Варнице у сали

Размене реплика 38

• Стефановић Борислав и Мартиновић Александар · 4 говора наизменично · 30. август 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Предлог закона о измени Закона о здравственој заштити

  Цела размена, од речи до речи

  Стефановић Борислав

  Не знам у ком другом основу могу посланици већине да говоре него у том, али исто тако морао сам да реагујем зато што, да обавестим колегу и колеге, да опозиција не служи да обрадује власт или да је чини радосном, већ напротив, и то ћемо радити врло темељно и студиозно, будите сигурни у то. Нећу да се вадим оним старим жалопојкама како ДС никада није водила здравство у Србији, али ћу вам рећи и то да ћемо учинити све што, министар то сигурно зна, да ствари које постоје у нашем здравству сада и у последње две године изнесемо пред јавност и учинимо све да се те грешке исправе. Надам се у сарадњи са надлежним министром и људима који воде систем. На пример, да директор Клиничког центра се оперише у Србији, кога су напредњаци поставили, а не да иде у иностранство. На пример, да се провери детаљно ко се бави набавкама лекова у овој земљи и по којим везама и везицама то ради. На пример, да видимо зашто у Клиничком центру има 200 машина за куцање које неко за велике паре обнавља сваких месец дана и на тај начин узима огромне државне паре. На пример, да видимо зашто сте 250 милиона евра одузели од здравства ове године у буџету. То су ствари које ћемо ми тражити да се испитају, а не паушално да неко устане и каже – јако сам разочаран. Бићете разочарани што се тиче ДС. Хвала.

  Председавајући

  Право на реплику, народни посланик Александар Мартиновић.

  Мартиновић Александар

  Даме и господо народни посланици, поштовани министре, да подсетим колеге из ДС да они и дан-данас управљају једним делом здравственог система на територији АП Војводине, где имате случај да се из Фонда за капитална улагања Војводине користе средства за реновирање сеоских амбуланти, па се онда вредност уговора надува пет пута тако да се узимају масне провизије. Да вам не спомињем случај реновирања Клиничког центра Војводине и многе друге случајеве који су се дешавали а који представљају најдрастичнију могућу злоупотребу закона у области здравственог система на територији АП Војводине, која се на велику жалост грађана који живе у Војводини дешава и дан-данас. Данас ДС покушава да очува своје привилегије и своје позиције у АП Војводини иако је чињеница, иако је то део политичке фактографије да ДС једва да ужива подршку 6% грађана који живе на територији АП Војводине, али не дају власт ни за живу главу. Недајбоже да неко уђе у папире Фонда за капитална улагања Војводине, да неко уђе у папире Покрајинског секретаријата за здравство, па да видите колико тамо има злоупотреба, колико тамо има кршења закона и колико тамо има ситуација да је новац пореских обвезника, грађана који живе на териториј АП Војводине уместо да је отишао заиста у реновирање домова здравља, болница, клиничких центара итд. у ствари завршавао у црним фондовима ДС у сврху финансирања изборних кампања.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Борислав Стефановић, право на реплику.

  Стефановић Борислав

  Ради информисања колега, а и претходног говорника, МУП Републике Србије, полиција у свим тим фондовима седи већ две године и покушава да пронађе то о чему колега говори. Али, да не би сада улазили у то, пошто су за то, како се то лепо назива, надлежне службе, морам само да кажем да није згодно када две и нешто године причате, причате, причате – урадићемо, истражићемо, решићемо, а никако да то почнете да радите. Оно што је сигурно, што вам ја могу обећати је када тих шест, по шест, по шест мало нарасте, а хоће, а вама када опадне та подршка шест, по шест, по шест, а хоће, онда ми нећемо причати него ћемо да урадимо, па ћемо поднети грађанима извештај ко је крао, где је крао и ко због тога иде у затвор. Мислим да је то фер и поштено. Према томе, мислим да вам је то већ толико провидно постало, та прича, зато што се грађани смеју јер никако да виде све те силне злоупотребе и људе који крше закон да одговарају због тога. Као човек и као неко ко је грађанин у овој држави и као неко ко је демократа волео бих да се то деси. Ко год је кршио закон треба да одговара по закону и треба да сноси последице за своје чињење и нечињење којим је изазвао одређено кривично дело. Међутим, немојте да причате а да претходно нисте информисани да две године специјални полицијски тимови детаљно истражују све те институције и фондове које сте споменули. Информишите се код министра Стефановића. Питајте њега. Он то најбоље зна и сигуран сам да ће потврдити моје речи. ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Игор Бечић): Време. Реч има Александар Мартиновић, право на реплику.

  Мартиновић Александар

  Само бих хтео да подсетим колегу да нису специјални полицијски тимови ти који ће да доносе пресуде. Дакле, они припремају материјал за судски поступак, а коначну реч о томе да ли су појединци из ДС чинили злоупотребе или не рећи ће надлежни судови. Оно што је за грађане који живе у Војводини јако битно је да одговорите на питање, ако сте све радили у складу са законом, ако сте заиста унапредили живот грађана Војводине у периоду од 2000. до 2014. године, зашто се онда ДС тако драматично плаши избора на територији АП Војводине? Ако сте све сјајно радили, ако није било злоупотреба, ако ја лажем да је Фонд за капитална улагања служио као проточни бојлер за финансирање изборне кампање ДС, ако је све било у реду са Развојном банком Војводине, ако је све било у реду са реновирањем здравствених установа на територији АП Војводине, зашто се онда плашите избора? Изађите на изборе са свим тим вашим сјајним резултатима и докажите да сте бољи од СНС. Да сам на вашем месту ја бих тако урадио - бољи сам од СНС, напредњаци лажу, нисмо ништа украли, поштовали смо закон, идемо на изборе, идемо да их победимо. Не, све смо супер радили, све је одлично, нема никаквих злоупотреба, а немојте молим вас до краја наших политичких каријера да се расписују избори за посланике у АП Војводини. То је ваша политичка филозофија.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Бабић Зоран и Стефановић Борислав · 4 говора наизменично · 1. август 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о јавном информисању и медијима

  Цела размена, од речи до речи

  Бабић Зоран

  Госпођо председнице, у великој сам дилеми. Надам се да ћете ви, остале колеге и господин министар да ми помогнете. Да ли је претходни говорник јуче у времену од 16 до 19 часова, када је био присутан премијер Владе господин Вучић, имао аутоцензуру па није смео да уђе у салу или је имао страх од премијера, јер није говорио ни пре, а не говори ни сада, снагом аргумената, већ снагом мржње? Снагом мржње која не бира средства па задире у приватне компаније и приватне фирме, и то му даје право, некад демократско право. Не разумем како може приватна фирма да се назива режимском фирмом и како може један народни посланик да задире у то ко ће у приватној фирми радити или неће радити? Друго право које је прекршено јесте то што се сви новинари, који обављају једно часно, тешко и опасно занимање, не само на овим просторима него било где на кугли земаљској, називају кукавицама. То је срамотно, то је страшно. Нарочито од оног човека који није дефинисао да ли има аутоцензуру или има страх, јер нема аргументе. У сваком случају, у јучерашњем дану, од 16 до 19 сати, када су премијер и цела Влада овде одговарали и могли да одговоре на овакве бесмислице и оптужбе, код господина Стефановића је радила аутоцензура. Или је то био страх? Тако да бих вас замолио, и вас и све присутне, да ми одговорите шта је на делу код господина Стефановића?

  Председавајући

  Боље да одговори народни посланик Борислав Стефановић.

  Стефановић Борислав

  Ово је реплика, да знате. Ово је једна од оних ситуација када би требало да се ја овде некоме правдам, што наравно нећу учинити. Али ћу вам дати за право да мислите шта год хоћете. Заиста, без жеље да улазим у неку свађу. Што се мене тиче, ви, господо, само мислите да смо ми пуни страха, да смо аутоцензурисани, да не смемо. Знате, има један народски израз, колоквијални, без увреде било коме – баш ми се гаће тресу од Александра Вучића. Стварно, толико сам се уплашио… (Председник: Мени се обраћајте. Хвала.) Иначе сам познат по томе да се бојим њега и његових потеза. Али, имам поштовање према институцији премијера. (Председник: Није лепо ово што сте рекли.) Није лепо ни оно што је господин Вучић јуче оптужио Албанце да морају да плаћају струју. (Председник: Морају сви грађани Србије да плаћају струју. Ово је већ увреда за Скупштину.) Ако ми дозволите да наставим... (Председник: Апсолутно, али морам да реагујем. Посланик ме из прве клупе гледа са неодобравањем.) Морају сви грађани да плаћају струју, госпођо председнице, али је то мало незгодно искоришћено, сећате се расправе, због тога што ... Молим вас, сачувајте реакције за ваше органе. Дакле, незгодно је када то говори човек који по 15 месеци није плаћао комуналије. То је мало незгодно, разумете? Али, добро. Морам да кажем још једну ствар. Демократска странка не жели да учествује у нечему што је нарушавање угледа Скупштине и Владе. Чуо сам да је био неки човек који је викао на људе, да се бахато понашао. Просто не могу да верујем да сте и ви као председница то дозволили, а знам да мени не бисте. (Председник: Ништа ми није јасно, да ли ви мени реплицирате или господину Бабићу?) Рекли сте да морам у вас да гледам, што ја чиним. (Председник: Нисам ја, него посланик из прве клупе, један од ...) Извините, молим вас, ви сте рекли пре пет минута да тражите још једном од свих посланика да се не обраћају једни другима него вама. (Председник: Да, али баш мене спомињете а нисте тражили реплику на мене.) Зар ја не смем да вас питам као председника Скупштине? (Председник: Сама себи да дам реч не могу.) То није циљ, ја вас питам реторички. То схватате.

  Председавајући

  Иначе, прошле су две минуте и 32 секунде, реплицирали сте и мени, и Бабићу и не знам више коме. Пуно вам хвала, сигурно ћете добити реч ако то буде било потребно. Значи, реплику је изазвао Борко Стефановић, одговорио му је Бабић, онда је Борко Стефановић одговорио. Реч има Зоран Бабић. Без љутње, рекли смо – ко изазове, с оним другим се завршава, па пазите. Изволите.

  Бабић Зоран

  Захваљујем се на одговору. Потврђено је да аутоцензуре нема, али да постоји страх због немања аргумената и због тога се радије бира неки ћошак ове скупштине, што мрачнији и што даљи од ове сале, из којег може да се твитује, може да се процењује да ли се неко понаша бахато или се не понаша бахато. Одатле, из тог ћошка, из те помрчине, знате како су неки посланици храбри? Знате како, кад стану пред огледало па кажу – не да ћу да му кажем, ма свашта бих му ја рекао, ма не би могао да ми одговори. Али, помрчина. Ту се не води дебата. Завучени у мишју рупу, зато што се изричу неке ствари које немају везе са истином, немају везе са реалношћу. А онда када можемо да дебатујемо у овој сали, тотално демократски, без икаквих ограничења... И, то је јучерашња дебата показала, остали смо синоћ до 23.30; ја сам захвалан подносиоцима амандмана што су нам омогућили да тако дуго дебатујемо о добрим законима, и данашњим подносиоцима амандмана, јер ћемо и данас моћи да дебатујемо. Српска напредна странка има и воље и снаге да дебатује на правом месту, а не испред огледала, у помрчини, изигравајући много већег и значајнијег него што јесте. Поручујем господину Стефановићу – доћи ће и наредни последњи четвртак у месецу, баш онако како иде по Пословнику. Биће поново овде Влада. Цела Влада је синоћ била у парламенту, а Посланичке групе ДС није било. Вероватно су вежбали пред неким огледалима како би они то питали, само да имају право. (Председник: Била је Гордана Чомић, немојте, молим вас.) Извињавам се госпођи Чомић, заиста. Али, то није пут, то није правац. Тако да, хвала вам на одговору што није било аутоцензуре, зато што аутоцензуре нема… (Председник: Време.) … али страха због непостојања аргумената има.

  Председавајући

  Хвала. Реч има Борислав Стефановић, поменут је. Изволите.

  Стефановић Борислав

  Заиста нема потребе за таквим речима. Господине Бабићу… (Председник: Немојте, молим вас. Рекли смо да се нећемо обраћати директно. Ја покушавам, али никако да упамте. Али, нећу да вас казним. Изволите.) Хвала. И ви и ја и сви посланици су свесни да Пословник, који јесте писала Демократска странка и који има значајних недостатака (нарочито кад неко мисли да ће вечно бити на власти а онда оде у опозицију, што ће се и вама десити), дакле, у тој ситуацији, тај пословник изузетно јасно, прецизно и у великом обиму штити председника Владе да може да говори колико год хоће, без било каквих ограничења. То је чињеница. Према томе, и господин који је говорио, и ја и ви знамо да када господин председник Владе узме реч, може да говори колико год хоће и да нико не може да му одговори. Што се тиче буџака, помрчине, огледала, на то нећу одговарати, осим што ћу и овај пут позвати јавно било кога од њих, али првог и највећег и најважнијег, а то је господин Вучић, нека бира коју год хоће телевизију, када год хоће…

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Марјановић Весна и Тасовац Иван · 4 говора наизменично · 1. август 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о јавним медијским сервисима

  Цела размена, од речи до речи

  Марјановић Весна

  Хвала, председнице. Сматрам заиста неприхватљивим да се избор програмског савета РТС и РТВ обавља на начин на који је то сада предвиђено. Још увек важећим законом постојала је другачија процедура. Овим изменама је дошло до промене, прво у толико што више нема народних посланика у саставу Програмског одбора што мислим да је прихватљиво, али оно што сматрам у крајњој линији необичним и неприхватљивим, а након мишљења Владе сам заиста изненађена, а то је да се Народна скупштина по први пут налази у улози предлагача, да изборну функцију врши Управни одбор једне јавне институције, у овом случају јавног сервиса. Дакле, ако Скупштина као носилац суверенитета има изборну функцију, бира Владу, бира судије, бира тужиоце, а не може да бира чланове Програмског одбора, а образложење Владе је да би то утицало на њихову самосталност, па, нема веће гаранције самосталности него када вас изабере Скупштина. Дакле, Управни одбор ће моћи да смени чланове Програмског одбора кад год буде желео. Ваљда треба да буду самостални управо у односу на управне органе јавног сервиса. Дакле, молила бих, мене чуди да је Уставни одбор ово прихватио, али молила бих предлагача да нам објасне ту логику. Очекивала сам другачије образложење неко, због разлога ефикасности или нечег другог, али самосталност чланова програмског одбора је сада много више упитна него да их бира Народна скупштина Републике Србије.

