Varnice u sali

Razmene replika 43

• Ljajić Rasim i Pavlović Sonja · 4 govora naizmenično · 12. oktobar 2017. · Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Elektronski dokument, e-identifikacija i usluge od poverenja

  Cela razmena, od reči do reči

  Ljajić Rasim

  Moram da kažem da je u našem prvobitnom predlogu bila odredba koju ste vi kroz amandman istakli. Međutim, Sekretarijat za zakonodavstvo je smatrao da ne možemo ovim zakonom regulisati pitanje arhivske građe, odnosno da izmenama propisa u jednoj oblasti regulišemo neku drugu oblast. Tako da su to bili razlozi zašto nismo mogli da prihvatimo ovaj amandman.

  Predsedavajući

  Hvala, ministre. Na član 6. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Tatjana Macura i Ljupka Mihajlovska. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sonja Pavlović, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Zoran Živković. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Reč ima narodna poslanica Sonja Pavlović. Izvolite.

  Pavlović Sonja

  Za ovaj amandman mi je izuzetno drago što je prihvaćen, jer to je jedan od primera gde negde uvek stavljamo sa strane osobe sa invaliditetom; namerno ili sasvim slučajno, što mislim da je ovde o tome reč. Tu smo reči da treba da su dostupni osobi sa invaliditetom zamenili rečima: „jednako su dostupni i osobama sa invaliditetom“, a reči: „u meri u kojoj je to moguće“ brišu se. Čim mi stavimo mogućnost, u meri u kojoj je to moguće, to znači da nešto nije obavezujuće. Mi smatramo da to apsolutno ne sme da se desi i da predlog ovog zakona treba da drži do jednakosti svih građana, u ovom slučaju osoba sa invaliditetom. Kasnije se podzakonskim aktima, raznim priručnicima. Kao što, recimo, u građevinarstvu imamo priručnik o pristupačnosti za osobe sa invaliditetom i stara lica, isto tako će se ovde napraviti neka podzakonska akta, ja to tako vidim, gde će se ostvariti mogućnosti da osobe sa invaliditetom imaju jednak tretman kao i sve druge osobe u ovom zakonu. Hvala najlepše.

  Predsedavajući

  Hvala. Izvolite, ministre.

  Ljajić Rasim

  Moram da kažem da smo mi u potpunosti preuzeli formulaciju koja postoji u evropskoj direktivi, vezano za osobe sa invaliditetom. Međutim, s obzirom na veliki broj amandmana na ovaj član, odabrali smo jedan izbalansirani pristup, koji postoji u vašem amandmanu. Dakle on je nešto više od onoga što smo mi ponudili ali, opet, i manje od onoga što je traženo nekim drugim amandmanima, tako da nam se čini da smo ovde pomirili neke dve krajnosti koje smo imali i sprečili svaki vid politizacije ovog člana.

  Predsedavajući

  Hvala. Izvolite, Sonja Pavlović.

  Pavlović Sonja

  Zahvaljujem se ministru Ljajiću na odgovoru, zahvaljujem se i na njegovom pristupu ovoj problematici. Možda je veliki broj amandmana na ovaj član bio iz tog razloga što se ovde podzakonska akta i priručnici i pravila, kad su u pitanju osobe sa invaliditetom, ne poštuju do kraja. Znači, mi imamo u zakonodavstvu potpuno pravilan tretman tih osoba, a onda implementacija toga u realnom životu zapravo nije takva. Eto, mi smo želeli da u ovom zakonu ne postoji mogućnost da može i ne mora da bude jednako dostupno osobama sa invaliditetom, međutim iskustvo nam je pokazalo da ovde, nažalost, na našem podneblju mora da stoji – mora da bude jednako dostupno osobama sa invaliditetom. Hvala najlepše.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Orlić Vladimir i Ćirić Goran · 5 govora naizmenično · 9. oktobar 2017. · Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Nacionalna akademija za javnu upravu: osnivanje

  Cela razmena, od reči do reči

  Orlić Vladimir

  Zbog one opaske o, kako je rečeno, nesposobnim kadrovima SNS-a na lokalu. Ako je merilo sposobnosti apsolutna devastacija one sredine koja ti je poverena na upravljanje, onda čak možemo da se složimo. Takvu sposobnost kakvu je pokazalo „žuto preduzeće“, sposobnost da apsolutno detaljno i precizno, potpuno pedantno uništi sve što im je povereno, mi zaista nikada nismo pokazivali niti nam je stalo da tu sposobnost posebno razvijamo, između ostalog, sposobnost onoga ko je ovde nastupio vrlo hrabro. Al' već je čuven. Praktično je u priču u Srbiji ušao po tome da je za četiri milijarde uspeo da zaduži svoj grad, da je taj grad za vreme njegovog tzv. upravljanja i te čuvene sposobnosti bio i bez struje i bez vode, da je za njega mario mnogo manje koliko za lokalne ugostiteljske objekte i već čuvene cehove. Ako nije ušao u Ginisovu knjigu rekorda sa stotinama pivskih boca za noć, ja ne znam po čemu će. Podjednako uspešno kao i onaj Paraćin, koji često pominju ovih dana, iz istog preduzeća, a gde se opet kadriralo od strane onoga koji je ovde podjednako glasan i sposoban. Njegov kadar tamo uspeo je da od mesta koje je bilo među najboljima u Srbiji što se tiče nezaposlenosti napravi mesto gde je nezaposlenost danas procenjena na oko 40%. Alal vera za te tako dobre rezultate. Koje ne može da vidi investitora jednog, zato što to neko tamo namerno sistematski i planski ne dozvoljava, koje simulira neku privrednu aktivnost. Tako sposobno i tako dobro kako samo oni umeju, a kako mi nikada nismo želeli da radimo, jer nas nešto drugo zanima. To je drugo je korist građana Srbije. Možda je najsnažniji kontrast između tog njihovog sposobnog i ovog našeg kako jeste, je li, njihovih milijardu i dvesta miliona evra duga u Beogradu i naš rezultat koji je taj rezultat prepolovio. Da danas oni ne umeju dalje od toga ni bolje od toga govore sami. Da li možda onda kada kažu da im je tajkun Dragan Đilas lepo ime? (Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega.) Sa time završavam, gospodine predsedavajući. Ili onda kada sami kažu, a to danas kažu, da nije Đilas tu devastaciju napravio sam, radilo je to celo „žuto preduzeće“.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, kolega Orliću. (Radoslav Milojičić: Replika.) Imate osnova za repliku, samo da li se za repliku javlja gospodin Goran Ćirić ispred poslaničke grupe? (Da.) Izvolite, gospodine Ćiriću.

  Ćirić Goran

  Po ko zna koji put pomenuti podaci koji apsolutno ne odgovaraju istini. Ta priča, da krenemo od dugova Grada Beograda, priča o milijardu i dvesta miliona evra je nešto što možemo da pročitamo i analiziramo onog trenutka kada stavite na dnevni red i analizu Izveštaja Fiskalnog saveta. Dakle, često se pozivate na Fiskalni savet i, kada pogledate analizu Fiskalnog saveta i stanja finansija i u Gradu Beogradu i u Kragujevcu i u Nišu i u Novom Sadu, videćete da taj iznos niko nigde ne pominje, makar niko od stručnih i odgovornih, kompetentnih lica. Pominje se iznos od 420.000.000 evra, a o dugovima Grada Beograda i svih javnih preduzeća u njemu ćemo tek videti izveštaje. Izveštaj o Kragujevcu i nekim velikim gradovima i stanju budžeta u Kragujevcu, o kome se govori u smislu vrlo brzog ili bliskog mogućeg bankrotstva, nažalost... Ne prizivamo tako nešto, ali znamo da su mnogim odlukama i vođenjem tih gradova nekompetentni ljudi dovodili lokalne sredine u veoma velike probleme. I o tome govori Izveštaj Fiskalnog saveta, govorim o zvaničnim podacima, ne govorim o nagađanjima i o priči rekla-kazala. Sam ministar državne uprave i lokalne samouprave će imati velike izazove u mnogim opštinama i gradovima, to je apsolutno jasno, ali veliki deo odgovornosti nosimo i mi ovde u Skupštini, posebno skupštinska većina, koja je izglasavala zakone, seriju zakona koji su Srbiju vodili ka sve većoj centralizaciji, sve manjem prihodu lokalnih samouprava, sve manjim transferima, a očigledno i nesposobni kadrovi svojim upravljanjem dovode do takvog stanja finansija, pre svega u najvećim gradovima je to najvidljivije. Još jednom, govorite o zvaničnim podacima, ne o pričama reklakazala i opominjanjima nekih gradonačelnika koji su ovde ostavili veliki trag.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, kolega. Kolega Orliću, vi ste u sistemu. Želite repliku? (Da.) Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Hvala lepo. Hvala i na svojevrsnoj potvrdi da je za njih i dalje, kako su sami kazali pre neki dan, tajkun Dragan Đilas lepo ime, kao i na potvrdi onih reči, takođe pridošlih iz njihovih redova ovih dana, da to što je napravio, tako kako je napravio, a možemo o tome da pričamo detaljnije, nikakvih problema nema, Dragan Đilas nije napravio sam, u tome je učestvovalo kompletno „žuto preduzeće“. To su njihove reči, objavljene u „Nedeljniku“, koji je njima blizak. Dakle, ja nemam ni jedan jedini razlog da sumnjam u verodostojnost te izjave. Što se tiče tih fenomenalnih rezultata i, još jednom, njihove sposobnosti da devastiraju, to što pominju u Izveštaju Fiskalnog saveta a odnosi se, na primer, i na Kragujevac i na Smederevsku Palanku i na Paraćin, pa i na Beograd, sve su redom rezultati postignuti za vreme sposobnih kadrova „žutog preduzeća“. Dakle, sve je to ono što su postigli sami. Ako se time diče, ništa sporno nije. Samo nek to kažu lepo, glasno i jasno. Što se tiče Fiskalnog saveta i podatka za milijardu i dvesta miliona, sam je Fiskalni savet rekao – ne, nije u taj broj ušao ni dug javnih preduzeća, nije ušao ni dug opština, ne, nisu ušle kamate. A sad samo da neko odgovori na pitanje – da li to znači da svi ti dugovi ne postoje? Da li to sve zajedno znači da, ako nije ušlo u taj njihov zbir, taj novac ne treba da se plati? Da li to sve zajedno znači da Beograđani nisu opterećeni u tom iznosu samo zato što nije zapisano u toj sumi? Ili možda ima smisla i neke logike reći a koliki su tačno rezultati kad se sve te lepe sposobnosti, pojedinačno i po raznim osnovama, tajkuna Dragana Đilasa i tog „žutog preduzeća“ koje je, kako samo kaže, zajedno sa njim uništavalo Beograd, kad se sve lepo izračuna i vidi koliko su napravili? Očigledno je da ima smisla računati sve lepo, zbirno, sumarno, pa podvući crtu. Kad se ta crta podvuče, rezultat su Beograđani već jednom rekli – od štetočina, ne, hvala, ništa dobro se ne očekuje, nije bilo ni pre neku godinu, neće biti ni ove, ni sledeće, kad god da ih budete pitali sledeći put. Hvala.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Kolega Ćiriću, repliku želite? (Da.) Izvolite.

