једна од оних ситуација када би требало да се ја овде некоме правдам, што наравно нећу учинити. Али ћу вам дати за право да мислите шта год хоћете. Заиста, без жеље да улазим у неку свађу. Што се мене тиче, ви, господо, само мислите да смо ми пуни страха, да смо аутоцензурисани, да не смемо. Знате, има један народски израз, колоквијални, без увреде било коме – баш ми се гаће тресу од Александра Вучића. Стварно, толико сам се уплашио… (Председник: Мени се обраћајте. Хвала.) Иначе сам познат по томе да се бојим њега и његових потеза. Али, имам поштовање према институцији премијера. (Председник: Није лепо ово што сте рекли.) Није лепо ни оно што је господин Вучић јуче оптужио Албанце да морају да плаћају струју. (Председник: Морају сви грађани Србије да плаћају струју. Ово је већ увреда за Скупштину.) Ако ми дозволите да наставим... (Председник: Апсолутно, али морам да реагујем. Посланик ме из прве клупе гледа са неодобравањем.) Морају сви грађани да плаћају струју, госпођо председнице, али је то мало незгодно искоришћено, сећате се расправе, због тога што ... Молим вас, сачувајте реакције за ваше органе. Дакле, незгодно је када то говори човек који по 15 месеци није плаћао комуналије. То је мало незгодно, разумете? Али, добро. Морам да кажем још једну ствар. Демократска странка не жели да учествује у нечему што је нарушавање угледа Скупштине и Владе. Чуо сам да је био неки човек који је викао на људе, да се бахато понашао. Просто не могу да верујем да сте и ви као председница то дозволили, а знам да мени не бисте. (Председник: Ништа ми није јасно, да ли ви мени реплицирате или господину Бабићу?) Рекли сте да морам у вас да гледам, што ја чиним. (Председник: Нисам ја, него посланик из прве клупе, један од ...) Извините, молим вас, ви сте рекли пре пет минута да тражите још једном од свих посланика да се не обраћају једни другима него вама. (Председник: Да, али баш мене спомињете а нисте тражили реплику на мене.) Зар ја не смем да вас питам као председника Скупштине? (Председник: Сама себи да дам реч не могу.) То није циљ, ја вас питам реторички. То схватате.
Председавајући
Иначе, прошле су две минуте и 32 секунде, реплицирали сте и мени, и Бабићу и не знам више коме. Пуно вам хвала, сигурно ћете добити реч ако то буде било потребно. Значи, реплику је изазвао Борко Стефановић, одговорио му је Бабић, онда је Борко Стефановић одговорио. Реч има Зоран Бабић. Без љутње, рекли смо – ко изазове, с оним другим се завршава, па пазите. Изволите.
Захваљујем се на одговору. Потврђено је да аутоцензуре нема, али да постоји страх због немања аргумената и због тога се радије бира неки ћошак ове скупштине, што мрачнији и што даљи од ове сале, из којег може да се твитује, може да се процењује да ли се неко понаша бахато или се не понаша бахато. Одатле, из тог ћошка, из те помрчине, знате како су неки посланици храбри? Знате како, кад стану пред огледало па кажу – не да ћу да му кажем, ма свашта бих му ја рекао, ма не би могао да ми одговори. Али, помрчина. Ту се не води дебата. Завучени у мишју рупу, зато што се изричу неке ствари које немају везе са истином, немају везе са реалношћу. А онда када можемо да дебатујемо у овој сали, тотално демократски, без икаквих ограничења... И, то је јучерашња дебата показала, остали смо синоћ до 23.30; ја сам захвалан подносиоцима амандмана што су нам омогућили да тако дуго дебатујемо о добрим законима, и данашњим подносиоцима амандмана, јер ћемо и данас моћи да дебатујемо. Српска напредна странка има и воље и снаге да дебатује на правом месту, а не испред огледала, у помрчини, изигравајући много већег и значајнијег него што јесте. Поручујем господину Стефановићу – доћи ће и наредни последњи четвртак у месецу, баш онако како иде по Пословнику. Биће поново овде Влада. Цела Влада је синоћ била у парламенту, а Посланичке групе ДС није било. Вероватно су вежбали пред неким огледалима како би они то питали, само да имају право. (Председник: Била је Гордана Чомић, немојте, молим вас.) Извињавам се госпођи Чомић, заиста. Али, то није пут, то није правац. Тако да, хвала вам на одговору што није било аутоцензуре, зато што аутоцензуре нема… (Председник: Време.) … али страха због непостојања аргумената има.
Председавајући
Хвала. Реч има Борислав Стефановић, поменут је. Изволите.
Заиста нема потребе за таквим речима. Господине Бабићу… (Председник: Немојте, молим вас. Рекли смо да се нећемо обраћати директно. Ја покушавам, али никако да упамте. Али, нећу да вас казним. Изволите.) Хвала. И ви и ја и сви посланици су свесни да Пословник, који јесте писала Демократска странка и који има значајних недостатака (нарочито кад неко мисли да ће вечно бити на власти а онда оде у опозицију, што ће се и вама десити), дакле, у тој ситуацији, тај пословник изузетно јасно, прецизно и у великом обиму штити председника Владе да може да говори колико год хоће, без било каквих ограничења. То је чињеница. Према томе, и господин који је говорио, и ја и ви знамо да када господин председник Владе узме реч, може да говори колико год хоће и да нико не може да му одговори. Што се тиче буџака, помрчине, огледала, на то нећу одговарати, осим што ћу и овај пут позвати јавно било кога од њих, али првог и највећег и најважнијег, а то је господин Вучић, нека бира коју год хоће телевизију, када год хоће…
-
Марјановић Весна и Тасовац Иван · 4 говора наизменично · 1. август 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о јавним медијским сервисимаЦела размена, од речи до речи
Хвала, председнице. Сматрам заиста неприхватљивим да се избор програмског савета РТС и РТВ обавља на начин на који је то сада предвиђено. Још увек важећим законом постојала је другачија процедура. Овим изменама је дошло до промене, прво у толико што више нема народних посланика у саставу Програмског одбора што мислим да је прихватљиво, али оно што сматрам у крајњој линији необичним и неприхватљивим, а након мишљења Владе сам заиста изненађена, а то је да се Народна скупштина по први пут налази у улози предлагача, да изборну функцију врши Управни одбор једне јавне институције, у овом случају јавног сервиса. Дакле, ако Скупштина као носилац суверенитета има изборну функцију, бира Владу, бира судије, бира тужиоце, а не може да бира чланове Програмског одбора, а образложење Владе је да би то утицало на њихову самосталност, па, нема веће гаранције самосталности него када вас изабере Скупштина. Дакле, Управни одбор ће моћи да смени чланове Програмског одбора кад год буде желео. Ваљда треба да буду самостални управо у односу на управне органе јавног сервиса. Дакле, молила бих, мене чуди да је Уставни одбор ово прихватио, али молила бих предлагача да нам објасне ту логику. Очекивала сам другачије образложење неко, због разлога ефикасности или нечег другог, али самосталност чланова програмског одбора је сада много више упитна него да их бира Народна скупштина Републике Србије.