  Председавајући

  Реч има министар.

  Тасовац Иван

  Када бира, дакле, Управни одбор он је и одговоран за квалитет програма. Овде би могли да дођемо у ситуацију да са чисто стручне стране Скупштина постане одговорна за квалитет програма једног од јавних сервиса. Овде да би се јасно видело где је одговорност, значи, то је био основни разлог. Не знам да ли сам био довољно јасан.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Весна Марјановић.

  Марјановић Весна

  Не, и даље то не разумем, због тога што је Програмски савет предвиђен да даје независно мишљење о квалитету програма РТС или РТВ. У овом случају, ми ћемо имати Управни одбор који ће да намеће своје мишљење Програмском одбору. Дакле, ви сте, можда не ви лично, знам да нисте ви писали образложење, али Влада је дала као образложење да је разлог зашто је то тако, да се обезбеди њихова самосталност. Хоћу да кажем да они апсолутно неће бити самостални на овај начин. Просто мислим да у пракси није познато, кажем вам, није Скупштина одговорна ни за пресуде судија, а ми бирамо судије. Дакле, неприхватљиво ми је да Скупштина може да бира судије, вас као министре, а не може Програмски одбор, да им тиме управо гарантује самосталност да независно могу да одлучују о програму РТС и да дају једно мишљење које би унапредило тај програм. Они управо треба да надограде оно што предлажу управни органи РТС. Знате, ми бирамо и Заштитника грађана. Дакле, заиста ту не видим логику.

  Председавајући

  Реч има министар. Изволите.

  Тасовац Иван

  Само да појасним, дакле, Народна скупштина предлаже 30 људи, 30 кандидата за чланове Програмског савета, а онда Управни одбор, значи, од тих 30 бира 15. Само ако није проблем, дакле – надлежни одбор Скупштине предлаже Управном одбору листу од 30 кандидата за чланове Програмског савета који одражава територијалну, националну, верску, полну и другу структуру становништва.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Живковић Зоран и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 31. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о приватизацији

  Цела размена, од речи до речи

  Живковић Зоран

  Хвала лепо. Наравно, овде је амандман – да се брише. Наравно да је наша интенција да се брисањем свих чланова овог закона укаже на то да је постојећи закон био сасвим довољан правни оквир за окончање процеса приватизације у случају да је спровођен доследно, то значи законито и без изузетака, и да су спречене све криминалне радње које су се дешавале у овом процесу, посебно од половине 2004. године до данашњег дана. Агенција за спречавање прања новца постоји од 2001. или 2002. године; основана је у овом дому када је овде био савезни парламент, учествовао сам у томе, тако да су сви ти механизми заштите били могући и по старом закону. Оно што је интересантно, то су образложења, на која сам малопре указао, којима се одбијају наши амандмани. Као што су наши амандмани практично врло слични, само се разликује редни број члана, сва образложења су иста. Један део тог образложења Владе зашто се одбијају наши амандмани гласи: „Идеја Предлога закона је да се предложени модели и мере примењују само код предузећа са одрживим пословањем.“ У овим дефиницијама у члану 2. не пише шта је одрживо пословање. Ко оцењује, по којој методологији, по ком стандарду шта је одрживо пословање, а шта није? То је такође добар услов да се овај закон користи као основа за корупцију. Не мислим да је то намера министра и вас који седите поред њега, али вам указујем да се ту јавља велика могућност за корупцију и криминал. Наставићу са овим образложењем касније.

  Председавајући

  Хвала. Реч има народни посланик Зоран Бабић, по амандману. Изволите.

  Бабић Зоран

  Да, по амандману, наравно. Овај члан 13. чије се брисање амандманом тражи има четири става. Први од та четири става је, мислим, најважнији и волео бих... Претпостављам да је мишљење предлагача овог амандмана да се избрише и овај први став грешка, јер другачије би било веома лоше. А то је: „Агенција пре закључења уговора прибавља од надлежне организације за спречавање прања новца мишљење о непостојању сметњи на страни купца, односно стратешког инвеститора за закључење уговора.“ Да ли предлагач сматра да свако са торбом новца, стеченог можда на лош начин, можда препродајом наркотика, можда отмицама, видели смо шта је све било у прошлости, на такав начин, брисањем целог овог члана, а на тај начин и првог става, да свако ко дође са торбом новца стеченог од криминала, стеченог од трговине наркотицима, може да дође и да купује по Србији, да легализује свој новац? Мислим да је прошло време када је Шарић куповао имовину по Војводини, а да га нико ништа није питао и да је био уважени господин инвеститор. Не бих волео да се оваквим амандманом враћамо на то време, јер брисање члана 13. и првог става члана 13. ја не могу никако другачије да протумачим осим да предлагач овог амандмана жели другачије. Предлагач закона каже – мора да се утврди постојање, односно потврда о пореклу новца, да ли постоји било каква сметња око прања новца. А предлагач амандмана каже – не, не треба нам то, хајде да нарко-дилери мало купују, хајде да неко други ко је стекао капитал на неки други начин... Због тога мислим да је предлагач амандмана грешком поднео овај амандман. Можемо да дискутујемо и о другом, и о трећем и о четвртом ставу, али мислим да нико не може да стави знак питања на тај први став, јер када неко предложи брисање, ја само могу да протумачим на начин да нам та потврда о пореклу новца није потребна. Мислим да је потребна и због тога позивам предлагача амандмана да овај амандман повуче.

  Председавајући

  Право на реплику, народни посланик Зоран Живковић. Изволите.

  Живковић Зоран

  Мислим да је ово још једно у низу намерно погрешних тумачења. Наравно да није циљ да се омогући прање новца у Србији. Понављам, био сам у Савезној влади која је предложила Закон о спречавању прања новца и формирала Комисију за спречавање прања новца. По том закону и у раду те комисије постоје сви законски основи да се спречи прање новца у Србији. Зашто то није спречено, то је питање за оне који су то дозвољавали. Ја чекам да се борба против криминала, која је обећана пре две године, интензивна, коју ја заступам цео свој живот, посебно ме радује што је то интензивирано, бар на речима, у последње две године... Да дођемо до једног примера и да видимо у затвору некога ко је крив за неку лошу приватизацију, за прање новца или за било какву злоупотребу. Ја сам један од најзаинтересованијих за то, јер је њиховим радом од 2004. године наовамо компромитовано оно због чега сам ја ушао у политику и оно за шта су се борили многи људи који су дали свој живот за остваривање те политике, компромитовано је оно за шта су се борили људи, за те светле циљеве, 5. октобра. Ја имам највећи интерес да они који су компромитовали све те идеале и све те циљеве што пре буду иза браве. Мој повратак у политику има за циљ и то. Хвала вам.

  Председавајући

  Хвала. Право на реплику, народни посланик Зоран Бабић. Изволите.

  Бабић Зоран

  Претпостављам да су ове речи предлагача амандмана потврда мојих претходних речи и да значе да се овај амандман повлачи, јер нисам чуо ниједан аргумент због чега у закону не би требало да пише да Агенција пре закључења уговора прибавља од надлежне организације за спречавање прања новца мишљење о непостојању истог таквог дела. Што се тиче борбе против криминала и корупције, она је све само не на речима у протекле две године, зато што су и релевантне међународне организације нашу земљу сврстале 2012. године на 86. место по борби против криминала и корупције (последњи у Европи, међу последњима у свету), а 2014. године напредовали смо 14 места и сада смо 72. Али, оно што нећете чути од мене, нећете чути ни од једног човека који се одговорно бави политиком, то је – слање иза браве. Иза браве не шаље политика, иза браве не шаљу народни посланици. Није ово судница. Нити судимо, нити бранимо било кога. Ја се нећу мешати у правосудне и истражне органе наше државе зато што на тако нешто политика нема право. Ја у то верујем. Оно што је политика донела, оно што је Српска напредна странка донела, оно што је господин Александар Вучић донео јесте политика нулте толеранције за криминал и корупцију и да у тој борби против криминала и корупције заштићених нема, ма колико новца имали, ма колико били, или се вратили, да ли су у политици или коју чланску карту имали. То је политика Српске напредне странке и Александра Вучића, као и да свако ради свој посао. А на те истраге, које су бар у 24 спорне приватизације завршене, истраге, судски процеси, нити имам право, нити ћу утицати.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Јовичић Александар и Живковић Зоран · 4 говора наизменично · 31. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о приватизацији

  Цела размена, од речи до речи

  Јовичић Александар

  Даме и господо, уважени председавајући, ово је кључан закон, као што смо рекли, за спас наше привреде, да коначно стекнемо услове за економски развој. Истина је да сви посланици могу поднети сијасет амандмана и да о њима можемо расправљати. Конкретно, што се тиче овог амандмана и самог предлагача, чуо сам овде дивне ствари, и заиста вам честитам што се залажете да коначно они који су одговорни за неуспеле приватизације дођу тамо где им је место, да одговарају за то. Драго ми је што сте ви борац, искрени борац за здравију српску економију. Али, није ми јасно како сте били на листи тих који су одговорни за те приватизације. Да ли је то био само тренутак у коме сте хтели да уђете у овај парламент? Јер, говорите да се борите за српску економију и за то да коначно одговарају они који су је упропастили, а знамо ко је у већинском делу одговоран за то, а после одете на њихову листу и уђете у овај парламент. Требало је можда да идете као нова странка, странка која нуди нове идеје. Видели смо данас 95 амандмана које нудите, то је – брише се. Хвала.

  Председавајући

  Господине Јовичићу, пустите ко иде у коју странку, то није предмет расправе. Изволите, господине Живковићу.

  Живковић Зоран

  Хвала вам. Хвала на забринутости за политичку судбину политичке идеје и политичке организације коју ја представљам и водим, али мислим (ево, да будем нескроман) да то није потребно. Десет година сам био ван политике, вратио сам се у политику. Био сам на листи са људима од којих нико овде није, колико ја знам, ни госпођа Чомић ни други чланови странке која је била на тој листи, оптужен за било какво кривично дело, нити се против њих води било какав истражни поступак, за разлику од неких чланова или чланова породице у вашем посланичком клубу – неки су у бекству, неки су тамо, неки су овамо. Неки су малопре говорили о приватизацији, па их нема, господин Стевановић, ако се не варам, и господин Николић, који су учествовали у приватизацији по старом закону, које ја знам из неких других странака када су се здушно залагали за примењивање свега онога што ви и ја сада осуђујемо заједно. Према томе, не секирајте се за моју политичку судбину. А порука бирачима је, и за прошле изборе, а то је већ прошло, али за будуће – када гласате, немојте да бринете о судбини политичара, брините о својој судбини. Када гласате, дефинишете своју судбину, а не судбину овог или оног политичара. Хвала. (Александар Јовичић: Реплика.)

  Председавајући

  Немојте, господине Јовичићу. Изазвали сте реплику. (Александар Јовичић: Имам право.) Када већ хоћете, изволите.

  Јовичић Александар

  Хвала, председавајући. Ја према вама имам посебне симпатије. Можда господин Живковић у тих десет година, у том свом одмору од политике, није видео да је баш странка на чијој је листи био омогућила да неки људи (који ће завршити тамо где им је место и за које ће се спровести поступак), на рачун свих грађана, свих нас, дођу до неких бенефита и до неких приватизација које су биле корумпиране; да је захваљујући тим људима, који воде ту листу, Србија дошла до те мере у тешку ситуацију да је за четири године незапосленост порасла са 14% на 26%. Рекао сам да сте ви борац за здраву српску економију, али је мало забрињавајуће и чудно како сте отишли баш на ту листу. Можда сте могли на неку другу, с обзиром на то да је од те странке после било још неколико странака које се такође залажу за бољу српску економију. Баш сте отишли код Драгана Ђиласа и код господина Пајтића, а знамо да у Војводини имамо Развојну банку Војводине, фонд који је опљачкан, једну регију која је била најбогатија, а данас је најсиромашнија. Само сам због тога довео у сумњу вашу намеру. Али, имате шансу да покажете да ваше намере јесу честите и поштене у овом сазиву, јер трајаће још три и по године. Хвала вам.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Зоран Живковић, реплика.