  Ćirić Goran

  Dakle, govorite o dugovima javnih preduzeća, o radovima koji su se radili u Beogradu u vreme Demokratske stranke, i ne samo Dragana Đilasa nego i Neše Bogdanovića i gradonačelnika koji su ostavili tragove i učinili grad Beograd boljim od onoga kakvim su ga zatekli, sigurno, posebno posle 1999/2000. godine. I ostaju i mostovi kao tragovi, ostaju i efikasno urađeni projekti, i ulice, i bulevari, ali ono što je još važnije od tog betona, od tog asfalta, jeste odnos prema ljudima, prema socijalno najugroženijima, prema onima koji primaju penzije – a ovde su imali tu vrstu podrške i nismo imali smanjenje penzija 10% kako to imamo u poslednjih pet godina. E, to je odnos odgovornih ljudi u gradu, to je odnos prema ljudima pre svega, a ne prema betonu i prema neefikasnim projektima, kakve nažalost možemo da vidimo danas u Beogradu. Da li ste vi ponosni na ovo što se danas dešava u Beogradu, na način na koji on funkcioniše i na način na koji se vode projekti koji su započeti? Svako normalan će se radovati svakom novom projektu, svakoj novoj ulici, svakoj novoj fontani koja ima svoju logiku i koja bude urađena na efikasan i racionalan način, dovoljno jeftin, onako kako je prihvatljiv za ljude. Ali način na koji se vode ovi projekti u Beogradu u ovom trenutku govori o tome da ni na koji način ne razmišljaju o ljudima, o njihovim potrebama i njihovoj mogućnosti da se kreću po gradu i obavljaju normalno svoje funkcije i svoj život. Dakle, suština vođenja grada nisu samo beton i mostovi, samo škole i obdaništa. Jeste i to, a posebno su se gradili u to vreme kada je DS nosila najveću odgovornost, ali pre svega su odgovornost prema ljudima, zaštita njihovog socijalnog statusa i uslovi u kojima će i deca i svi nemoćni boraviti i napredovati.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Replika, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Briga za socijalno ugrožene i za one kojima je pomoć potrebna – sjajno, samo fraza. Da nije ostalo na nivou samo fraze i dugovanja svega toga što je trebalo da bude obezbeđeno tim ljudima, dugovanja upravo od strane tog Dragana Đilasa, tajkuna, i njemu podređenog „žutog preduzeća“, u gradu Beogradu, možda bi imalo smisla pričati o tome. Kad se taj novac nije isplaćivao, nema smisla nikakvog da pričamo dalje, nego dobri i korisni projekti i podrška svemu onome što se u Beogradu danas stvara i zida a dobro je i korisno, je l' tako? Na primer, „Beograd na vodi za Menhetn na Balkanu“ – u vreme kada i čije? Da nije slučajno baš tog pomenutog Dragana Đilasa, koji je zadužio Beograd za milijardu i dvesta miliona evra? Pogleda čovek datum; pazi, stvarno jeste. Samo, u čemu je stvar? Tada je to bila dobra ideja zato što se neko njom hvalio i kitio, nesposoban da je realizuje i ostvari. Danas, kada se to zaista dešava, kada svako svojim očima vidi da se „Beograd na vodi pojavljuje“, da niče, svaku tačku u Beogradu da markirate, možete sa nje da vidite kako napreduje to gradilište. E, danas to ne valja, danas je to katastrofa, danas je tim nekima zbog njihove sopstvene nesposobnosti da urade ono o čemu su samo pričali to katastrofa, to je loše. Šta su rekli danas, i neko pranje para? A bila je priča i da od toga neće biti ništa. E, danas je ono stecište nehigijene, narkomana, pacova, đubreta bolje nego ovo što se dešava. Toliko o odgovornom odnosu prema korisnim projektima infrastrukture. Fontana, kako beše, dobra, korisna, funkcionalna i dovoljno jeftina? Ovako je izgledala i ovako je bila zamišljena, ovako se pored njene slike fotografisao baš taj Dragan Đilas sa i dalje aktuelnim predsednikom gradske organizacije „žutog preduzeća“. Onda su je hvalili i njom se reklamirali, međutim šta?, nisu bili sposobni da je urade. Danas, kada je napravljena, a pričaćemo mi, vidim, o ovome još uvek, šta je problem? Što je koštala koliko je koštala, a ne kao što su oni najavili, tri puta više nego što je stvarno urađeno. Sada ne valja?

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Jovanović Neđo i Obradović Boško · 4 govora naizmenično · 9. oktobar 2017. · Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Nacionalna akademija za javnu upravu: osnivanje

  Cela razmena, od reči do reči

  Jovanović Neđo

  Zahvaljujem se, predsedavajući. Mi u poslaničkoj grupi SPS nismo iznenađeni fascinacijom predsednika tzv. Srpskog pokreta Dveri prema SPS-u i ta fascinacija i dalje traje. Ona nije sporna. Što se vas tiče, gospodine Ružiću, kao ministra, zaista jedno visoko priznanje da ne odgovarate na krajnje populističke izjave i ovu fascinaciju koju ste danas doživeli u Skupštini Republike Srbije, što je i odraz, na kraju krajeva, dostojanstva Vlade Republike Srbije. Međutim, ono što zaista bode oči, a bode oči i građanima Srbije, jeste kako se to baca drvlje i kamenje na SPS, vređaju članovi SPS-a i rukovodstvo SPS-a, a da se pri tome ne objasni zbog čega se na taj način vređa i kolega narodni poslanik Srđan Nogo, čiji je otac bio upravo član Gradskog odbora SPS u vreme kada je SPS upravo bila u dominaciji na vlasti. Kada sam govorio o ličnom etičkom kodeksu, evo prilike gde se taj lični etički kodeks treba prikazati, odnosno na koji način etika dolazi do izražaja. Sledeće, SPS i mi poslanici SPS-a nikada sebi nećemo dozvoliti da naš vokabular bude spušten na nivo kako smo danas čuli od predstavnika tzv. Srpskog pokreta Dveri. Naš vokabular, u svakom slučaju, zavređuje pažnju, ako ništa drugo, onda sa stanovišta dostojanstva i dostojanstvenog izražavanja, prevashodno kulturološkog karaktera. S druge strane to nismo mogli čuti. Ne želim da ni u kom slučaju poredim nas i nekog drugog ko to ne zaslužuje, jer mi imamo stabilnost. Oni koji to nemaju… Zahvaljujem se.

  Predsedavajući

  Hvala. Pravo na repliku ima Boško Obradović. Izvolite.

  Obradović Boško

  Hvala, predsedavajući. Imam obavezu da pročitam odgovor prof. dr Sreta Noga, pošto je već danas u dva navrata ovde prozvan, i od strane ministra i od strane predsednika Poslaničke grupe SPS. U poruci koju sam dobio od njega lično kaže ovako – prenesi im da sam bio u SPS-u i, kada sam shvatio da je tamo većina hohštaplera i bitangi, ljudi koji kupuju diplome, napustio sam vas, ali sam vam to rekao i u lice. Moja obaveza je bila da prenesem mišljenje bivšeg člana SPS-a o aktuelnom rukovodstvu SPS-a i mislim da je čovek koji je dva puta bio prozvan ovde zaslužio da ima reč i da mogu da kažem nešto u njegovo ime. Dakle, to je zapravo slika o čemu ja ovde pričam. Pravi socijalisti, ljudi koji nisu glasali za Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima, ljudi koji sebi ne dozvoljavaju da ih zloupotrebljava aktuelno rukovodstvo SPS-a koje gleda isključivo svoje fotelje i svoje lične interese, ostali su, kao prof. dr Sreto Nogo, principijelni, moralni i van te kaljuge koalicije sa SNS-om. Ja sam upravo i ukazao na principijelnost ministra Ružića, koji je, dok nije dobio državnu funkciju, kao Velimir Ilić, bio onaj koji je najviše graktao protiv aktuelne vlasti, a kada je dobio ministarsku fotelju, postao je onaj koji slavi ime najvećeg sina svih naroda i narodnosti, Aleksandra Vučića. Toliko o principijelnosti SPS-a. A o principijelnosti SNS-a najbolje govori to da uvek kada napadaju bivši režim nikada ne napadnu SPS, svog sadašnjeg koalicionog partnera, koji je bivši režim 25 godina unazad. Dakle, kada se borite protiv kriminala i korupcije, gospodo naprednjaci, možete da krenete redom od ministara u vašoj vladi i od članova SPS-a, sa kojima ste u koaliciji. Tu biste našli mnogo elemenata za borbu protiv kriminala.

  Predsedavajući

  Hvala. Pravo na repliku ima Neđo Jovanović. Izvolite.

  Jovanović Neđo

  Zahvaljujem se, predsedavajući. Meni je drago što je ponovo demonstrirano nešto što ne odiše ni kulturom ni dostojanstvom. Čitanjem poruke koja je navodno sa tekstom kakav jeste samo je potvrđeno ono što sam rekao. Bukvalno je potvrđeno da stoje činjenice da, ako ništa drugo, onda etika ili lični etički kodeks nalažu – ne pljuj tamo gde si bio i ne pljuj po onome što si radio; kako si radio i šta si radio, to najbolje ti znaš. Ako je Velja Ilić negde rekao, i ako je to istina, naravno – naročito podvlačim ovo „ako je to istina“ – da je daleko boljih kandidata imalo od predsednika tzv. Srpskog pokreta Dveri prilikom zapošljavanja u biblioteci u Čačku, ako je to istina, i ako je istina da je rekao da je upravo kandidat koji je izabran dovoljan samo da briše prašinu sa knjiga, onda dolazimo u situaciju da razmišljamo o tome da li je zapošljavanje u biblioteci u Čačku bilo partokratskog karaktera ili ne. Ako nije partokratskog karaktera, utoliko bolje, ali ako jeste, onda je to svojevrstan vid licemerja koji se manifestuje u ovom visokom domu a što ovaj visoki dom svakako ne zaslužuje. Ne bih dalje, jer sam rekao – ni SPS, ni ja, ni vladajuća koalicija nemamo nameru da se spuštamo na nivo dijaloga i komunikacije koji je daleko ispod našeg nivoa vrednosti. Hvala.

  Predsedavajući

  Hvala. Reč ima Boško Obradović. Pravo na repliku.

  Obradović Boško

  Hvala, predsedavajući. Meni je zaista izuzetno simpatično i drago kada vladajuća većina pominje Velimira Ilića, ministra u njihovim vladama. Nikada ni Dveri ni ja lično nismo imali ništa sa Velimirom Ilićem, za razliku od vas. To je vaš prijatelj, to je vaš ministar, to je vaš koalicioni partner. Prvi koalicioni partner SNS-a u njenoj političkoj istoriji je Velimir Ilić i Nova Srbija. Vidite kako su to zaboravili. Vidite kako peru ruke od Velimira Ilića. Vidite kako je to nezgodno sada kada više nisu zagrljena braća i kada Velimir Ilić iznosi istinu i prljav veš iz naprednjačke kuhinje. Kada otkriva istinu šta radi Andrej Vučić po Srbiji, onda Velimir Ilić više nije dobar. A bio je dobar Aleksandru Vučiću da mu bude dva puta ministar, onda je Veljo bio najbolji na svetu. Sada kada je izašao iz vaše koalicije i kada govori istinu o tome da državom ne upravlja ni SNS ni SPS nego braća Vučić i njihovi kumovi, tada je tajac u skupštinskoj sali i tada Velimir Ilić najedanput nije više neko slatko stvorenje koje ste držali u Vladi na dva ministarska mesta. E, to je vaše licemerje o kom ja ovde govorim. Nikada ni Dveri ni ja lično nismo imali ništa sa Velimirom Ilićem. Imamo samo suđenja sa Velimirom Ilićem i na sudu ćemo dokazati one klevete kojima je optužio i moga oca i mene i Dveri i sve druge. Ja se sa njim sudim i borim i smenio sam ga sa vlasti u Čačku, a vi sa njim sarađujete, vi ste bili sa njim u koaliciji, vama je on bio dobar a sada ga se odričete, a tako ćete se jednog dana, sada vam to poručujem, odricati Aleksandra Vučića i braće Vučić i kumova Vučićevih i nećete ih poznavati i krićete da ste ikada bili sa njima i u njihovoj stranci i stidećete se što ste bili članovi SNS-a.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Orlić Vladimir i Ćirić Goran · 5 govora naizmenično · 4. oktobar 2017. · Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Zajednički pretres o 4 tačaka dnevnog reda