Председавајући
Реч има министар.
Када бира, дакле, Управни одбор он је и одговоран за квалитет програма. Овде би могли да дођемо у ситуацију да са чисто стручне стране Скупштина постане одговорна за квалитет програма једног од јавних сервиса. Овде да би се јасно видело где је одговорност, значи, то је био основни разлог. Не знам да ли сам био довољно јасан.
Председавајући
Реч има народни посланик Весна Марјановић.
Не, и даље то не разумем, због тога што је Програмски савет предвиђен да даје независно мишљење о квалитету програма РТС или РТВ. У овом случају, ми ћемо имати Управни одбор који ће да намеће своје мишљење Програмском одбору. Дакле, ви сте, можда не ви лично, знам да нисте ви писали образложење, али Влада је дала као образложење да је разлог зашто је то тако, да се обезбеди њихова самосталност. Хоћу да кажем да они апсолутно неће бити самостални на овај начин. Просто мислим да у пракси није познато, кажем вам, није Скупштина одговорна ни за пресуде судија, а ми бирамо судије. Дакле, неприхватљиво ми је да Скупштина може да бира судије, вас као министре, а не може Програмски одбор, да им тиме управо гарантује самосталност да независно могу да одлучују о програму РТС и да дају једно мишљење које би унапредило тај програм. Они управо треба да надограде оно што предлажу управни органи РТС. Знате, ми бирамо и Заштитника грађана. Дакле, заиста ту не видим логику.
Председавајући
Реч има министар. Изволите.
Само да појасним, дакле, Народна скупштина предлаже 30 људи, 30 кандидата за чланове Програмског савета, а онда Управни одбор, значи, од тих 30 бира 15. Само ако није проблем, дакле – надлежни одбор Скупштине предлаже Управном одбору листу од 30 кандидата за чланове Програмског савета који одражава територијалну, националну, верску, полну и другу структуру становништва.
-
Живковић Зоран и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 31. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о приватизацијиЦела размена, од речи до речи
Хвала лепо. Наравно, овде је амандман – да се брише. Наравно да је наша интенција да се брисањем свих чланова овог закона укаже на то да је постојећи закон био сасвим довољан правни оквир за окончање процеса приватизације у случају да је спровођен доследно, то значи законито и без изузетака, и да су спречене све криминалне радње које су се дешавале у овом процесу, посебно од половине 2004. године до данашњег дана. Агенција за спречавање прања новца постоји од 2001. или 2002. године; основана је у овом дому када је овде био савезни парламент, учествовао сам у томе, тако да су сви ти механизми заштите били могући и по старом закону. Оно што је интересантно, то су образложења, на која сам малопре указао, којима се одбијају наши амандмани. Као што су наши амандмани практично врло слични, само се разликује редни број члана, сва образложења су иста. Један део тог образложења Владе зашто се одбијају наши амандмани гласи: „Идеја Предлога закона је да се предложени модели и мере примењују само код предузећа са одрживим пословањем.“ У овим дефиницијама у члану 2. не пише шта је одрживо пословање. Ко оцењује, по којој методологији, по ком стандарду шта је одрживо пословање, а шта није? То је такође добар услов да се овај закон користи као основа за корупцију. Не мислим да је то намера министра и вас који седите поред њега, али вам указујем да се ту јавља велика могућност за корупцију и криминал. Наставићу са овим образложењем касније.
Председавајући
Хвала. Реч има народни посланик Зоран Бабић, по амандману. Изволите.
Да, по амандману, наравно. Овај члан 13. чије се брисање амандманом тражи има четири става. Први од та четири става је, мислим, најважнији и волео бих... Претпостављам да је мишљење предлагача овог амандмана да се избрише и овај први став грешка, јер другачије би било веома лоше. А то је: „Агенција пре закључења уговора прибавља од надлежне организације за спречавање прања новца мишљење о непостојању сметњи на страни купца, односно стратешког инвеститора за закључење уговора.“ Да ли предлагач сматра да свако са торбом новца, стеченог можда на лош начин, можда препродајом наркотика, можда отмицама, видели смо шта је све било у прошлости, на такав начин, брисањем целог овог члана, а на тај начин и првог става, да свако ко дође са торбом новца стеченог од криминала, стеченог од трговине наркотицима, може да дође и да купује по Србији, да легализује свој новац? Мислим да је прошло време када је Шарић куповао имовину по Војводини, а да га нико ништа није питао и да је био уважени господин инвеститор. Не бих волео да се оваквим амандманом враћамо на то време, јер брисање члана 13. и првог става члана 13. ја не могу никако другачије да протумачим осим да предлагач овог амандмана жели другачије. Предлагач закона каже – мора да се утврди постојање, односно потврда о пореклу новца, да ли постоји било каква сметња око прања новца. А предлагач амандмана каже – не, не треба нам то, хајде да нарко-дилери мало купују, хајде да неко други ко је стекао капитал на неки други начин... Због тога мислим да је предлагач амандмана грешком поднео овај амандман. Можемо да дискутујемо и о другом, и о трећем и о четвртом ставу, али мислим да нико не може да стави знак питања на тај први став, јер када неко предложи брисање, ја само могу да протумачим на начин да нам та потврда о пореклу новца није потребна. Мислим да је потребна и због тога позивам предлагача амандмана да овај амандман повуче.
Председавајући
Право на реплику, народни посланик Зоран Живковић. Изволите.
Мислим да је ово још једно у низу намерно погрешних тумачења. Наравно да није циљ да се омогући прање новца у Србији. Понављам, био сам у Савезној влади која је предложила Закон о спречавању прања новца и формирала Комисију за спречавање прања новца. По том закону и у раду те комисије постоје сви законски основи да се спречи прање новца у Србији. Зашто то није спречено, то је питање за оне који су то дозвољавали. Ја чекам да се борба против криминала, која је обећана пре две године, интензивна, коју ја заступам цео свој живот, посебно ме радује што је то интензивирано, бар на речима, у последње две године... Да дођемо до једног примера и да видимо у затвору некога ко је крив за неку лошу приватизацију, за прање новца или за било какву злоупотребу. Ја сам један од најзаинтересованијих за то, јер је њиховим радом од 2004. године наовамо компромитовано оно због чега сам ја ушао у политику и оно за шта су се борили многи људи који су дали свој живот за остваривање те политике, компромитовано је оно за шта су се борили људи, за те светле циљеве, 5. октобра. Ја имам највећи интерес да они који су компромитовали све те идеале и све те циљеве што пре буду иза браве. Мој повратак у политику има за циљ и то. Хвала вам.