  Живковић Зоран

  Понављам да ми је јако ми драго што својим инспиративним дискусијама многе колеге потврђују значај ових амандмана које смо господин Павићевић и ја поднели, да је то очигледно изазвало интересовање које говори о квалитету тих амандмана. Ако се слажемо око тога да нам је заједнички циљ да се на неки начин нађе спас за тих 85.000, 90.000, 100.000 људи који су остали у тих шестсто и нешто предузећа, ако нам је то заједничко, ви мислите да то треба да се реши новим предлогом закона, а ми сматрамо да је тај нови предлог закона само једна естрадна манифестација, да је то у ствари рециклирани стари закон, који је могао доследним спровођењем да доведе до истог циља, за који се и ви залажете. Ово је сет закона од три закона, где ми подржавамо два. Закон о стечају, нажалост, данас јесте једини лек за највећи број предузећа која су остала неприватизована. То је јасна економска логика и то се учи у забавишту за економисте. Ту нема никакве сумње да је наша намера добра. А овде желимо да укажемо на то, кажем још једном, да рециклирани естрадни закон неће допринети. У њему се, не намером министра, али, бојим се, нечијом туђом намером, стварају услови за корупцију. Потпредседница Владе је рекла да не постоји закон који апсолутно искључује могућност корупције. То је врло опасна изјава и то долази из Владе коју ви браните и представљате. Мислим да је то једна опасна изјава и да не можемо тако да говоримо. Закони не смеју да буду флексибилни. Основни циљ закона је да буде врло јасан и прецизан. Флексибилност закона је безакоње. А ви се залажете за флексибилност у овом закону.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Живковић Зоран и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 31. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о приватизацији

  Цела размена, од речи до речи

  Живковић Зоран

  Хвала, председавајући. Ово је члан 25. који дефинише критеријуме за учествовање на јавном прикупљању понуда са јавним надметањем. Наравно да је и то било у садржају претходног закона, односно још увек важећег закона, и зато ми тражимо да се и овај члан брише. Мислим да би било добро да подсетимо и посланике а пре свега грађане Србије који можда гледају овај пренос, пошто смо у међувремену имали једну серију, некад у ово време су ишли цртани филмови и „Лаку ноћ, децо“, тако да се мало вратимо на озбиљне теме. Наша идеја је да амандманима укажемо да је било непотребно писати нови закон, да је непотребно да се он представља као реформски закон када је потенцијал старог закона, уз неке адекватне измене на које смо и ми указали, могао да служи сврси и да оконча приватизацију, реално, тристотинак предузећа која нису приватизована а можда имају неку шансу да нађу свог купца. Мислим да је то што постоји један хистеричан однос према нама као предлагачима, што нас овде вређају, малопре и председник Владе, сада посланици, то је мени потпуно разумљиво, последица страха. То је исконски страх од непознатог, од читања, од писања, од разумевања суштине парламентаризма. Многи стручни аутори су то већ обрадили, тако да нас то не чуди. Не можете нас увредити, јер да бисте могли да увредите господина Павићевића или мене, морате много да радите на себи, на томе шта сте, ко сте и где се налазите. Хвала вам.

  Председавајући

  Господин Зоран Бабић. Изволите.

  Бабић Зоран

  Реплика, господине председавајући. Не знам од када је истина и одговарање на питања увреда, од када је истина и саопштавање истине и одговарање на питање угњетавање. Ако сте мислили да ћете довека постављати нека питања, да нећете добијати одговоре, да ћете на томе правити неку политичку платформу, па, преварили сте се. Председник Владе и остатак парламента су испоштовали парламент, испоштовали грађане Републике Србије, одговорили на сва питања, изашли с истином. То што вама та истина не одговара, то што вас та истина вређа, знате колико ме брига за то. Важно је да је она у интересу грађана Републике Србије, важно је да је то што Влада ради у интересу запослених људи у Србији, свих људи у Србији. Важно је да то одговара и да је то у интересу грађана Србије. А да ли вама одговара, па, ви сте данас отворено амандманима правили неке ствари које не одговарају никоме, осим вама и вашој политичкој платформи да се све брише у овој држави, па чак и овај амандман који каже да бисте брисали критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, и услове и обавезе купца, инвестиције, социјални програм, континуитет пословања итд. Шта хоћете? Шта хоће предлагач овог амандмана? Да нема социјалног одговора, да нема социјалне одговорности, да нема инвестиција, да нема ничега? Па, немојте да се кријемо иза неке љутње када се критикују овакви амандмани. Хајде да причамо о суштини. Овим амандманом предлагач амандмана жели да будући инвеститори немају никакву обавезу према запосленима. У ставу 1. се брише социјални програм, па се бришу инвестиције, па се брише континуитет пословања... Па, шта ће нама инвеститори који неће имати континуитет пословања? То је суштина овог амандмана и ви за тако нешто тражите подршку. Наравно да је нећете имати.

  Председавајући

  Хвала. Реч има Зоран Живковић. Изволите.

  Живковић Зоран

  Није ми баш јасно зашто је претходник добио реплику, али нема везе, немам ништа против. Да упозорим само да је читао сада нешто што нема никакве везе са чланом 25. који је сада на дневном реду. Само мало пажње би било значајно јер бисмо тиме убрзали рад по појединостима и завршили у неком разумном року. То је наш циљ, немамо никакву намеру да било кога малтретирамо. Ако је, колико сам схватио, ова реплика била упућена на то што је малопре причао председник странке чији је претходни говорник члан, а говорио је да је њему све јасно шта је речено и да смо добили све одговоре, ја му честитам на том сазнању, али, наравно, свако ко иоле разумно размишља зна да нисмо добили ниједан одговор, да су уговори са „Етихадом“ и сви остали још увек тајна, да немамо појма шта је било са том „Политиком“, да нису приватизоване банке као што је обећано. Нисам добио чак ни одговор, тај потенцирани одговор, на питање о плагијатима. Добили смо одговор да председник Владе гарантује да министар унутрашњих послова није плагирао свој докторат. Моје питање је било да ли може да гарантује да ниједан члан Владе није то учинио. Нисам добио ни тај одговор. Али, ја разумем. Када је неко на власти, сећам се тог времена мада је било давно, онда, поред свих других обавеза које имате, знате и да је ближи пут ка одласку са власти него ка останку на тој позицији. Што се тиче наше будућности, јер су неки посланици, који су сложили розе, плаву и сиву боју, говорили да ми немамо будућност и да ћемо бити обрисани, то сам ја слушао и у деведесетим и на почетку двехиљадитих, и таквих имам у својој „колекцији“ колико год хоћете.

  Председавајући

  Реплика, Зоран Бабић, и завршавамо са репликама.

  Бабић Зоран

  Нећу давати никакве паушалне оцене, нити претње, али се и не плашим никаквих претњи. Био сам у опозицији, ево, сада подржавам, народни сам посланик који подржава Владу. Није то ништа страшно. Када се ради одговорно посао, нема ту никаквог судбоносног преласка на једну или на другу страну. Што се тиче одговора на питање, знате, када неко стави чепове у уши, наравно да неће ништа чути. Дефинитивно су овде седели људи који су или излазили у ходник па нису желели да чују одговоре... Оно што су одговори, везано за „Етихад“, везано за „Ер Србију“, поновићу и понављаћемо, ма колико ви то не волели да чујете: девет авиона „Ербасових“ А-319, А-320, старости 26 година, просечне старости авиона; сада је просечна старост авиона у „Ер Србији“ девет и по година. Видим да вам ни то не одговара, и то је страшно лоше јер се то дешава у Србији. Лоше је јер се то дешава за време Владе Александра Вучића и СНС, али је то добро за Србију. Наручено је десет нових А-320 „Ербасових“ авиона, број путника повећан за 70%. Нема проблема, нека вама то смета, нека је вама то лоше, нећете спавати ноћас, нема проблема, али ће грађани Србије мирно спавати. Добро пратим сваки амандман, добро пратим сваки члан закона и прочитаћу први став. Жао ми је што предлагач амандмана није читао, а подносио је такве амандмане који кажу... У члану 25, за који се предлаже брисање, пише: „Критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, услове продаје, као и обавезе купца (инвестиције, социјални програм, континуитет пословања итд.) одређује Агенција.“ То значи да људима који су поднели овај амандман не одговарају ни социјални програм, ни инвестиције, ни континуитет производње. Шта ћете више да се тај амандман одбије?

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Живковић Зоран и Павићевић Владимир · 4 говора наизменично · 31. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о приватизацији

  Цела размена, од речи до речи

  Живковић Зоран

  Коментар уваженог колеге посланика, претходника, врло је интересантан и последица је једног енциклопедијског незнања. Само због тога морам да вас подсетим на време о коме говорите, пошто се мени обраћате, да је те године приватизовано скоро хиљаду предузећа, да је добар део тога ишао преко међународних тендера, да је највећи део осталог ишао преко јавних аукција, да је тада остварен приход преко две милијарде долара, да је тада број запослених у јавној управи био 504.000, а не 800.000 колико је данас, да је тада вредност евра била 61 динар, а не ово што имамо данас, да је бирократија у Србији тада бројала само 27.000 људи, а данас их има 72.000, тако да о времену када сам се ја бавио политиком… (Председник: Време.) Дозволите само да… (Председник: Рекли су да сте искористили минут и сад волшебно још минут.) Не нисам чуо никакав минут. Да завршим само. (Председник: Тако свако може да каже – још да завршим.) Ако хоћете да ми одузмете реч, изволите. Само ми кажите могу ли да наставим. (Председник: Већ је онако клише, као, не дајете ми реч. Изволите, али следећи пут не. Први пут сам чула за овакву поделу времена.) Хвала вам. Према томе, то је било, понављам, златно време реформи и приватизације у Србији. За тим временом можемо сви да жалимо зато што је прошло и зато што се, нажалост, никада неће вратити, а реакција дивних створења је увек била инспиративна за …

  Председавајући

  Захваљујем. Сада сте потрошили време. (Владимир Ђукановић: Реплика.) Право на реплику немате. На назив изнад члана 30. и члан 30. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Прешла сам даље. Председавајући води седницу. Молила бих вас, као што ни ми не држимо говоре у сали, тако пустите председавајућем и председнику парламента да води седнице, и нико више, по Пословнику. Реч има Владимир Павићевић, два минута. Хвала вам.

  Павићевић Владимир

  Даме и господо, поштована председнице Народне скупштине, поштовани министре, поштовани гости, ми смо поднели амандман на члан 30. Предлога закона о приватизацији који се, само да подсетим овде, налази у оквиру трећег поглавља нашег предлога закона, односно владиног предлога закона, а то је поглавље „Методи приватизације“. Члан 30. чини пет ставова, и то су следећи ставови, каже: „Подношење пријаве за учешће. Пријава за учешће подноси се Агенцији у року утврђеном у јавном позиву, који не може бити краћи од 30 нити дужи од 90 дана од дана објављивања јавног позива.“ Када би ово био први предлог закона о приватизацији о којем ми у Србији разговарамо, не бисмо имали примедбу на овај став, као ни на други, као ни на трећи, као ни на четврти, као ни на пети. Али, морам само да подсетим народне посланике који активно учествују у нашој амандманској расправи поводом Предлога закона о приватизацији да није кључно питање откуд оволики број амандмана, па и амандман на члан 30, него је питање – зашто хитни поступак за овај предлог закона када је, на пример, пре једно сат времена, два сата, председник најјаче политичке странке у овом парламенту и председник Владе рекао овде за извесне законе који су означени реформским, а који нису ушли у процедуру у ову Народну скупштину, да није толико важно да ли ће у Скупштину да дођу у јуну, јулу или августу. Господо, ако није то толико важно, па зашто смо онда били хитри са овим предлогом закона, који је заиста веома важан? И, ево, данас имамо потврду да је требало на другачији начин о њему овде да расправљамо. Дакле, предлажемо брисање члана 30, као што је био случај са свих 29 чланова Предлога закона о приватизацији. Хвала.

  Председавајући

  По амандману, Владимир Ђукановић. Троши време посланичке групе. (Владимир Ђукановић: Нисам се јавио за реч.) Имам вас пријављеног у систему. (Владимир Ђукановић: То сам се малопре јавио за реплику, али ми нисте дали реч.) Нема шта да дајем или не дајем, члан 104. говори све врло дефинисано. Значи, нико се не јавља. На назив изнад члана 31. и члан 31. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Реч има народни посланик Зоран Живковић.

  Живковић Зоран

  У члану 31. се дефинише начин јавног надметања, када се стварају услови за њега и када уговор може да се направи и без јавног надметања. То је исто било садржано у постојећем закону и из истих разлога тражимо да се овај члан брише. Хвала.

  Председавајући

  На назив изнад члана 32. и члан 32. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Реч има народни посланик Владимир Павићевић.