  Cela razmena, od reči do reči

  Orlić Vladimir

  Tako je. Moram da se zapitam na šta bi sve ovo ličilo kad „žuto preduzeće“ ne bi pričalo samo o suštini, jer ovo je bilo najavljeno kao priča samo i isključivo o suštini. Kažu – stranačko zapošljavanje, hiljade, desetine hiljada, šta već. Da je neko ovde pa da čuje koliko je manje zaposlenih upravo u javnom sektoru od momenta kada su stupili na snagu, od kada se primenjuju oni zakoni koje je ta strašna SNS ovde usvojila – 80.000 manje, ako je neko slučajno u stanju da to kao podatak prihvati i kao podatak obradi. Dakle, ne da nije to što pričaju, nego je sve upravo suprotno. Paraćin. Gde uʼvati baš Paraćin da pomene bilo ko danas? Neverovatno. Dakle, od svih mesta u Srbiji baš ono gde „žuto preduzeće“ i dan-danas žari i pali, baš ono u kom „žuto preduzeće“ tera investitore da bi ljude držali u šaci, baš ono gde simuliraju nekakav razvoj, fingiraju nekakav, kako beše, industrijski park, po kom se paučina skuplja. Silne novce slupali u to, a šta im je rezultat? Za one koji eventualno ne znaju, višestruko povećana nezaposlenost u tom mestu od onda od kada se „žuto preduzeće“ o njemu stara. Sad su zabrinuti za zaposlenost, sad su zabrinuti za posao za ljude. Danas su nam rekli – ljudski kapital je najveći, njihovo znanje i umeće. A šta bi sa onim kapitalom od 500.000 duša koje ste na ulicu izbacili? Oni nisu važni? Njihovo znanje i umeće nije bitno? Zabrinuti za decu? Šta je sa decom tih 500.000 ljudi? Ili danas u Srbiji vredi samo onaj ko sa njima sedi, samo onaj koji je bio spreman da sa njima Beograd zaduži za milijardu i dvesta miliona, danas se pravi nevešt, samo onaj ko će da kritikuje jer se u Beogradu danas radi, jer gradilišta ima, a nisu mogli da se nađu ni za lek nekada, samo onaj koji je uradio sve ono što su oni planirali, i time završavam, i tu fontanu koju su slavili a za koju nisu bili sposobni, i taj „Beograd na vodi“ koji su sanjali i za koji nisu bili sposobni. Ti su krivi, a oni su ispravni? Ajte, molim vas.

  Predsedavajući

  Hvala. Ko će repliku, Goran Ćirić ili Maja Videnović? Goran Ćirić. Izvolite.

  Ćirić Goran

  Malopre smo slušali o izlivima mržnje. Evo jednog izuzetno talentovanog izliva mržnje koji slušamo iz dana u dan, ali deo te mržnje može da se izlije prema ljudima koji ovde sada brane zakone, koji su bili u koaliciji sa istim tim ljudima koje tako strasno napadate i ne birate reči. I ministar Ljajić, i gospodin Ružić, Socijalistička partija Srbije i poslanici bili su deo tog sistema koji tako napadate. Mislim da to nije korektno prema njima, ni prema svim ljudima koji su radili i, na neki način, doprinosili ovom društvu. Ali mržnja i ovakav odnos neće sigurno doprineti boljim rešenjima u ovim zakonima. Probali smo da damo doprinose na način na koji su davali i neki ljudi koji su radili u prethodnim ministarstvima. O tome ste vi govorili. Nije započeo život i istorija angažovanjem od 2012. godine. Nije. Imamo potvrdu za to, jer neki razvoj u informatici, u infrastrukturi je započinjao i 2002. i 2008. godine, i ovo je samo deo nadogradnje jednog, pretpostavio bih, civilizovanog društva koje shvata da je potreban kontinuitet u svakom smislu da bi društvo napredovalo iz dana u dan. Ovo što sada vidimo vezano za razvoj kadrova u javnoj upravi jeste deo nastavka istog tog pristupa. Neke stvari su se dešavale i 2008. i 2004. godine, a sutra je taj 5. oktobar o kom govorite i o kom smo govorili iz različitih uglova, gde opet sede neki ministri koji kažu da je to izuzetan datum, datum koji je pozitivan u istoriji Srbije. Oko nekih stvari ćemo se složiti, oko nekih ne. Doneo je novosti, doneo je nove stvari, datum koji je doneo i upravo odbranio pobedu na legitimnim izborima. (Predsedavajući: Hvala. Završite.) Ako smo nešto dobili, to jeste verifikacija uspeha u radu na izborima i mirna tranzicija vlasti. To jeste uspeh tog „žutog preduzeća“, te Demokratske stranke.

  Predsedavajući

  Hvala. Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Hvala. Zamalo da se nasmejem. Izlivi mržnje. Je l' izliv mržnje što podsećamo na tih 500.000 ljudi na ulicu isteranih? A mržnja prema kome? Ili da okrenem pitanje – iz koje ste ih to ljubavi na tu istu ulicu izbacili? Iz koje ste to ljubavi pokazali da vas apsolutno nije briga za njihovu decu, a danas se prosipaju apsolutno isprazne demagoške floskule? Brine se za decu, je l'? Šta je sa njihovom decom? To je pitanje. Nemojte da odgovarate nama. Odgovarajte ljudima koji ovo gledaju. Je l' to nije važno, je l' to manje važno? Šta je sa gradom koji tavori zato što je nekome bitno da drži vlast, makar i mala bila, kakva je da je? Šta je sa ljubavlju zbog koje je Dragoljub Milanović pretučen tog 5. oktobra, koji je tako dobar i lep datum, koji ima tako sjajne tekovine? Koja je to nežnost? Kakva su to osećanja pa mi moramo danas da ih slavimo i da ih se rado sećamo? O čemu pričamo? O spaljenoj Skupštini? Da li pričamo o uništavanju institucija i Radio-televizije Srbije i o već legendarnim dolascima na posao na najvišim državnim pozicijama oko 11.00 pre podne, o ostajanju na tom poslu do podne, pa na ludim žurkama do duboko u noć, dok se niko ne brine za zemlju, za njen suverenitet, dok se pitanje Kosova i Metohije srozava sa nivoa Ujedinjenih nacija, dok se obraća Međunarodnom sudu pravde za mišljenje da bi se nekome u Prištini učinilo ili nekome sa strane? Jesu li to ti fenomenalni primeri brige za zemlju, za pojedince, za njihove sudbine, za sudbinu nacije i države u celini?! Koja mržnja, pitam, koja nežnost treba da nas motiviše da te stvari poželimo ponovo. Ako pitate građane Srbije, pa nikad više, nikad, daleko im lepa kuća! Hvala.

  Predsedavajući

  Goran Ćirić, pravo na repliku. Molim sve kolege da se rasprava ne pretvori u raspravu o 5. oktobru. Vratimo se na temu. Izvolite, replika.

  Ćirić Goran

  Replika je i tema je očigledno ta, jer smo govorili o toj snazi institucija. I sada govorimo o snazi institucija, to jeste aktuelna tema. A šta želimo više od ove države nego pravo građana Srbije da biraju, da imaju slobodan izbor i da njihovi rezultati budu prihvaćeni na jedan miran način? Šta ste govorili o tome, o paljenju Skupštine, o RTSu? Govorili ste o 5. oktobru na taj način, ali niste govorili o 5. oktobru kao pokušaju tog aktuelnog režima da potre volju naroda i potre rezultate izbora. Peti oktobar nije bila revolucija. Peti oktobar je bio dan kada su odbranjeni rezultati izbora i slobodna volja građana koji su u tom trenutku izrazili svoju volju. (U sali se čuju glasni komentari.) To je odnos prema građanima. I 1996. godine, kada su branjeni rezultati lokalnih izbora na kojima se masovno kralo, i 2000. godine, kada su odbranjeni rezultati na tim republičkim izborima. I mnogi u ovoj sali su bili i sa jedne i sa druge strane, i nije važno više ko je na kojoj strani bio, ali je važno da je odbranjena volja naroda. I to je suština 5. oktobra. Tačno je da je u tom trenutku država bila na granici građanskog rata zbog toga što neko nije želeo da prizna rezultate i želeo je da ih na silu menja. Srećom, građani Srbije su to odbranili. Mislim da je to najvažnija stvar. Isto onako kako je važna i ta 2012. godina u kojoj ste pobedili na izborima, ali je DS pokazala tada i to da zna da gubi izbore. Onako kako je znala da dobije izbore 1996, 2000. godine i da ih brani zajedno sa građanima, tako je znala i da primi poraz, da primi poruku građana i da, naravno, obezbedi mirnu tranziciju vlasti. (Predsedavajući: Hvala.) E, to je poštovanje institucija, to je snaga Demokratske stranke i mislim da je to snaga države. Ja to očekujem od vas na prvim sledećim izborima, kada ćete i izgubiti.

  Predsedavajući

  Hvala. Pravo na repliku, Vladimir Orlić. Izvolite.

  Orlić Vladimir

  Znači, demokratija, poštovanje volje naroda, govor mržnje. Od koga smo mi i kako to odbranili Narodnu banku dugim cevima 5. oktobra 2000. godine? Od koga smo i kako, takođe dugim cevima, odbranili Saveznu upravu carina te 2000. godine? Da li su krvoproliće prizivali oni koji su te duge cevi uzeli pa ih podigli ili neko drugi? Kažu, 2012. godine neko je pokazao svoju širinu i demokratski kapacitet. Ma najuren je. Ma najuren je, narod nije mogao više očima da ih gleda. A koliko su šta poštovali, pa, pokazali su nam ove godine. Ne moramo mi da idemo deceniju ili dve unazad. Šta je bilo 2017. godine? Jesu li prihvatili demokratski izraženu volju naroda ili su organizovali proteste protiv rezultata izbora? Jesu li bili dovoljno fer da pruže ruku i čestitaju onome ko je pobedio? Ne pobedio, oduvao ih. Sa 56% naspram njihovih, koliko je bilo, 10-12%. Može li to da se poredi? Je l' to demokratski kapacitet i odnos prema institucijama ili – sad ćemo da mitingujemo i da protestujemo, pokušaćemo na ulici da dobijemo ono što glasovima ne možemo? Ajde da se uozbiljimo. Pitanje mržnje. Taj 5. oktobar kad budu išli da proslave sa svojim propalim dosovskim kandidatom Jankovićem, za dva dana od danas, nek tamo pozdrave, neka prenesu naše lične pozdrave onima iz tog tabora, tabora propalog dosovskog kandidata Jankovića, koji su nama poslednjih meseci pretili metkom u čelo, koji su nama prethodnih meseci pretili vešanjem, koji nama pominju porodice i pominju, kako je bilo rečeno, uriniranje na grobnim mestima, je l' tako? Sve sami divni primeri odnosa prema institucijama, poštovanja i svega onoga što, kao, nije mržnja. Sa takvim društvom nek se podsete one narodne – s kim si, takav si; značiće im nešto.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Martinović Aleksandar i Šešelj Vojislav · 7 govora naizmenično · 24. avgust 2017. · Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu

  Cela razmena, od reči do reči

  Martinović Aleksandar

  Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je Vojislav Šešelj i dalje komunista ili nije, ali spominjao je u nekoliko navrata SNS i to kako je on uvek bio protiv EU. Na sastanku tima za odbranu gospodina Vojislava Šešelja koji je održan 9. jula 2008. godine… (Vjerica Radeta: Jesi li ti bio tu?) Polako, nemojte da se nervirate. Dakle, devetog jula 2008. godine jedan deo razgovora između Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića. Šešelj kaže: „Dobro. Ništa, mi se držimo ove pozicije koju smo dogovorili. Ako ide naš zakon o ratifikaciji, glasamo za“, misli na SSP, „ako se naš ovaj amandman ubaci u njihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to naše, glasamo protiv. Jesmo se tu dogovorili?“ Nikolić: „Jesmo.“ Šešelj: „E, dobro. Znači, tu smo precizni do kraja i svuda možemo da branimo tu poziciju. Hoćemo u EU ako nam garantuju Kosovo u sastavu Srbije. To smo definisali pred izbore i, znači, držimo se toga i ne odstupamo nigde. Eto, pa da malo sa osećajem gađenja hoćemo u EU, ali Kosovo je iznad svega. Znači, ko nam garantuje Kosovo u Srbiji, može da računa na našu podršku.“ To je bilo devetog jula. Četrnaestog jula – ovo govorim zbog javnosti, zbog građana Srbije – gospođa Vjerica Radeta, koja mi je maločas dobacivala, i Tomislav Nikolić podnose dva amandmana na Zakon o potvrđivanju SSP-a, koje je Vlada prihvatila. Dogovor je bio: ako Vlada, ondašnja, iz 2008. godine, prihvati dva amandmana Srpske radikalne stranke na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a ključan je bio amandman Tomislava Nikolića, tzv. interpretativni amandman koji je sve one sporne odredbe SSP-a koje se odnose na naš suverenitet i teritorijalni integritet tumačio u našu korist, onda glasamo za SSP. Prema tome, ovo što je rekao gospodin Šešelj jednostavno u istorijskom smislu nije tačno. (Aplauz.)

