Варнице у сали

Размене реплика 96

• Јовановић Иван и Динкић Млађан · 6 говора наизменично · 11. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о јавним предузећима

  Цела размена, од речи до речи

  Јовановић Иван

  Овим амандманом покушао сам да изменим овај члан 19. став 3. да се висина накнаде ограничи на просечну зараду у предметном јавном предузећу и образложење за одбијање Владе да прихвати овај амандман је доста чудно. У принципу говори довољно о томе на који начин се врши департизација и деполитизација. У образложењу се каже да се не прихвата из разлога што би се на овај начин одређивање висине накнаде за председника и чланове надзорног одбора везало за просечну зараду у конкретном јавном предузећу, а што би оставило простор за лобирање, да се лица за именовање председника и чланове надзорног одбора оријентишу ка јавним предузећима која имају највеће просечне зараде. Мене интересује ко ће да лобира то, како да се лобира ако немамо утицај политичких странака, како се то врши лобирање, како неко ко је стручњак у једној области може да се лобира за другу област, а немамо утицај странака и немамо утицај врхова политичких странака на предлагање чланова надзорног одбора?

  Председавајући

  Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  Надам се да сте слушали расправу која је трајала претходних пола сата око овог амандмана господина Ђурића, који нисмо прихватили. Држава је та која одређује три од пет чланова надзорног одбора и могу бити чланови политичких странака. Све је јасно. Професионализација управљања се односи на директоре јавних предузећа, а контрола и надзор је потпуно друга ствар и сигурно ће бити чланови политичких странака у ова три места. Сигурно у нека од та три ће бити неки члан политичке странке. Тај одговор је примеран томе. Иначе, морам да кажем да сам лично много ближи антипопулистичком размишљању у погледу накнада које заступа ЛДП, него ово што сте предложили. Дакле, не само због овог разлога лобирања, него генерално мислим да јесте сада време кризе. Мој циљ ће бити да направимо такву економску политику да најпре трансферишемо нешто од стабилности јавних финансија на привреду, од привреде ка грађанима. На крају мандата ове владе желимо да направимо систем да се зна да висока одговорност носи високу плату, од председника државе, преко вас, народних посланика, до људи који ће бити и у надзорним одборима, али то ће бити тек на крају процеса, јер прво морамо грађанима да помогнемо. Дакле, против сам популизма, да сада и плате буду заувек фиксиране, јер немамо намеру тако често да мењамо овај закон, него ће зависити од економске ситуације. Сада јесу примерене ниске накнаде, јер је криза, лоша је ситуација, али ћемо прво покушати да направимо стабилизацију укупних јавних финансија, да помогнемо привреди, да помогнемо грађанима и на крају да носиоци свих јавних функција као неку награду за то што су успели да помогну грађанима могу да уживају ако имају одговорност и адекватну награду. Све остало јесте популизам и против тога сам. Ту се слажем са оним што су рекли колеге посланици из ЛДП.

  Председавајући

  Народни посланик Иван Јовановић, реплика. Изволите.

  Јовановић Иван

  Слажем се с вама када говорите о томе и мислите на менаџере, на директоре јавних предузећа, али мислим да просечна плата у јавном предузећу није мала и да чланови надзорног одбора који, сами сте рекли, врше само контролу испред Владе, не могу да верујем да њима нису довољне те накнаде које су у висини просечне зараде у том предузећу. У образложењу ми нисте то рекли. Рекли сте да се оставља простор за лобирање. Питам какво лобирање? Да ли ће се лобирати нестручни, односно људи који нису стручни за одређену област у неку другу да би имали веће накнаде? Да ли је то разлог за одбијање амандмана? Нисам уопште говорио о томе колике су те накнаде. Није ми јасан разлог за одбијање амандмана. Каже се – оставља се простор за лобирање. Како се то лобира и како може да се излобира ако то није штетан утицај политичких странака, да неко ко је стручњак за једну област буде члан надзорног одбора у јавном предузећу које није из те области?

  Председавајући

  Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  Ми смо сматрали да ове накнаде не треба утврђивати законом. То је основни разлог зашто смо одбили ваш амандман, да то треба да се утврди од случаја до случаја, од времена до времена. Једна врста накнаде је за ово кризно време, друга ће бити за пет година, за десет година трећа. Просто, зашто би дискриминисали са накнадама чланове надзорног одбора у предузећу које има ниже плате у односу на неко друго? Зашто би то био критеријум, ако ће исти квалитет рада бити за контролу рада неког јавног предузећа које има ниже плате затечене у старту из прошлости? То не мора уопште да буде условљено успешношћу у раду у том предузећу. Сматрали смо да то није материја за закон, ништа друго.

  Председавајући

  Народни посланик Иван Јовановић, реплика. Овим затварамо круг.

  Јовановић Иван

  Претпостављам да критеријум успешности важи и за висину накнаде у јавним предузећима за запослене и за директора. Ако је нека успешнија државна фирма, односно јавно предузеће, онда ће и те накнаде бити више. Наравно, и чланови надзорног одбора који су успешно вршили контролу треба да имају веће накнаде. То је интенција овог амандмана, ништа друго. Мислим да у овом времену кризе треба ограничити то на просечну зараду. Понављам, зараде у јавним предузећима нису мале у односу на реалну привреду.

  Председавајући

  Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  Морам да кажем да је то већ ограничено. Дакле, у времену кризе то јесте ограничено, али нема потребе да буде законом. Одлукама Владе је то већ ограничено на ниво просечне плате. То је примењивала и претходна Влада. Нова Влада је наставила ту праксу и наставиће док год Србија не изађе из кризе.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Динкић Млађан и Миловановић Радослав · 5 говора наизменично · 11. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о јавним предузећима

  Цела размена, од речи до речи

  Динкић Млађан

  У сваком случају, и поред тога што нећете подржати закон у целини, захваљујем вам на конструктивним амандманима које сте дали. Да су грађани Србије више вредновали ове вредности које сте ви изнели у овом вашем излагању и за које сам се лично залагао у предизборној кампањи странке коју сам предводио, вероватно би ваша посланичка група, а и наша, била много већа. Реалност је да је ово један велики корак напред. Да ли је посао до краја завршен? Није, то је потпуно јасно, зато што мора да се направи потпуни политички консензус да би то што ви говорите, везано за потпуно искључивање могућности да неко буде уопште функционер странке као директор, могло да се угради у закон. То сам вам рекао и у начелној расправи, ништа вам ново не говорим. Дакле, има странака у нашој коалицији које су то подржале, као и моја, безусловно. Има оних чије бираче то уопште не занима, очито, јер су добили велики број гласова на изборима. То просто констатујем. Ово народу није било толико важно, него неке друге ствари. То је политичка реалност. У том политичкој реалности мислим да смо урадили максимално могуће, а добрим делом и захваљујући неким вашим амандманима. Од овога у овом тренутку више није могло. Да ли сам желео више? Желео сам, али реално притиском на тастер се одлучује ко ће гласати овај закон. Без обзира што сте ви то предлагали, могли сте у дану за гласање ипак да за то не гласате итд. Генерално, ово је закон који је унапређен. Посао није до краја завршен, али надам се да ће грађани на следећим изборима вредновати више овакве ставове као што је ваш, као што су ставови свих посланика који подржавају такву врсту потпуне професионализације у управљању јавним предузећима. Хвала вам на залагању. Иде потпуно у правцу и мојих размишљања.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Радослав Миловановић.

  Миловановић Радослав

  Поштована председавајућа, уважени господине министре, колегинице и колеге народни посланици, подржавам амандман ЛДП. Он јесте кључан у овом закону. Жао ми је само што је вероватно пренос рукометне утакмице, па грађани Србије не могу да прате расправу о амандманима о овако важном закону. Само ћу подсетити и зато бих упитао господина министра, не због себе или због посланика или због грађана Републике Србије – које су одредбе члана 22, а везане су за именовање директора јавних предузећа? Значи, да је пунолетан и пословно способан, да је стручњак итд, да има високо образовање, да има најмање седам година радног искуства, да није члан органа политичке странке. Истовремено се каже за извршног директора јавних предузећа именује се лице које испуњава услове из става 1. овог члана. Шта занима грађане? То ћу управо рећи и врло је битно да ви одговорите на то питање. Да ли се одредбе овог закона односе и да ли ће бити конкурс у јавним предузећима, где су већ именовани директори до примене овог закона. Друго питање, каже се да се односи на извршне директоре. Ево, конкретно "Електропривреда Србије", која има директоре привредних друштава, да ли се и на њих односи овај закон и да ли ће и они бити бирани по конкурсу и да ли ће испуњавати све ове критеријуме? Конкретно питање, идемо корак даље, ја и колега Влада Илић смо из пожаревачког краја, да ли ће директор Поште Србије, да ли се и на њега то односи или ће се то односити само на генералне директоре јавних предузећа?

  Председавајући

  Министар Динкић има реч.

  Динкић Млађан

  Значи, овај закон нема ретроактивно дејство. Односи се на све изборе након усвајања овог закона, што значи да сви вршиоци дужности директора републичких јавних предузећа, фактички та места ће бити на конкурсу. Исто важи и за све друге нивое. Дакле, тамо где су вршиоци дужности, а то је највећи број случајева у Републичкој влади, да су директори који су именовани нису именовани као директори него као вршиоци дужности. Ту се конкурси спроводе. За оне који су изабрани као директори, ту се конкурси не спроводе јер нема ретроактивности до истека мандата, а онда се спроводе. То је суштина. И спроводе се и за сва предузећа јавног система, ЕПС или било која друга. Дакле, ово важи генерално за сва јавна предузећа, републичка, покрајинска, локална, без обзира да ли су делови једног великог система или су посебна јавна предузећа. То је одговор на ваше питање.

  Председавајући

  Радослав Миловановић, реплика.

  Миловановић Радослав

  Само још нешто да појаснимо. Да ли то важи и за директора Колубаре, који је директор привредног друштва у ЕПС?

  Председавајући

  Реч има министар.

  Динкић Млађан

  Мислим да сам дао јасан одговор. Важи за све који су вршиоци дужности. Они фактички чим су вршиоци дужности немају стално директорско место. За та места се расписују конкурси. Не знам конкретно за поједине случајеве, али то је генерални принцип.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Динкић Млађан и Панић Љубан · 4 говора наизменично · 11. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о јавним предузећима

  Цела размена, од речи до речи

  Динкић Млађан

  Желео бих да вратим ову расправу на амандман. Уопште ми није јасно зашто се толико инсистира на нечему што је апсолутно неуобичајено, да се током изборног процеса објављује листа рангираних кандидата. Ево, нађите неки пример где се то тако ради. Да ли се, рецимо, када се објављује конкурс за НИН-ову награду, то је познато Горици Мојовић, на пример, да ли се објављује редослед пре него што се прогласи победник? (Горица Мојовић: 10 првих.) Знате шта, 10 првих, али то није исто, знате да од тих 10 неће проћи девет. Значи, реално време за објављивање, да не би било притиска ни на конкурсну комисију, ни на било кога ко треба да изврши именовање, време за објављивање кад се све то заврши. То је једини разлог што смо одбили амандман, а од тога се сад направила читава политичка драма. Дакле, разлог је техничке природе. Мислимо да није време за објављивање током конкурса него након завршетка конкурса и заиста је то једини рационални одговор који имам, апсолутно без икаквог политичког контекста, да вама дам као предлагачу амандмана.

  Председавајући

  Реч има посланик Љубан Панић.