  Павићевић Владимир

  Даме и господо, поштована председнице Народне скупштине, поштовани министре, поштовани гости, неко комешање је настало у овој сали, као да је сада нестала потреба да темељно расправљамо о амандманима на Предлог закона о приватизацији. Поднели смо амандман на члан 32. који се односи на губљење својства купца и других права. Ову прилику да образложим наш амандман на члан 32. бих хтео да искористим да поменем једну веома важну ствар. У образложењу владиног Предлога закона о приватизацији пише да се сада у Србији води одговорна економска политика. Ми смо данас током дана овде саопштавали зашто сматрамо да постоји много разлога да не верујемо да је то тако, односно да није тако. Подсетио бих на још један. С времена на време се овде у Скупштини појави неко из Владе ко нам припрети да се поново налазимо пред банкротом. Пре неколико месеци је била иста прича, да се налазимо пред банкротом. Не могу да замислим да у образложењу Владе, па ево и за овај члан 32, стоји да се води одговорна економска политика, а да смо непрестано пред неким банкротом. И данас смо чули да ћемо можда једну посебну седницу морати да посветимо томе, да се разговара како да се изађе из економских проблема у којима се налазимо. Дакле, нисам задовољан тим образложењем. Толико о амандману на члан 32.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Павићевић Владимир и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 31. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о приватизацији

  Цела размена, од речи до речи

  Павићевић Владимир

  Поштовани председавајући, даме и господо, поштовани гости, ми смо поднели амандман на члан 68. Ја ћу врло прецизно сада да објасним зашто смо поднели амандман на члан 68. Ово је један од девет чланова Предлога закона о приватизацији у оквиру деветог поглавља које носи назив „Стратешко партнерство“. Сваки пут када смо читајући чланове овог закона наилазили на кованицу „стратешко партнерство“ ми смо реаговали и објашњавали зашто је то лоше. То је било у случају члана 2, у случају члана 8. итд. Овде је постављено питање од стране многих народних посланика – добро, вас двојица, који сте поднели толико амандмана у којима пише „брише се“, шта предлажете, како да се реши неки проблем за који ће бити релевантан овај закон о приватизацији? Све те народне посланике и друге особе које су заинтересоване за тему упућујем на један документ који се зове „Програм економских реформи“, који је настао у оквиру деловања економског савета Нове странке, у оквиру којег смо дефинисали два основна циља мера које се тамо предвиђају: под један, привредни раст, то је једна ствар, и друга ствар (да се и то можда евидентира негде), повећање запослености, господо. То су две ствари, мислим, о којима овде треба непрестано да разговарамо, како да обезбедимо привредни раст у својој држави и како да обезбедимо да што је могуће већи број грађана у Србији ради. У том документу ми предлажемо и конкретне мере како до тога да дође. Предлажем, наравно, поред Вујаклије и „Речника српског језика“, на читање и тај документ. Хвала вам.

  Председавајући

  Захваљујем. Ја бих волео да сте били тако гласни када је премијер био у сали. За реч се јавио народни посланик Зоран Бабић. Изволите.

  Бабић Зоран

  Ја ћу се само у једној ствари сложити са предлагачем овог амандмана, а то је да је неопходно повећати привредну активност и број запослених у држави. Мртвим словом на папиру и нечим што пише у програмима не желим да се бавим, јер од тога користи нико није видео. Оно што хоћу да кажем, како ова Влада Републике Србије повећава привредну активност и број запослених – баш кроз стратешко партнерство (покушавам да имам исти стил као мој претходник), а то је да је од компаније „Јат ервејз“, која је имала од 28 до 55 милиона губитка, направила компанију која је за само годину дана просечну старост авиона са 26 година свела на девет и по година, која је добила девет авиона „ербас“ А-319 и „ербас“ А-320, у којој је број путника за 70% повећан, запослено нових 300 људи. Предлагачу амандмана предложио бих да и даље пише економске програме, а да нас пусте да са оваквим стратешким партнерима запошљавамо људе у Србији.

  Председавајући

  Захваљујем, господине Бабићу. На члан 68. амандман су заједно поднели народни посланици Марко Ђуришић, проф. др Јанко Веселиновић, Александар Сенић, Бранка Каравидић, Биљана Хасановић Кораћ, Слободан Хомен, академик Нинослав Стојадиновић, Горан Богдановић, др Благоје Брадић и Иван Карић. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику су прихватили овај амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Констатујем да је амандман постао саставни део Предлога закона. На назив изнад члана 69. и члан 69. амандман су заједно поднели народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић. Влада и Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику нису прихватили овај амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народни посланик др Владимир Павићевић. Изволите.

  Павићевић Владимир

  Даме и господо, поштовани председавајући, поштовани гости, наравно, мислим да је у реду да буде и мало духовитости у нашој Народној скупштини. Ко год има такву иницијативу, ја то подржавам, нема никакве дилеме. Када говорим о нашем амандману на члан 69. Предлога закона о приватизацији, тај члан односи се на контролу извршења уговорних обавеза, неопходно је да напоменем две важне ствари. Једно је: сагласан сам са свим народним посланицима који су овде тврдили да су стабилност и владавина права кључне категорије за стварање услова за обезбеђења једног доброг процеса приватизације. Шта је проблем код нас? То што ми немамо ни стабилност, а ни владавину права. Зато је читаво поглавље о стратешком партнерству проблематично за нас двојицу. И, између осталих ствари, на ове чланове Предлога закона о приватизацији који се тичу стратешког партнерства смо са посебним задовољством писали наше амандмане у којима стоји „брише се“. Морам још једну ствар овде да додам. Мислим да је незгодна ствар када се у Народној скупштини чује коментар да је неки програм економске политике, што значи да се тај текст тиче покушаја дефинисања конкретних предлога решења за неке проблеме, каже да је мртво слово на папиру. (Председавајући: Време.) Да ли онда можемо и за неки предлог закона… Поштовани председавајући, један минут и тридесет шест секунди је било када сте ми рекли – време. Када господин Бабић дође до два минута и једанаест секунди, ви му ништа не говорите. Мислим да то није пример некакве толеранције, нити поштовања Пословника. Како то може да се деси? И не само што господин Бабић дође до два минута и једанаест секунди, него може да говори о чему хоће, не мора да каже ни шта је садржина амандмана, ни члана предлога закона. Он може да се враћа у прошлост...

  Председавајући

  Истекло је време. Право на реплику, народни посланик Зоран Бабић. Изволите.

  Бабић Зоран

  Мртво слово на папиру је све што је написано да се маше укруг, од чега грађани Србије немају никакву корист. То ће и остати мртво слово на папиру, јер је подршка коју предлагач овог амандмана има таква да не може да запосли никога, ни једну месну заједницу у Србији, а камоли државу Србију. Што се тиче предложеног амандмана, не могу да разумем, с једне стране, не одговара стратешки партнер, а с друге стране, не одговара контрола. Хајде ово за стратешког партнера да разумем, али што, бре, људи, не одговара контрола? Шта фали контроли? Кад се нешто не контролише, значи, спремно је на комбинације, како рече господин Цветановић. Кажите јавно – хоћемо да се праве у приватизацијама комбинације, не треба нам контрола, не треба да се меша држава. Кажите отворено. Малопре сте рекли отворено да вам сметају запослени, да нећете на запослене да пребацујете капитал, да нећете на запослене да пребацујете имовину. Вероватно да се запосленима спремају, по том вашем економском програму, мртвом слову на папиру, само откази, а сада још да „угасимо светло“. Када „угасимо светло“, онда је то одлично за комбинације господина Цветановића, како их он дефинише. Према томе, овај амандман је крајње неприхватљив за СНС, али, богами, и за највећи део парламента.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Бабић Зоран и Стефановић Борислав · 4 говора наизменично · 29. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  Заједнички претрес о 6 тачака дневног реда

  Цела размена, од речи до речи

  Бабић Зоран

  Поштоване колеге, поштовани грађани Србије, пошто је неколико пута изречена замерка Влади Републике Србије зато што се вози аутобусом, ево, са поносом се возимо аутобусом уместо скупим, бесним аутомобилима. Уместо бахатог трошења средстава које је радила претходна влада до 2012. године, ево, нама није тешко да уђемо у аутобус. А имамо образа и части да уђемо и у градски превоз, не кријемо се од грађана Србије у блиндираним аутомобилима, нити било чему другом. Не видим шта је ту лоше, возити се аутобусом. Не желим да се бавим пророчанствима баба Ванге изреченим у овој скупштини, која провејавају још од 2012. године, да ће бити катаклизма када неко други дође на власт; ко ће шта продати, ко ће колико смањити, ко ће шта урадити. Врло чудне су те интерпретације, које се у протекле две године, ма како изречене, не дешавају. Чули смо једну врсту предавања о преузимању одговорности. Српска напредна странка никада није бежала од одговорности. Одговорност је наша и за претходну и за ову Владу Републике Србије, али бих волео да господин Стефановић и Демократска странка коначно преузму одговорност за период до 2012. године, а не да за све што није било добро упере прст у СПС, па упере прст у Динкића, али само не прст на чело, да добро размисле о свему ономе што су радили до 2012. године. Да ли ово предавање господина Стефановића значи да су Демократска странка и господин Стефановић одговорни за 400.000 људи који су остали без посла? Ако то значи, добро је, макар су нанишанили прстом ка челу. Чули смо за последњих двадесет минута један добар литерарни рад, вероватно написан у „Цес Мекону“, вероватно написан тамо где су све приватизације до 2012. године направљене. (Председавајући: Време.) Завршићу, ако ми дозволите, једном реченицом. Видим идеолошка лутања неких посланичких група и неких странака овде, видим и у изјавама председника тих странака; видим да ДС одустаје од европског пута и европске перспективе Србије, јер закони који су добили подршку и сагласност ЕУ као добри, животни закони одједном нису добри за Демократску странку, која више постаје српска него што жели европску будућност.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Борислав Стефановић, реплика.

  Стефановић Борислав

  Уважени господине председавајући, очекујем минут продужења и за мене. Дакле, не одричемо се ми европског пута, али нећу уопште у то да улазим. Моја питања нису била никакав литерарни рад. Поставио сам врло конкретна питања министру. Направио сам одређене коментаре. Трудио сам се да будем пристојан, да не изазивам те реакције код вас. Све приватизације у наше време су биле тендерске. Све приватизације су контролисали, преко свог саветника у Београду, људи из Светске банке, у којој је министар Вујовић имао истакнуто место, а господин Синиша Мали је водио комисију Центра за тендерске приватизације. Дакле, ако устајете да то кажете, молим вас, пријатељски савет, морате прво да разумете да не критикујете мене, него људе који вам сада седе у Влади. Ако је то било пљачкашки... Тражим, мимо „Сартида“, за који не смете да кажете, реците ми једну приватизацију од 2008. до 2012. године. Не можете да ми кажете. Није то тема, тема је ово. Немојте нас прозивати за то. Ми смо цену платили два пута на изборима. Кажете – када ћете ви преузети? Ми смо преузели одговорност. Нас су грађани катастрофално поразили, а вас су наградили, али су вас наградили за обећања, а нас су поразили за грешке, јер је много лако не правити грешке када не радиш ништа. Господине Бабићу, мислите о томе. Оно што је сигурно, у овој влади седе: госпођа Михајловић, министарка која је била саветница господина Лабуса, господин Вујовић, један од оснивача Г17, онда имате Ивицу Којића, који води кабинет господина Вучића, а био је десна рука Млађану Динкићу, имате господина Синишу Малог, директора Центра за тендерске приватизације које су спровођене под окриљем Светске банке. Ево, човек вам седи овде. Молим вас, дајте да видимо шта не ваља у закону, о томе да причамо. Немојте поново сваку реченицу – у претходном периоду, у претходном периоду. Хвала.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Зоран Бабић, реплика. Тиме затварамо круг реплика. Изволите.

  Бабић Зоран

  Захваљујем, господине председавајући. Нећу од ове скупштине правити судницу. Спорним приватизацијама се баве правосудни и истражни органи, они који имају право да се тим послом баве. То бацање рукавице у лице – ајде реците ... Па, рећи ће судије. Ево, поводом „Азотаре“, рекле су судије. Немојте да набрајамо министре који су завршили иза решетака и који су у судским споровима. Господине Стефановићу, мало ће бити једна седница да набројимо све чланове Демократске странке који су се о закон огрешили, али нећу да преузимам оно на шта Народна скупштина нема право и не би требало. Нисте преузели одговорност. Сада вам је одговоран Синиша Мали, само не ви. Опет је онај прст, који је требало да вам заврши на челу, завршио у џепу и на погрешном месту, господине Стефановићу. Нећемо причати о лошим странама овог закона зато што овај закон „пегла“ све оно лоше из претходног закона. Какав је био ваш концепт? Зашто нисте завршили приватизацију? Зашто имамо 584 фирме у портфолију Агенције за приватизацију? Због чега имамо 161 фирму у реструктурирању? Због чега имамо годишњи трошак од скоро 800.000.000 евра на те фирме у реструктурирању и на фирме које нису приватизоване? Да ли је то концепт да би се правио неки виртуелни социјални мир? Због немања политичке мудрости, храбрости, идеје, због неспособности коју сте показали, због тога имамо тег око врата, око ногу, а тражите да трчимо и да направимо светске рекорде. Хоћемо да скинемо те тегове. Овим законима, реформским законима скидају се тегови, прави се атмосфера да људи дођу у Србију, да инвестирају, да купе те фирме и да почне нормално да се живи и ради.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Борислав Стефановић, по Пословнику.

  Стефановић Борислав

  Принуђен сам да се јавим по члану 107. и члану 106. Господине председавајући, Закон о приватизацији донет је 2004. године. Значи, због грађана Србије ми морамо то да прецизирамо. Немојте дозволити да се тако избаци ствар. Мењан је после, али је донет тада. Друга ствар, ја сам поставио конкретна питања и на конкретна питања нисам добио одговор. Ако министар можда може у каснијем неком моменту да одговори бар на део ових, ја бих био заиста захвалан. Не желим уопште да улазим у ово блато и ово ваљање шта је било, кад је било. Значи, мене занимају одговори на ова питања. Мене занимају одговори. Молим вас, министре, кад већ имам прилику (ако ми да председавајући, то је пет секунди), дакле, овај предлог нема одредбу којом би се омогућила контрола прања новца. И у овом предлогу поново остаје непокривена контрола извршења уговора након приватизације. То је рекла госпођа Јелисавета Василић, она је чланица Савета за борбу против корупције. Ви знате за ту њену изјаву. Мене занима на који начин ће се вршити та контрола?