Председавајући
Хвала. Право на реплику, народни посланик Зоран Бабић. Изволите.
Претпостављам да су ове речи предлагача амандмана потврда мојих претходних речи и да значе да се овај амандман повлачи, јер нисам чуо ниједан аргумент због чега у закону не би требало да пише да Агенција пре закључења уговора прибавља од надлежне организације за спречавање прања новца мишљење о непостојању истог таквог дела. Што се тиче борбе против криминала и корупције, она је све само не на речима у протекле две године, зато што су и релевантне међународне организације нашу земљу сврстале 2012. године на 86. место по борби против криминала и корупције (последњи у Европи, међу последњима у свету), а 2014. године напредовали смо 14 места и сада смо 72. Али, оно што нећете чути од мене, нећете чути ни од једног човека који се одговорно бави политиком, то је – слање иза браве. Иза браве не шаље политика, иза браве не шаљу народни посланици. Није ово судница. Нити судимо, нити бранимо било кога. Ја се нећу мешати у правосудне и истражне органе наше државе зато што на тако нешто политика нема право. Ја у то верујем. Оно што је политика донела, оно што је Српска напредна странка донела, оно што је господин Александар Вучић донео јесте политика нулте толеранције за криминал и корупцију и да у тој борби против криминала и корупције заштићених нема, ма колико новца имали, ма колико били, или се вратили, да ли су у политици или коју чланску карту имали. То је политика Српске напредне странке и Александра Вучића, као и да свако ради свој посао. А на те истраге, које су бар у 24 спорне приватизације завршене, истраге, судски процеси, нити имам право, нити ћу утицати.
-
Јовичић Александар и Живковић Зоран · 4 говора наизменично · 31. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о приватизацијиЦела размена, од речи до речи
Даме и господо, уважени председавајући, ово је кључан закон, као што смо рекли, за спас наше привреде, да коначно стекнемо услове за економски развој. Истина је да сви посланици могу поднети сијасет амандмана и да о њима можемо расправљати. Конкретно, што се тиче овог амандмана и самог предлагача, чуо сам овде дивне ствари, и заиста вам честитам што се залажете да коначно они који су одговорни за неуспеле приватизације дођу тамо где им је место, да одговарају за то. Драго ми је што сте ви борац, искрени борац за здравију српску економију. Али, није ми јасно како сте били на листи тих који су одговорни за те приватизације. Да ли је то био само тренутак у коме сте хтели да уђете у овај парламент? Јер, говорите да се борите за српску економију и за то да коначно одговарају они који су је упропастили, а знамо ко је у већинском делу одговоран за то, а после одете на њихову листу и уђете у овај парламент. Требало је можда да идете као нова странка, странка која нуди нове идеје. Видели смо данас 95 амандмана које нудите, то је – брише се. Хвала.
Председавајући
Господине Јовичићу, пустите ко иде у коју странку, то није предмет расправе. Изволите, господине Живковићу.
Хвала вам. Хвала на забринутости за политичку судбину политичке идеје и политичке организације коју ја представљам и водим, али мислим (ево, да будем нескроман) да то није потребно. Десет година сам био ван политике, вратио сам се у политику. Био сам на листи са људима од којих нико овде није, колико ја знам, ни госпођа Чомић ни други чланови странке која је била на тој листи, оптужен за било какво кривично дело, нити се против њих води било какав истражни поступак, за разлику од неких чланова или чланова породице у вашем посланичком клубу – неки су у бекству, неки су тамо, неки су овамо. Неки су малопре говорили о приватизацији, па их нема, господин Стевановић, ако се не варам, и господин Николић, који су учествовали у приватизацији по старом закону, које ја знам из неких других странака када су се здушно залагали за примењивање свега онога што ви и ја сада осуђујемо заједно. Према томе, не секирајте се за моју политичку судбину. А порука бирачима је, и за прошле изборе, а то је већ прошло, али за будуће – када гласате, немојте да бринете о судбини политичара, брините о својој судбини. Када гласате, дефинишете своју судбину, а не судбину овог или оног политичара. Хвала. (Александар Јовичић: Реплика.)
Председавајући
Немојте, господине Јовичићу. Изазвали сте реплику. (Александар Јовичић: Имам право.) Када већ хоћете, изволите.
Хвала, председавајући. Ја према вама имам посебне симпатије. Можда господин Живковић у тих десет година, у том свом одмору од политике, није видео да је баш странка на чијој је листи био омогућила да неки људи (који ће завршити тамо где им је место и за које ће се спровести поступак), на рачун свих грађана, свих нас, дођу до неких бенефита и до неких приватизација које су биле корумпиране; да је захваљујући тим људима, који воде ту листу, Србија дошла до те мере у тешку ситуацију да је за четири године незапосленост порасла са 14% на 26%. Рекао сам да сте ви борац за здраву српску економију, али је мало забрињавајуће и чудно како сте отишли баш на ту листу. Можда сте могли на неку другу, с обзиром на то да је од те странке после било још неколико странака које се такође залажу за бољу српску економију. Баш сте отишли код Драгана Ђиласа и код господина Пајтића, а знамо да у Војводини имамо Развојну банку Војводине, фонд који је опљачкан, једну регију која је била најбогатија, а данас је најсиромашнија. Само сам због тога довео у сумњу вашу намеру. Али, имате шансу да покажете да ваше намере јесу честите и поштене у овом сазиву, јер трајаће још три и по године. Хвала вам.
Председавајући
Реч има народни посланик Зоран Живковић, реплика.
Понављам да ми је јако ми драго што својим инспиративним дискусијама многе колеге потврђују значај ових амандмана које смо господин Павићевић и ја поднели, да је то очигледно изазвало интересовање које говори о квалитету тих амандмана. Ако се слажемо око тога да нам је заједнички циљ да се на неки начин нађе спас за тих 85.000, 90.000, 100.000 људи који су остали у тих шестсто и нешто предузећа, ако нам је то заједничко, ви мислите да то треба да се реши новим предлогом закона, а ми сматрамо да је тај нови предлог закона само једна естрадна манифестација, да је то у ствари рециклирани стари закон, који је могао доследним спровођењем да доведе до истог циља, за који се и ви залажете. Ово је сет закона од три закона, где ми подржавамо два. Закон о стечају, нажалост, данас јесте једини лек за највећи број предузећа која су остала неприватизована. То је јасна економска логика и то се учи у забавишту за економисте. Ту нема никакве сумње да је наша намера добра. А овде желимо да укажемо на то, кажем још једном, да рециклирани естрадни закон неће допринети. У њему се, не намером министра, али, бојим се, нечијом туђом намером, стварају услови за корупцију. Потпредседница Владе је рекла да не постоји закон који апсолутно искључује могућност корупције. То је врло опасна изјава и то долази из Владе коју ви браните и представљате. Мислим да је то једна опасна изјава и да не можемо тако да говоримо. Закони не смеју да буду флексибилни. Основни циљ закона је да буде врло јасан и прецизан. Флексибилност закона је безакоње. А ви се залажете за флексибилност у овом закону.