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Pravo na repliku, narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

  Šešelj Vojislav

  Demokratija aplauza, to je jedino pod Staljinom još bilo. Ljudi, neka nam danas garantuju da Kosovo ostaje u sastavu Srbije, evo, ja ću biti odmah za EU, šta vam je?! Ali ja znam sigurno, sto posto, da nam neće dati Kosovo da ostane u Srbiji. Ova dva amandmana nemaju veze s Kosovom. Tomislav Nikolić je prekršio ovlašćenja koja sam mu dao i otišao, bez ičijeg znanja, da pregovara sa Božidarom Đelićem. Zbog toga je pukao na predsedničkom kolegijumu, ostao usamljen, od petnaest članova četrnaest je bilo protiv njega. Tek kada su se umešali drugi, udbaški, policijski i tajkunski faktori, onda su se neki počeli odvajati, zadivljeni količinom novca koja im je ponuđena. Što se tiče Evropske unije, evo, sada pristajem da se učlanimo odmah, ali da oni garantuju Kosovo u sastavu Srbije i da članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova opozovu tu nezavisnost, odnosno to priznanje. Nema sumnje, za Kosovo bih dao sada meni ovde da odseku glavu za govornicom, a kamoli pristao u EU. Pa raspašće se, velim, za desetpetnaest godina, pa izdržaćemo nekako, ali da nam Kosovo ostane. Dakle, tu su stvari jasne. Kod nas nije bilo promene politike po tom pitanju. A Nikolićevo je bilo insistiranje – Kosovo, Kosovo, Kosovo. Hoće, može, ja sam ovo koncipirao, može ako garantuju da će Kosovo ostati u sastavu Srbije. Ali oni to neće, i mi smo znali i tada da neće. A on je dobio kofer para da prihvati Đelićevu varijantu. Zato je izgubio čast i obraz, pa makar i bio predsednik Republike u jednom mandatu.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

  Martinović Aleksandar

  Opet zarad istorijske istine, kako glasi amandman za koji je gospodin Šešelj kao predsednik SRS-a rekao da ga podržava i da može da uđe u proceduru. Dakle, amandman Tomislava Nikolića glasi: „Posle člana 1. Predloga zakona o potvrđivanju SSP-a dodaje se novi član 2. koji glasi – Republika Srbija, kao pravni sledbenik Savezne Republike Jugoslavije, odredbu sedmog po redu paragrafa preambule Sporazuma, u kojoj ugovorne strane iskazuju svoju posvećenost potpunom sprovođenju svih načela i odredbi Povelje UN, OEBS-a, posebno onih sadržanih u završnom aktu Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, zaključnim dokumentima Madridske i Bečke konferencije i Pariskoj povelji za novu Evropu, i Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, u cilju doprinosa regionalnoj stabilnosti i saradnji između zemalja regiona; člana 2. Sporazuma, prema kojoj će poštovanje načela međunarodnog prava predstavljati osnov unutrašnje i spoljne politike ugovornih strana i činiti suštinski element Sporazuma; člana 4. Sporazuma, kojom ugovorne strane potvrđuju značaj koji daju ispunjavanju međunarodnih obaveza; i člana 135. stav 2. Sporazuma“, dame i gospodo narodni poslanici, „po kojoj to što se Sporazum ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine“, naglašavam ovu završnu rečenicu, „ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji“, dakle prema Rezoluciji 1244, „Republika Srbija razume kao potvrdu da Sporazum ne ugrožava teritorijalni integritet Srbije, a posebno status pokrajine Kosovo i Metohija kao sastavnog dela teritorije Srbije, što je garantovano Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, delom njene preambule, koji glasi: ʼponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije i drugih država regiona,… (Predsedavajući: Zahvaljujem.) … Kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i Aneksu 2,ʼ… (Predsedavajući: Zahvaljujem.) … I Aneksom 2. tačkom 5. prve Rezolucije 1244…“ (Isključen mikrofon.)

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, gospodine Martinoviću. Izvinjavam se, omogućio sam vam jedanaest sekundi. (Aleksandar Martinović: Samo da završim rečenicu.) Dobićete naknadno još dva minuta, s obzirom na to da se gospodin Šešelj… (Aleksandar Martinović: Oduzmite mi od vremena poslaničke grupe.) Ne mogu, zaista. Daću vam naknadno još dva minuta s obzirom na to da se gospodin Šešelj javio i traži repliku. Izvolite.

  Šešelj Vojislav

  Ovo nema veze sa SSP-om. Ovo nije prihvaćeno, nema ga u Sporazumu. Gde ima to za Kosovo? (Aleksandar Martinović: Evo amandmana.) Ma, gde je prihvaćen? (Aleksandar Martinović: Pa prihvaćen od Vlade.) Ma, nije ga prihvatila! Nije, jer je Tomislav Nikolić našao kompromis sa Božidarom Đelićem. (Aleksandar Martinović: Đelić za govornicom prihvatio.) Ma, prihvatio izmenjenu verziju. (Aleksandar Martinović: Ma, prihvaćen je.) Nije tačno. Pa nema ga onda u zakonu o prihvatanju Sporazuma. Nema ga. Pola odavde su bili prisutni. (Aleksandar Martinović: Prihvaćen je. Evo pitaj Natašu da li je prihvaćen.) Nije tačno, nije prihvaćen. Evo i Krasića, koji je najpametniji bio u vašem sastavu tada, u mom odsustvu. Nije to prihvaćeno. Da je to prihvaćeno, još bi Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bili članovi Srpske radikalne stranke, ali to nije prihvaćeno.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

  Martinović Aleksandar

  Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je prihvaćen. Na sednici tima za odbranu gospodina Šešelja, 5. septembra 2008. godine, Šešelj pita: „Kako je Skupština danas izgledala“? Onda odgovaraju – izgledala je ovako i onako. Onda kaže – dobro, neka oni usvoje tako i gotovo. Oni kada tako usvoje, onda time mogu da završe raspravu, da li je tako, kaže Zoran Krasić, koga ste sada spominjali da je najpametniji. Ja kažem, jeste najpametniji. Kaže Krasić – postaje sastavni deo zakona. I posle toga – već se večeras izjasnio on o amandmanu, Đelić. Dakle, gospodine Šešelj, Đelić je za govornicom prihvatio oba amandmana Srpske radikalne stranke. (Vojislav Šešelj: Gde su ugrađena u zakonu?) Prihvaćena su oba amandmana Srpske radikalne stranke. Onda ste vi, uplašeni od toga, kako kažete, „da će Vojislav Koštunica da nas istisne sa ultranacionalističke pozicije pa da on to postane. To mene samo brine.“ A 5. septembra pitate – šta kaže DSS na to? Vjerica Radeta kaže – DSS neće da glasa ni pod ovim uslovom, a onda vi kažete – onda nećemo ni mi da glasamo. To je bila prava istina. Vi ste rekli – glasaćemo. A kada ste se uplašili da će Koštunica u očima naroda da ispadne veći nacionalista od vas, onda ste prelomili preko kolena i rekli – e, nećemo sad da glasamo. A Tomislav Nikolić je dan pre toga, 4. septembra, rekao – glasaćemo ako prihvatite naše amandmane. Božidar Đelić izlazi za govornicu i kaže – Vlada prihvata oba amandmana Srpske radikalne stranke, i amandman Vjerice Radete i amandman Tomislava Nikolića. A vi, u strahu od DSS-a i Vojislava Koštunice, kažete – nemojte da Koštunica ispadne veći nacionalista od nas, sad nećemo da glasamo za SSP.

  Predsedavajući

  Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakon iz dnevnog reda ove sednice. Izvolite.

  Šešelj Vojislav

  Ovo je neverovatna interpretacija! Gledajte sada: da je naš zahtev prihvaćen, da ga je Vlada prihvatila, on bi odmah bio ugrađen u tekst Zakona i Zakon bi bio usvojen sa tim našim amandmanom. Pogledajte tekst Zakona, videćete da toga nema. Kada se nešto dogovori, a pregovarao je Tomislav Nikolić sa Božidarom Đelićem, pa se usvoji, onda se to ugradi u tekst predloga zakona i o tome se glasa. Ako je to dogovoreno, pa mi na kraju odbili da glasamo, to bi ipak ostalo u Zakonu. Kako to nije ostalo u Zakonu ako je Vlada prihvatila? Ja ne mogu tu nebulozu da shvatim od Martinovića. On kaže da je bio lud kad je bio radikal; onda bi logički bilo zaključiti – kad je prestao da bude radikal, kad je postao naprednjak, da mu se zdravstveno stanje popravilo. Međutim, ovde je katastrofa, ovde je sve gore i gore po tom pitanju. Da je prihvaćen naš amandman, on bi ostao u Zakonu i danas bi bio u Zakonu, i to je jasno. Pogledajte Zakon, videćete da ovog nema, jer ovo nikada nije prihvaćeno. Opet vam ponavljam, nek EU kaže da prihvata Srbiju sa Kosovom u svom sastavu i da garantuje ostanak Kosova u sastavu Srbije i da sve članice EU koje su priznale Kosovo povuku svoje priznanje i ja ću glasati, nevoljno, s mukom, začepiću nos, ali ću glasati za ulazak u EU, računajući – brzo će to propasti. Ali neće.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, gospodine Šešelj. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

  Martinović Aleksandar

  Priznajem, po ko zna koji put, i da sam glup, i da ne znam ništa, i da sam najveći idiot na svetu, i sve je to u redu. Ali, evo, 4. septembar 2008. godine, Momir Marković, poslanik Srpske radikalne stranke, moj kolega: „Hajde odgovorite, ministre“, obraća se Đeliću, „da li prihvatate amandman. Prihvatite amandman SRS i odmah možemo da idemo na glasanje o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju“. Nataša Jovanović, koja mi sada kaže da lažem, da sam budala, da sam idiot: „Mi hoćemo da se integrišemo i svakako nismo protiv toga. Prema tome, moramo ipak da usmerimo stvari u pravom smeru, da kažemo da mi hoćemo da prihvatimo ovaj sporazum kad se prihvati amandman SRS, ako se bude prihvatio, i samo pod tim uslovom koji će da znači jedan dug i trnovit put kada je u pitanju EU.“ Gordana Paunović Milosavljević, poslanik SRS: „Svi mi ovde težimo, a ne samo poslanici koji sede sa moje leve strane, da idemo u EU.“ Dakle, gospodine Šešelj, niste vi bezuslovno za EU kao što tvrdite. Vi ste za EU pod uslovom, ali pod tim uslovom je i Srpska napredna stranka. Niko vam ne daje za pravo da vi nas etiketirate kao nekakve veleizdajnike. I mi kažemo – hoćemo u Evropsku uniju sa Kosovom i Metohijom. Kad ste čuli od nekog funkcionera SNS-a da je rekao – hoćemo u EU po svaku cenu i bez Kosova i Metohije? Ovo što vi sad govorite – EU nas tretira kao robove, pljačka nas, truje nam zemlju, uljni škriljci, nafta itd., ali ako priznaju da je Kosovo naše, onda hoćemo u EU… Vi ste u kontradiktornosti sa samim sobom. (Vojislav Šešelj: Replika. Mora biti moja poslednja replika.)