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Стефановић Борислав и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 29. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  Заједнички претрес о 6 тачака дневног реда

  Цела размена, од речи до речи

  Стефановић Борислав

  Ово је више потреба да вама кажем, председнице, него да одговарам. Имали смо прилику да чујемо колегу који је од двадесет једног минута, деветнаест и нешто провео апсолутно и потпуно посвећен писању политичке оптужнице против Демократске странке и потпуно ван теме дневног реда. Онда то тако иде и онда се очекује да неко за два минута овде устане и одговори на 21 минут неистина и бесмислица, при чему ја морам само две ствари да кажем. Катастрофалну ситуацију смо, као што знате, затекли 2000. године. Тада, а умало и до краја, дотични господин је био у тој партији; до 4. јула те кобне године када је рекао да нема разлике у издајништву између Томислава Николића, Вучића и Тадића. Ни то му није било довољно, него сада слушамо о томе шта све не ваља у Војводини, која, замислите, води своју економску политику. То нема нигде у свету. Економску политику спроводи Влада Републике Србије, крајње неуспешно. Ако имате неке доказе за било кога да је извршио било које кривично дело, обавестите о томе тужилаштво или станицу полиције и нека људи раде свој посао. Лакше ће бити и мени и вама да не губимо време на ово, већ да видимо да ли ви имате икаквог капацитета и да ли сте у стању да било шта добро у овој земљи урадите. Ја нећу да трошим грам своје енергије на то да браним некога ако је починио кривично дело и нећу да изађем из ове сале док ту ствар потпуно не утврдимо, али онда крените и по општинама где држите власт, па погледајте ко гради путеве по Србији, чијим машинама се то ради и које странке је тај човек члан и чија је десна рука. (Председник: Захваљујем вам, посланиче.) Па, можемо и ми да кажемо до краја...

  Председавајући

  Захваљујем вам. Разумем вас, два минута. Таман сте завршили реченицу. Пословник сте писали ви, ја заиста не могу мимо тога. Трудим се колико могу. (Борислав Стефановић: Нисам ја.) Прихватам да нисте ви. Зоран Бабић, по Пословнику. Само да кажем да Мартиновић није био у Влади, али то ће вам он сигурно одговорити. Изволите.

  Бабић Зоран

  Госпођо председнице, члан 107. Кад год неко нема аргумената, посегне за неким увредама и за неким стварима којима није место у Народној скупштини. Ако бих наставио логиком претходног говорника, онда бих могао можда да извадим оно шта је рекао 2008. године о Вуку Јеремићу, шта је рекао 2012. године о Вуку Јеремићу; или шта је говорио до 2012. године о Борису Тадићу, шта је говорио после 2012. године о Борису Тадићу. Никуда не бисмо дошли. Никуда не бисмо дошли, јер јавност зна несталност у тој политици, бар о тим неким личним односима претходног говорника, тако да мислим да је последњи који би требало да се користи снагом тих аргумената и да било коме било шта спочита. Оно што је чињеница, и у томе у потпуности подржавам господина Мартиновића, мора да се стави тачка на одговорност и да се тачно зна ко је за шта и када одговоран. Одговорност за период између 2000. и 2012. године је на Демократској странци. Бежати, пребацивати то на партнере, пребацивати то на тренутне љубавнике који су им били потребни да би формирали владе, неморално је. Српска напредна странка је, као што је господин Мартиновић елаборирао, настала 2008. године. Ми прихватамо и имамо одговорност од 2012. године, и од ње не бежимо, ма колики партнер у тој влади били. Кога боле чињенице, кога боли ситуација коју смо добили у наслеђе? Уместо решеног, уместо уређеног, добили смо дугове, добили смо десетине и десетине хиљада људи који раде у фирмама у реструктурирању, добили смо стотине хиљада људи који су остали без посла. Наставићемо да показујемо какав је мираз оставила Демократска странка.

  Председавајући

  Хвала вам. Што се тиче члана 107, сматрам да нисам прекршила члан 107. и угрозила достојанство Народне скупштине. Моја једина грешка је што нисам реаговала, јер господин Мартиновић је имао 21 годину у периоду за који му је посланик спочитавао да је био члан било које политичке странке. Ја лично знам да није ниједне. Дужна сам да одговорим посланику. Прво се јавио доктор Александар Мартиновић. Изволите. (Борислав Стефановић: По Пословнику.) Не чујем када се добацује и не желим тако да комуницирам. (Борислав Стефановић: Нисам га споменуо ниједног момента.) Само да разјаснимо ситуацију. Помно бележим шта ће поједини посланици који учестало изазивају реплике рећи. Рекли сте његово име и презиме и да је био члан Владе. Врло помно сам пратила. Да. Изволите, господине Стефановићу, пошто мимиком не можемо. По ком основу се јављате? (Борислав Стефановић: По Пословнику.) Изволите.

  Стефановић Борислав

  Члан 103. Зашто сте прекршили члан 103? Због тога што је претходни говорник устао и позвао се на члан 106, како сте лепо приметили, 107, извињавам се, и онда је два минута и нешто искористио да реплицира мени, знајући да ја сада не могу њему да одговорим на сав тај хелијум који је избацио овде. А када вам кажем да је 103 – 103, и ви знате да је то кршење члана 103. Требало је одмах прекинути господина Бабића, замолити га да седне или да тражи реплику, ако има основа. Пошто нема основа, овако можемо до сутра, разумете, ко се препознао. Нити сам рекао да је неко у Влади, а да је био члан странке. Сада ви само реците да није, па да се цела Србија смеје, а био је. Трећа ствар, име му нисам изговорио. А ви сада дајте реплику, па ћу се онда ја препознати у томе, па ћу вас молити да ми дате реч.

  Председавајући

  Изаћи ћемо из тог замешатељства тако што нећу дозволити више никоме реплику, осим господину Мартиновићу. Није смешно, покушавам да будем председавајући који пажљиво слуша и седи овде сатима, као и господин Игор Бечић. Реч има народни посланик Зоран Бабић, по Пословнику.

  Бабић Зоран

  Не разумем… (Председник: Који члан је повређен?) Чланови 103, 104, пошто сам се на 107. позвао, али поново је прекршен. Стварно не разумем, докле више са увредама? Увредама, малопре, господина Мартиновића; увредама да ја испуштам хелијум. Шта смо ми овде, балони, пајаци? Да ли на тај начин колеге гледају на колеге, и на грађане Србије? Докле више тог омаловажавања? Докле више мржње? Та мржња може да се опипа у свакој речи претходног говорника. Зар је једина Србија коју он препознаје Србија коју је водила Демократска странка? Зар је једино нормално стање стање у којем је Србију водила Демократска странка, а видели смо где? (Председник: Молим вас, немојте реплику.) Не улазим у реплику, али вас молим да увреде које долазе константно према Посланичкој групи СНС од стране господина Борислава Стефановића, лично именом и презименом, та количина мржње да се једном заустави, јер је то лоша порука у нашем друштву. Говор мржње је забрањен, а тај говор мржње је овде део фолклора и политичког опредељења Демократске странке и Борислава Стефановића.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Веселиновић Јанко и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · 18. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о отклањању последица поплава у Републици Србији

  Цела размена, од речи до речи

  Веселиновић Јанко

  Овај амандман је доказ наше посвећености да закон буде што бољи и да учинимо да обнова која се реализује нема могућности да се претвори, односно набавке по овом поступку да се претворе у набавке за оне потребе које немају везе са обновом. Наиме, постојала је могућност да се у општинама, које су погођене поплавама, врше набавке мимо Закона о јавним набавкама према овом закону који се тиче отклањања последица од поплава и да њима буду обухваћени и неки послови који су у овом закону само зато што се налазе у општинама у којима су се десиле поплаве. Нашим амандманом, који је прихватила Влада, сузили смо круг могућности злоупотребе и могућности да неко врши јавну набавку по закону који се тиче поплава, а да она нема никакве везе са поплавама. Надам се да Влада, када је писала закон, односно законописац није имао лоше намере и да је ово прихватање амандмана знак да су увидели грешку коју су направили, али је ово уједно и доказ колико је опозиција, мислим пре свега на НДС, односно посланичку групу НДС, ЗЗС и Зелени Србије, учинила да поправи овај закон и учинила да дамо свој допринос отклањању последица од поплава. Уместо тога, нажалост, од странака владајуће коалиције добијамо салву увреда које нису достојанствене у овом дому. Сматрамо да су Влада и министарка требало да прихвате још неке наше амандмане. Сматрамо да је ово добар знак, али недовољан да би овај закон био до краја квалитетан. Да би он био закон који ће бити донесен са циљем да се ова ситуација са поплавама заврши у наредних 60 дана, ми немамо утисак да то може према овом закону, а богами, ни према оном што чини Влада. Сем обећања, на терену се ништа не дешава. Због тога сумњамо, уважена потпредседнице Владе, да ћете до јесени завршити овај посао. Држимо вас за реч и волели би да будете у праву и да као део владајуће коалиције испуните макар једну обавезу коју сте дали грађанима Србије.

  Председавајући

  Реч има потпредседник Владе проф. др Зорана Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Од 32 предложена амандмана, усвојено је шест. Ради истине, када говоримо о овом ставу, односно овом амандману који сте ви предложили, тај став члана 3, без овога што сте ви предложили, давао је право Влади да кроз државни програм директно ради у одређеној локалној самоуправи, помаже тој локалној самоуправи за она права за која би било природно и одређено да се то ради из буџета јединице локалне самоуправе. Вашим амандманом, који смо ту ставили, омогућили смо да, ово што сам сада рекла, стоји плус да се локална самоуправа сагласи са тим што ће држава државним програмом директно да делује, иако би локална самоуправа требала то из буџета да финансира. Не знам где сте нашли да из овог става, из овог амандмана, би се Закон о јавним набавкама кршио, можда и не би се испоштовао. Нисам разумела да вашим амандманом, односно овим овде делом, који смо додали у овај став, који третира, поновићу, могућност да држава директно државним програмом помогне локалној самоуправи, а она права која би требало да финансира локална самоуправа, то значи да сте побољшали тиме што се не би, сумњали сте, поштовао Закон о јавним набавкама. Какогод, ми смо амандман прихватили. Зашто не би додали и то да локална самоуправа треба да се сложи са тим, а то да ли ће Влада испоштовати своја обећања, ова влада своје обећање поштује. Зато, између осталог, доносимо овај закон који треба да убрза процедуре да људи који су остали без својих кућа, те куће морају да имају. Путна и железничка инфраструктура ће до 1. октобра бити санирана. Оно што смо обећали, то ћемо и урадити. Оно што ће остати и што неће моћи да се стигне да се уради до јесени јесте енергетика, а све друго ће бити решено.

  Председавајући

  Реч има посланик Јанко Веселиновић, по амандману.

  Веселиновић Јанко

  Реплика. (Председавајући: Немате право на реплику. Можете да говорите само по амандману. Госпођа Михајловић се потрудила да вам објасни оно што сте питали, дала је потребне одговоре.) Госпођа Михајловић је рекла да не види на који начин се овим амандманом, хајде да упростим, отклања коруптивност. Отклања се тиме што се каже за које намене та средства могу бити коришћена. Каже се – чије вршење, односно пружање је од значаја за спровођење програма обнове који доноси јединица локалне самоуправе. Дакле, нагласак је на овоме „од значаја за спровођење програма обнове“, да се то не би могло односити на неке друге програме који немају везе са програмом обнове. За нас је то битно. Ако ви сматрате да то у овом делу није битно, тај амандман смо поднели са тим циљем. Хвала.

  Председавајући

  Реч има потпредседник Владе проф. др Зорана Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Став почиње државним програмом обнове. Дакле, постоји ли ишта што може да буде у државном програму обнове, а да није везано за обнову и овај закон? Мислим да не сме. Можда је некада постојало. Можда је неко то радио другачије, али када наменимо, наменили смо за то што пише у закону и зато смо закон и донели, тј. надам се да ћемо га донети.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Зорана Михајловић и Чомић Гордана · 7 говора наизменично · 18. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о отклањању последица поплава у Републици Србији

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Ради јавности, а не ради вашег конкретног питања. Члан 22. закона који сада расправљамо је врло детаљан и врло јасно каже – управо за коришћење биоцидних производа. Свакако, дозволу издаје Министарство, и то по стандардима који морају да се испуне. То је један од разлога због којих је ваш амандман одбијен. Сматрамо да у закону постоји довољно материјала, који свакако неће омогућити да дође до било чега што није у складу са безбедношћу животне средине и здравља људи, тако да због тога амандман није прихваћен.

  Председавајући

  Реч има народна посланица Гордана Чомић. Изволите.

  Чомић Гордана

  Амандман који је поднео посланик Иван Карић има своје дубоко оправдање. Разумем зашто Одбор за уставна питања и законодавство сматра да амандман није у складу са Уставом. Разумем лакоћу којом се више гледа – хајде да поништим предлагача, него што се зна ишта о садржају амандмана, али мислим да је тема сувише озбиљна да би смела да прође без опаске. На страну што мислим да ни члан 21, ни члан 22. немају места у овом закону. Једино оправдање је ороченост закона од годину дана. Ово не може бити предмет ниједног закона, осим закона за спровођење министарства за која су надлежна, с обзиром да разумемо објашњење да ће то бити у државном програму мера. Разумем логику, али морамо да се слушамо и да се чујемо када је реч о биоцидним производима. Ту имамо проблем, као и са хемикалијама. Имамо озбиљан проблем са недостајућом контролом и недостајућим правним оквиром за средства која су сасвим легална у земљама од којих је једна, на пример, Кина. Није једина. Волели бисмо да смо сасвим сигурни да без обзира што немамо стриктну листу средстава која су регистрована само у ЕУ, да ће само та средства бити коришћена. Знам да то неће бити гаранција. На моју жалост, знам шта су биоцидна средства и знам каквих све има овде у промету. Ваљало би, сем лакоће политичких квалификација, дати озбиљне гаранције када је реч о давању привремених дозвола за давање биоцидних средстава јер то није само питање процедура унутар Министарства, него је питање у појединим случајевима и код појединих средстава трајног или сталног утицаја на животну средину. Не мислим да иког унапред оспоравам или да сумњам да ће било које министарство лоше урадити свој посао применом регистрације, али знам да је то лако могуће са прометом овакве врсте производа.