  Панић Љубан

  Хвала, председавајућа. Могли смо да добронамерност једне политичке групације, могли смо да јој сведочимо претходних неколико минута, причом готово срцепарајућом о једној општини која је затрпана снегом и где би уместо што се грађанима Србије поставља питање ко је одговоран за тај снег у тој општини, можда могло поставити двојици чланова већа у тој општини који долазе из ваше политичке групације – зашто власт у тој општини не оборите, ако вам нешто тамо смета. (Председавајућа: Господине Панићу, да ли можете да се вратите на тему?) Могу. Све независне институције објављују ранг листе. Као што је неумесно, како ви кажете, да поредимо пријемни испит, тако је неумесно и ово што сте ви урадили са НИН-овом наградом. Поента је у томе да и 15-тогодишњаци у Србији немају проблем да нешто буде јавно, а ви имате проблем да јавно буде конкурс за људе који ће управљати милионима и милијардама наших динара, а да онда овде тврдите како ћете ви у ствари да професионализујете и департизујете Србију, са све замрзавањем функција. Ми вам кажемо да то није истина. За крај, мислим да дугујете господину Ивану Јовановићу извињење, јер сте ви рекли да је то бесмислено. Мислим да му дугујете извињење. То би бар у вашем односу према посланицима ДС био корак напред у односу посланик – министар.

  Председавајући

  Изволите, господине Динкићу.

  Динкић Млађан

  Сигурно нисам рекао да је бесмислен амандман. Сасвим сигурно то нисам рекао за овај амандман, а рекао сам прошле недеље, памтим као слон, што би рекао народ. Оно што могу да кажем јесте да је ваша странка имала прилику пет година, имајући министра финансија, да предложи модеран закон о јавним предузећима, који ће учинити свемирски корак ка департизацији и ка професионализацији управљања јавним предузећима. Уместо тога, ви сте и данас задржали високог функционера странке за директора Железница Србије, највећег губиташа тренутно међу свим јавним предузећима. Све железнице имају губитке, да ублажим, али, реално, овај човек уопште није унапредио рад железнице него напротив, успорио је чак и неке инвестиције које су могле да се реализују. Ако сте већ пропустили да сами предложите, преко вашег министра финансија, у последњих пет година, промену Закона о јавним предузећима и остварите све ово што сте сада говорили, просто, немате право сада да говорите на тај начин. Обраћате се људима који заиста желе да направе једну озбиљну промену. Могли сте макар озбиљније амандмане да дате. Зашто нисте ви дали амандман, на пример, да се укине рекламирање јавних предузећа? Зато што сте на тај начин функционисали. Како ви можете да дате тај амандман? Дао га је ЛДП, ми смо га прихватили. Зашто нисте онај став 1. дали, да се забрани активност јавног предузећа у политичким кампањама? Зато што сте све ваше политичке кампање засновали управо на политичком ангажовању директора јавних предузећа. То је ЛДП сада учинио, Влада Републике Србије прихватила. Ви сте сами тражили ово код једног техничког амандмана. Да не говорим о Војводини. Малтене сте носили џакове и куповали бираче тиме, џакове из робних резерви преко директора јавних предузећа који су вам партијски кадрови. Сада ви говорите о професионализацији, а огрезли сте у политичкој корупцији овог типа о коме сада говорим, политичкој, моралној корупцији, куповању гласова преко огласа којима је ваш председник чак управљао преко својих фирми, просто, контролише 80% медијског простора. Зашто то не кажете грађанима Србије? (Председавајућа: Молим вас, господине Динкићу, да се вратимо на тему.) Немојте да ми држе овде моралне придике, отприлике, неко ко би требало да буде овде на стубу срама, а сад се нашао овде да паметује. Не ви лично, него странка коју представљате.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Љубан Панић, реплика. Изволите.

  Панић Љубан

  Без намере да овде паметујем, желим да овај посао радим онолико колико га радим у интересу грађана Србије који су за нас гласали. Нема разлога да будете нервозни, уопште не видим разлог за вашу нервозу и огорченост. Неко је овде помињао кураж, храброст. Не знам откуд куражи према самом себи, опет кажем, да седите у Влади где седе људи који су за вас кројили робијашка одела? Где је мотив за то? Можда је мотив у истом оном недостатку одговора на питање зашто ваша два члана већа у општини која је затрпана снегом не поставе то питање, него се овде говори из позиције опозиције, а тамо се користе све привилегије власти, или шта да кажу грађани још о вама да ви не би били део власти? Пошто, колико пратим политичку сцену у Србији, ви излазите на изборе под неким другим именима и паролама сваки пут и сваки пут добијате мање гласова него прошли, овај пут сте са 52 покрета и партије удружених у невладину организацију добили 5%, ушли у Владу са људима са којима сте рекли да то никада нећете учинити и сада нама држите овде придике зашто Влада у којој сте ви седели није урадила ствари које ви радите данас. Зашто ви нисте изашли из те владе? Шта је био проблем? Не знам како сте ви функционисали као невладина организација која је имала огроман број билборда по Србији, или како сте по Војводини стављали билборде да ће бити дупло већи буџет за пољопривреду, рецимо, а данас је он исти? Можда је у односу на укупан буџет другачији. Немојте нама овде да држите придике када сте били у Влади коју нисте оборили, а мислили сте да она не ради како треба. Ви ћете одговарати за ово на изборима. Ми за разлику од вас ту кураж да погледамо у оно што… (Председавајућа: Истекло је време, господине Панићу, за реплику.) Завршавам мисао. Ми ћемо у складу са нашим изборним поразом да се променимо и да се припремимо да вас победимо. Надам се да ви више нећете освојите тих 5% гласова.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Андрић Иван и Раденковић Дејан · 5 говора наизменично · 3. децембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о буџету Републике Србије за 2013. годину и још 2

  Цела размена, од речи до речи

  Андрић Иван

  Погрешно тумачење онога што сам рекао тражим од вас, нисте интервенисали.

  Председавајући

  Нисам ту да интервенишем поводом погрешног тумачења, како посланици тумаче једни друге. Не могу да вам дозволим, зна се шта је повреда Пословника, реплику можете да добијете, али после господина Раденковића који је тражио први.

  Раденковић Дејан

  Просто невероватно да неко ко је био у власти четири године у Београду и ко је ушао у власт залажући се за департизацију предузећа, да је имао своје политичке директоре од чланова и руководства из својих странака, и за такву своју политику данас у Београду та странка није прешла цензус. Ми смо због своје политике, због своје искрености онаква каква нам је била, због свог рада у претходном мандату Владе и у Београду, ми смо добили дупло већи број гласова и дупло већи број посланика данас седи овде у овом парламенту. Захваљујем се грађанима, ми их никада нећемо изневерити, ова политика коју ми водимо је исправна и ово данас о чему причамо је искрена деполитизација и идемо ка томе и ономе што смо обећавали и стојимо чврсто иза тога. Не бих да улазим у детаље, ако већ хоћете, ко је био директор "Београд пута"? Био је члан руководства ваше странке. Па не знам да л' није тачно, имам да је члан ГО извесни Милутин Штрбић, не знамо када је изабран, значи да је он захваљујући свом раду, какав год да је изабран, он је члан ГО ЛДП. То је бесмислено што ви причате сада да се залажете, зато што нисте ви ти који седите у Влади, јер иначе вероватно би овај закон подржавали исто онако од срца. И ваш шеф одборничке групе, тадашње, ЛДП-а, данас нажалост немате ту одборничку групу у Београду, не нажалост, таква вам је била политика, па нисте добили довољан број гласова и поверење грађана, каже да је странка била за деполитизацију, али не у смислу да директори не смеју бити чланови странака, већ да се до најбољег кандидата дође кроз конкуренцију. Не видим да то није данас тако.

  Председавајући

  Реч има господин Андрић, реплика.

  Андрић Иван

  Реплика, наравно. Прво, неколико неистина или мање-више све што сте рекли је неистина. Господин Штрбић је постао члан нашег ГО пре 20 дана, зато што сте га ви шутнули чим више није било ЛДП-а у власти. Он никада није био члан наше странке, а ми смо вам предлагали и ви сте то тада прихватили као коалициони партнери у власти, да именујемо све директоре јавних предузећа тако да се симулира конкурс. Да ли се сећате зашто? Зато што ваша претходна влада, у којој сте такође учествовали, није хтела да донесе закон о јавним предузећима на начин на који дискутујемо данас и нисмо могли ми да радимо нешто што је супротно тадашњем закону. Да вам кажем, никада нико од функционера ЛДП, што ће вама можда звучати интересантно или немогуће, није био ни на једном месту нити у тој градској власти, нити на било ком месту у било ком јавном предузећу, и то је врло једноставно проверити, уколико не желите да лажете. Уколико желите, то је друго. Што се тиче тога да ли смо прешли цензус или не? Ми смо у Београду на овом нивоу, републичком, добили 10% више гласова него претходни пут, уз 15% мању излазност на републичком нивоу. Цену смо платили на локалном нивоу зато што смо подржали Владу, вас и неке друге. Ми смо ту цену платили, одговорни за то су поднели оставке, изабрано је ново руководство, видимо се на изборима следећи пут. Што се тиче савета, да вам кажем, ми никада нећемо као ви лагати да смо за нешто да би добили резултат на изборима, а касније када постанемо власт радити све потпуно другачије. Ја сам вас подсетио на две ситне ствари, можемо и да причамо о Косову, можемо да причамо о чему год хоћете, значи ми то нисмо спремни да радимо и цена коју плаћамо за то је мала, зато што мирно спавамо.

  Председавајући

  Реплика, господин Раденковић. Изволите.

  Раденковић Дејан

  Не знам, испада да је неко нас подржавао, ми добили дупло више гласова. Ми смо само радили онако како треба, неко вероватно није награђен за свој рад или зато што је обмањивао грађане, јер тада речима чланова ЛДП и руководства ЛДП, значи од два до шест месеци сте обећавали деполитизацију и Београда и свега, борили сте се за то, нисте испунили. Ако не испунимо то до шест месеци, ми ћемо напустити градску власт. Не знам шта вам је био мотив ако већ нисте успели да седите четири године и да уживате све привилегије и имате своје директоре у јавним предузећима у Београду. Ако већ идемо тако ниско, ево имате и како је управа Београда деполитизована. Ево имамо Данка Рунића, члан Главног одбора ЛДП, директор Агенције за европске интеграције и сарадњу са удружењима града Београда. Значи, деполитизација је до те мере да је извесни господин само пре неколико дана био у контраверзним односима, то је деполитизација предузећа, ево чиме се деполитизују предузећа ЛДП, тако да толико о вашој деполитизацији, до које мере иде.

  Председавајући

  Реч има господин Андрић. Изволите.