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Čanak Nenad i Branislav Nedimović · 4 govora naizmenično · 24. avgust 2017. · Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu

  Cela razmena, od reči do reči

  Čanak Nenad

  Ja bih samo skrenuo pažnju, gospodine ministre, na jednu stvar. Nemamo sada vremena da ulazimo u detalje. Spomenuli ste navodnjavanje – to je, naravno, uslov svih uslova poljoprivredne proizvodnje – samo niste spomenuli kojom će se to vodom navodnjavati zato što u uslovima ovakvih, neprečišćenih voda bolje da se ne navodnjava nego da se truje tlo otpadnim vodama koje se neprečišćene puštaju u kanale, kao što znate. Jer, da bi se navodno dodvoravalo stranim investitorima, i ne samo stranim, ima i domaćih koji se potpuno oglušuju o bilo kakve ekološke propise i norme, a niko im ne može ništa, najzad, dolazimo u poziciju da su nam kanali zatrovani i da to jednostavno ne funkcioniše. Upravo zbog toga ja pokazujem veliku skepsu prema određenim investicijama, velikim investicijama u stočarsku proizvodnju, sa nerešenim pitanjem otpadnih voda i deponije otpada, jer ako se to ne reši, doći ćemo u poziciju da imamo mnogo više štete nego koristi od takvog tipa investicija.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, gospodine Čanak. Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

  Branislav Nedimović

  Nisam bio do kraja potpuno precizan. Naravno da prilikom ovih investicija vodimo računa o kvalitetu vode koja će služiti sistemu za navodnjavanje i da su u toku neki projekti kojima će se rešiti sistem prečišćavanja voda. Ono što moram da primetim, nikad Savu nisam video čistiju nego ovih godina. Iskreno vam kažem, dešavaju se neke stvari koje su potpuno neverovatne. Razlozi za to, možemo ulaziti u njih, ali nije to samo tema. Pričate o kanalu Dunav–Tisa–Dunav i njegovom zagađivanju usput. U toku su projekti u okviru IPA projekata koji će rešavati ovaj sistem. Činjenica je da u ovom trenutku, naročito na prostoru Kule i Vrbasa, imamo velike zagađivače. Radi se zajednički projekat, to je bilo u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, otpočeli smo. Obezbeđena su sredstva u ovoj godini da se ovaj posao završi, i ne samo za to, nego i za druge projekte za prečišćavanje otpadnih voda. Ono što moram da primetim jeste da smo imali kod nekih projekata različite situacije – ima ovde i poslanika koji su bili predsednici opština i gradonačelnici – da lokalne samouprave nisu ispunile svoj deo obaveza. Došli smo u situaciju, naročito kod sistema vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda, da uđemo u problem kao država. Država je intervenisala pre nekoliko dana, preuzela obaveze kako bi se ove stvari završile do kraja. A činjenica je da su u to vreme lokalne samouprave ulazile u projekte. Imamo i neke druge stvari koje se tiču prečišćavanja, gde na primer nisu bile rešene linije za mulj. Šta s njima? Imamo tako jedan prečistač otpadnih voda. Sada radimo na tome, ove i sledeće godine te stvari će biti rešene.

  Predsedavajući

  Gospodine Čanak, smatrate da ste pogrešno protumačeni ili da dopunite pitanje koje ste postavili? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

  Čanak Nenad

  Samo bih vam skrenuo pažnju, gospodine ministre, na sledeću stvar: kada optužujete lokalne samouprave da nešto nisu uradile, setite se da zbog centralizacije kakva je sprovedena u ovoj zemlji lokalne samouprave nemaju para za to. Došli smo u poziciju da je permanentno siromašenje lokalnih samouprava i svaljivanje na njih krivice za sve što ne valja u ovoj zemlji jedan štetan proces dalje centralizacije, koji će dovesti do potpunog gušenja privrednog i svakog drugog života van Beograda. Ako će ova vlada tim putem da ide, onda će biti odgovorna za, bukvalno, istrebljenje tri četvrtine stanovništva ove zemlje, koje ne živi u Beogradu.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

  Branislav Nedimović

  Samo jedan komentar. Hvala vam na prilici, što ste mi dali da pucam na prazan gol. Vlada je pre mesec dana, u okviru Ministarstva finansija, opredelila sredstva koja će u stvari kompenzovati ta nedostajuća sredstva lokalnim samoupravama za podršku, za sufinansiranje, naročito projekata koji su vezani za vodosnabdevanje i ekologiju. Imali smo situaciju sa sistemom za vodosnabdevanje „Morava“, gde je nekoliko lokalnih samouprava ispunilo svoje obaveze, a neke nisu. I sam sam bio gradonačelnik, učestvovao sam u tim procesima. Kada neke stvari želite da završite, vi ih završite, a ne samo potpišete ugovor i kažete „baš me briga za to“. To je neodgovorno prema sredini u kojoj živite. Napravljena su sredstva, odvojena u budžetu, za sistem sufinansiranja, da se ne bi lokalne samouprave više opterećivale, da imamo odvojene pare za to. Isto tako, u pokrajinskom budžetu su – neki dan sam razgovarao sa kolegom Mirovićem – obezbeđena sredstva za tu namenu. Sredstva su obezbeđena već u budžetu. Čujem da 31. imaju rebalans budžeta, možete da pogledate.

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Nogo Srđan i Šarović Nemanja · 4 govora naizmenično · 15. maj 2017. · Treća sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini
  Na dnevnom redu: Sudije: izmene i dopune

  Cela razmena, od reči do reči

  Nogo Srđan

  Kako ste mi oduzeli pravo?

  Predsedavajući

  Oduzeo sam vam. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite. (Srđan Nogo: Povreda Poslovnika.)

  Šarović Nemanja

  Dame i gospodo narodni poslanici…

  Predsedavajući

  Sačekajte, kolega Šaroviću. Ja se izvinjavam. Reč ima gospodin Nogo. Tražili ste povredu Poslovnika? Izvolite.

  Nogo Srđan

  Molim vas da mi obrazložite, član 110. mera oduzimanja reči, na osnovu čega i kako ste mi je, molim vas, odredili. Dužni ste da mi obrazložite i da mi ukažete na to.

  Predsedavajući

  Nisam dužan da vam obrazlažem. Imali ste pre toga dve mere opomene, nije vam bilo dovoljno. Sledeća mera je oduzimanje reči. A ako nastavite dalje, postoji još jedna mera. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

  Šarović Nemanja

  Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na amandman, ja bih ukazao na još jednu zloupotrebu koja je postala toliko uobičajena da je više niko praktično i ne pominje i ne primećuje, a to je činjenica da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona podnet po hitnom postupku i to je, nažalost, postala praksa. Ne izuzetak, već je to postalo pravilo da se raspravlja po hitnom postupku o zakonima koji apsolutno ne ispunjavaju uslove koje propisuje Poslovnik. Ja ću vam pročitati šta kaže član 167. Poslovnika o radu, koji kaže da se može zakon doneti po hitnom postupku, a onda određuje uslove i uslovi su veoma ozbiljni. Prvi uslov: „Po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi“…

  Stenografske beleške tog dana (privremene, neautorizovane)

• Ćirić Goran i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Ćirić Goran

  Dakle, i na ovaj član je poslanički klub DS podneo amandman želeći da skrene pažnju na to šta je cilj ovog zakona. Jasno je da se sprema koncesija (videli smo i u obrazloženju zbog čega ne treba prihvatiti prethodne amandmane), da se sprema koncesija za aerodrome, posebno Aerodrom „Nikola Tesla“. Mi pitamo – koliko je isplativo ovo što se najavljuje? Ne vidimo tu jaku argumentaciju i motive za donošenje ovakvog zakona, posebno ako se hvalimo rezultatima Aerodroma „Nikola Tesla“, gde se prikazuje godišnja dobit od 25 do 30 miliona evra. Sa nedovoljno efikasnim vođenjem i ustupcima koje pojedine avio-kompanije imaju u tom smislu, za navedenih 25 godina očekivana dobit bi bila nekih 750 miliona evra, sa većinskim vlasništvom države. Mislim da se tu postavlja pitanje, sa najavom početnog ulaganja od 300 miliona evra, očekivane dobiti koju bi iz takve transformacije država Srbija imala. Mislimo da je važno uspostaviti model i univerzalni pristup, pre svega prema infrastrukturi javnih preduzeća u Srbiji. Mislim da je potrebno izdvojiti i razdvojiti infrastrukturu, što predstavljaju pista i osnovna infrastruktura samog aerodroma (ne samo „Nikola Tesla“ nego i svih ostalih), a da treba razvijati tržište nad operacijama. Mislimo da je važno da država zadrži kontrolni paket akcija od najmanje 51% da bi upravljala na takav način. To je razlog zbog čega smo podnosili sve ove amandmane i zbog toga iskazujem takav stav Demokratske stranke.

  Predsedavajući

  Hvala. Reč ima ministar.

  Zorana Mihajlović

  Moram da reagujem da ne ostane nezabeleženo, svi amandmani koje je vaša poslanička grupa dala na ovaj vrlo važan zakon, kojim definitivno kompletiramo sve ono što se zove vazdušni saobraćaj u Srbiji, glase – briše se. Meni je žao što nije bilo dobre volje da ovo što pokušavate u raspravi pretočite u tekst. Dakle, vaši amandmani su – briše se. Drugo, amandman „briše se“ na član 3... Samo da se pojasni, u pitanju su pojmovi, tako da dosta toga što ste vi sada rekli nekako mi se ne slaže sa tim amandmanom. Moja je obaveza i dužnost, zbog građana Srbije, da objasnim samo nekoliko stvari, upravo vezano za ove amandmane koje ste vi podneli – briše se. Ovaj zakon je vrlo važan. Važan je jer definiše ono što se Zakonom o vazdušnom saobraćaju nije definisalo, te tako pojmovi koji se pominju u Zakonu o vazdušnom saobraćaju i u ovom prosto nisu u suprotnosti, to je pod jedan. Pod dva, da li će da bude koncesija, kako će izgledati dalji razvoj „Nikole Tesle“, to je nešto o čemu Vlada još uvek nije donela odluku. Ali ono što Vlada ima kao rezultat jeste sigurna dobit Aerodroma „Nikola Tesla“, koja postoji, koja se iz godine u godinu povećava, za razliku... Da podsetimo opet da nije postojala nikakva dobit i da su postojali stalno gubici za vreme nekih drugih vlada koje nije vodila Srpska napredna stranka. Znači, dobit postoji, cilj je da se Aerodrom dalje razvija; cilj je da zbog mesta koje ima u regionu Aerodrom „Nikola Tesla“ zaista postane jedna vrsta haba. Zašto nije bilo dobiti, odnosno profita Aerodroma „Nikola Tesla“ u nekim prethodnim vladama, to je pitanje možda baš za vašu poslaničku grupu, ali svejedno. Znači, naš zadatak jeste da stvorimo uslove i da vodimo računa o infrastrukturi i svemu. Napraviću malu paralelu sa vođenjem infrastrukture luka, gde je to uvek bio problem kada ste ih vi privatizovali.

  Predsedavajući

  Vreme, hvala. Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, replika.