  Председавајући

  Реч има министарка Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Морам да се осврнем на једну реченицу коју сте рекли, ево цитираћу вас јер сам записала – хајде да поништимо предлагача. Морам да признам да управо кроз овај закон се види да нити ја као неко ко је ресорно предлагач овог закона желим, и то сте видели из амандмана који је прихваћен, да поништим предлагача, будући да је овог пута предлагач за амандман Иван Карић. Напротив, жеља нам је да закон унапредимо, да закон буде добар. Мислим да Министарство које постоји је дужно, а тако и пише, дозволу, мора да изда дозволу. У том смислу не видимо потребу, и образложили смо, да овај амандман буде прихваћен. Заиста више сам се јавила због овога. И раније, а и сада апсолутно нема намере да се било који предлагач поништи, него напротив, да имамо добар и јасан закон. Државни програм ће бити максимум, крајњи рок за државни програм је 15 дана од дана када се усвоји закон и кроз њега ће врло јасно у свим ресорима бити назначено стање и мере које се предузимају, а понављам и враћам се на почетак, Министарство је дужно и мора да изда одговарајућу дозволу.

  Председавајући

  Захваљујем. На основу члана 157. став 6. и члана 161. став 1. Пословника Народне скупштине, на члан 23. амандман је поднео Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације. Влада је прихватила амандман, а Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Амандман је постао саставни део Предлога закона. Да ли неко жели реч? (Не) На члан 26. амандман су заједно поднели посланици Борислав Стефановић, Гордана Чомић и Балша Божовић. Влада и Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације нису прихватили амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Реч има народна посланица Гордана Чомић.

  Чомић Гордана

  Амандман се односи на 1. став члана 26. који дефинише објекте који се обнављају. Жеља мојих колега и мене је била да отклонимо сваку сумњу да ће се нејасном дефиницијом тражити грађевинска дозвола за објекат који се реконструише или поправља, те смо постојећи текст став 1 – обнова објеката спроводи се изградњом новог објекта, односно реконструкцијом санацијом или адаптацијом постојећег објекта у складу са овим законом, предложили да се мења и да гласи – обнова објеката спроводи се изградњом новог објекта, односно реконструкцијом, санацијом, адаптацијом и текућим поправкама и одржавањем постојећег објекта у складу са овим законом. У образложењу за неприхватање амандмана каже се да је основни предлог прецизнији, да је у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи који не дефинише текуће поправке и онда се каже, што је за мене врло важно, да одржавање објекта обухвата поред наведених радова и инвестициона и текућа одржавања објекта. За радове на изградњи новог објекта не мора се прибавити грађевинска дозвола пре почетка извођења радова, за радове на реконструкцији, адаптацији или санацији по важећем закону се не прибавља грађевинска дозвола, док се за текуће одржавање објекта не прибавља никаква сагласност надлежног органа. Тако да се практично прецизирање које смо хтели да унесемо разликује у речи – поправкама, оно што ми у образложењу цитирам – текуће одржавање, нуди предлагач закона. Могуће је да је разлог за неприхватање, али волела бих јасан одговор да ли образложење одбијања овог амандмана значи како је написано, да се ни за шта од ових радова неће тражити грађевинска дозвола, пошто ми то не делује вероватно. Не бих волела да оставимо сваку сумњу. Хвала.

  Председавајући

  Реч има министарка Михајловић.

  Зорана Михајловић

  За оно што је предвиђено чланом 143. Закона о планирању и изградњи прибавиће се грађевинска дозвола у року од годину дана, па чак и ако се не буде стигло, а покренуто је нешто, ради се и гради се, нормално је да ће се наставити, можда и након годину дана. Дакле, прибавиће се, али само за оно за шта већ постоји у члану 143. обавеза. Толико. И то ради држава и локалне самоуправе.

  Председавајући

  Реч има посланица Гордана Чомић.

  Чомић Гордана

  Једно питање које не изгледа везано за амандман, али у ствари јесте. За случај објеката који немају никакве папире, дакле нелегално грађени објекти, да се појасни људима, слутим шта је одговор, зато немам амандман, али ми се чини да међу људима који имају нелегалне куће нема јасне слике о томе на шта имају права. Улазе ли у легализацију, смеју ли или не смеју? Ради тога бих молила да дате одговор на то питање.

  Председавајући

  Реч има министарка Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Сви они који добијају своје куће или шта год се буде радило, сви ће имати грађевинску дозволу, без обзира да ли су у претходном периоду били без грађевинске дозволе и да ли су нелегално изградили своје објекте. Дакле, нећемо дозволити да ове куће које радимо, 485 кућа, прво буду на местима на којима не могу да буду и плус да буду без грађевинске дозволе. Грађевинску дозволу ради инвеститор, Канцеларија, односно држава и локална самоуправа. Дакле, сви ће имати грађевинску дозволу како је то чланом 143. закона већ предвиђено у овом року. Нећемо оставити ситуацију да буду опет нелегални.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Стефановић Борислав и Вулин Александар · 4 говора наизменично · 17. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о раду

  Цела размена, од речи до речи

  Стефановић Борислав

  Ми смо предложили да се брише члан 36. зато што је предложено брисање члана 74. Закона о раду је врхунац небриге државе за одређене групације запослених у специфичним делатностима, као што је наставно и васпитно особље у васпитно-образовним установама. Сматрамо да овим предложеним брисањем одредби члана 74. Влада је и запослене у образовању и настави сврстала у исти статус са другим запосленима. Ово може бити једно врло реално од принуђених тумачења прописа. Прописима који уређују оба запошљавања запослених у васпитно-образовним установама до сада се уређивао другачији режим права на годишњи одмор, а у складу са потребама њихове делатности. Овим изменама секретари по васпитним и образовним установама први дан по усвајању овог закона ће похрлити у ресорно министарство по мишљење поводом примене ове одредбе, односно да ли по овом питању за њих важи да кажемо – њихов пропис, као лекс специјалис или овај кровни закон за све запослене категорије, и то бисте можда могли да овом приликом објасните када смо већ поднели овај амандман који, како чујемо није ни у складу са Уставом. Хвала.

  Председавајући

  Захваљујем, господине Стефановићу. За реч се јавио министар у Влади, Александар Вулин. Изволите.

  Вулин Александар

  Врло кратко. Све што има везе са нашим радницима у образовању регулише се посебним законом који се односи на њих, тако да једноставно нема разлога да овај члан стоји овде, да не говоримо што постоји и институција колективног уговора којим се ове ствари решавају када је у питању образовање. Дакле, никаква права неће бити повређена. Посебним законом се ова ствар регулише. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. На члан 37. амандмане у истоветном тексту поднели су народни посланици Зоран Живковић и народни посланик Борислав Стефановић. Влада и Одбор за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва нису прихватили овај амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да амандман није у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Реч има народни посланик Борислав Стефановић. Изволите.

  Стефановић Борислав

  Хвала, господине председавајући. Наш амандман тражи да се члан 37. брише, зато што предложене измене члана 75. ЗОР је више него флагрантан пример намере Владе Републике Србије да послодавцима омогући несметано ускраћивање запосленима права на годишњи одмор. Зашто? Пре свега, није јасно зашто се детаљно појашњавало у ком тренутку послодавац може да достави одлуку запосленом о коришћењу годишњег одмора, па да чак тај тренутак буде и тик непосредно пре коришћења самог одмора. Ово у пракси значи да запослени неће моћи уопште да планира свој одмор, јер послодавац своју најављену одлуку да ће удовољити захтеву запосленог може до дана уручивања запосленом и пет пута да промени. Сви знамо да свако право почиње да тече од тренутка достављања одлуке о том праву, од стране онога ко је надлежан за њено доношење. Увођењем напредне технологије у примени електронског достављања решења о годишњем одмору је увођење још једне фантастичне могућности извргавања пружања права запосленом за коришћење годишњег одмора. У овој сиромашној земљи питање је колико запослених има могућност да приушти електронску комуникацију од места пребивалишта и да ли их уопште умеју да користе. Ово може бити још један вид дискриминације грађана Србије.

  Председавајући

  Реч има министар Вулин. Изволите.

  Вулин Александар

  Да и то појаснимо. Прво, то је ствар усклађивања са Конвенцијом, а друго на радној групи и синдикати и послодавци су се залагали баш за ово решење зато што је прошло решење било 15 дана. Да се у старту користи 15 дана и синдикати и послодавци су сматрали да је то превише, па су се договарали да и због самог процеса производње је згодно да буде као што је у Конвенцији 10 дана, па после тога како се договоре послодавац и запослени. То је да се не би десило да дођете и кажете – имам два дана годишњег одмора па да користите само два дана годишњег одмора, а ово ћете касније. Не, него постоји мера која је минимум и како иде после тога. Дакле, само да поновим, усклађивање са Конвенцијом и на радној групи потпуна сагласност свих који су тамо учествовали. Хвала.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Бабић Зоран и Живковић Зоран · 4 говора наизменично · 17. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о раду

  Цела размена, од речи до речи

  Бабић Зоран

  Споменута је Српска напредна странка, споменуте су те успешне приватизације у успешно време процвата Србије. Ово су подаци Агенције за приватизацију, званични подаци Агенције за приватизацију, који кажу да је 2003. године, односно од укупно 217 предузећа у реструктурирању, окончано реструктурирање у 55. Од чега је родоначелник реструктурирања била Влада Зорана Живковића из 2003. године, која је увела 21 фирму у реструктурирање, а окончала реструктурирање у нула, ни у једној. У 2004. години нешто мање, али 16. То нису најгоре године, најгоре године тек долазе. Године 2010. 82 фирме су уведене у реструктурирање, а реструктурирање је окончано у пет. Одлични ефекти закона о приватизацијама и односа према привреди у Србији. Те фирме које сте увели у реструктурирање, а како ради Српска напредна странка, 2013. године две фирме уведене у реструктурирање, у 19 окончано. У 2014. години две фирме су уведене у реструктурирање и две су окончане. Фирме у реструктурирању имају велики проблем. Седамсто педесет милиона евра коштају фирме у реструктурирању, коштају из буџета Републике Србије. Родоначелник начина и опхођења, стављања на терет грађана Србије таквих фирми је Влада Зорана Живковића. Према томе, о тој успешној приватизацији, најмање има права да говори господин Живковић. С друге стране, у 2003. години је раскинуто 24 приватизације. У 2004. години у 90 фирми је раскинута приватизација. Разлика, односно фирме у којима је раскинута приватизација, та успешна приватизација, 91.437 људи имате на души, јер тај број људи је радио у фирмама у којима та приватизација није успела. Подсетићу вас и на Европску комисију, подсетићу вас на размишљање и на извештај Верице Бараћ, подсетићу вас на 24 спорне приватизације за које је била потребна промена власти. Било је потребно да одговорни људи, попут Александра Вучића, преузму обавезе координирања служби безбедности да би се окончали поступци и истрага у тим предузећима. ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Константин Арсеновић): Реч има народни посланик Зоран Живковић, реплика.

  Живковић Зоран

  Врло интересантан говор и помињање потпуно ван контекста. Значи, говорим о власти од 2001. до марта 2004. године. То је оно за шта ја, са задовољством, сносим… Хоћете ли ми омогућити да говорим? (Председавајући: Молим вас, немојте добацивати са места.) То је време за које ја са задовољством сносим одговорност. Етичку, кривичну и какву год хоћете. То је време било време добрих приватизација. То је очигледно. Фирме које су уведене тад у реструктурирање су реструктуриране неколико година касније. Тај концепт тада је кроз каснију власт Војислава Коштунице и његових кохабитационих савезника деформисан, као што је деформисан Закон о приватизацији, као што је деформисано пуно тога. Говорим о времену прве три године демократских власти након петог октобра и на то сам поносан. Што се тиче 24 приватизације, госпође Верице Бараћ и ЕУ, ту имате бар једно пет случајева који нису приватизација, имате бар једно пет случајева, преко ових пет, где је то спорна приватизација због кривице државе, а не због кривице случаја „Путник“ и „Србија-турист“. Проверите. „Сартид“ и „УС-стеел“ апсолутно немају никакве везе са Законом о приватизацији, ни у пренетом значењу, ни формално. То је била продаја из стечаја коју ради Трговински суд, а не Влада, нити њена агенција. Коначно, ниједна, нажалост, не од 24, него од 224 криминалних приватизација које су извршене у Србији, није доведена пред суд, а ви сте имали две и по године да то решите. То није урадио нико, па ни ваш високо поштовани председник.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Зоран Бабић, реплика. Завршавамо по репликама.

