Zakoni — Deseti saziv › Novi zakon
Zakon o osiguranju depozita
Zakon uređuje osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, radi zaštite tih depozita u slučaju stečaja ili likvidacije banke i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. Predlagač navodi da se njime uspostavlja novi sistem osiguranja depozita, njegovo finansiranje i ograničava upotreba sredstava fonda.
154 za · 8 protiv · 6 ostalih
SDS-ZZS-ZS 6, DS 2
- Usvojen 3. februar 2015.
- hitan postupak
- 6 dana od predloga do usvajanja
- rasprava zajedno sa još 6 tačaka
- 23 amandmana u raspravi
- 5% glasova protiv, 52. u sazivu (Kako računamo)
- Tržište, privredni, monetarni, bankarski, carinski i poreski sistem
Šta zakon menja
- Uvodi se početna premija od 0,3% novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke, redovna premija do 0,2% ukupnih osiguranih depozita i vanredna premija, čiji zbir u toku jedne kalendarske godine iznosi najviše 0,4%.
- Ograničava se upotreba sredstava fonda na isplatu osiguranih depozita, finansiranje restrukturiranja banaka, pokrivanje operativnih troškova Agencije do iznosa utvrđenog zakonom o Agenciji i povraćaj pozajmljenih sredstava.
- Utvrđuje se cilj da sredstva fonda zaključno sa 1. januarom 2025. godine dostignu najmanje 5% ukupnih osiguranih depozita u bankarskom sistemu.
- Ako nema dovoljno sredstava u fondu za isplatu osiguranih depozita, dopunska sredstva mogu se obezbediti iz budžeta, zaduživanjem uz garanciju Republike Srbije ili na drugi način, a odluku donosi Vlada na zahtev Agencije.
- Banka isplatilac osiguranih depozita određuje se javnim tenderom koji raspisuje Agencija, bez primene zakona o javnim nabavkama; prestaje da važi Zakon o osiguranju depozita iz 2005. godine, a ovaj zakon počinje da se primenjuje 1. aprila 2015. godine.
Zašto, prema predlagaču
- Predlagač navodi da su sredstva fonda za osiguranje depozita nakon rešavanja problema Agrobanke i Nove Agrobanke (oktobar 2012. godine) u znatnoj meri potrošena na isplatu osiguranih depozita.
- Predlagač navodi da premija osiguranja nije bila srazmerna riziku koji je trebalo da pokrije, a postojeća sredstva fonda nisu bila dovoljna za pokriće svih troškova sanacije.
- Predlagač navodi da je Republika Srbija zaključila sporazume sa Svetskom bankom (zajam od 200 miliona američkih dolara) i EBRD (kreditna linija do 200 miliona evra uz državnu garanciju) radi podrške fondu, a da je deo sredstava zajma do sada stavljen na raspolaganje Agenciji u iznosu od oko 109 miliona evra.
- Predlagač navodi da je zakon deo reforme koju je Republika Srbija preuzela sporazumima sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Novac iz budžeta: Predlagač navodi da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
Sažetak obrazloženja predloga zakona. Napisao ga je AI model (claude-haiku-5-5) samo iz predlagačevog obrazloženja; to je ocena predlagača, ne naša, i sažetak može da sadrži grešku. Merodavan je predlog zakona. Kako računamo
Kako su glasale poslaničke grupe
Grupe kako ih Skupština piše u listingu glasanja. Kako računamo
| Grupa | Za | Protiv | Uzdržan | Nije glasao | |
|---|---|---|---|---|---|
| SNS | 102 | 2 | |||
| SPS | 19 | ||||
| SDPS | 9 | ||||
| PUPS | 7 | 1 | |||
| SDS-ZZS-ZS | 6 | 1 | |||
| SVM | 6 | ||||
| JS | 4 | ||||
| NS | 4 | ||||
| SPO-DHSS | 3 | ||||
| DS | 2 | ||||
| LSV | 2 |
Za glasanja iz 2024. i prve polovine 2025. Skupština je objavljivala samo poslanike koji su bili prisutni; odsutni nisu na spisku.
Rasprava u Skupštini
O zakonu se raspravljalo 2 dana, od 30. januara 2015 do 2. februara 2015. U načelu zajedno sa još 6 tačaka dnevnog reda, a zatim o 23 amandmana na ovaj zakon.
U raspravi o ovoj tački: 2 razmene replika (Pavićević Vladimir i Rističević Marijan; Pavićević Vladimir i Babić Zoran). Kako računamo
Detaljnije
- Usvojen
- 3. februar 2015.
- Službeni glasnik
- Vrsta
- Novi zakon
- Predlog podnet
- 28. januar 2015.
- Hitan postupak
- predložen, uz obrazloženje
- Konačno glasanje
- 3. februar 2015. u 12:38
Tekst zakona (PDF) Predlog zakona sa obrazloženjem (PDF)Poimenično glasanje (PDF)Glasanje (CSV) Glasanje (JSON)Stenografske beleške, 30. januar 2015.Stenografske beleške, 2. februar 2015.Stenografske beleške, 3. februar 2015.
Kako je glasao svaki poslanik (168)
Izvod iz obrazloženja predloga zakona
Razlozi za donošenje
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Osiguranje depozita je, uz kontrolu poslovanja banaka, osnovni mehanizam zaštite depozita i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji. Imajući u vidu činjenicu da ugrožavanje finansijske stabilnosti može veoma negativno uticati na kreditiranje i privredni rast, neophodno je uspostaviti efikasan sistem osiguranja depozita. Neki od osnovnih principa efikasnog sistema osiguranja depozita koje su, u decembru 2010. godine, zajedno objavili Bazelski komitet za superviziju banaka i Međunarodna asocijacija osiguravača depozita jesu preciziranje obaveza prema deponentima, ograničavanje diskrecionog odlučivanja u sistemu osiguranja depozita, promocija poverenja javnosti u finansijski sistem, kao i umanjenje troškova rešavanja problema nesolventnih banaka. Sa druge strane, sistem osiguranja depozita može izazvati moralni hazard koji podrazumeva smanjenu opreznost deponenata prilikom odabira banke u koju će deponovati svoja sredstva i davanje neproporcionalno velikog značaja visini ponuđene kamatne stope u odnosu na održivost poslovanja banke. Prema važećem Zakonu o osiguranju depozita („Službeni glasnik RSˮ, br. 61/05, 116/08 i 91/10), Agencija za …
Potrebna sredstva
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA Za potrebe sprovođenja ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
Analiza efekata
ANALIZA EFEKATA U izradi ovog zakona uzeta su u obzir iskustva u primeni postojećeg Zakona o osiguranju depozita, uporedna pravna rešenja, iskustva stručnjaka iz oblasti koju reguliše zakon (stručnjaci iz domaćih institucija, banaka i međunarodnih finansijskih organizacija). 1. Određivanje problema koje Zakon treba da reši Postojeći Zakon o osiguranju depozita omogućava povećanje osiguranog iznosa i/ili proširenje kruga deponenata čiji se depoziti mogu smatrati osiguranim. Korišćenjem obe ove mogućnosti istovremeno, u dosadašnjim postupcima rešavanja problema nesolventnih banaka, došlo je do …