  Ćirić Goran

  Govorili ste o dobiti Aerodroma. Odlično! Naravno da navijamo da Aerodrom bude naredne godine još uspešniji, i sva naša javna preduzeća. Nažalost, nema ih puno. Posebno ćemo govoriti kasnije o stanju javnih komunalnih sistema, posebno na lokalnom nivou, a i nekih drugih komunalnih sistema. Kada govorimo o Aerodromu, jednostavno je pitanje: nama nije najjasnije obrazloženje u kome se već najavljuje mogućnost izdavanja Aerodroma i davanja koncesije za nekih 300 miliona, koliko se najavljuje. Koliko će biti, to ne znamo, ne možemo da znamo. Ali ako imamo jednostavnu računicu da sa ovakvim načinom vođenja Aerodroma, gde sigurno postoji prostora da bude još efikasniji (i mi navijamo da bude efikasniji), Aerodrom iskazuje 25–30 miliona godišnje dobiti, ako se najavljuje 25-godišnji ugovor, 25 na kvadrat je 625, znači 625 miliona evra, i učešće države u toj istoj dobiti. Ako očekujemo da bude sve efikasniji i da ta dobit raste iz godine u godinu, onda se radi o većem iznosu. Ovde se pominje nekih 300 miliona. E, sada, to je naše pitanje – način na koji će se čitava Vlada i država odnositi prema javnim sistemima i posebno prema infrastrukturi. Još jednom ponavljamo zbog čega nismo pretočili u amandmane. Postavili ste nam to pitanje – zbog čega niste taj predlog pretočili u amandmane? Imali smo jedan dan za ovih 20 zakona, koliko je svako od nas u Skupštini imao prostora i vremena da reaguje na sve ove zakone i na sve ove članove. Da li mislite da je realno dati takvu vrstu amandmana? Mi vam sada govorimo taj stav, a to je stav da treba zadržati većinsko vlasništvo nad infrastrukturom.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem, vreme. (Goran Ćirić: Iskoristiću i vreme...) Ne, vi ste uzeli repliku. Ne možete da iskoristite vreme. Morate ponovo da se javite pa onda da nastavite. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Zadatak države i Vlade Republike Srbije jeste da stvori uslove da se odvija, odnosno da se stvara privredni rast i razvoj. Dakle, uslovi su stvoreni ovim zakonom – postoji mogućnost da biramo hoćemo li jednog trenutka da ulažemo kao država ili ćemo možda da idemo na neki drugi oblik partnerstva. Ovaj zakon, takođe, nije napravljen samo za „Nikolu Teslu“, nego za sve aerodrome. Da li je obrazloženje za vas bilo nejasno... Verujte, na vaš zahtev amandmana „briše se“ ja ne mogu da gledam u pasulj i da znam šta ste želeli da pitate. Hvala vam što ste postavili pitanje. Sad sam vam odgovorila, nadam se.

• Zorana Mihajlović i Ćirić Goran · 5 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Pa, toliko ništa nismo uložili mi iz Vlade za ove dve godine da od 1.000 putnika, koliko je bilo pre nego što je formirana ova vlada, danas ih ima 70.000. To je verovatno tako došlo, pošto se ništa nije uložilo. Znači, četiri miliona evra je uloženo od strane SMATSA, Direktorata i „Nikole Tesle“ – od opreme da može da se leti, odnosno da može da se vrši vazdušni saobraćaj i po lošem vremenu i noću, što nije bilo moguće pre dve godine, do svih stvari koje su bile neophodne da bi aerodrom mogao da ispuni osnovne uslove da uopšte dobije dozvolu, kada govorimo o bezbednosti, da možemo da koristimo takav aerodrom. Drugo, ono što se dalje ulaže u aerodrom jeste za novi toranj koji će se praviti, neka vrsta rezerve Aerodroma „Nikola Tesla“. Prema tome, izvinjavam se, ne znam odakle vam ti podaci, ali apsolutno su netačni kada govorimo o ulaganju Vlade Republike Srbije, pre svega ovog ministarstva, da se aerodrom Niš podigne i da sledeće godine imamo gotovo 200.000 putnika.

  Predsedavajući

  Reč ima Goran Ćirić.

  Ćirić Goran

  Koristim vreme poslaničke grupe po amandmanu. Čuli smo ovo obrazloženje od ministarke, ispada da se od pre dve ili tri godine leti sa niškog aerodroma, što jednostavno nije tačno. Mislim da se moglo ulagati u tehnologiju i opremu, ali se letelo sa niškog aerodroma i pre 1999. godine, ali i onda kada je rekonstruisan. Tačno je da se najviše uložilo upravo zahvaljujući Gradu Nišu 2002. i 2003. godine i donaciji norveške vlade od šest miliona evra. To je bila investicija koja je izlečila rane koje je Niš nosio, sa 30 zaostalih projektila u pisti niškog aerodroma, i sa velikom hrabrošću ljudi koji su omogućili letenje sa niškog aerodroma. Dakle, letelo se i 2003, 2004. i 2005. godine. Tačno je, sa manjom frekvencijom, ali je tehnički, tehnološki sve to bilo pripremljeno i moglo je da se leti sa niškog aerodroma. Dakle, ovo što vi kažete – da je oprema koju ste donirali u poslednje dve ili tri godine omogućila letenje sa niškog aerodroma – jednostavno ne može da bude istina.

  Predsedavajući

  Hvala. Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković. Samo da produžim vreme. Poštovani poslanici, saglasno čl. 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da raspravimo sve amandmane i donesemo zakone iz dnevnog reda ove sednice. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Samo radi istine, evo podataka ovde: 2014. godine 1.335 putnika na niškom aerodromu; 2015. godine 36.258 putnika; za sada, 2016. godine, imam ovde podatak iz oktobra, nemam decembarski, 81.723 putnika. Nemojte da govorite nešto što nije tačno. Mnogo sam se borila za niški aerodrom i ne prihvatam da mi neko kaže nešto što nije tačno. Nijedanput, nijedne prethodne godine nije moglo da se leti u uslovima smanjene vidljivosti, niti je moglo da se leti noću. Zahvaljujući tome što smo u ove dve godine obezbedili svu opremu da to može, imamo ovaj broj putnika. Nikada nije bilo toliko kompanija, niti toliko linija da može da se napravi toliki broj putnika koji su leteli za Niš. Zaista, samo da budemo malo tačniji.

  Predsedavajući

  Izvolite.

  Ćirić Goran

  Vreme poslaničke grupe. Godine 2014, rekli ste, 1.300, 1.400 putnika. Pa, ko je vodio tada aerodrom i Grad Niš? Odlično je što raste broj putnika sada, u narednim godinama, ali 2014. godine takođe je katastrofalan podatak, a ko je vodio tada, u tom trenutku Grad Niš? Nezavisno od toga, ja nisam govorio o broju putnika, govorio sam o infrastrukturi i onome što ste rekli, da je tek sa ulaganjem od pre dve ili tri godine moglo da se leti sa niškog aerodroma. Svi smo to čuli. Prosto, letelo se i 2002, 2003. i svih narednih godina, sa manjom frekvencijom, sa manjim brojem putnika. Doduše, „Jat“ je leteo i do Frankfurta i do Ciriha, leteo je neko kratko vreme i do Pariza, do „Šarla de Gola“, ali nije izdržao u tom trenutku da održi te linije. Sa loukost kompanijama se pravi ovaj veliki iskorak, i to je zaista važno. Poštujte rad i nekih prethodnika. Nije počelo sve od trenutka kada ste vi došli na čelo Ministarstva, niti rad niškog aerodroma. Prvo je trebalo prenameniti... Dakle, 1999. godine smo imali nesreću i bombardovanje i destrukciju tog aerodroma, pa je trebalo prenameniti, jer je to bio vojno-civilni aerodrom. Onda je trebalo prenameniti i transformisati ga u civilno-vojni, uz veliko razumevanje vojske, i tada primiti donaciju norveške vlade, što je u tom trenutku bio uslov. Verovatno vi to dobro znate, ali pomenite i te ljude koji su u tom trenutku uradili dobar posao, što je i bio preduslov za rast niškog aerodroma, a, naravno, i mnogih drugih infrastrukturnih…

  Predsedavajući

  Reč ima ministar, replika.

  Zorana Mihajlović

  Samo kratko, opet da znaju građani Srbije: gradska vlast u Nišu je do kraja 2013. godine plaćala „Montenegro erlajns“ da leti sa niškog aerodroma. Uložili su šest miliona evra da bi „Montenegro“ leteo. Da su taj novac uložili u niški aerodrom, onda bismo imali, maltene, još jednog „Nikolu Teslu“. Samo da se zna. Mi smo to prekinuli i osposobili aerodrom i sada imamo komercijalne letove. Valjda je cilj da imamo komercijalne letove.

• Zorana Mihajlović i Čomić Gordana · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Samo mala dopuna. Razumem čak i taj način borbe, da napišete „briše se“ pa tako dobijate više vremena, ali vreme se dobija na izborima, a ne na amandmanima. Samo toliko.

  Predsedavajući

  Po amandmanu, narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

  Čomić Gordana

  Nema tih izbora koji vas mogu spasiti od, ne dao Bog, primene ovog člana na aerodromu u Somboru, koji je izdat koncesionaru. Naš nesporazum je banalan, ali dubok i nepremostiv. Ako hoćete da meni uputite prezir zato što je 250.000 ljudi rešilo da glasa za Demokratsku stranku, vi arogancijom upućujete taj prezir i tim ljudima koji su glasali za mene. Poštujem svaki glas koji ste vi dobili, od srca i iskreno, jer ljudi koji za vas glasaju, 1.750.000 ljudi koji su glasali za SNS, imaju pravo na taj izbor. Branim njihov izbor, jer ako ne branim, ne mogu da branim ni svoje. Vi meni osporavate da govorim u ime 250.000 ljudi koji su glasali za nas. Možda budete imali sreće, možda vam se to čini kao sreća, pa ne bude više nikog ko će hteti da glasa za Demokratsku stranku. Možda će vam se tada činiti da ste rešili sve svoje probleme, a ja ću i tada, bilo gde i bilo kako, čitati zakone i pitati nekog drugog – zašto stavljate u zakon stav koji nema veze sa zakonom, ne može biti primenjen i zašto ga branite otvorenim prezirom prema Demokratskoj stranci? Od toga niko nema koristi, a najmanje budući koncesionari koji će čitati ovaj zakon i gledati šta treba da rade u slučaju da su privremeno sprečeni da upravljaju. Lakoća kojom hoćemo da održimo prednost i ućutkivanjem protivnika nikada nije lakoća kojom demonstriramo znanje koje posedujemo, ali je, naravno, folklor ovog parlamenta, bio i ostao. Ne zameram ja to vama, samo vas molim da kada budete radili podzakonske akte negde bude jasno šta radi poslednji stav člana 8. o kojem sada raspravljamo. Ništa više, ništa manje. Na izborima, svima koji budu hteli da glasaju za koga god hoće, da glasaju slobodno, da glasaju zato što osećaju volju i želju da glasaju i neka vam poklone sve vreme koje smatraju da zaslužujete. To je, kako da vam kažem, stvar za koju se ja borim 26 godina i neću nikada prestati. Kao što se borim i za kulturu dijaloga. Hvala vam.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Da opet bude jasno, nema emocija u poslu koji radimo upravo zbog toga što nema ni pozitivnih ni negativnih emocija. Naše je da stvorimo uslove da se, recimo, jedan ili svi aerodromi u Srbiji razvijaju, jer ovaj zakon se odnosi na sve aerodrome. Dakle, ja zakon branim rezultatima. Ne želim sada ponovo da se vraćam na to, ali me terate – da li treba da pričamo o svim gubicima koji su postojali u „Jatu“? Da li treba da pričamo o svemu što se dešavalo na Aerodromu „Nikola Tesla“ dok nije počelo da se ulaže u Aerodrom i dok se nije izvršila privatizacija „Jata“? Sada smo u situaciji da možemo da ulažemo i stotine miliona evra na razne načine da bismo podigli taj aerodrom. Da li treba ponovo da se vraćam pa da mi vi kažete – eto, ponovo se pozivate na nas? Rezultati kažu da je zaista bilo vrlo loše stanje u vazdušnom saobraćaju dok ga je vodila Demokratska stranka, da je sada stanje u vazdušnom saobraćaju takvo da je to jedini sektor saobraćaja za koji možemo slobodno... Ne mi, nego Evropa kaže da smo deo Evropske unije. Samo toliko – rezultati, ništa drugo. Emocije? Emocije, o tome možemo da pričamo van ove sale, a ne ovde.