-
Живковић Зоран и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 31. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о приватизацијиЦела размена, од речи до речи
Хвала, председавајући. Ово је члан 25. који дефинише критеријуме за учествовање на јавном прикупљању понуда са јавним надметањем. Наравно да је и то било у садржају претходног закона, односно још увек важећег закона, и зато ми тражимо да се и овај члан брише. Мислим да би било добро да подсетимо и посланике а пре свега грађане Србије који можда гледају овај пренос, пошто смо у међувремену имали једну серију, некад у ово време су ишли цртани филмови и „Лаку ноћ, децо“, тако да се мало вратимо на озбиљне теме. Наша идеја је да амандманима укажемо да је било непотребно писати нови закон, да је непотребно да се он представља као реформски закон када је потенцијал старог закона, уз неке адекватне измене на које смо и ми указали, могао да служи сврси и да оконча приватизацију, реално, тристотинак предузећа која нису приватизована а можда имају неку шансу да нађу свог купца. Мислим да је то што постоји један хистеричан однос према нама као предлагачима, што нас овде вређају, малопре и председник Владе, сада посланици, то је мени потпуно разумљиво, последица страха. То је исконски страх од непознатог, од читања, од писања, од разумевања суштине парламентаризма. Многи стручни аутори су то већ обрадили, тако да нас то не чуди. Не можете нас увредити, јер да бисте могли да увредите господина Павићевића или мене, морате много да радите на себи, на томе шта сте, ко сте и где се налазите. Хвала вам.
Председавајући
Господин Зоран Бабић. Изволите.
Реплика, господине председавајући. Не знам од када је истина и одговарање на питања увреда, од када је истина и саопштавање истине и одговарање на питање угњетавање. Ако сте мислили да ћете довека постављати нека питања, да нећете добијати одговоре, да ћете на томе правити неку политичку платформу, па, преварили сте се. Председник Владе и остатак парламента су испоштовали парламент, испоштовали грађане Републике Србије, одговорили на сва питања, изашли с истином. То што вама та истина не одговара, то што вас та истина вређа, знате колико ме брига за то. Важно је да је она у интересу грађана Републике Србије, важно је да је то што Влада ради у интересу запослених људи у Србији, свих људи у Србији. Важно је да то одговара и да је то у интересу грађана Србије. А да ли вама одговара, па, ви сте данас отворено амандманима правили неке ствари које не одговарају никоме, осим вама и вашој политичкој платформи да се све брише у овој држави, па чак и овај амандман који каже да бисте брисали критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, и услове и обавезе купца, инвестиције, социјални програм, континуитет пословања итд. Шта хоћете? Шта хоће предлагач овог амандмана? Да нема социјалног одговора, да нема социјалне одговорности, да нема инвестиција, да нема ничега? Па, немојте да се кријемо иза неке љутње када се критикују овакви амандмани. Хајде да причамо о суштини. Овим амандманом предлагач амандмана жели да будући инвеститори немају никакву обавезу према запосленима. У ставу 1. се брише социјални програм, па се бришу инвестиције, па се брише континуитет пословања... Па, шта ће нама инвеститори који неће имати континуитет пословања? То је суштина овог амандмана и ви за тако нешто тражите подршку. Наравно да је нећете имати.
Председавајући
Хвала. Реч има Зоран Живковић. Изволите.
Није ми баш јасно зашто је претходник добио реплику, али нема везе, немам ништа против. Да упозорим само да је читао сада нешто што нема никакве везе са чланом 25. који је сада на дневном реду. Само мало пажње би било значајно јер бисмо тиме убрзали рад по појединостима и завршили у неком разумном року. То је наш циљ, немамо никакву намеру да било кога малтретирамо. Ако је, колико сам схватио, ова реплика била упућена на то што је малопре причао председник странке чији је претходни говорник члан, а говорио је да је њему све јасно шта је речено и да смо добили све одговоре, ја му честитам на том сазнању, али, наравно, свако ко иоле разумно размишља зна да нисмо добили ниједан одговор, да су уговори са „Етихадом“ и сви остали још увек тајна, да немамо појма шта је било са том „Политиком“, да нису приватизоване банке као што је обећано. Нисам добио чак ни одговор, тај потенцирани одговор, на питање о плагијатима. Добили смо одговор да председник Владе гарантује да министар унутрашњих послова није плагирао свој докторат. Моје питање је било да ли може да гарантује да ниједан члан Владе није то учинио. Нисам добио ни тај одговор. Али, ја разумем. Када је неко на власти, сећам се тог времена мада је било давно, онда, поред свих других обавеза које имате, знате и да је ближи пут ка одласку са власти него ка останку на тој позицији. Што се тиче наше будућности, јер су неки посланици, који су сложили розе, плаву и сиву боју, говорили да ми немамо будућност и да ћемо бити обрисани, то сам ја слушао и у деведесетим и на почетку двехиљадитих, и таквих имам у својој „колекцији“ колико год хоћете.
Председавајући
Реплика, Зоран Бабић, и завршавамо са репликама.
Нећу давати никакве паушалне оцене, нити претње, али се и не плашим никаквих претњи. Био сам у опозицији, ево, сада подржавам, народни сам посланик који подржава Владу. Није то ништа страшно. Када се ради одговорно посао, нема ту никаквог судбоносног преласка на једну или на другу страну. Што се тиче одговора на питање, знате, када неко стави чепове у уши, наравно да неће ништа чути. Дефинитивно су овде седели људи који су или излазили у ходник па нису желели да чују одговоре... Оно што су одговори, везано за „Етихад“, везано за „Ер Србију“, поновићу и понављаћемо, ма колико ви то не волели да чујете: девет авиона „Ербасових“ А-319, А-320, старости 26 година, просечне старости авиона; сада је просечна старост авиона у „Ер Србији“ девет и по година. Видим да вам ни то не одговара, и то је страшно лоше јер се то дешава у Србији. Лоше је јер се то дешава за време Владе Александра Вучића и СНС, али је то добро за Србију. Наручено је десет нових А-320 „Ербасових“ авиона, број путника повећан за 70%. Нема проблема, нека вама то смета, нека је вама то лоше, нећете спавати ноћас, нема проблема, али ће грађани Србије мирно спавати. Добро пратим сваки амандман, добро пратим сваки члан закона и прочитаћу први став. Жао ми је што предлагач амандмана није читао, а подносио је такве амандмане који кажу... У члану 25, за који се предлаже брисање, пише: „Критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, услове продаје, као и обавезе купца (инвестиције, социјални програм, континуитет пословања итд.) одређује Агенција.“ То значи да људима који су поднели овај амандман не одговарају ни социјални програм, ни инвестиције, ни континуитет производње. Шта ћете више да се тај амандман одбије?