  Андрић Иван

  Господине председавајући, прво сте ви повредили Пословник зато што у Закону о јавним предузећима нема никакве везе са некаквом управом у Београду. Друго, тај човек је такође постао функционер ЛДП пре 20 дана, зато што постоји тенденција, као што сам рекао пре 30 секунди, да чим нема ЛДП у тој власти, све се ради на силу и сви се директори смењују који нису чланови владајућих странака. То ви радите, што је конзистентно са оним што радите овде. Проблем је што сте потписали изјаву у кампањи, да сте за департизацију, а сада после избора кажете да нисте. С друге стране, ви показујете једну слику и то је врло озбиљна ствар. Шта је поента те ваше слике? Каква је контраверза на тој слици? Нисте објаснили. Да ли је та ношња која се налази на тој слици, је л' она није део наше државе, по вашем мишљењу? Па шта је контраверзно у чињеници да се неко обукао у њу, шта је контраверзно? Знате шта, ви можете да тврдите да је ЛДП крив за све, баш нас брига у крајњем случају, али не можете да тврдите да нисте преварили коалиционе партнере с којима сте данас, а с њима сте данас тако што сте преварили своје бивше коалиционе партнере, а да не би ови данашњи коалициони партнери тада били на власти зато што су носили беџеве и били радикали, ми смо вам дали подршку. То лицемерје данас, да нас за то оптужујете, то је цена коју ћете плаћати ви лично политички верујте, јер сте исто тако ту подршку од нас тражили кукајући и молећи да дамо подршку вама и ДС прошли пут. Данас заборављате све то, износите лажи да смо ми давали некакве изјаве о некаквих шест месеци. Знате шта, то стварно много више говори о вама, него о нама и на томе вам свака част, али тако нешто крши сва правила овог парламента, господине председавајући, опет се враћам и обраћам се вама. Ако пустите то, спремићемо се ми, није никакав проблем.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Зоран Радоман и Динкић Млађан · 7 говора наизменично · 30. новембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о буџету Републике Србије за 2013. годину

  Цела размена, од речи до речи

  Зоран Радоман

  Поштована потпредседнице, даме и господо народни посланици, поштовани министре, обраћам се у име Скупштине Војводине. Пред вама је трећи амандман Скупштине АП Војводине на Предлог закона о буџету Републике за 2013. годину. Овим амандманима се желе постићи Уставом загарантована права и обавезе буџета Републике Србије, исто тако и буџета АП Војводине. Амандманом се настоји изменити члан 7. Предлога закона. Он је последица предложеног амандмана на члан 6. закона, којим се тражи измена структуре прихода буџета АП Војводине за 2013. годину. Истим се тражи постизање квалитетне структуре прихода буџета Војводине. То се може постићи заменом трансферних средстава којима се финансирају надлежности републичког буџета у Војводини, која се односе на средње образовање, основно образовање, те наменских и ненаменских трансфера општинама. Амандманом се ова средства настоје заменити делом средстава која потичу од акциза убраних на територији Војводине. Циљ ових амандмана је заштита уставних права два милиона грађана Војводине, а самим тим и целе Србије, односно поштовање уставне одредбе члана 184. да се три седмине буџета АП Војводине морају користити за финансирање капиталних инвестиција на територији Војводине. Стога се овим амандманом предлаже измена члана 7. закона тако што ће се смањити поједини расходи и издаци у укупном износу од тридесет две милијарде динара. Смањење расхода од тридесет две милијарде динара, колико се предлаже овим амандманом, представља 2,16% пројектованих расхода и издатака у буџету Републике, односно 66% прихода буџета Покрајине. На крају, очекујемо да ова скупштина прихвати амандмане Скупштине АП Војводине, који су засновани на Уставу, и на тај начин омогући Скупштини АП Војводине да буџет за 2013. годину донесе на бази Устава и закона.

  Председавајући

  Хвала. Да ли још неко жели реч? Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  Посланик Ристичевић вам је јуче добро објаснио зашто акцизе не могу да се користе као средство финансирања покрајинског буџета. Из простог разлога што се место производње и место потрошње не налазе на истом месту. Немам разлога да понављам шта сам ја говорио јуче, шта је господин Ристичевић говорио, али мислим да је после онаквог објашњења свако даље инсистирање да се акцизе уврсте као покрајински приход беспредметно.

  Председавајући

  Хвала. Реч има господин Радоман.

  Зоран Радоман

  Заиста је интересантно позивање на тако стручно објашњење. Рекао сам вам да је сасвим могуће и нема никакве сметње да се то уради.

  Председавајући

  Хвала. Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  Морам рећи да је он много стручнији од предлагача амандмана, с обзиром на то да је то што је господин Ристичевић јуче говорио у складу са европском праксом далеко више од овога што сте ви предложили, а залажете се за европску Војводину. Шта то значи? Немогуће је приход од акцизе делити територијално. Рафинерије постоје само на територији АП Војводине, једна у Панчеву, друга у Новом Саду, а сви грађани Србије возе аутомобиле, троше бензин. Без обзира на то где је он произведен, акциза не може да се плати само на територији Војводине, с обзиром на то да га троше сви грађани Србије. Исто важи за цигарете које се производе у фабрикама у Војводини, пуше их сви грађани Србије, и било каква прецизна подела тих акциза је просто немогућа. Можда говорим мало конзервативнијим језиком од господина Ристичевића, али господин Ристичевић је народним језиком објаснио то много боље, шта су разлози зашто ниједна земља не дели порез на потрошњу по територијалном принципу, већ то представља приход централне државе у свим земљама.

  Председавајући

  Хвала. Реч има господин Радоман, реплика. Изволите.

  Зоран Радоман

  Морам приметити да и трансфери који се додељују Војводини, везано за основно и средње образовање и трансфери општинама, исто тако потичу из ових извора. Када су у питању трансфери, онда је то могуће радити. Када је у питању нешто друго, онда то није могуће. Заиста не видим ниједан разлог да није могуће ова средства усмерити у буџет Војводине.

  Председавајући

  Хвала. Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  Сада бркате лончиће; трансфери су расходи, а акцизе су приходи. Говорите о две потпуно различите ствари.

  Председавајући

  Хвала. Реч има господин Радоман.

  Зоран Радоман

  Акцизе јесу приходи. Ми кажемо да те приходе заиста усмеримо не само у буџет Републике него и у буџет Покрајине.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Мојовић Горица и Динкић Млађан · 6 говора наизменично · 30. новембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о буџету Републике Србије за 2013. годину

  Цела размена, од речи до речи

  Мојовић Горица

  Хвала. Поднела сам амандман којим сам предложила да се додатних петсто милиона обезбеди за Министарство културе и информисања, и то за економску класификацију 424. Дакле, реч је о програмима и пројектима, о стваралаштву у култури, о самој суштини културе. Упозорила сам у расправи у начелу да се овакво драматично смањење буџета за културу посебно одразило управо на ову економску класификацију и да је у односу на претходних пет-шест година ова позиција умањена за више од 50%. Такође сам предложила да се средства за ове намене, односно за културу и информисање обезбеде са раздела 16 – Министарство финансија и привреде, и то са економске класификације 621. У образложењу сам навела да сам увидом у ребаланс буџета, односно измене и допуне Закона о буџетском систему установила да је на овој позицији за 2012. годину било предвиђено 3.964.000.000, а за 2013. годину се предлаже 8.800.000.000 и да сматрам да ту има простора да се један део средстава усмери према култури. У образложењу зашто се овај амандман одбија које сам добила пише нешто због чега ризикујем да ће можда министар и мене да прогласи за некомпетентну и да укаже на моју нестручност, али захтевам да ми се тачно одговори на следеће питање. Како је могуће да у образложењу стоји да се, у ствари, ово што пише у ребалансу на позицији 621 (3.964.000.000) односи не на цео годишњи буџет, него само на период од тренутка доношења ребаланса – то је разлог зашто се овај амандман одбија – а да је, у суштини, за 621, за набавку домаће финансијске имовине у 2012. години предвиђено 8.762.000.000 и да је то било у Министарству економије? Знам да је било у Министарству економије, пренето је у Министарство финансија, нађите ми тачно где у ребалансу стоји разлика од 4.798.000.000? Где то пише да је, у ствари, у 2012. години за ове намене било 8.700.000.000? Још једна ствар, каже се да се мој амандман одбија зато што ако се део средстава са позиције 621 пренесе за културу, биће угрожено пословање корисника наведених програма. Дакле, нема петсто милиона за културу, а онда се амандманом Владе са исте те позиције скида милијарду динара. Е сад, како то – ако је потребно пренети за културу петсто милиона, то ће угрозити ове намене на 621, а кад Влада сама скида милијарду то неће угрозити? Захтевам објашњење.

  Председавајући

  Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  О вама имам веома позитивно мишљење. Никада ништа слично нећу рећи, шта год ви рекли за мене. Само да вам објасним ово о чему сте говорили. Дакле, нема никакве мистике, ради се о цифри од осам милијарди и у 2012. години и у 2013. години; једина разлика је у томе што се сада министарство зове Министарство привреде и финансија, а раније се другачије звало, било је посебно привреда, а посебно финансије. Сабрали смо само цифре које су потрошене до момента док није формирано ново министарство и додали цифре новог министарства и дали вам такав одговор какав смо дали. Слажем се са вама да за културу средстава никада доста и да је потребно у наредном периоду значајно повећати инвестиције у култури јер то представља најважнију друштвену област, међутим, ово јесте тешка година, када морамо да зауставимо раст јавног дуга, раст камата. У том смислу, ми смо задржали номинално исти буџет за културу као и у претходној, као што смо учинили са свим другим разделима, док смо у сектору привреде смањили за осам милијарди динара, на неким позицијама, расходе. То је објашњење и не морате да имате претпоставку да ћу вас окарактерисати на неки начин који не заслужујете, све похвале за ваш рад.

  Председавајући

  Реч има Горица Мојовић, реплика.

  Мојовић Горица

  Господине министре, без обзира на ове похвале, ви нисте одговорили на моје питање. Дакле, ја и даље мислим, тврдим, разуверите ме ако нисам у праву, да су измене и допуне Закона о буџету такође буџет и да у њима (говорим о ребалансу), како ја мислим, морају да се нађу све паре једног буџета, све паре Републике Србије, да је то такође годишњи план, без обзира на то што је донет у септембру. Знам ја врло добро, позиција 621 била је у Министарству економије, у оном основном буџету за те намене је било пет милијарди и нешто. Дакле, 621 није постојало у Министарству финансија. По мени је логично, пренете су надлежности из Министарства економије у Министарство финансија и привреде, пренета је позиција 621 и пренете су паре. Ако нису, одговорите ми на врло конкретно питање: тврдите да је за ово било предвиђено 8.762.000.000 у 2012. години, где то пише? Ја сам само видела 3.965.000.000. Само ми потврдите, да не бих живела у заблуди, да нисам добро прочитала ребаланс буџета.

  Председавајући

  Министар Динкић, изволите.

  Динкић Млађан

  Ево га, „Службени гласник“ бр. 93, ребаланс буџета објављен, страна 163: органи који су престали са радом, на страни 163, између осталог, код ставке 621 – набавка домаће финансијске имовине, имате цифру од 4.797.133.363 динара код Министарства економије и регионалног развоја. Када то саберете са овом цифром коју сте рекли, добијете осам милијарди. Овде вам све то лепо стоји. Морало је да буде одвојено тако у ребалансу буџета због израде завршног рачуна, јер је Министарство економије и регионалног развоја престало да постоји.

  Председавајући

  Госпођа Мојовић, реплика.

  Мојовић Горица

  Извињавам се, заборавила сам други део свог питања: како је могуће да када се предлаже да се са 621 петсто милиона усмери за културу (при том, мој амандман је стигао пре амандмана Владе), онда се у образложењу каже да ће то угрозити функцију 621, а сама Влада онда својим амандманом са исте ове економске класификације 621 скида милијарду динара? Ту ми нека логика није јасна, тим пре што се са 621 средства пребацују на 451, на субвенције за привреду, у оквиру истог министарства, и то не угрожава ове намене које има позиција 621.

  Председавајући

  Министар Динкић, изволите.