  Predsedavajući

  Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu. Izvolite.

  Čomić Gordana

  Ne treba da pričamo o svemu tome. Treba da pričamo ovako: ja pitam kako ćete primeniti poslednji stav u članu 8. koji glasi: „Ako koncesionar nije više u mogućnosti da obezbedi uslove“ itd., onda će se obratiti zakonu koji uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije i ugovoru o koncesiji. O tome treba da pričamo. Stav člana 8... Možete da odmahnete rukom koliko god hoćete, možete da kažete – man'te je, nemoj još odgovarati, ovo ostaje u zakonu. Bio je tako jedan što je napisao da treba zakon da stupi na snagu 31. aprila, pa sam ga pitala – da li si ti normalan, a on mi je odgovorio – napiši amandman. Neće da može. Dakle, ono o čemu treba da pričamo jeste, pošto vi sa saradnicima nama donosite Predlog zakona, da mi kažete kako se i u kojim slučajevima primenjuje poslednji stav člana 8. Ni manje ni više. Možete uneti emocije u to, nemam ništa protiv emocija, ali ako me pitate o čemu treba da pričamo, o tome treba da pričamo. Zašto pravite zakon u kome je ključni stav kakva su ovlašćenja osnivača u slučaju poremećaja u obavljanju? Poremećaj u obavljanju je definisan Zakonom o vazdušnom saobraćaju. Šta vam radi poslednji stav u članu 8, o tome treba da pričamo. Vi meni kažete – desi se ovaj poremećaj, a ovaj stav primenjujemo onda ovako i ovako. Sve ostalo može, ali je nekorisno. Malo je i posramotno, a za nekoga i pokorisno, šta da se radi.

• Nogo Srđan i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Nogo Srđan

  Smatramo da obrazloženje nije u skladu s onim što mi tvrdimo, jer ovde se postavlja pitanje šta je uopšte javni interes i kako se javni interes utvrđuje ako imamo zakon koji usvajamo po hitnoj proceduri, koji nije prošao javnu raspravu, ako taj zakon predviđa da „ako izgradnja pratećih objekata iz stava 1. ovog člana“, čije brisanje tražimo, „nije predviđena važećim planskim dokumentima, primenjivaće se uslovi organa odnosno organizacija nadležnih za poslove telekomunikacija, odnosno energetike na osnovu godišnjih planova razvoja tih mreža na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom“ itd. Pazite, gde je tu javnost uključena, a radi se o javnom interesu? Izgleda da javni interes u Srbiji definišu svi osim građana Srbije i same javnosti. Nije javni interes ono što tog dana odluči Aleksandar Vučić, ili neki od njegovih ministara ili direktora njegovih preduzeća, ili neki privatni strani koncesionar koji je došao u Srbiju s namerom da ovde profitira i zaradi. Zaista mislim da bi trebalo još jednom da porazmislite i da glasamo. Svakako, kao što je rekao prethodni govornik, vi imate većinu i možete da izglasate i da je Zemlja ravna, ali ostaju posledice vaših dela, onoga što radite. Svakako računajte da svi treba da živimo u ovoj zemlji i ubuduće. U kakvom stanju su naselja oko Aerodroma, dovoljan je pokazatelj naselje Radiofar, koje se graniči sa Aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu: da bi išli u svoju Opštinu Surčin, ljudi moraju da prođu 35 kilometara, da odu do Novog Beograda, tu da okrenu na auto-putu pa da idu u Opštinu. Inače, 800 metara puta niste mogli tu da probijete. Da li vi planirate da to naselje potpuno ugasite ili šta već? Kakav je vaš plan sa ljudima koji već žive u blizini Aerodroma? Jer, ovde je ključno, ovaj zakon se donosi zbog Aerodroma „Nikola Tesla“. Mislim da građani Srbije i javnost zaslužuju da znaju kakav je to javni interes o kome vi govorite.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  Obrazloženje ste dobili, ali bih da pojasnim: znači, ovaj član zakona o upravljanju aerodromima potpuno je u skladu s članom 130. koji je samostalni član Zakona o planiranju i izgradnji, koji jeste materijalni propis za izgradnju, tako da to da je netransparentno, ne vidi se i da je to u odnosu na odluke nekih drugih lica, nije tačno. Drugo, nekoliko puta smo rekli, ponoviću opet, 700 kuća je izuzeto iza linije Aerodroma, dakle, neće biti srušeno.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Na naziv iznad člana i član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Gordana Čomić, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Nogo, Boško Obradović, mr Ivan Kostić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić. Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

  Nogo Srđan

  Upravo u skladu s prethodnim amandmanom, i ovaj amandman se odnosi na brisanje pomenutog člana 12, sa istim obrazloženjem, sa istim razlozima. Prosto, nastavljamo diskusiju od malopre. To što u jednom zakonu stoji da će utvrditi Ministarstvo, ne znači da Ministarstvo može tek tako da utvrđuje javni interes. Valjda za taj javni interes treba da postoji neki veći društveni konsenzus. Danas je ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, a sutra možda Aleksandar Vučić odluči da to bude neko drugi, na primer Vladimir Đukanović, kao totalna suprotnost vama, da bude ministar na tom mestu. Drugačije može da shvati taj javni interes. To je opaska i napomena što se javnog interesa tiče. Što se tiče ovih 700 kuća koje pominjete, da će biti izuzete, nisu sporne te kuće, sporni su uslovi u kojima ti ljudi žive, infrastruktura koja im ne omogućava normalan život. Znate da su tamo uske ulice, nema javnog prevoza, nemaju kanalizaciju, a lokalna samouprava razrezuje poreze kao da žive u centru ili širem centru grada Beograda. Znači, poreska osnovica im je, mislim, 1.100 evra, što je zaista neverovatno za naselje koje nema osnovne uslove za život. I, da ne može da se probije 800 metara puta koji bi spojio naselje Radiofar s matičnom opštinom Surčin kojoj pripada, to je zaista neverovatno. Da li je tu, recimo, postojao javni interes, da ga na vreme prepoznate pa da uradite eksproprijaciju i napravite taj put kojim biste ljude koji žive u tom naselju povezali s matičnom opštinom, kad već toliko pričate o javnom interesu? Ili je javni interes u Srbiji samo neki strani investitor koji dolazi pa dobija jedanaest milijardi subvencija, dobija sve povlastice i priključke, koje ne mora da plaća za razliku od domaćih privrednika. Kada on ima nešto u interesu, da to bude javni interes. Da li je tako?

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  Svi investitori, i domaći i strani, u skladu sa zakonom, imaju prvo na subvencije ukoliko zapošljavaju ljude i ulažu u našu privredu. Naravno, uvek mora da postoji obostrani interes, što je prirodno. E sada, dalje, javni interes se isključivo uređuje ovim zakonom, ne uređuje ga ni Zorana ni bilo koji drugi ministar. Dakle, u skladu je sa zakonom. Kada govorimo o tim kućama, prvo o tih 700 kuća, verujem da ste u tome potpuno u pravu; nažalost, izabrali su tu da grade. Mislim da lokalna samouprava u svakom slučaju mora zajedno sa tim građanima da povede računa o onome što se zove uslovi za život, a to znači osnovne komunalne usluge. Postoji drugi deo, one kuće kod „Auto-komerca“; taj predajnik se praktično seli na Aerodrom te neće imati nekih drugih problema. U svakom slučaju, saglasna sam s vama da lokalna samouprava mora da se pozabavi time.

• Čomić Gordana i Rističević Marijan · 6 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Čomić Gordana

  Još jedan član koji je direktna ilustracija normativnog optimizma, nepotrebnog. Dakle, šta definiše član 13. i zašto ga treba brisati, kao i sve članove ovog zakona? Govori u rubrumu: „Predlog za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju“. U prvom stavu kažete ko može da podnese predlog, što je inače definisano i zakonom kojim se uređuje eksproprijacija, a u drugom stavu da se po podnošenju predloga iz stava 1. dalji postupak sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje eksproprijacija. Šta će vam ovaj član u ovom zakonu? Da kažete da postoji Zakon o eksproprijaciji po kojem mora da se postupa. To je normativni optimizam. Nemam ništa protiv da se ima strategija kojom će se iz mnogih zakona pokupiti odredbe u pokušaju da se napravi jedan kič leks specijalis. Imali smo mi ovde i originalni leks specijalis, kada se izgradnja „Beograda na vodi“ na silu proglasila javnim interesom. Komercijalni stanovi. To ostaje bruka na obrazu svakog ko je glasom „za“ rekao da je to izvanredno, ali... Evo, narodni poslanici dobacuju – šta fali „Beogradu na vodi“? Kod nas u Vojvodini se kaže – ima sve što mu fali. Dakle, u želji da ovo ne bude pravi zakon umesto leks specijalisa, vi ovde uvodite ko može da podnese predlog za eksproprijaciju i šta posle s tim predlogom biva. Razlozi za naše protivljenje su što mi ne smatramo da je potrebno da se u ovakvom zakonu, gde imate, već smo razgovarali, stavova koje ne umete da mi objasnite, gde imate navedeno u rubrumu kako se stiče status operatera (kojeg nema u članu) i da sad imate u članu 13. ko podnosi predlog i šta posle s tim predlogom biva... Hvala vam.

  Predsedavajući

  Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

  Rističević Marijan

  Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih možda i razumeo... A ovo stvarno ne razumem. Ja bih možda i razumeo predlagača amandmana, kaže: „Brisanje se predlaže iz razloga što predstavlja potencijalni izvor korupcije“. Najverovatnije to govori iz vlastitog iskustva. Možda bih prihvatio da među potpisnicima nije i bivši predsednik opštine Inđija, koji je sa platom od 700 evra stekao oko sedam stanova, među njima i stan u Beču, zatvoreni bazen, penthause, bez ikakvog privatnog biznisa, sve sa platom od 700 evra. Zato je za mene ovaj amandman neprihvatljiv. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu.

  Čomić Gordana

  Imam potpuno razumevanje za sve koji nemaju dovoljno snage da razumeju išta i koji smatraju potpuno, predsedavajući je to pažljivo slušao, prirodnim da ovde obrazlažu da ne prihvataju amandman zato što ga je potpisao jedan narodni poslanik. Kada bi bilo reda, kao što nema razuma, kada bi bilo znanja, kao što nema časti, onda bi se razumelo koliko je to izrečeno u sali za sednice Narodne skupštine nedopustivo. Onda bi se razumelo kako neko samo iz svojih očiju posmatra svet i misli da su svi isti. Pa, nismo. Dakle, meni je ovde rečeno da sam potpisala amandman zato što znam šta je korupcija. Da imam namere da raspravljam dalje, naravno da bih postupala po onome što piše, vladavini prava, kada bilo ko smatra da mu se može da zasenjuje prostaklukom, neznanjem i bahatošću. Pa, ne može. Nemojte da širite ruke. Svojih reči snosite posledice. To što je to ružno, nije važno, ali je, kako da vam kažem, nezakonito. Kada oduzmete meni mandat na sednici na kojoj ćete glasati o skidanju imuniteta narodnoj poslanici Gordani Čomić, onda možete da osporite amandman koji sam potpisala, a koji je unet po osnovu toga što ste pronašli da ima krivičnih dela korupcije u mom postupanju. Dotle samo treba da vas bude sramota, jako. Ali, da se zna šta je sramota, ne bi se sve ovo nama dešavalo što nam se dešava. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

  Rističević Marijan

  Ja sam se trudio da razumem, ali ništa nisam razumeo. Ali sam se trudio. Imam iskustvo. Ovde piše: „Brisanje se predlaže iz razloga što predstavlja potencijalni izvor korupcije.“ To je obrazloženje. Među potpisnicama je i predsednik opštine Inđija, muškarac. Iz tog razloga sam osporio pravo da se ovaj amandman prihvati. A ona rečenica „Ima sve što mu fali“ upravo je u Inđiji nastala, upravo kod ovog predsednika opštine Inđija, jer sve mu je falilo. Zajedno smo ušli u politiku, ja i dalje živim u roditeljskoj kući, na kraj sela, u poslednjoj ulici, u poslednjoj naseljenoj kući. Sad ispada da sam ja bahat, a ne onaj koji je kupio sedam stanova, stan u Beču, zatvoreni bazen. To je razlog zbog čega sam tražio da se ovaj amandman odbije. Ne zbog gospođe, već zbog gospodina koji je bio predsednik opštine Inđija i koji je stekao i ima sve što mu je falilo. Hvala.