  Бабић Зоран

  Завршићу, господине председавајући, мада би могли овде да отворимо питање приватизације „Беопетрола“, могли би да отворимо питање продаје земљишта и зграде око бившег ЦК, садашњег „Ушћа“, дуванске индустрије. Много анкетних одбора би имало ту да се бави, много УКП би имало да се бави, али из поштовања, иако се са том политиком никада нисам слагао, немојте се китити перјем и оним што је неко други урадио, а нарочито што тај неко други, нажалост, више није жив. Немојте се китити оним што је урађено 2001, 2002. године. Врло пажљиво сам износио податке везане за Владу коју је водио господин Зоран Живковић. Нисам говорио о времену пре тога из поштовања према човеку који, нажалост, више није међу живима и из поштовања према ономе што је значио за ову земљу, слагао се или не слагао. Дрско је, безобразно је китити се туђим перјем и оним што је рађено 2001. и 2002. године до несретних ствари које су се десиле 2003. године. Врло пажљиво сам причао о времену од марта, априла, маја 2003. године и 2004. године, када је одговорност за вођење Владе Републике Србије имао Зоран Живковић, када је уводио фирме у реструктурирање, када их је стављао на терет и грбачу грађана Србије, када није завршавао и окончавао реструктурирање, јер га није било брига, јер није имао знања, јер није имао капацитета, али уме да се окити туђим перјем. То је безобразно.

  Председавајући

  Молим вас, даћу још вама реплику и завршавамо са репликом. Нећу више давати реч по овоме. Ово више није расправа о закону, већ сте прешли на сасвим други терен. Реч има народни посланик Зоран Живковић.

  Живковић Зоран

  Било ко разуман у овој држави никако неће да помисли, на било који начин, да желим да унизим, смањим или на било који начин повредим сећање на др Зорана Ђинђића. Мислим да је то потпуно бесмислено. Нисам устао да се браним због тога. Када сам рекао да сносим одговорност за време од 2001. до 2004. године, сносим део одговорности за послове које сам радио, а ко не схвата да је то део одговорности или цела одговорност и ко не зна да направи ту разлику, не могу му помоћи у томе, али видим да у посланичком клубу има доста људи који би могли да помогну на адекватан начин. Оно што је потпуна бесмисленост, а то је питање родоначелништва у реструктурирању. Наравно, опет јавности ради, а не некога ко не жели да схвати или можда не зна да схвати, прве фирме у реструктурирање су уведене негде крајем 2003. године, а као што је јавности познато, тада су били избори, тако да ни у политичком, ни у формалном смислу не постоји одговорност те владе што те фирме нису завршиле своје реструктурирање. Коначно, нисам чуо никога гласнијег у Србији од 2004. године до дана данашњег ко је био толико гласно против реструктурирања, против пљачкашке приватизације, против измене Закона о раду који враћамо назад, против свега онога што је лоше рађено у Србији од 2004. године до пре две године. Нажалост, у последње две године, то је дупло горе него што је било у тих осам година. Нажалост, последица тога је и то да ова власт мора да се брани полицајцима у Скупштини.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Вулин Александар и Стефановић Борислав · 4 говора наизменично · 15. јул 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  Заједнички претрес о 4 тачака дневног реда

  Цела размена, од речи до речи

  Вулин Александар

  Знате како, ако сте изабрани на листи ДС, онда прво треба да сретнете оних 358.000 људи који су отпуштени по овом закону, па да их питате како су отпуштени по овом закону и зашто је било баш добро изгласати такав закон по ком су они били отпуштени. Неће овај закон никога да отпусти, као што овај закон неће никога да запосли. Овај закон служи за то да се омогући да привреда функционише. И не само овај закон. Донети измене само једног закона, ма колико он био важан, једноставно није довољно. Потребно вам је од Закона о стечају, Закона о приватизацији, закона који се тичу социјалне политике, све су то закони који праве укупну слику и тако се запошљава, тако се суштински нешто мења. Ви знате, као што смо овде могли да чујемо, ми смо по стању у нашем радном законодавству на 93. месту на свету. Ако ће нас ово померити неки корак унапред, онда је то више него оправдано и онда ће то помоћи да се неко запосли, јер ће онда доћи у земљу где радно законодавство није на 93. месту, па ће сматрати да се исплати доћи у ту земљу и да се исплати урадити нешто у тој земљи. Немојте правити од овог закона нешто што он није. Овај закон уређује једну важну област и помаже да се укупној слици омогући веће запошљавање, омогући простор за инвестиције, омогући да вам се олакшава то што радите. Изаћи са тим ставом, потпуном демагогијом – због овог закона ће вас отпуштати... Неће вас нико отпуштати због овог закона. Као што сте и сами рекли – лош послодавац. Да ли има закона који ће направити од лошег послодавца доброг, да ли има закона који ће направи од лошег радника доброг? Нема, не постоји такав закон, не можете то направити. Као што то добро знате, онда немојте правити очекивања јавности тамо где их суштински нема и где их неће бити. Овај закон је, и то је општа оцена, чак и вас који га највише критикујете, бољи од претходног. Јесте, бољи је од претходног закона. Да је само то, вредело га је донети због тога, али свакако није само то.

  Председавајући

  Изволите. Реч има Борислав Стефановић, две минуте, реплика, поменута странка.

  Стефановић Борислав

  Министре Вулин, није ДС гласала за закон донет 2005. године. Тада је Војислав Коштуница био на власти, ми у опозицији. Чак Борис Тадић није хтео да потпише тај закон. Друга ствар, упорно понављате тезу, од врха ваше партије па надоле, или не ваше партије него ваше коалиције, да је ДС крива за отпуштање 158.000 људи. То повезујете са Законом о раду. Не постоји узрочно-последична веза отпуштања људи из приватног сектора у време економске кризе и Закона о раду, како сте навели. Нити ви то знате да објасните, нити сте ви уопште свесни шта говорите када то кажете. Крива је за много тога, за шта је плаћена цена на изборима, али сте ви и ваша партија и они са којима сте сада у коалицији исто тако криви. Рецимо, као када бих ја рекао да сте криви за 100.000 мртвих у бившој Југославији или за 150.000 протераних итд. То није коректно. (Председник: Посланиче, потпуно сте прекорачили реплику. Ушли смо у полемику. У ствари, користите време.) Покушавам да кажем да када користите такав податак и онда очекујете да ДС ћути на ту неистину, на ту конструкцију... (Председник: То нико не очекује, заиста.) Наравно, онда ме пустите да кажем колико је исто једнако гнусна ова конструкција. (Председник: Не знам шта значи гнусно.) Ја знам, а зна и министар Вулин врло добро. (Председник: Изволите, искористите још мало ваше време, али реплика на оно што је речено. Реплика значи одговор на оно што је рекао министар.) Не можете да говорите о одговорности политичке странке у контексту који сте ви рекли а да не очекујете да вашу бившу странку ЈУЛ или вашу садашњу Покрет социјалиста неко не доведе у контекст са ужасима које сте извели над овом државом.

  Председавајући

  Прекорачили сте време. Захваљујем. Реч има прво министар Александар Вулин, има предност.

  Вулин Александар

  Ово је, наравно, очекивано. Када немате шта да говорите о закону, покушаваћете да вређате, да радите ствари које не приличе овом високом дому. Али добро, можемо ми и то да радимо, само не брините, нећемо вас вређати, бићемо врло прецизни. Ако тражите везу између отпуштених и странке која је чинила тада власт и била пресудна у власти, само треба да узмете један мали пример: Развојна банка Војводине – 400 милиона евра губитка, у стопостотној контроли ДС-а, од оснивачког капитала до менаџмента, све. Четиристо милиона евра отмице од овог народа. Отимање пара, буџетских пара. Тих 400 милиона евра су нешто за шта ми сада размишљамо како да уштедимо, како да вратимо тај новац, размишљамо како да тај новац буде део привреде. Да не идемо даље, 400 милиона евра. Дакле, Развојна банка Војводине једнако Бојан Пајтић, и немате шта да размишљате више о томе. Извините, то је узрочно-последична веза, ништа друго. Да смо тих 400 милиона евра уложили у привреду уместо што смо их потрошили на нешто што ће полиција на крају морати да доказује, што нема везе са економијом већ само са класичним криминалом, сигурно не би ове стотине хиљада људи остале без посла. Ето то је та веза, ако нисте разумели везу.

  Председавајући

  Захваљујем. Народни посланиче, ако можете да ми објасните по ком основу сада желите реплику? Одговор на одговор? (Борислав Стефановић: Ви мене питате да вам објасним да ли могу да добијем реплику или не?) Не можете да појасните по члану 104. Пословника узрочно-последичну везу, јавили сте се као реплика, у форми реплике. (Борислав Стефановић: Кажите ми да ли могу да имам реплику или не.) Не разумем кад ми добацујете с места, морате се пријавити. Изволите, имате две минуте за реплику. Објасните да ли је било нечег увредљивог за вас.

  Стефановић Борислав

  Госпођо председнице, трећи пут се пријављујем.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Стефановић Борислав и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 30. мај 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  На дневном реду: Закон о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање

  Цела размена, од речи до речи

  Стефановић Борислав

  Добро, врло чудно екстензивно тумачење. Морам да кажем немојте се ви, односно бавите се ви процентима и даље, сјајно то радите. Мислим да ће ове грађане јако да обрадује које треба агресивно запослити. Значи, није био проблем у агресивној борби против корупције, него сам тражио да ми објасните како се то агресивно запошљава или агресивно износи смеће у Београду, или агресивно истерују Обреновчани из Славије? То је моје питање било. Нико корупцију није спомињао. Знам да ви другу реч не знате, али узмите неки речник. Ово је закон, господине Бабићу. Ово је закон, као и сваки други. У себи има могућности да постоје нумеричка, временска одредница за остваривање неког права или за ускраћивање неког права. Да нисте у праву, погледајте вама омиљени Кривични закон, тамо пише на пример, колико година неко иде у затвор. Разумете? Тако је, да нема те дискриминације онда би сви ишли у затвор неограничено. Иначе, око ових процената, заиста, морам да кажем, ви господине Бабићу, у реду две године сте причали сада сте ушли у трећу годину ваше приче која је једнака као и пре две године. Дајте грађанима Србије мало шансе да вас упознају, што вас више упознају то ће бити горе по вашу опцију. Разумете, зато се радујем да ви причате што више, причајте што више слободно. Мени је жао што нисте могли ни у Шапцу да се искажете дуже од тог дана, јер сам сигуран да бисте ви то боље урадили, и сигуран сам да би грађани видели ваше способности у одбрани од поплава са командног места, не овако као ми остали. Хвала.

  Председавајући

  Захваљујем. За реплику се јавио народни посланик, шеф посланичке групе СНС господин Зоран Бабић, на директно помињање имена. Изволите.

  Бабић Зоран

  Бићу јако кратак. За разлику од неких у овој сали ја сам бар био у Шапцу. Заједно сам са 12.000 дивних људи који су се те ноћи без обзира на кишу, без обзира на опасност, из свих крајева Србије, из Београда највише, Шапчана, латио и лопате и песка и џакова и поносим се тиме. За разлику од неких који су из сувих соба новосадских, београдских, топлих имали времена и за твитове, имали времена и за друштвене мреже, критиковали. Можда не би толико поплаве и било да су сви ти који су твитовали дошли на бедеме Шапца, Митровице, Обреновца. Можда би помогли да се људи извуку. Видели смо јуче, чули смо и министра одбране да ти који су тако снажни, тако расту на политичкој сцени Србије, да нису продали 800 и нешто чамаца по ценама од десет до 14.000 динара, можда би неки животи и били спасени. Можда би се брже неке ствари урадиле. Наставићу, а не знам како може да се назове позив и како може ова дискриминација да се назове, када у Народној скупштини неком народном посланику се не дозвољава да говори. Шта је то? Да ли је и то позитивна дискриминација? Српска напредна странака ће наставити и да говори и да ради сходно програму и експозеу председника Владе господина Вучића. Не радимо ни против једне политичке опције, радимо за грађане Србије и то су и препознали и наградили на мартовским изборима.

  Председавајући

  Захваљујем. Овим затварам круг реплика. Јавио се народни посланик Александар Јовичић, по амандману. Извините, Борислав Стефановић, повреда Пословника. Изволите, само ми реците који је члан повређен?

  Стефановић Борислав

  Господине председавајући, повредили сте члан 106. и 107. Претходи говорник наравно да је говорио потпуно ван тачке дневног реда, а 107. због тога што је увредио достојанство и увредио народне посланике. (Председавајући: Господине Стефановићу, ви сте на директно помињање имена господина Бабића, добио је право на реплику и говори је у реплици, тако да није говорио о тачки дневног реда.) Морате ми дозволити да објасним. Он је отишао скроз и говорио о Сави и Шапцу. Добро, дакле члан 107. због тога што господин Бабић зна или би морао да зна, да не може паушално овде пред вама у вашем присуству да говори о свим посланицима користећи „неки у топлим собама“ јер он је био у Шапцу, а ми остали смо, он имплицира, „били у топлим собама“, па сте дозволили да каже….. (Председавајући: Господине Стефановићу, молим вас нисам чуо уопште да је поменуо народне посланике. Уопште није поменуо народне посланике.) Молим вас, дозволите ми јер имам два минута да образложим. Јесте поменуо, шта причате. (Председавајући: Само је поменуо одређене особе које су биле или нису биле у Шапцу.) У реду, дакле, није се зауставио на томе. Нисте га ту опоменули, што нас је све ставио у исти кош, пришио нам да смо избегавали грађанску дужност, него сте дозволили да он имплицира да је неко чамце дао негде, па су људи страдали због тога. А то све говори човек који се обраћа нама, и ви мислите да то нема никакве везе него се обраћао вама. Ако се обраћао вама, онда је вас увредио. Зашто онда ви не реагујете. Значи, објасните ми како мислите да овакве ствари толеришете потпуно нормално. Не можете то да радите. Просто, ако смо сви једнаки онда не можете човеку да кажете да он нас оптужи овако монструозно да ми нисмо бранили од поплава, а он јесте. И ми нисмо дали чамце, па су се људи утопили. Ви мислите да је то у реду? Па није у реду. Реагујте, молим вас.