  Динкић Млађан

  За тај део примедбе сте у праву и прекорићу своје сараднике што пажљивије не пишу одговоре на амандмане у овом делу.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Петровић Мира и Илић Владимир · 4 говора наизменично · 30. новембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о буџету Републике Србије за 2013. годину

  Цела размена, од речи до речи

  Петровић Мира

  Заиста мислим да треба да причамо о теми. Тема је мој амандман и тема је да ли треба дати подршку женама или не. Мени је жао што сте доживели моје пребројавање као пребројавање присутности. Само сам хтела да покажем да су жене у том смислу одговорније, јер је процентуални однос посланика у Скупштини такав да од 250 неких 30-35% чине жене. У раду Скупштине сваког дана је, отприлике, од присутних, не говорим која је цифра, не говорим ни о једној посланичкој групи, али је однос жена и мушкараца 80:100. Дакле, 80% жена је присутно. Само хоћу да кажем да ми жене дајемо максимум од себе у свему што радимо, покушавајући да будемо, заиста, и посланице какве треба, и домаћице какве треба, и мајке. Од вас тражимо само подршку, да нам помогнете да наше ризичне трудноће изнесемо до краја. Било је задовољство гледати пар трудница које су биле овде. Јована није била мој омиљени лик, ми смо се сукобљавале око неких социјалних ствари, али је било божанствено гледати је – здрава, права трудноћа, која је изведена до краја, то је нешто најлепше што једна жена може да има. Али, ако већ нема то, а кажем вам да сам и сама кроз то прошла, дајте подршку женама и дајте им да буду равноправне са свима, ништа више. Просто мислим да је то људски. Ја не причам уопште... Ја се, наравно, обраћам у име ПУПС-а, али то причам као једна од припадница жена у овом парламенту и припадница жена ове државе, ништа више. Надам се да смо се сада разумели и разјаснили дилеме, без икакве увреде, сликања и пребројавања. А моје гледање како ће ко да гласа било је везано за написе по новинама и изјаве које су све партије давале прошлог лета. Ја сам гледала, август, јули, овог лета, сви су били за то, све партије су дале подршку. Зато хоћемо да видимо како ће то изгледати сада. Ја не могу никога да бијем да гласа за нас, а могу да седим ту код вас и гласаћу за наш предлог, као што ће гласати и наша посланичка група.

  Председавајући

  Само да питам Елвиру Ковач, да ли по амандману? Бојан Ђурић, по амандману? Добро, да знам, јер после ми пребацују људи да су тражили реплику, а ја нисам у току. Идемо редом, први по амандману има реч Владимир Илић.

  Илић Владимир

  Наравно да нико не може да оспори један овакав предлог, нити да га побија, он је неспоран, али свако од нас може десетине сличних предлога да да министру финансија и Влади, и да дâ аргументацију за то, зашто не бисмо удвостручили плате свим запосленима у просвети, мислим да би они то потпуно подржали, у здравству итд., али ми морамо да будемо одговорни. Морамо да будемо свесни чињенице да буџет није рупа без дна, да буџет није перпетуум мобиле, да не може дискусија да иде само у правцу – шта ће из тог буџета да се финансира, а да не постоји дискусија о томе из чега се тај буџет ствара. Шта хоћу да кажем? У овом буџету је предвиђено осам милијарди динара више за социјалне потребе у односу на претходну годину. То је највеће повећање, што се тиче појединачних ставки. Дакле, ова влада је бринула о социјалним потребама. Ако постављамо питање... Немам ништа против тога да запослене труднице добијају 100% од плате, у већини општина где су Уједињени региони Србије на власти, готово у свима, без изузетка, таква одлука се спроводи. Али, ми имамо 650.000 људи у Србији испод линије сиромаштва, а социјалну помоћ добија само 125.000 људи. Зашто не поставимо питање шта је са незапосленим трудницама, да ли и оне, које су у још тежем положају, треба да добију нешто? Уопште није тешко набрајати социјалне групе, друштвене групе, грађане Србије који су у стању социјалне потребе, али постоје јасна ограничења. Имали сте прилику да чујете од министра, он овај захтев не оспорава, али у буџету за 2013. годину заиста нема места у овом тренутку. Дакле, од 2014. године ће и то бити могуће. Зато морамо сви да покажемо, пре свега, и стрпљење и одговорност. Лако је делити, лако је обећавати, лако је указивати на то ко све има проблем у Србији. Готово да нема тога ко нема проблем и коме не треба помоћ. Заиста, на такав начин скупљати неке политичке поене, мислим да је неозбиљно и неодговорно.

  Председавајући

  Реплика, Мира Петровић. Изволите.

  Петровић Мира

  Морам да кажем да сам изненађена, прво вашом констатацијом да морамо да будемо одговорни. Ја сам, господине Илићу, врло одговорна особа. Не мислим да сте позвани да процењујете моју одговорност, као што не мислим да треба да будете адвокат господина Динкића. Господин Динкић је овде присутан као министар и треба да брани Владу. То да ли је осам милијарди више издвојено за социјална давања у овој држави, то је, нажалост, тужна прича ове државе, зато што је све тако лоше како јесте. Не мислим да тим људима то треба укинути, али такође не мислим да жене које имају ризичну трудноћу треба кажњавати са 35%. Мислим да је заиста неумесна ваша констатација да је то јефтино скупљање поена. Верујте, требало би испитати жене које одржавају трудноћу, да видимо да ли мисле што и ви. Ми овде говоримо о једној држави, о опстанку једне државе. О томе је јуче говорила госпођа из ДСС-а, о изумирању ове нације, где 30.000 људи више умре него што се роди. Поражавајуће је. Шта ће нама ауто-путеви, хајде причајте ми, какви коридори? Па ко ће да иде тим коридорима ако не будемо имали наталитет? Ко ће ићи? Шта ће нама „Фијат“? Па је лʼ га правимо за ових пет година и наредних пет година? То треба да постоји наредних тридесет година. Нама не треба ништа онда, не треба нам екологија, школство, здравство, не треба нам ништа. Значи, морамо да пођемо од тога што је база. База смо ми, база су нам деца. Стварно не разумем уопште вашу потребу да ми спочитавате, поготово не одговорност.

  Председавајући

  Реплика, Владимир Илић.

  Илић Владимир

  Наравно, када сам говорио о одговорности нисам мислио на вашу одговорност, него на одговорност свих нас. Буџет се односи на све грађане Републике Србије. Ако бисте данас питали једну незапослену трудницу – да ли сматрате да сте ви неко ко треба да добије социјалну помоћ од ове државе, у односу на трудницу која ради, која прима 65% зараде, па, знате шта, она би рекла – наравно да сам ја приоритет. Овде се ради, када помињемо одговорност, само о приоритетима и редоследу решавања одређених проблема у друштву. Заиста мислим да је потпуно неспорно... Па, и ја могу да дам предлог министру, који би поздравило најмање два милиона људи у овој земљи, да удвостручи пензије. Најлакше је то рећи. Заиста имам аргументацију, јер пензионери живе заиста тешко у овој земљи, недовољно им је да плате лекове, али да ли би тај мој предлог био реалан и да ли је он одговоран, да удвостручи плате и припадницима МУП-а, у војсци, здравству? Заиста, ја то могу да кажем и могу да поткрепим и аргументујем у потпуности да је то оправдано, да је чак и то двоструко увећање плате недовољно за живот. То уопште није тешко да се каже. Али, ако имамо иоле одговорности у односу на ситуацију у земљи, на презадуженост, на потребу да смањимо буџетски дефицит, у том смислу говорим о одговорности. Најлакше је пребацити те дугове (па, из чега да се исплаћују те ствари?) на будуће генерације. Ако добро мислимо тој деци, хајде да престанемо да их оптерећујемо данас. Када они буду доспели у позицију да раде и отплаћују те дугове..., хајде да им смањимо тај терет.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Божанић Бојана и Динкић Млађан · 4 говора наизменично · 30. новембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о буџету Републике Србије за 2013. годину

  Цела размена, од речи до речи

  Божанић Бојана

  Хвала лепо. Што се тиче амандмана на члан 29, предложили смо да се износ за локалне самоуправе за трансфере повећа за пет милијарди. Хтела бих да истакнем да сам прочитала препоруку Фискалног савета и све оно што пише у образложењу, али и да кажем да су у време владе Војислава Коштунице средства за локалне самоуправе, трансферна средства била доста већа него сада, иако је буџет сада у сваком случају већи. Мислим да може да дође до великих проблема (причали смо о томе више пута) у финансирању локалних самоуправа. С обзиром на то да је претходна влада само причала и остала на речима, што се тиче децентрализације, мислим да сада морамо више да поведемо рачуна о томе и да заиста доведемо до неке врсте фискалне децентрализације. Оно што смо добијали у претходном периоду и што се, чини ми се, и сада дешава, то је да имамо децентрализацију, али само у смислу надлежности, у смислу обавеза, али никако и у смислу средстава. То ћемо видети и у наредном периоду и код овог закона о здравству итд. Наравно, препорука Фискалног савета да се умање трансфери, да се све то укине за локалне самоуправе, да им није јасно зашто се финансирају државни путеви који су прешли сада на локални ниво... Потпуно се слажем да то треба тако да буде, али само у случају када све приходе или највећи део прихода вратимо локалним самоуправама, односно на територију где се и убиру. То су ПДВ и порез на наслеђе и поклон, порез на пренос апсолутних права итд., који су уступљени приходи локалних самоуправа. Значи, просто, уколико желимо да локалне самоуправе функционишу, морамо им оставити средства која се убирају на њиховој територији. Не могу се враћати само обавезе, а не и новац. Долазимо у ситуацију да се враћају локални путеви на управљање општинама, домови здравља, могућност лекара да их финансирају општине, школе, вртићи и друге републичке установе, јубиларне награде за школе. Такође, амандман Владе је био да се запослени у установама културе и запослени у установама социјалне заштите награде за Божић. Ако се то не уради, да се обуставе трансфери. Заиста морамо повести рачуна о суштинској децентрализацији, фискалној децентрализацији да би локалне самоуправе могле да живе.

  Председавајући

  Хвала, госпођице Божанић. Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  Хвала. У дискусији са представницима Фискалног савета и ММФ-а такође сам заступао тезу да српски градови и општине не добијају довољно средстава. С друге стране, у једном делу стручне академске јавности овде у Београду, плус у Фискалном савету, влада уверење да општине добијају превише. У том смислу, мислим да је добро што је професор Павле Петровић прихватио да у децембру одржимо један састанак са Сталном конференција градова и општина. Могуће је, када они гледају укупне, глобалне цифре, да им се чини да су превише добиле локалне самоуправе са 80% од пореза на зараде колико остаје, а можда нису у стању да сагледају колике су потребе. Ту се сада води једна велика дебата око тога како даље да се настави са тиме. Мишљење нашег Фискалног савета уважава и ММФ, и када се следећи пут буду вратили у Србију то ће бити једна од тема – како успоставити критеријум шта је то одговорно понашање, у фискалном смислу, локалне самоуправе, а шта је неодговорно, и како правити разлику између оних општина које новац који им се преноси троше ефикасно, у корист грађана, а како евентуално, на неки начин, условно казнити оне који запошљавају прекомерно администрацију и троше на неке ствари које нису у интересу развоја, већ у интересу саме бирократије. У том смислу, пошто начелно подржавам и вашу дискусију и залажем се, као и ви, за децентрализацију, можда не би било лоше да се ова интерна расправа коју је професор Петровић хтео да одржи до краја ове године са Фискалним саветом и Сталном конференцијом градова и општина одржи код вас у Чајетини, да ви будете домаћин и да презентирате све ово што сте мени овде рекли.

  Председавајући

  Хвала. Реч има народна посланица Бојана Божанић, реплика.