-
Живковић Зоран и Павићевић Владимир · 4 говора наизменично · 31. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о приватизацијиЦела размена, од речи до речи
Коментар уваженог колеге посланика, претходника, врло је интересантан и последица је једног енциклопедијског незнања. Само због тога морам да вас подсетим на време о коме говорите, пошто се мени обраћате, да је те године приватизовано скоро хиљаду предузећа, да је добар део тога ишао преко међународних тендера, да је највећи део осталог ишао преко јавних аукција, да је тада остварен приход преко две милијарде долара, да је тада број запослених у јавној управи био 504.000, а не 800.000 колико је данас, да је тада вредност евра била 61 динар, а не ово што имамо данас, да је бирократија у Србији тада бројала само 27.000 људи, а данас их има 72.000, тако да о времену када сам се ја бавио политиком… (Председник: Време.) Дозволите само да… (Председник: Рекли су да сте искористили минут и сад волшебно још минут.) Не нисам чуо никакав минут. Да завршим само. (Председник: Тако свако може да каже – још да завршим.) Ако хоћете да ми одузмете реч, изволите. Само ми кажите могу ли да наставим. (Председник: Већ је онако клише, као, не дајете ми реч. Изволите, али следећи пут не. Први пут сам чула за овакву поделу времена.) Хвала вам. Према томе, то је било, понављам, златно време реформи и приватизације у Србији. За тим временом можемо сви да жалимо зато што је прошло и зато што се, нажалост, никада неће вратити, а реакција дивних створења је увек била инспиративна за …
Председавајући
Захваљујем. Сада сте потрошили време. (Владимир Ђукановић: Реплика.) Право на реплику немате. На назив изнад члана 30. и члан 30. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Прешла сам даље. Председавајући води седницу. Молила бих вас, као што ни ми не држимо говоре у сали, тако пустите председавајућем и председнику парламента да води седнице, и нико више, по Пословнику. Реч има Владимир Павићевић, два минута. Хвала вам.
Даме и господо, поштована председнице Народне скупштине, поштовани министре, поштовани гости, ми смо поднели амандман на члан 30. Предлога закона о приватизацији који се, само да подсетим овде, налази у оквиру трећег поглавља нашег предлога закона, односно владиног предлога закона, а то је поглавље „Методи приватизације“. Члан 30. чини пет ставова, и то су следећи ставови, каже: „Подношење пријаве за учешће. Пријава за учешће подноси се Агенцији у року утврђеном у јавном позиву, који не може бити краћи од 30 нити дужи од 90 дана од дана објављивања јавног позива.“ Када би ово био први предлог закона о приватизацији о којем ми у Србији разговарамо, не бисмо имали примедбу на овај став, као ни на други, као ни на трећи, као ни на четврти, као ни на пети. Али, морам само да подсетим народне посланике који активно учествују у нашој амандманској расправи поводом Предлога закона о приватизацији да није кључно питање откуд оволики број амандмана, па и амандман на члан 30, него је питање – зашто хитни поступак за овај предлог закона када је, на пример, пре једно сат времена, два сата, председник најјаче политичке странке у овом парламенту и председник Владе рекао овде за извесне законе који су означени реформским, а који нису ушли у процедуру у ову Народну скупштину, да није толико важно да ли ће у Скупштину да дођу у јуну, јулу или августу. Господо, ако није то толико важно, па зашто смо онда били хитри са овим предлогом закона, који је заиста веома важан? И, ево, данас имамо потврду да је требало на другачији начин о њему овде да расправљамо. Дакле, предлажемо брисање члана 30, као што је био случај са свих 29 чланова Предлога закона о приватизацији. Хвала.
Председавајући
По амандману, Владимир Ђукановић. Троши време посланичке групе. (Владимир Ђукановић: Нисам се јавио за реч.) Имам вас пријављеног у систему. (Владимир Ђукановић: То сам се малопре јавио за реплику, али ми нисте дали реч.) Нема шта да дајем или не дајем, члан 104. говори све врло дефинисано. Значи, нико се не јавља. На назив изнад члана 31. и члан 31. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Реч има народни посланик Зоран Живковић.
У члану 31. се дефинише начин јавног надметања, када се стварају услови за њега и када уговор може да се направи и без јавног надметања. То је исто било садржано у постојећем закону и из истих разлога тражимо да се овај члан брише. Хвала.
Председавајући
На назив изнад члана 32. и члан 32. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Реч има народни посланик Владимир Павићевић.
Даме и господо, поштована председнице Народне скупштине, поштовани министре, поштовани гости, неко комешање је настало у овој сали, као да је сада нестала потреба да темељно расправљамо о амандманима на Предлог закона о приватизацији. Поднели смо амандман на члан 32. који се односи на губљење својства купца и других права. Ову прилику да образложим наш амандман на члан 32. бих хтео да искористим да поменем једну веома важну ствар. У образложењу владиног Предлога закона о приватизацији пише да се сада у Србији води одговорна економска политика. Ми смо данас током дана овде саопштавали зашто сматрамо да постоји много разлога да не верујемо да је то тако, односно да није тако. Подсетио бих на још један. С времена на време се овде у Скупштини појави неко из Владе ко нам припрети да се поново налазимо пред банкротом. Пре неколико месеци је била иста прича, да се налазимо пред банкротом. Не могу да замислим да у образложењу Владе, па ево и за овај члан 32, стоји да се води одговорна економска политика, а да смо непрестано пред неким банкротом. И данас смо чули да ћемо можда једну посебну седницу морати да посветимо томе, да се разговара како да се изађе из економских проблема у којима се налазимо. Дакле, нисам задовољан тим образложењем. Толико о амандману на члан 32.