  Председавајући

  Захваљујем. Мислим да нисте пажљиво слушали говорника, јер није рекао да је због продатих чамаца неко настрадао, него да нису продати чамци можда би било мање настрадалих људи, више би имали спасилаца који би могли да раде на терену. За реч се јавио по повреди Пословника, господин Бабић. Изволите.

  Бабић Зоран

  Господине председавајући, члан 107. Поштујем вашу и дужност и право да уведете седницу у нормалне токове. Поштујем то што седницу пратите веома пажљиво, па сте видели да нажалост поплаве и несрећу која нас је задесила нисам поменуо ни експлоатисао ја, већ неко други у овој сали. Па онда када се то као бумеранг, као што се и мржња којом стално нас обасипа мржњом враћа као бумеранг. Мислим да спроводите једнаке аршине према свим народним посланицима и то је добро. Међутим, оно што није добро, што неко уколико није крив, уколико се не осећа одговорним, зашто се препознаје у ономе што сам говорио? Зашто се препознаје као одговоран у ономе што сам говорио? (Председавајући: Господине Бабићу, замолио бих вас да приведете крају објашњење о повреди Пословника.) Због чега ће се у овој сали трпети речи попут козака, ових, монструозних, грозних, одвратних, свих оних који уређују Србију и свих оних који су бивши режим уз помоћ грађана Србије послали такав режим у историју?

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Стефановић Борислав и Бабић Зоран · 5 говора наизменично · 27. мај 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  Заједнички претрес о 12 тачака дневног реда

  Цела размена, од речи до речи

  Стефановић Борислав

  Чл. 103. и 104, господине председавајући, прекршили сте Пословник. Дали сте реч претходном посланику да прича прво кроз реплику, на шта нема право, а реплика је на излагање не претходног говорника. Дали сте му реч да прича о дирхаму и вредности дирхама, о којем је говорио Александар Сенић пре 15 минута. По ком основу дајете реч и право на злоупотребу Пословника? Овог тренутка сте чл. 103. и 104. флагрантно прекршили. Нисте ни слушали шта прича. Немојте то да радите, пошто видим, ту је један господин кога сам, додуше, теже препознао јер нема столњак, али немојте исту ствар сад да урадите код напредњака.

  Председавајући

  Захваљујем. Реч има народни посланик Зоран Бабић, као шеф посланичке групе, реплика на излагање Борислава Стефановића.

  Бабић Зоран

  Захваљујем. Неко ко добро сриче и пише бајке можда да се зове и Андерсен, али како се зове неко ко говори неистине? Афлатоксин у Србији је враћен на границу од 0,05%, тако да је то реторичко питање упућено претходном говорнику. Што се тиче Канцеларије за брзе одговоре, овај парламент ће до краја јула моћи да се изрази и односи према закону о Канцеларији за брзе одговоре. У неким градовима у Србији, који су агилнији, бржи, под руководством СНС, као што је град Крушевац већ увео Канцеларију за брзе одговоре. То сам у неколико наврата понудио неверним Томама да обиђемо, да виде задовољство тих људи који конзумирају све те ствари које Канцеларија за брзе одговоре или Оне стоп схоп пружа. Велика је разлика између ЈАТ-а и Ер Србије, не само у имену, а драже ми је ово име Ер Србија, верујем и многима у овој сали, већ и по томе што је Ер Србија постала компанија која своје путнике превози сигурним и безбедним авионима до осам година старости за разлику од претходне компаније, компанија која је у првом кварталу ове године показала одличне финансијске резултате који су крајње транспарентни и видљиви, за разлику од компаније ЈАТ коју је бивши режим сваке године донирао и субвенционисао парама грађана Републике Србије са 55 милиона евра сваке године. Још једна ствар на крају, слажем се да је СНС освојила половичну већину од укупно изашлих бирача на изборима 16. марта. Међутим, том логиком посматрамо, ДС је онда освојила 3% од укупно уписаних бирача и онда овде видим једну стелт посланичку групу која је испод цензуса, која није ни дошла до цензуса. Математика је егзактна наука која треба да важи за све, тако да имамо једну стелт посланичку групу.

  Председавајући

  Захваљујем. За реч се јавио народни посланик Борислав Стефановић, али немате право на реплику. Овим затварам круг реплика. Реч има народни посланик Борислав Стефановић, по Пословнику.

  Стефановић Борислав

  Рекламирам члан 107, мора да се поштује достојанство Народне скупштине. (Председавајући: Већ сте се јавили по том члану.) Молим? (Председавајући: Већ сте се јавили по том члану.) Нисам се јавио по овом. Јавио сам се по члану 103. и 104. претходно, ако се сећате, а ово је члан 107. (Председавајући: Изволите.) Морате пажљивије да ме саслушате. Дакле, претходни говорник је овим, желећи да покаже снагу своје странке и своје посланичке групе, увредио једну другу посланичку групу у овој скупштини, тако што је назвао „стелт“, тј. невидљивом, да би грађани Србије разумели посланичку групу. Мислим да је то нешто што нисте смели да дозволите, јер може неко да износи чињенице, квалификације, чак може да говори податке, ако их зна, у овом случају не, али да да овакву оцену некога ко стоји са супротне стране и дубоко увредљиво и вређа достојанство. То би било једнако као кад бих ја рекао да је „стелт“ мала матура, „стелт“ канал до Солуна, „стелт“ 100 милијарди евра инвестиција Томислава Николића и Александра Вучића, „стелт“ 10.000 милијарди из Кине које је министар Бачевић најавио, „стелт“… Разумете? Једино нису „стелт“ министри око поплава, пошто је сваки имао своју камеру да га слика. То није „стелт“. И они нас сад да увреде, кажу – ми смо невидљива посланичка група. То нисте смели да дозволите, заиста. Хвала.

  Председавајући

  Захваљујем, посланиче Стефановићу, али ви сте ту реч „стелт“ увели данас у расправу. Реч има народни посланик Зоран Бабић, по Пословнику. Изволите.

  Бабић Зоран

  Рекламирам члан 32. Пословника Народне скупштине. Заиста мислим, господине председавајући, да и када се математика тумачи и освојени број гласова, али и однос према народним посланицима, мора и неопходно је да буде исти. Тумачећи математику, назвао сам је и назваћу невидљивом или „стелт“ посланичком групом, јер по истој математици којом покушава да се умањи поверење које СНС и Александар Вучић имају код грађана Републике Србије, истом том математиком посланичка група ДС није ни заслужила да уђе у парламент. С друге стране, када брецање, згражавање над речју „стелт“ или невидљиви, поштујући математику коју унео у ову Народну скупштину, долази од човека који је моје поштоване колеге, али и све остале назвао козацима, називао полетарцима, називао ови, без икакве трунке поштовања и овог високог дома и колегијалности и парламента и изборних резултата и грађана Србије, који су нас овде у овај дом послали да их представљамо, представља извргавање руглу и непостојање елементарног домаћег васпитања, већ само жал за бахатошћу власти у којој је и одрастао и једино навикао да живи.

  Председавајући

  Захваљујем. Реч има народни посланик Борислав Стефановић, по Пословнику. Изволите.

  Стефановић Борислав

  Претходни говорник је споменуо члан 32, који нема никакве везе са оним што је говорио. Ви сте дозволили да прича. Ја рекламирам 106. и 107. зато што је изречена увреда. Речено је да не знам да живим осим у систему који се односи и који је у власти. То је заиста, сложићете се, врло ниска квалификација колеге Бабића и ви сте то дозволили, зато што вам прија то што он има да каже против оних који су вишеструко слабији у овој скупштини. Нисам оспорио ниједног момента снагу и број гласова који сте добили, већ сам, не мојом математиком, пошто не постоји ни моја ни његова математика, већ само једна, рекао колики је проценат грађана који су изашли на изборе. Да се тако узврати увредама на оно што је речено, то је заиста недопустиво. Не знам зашто пуштате такве ствари? Јесте ви из исте странке, али ви председавате Народном скупштином и сви посланици треба да су једнаки. Не можете дозволити да неко сматра да је увреда ако кажеш да је козак. Колико разумем, ви баш волите Русе и волите козаке. Што је вама то увреда? И кад сам ја то рекао? Пре колико месеци? Па, он је рекао да ми гурамо главу у песак као нојеви, па се нико није увредио. То се зове нека метафора, разумете? Ово је заиста недопустиво.

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Стефановић Борислав и Бабић Зоран · 4 говора наизменично · 26. мај 2014. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ
  Заједнички претрес о 12 тачака дневног реда

  Цела размена, од речи до речи

  Стефановић Борислав

  Завршавам. Узео сам реплику само ради прецизирања, да не би неко овде стекао утисак, недајбоже, да наспрам велике напредњачке већине стоје неке кукавице, ни случајно. Хвала.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Зоран Бабић, реплика.

  Бабић Зоран

  Речи претходника су потврда свега онога што сам изрекао малопре. Хајде да разговарамо о свему, само не о одговорности за све невоље које су задесиле, елементарне невоље и непогоде које су задесиле нашу државу и наше грађане, само да не разговарамо ни о Краљеву и земљотресу и свему ономе што је уследило након тога, само да не разговарамо о другим стварима, да не разговарамо како су се трошила средства годинама намењена не само за санацију, него за спречавање елементарних непогода. Разговараћемо и о беџевима и о мајицама и о разним другим стварима, толико небитним за наше друштво и стандард грађана. То је потврда да је та иницијатива утихнула у оном тренутку када је могла да се окрене и када се окреће према неким другим људима. С друге стране, много је оних који су, нажалост, из топлих соба, користећи друштвене мреже, најављивали таква пуцања насипа по Србији, као што је то малопре колега, верујем, неспретно урадио, а не због жеље да шири панику и страх. Насип није пукао нигде у Србији. Захвалан сам и војницима и полицајцима и свим оним људима који су се солидарисали у невољи и несрећи и помогли да ниво те несреће, што се тиче људских живота, али и материјални губици буду мањи у односу на то какви су могли да буду.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Борислав Стефановић, реплика.

  Стефановић Борислав

  Људски је одговорити на ове сјајне речи. Све је у реду што сте рекли, само сте у једној ствари отишли предалеко и мислим да то нисте требали, баш због тих околности у којима се земља налази. Да гледате у правцу мене и кажете – из топлих соба, на друштвеним мрежама најављивао катастрофу, неко. Није коректно. Ту вам седи господин Јовичић, питајте га где сам био, ако питате мене лично. Није добро, видите где смо ушли због ваше реторике, у преиспитивање. Да није пукао ниједан насип, идите у Обреновац и реците то да није пукао, реците у Шапцу, што сте били шеф штаба мање од једног дана, што? Што нисте могли лепо то да завршите? Колико знам, ви имате везе с водом. Да ли је морао начелник Генералштаба да остави целу војску да се бави једним градом? Могли сте ви. Што нисте? Наравно да смо сви захвални и полицији и војсци и другим људима који су изашли у огромном броју да помогну грађанима Србије, али ово није ни време, ни место, никад неће бити за то што сте сада покушали да инсинуирате, што је испод сваког нивоа. То је оно што хоћете од Србије да направите, кад неко пита – зашто људи нису евакуисани, ви сте из топлих соба нешто, зато што је Србија у коју ви верујете Србија у којој се мисли и прича само онако како ви хоћете и за то користите ову несрећу. То вам нећемо дозволити. ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Константин Арсеновић): Господине Бабићу, дозволићу вам реплику и завршавамо. Нема више реплике, молим вас. (Борислав Стефановић: Што?) Колико знам, ви сте били говорник и ви сте изазвали реплику и ред је у том смислу да се заврши на супротној страни реплика и са тим завршавамо, јер овако можемо до сутра. Изволите и завршавамо са репликама.

  Бабић Зоран

  Захваљујем се, господине председавајући. Знате, те несретне ноћи сам у Шабац отишао као цивил, као неко ко се одазвао позиву премијера Вучића, а уместо 1000, 1500 људи у Шапцу се те ноћи појавило између 10 и 12 хиљада људи. На позив, хуманих, одговорних. Нисам био један дан, нисам био ни пар сати, нити сам желео да будем шеф Кризног штаба у граду који не познајем, нити да радим посао који не познајем, али сам ту одговорност за неколико сати, док се не појаве одговорни људи из Министарства унутрашњих послова и Министарства војске, односно одбране, прихватио због неспремности локалне самоуправе коју сте ви направили, због неспремности локалне самоуправе која није имала ниједан џак песка, због неспремности локалне самоуправе коју није било брига за своје грађане, због ових људи, одговорних људи који су заједно те ноћи били у том штабу, пунили џакове, због неспремности локалне самоуправе која није имала 30 лопата у том тренутку, један багер на Чеврентији. Никада нећу преузети посао који морају да раде професионалци. Захвалан сам господину Диковићу на сјајно обављеном послу и зато што шест или седам дана заједно са тим људима није одлазио кући, није спавао. Шта има лоше у томе, шта има лоше у томе што политика мора да се извуче из спорта? Питајте вашег председника што није изашао из спорта. Зато што политика мора да изађе и да уступи место професионалцима и да политика, односно такве ствари нису место, где ће се било ко ко се бави политиком рекламирати, већ они људи који имају овлашћења и могућности да спасу и животе и материјална добра. (Председавајући: Време, господине Бабићу.) С друге стране, само још једном, који је то бедем у Србији пукао, а да није у Босни, односно у Хрватској? Који је то бедем у Србији пукао, а и сада се плаше људи у Србији?

  Ова размена у белешкама, са свим што је речено око ње

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)