  Божанић Бојана

  Хвала господину министру. Са задовољством бих у име своје локалне самоуправе прихватила овај ваш предлог, тако да би заиста било добро када би општина Чајетина била домаћин једног оваквог скупа, где бисмо могли заједнички да представимо све оно о чему смо сада говорили. Сигурно сте ви упознати са свим тим проблемима, али порез на зараде, односно оно о чему смо и раније полемисали, када је био ребаланс буџета у питању, тих 80% пореза на зараде (колико сада иде у локалне самоуправе) свакако има ефекта тамо где има запослених, а у оним локалним самоуправама где нема толико, то је доста проблематично, јер 80% од ништа дође – ништа. У сваком случају, надам се да ћемо у наредном периоду успети заједнички да дођемо до неких квалитетних решења и да ће заиста фискална децентрализација коначно доћи и да ће локалне самоуправе профункционисати на прави начин. Оно што сам већ одавно волела да кажем, то је да је основна јединица та локална самоуправа и да Србија не може да буде функционална и да добро ради уколико не раде добро општине и градови. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  У погледу тога морам да кажем да сам чуо и неке идеје које бих био спреман да прихватим уколико би постојао општи консензус у Сталној конференцији градова и општина, да се трансфер солидарности, који сада иде буквално свим општинама у Србији и градовима осим Београда, евентуално укине градовима, генерално или макар онима из прве групе развијености, и да се преусмери само општинама, па би то можда дало додатно... Јер, сами сте рекли да за оне општине где нема много запослених оних 80% од пореза на зараде не чини значајна средства. Зато је трансфер солидарности и направљен. Али, могуће је да га треба још боље расподелити ка онима који су сиромашнији на овај начин – да се укине евентуално градовима из прве групе развијености.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Стефановић Борислав и Динкић Млађан · 5 говора наизменично · 30. новембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о буџету Републике Србије за 2013. годину

  Цела размена, од речи до речи

  Стефановић Борислав

  Заиста је тешко објашњиво зашто Влада није прихватила овај амандман који сам поднео са циљем да се обезбеди квартално извештавање о утрошку субвенција из буџета. Пошто је припремљен крајње нереалан буџет Републике Србије, треба инсистирати да се Скупштини достављају квартални циљеви реализације буџетских прихода и расхода, као и да се, у складу с тим, квартално Скупштина извештава о остваривању планираног дефицита и висини јавног дуга. Не видимо шта је у овоме спорно. Мислим да би се овим постигао много виши степен транспарентности и да би Влада била у прилици да се овде мало чешће виђа и да знамо за шта се троше средства, нарочито у оквиру субвенција, које заузимају значајну ставку у оквиру буџета Републике Србије, самим тим што смо више пута до сада напоменули да има много нелогичности. Напоменули смо само неке: рецимо, бродоградња, за коју се издвајају огромна средства; кредит за Републику Српску, где је нејасно да ли се задужујемо на тржишту да бисмо дали средства Републици Српској; или туризам, чак 2,7 милијарди динара. Мислим да би било оправдано да је Влада усвојила овај амандман и да имамо прилику да остваримо увид, као представници грађана Србије, у то на шта одлазе субвенције из нашег буџета. Нисам гајио илузије да ће ова влада, самим тим што је пројектовала буџет на овако нереалним основама, изаћи у сусрет, међутим, у мени је тињала нека нада да ћете ипак изаћи у сусрет, да ћете превазићи наше страначке разлике и омогућити нама, као представницима грађана, да будемо у прилици да вас питамо за шта трошите субвенције грађана Србије и на шта конкретно одлазе паре из овог буџета, укључујући и паре за компјутеризацију Пореске управе и томе слично, где остаје јако пуно сивих елемената за које мислим да би требало да се истраже и да грађани имају увид. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. Да ли још неко жели реч? Реч има министар Динкић.

  Динкић Млађан

  Законом о буџетском систему је прописано како се извештава Скупштина. Она се извештава једном у пола године. Дакле, Министарство финансија има обавезу да извести најпре Владу, а тај извештај се доставља Скупштини. Сваког месеца стављамо извештај о извршењу буџета на наш веб-сајт, тако да може и месечно да се прати. Зато смо сматрали да овај амандман није неопходан. Иначе, та пракса полугодишњег извештавања Скупштине је наслеђена из претходног периода и у том смислу нисте имали примедбу када је ваш министар финансија вршио ту дужност. Наравно, имате право да унапредите ваше мишљење. То ценим и зато ћемо се трудити да на веб-сајту објављујемо много детаљније информације него што је то чинио мој претходник, како бисте и ви, и грађани Србије и стручњаци могли да пратите детаљно извршавање буџета Републике Србије.

  Председавајући

  Хвала. Реч има Борислав Стефановић, реплика. Изволите.

  Стефановић Борислав

  Све сте у праву, господине Динкићу, с једном разликом – веб-сајт не омогућава овакву конверзацију какву имамо сада; дакле, ни ја ни било који други посланик не можемо да питамо веб-сајт зашто је отишао одређен број новца на Стару планину, зашто је отишло толико милиона евра на Пореску управу. Не можемо да питамо веб-сајт, а да нам он на то одговори. Мислим да је то... Без обзира на то што стално алудирате на пропусте претходне владе и праксу која је постојала тада, а да је сада нешто друго, подсећам вас да сте ви део коалиције која је обећавала квалитативно различите ствари у моменту када дођете на власт, обећавали сте промене. Због тога не видим због чега налазите нешто спорно у томе што ми говоримо. Желимо да направимо бољу ситуацију, желимо да видимо јаснији буџет и јаснији утрошак динара. То је све. Према томе, не видим зашто је ово било проблематично. Можемо све ставити на веб-сајт. Имали смо и ми таквих искустава, па то није било довољно многима, а нарочито неким опозиционим партијама, због чега сада плаћају своју цену. Да не бисте и ви и Влада дошли у ту ситуацију, мислим да би било добро да то буде једна нова пракса и нови искорак. Ако ћете и даље заснивати своје наступе (не ви лично, него Влада) на тој догми – ви сте били лоши, а ми смо сада супер, погледајте шта сте ви радили – и ви и ја смо и те како свесни да још мало времена можете на томе да „јашете“ и да ћете после тога морати да се суочите са конкретним резултатима вашег рада. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. Реч има министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  Не морате на то да ме подсећате, тога сам потпуно свестан, али нова влада је променила стил понашања самим тим што сваког последњег четвртка у месецу готово сви представници Владе долазе овде и отворено разговарају са посланицима о свим проблемима. Дакле, ако кажете да не можете да питате веб-сајт, у праву сте. Мене можете увек да питате, долазим на све интерпелације и долазио сам од када је Влада формирана. Имам намеру и да наставим, као и сви други чланови Владе, посебно имајући у виду да знам да ова питања из области финансија и привреде јесу најтежа и најшкакљивија. Бићу вам на располагању стално када су посланичка питања, а добијаћете и детаљне извештаје шестомесечно, како то налаже Закон о буџетском систему.

  Председавајући

  Хвала. Изволите, господине Стефановићу.

  Стефановић Борислав

  Само ћу кратко, пошто је ово последњи амандман и не бих замарао колеге и вас. Волео бих да је то могуће, господине Динкићу. Међутим, ми смо у последње време, нажалост, били суочени са чињеницом да госпођа Ковач, која је из ваше странке, нама одузима реч када јој се не свиди нешто што ми питамо. Из тог разлога и из страха, који је потпуно оправдан, волео бих да уведемо једну нову, цивилизовану, ако хоћете и европску, праксу да се овде виђамо чешће, да грађани Србије могу да виде и чују од вас, без тога да се „тучемо“ за време са вашим колегама министрима и премијером, који су у стању сатима овде да причају одузимајући време посланицима. Мислим да би било много боље, ако хоћете и целисходније за државни буџет, да ви дођете овде, да можете да кажете за шта иду субвенције. Мислим да је тешко објашњиво, не мени, него грађанима Србије, каква је то квалитативна промена коју ви доносите тиме што одбијате овакав, заиста користан амандман. Хвала.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Динкић Млађан и Стефановић Борислав · 4 говора наизменично · 29. новембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о буџету Републике Србије за 2013. годину

  Цела размена, од речи до речи

  Динкић Млађан

  Заиста ни мени није јасно зашто ви желите да створите ту вештачку кризу. Већ сам тридесет пута рекао овде да је буџет методолошки урађен на потпуно исти начин као што је радила ваша странка када је водила Владу и Министарство финансија у последње четири године, односно пет година ако рачунамо и мандат министра финансија Цветковића у два мандата. Први је Божидар Ђелић, када је био министар финансија у Влади Зорана Ђинђића, то увео, 2003. године. Методологија обрачуна и ставки за буџет Војводине, кад се прави буџет Републике, апсолутно се није променила ни за један центиметар. Постоје приходи који се преносе Покрајини од пореза на добит, од пореза на плате, при чему сада 43% од пореза на добит који се заради у Војводини остаје у Војводини; готово комплетан приход од пореза на зараде, ако укључимо и приходе локалних самоуправа, остаје у Војводини. То су средства која су и раније била планирана буџетима, а и сада. Није се ништа променило. Постоји део који је намењен трансферима за основно, средње и више образовање. Пет година ваша странка на тај начин планира буџет, тада нисте ни реч рекли. Сматрам да ви можете у року од три месеца да промените мишљење, то је ваше право, али објасните зашто хоћете сада на основу тога да правите неке вештачке кризе, као да се нешто догодило. Зашто би било привремено финансирање ако је буџет Покрајине сада петнаест милијарди динара већи него што је ваша влада прошле године одобрила? Само ако хоћете вештачку кризу. Привремено финансирање иде када немате већину да оснујете буџет Покрајине. Не знам да ли на то мислите, да немате већину у Покрајини? Са аспекта финансија и онога што је делокруг Министарства финансија, апсолутно, петнаест милијарди динара више је нова влада определила за Војводину него што је то чинила ваша влада. Можда је то неки начин опхођења ако сте нешто радили лошије, да сада хоћете кризом да ... Још једна битна ствар, Закон о буџетском систему је промењен у септембру, али никада сопствени приходи нису били основ за утврђивање основице за трансфер Војводини. Ни у претходном закону о буџетском систему, који су донеле ваше колеге, нити сада, никада. А сада је основица за трансфер чак и већа.

  Председавајући

  Хвала. Реч има Борислав Стефановић, реплика.

  Стефановић Борислав

  Можда јесте буџет методолошки рађен на други начин пре Устава Србије, новог Устава из 2006. године који сте споменули, ту бих можда и могао да се сложим са вама, али, господине Динкићу, без обзира на сву вашу вештину и финансијску магију коју покушавате да продате грађанима Србије, бројеви су ту прилично јасни. Када кажете да је Војводина добила више не знам да ли слушате колегу Радомана, који седи са ваше десне стране и да ли слушате оно што вам поручује покрајинска администрација, небитно ко је на власти. Мени се чини да имамо један хроничан проблем да не слушамо једни друге. Они вам кажу – није тачно, господине Динкићу, то што кажете. Ви имате трансфере који су директно направљени, ви сте на основу тога „пумпали“ бројеве. А ви кажете – не, ми смо много више уложили него што сте ви то радили. Хоћете да вам кажем још једну ствар? Шта смо ми радили као Влада, грађани су рекли на изборима. И ту причу можете још неко време, видим да вам је то стално намера – то је све због ваше владе, ваша влада је ово, ваша влада је оно. Ма, наша влада је била одлична у много ствари, али је она кажњена за лоше потезе. Нема више потребе да о томе причамо, ми смо опозиција. Што се тиче већине, криза настаје због тога што вам покрајинска администрација упорно поручује – не могу да се спроведу ствари на основу овако структурираног буџета. Није ствар већине у Покрајинској скупштини. Већина у Покрајинској скупштини је најстабилнија у овој држави. Она је таква да ви можете о томе да сањате. Мислим, жао ми је што можете о цензусу да сањате у Војводини. Али, проблем је у томе што ће после оваквог потеза и тај цензус бити мисаона именица за вас, господине Динкићу.

  Председавајући

  Хвала. Министар Динкић. Изволите.