-
Павићевић Владимир и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 31. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
На дневном реду: Закон о приватизацијиЦела размена, од речи до речи
Поштовани председавајући, даме и господо, поштовани гости, ми смо поднели амандман на члан 68. Ја ћу врло прецизно сада да објасним зашто смо поднели амандман на члан 68. Ово је један од девет чланова Предлога закона о приватизацији у оквиру деветог поглавља које носи назив „Стратешко партнерство“. Сваки пут када смо читајући чланове овог закона наилазили на кованицу „стратешко партнерство“ ми смо реаговали и објашњавали зашто је то лоше. То је било у случају члана 2, у случају члана 8. итд. Овде је постављено питање од стране многих народних посланика – добро, вас двојица, који сте поднели толико амандмана у којима пише „брише се“, шта предлажете, како да се реши неки проблем за који ће бити релевантан овај закон о приватизацији? Све те народне посланике и друге особе које су заинтересоване за тему упућујем на један документ који се зове „Програм економских реформи“, који је настао у оквиру деловања економског савета Нове странке, у оквиру којег смо дефинисали два основна циља мера које се тамо предвиђају: под један, привредни раст, то је једна ствар, и друга ствар (да се и то можда евидентира негде), повећање запослености, господо. То су две ствари, мислим, о којима овде треба непрестано да разговарамо, како да обезбедимо привредни раст у својој држави и како да обезбедимо да што је могуће већи број грађана у Србији ради. У том документу ми предлажемо и конкретне мере како до тога да дође. Предлажем, наравно, поред Вујаклије и „Речника српског језика“, на читање и тај документ. Хвала вам.
Председавајући
Захваљујем. Ја бих волео да сте били тако гласни када је премијер био у сали. За реч се јавио народни посланик Зоран Бабић. Изволите.
Ја ћу се само у једној ствари сложити са предлагачем овог амандмана, а то је да је неопходно повећати привредну активност и број запослених у држави. Мртвим словом на папиру и нечим што пише у програмима не желим да се бавим, јер од тога користи нико није видео. Оно што хоћу да кажем, како ова Влада Републике Србије повећава привредну активност и број запослених – баш кроз стратешко партнерство (покушавам да имам исти стил као мој претходник), а то је да је од компаније „Јат ервејз“, која је имала од 28 до 55 милиона губитка, направила компанију која је за само годину дана просечну старост авиона са 26 година свела на девет и по година, која је добила девет авиона „ербас“ А-319 и „ербас“ А-320, у којој је број путника за 70% повећан, запослено нових 300 људи. Предлагачу амандмана предложио бих да и даље пише економске програме, а да нас пусте да са оваквим стратешким партнерима запошљавамо људе у Србији.
Председавајући
Захваљујем, господине Бабићу. На члан 68. амандман су заједно поднели народни посланици Марко Ђуришић, проф. др Јанко Веселиновић, Александар Сенић, Бранка Каравидић, Биљана Хасановић Кораћ, Слободан Хомен, академик Нинослав Стојадиновић, Горан Богдановић, др Благоје Брадић и Иван Карић. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику су прихватили овај амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Констатујем да је амандман постао саставни део Предлога закона. На назив изнад члана 69. и члан 69. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику нису прихватили овај амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народни посланик др Владимир Павићевић. Изволите.
Даме и господо, поштовани председавајући, поштовани гости, наравно, мислим да је у реду да буде и мало духовитости у нашој Народној скупштини. Ко год има такву иницијативу, ја то подржавам, нема никакве дилеме. Када говорим о нашем амандману на члан 69. Предлога закона о приватизацији, тај члан односи се на контролу извршења уговорних обавеза, неопходно је да напоменем две важне ствари. Једно је: сагласан сам са свим народним посланицима који су овде тврдили да су стабилност и владавина права кључне категорије за стварање услова за обезбеђења једног доброг процеса приватизације. Шта је проблем код нас? То што ми немамо ни стабилност, а ни владавину права. Зато је читаво поглавље о стратешком партнерству проблематично за нас двојицу. И, између осталих ствари, на ове чланове Предлога закона о приватизацији који се тичу стратешког партнерства смо са посебним задовољством писали наше амандмане у којима стоји „брише се“. Морам још једну ствар овде да додам. Мислим да је незгодна ствар када се у Народној скупштини чује коментар да је неки програм економске политике, што значи да се тај текст тиче покушаја дефинисања конкретних предлога решења за неке проблеме, каже да је мртво слово на папиру. (Председавајући: Време.) Да ли онда можемо и за неки предлог закона… Поштовани председавајући, један минут и тридесет шест секунди је било када сте ми рекли – време. Када господин Бабић дође до два минута и једанаест секунди, ви му ништа не говорите. Мислим да то није пример некакве толеранције, нити поштовања Пословника. Како то може да се деси? И не само што господин Бабић дође до два минута и једанаест секунди, него може да говори о чему хоће, не мора да каже ни шта је садржина амандмана, ни члана предлога закона. Он може да се враћа у прошлост...
Председавајући
Истекло је време. Право на реплику, народни посланик Зоран Бабић. Изволите.
Мртво слово на папиру је све што је написано да се маше укруг, од чега грађани Србије немају никакву корист. То ће и остати мртво слово на папиру, јер је подршка коју предлагач овог амандмана има таква да не може да запосли никога, ни једну месну заједницу у Србији, а камоли државу Србију. Што се тиче предложеног амандмана, не могу да разумем, с једне стране, не одговара стратешки партнер, а с друге стране, не одговара контрола. Хајде ово за стратешког партнера да разумем, али што, бре, људи, не одговара контрола? Шта фали контроли? Кад се нешто не контролише, значи, спремно је на комбинације, како рече господин Цветановић. Кажите јавно – хоћемо да се праве у приватизацијама комбинације, не треба нам контрола, не треба да се меша држава. Кажите отворено. Малопре сте рекли отворено да вам сметају запослени, да нећете на запослене да пребацујете капитал, да нећете на запослене да пребацујете имовину. Вероватно да се запосленима спремају, по том вашем економском програму, мртвом слову на папиру, само откази, а сада још да „угасимо светло“. Када „угасимо светло“, онда је то одлично за комбинације господина Цветановића, како их он дефинише. Према томе, овај амандман је крајње неприхватљив за СНС, али, богами, и за највећи део парламента.