  Динкић Млађан

  Ја вам јасно одговарам, ако је могла пет година Покрајинска скупштина да лагодно усваја покрајински буџет на основу исте структуре републичког буџета, који би био разлог да то сада буде изузетак? Посебно имајући у виду да је прошле године усвојен Закон о буџету који је предвиђао за Војводину 57,7 милијарди, а сада предвиђа 70,5 милијарди. Ако то није тачно, ви ме демантујте. Друга ствар, разумем вашу потребу да правите вештачку политичку кризу кроз ово, јер методолошки немате ниједан разлог да оно што сте радили пет година сада представљате као проблем, ако сте пет година то ви радили. Ако хоћете вештачку политичку кризу, кажите јасним именом – не знамо шта да кажемо друго па ћемо оно што смо ми радили пет година, сада, на основу тога што смо ми радили, ове године да поднесемо тужбу Уставном суду. И ви још то подржите као представник те странке. Мислим, то је све легитимно, али то је чиста политика, то нема везе ни са буџетом ни са финансијама.

  Председавајући

  Хвала. Реплика господина Стефановића.

  Стефановић Борислав

  Дакле, не правимо ми вештачки кризу. Немамо ми могућност да правимо било какву кризу, ми смо опозиција у Републичкој скупштини. Имамо Владу, за коју кажете да је стабилна, имамо Владу, која нажалост не може ниједно предизборно обећање да изврши. Немојте сада нас гађати да смо ми, овакви каквим нас представљате, неспособни, јадни и мали, у стању да правимо политичке кризе. Политичку кризу прави онај ко држи кључ од касе и ко је одлучио да то више не гледа на један начин, него на други начин. Шта је било у последњих шест година? Шта је било у последње три године? Представник који седи десно од вас вам је објаснио и рекао све што је имао о томе. Једноставно, сада је таква ситуација. Ово није само политичко, ово је уставно питање. Зашто се онда, када неко нема другог начина осим да вам објасни, покрајинска администрација у потпуности обесмишљава? Да сте ви сада направили регионе у Србији како сте обећали, па да разумем, па да кажете – ови у Зајечару, југоисточној Србији су успешнији, они знају то добро да раде. Али, нисте ни то урадили. Нико од вас нема право да ставља знак питања изнад Уставом устројеног начина функционисања ових људи. То је, нажалост, политика, то је криза, господине Динкићу, ви стављате знак питања изнад њих зато што нису из ваше странке. Тога се плашим, и не бих волео да је то тако, али нисте нас убедили, или нисте убедили покрајинску администрацију да је то тако. Врло једноставна ствар, најлакше је сада говорити – зашто ви то нисте раније урадили? Пуно тога, понављам, нисмо урадили и извињавамо се грађанима Србије. Пуно тога нисмо урадили. Можда је требало вас раније да избацимо из Владе, али нисмо урадили. Извињавамо се грађанима због тога, али то не решава овај проблем, он настаје сада. Ако имамо привремено финансирање, то није воља и изазивање кризе од стране ове странке испред које стојим данас овде.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Динкић Млађан и Ђурић Бојан · 6 говора наизменично · 29. новембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о буџету Републике Србије за 2013. годину

  Цела размена, од речи до речи

  Динкић Млађан

  Суштински, Влада је прихватила ваш амандман кроз амандман Владе, о чему сам малопре говорио, при чему је износ у вашем амандману био 600.000.000 долара за „Костолац“, а тачна цифра је 608.260.000 долара, па је због те прецизности остао амандман Владе, али то је суштински то што сте ви предложили. Понављам, укупне гаранције за кинеску Експорт-импорт банку ће бити преко милијарду и осамсто милиона долара, укључујући и пројекте, ауто-путеве и наредне фазе за ТЕ „Костолац“.

  Председавајући

  Реч има Бојан Ђурић.

  Ђурић Бојан

  Јављам се прецизности ради. Овде је реч о кинеском кредиту, али молим вас још једном да разјаснимо питање руског кредита. Јуче смо добили информацију да је кредит одобрен и молим вас да нам кажете шта је намена тог кредита, који су тачно услови, које камате, који грејс, за шта ће се користити, какав је однос најаве тог кредита и сличних најава које смо имали у претходним годинама. Мислим да без тих ствари тешко можемо да водимо и ову расправу и расправу генерално у јавности о условима задуживања и кредитима.

  Динкић Млађан

  Да разјаснимо и те ствари. Влада Руске Федерације је пре нешто више од две године одобрила кредит буџету Републике Србије у износу од двеста милиона долара, под условима: две године период почека и десет година период отплате, каматна стопа је била променљива, утврђена на нивоу 2,95% плус шестомесечни либор, који је у тренутку одобравања износио 0,7%. С друге стране, тада је најављен кредит за железницу, али он није био испреговаран све док нова влада није ступила на дужност. Кредит за железницу је коначно испреговаран и усвојен на нашој влади пре неких пар недеља, а руска влада га је усвојила на својој седници у петак. Тај кредит је уговорен на осамсто милиона долара, са каматном стопом, фиксном, од 4,1% (напомињем, фиксном, јер је разлика између фиксне и променљиве каматне стопе), грејс-период односно период почека је четири године, а рок отплате додатних 14 година. Другим речима, овај кредит у потпуности доспева за наплату 2031. године. У поређењу са овим кредитом за буџет, прво, две су различите намене – један је инвестициони, други је био за буџет; код једног је била променљива камата и краћи рок отплате, а код другог је фиксна камата, која обезбеђује да сигурно знамо колико ће нас то коштати у наредних осамнаест година колико траје отплата (четири грејса и четрнаест отплата). Због тога је камата 4,1% фиксно, што значи да ако буде растао либор за десет, петнаест година, то неће утицати на висину наше отплате. Ми смо зато оптирали за фиксну камату, сматрајући да криза неће трајати осамнаест година.

  Председавајући

  Хвала. Реч има народни посланик Бојан Ђурић.

  Ђурић Бојан

  Значи, коначно смо разјаснили. Овде није реч ни о каквом новом кредиту Руске Федерације Србији, реч је о кредиту о коме се говори већ две или три године – то је она транша од осамсто милиона долара за железницу. То је врло важно. У јавности су отваране још неке теме које су везане за наводно велику склоност Русије или руске владе да помогне Србији у условима када њен буџет тешко функционише. Помињало се и неких триста милиона пре неколико месеци. Разумем да од тог дела аранжмана у међувремену нема ништа. Наравно, уз захвалност што сте нам рекли нешто прецизније услове и фиксну каматну стопу, то је и даље знатно више од кредита о коме смо малочас разговарали, када су у питању средства Светске банке. Уз све разлике које постоје између тих кредита и између институција које их дају, уз чињеницу да тамо камата није фиксна, да либор неће бити вечито овако низак, у овом тренутку, под садашњим условима, рецимо да је ова камата на руски кредит двоструко већа, ако добро рачунам. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. Реч има министар Млађан Динкић.

  Динкић Млађан

  Ради прецизирања ћу рећи да наш буџет подразумева, осим ових осамсто милиона долара за железницу, и могућност директног задуживања за још додатних милијарду долара за буџет. О томе је постигнута политичка сагласност два председника, председника Николића и председника Путина. О том другом зајму, за ликвидност, нису отпочели технички преговори два министарства финансија, али на политичком нивоу је и тај кредит договорен. Ми смо га због тога планирали у буџету за 2013. годину. О томе је јуче говорио Томислав Николић када је рекао да му је господин Рогозин потврдио политички договор који је он постигао са председником Путином. Очекујемо да у наредном периоду започнемо и техничке преговоре са Министарством финансија Руске Федерације о овом кредиту, који је саставни део нашег буџета за 2013. годину.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Бојан Ђурић и завршавамо са репликом.

  Ђурић Бојан

  Надам се да вама није поново досадно. Да ли знате неке ближе елементе? Колики трошак тог кредита очекујете, с обзиром на то да се ми паралелно задужујемо и на другим међународним тржиштима? Да ли имате информацију од председника Николића, или са неке друге стране, да ли се током ових разговора на неки начин отворила тема тог проблема који имамо са износом рудне ренте? То је врло важно питање за буџет, то је врло важно питање за десетак општина у Војводини, за читаву Војводину, неколико десетина милиона евра. Ако се већ разговори воде на политичком терену, на политичким основама, а не само на економским, онда мислим да то мора да буде саставни део тих преговора. Не знам да ли сте ви у њих на било који начин укључени, али можда имате одговор у овом тренутку. То је саставни део буџета. То су приходи буџета. Један део рудне ренте иде и републичком буџету, је ли тако? То је повезано и са питањем колико Војводина добија. Не бих рекао да је Војводина оштећена само тиме што не добија тих својих уставних 7%; оштећена је тако што не добија ни део од рудне ренте због тога што је централна власт, Република Србија, готово све политичке партије у овом парламенту одобриле су онакав енергетски споразум 2008. године. У томе има и ваше одговорности.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Ђелић Божидар и Динкић Млађан · 5 говора наизменично · 29. новембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о буџету Републике Србије за 2013. годину

  Цела размена, од речи до речи

  Ђелић Божидар

  Желим да кажем да се овде поново покушава представити једна цифра на два начина. Шта констатујемо? Констатујемо, што се тиче аранжмана са железницом, да ту нема ничег новог. То је та претходна влада, која је наводно све лоше радила, па, ево, веома радо сте преузели овај аранжмана који смо договорили. Шта констатујемо о условима? Прво, инвестициони кредити су увек дужи од кредита за буџет. Друго, сваки пут када имате овакве аранжмане, а имамо неколико искустава у томе... Узео бих као пример кинески аранжман који смо имали за мост, ту је камата 3%. Шта констатујемо? Да сте овде добили 4,1%. Колико знам, 4,1% је скоро 1% више од оне камате коју смо обезбедили од исте Руске Федерације пре, а пошто је ово зајам за инвестиције, камата би требало да буде значајно мања. Због чега, то ће грађани веома добро схватити. Због тога што када једна Кина или Русија или било која друга земља нуди тзв. робни кредит, онда очекује да упосли добар део своје оперативе и својих фирми. То је нешто од чега не треба бежати и то је тако. Зато дају изузетне финансијске услове за робне кредите. Да подсетим, имали смо аранжман, када се говори о енергетици, са Јапаном, који је за одсумпоравање обезбедио један кредит који је много дужи, са каматом која не достиже ни 1%. Тако да се овде веома јасно види да од неког великог финансијског успеха нема ништа. Хвала на прецизности.

  Председавајући

  Реч има министар Динкић.

  Динкић Млађан

  Нисам вам говорио ни о каквим финансијским успесима, већ о чињеницама. Под истим условима смо ово добили као што сте и ви добили. Разлика је само што је овде променљива камата, а овде фиксна. Када преведете колико ће либор да порасте у наредних петнаест година, може ово бити нешто неповољније, али ту се ради о разлици од нула кома нешто процената. То није тема, сем ако нећете неки мак на конац да терате. Има и друга ствар: свака држава одобрава под различитим условима. Када говоримо о билатералним зајмовима, ви сте закључили зајам са Азербејџаном, који је неповољнији у финансијском смислу и од кинеског и од овог руског који сте сами закључили. Свака држава има своје услове; прихватате или не прихватате. Дакле, те разлике су, у магнитудама, један процентни поен и питање је намене и ефикасне употребе истих. Сматрам да је Србији био потребан и претходни кинески кредит за мост Земун–Борча, и овај нови који ће ићи за Коридор 11, за Костолац, за Појате–Прељина, за ауто-пут од Новог Сада преко Руме, Шапца до Лознице, и азербејџански који је закључила претходна влада, за који сам радо гласао јер цео Коридор 11 треба да се обезбеди. Оно чиме сам се, како ви кажете, хвалио јесте задуживање на међународном тржишту, где нема политике, где не разговарају председници него инвеститори доносе одлуке. Ту смо оборили значајно каматну стопу, о томе сам причао. Што се тиче међудржавних аранжмана, то је ствар политике поједине земље. Сва ова три кредита су добра за Србију и мислим да нема разлога причати да ли је овај повољнији за нула кома нешто посто или мање повољан. Битно је да се ти кредити ефикасно реализују. Проблем је много већи зато што се о том аранжману за железницу преговарало јако дуго. Лепо је неко питао – па где су ти кредити за железницу, наше пруге су никакве, када ћемо то да видимо у пракси? Наша влада, нова влада мора да уради све да тај кредит заживи у пракси. Иначе, ове цифре и приче јесу добре за неке академске дискусије. Грађани то треба да осете у пракси кроз бољу железницу, кроз ауто-путеве, кроз развој.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Божидар Ђелић.

  Ђелић Божидар

  Подржавам тај приступ да кажемо истину, а истина, када говоримо о еврообвезницама, јесте – када је први пут претходна влада пласирала милијарду долара, она је то пласирала под условима који су били исти и нешто повољнији од суседне Мађарске и Хрватске. Чињеница јесте да се хвалите сада тиме што сте издали из истог програма који је уговорила Влада, то треба да се каже, јер нисте правили никакав нови проспект, транше, не на десет, него на девет и на пет година. Први студент било ког економског факултета у Србији зна да се на краћи кредит плаћа нижа камата. Други елемент, не можете се хвалити (или ви водите светске финансије у глобалу) тиме да је премија ризика пала свуда у свету, па у последњих шест месеци једна Мађарска плаћа 2% мање него што је плаћала пре шест месеци, исто тако и за Хрватску, а за Србију је пало, али много мање. Данас се Србија на тржишту скупље задужује од Мађарске и Хрватске, и то је чињеница; то је графикон који сам приказао пре неки дан и који ћемо ставити на сајт Демократске странке тако да сви виде. Немојте се хвалити тиме зато што то може веома лако да се преокрене у недељама које долазе и да премија ризика за све земље нашег типа поново почне да расте. Као што не заслужујете да се хвалите овим, нећу вас критиковати када нешто што није под вашом контролом постане неповољније. Када говоримо о политичким аранжманима, констатујемо да сте по нечему што се углавном скупље плаћа, а то је подршка за буџет, прошли лошије него ми, уговарајући један посао где Руска Федерација има и директни интерес, у железници. Толико о томе. Надам се да смо тиме завршили ово препуцавање. Видећемо какве ће бити перформансе. На крају ћу се сложити са вама, важно је да се аранжмани спроводе и да грађани имају користи од тога, али хајде да не представљамо неке успехе и неке преокрете и нове светоназоре тамо где их нема. Хвала.

  Председавајући

  И ја се надам да смо завршили. Изволите, господине Динкићу.

  Динкић Млађан

  Помоћи ћу вам да на сајту добијете податке, па истакните и на вашем, као што смо ми истакли на сајту Министарства финансија. Чињеница је да је такозвани принос на српске еврообвезнице, десетогодишње, тренутно 5,6%, а да је био 7,5% пре годину дана. Небитно ко је емитовао за ову прилику, цифра је цифра, много је нижа. Не можете све то приписати сада повољнијим условима на овом тржишту, јер нису се направили толико повољнији да се баш за два процентна поена направи та разлика. Исто тако, нисте у праву за Хрватску. Хрватска јесте, за разлику од Мађарске коју помињете, излазила ове године на тржиште еврообвезница. Изашли су 19. априла ове године. Емитовали су милијарду и по долара на пет година са приносом од 6,47% и каматном стопом од 6,25%. Принос на српску обвезницу пар месеци касније износио је 5,45%, а камата 5,25%, дакле, 1% ниже од Хрватске. Ако је то повољније... Не знам зашто толико држите леђа Хрватској? Много су горе прошли на тржишту еврообвезница, него наша влада. Ваљда би требало да подржите Владу, без обзира на то што нисте у њој, ако смо направили успех макар у односу на Хрвате и макар у односу на Румуне, јер смо боље прошли од њих. Нема разлога да из страначких разлога сада говорите неке неистините чињенице. Дакле, Хрвати су горе прошли од нас, и то су чак за један процентни поен лошије успели да продају своје еврообвезнице. (Божидар Ђелић, с места: Реплика.)

  Председавајући

  Господине Ђелићу, даћу вам реч још овог пута, али мислим да нема потребе да се више међусобно убеђујемо. Време ће показати ко је у праву. Изволите.

  Ђелић Божидар

  Немате право да се мешате у такве ствари, председавајући, али у реду. Наравно да је Хрватска имала боље услове, зато што су на пролеће били услови за све. Не можете тако мало да приказујете истину – или целу или ништа. Чињеница је да је од овог пролећа па до данас, из многобројних разлога, апетит инвеститора за тржишта попут нашег, хрватског, мађарског и других, порастао. Због тога, оно што је битно данас, то је компаративна ситуација једне или друге земље. Ми смо се задуживали под истим условима као и Хрвати. Данас, када би Србија и Хрватска истог дана изашле на тржиште – то показује не оно што се дешавало пре који месец, него се сваког дана то гледа – данас је премија ризика за Србију скоро 1-1,5% већа него за Хрватску или Мађарску. То је оно што је истина. Због тога немојте оно што је тржиште, које се мења у датом моменту, да приказујете као кључну врлину овог буџета, јер то може изузетно брзо да се промени. Гледаћемо ствари у континуитету. Хвала вам пуно.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Вучић Александар и Батић Олгица · 4 говора наизменично · 29. новембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о буџету Републике Србије за 2013. годину

  Цела размена, од речи до речи

  Вучић Александар

  Својевремено сам, разговарајући с вашим оцем и с Велимиром Илићем, који су имали одређена сазнања око тзв. кипарске афере, стекао одређена сазнања, одређени увид, али недовољан да бих могао на озбиљнији начин у овом тренутку то да коментаришем, али хоћу да вам кажем једну ствар, што су сви они могли да примете у том периоду, мислим чак и господин Динкић. Кипар је нама можда најближа земља у ЕУ, можда нам је један од највећих пријатеља, али када тражимо међународноправну помоћ, ми имамо најозбиљнији проблем управо са кипарским банкама. Дакле, шта год да тражите, ко је пребацио новац Шарићевим компанијама, не можемо да добијемо одатле одговор. Ми се онда сналазимо и тражимо то од других служби у свету, које имају другачије односе и другачију могућност и већа технолошка знања и моћ да би нам по том питању помогли. Не постоји било какав разлог да се у предмет на озбиљан начин не уђе. Само желим да са своје стране изразим неку врсту личне скепсе, јер видим колико се мучимо око нечега што би требало да буде најједноставније, а да вам не говорим да, као што знате, иза сваке од тих фирми која пребацује милионске износе с рачуна на рачун нигде нећете видети правог власника рачуна и све су адвокати и адвокатске фирме. И то су углавном узете најбоље адвокатске фирме, јер ти људи перфектно познају закон, знају како то да провуку кроз и у складу са правним нормама, а да се, у ствари, све време раде, не увек, наравно, али неретко и послови који нису морални или који би у многим земљама били окарактерисани као противправни. Хвала вам најлепше.

  Председавајући

  Хвала. Реч има народна посланица Олгица Батић. Изволите.

  Батић Олгица

  Захваљујем господину Вучићу на одговору, који донекле представља могу рећи и део доказног материјала те исте кривичне пријаве пред Тужилаштвом за организовани криминал. С друге стране, пошто ћу поставити још једно питање, морам пре свега да нагласим да је ДХСС од момента свог постојања увек била заговорник борбе против криминала и корупције, тако да ћемо и овако најављену борбу, са којом се већ отпочело, увек радо подржати. Моје следеће питање такође је упућено господину Александру Вучићу – када ће се испитати друга пљачка века, звана "Национална штедионица", о чијим криминалним активностима је јавности такође предочавала ДХСС, о чијим криминалним активностима је предочавао покојни др Владан Батић и који је због изношења истине о свим криминалним активностима "Националне штедионице" био притворен, одведен присилно у Централни затвор, без доношења и без уручивања решења о задржавању, из које је претходно изведен Малиша Јефтовић, онај чувени убица трогодишњег детета, и у ту исту ћелију стављен Владан Батић да би се додатно понизио, који је касније, такође нећу навести да је због неоснованог лишења слободе на име накнаде нематеријалне штете добио толико мизерну суму да је нећу ни изговорити? Такође ме интересује, будући да је господин Вучић то најавио, када ће се покренути испитивање свега онога што је чињено око "Националне штедионице".

  Председавајући

  Хвала. Изволите, господине Вучићу.

  Вучић Александар

  "Национална штедионица" је један од оних предмета о којима сам говорио. То је све што могу да вам кажем. Нема више детаља о којима бих могао да говорим. То је све. Желим да вам кажем, пошто је то вероватно усмерено на причу – аха, ту је овај или онај кривац, па зато нећу ићи до краја, желим да вам кажем да су чланови Владе за које би неко помислио да би желели да се заштите инсистирали на томе да се све спроведе до краја да би све било потпуно јасно и транспарентно за свакога у нашој држави. Хвала најлепше.

  Председавајући

  Хвала. Изволите, госпођо Батић.

  Батић Олгица

  Захваљујем господину Вучићу на одговору. Знамо ко су ти чланови Владе који су тражили да се испита "Национална штедионица". Нећу говорити о првостепеној пресуди која је изречена Харадинају, али будући да сам чула, а чини ми се да сам сасвим добро запамтила да је господин Вучић рекао да ће представљати нашу земљу и да ће рећи свој став о Хашком трибуналу, не би било згорег да у име демохришћана подсетим, и том приликом можете то и ви да употребите, да је Владан Батић био једини министар правде који је преко 40.000 страница материјалног доказа Хашком трибуналу однео и предао управо против Рамуша Харадинаја и челника ОВК. Можете то да питате, као што можете да питате и за 30.000 страница доказног материјала које је исто Владан Батић однео против Тачија. Хвала.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Динкић Млађан и Мојовић Горица · 4 говора наизменично · 26. новембар 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Осма седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  Заједнички претрес о 20 тачака дневног реда

  Цела размена, од речи до речи

  Динкић Млађан

  Ради методолошке прецизности, само да вам кажем да су прошле године у буџет Министарства културе за 2012. годину биле укључене и дигиталне агенде и телекомуникације. Оне су давале номинално већи износ, али то није било намењено за културу. Један део тог буџета је био намењен за телекомуникације, односно дигиталну агенду. Сада је буџет Министарства културе на истом нивоу као што је био у претходној години. Наравно да би било добро да га повећамо, али као што су сви буџети рестриктивно планирани, тако је и овај буџет планиран. Дакле, постоји методолошка разлика у плану буџета Министарства културе за 2013. годину у односу на 2012. годину, с обзиром на то да министарство телекомуникација и дигиталне агенде више није у Министарству културе, него је сада у министарству за економске односе и иностранство.

  Председавајући

  Хвала. Госпођа Мојовић, право на реплику. Изволите.

  Мојовић Горица

  Рачунајући на то да ће бити неко оправдање, понела сам „Службени гласник" у коме је објављен ребаланс буџета. Од шест милијарди... Нису вам добро, министре, рекли. Од 6.955.000.000, за дигиталну агенду у 2012. години је било предвиђено 12.860.000.

  Председавајући

  Хвала. Реч има народни посланик Балша Божовић. Само да вас подсетим, вашој посланичкој групи је остао минут. Да ли желите реч? (Не.) Министар Динкић се јавио за реч. Изволите.

  Динкић Млађан

  Да будемо потпуно прецизни, за комуникације је било предвиђено осамсто милиона, које сте ви испустили, преко дигиталне агенде. Дакле, дигитална агенда је износ који сте рекли, плус за комуникације 811.824.909 динара. То сте испустили. Буџет културе је исти ове и прошле године.

  Председавајући

  Изволите, госпођо Мојовић. Реплика.