-
Бабић Зоран и Стефановић Борислав · 4 говора наизменично · 29. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
Заједнички претрес о 6 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Поштоване колеге, поштовани грађани Србије, пошто је неколико пута изречена замерка Влади Републике Србије зато што се вози аутобусом, ево, са поносом се возимо аутобусом уместо скупим, бесним аутомобилима. Уместо бахатог трошења средстава које је радила претходна влада до 2012. године, ево, нама није тешко да уђемо у аутобус. А имамо образа и части да уђемо и у градски превоз, не кријемо се од грађана Србије у блиндираним аутомобилима, нити било чему другом. Не видим шта је ту лоше, возити се аутобусом. Не желим да се бавим пророчанствима баба Ванге изреченим у овој скупштини, која провејавају још од 2012. године, да ће бити катаклизма када неко други дође на власт; ко ће шта продати, ко ће колико смањити, ко ће шта урадити. Врло чудне су те интерпретације, које се у протекле две године, ма како изречене, не дешавају. Чули смо једну врсту предавања о преузимању одговорности. Српска напредна странка никада није бежала од одговорности. Одговорност је наша и за претходну и за ову Владу Републике Србије, али бих волео да господин Стефановић и Демократска странка коначно преузму одговорност за период до 2012. године, а не да за све што није било добро упере прст у СПС, па упере прст у Динкића, али само не прст на чело, да добро размисле о свему ономе што су радили до 2012. године. Да ли ово предавање господина Стефановића значи да су Демократска странка и господин Стефановић одговорни за 400.000 људи који су остали без посла? Ако то значи, добро је, макар су нанишанили прстом ка челу. Чули смо за последњих двадесет минута један добар литерарни рад, вероватно написан у „Цес Мекону“, вероватно написан тамо где су све приватизације до 2012. године направљене. (Председавајући: Време.) Завршићу, ако ми дозволите, једном реченицом. Видим идеолошка лутања неких посланичких група и неких странака овде, видим и у изјавама председника тих странака; видим да ДС одустаје од европског пута и европске перспективе Србије, јер закони који су добили подршку и сагласност ЕУ као добри, животни закони одједном нису добри за Демократску странку, која више постаје српска него што жели европску будућност.
Председавајући
Реч има народни посланик Борислав Стефановић, реплика.
Уважени господине председавајући, очекујем минут продужења и за мене. Дакле, не одричемо се ми европског пута, али нећу уопште у то да улазим. Моја питања нису била никакав литерарни рад. Поставио сам врло конкретна питања министру. Направио сам одређене коментаре. Трудио сам се да будем пристојан, да не изазивам те реакције код вас. Све приватизације у наше време су биле тендерске. Све приватизације су контролисали, преко свог саветника у Београду, људи из Светске банке, у којој је министар Вујовић имао истакнуто место, а господин Синиша Мали је водио комисију Центра за тендерске приватизације. Дакле, ако устајете да то кажете, молим вас, пријатељски савет, морате прво да разумете да не критикујете мене, него људе који вам сада седе у Влади. Ако је то било пљачкашки... Тражим, мимо „Сартида“, за који не смете да кажете, реците ми једну приватизацију од 2008. до 2012. године. Не можете да ми кажете. Није то тема, тема је ово. Немојте нас прозивати за то. Ми смо цену платили два пута на изборима. Кажете – када ћете ви преузети? Ми смо преузели одговорност. Нас су грађани катастрофално поразили, а вас су наградили, али су вас наградили за обећања, а нас су поразили за грешке, јер је много лако не правити грешке када не радиш ништа. Господине Бабићу, мислите о томе. Оно што је сигурно, у овој влади седе: госпођа Михајловић, министарка која је била саветница господина Лабуса, господин Вујовић, један од оснивача Г17, онда имате Ивицу Којића, који води кабинет господина Вучића, а био је десна рука Млађану Динкићу, имате господина Синишу Малог, директора Центра за тендерске приватизације које су спровођене под окриљем Светске банке. Ево, човек вам седи овде. Молим вас, дајте да видимо шта не ваља у закону, о томе да причамо. Немојте поново сваку реченицу – у претходном периоду, у претходном периоду. Хвала.
Председавајући
Реч има народни посланик Зоран Бабић, реплика. Тиме затварамо круг реплика. Изволите.
Захваљујем, господине председавајући. Нећу од ове скупштине правити судницу. Спорним приватизацијама се баве правосудни и истражни органи, они који имају право да се тим послом баве. То бацање рукавице у лице – ајде реците ... Па, рећи ће судије. Ево, поводом „Азотаре“, рекле су судије. Немојте да набрајамо министре који су завршили иза решетака и који су у судским споровима. Господине Стефановићу, мало ће бити једна седница да набројимо све чланове Демократске странке који су се о закон огрешили, али нећу да преузимам оно на шта Народна скупштина нема право и не би требало. Нисте преузели одговорност. Сада вам је одговоран Синиша Мали, само не ви. Опет је онај прст, који је требало да вам заврши на челу, завршио у џепу и на погрешном месту, господине Стефановићу. Нећемо причати о лошим странама овог закона зато што овај закон „пегла“ све оно лоше из претходног закона. Какав је био ваш концепт? Зашто нисте завршили приватизацију? Зашто имамо 584 фирме у портфолију Агенције за приватизацију? Због чега имамо 161 фирму у реструктурирању? Због чега имамо годишњи трошак од скоро 800.000.000 евра на те фирме у реструктурирању и на фирме које нису приватизоване? Да ли је то концепт да би се правио неки виртуелни социјални мир? Због немања политичке мудрости, храбрости, идеје, због неспособности коју сте показали, због тога имамо тег око врата, око ногу, а тражите да трчимо и да направимо светске рекорде. Хоћемо да скинемо те тегове. Овим законима, реформским законима скидају се тегови, прави се атмосфера да људи дођу у Србију, да инвестирају, да купе те фирме и да почне нормално да се живи и ради.
Председавајући
Реч има народни посланик Борислав Стефановић, по Пословнику.
Принуђен сам да се јавим по члану 107. и члану 106. Господине председавајући, Закон о приватизацији донет је 2004. године. Значи, због грађана Србије ми морамо то да прецизирамо. Немојте дозволити да се тако избаци ствар. Мењан је после, али је донет тада. Друга ствар, ја сам поставио конкретна питања и на конкретна питања нисам добио одговор. Ако министар можда може у каснијем неком моменту да одговори бар на део ових, ја бих био заиста захвалан. Не желим уопште да улазим у ово блато и ово ваљање шта је било, кад је било. Значи, мене занимају одговори на ова питања. Мене занимају одговори. Молим вас, министре, кад већ имам прилику (ако ми да председавајући, то је пет секунди), дакле, овај предлог нема одредбу којом би се омогућила контрола прања новца. И у овом предлогу поново остаје непокривена контрола извршења уговора након приватизације. То је рекла госпођа Јелисавета Василић, она је чланица Савета за борбу против корупције. Ви знате за ту њену изјаву. Мене занима на који начин ће се вршити та контрола?