  Мојовић Горица

  Претпостављам да ћете ви сваки пут када вам укажем на то да нисте тачно рекли одговорити. Одговорили сте ми – било је за дигиталну агенду. Онда вам кажем – за дигиталну агенду је било дванаест милиона. Ако тако наставимо, наћи ћете увек разлог да смањујете и даље буџет за културу. Али, не можете порећи чињеницу да је 6.023.000.000 у плану буџета за 2013. годину, када се опет изузме део средства за информисање, 0,58%. То је историјски минимум и то не можете порећи. Хвала.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Богдановић Горан и Табаковић Јоргованка · 4 говора наизменично · 26. јул 2012. · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Треће ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о министарствима

  Цела размена, од речи до речи

  Богдановић Горан

  Хвала господине председниче. Поштовани народни посланици, као што је познато Министарство за КиМ је битисало пет година и без обзира на многе мањкавости и на многе проблеме са којима се суочавало, нажалост, ова влада је донела одлуку да такво министарство више не постоји у Влади Републике Србије. Имајући у виду чињеницу да постоји огромна перцепција у јавности и овде у Србији и на самом КиМ, да се што-шта доле дешава мимо знања државних органа, мислим да ово министарство које је дало свој допринос у претходних пет година треба да настави са тим активности и да иде у правцу решавања проблема. Поготово сада у овој ситуација када нас чекају велики изазови, велики проблеми. Поготово сада када очекујемо наставак дијалога и имплементацију постигнутих договора из Брисела. Познат је став, и мој, и ДС да је Министарство за КиМ требало да буде једна капа за све институције које постоје, које делују, на простору КиМ да би се на тај начин објединило деловање и јачање српски институција на самом КиМ. Из тог разлога сам поднео амандман да се у тачки 18) додаје, на основу члана 2, Министарство за КиМ. Морам, такође, да вам кажем, могло се чути ових дана, када смо говорили због чега је угашено министарство, да ће канцеларија која је у најави имати исте надлежности, исте компетенције. Онда се поставља питање – због чега и ових 17 министарстава нису канцеларије. Да би биле веће уштеде, како ви кажете. Поднео сам још један амандман, о којем ћу касније говорити, о статусу радника у самом министарству. Познато је да ти људи, за разлику од других министарстава која се гасе, су остали без својих радних места, да им сутра престаје радни однос, да су остали на милост и немилост будућој власти и да поново партијски кадрови могу да се запошљавају у министарству. Желим да искористим прилику да апелујем на посланике владајуће коалиције ипак изгласамо, поред свих уштеда, да Министарство за КиМ остане, али да то министарство истински буде капа свим институцијама на простору КиМ. Из тог разлога позивам посланике да гласају за овај амандман. Хвала.

  Председавајући

  Реч има др Јоргованка Табаковић. Изволите.

  Табаковић Јоргованка

  Желим само да обавестим јавност да не само запослени у Министарству за КиМ, него сви запослени у било ком организационом делу Владе Републике Србије и министарства, овим законом не остају ни без посла, нити на нечију немилост или милост, већ се у складу са законом преузимају у организационе делове Владе, која ће бити, надам се, данас изгласана, на пословима које су и до сада радили у некој другачијом прерасподели делова државне управе. Није тачно да им радни однос, ни за један тренутак, престаје. Желим да обавестим све да смо резервисали одлуку о објављивању ових данашњих одлука, када буду биле усвојене и изгласане, и да се нова решења људима издају са таквим роковима и датумима да апсолутно немају никакву бригу за егзистенцију, јер законе доносимо због људи. Влада постоји због грађана Србије и таман посла да нисмо водили рачуна о томе. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. Реч има Горан Богдановић, реплика.

  Богдановић Горан

  Поштовани председниче, поштовани народни посланици, госпођо Табаковић, потпуно разумем то што сте рекли, али то нигде не пише у закону. Због чега су сва министарства која се гасе преузета од неких других министарстава, а само је Министарство за КиМ, тј. радници у Министарству за КиМ су остали нераспоређени. Потпуно разумем и верујем да ће тако бити, али просто нигде овде то не пише. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. Др Јоргованка Табаковић, као председник предлагача. Изволите.

  Табаковић Јоргованка

  За све оне који остају у организационом облику министарство, то је појединачно наведено. За оне делатности које ће се обављати у канцеларијама, они су решени групно. Немојте да стварамо уопште дилему код људи. Ви говорите о томе да ли ће министарство имати исти број секретара, функционера, или не знам, руководећих људи, а ми говоримо о томе да ће сваки запослени у министарству наставити да ради у организационом делу, како то овај закон предвиђа и да ни на који начин нису доведени у подређени положај радници који су запослени у овом министарству. Уосталом, добићете прецизну формулацију, само док овде усагласимо текст који су амандмани од поднетих усвојени. Лично ћу вам је саопштити, да не стварамо забуну код грађана. Хвала.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Ђурић Бојан и Табаковић Јоргованка · 4 говора наизменично · · СТЕНО БЕЛЕШКЕ Треће ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2012. години 1. дан
  На дневном реду: Закон о министарствима

  Цела размена, од речи до речи

  Ђурић Бојан

  Слушао сам вас пажљиво, можда чак пажљивије него у вашем првом обраћању. Нисам схватио чему ова алузија или препричавање текстова о томе како председника до сада није имао ко да контролише. Разумем ако је амбиција да ми тиме објасните да је ово начин да председник Републике има контролу и да тај контролор буде Александар Вучић. Онда то тако реците. То је легитимна ствар и то је питање односа у вашој политичкој странци до оног тренутка док се и ту не прекрши Устав. Морам да вам кажем да је господин Николић регуларно изабрани председник на овим изборима и он, у том смислу, има право да рачуна на одређену врсту заштите, па и слободе да буде ослобођен те врсте контроле или притиска. У једном делу сте говорили, то је скоро заличило на беспартијски плурализам, где сви једни другима помажемо. Предлажем вам да ви прво помогнете и охрабрите господина Шошкића, ако мислите да не ради добро, да боље ради свој посао. Нисам ја измислио то да ви стварате атмосферу у којој ће бити сече. Пре почетка свог мандата ви стварате у Србији атмосферу да ћете сменити гувернера Народне банке, у врло нејасном поступку и на врло нејасан начин. Шта онда да мисле ови службеници на положају и они службеници испод њих. Каква судбина њих очекује кад гувернер Шошкић у једном тренутку заиста, сасвим реално, може да осети неку врсту страха да ћете покушати да га смените. Не говорим уопште о вама лично, уопште не улазим у то ко би био бољи гувернер, али да ви у јавном животу имате јавне позиве, најпре претње, па позиве да неко поднесе оставку и онда очекујете да јавност буде мирна и мене оптужујете да ја плашим људе. Неће људи бити уплашени. Не плаше се људи тога да ће неко бити посечен из државне управе. Људи се томе радују, због тога што сте сви заједно створили такву атмосферу, да је највећа срамота у овој земљи радити поштено и квалитетно за државу. Ту атмосферу анархизма сте створили. Тако је изгледала предизборна кампања готово свих странака. (Председеник: Време.) Завршавам. Хвала.

  Председавајући

  Реч има представник предлагача, др Јоргованка Табаковић.

  Табаковић Јоргованка

  Задржаћу за себе оцену, само ћу још једном да вас питам. Да ли заиста нисте разумели шта значи наслов текста – председника нема ко да контролише у тренутку када је изабран господин Николић, а није промењен ниједан закон који се тиче тајне службе, чувања података, начина на који функционише Национални савет за безбедност. Хајде да ја објасним, пошто то господин није разумео. Значи, законска регулатива која третира ту област као затечена, као непромењена, донета у претходном периоду, говори о томе да неко мисли да председника нема ко да контролише. Све остало што сте говорили је у домену пошалице, можда духовите стране, вицеви, где се већ то објављује, ја немам времена то да читам. Господину Шошкићу сам врло отворено давала подршку за нешто што се зове избегавање евроизације, господин Ђелић је сведок, нешто што значи динаризација, да Србија нема довољно девиза да може да враћа кредите у еврима и да враћа камате у еврима и све остало, ако нема извоза и зарађује у динарима и да њене мере и инструменти монетарне политике нису видљиве јер се односе на динаре, а ми имамо државу са евроизацијом. Сваку добру меру сваког, и вас и било ког државног службеника, ћу врло јавно и конкретно и децидно подржати. Знате шта је разлог за ову моју срећу да то могу да кажем? Што сам припадник странке у којој могу да кажем отворено своје мишљење, јер се моја стручност и право да то кажем не доводи у питање из политичких разлога. Међутим, немојте плашити народ да ће бити отпуштања. Службеници на положају, ако не буду радили како ваља, моћи ће да потпадну, рекла сам вам систем којим се то оцењује, али за вишак државних службеника на свим нивоима ће постојати канцеларије за брзи одговор које ће оне службенике, који не раде или немају прави посао, коначно добити посао да све оно што је обавеза, да се евидентира јавна својина, да се скрате процедуре у довођењу инвеститора који ће ту на шалтеру завршавати своје послове, а не негде иза неких затворених врата и ми обећавамо да ће грађани Србије имати посла и да ће плате које примају заиста и зарађивати. Немојте на тај начин да разговарате о закону који овде предлажемо, без обзира на то колико се разликујемо политички.

  Председавајући

  Господин Ђурић, право на реплику.

  Ђурић Бојан

  Наравно, потпуно легитимно је да се разликујемо политички. (Председник: Извините, господине Ђурићу, само бих замолио све народне посланике, да не бисмо улазили у ситуацију да се бавимо репликама, да се баве темом дневног реда и да се обраћају целокупној Народној скупштини. Хвала.) Само ми вратите време, молим вас. Наравно, легитимно је да се разликујемо, госпођо Табаковић, у политичком смислу и на сваки други начин. Ако могу да сумирам овај део расправе. Кажете да неће бити смењиван гувернер Шошкић. Да ли је то обећање ваше владајуће коалиције? Ако хоћете да смењујете гувернера Шошкића, то није проблем. Само спроведите закониту процедуру која постоји. Само кажем да се гувернер и било ко други не смењује преко новина. Друга ствар коју сте рекли заправо значи да ће у Србији бити више државних службеника када ви спроведете овај закон, пошто ће на места ових који не ваљају доћи нови који ће бити савршени, а ови које померате, они одлазе у канцеларије за брзе одговоре, што је невероватно ад хок решење, које не знам како мислите да уведете у правни поредак Србије, и онда ће ти високо мотивисани људи, које сте претходно склонили са ових положаја, помагати грађанима и инвеститорима да на најбржи могући начин реше проблеме. Дакле, људе који нису у стању да изврше своје редовне обавезе на ваљан начин, како кажете, ви ћете им дати једну врсту супер моћи, пошто канцеларија за брзе одговоре подразумева одлучивање на много бржи начин и са много већим овлашћењима, него што је читав систем државне управе који иначе, грађанин или било ко ко дође у тај систем, мора да прође. Наше разлике су, наравно, легитимне. Једна од њих је што се ви сматрате, очигледно, припадницом странке. Ја се сматрам чланом странке. Мислим да и на том нивоу постоји озбиљна разлика.

  Председавајући

  Хвала. Госпођа Елвира Ковач је имала повреду Пословника. (Елвира Ковач: Реплика.) Онда се извињавам. Госпођа Табаковић, па госпођа Ковач.

  Табаковић Јоргованка

  Господине Ђурићу, ја сам неких седам, осам година радила у школи са узрастом трећа и четврта година усмереног образовања и верујте да сам умела са њима да се лепо разјасним, али ваш начин закључивања, питања која постављате, гаранције које тражите, теме које отварате, превазилазе моје искуство и способности и ја више нећу одговарати на ваша питања ове врсте.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)