-
Стефановић Борислав и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 29. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
Заједнички претрес о 6 тачака дневног редаЦела размена, од речи до речи
Ово је више потреба да вама кажем, председнице, него да одговарам. Имали смо прилику да чујемо колегу који је од двадесет једног минута, деветнаест и нешто провео апсолутно и потпуно посвећен писању политичке оптужнице против Демократске странке и потпуно ван теме дневног реда. Онда то тако иде и онда се очекује да неко за два минута овде устане и одговори на 21 минут неистина и бесмислица, при чему ја морам само две ствари да кажем. Катастрофалну ситуацију смо, као што знате, затекли 2000. године. Тада, а умало и до краја, дотични господин је био у тој партији; до 4. јула те кобне године када је рекао да нема разлике у издајништву између Томислава Николића, Вучића и Тадића. Ни то му није било довољно, него сада слушамо о томе шта све не ваља у Војводини, која, замислите, води своју економску политику. То нема нигде у свету. Економску политику спроводи Влада Републике Србије, крајње неуспешно. Ако имате неке доказе за било кога да је извршио било које кривично дело, обавестите о томе тужилаштво или станицу полиције и нека људи раде свој посао. Лакше ће бити и мени и вама да не губимо време на ово, већ да видимо да ли ви имате икаквог капацитета и да ли сте у стању да било шта добро у овој земљи урадите. Ја нећу да трошим грам своје енергије на то да браним некога ако је починио кривично дело и нећу да изађем из ове сале док ту ствар потпуно не утврдимо, али онда крените и по општинама где држите власт, па погледајте ко гради путеве по Србији, чијим машинама се то ради и које странке је тај човек члан и чија је десна рука. (Председник: Захваљујем вам, посланиче.) Па, можемо и ми да кажемо до краја...
Председавајући
Захваљујем вам. Разумем вас, два минута. Таман сте завршили реченицу. Пословник сте писали ви, ја заиста не могу мимо тога. Трудим се колико могу. (Борислав Стефановић: Нисам ја.) Прихватам да нисте ви. Зоран Бабић, по Пословнику. Само да кажем да Мартиновић није био у Влади, али то ће вам он сигурно одговорити. Изволите.
Госпођо председнице, члан 107. Кад год неко нема аргумената, посегне за неким увредама и за неким стварима којима није место у Народној скупштини. Ако бих наставио логиком претходног говорника, онда бих могао можда да извадим оно шта је рекао 2008. године о Вуку Јеремићу, шта је рекао 2012. године о Вуку Јеремићу; или шта је говорио до 2012. године о Борису Тадићу, шта је говорио после 2012. године о Борису Тадићу. Никуда не бисмо дошли. Никуда не бисмо дошли, јер јавност зна несталност у тој политици, бар о тим неким личним односима претходног говорника, тако да мислим да је последњи који би требало да се користи снагом тих аргумената и да било коме било шта спочита. Оно што је чињеница, и у томе у потпуности подржавам господина Мартиновића, мора да се стави тачка на одговорност и да се тачно зна ко је за шта и када одговоран. Одговорност за период између 2000. и 2012. године је на Демократској странци. Бежати, пребацивати то на партнере, пребацивати то на тренутне љубавнике који су им били потребни да би формирали владе, неморално је. Српска напредна странка је, као што је господин Мартиновић елаборирао, настала 2008. године. Ми прихватамо и имамо одговорност од 2012. године, и од ње не бежимо, ма колики партнер у тој влади били. Кога боле чињенице, кога боли ситуација коју смо добили у наслеђе? Уместо решеног, уместо уређеног, добили смо дугове, добили смо десетине и десетине хиљада људи који раде у фирмама у реструктурирању, добили смо стотине хиљада људи који су остали без посла. Наставићемо да показујемо какав је мираз оставила Демократска странка.
Председавајући
Хвала вам. Што се тиче члана 107, сматрам да нисам прекршила члан 107. и угрозила достојанство Народне скупштине. Моја једина грешка је што нисам реаговала, јер господин Мартиновић је имао 21 годину у периоду за који му је посланик спочитавао да је био члан било које политичке странке. Ја лично знам да није ниједне. Дужна сам да одговорим посланику. Прво се јавио доктор Александар Мартиновић. Изволите. (Борислав Стефановић: По Пословнику.) Не чујем када се добацује и не желим тако да комуницирам. (Борислав Стефановић: Нисам га споменуо ниједног момента.) Само да разјаснимо ситуацију. Помно бележим шта ће поједини посланици који учестало изазивају реплике рећи. Рекли сте његово име и презиме и да је био члан Владе. Врло помно сам пратила. Да. Изволите, господине Стефановићу, пошто мимиком не можемо. По ком основу се јављате? (Борислав Стефановић: По Пословнику.) Изволите.
Члан 103. Зашто сте прекршили члан 103? Због тога што је претходни говорник устао и позвао се на члан 106, како сте лепо приметили, 107, извињавам се, и онда је два минута и нешто искористио да реплицира мени, знајући да ја сада не могу њему да одговорим на сав тај хелијум који је избацио овде. А када вам кажем да је 103 – 103, и ви знате да је то кршење члана 103. Требало је одмах прекинути господина Бабића, замолити га да седне или да тражи реплику, ако има основа. Пошто нема основа, овако можемо до сутра, разумете, ко се препознао. Нити сам рекао да је неко у Влади, а да је био члан странке. Сада ви само реците да није, па да се цела Србија смеје, а био је. Трећа ствар, име му нисам изговорио. А ви сада дајте реплику, па ћу се онда ја препознати у томе, па ћу вас молити да ми дате реч.
Председавајући
Изаћи ћемо из тог замешатељства тако што нећу дозволити више никоме реплику, осим господину Мартиновићу. Није смешно, покушавам да будем председавајући који пажљиво слуша и седи овде сатима, као и господин Игор Бечић. Реч има народни посланик Зоран Бабић, по Пословнику.
Не разумем… (Председник: Који члан је повређен?) Чланови 103, 104, пошто сам се на 107. позвао, али поново је прекршен. Стварно не разумем, докле више са увредама? Увредама, малопре, господина Мартиновића; увредама да ја испуштам хелијум. Шта смо ми овде, балони, пајаци? Да ли на тај начин колеге гледају на колеге, и на грађане Србије? Докле више тог омаловажавања? Докле више мржње? Та мржња може да се опипа у свакој речи претходног говорника. Зар је једина Србија коју он препознаје Србија коју је водила Демократска странка? Зар је једино нормално стање стање у којем је Србију водила Демократска странка, а видели смо где? (Председник: Молим вас, немојте реплику.) Не улазим у реплику, али вас молим да увреде које долазе константно према Посланичкој групи СНС од стране господина Борислава Стефановића, лично именом и презименом, та количина мржње да се једном заустави, јер је то лоша порука у нашем друштву. Говор мржње је забрањен, а тај говор мржње је овде део фолклора и политичког опредељења Демократске странке и Борислава Стефановића.
Како је ово настало
Проналази их правило, не уредник и не AI модел, у белешкама седница које смо прочитали. Не наводимо ко је био у праву ни о чему се „заправо“ радило: ту су само речи говорника. Како рачунамо