  Predsedavajući

  Po amandmanu, narodna poslanica Gordana Čomić.

  Čomić Gordana

  Zahvaljujem. Ostaje bez odgovora pitanje koje sam postavila, zašto je toliki normativni optimizam, šta krijemo, od koga krijemo i zašto. Ako iko misli da će bilo kakvim ponosom na neznanje i prostaklukom sakriti da ovde piše nešto što je višak kao član, onda je u zabludi. Da li možete da usvojite zakon bez ikakve izmene? Već niste. Dakle, nije ušao u ovu skupštinu još nijednom zakon, a da je iz Skupštine izašao u obliku u kojem je ušao. To je priroda Skupštine, da postavljamo amandmane i da menjamo članove zakona. Vi ste već neke izmenili. Moja obaveza je da vas upozorim da ćemo sa ovim zakonom imati problema u primeni, iz dva razloga: prvi je normativni optimizam, drugi je što predstavlja kič verziju leks specijalisa koji je već napisan za „Beograd na vodi“. Nije nam u interesu da imamo problem. Vi imate svoje motive zašto smatrate da tako treba da bude. Naš je posao da o tim motivima govorimo i da pokušamo da predupredimo probleme koji će nas sačekati kada ovaj zakon bude trebalo primeniti. To je sve.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

  Rističević Marijan

  Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107, posebno član 107. koji u prvom stavu govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Gospodine predsedavajući, neću insistirati da se o ovome glasa, ali već drugi put, sa jasnom aluzijom prema meni, prethodni govornik je govorio o prostakluku, pa vas molim da uzmete prepis stenograma mojih današnjih nastupa, prepis stenograma u poslednjih godinu dana u ovom sazivu, prepis stenograma iz svih saziva i nađete jedan prostakluk, jednu psovku, da sam nekome možda rekao „đubre“, „stoko“, „primatu“, „majmune“ itd., da ne kažem gde su nas sve terali itd. Ako to nađete u mojim govorima, ja ću pristati da neko moje govore okvalifikuje kao prostakluk. S obzirom na to da je koleginica često primenjivala razne mere prema opozicionim poslanicima u sazivima u kojima je predsedavala, ja ne tražim da takvu meru primenite prema gospođi, ali molim vas da ubuduće, ukoliko nema prostakluka iz ovih klupa, ukoliko nema prostih reči, ukoliko nema psovki, ukoliko ima samo jednostavnog rečnika, da me narod razume, upozorite moje kolege i dragu koleginicu da ubuduće ne prišiva taj epitet meni, jer to svojim govorom nisam zaslužio. A mogli bismo iz tih stenograma, prepisa da vidimo kakve smo sve psovke doživeli iz onog dela sale, šta smo sve doživeli i kakve su opomene predsedavajući morali da izreknu u tom smeru. Zato vas molim da me na određeni način zaštitite od kvalifikacija za prostakluk, kada on ne postoji, da koleginica bude na odgovarajući način makar upozorena na to. Hvala.

• Zorana Mihajlović i Ćirić Goran · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Mi smo u procesu, kao što rekoh, potpisivanja ugovora sa Ministarstvom odbrane. Nadam se da će to ipak biti u prvoj polovini 2017. godine. Inače, na današnji dan, ovog trenutka, podatak iz Niša: 115.000 putnika na niškom aerodromu. A što se table tiče, biće.

  Predsedavajući

  Na naziv Glave V i član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Gordana Čomić, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović. Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

  Ćirić Goran

  Član 15 – Finansiranje izgradnje aerodromskog kompleksa i aerodromske infrastrukture. Dakle, ovde se navode mogući izvori finansiranja: prihodi operatera aerodroma, budžet Republike Srbije, sredstva privatnog partnera, krediti, donacije, pokloni i drugi izvori finansiranja. Mi smo razgovarali o tome i tačno je da je pre ulaska ovog zakona u proceduru i rasprave u Narodnoj skupštini najavljena moguća koncesija, sa najvišeg mesta; predsednik Vlade je najavio moguću koncesiju, čak je govorio o mogućem iznosu potrebnih sredstava. Govorili smo i o dobiti Aerodroma „Nikola Tesla“ na nivou od 25 do 30 miliona evra. Kada smo kod finansiranja, postavljamo jedno logično pitanje – kakav je interes Republike Srbije da ulazi u ovakve aranžmane, sa pretpostavljenim nivoom sredstava od 300 miliona evra za koncesiju za Aerodrom „Nikola Tesla“, kada su procene da bi dobit, čak i sa ovakvim poslovanjem Aerodroma „Nikola Tesla“, u tih 25 ili 30 godina iznosila nekih 600–700 miliona evra? Gde je tu interes Republike Srbije i građana Srbije? Još jednom postavljam pitanje o tome šta je interes koncesionara – brzo vraćanje uloženih sredstava na način koji može da donese pad kvaliteta, ali i porast cena usluga na aerodromima koji bi se na ovakav način rešavali. Mislim da su to zaista pitanja koja nisu ovde dobila odgovore i bilo bi dobro da dobijemo ovu informaciju. Iako ste govorili o transparentnosti i o tome da niko nije viđen kao mogući partner, jednostavno, to smo čuli od premijera pre početka ove rasprave.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

  Zorana Mihajlović

  Ni predsednik Vlade nijednog trenutka nije govorio o nekom imenovanom partneru, nego baš onako kako ste na početku rekli, rekao je – moguća koncesija. A kada postoji mogućnost, videćemo, razgovaraćemo, u odnosu na sve podatke koje imamo, projekcije u Srbiji, regionu itd., videćemo šta je najbolje za Aerodrom. Ako pričamo o koncesiji, država ostaje vlasnik, postoji ne samo jednokratna uplata, postoji godišnja naknada itd. Zašto uopšte treba razmišljati o nekom vidu daljeg ulaganja i investicija na Aerodromu? Zato što su one potrebne ako hoćemo da budemo zaista prvi u regionu; sada smo treći u regionu. Da li ćemo odlučiti? Da, i biće javno. Ne znam da neko sada... Možda vi stvarno znate ime nekog budućeg, eventualnog koncesionara, ili znate kako će biti doneta odluka Vlade. Ja ne znam. Znam da je naš zadatak da stvorimo uslove da imamo mogućnosti da uradimo tako nešto, da sagledamo sve, na osnovu studija i svega što nam daje neki vrlo važan pregled na osnovu koga ćemo eventualno doneti odluku kako ćemo da ulažemo u Aerodrom, iz kojih sredstava, iz kojih izvora, na koliko godina, kako će to da izgleda. Ali, zaista, sada je vrlo rano. Ovo je tema o kojoj može da se priča puno, i u raspravi o ovom zakonu, u redu, ali ne mogu da vam dam odgovore jer Vlada Srbije nije još ni sela da razgovara o tome. Ponavljam još jednom, naša obaveza je da stvorimo uslove da takva mogućnost postoji, a svakako će da bude pregledna na osnovu javnog poziva.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Po amandmanu, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

  Ćirić Goran

  Koristim vreme poslaničke grupe. Evo zbog čega to pitamo. Imali smo iskustvo sa jednim privatno-javnim partnerstvom, najpoznatijim u Srbiji, koje je prošlo kroz ovu skupštinu, projektom „Beograd na vodi“. Najavljivane su investicije od tri milijarde evra, za vrlo kratak period. Na kraju smo dobili nešto što nije imalo veze s tom vrstom najava. Sada opet imamo najave u vezi s koncesijama, najave koje su najavile ovaj zakon o kome odlučujemo bez preciznih informacija. Otvorenost čitavog postupka je neophodna – govorili ste o transparentnosti – i zbog toga otvaramo tu temu. Složićemo se da su bile potpuno različite najave projekta „Beograd na vodi“. Ako poredimo te najave s ovim što sada slušamo, zaista imamo razlog da pitamo, i očekujemo odgovore na ova pitanja.

• Đurišić Marko i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Đurišić Marko

  Kao što je rekla prethodnica, ovaj član govori o finansiranju izgradnje aerodromskog kompleksa i aerodromske infrastrukture; navodi izvore finansiranja, a onda se nalazi ključna reč za netransparentnost i korupciju u Srbiji – izuzetno. Izuzetno, sredstva iz stava 1. tačka 2), a to su sredstva iz budžeta, mogu da se dodele... I onda se razrađuju tri stava o tome na koji će se način koristiti podsticaji u slučaju davanja koncesije. Vi imate u planu... Možda na Vladi nije razgovarano, ali sam siguran da je u nekim kabinetima razgovarano i dogovarano ko će biti koncesionar i kako će se stvoriti uslovi za njegov rad u budućnosti. Znači – izuzetno. Čemu zakon ako ovde stoji „izuzetno“, po pravilima koja će da usvoji Vlada, kako kaže poslednji stav? Tu se krije korupcija, tu se krije netransparentnost. To je problem svih zakona koji dolaze ovde u mandatu ove vlade, to što se ostavlja da Vlada odlučuje, bez jasnih kriterijuma koji su poznati javnosti. Koliko god vi nama, potpredsednice Vlade, objašnjavali da će to biti drugačije, kažem vam da neće. Vaš kolega iz prethodne vlade je ugovor o upravljanju Železarom Smederevo godinu dana krio od javnosti. Plaćao je kazne zato što je kršio zakon, opet parama iz budžeta građana. Nije hteo da nam kaže koliko je ekspertsko, najbolje rukovodstvo na svetu, angažovano od strane Vlade za upravljanje Železarom, plaćeno. Mi to ni danas ne znamo. Ali znamo rezultat upravljanja Železarom od strane tog rukovodstva – 145 miliona evra duga u 2015. godini. Zato je problem sa ovim vašim zakonima, u vašem radu nema transparentnosti. Vi hoćete da vam verujemo. Ne verujemo vam. Nema potrebe da stoje ovi stavovi – izuzetno, pa dalje – izuzetno, Vlada će ovo, Vlada će ono. To nije transparentno. Ne može u zakonu da stoji reč „izuzetno“. Čemu onda nabrajanje i prethodno definisanje uslova i pravila, svega, čemu zakoni ako može da stoji reč „izuzetno“? To znači da ne važi zakon. To je problem sa celim ovim zakonom. To je jedan leks specijalis koji vi krijete, punite ga nekim stavovima, prepisujete iz drugih zakona da bi izgledao kao zakon. Mogao je da ima tri člana, gde piše – dajemo koncesiju toj i toj firmi. Pošto to nećete da kažete, napisali ste zakon od tridesetak članova i mi sada pokušavamo da rešimo rebus kako se zove firma kojoj ste namenili koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“. Hvala.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Vi ne pitate, vi donosite zaključke, vi donosite presudu, vi ste već rekli – to je dogovoreno u nekim kabinetima itd. Pretpostavljam da je to u vaše vreme dogovarano u kabinetu vašeg predsednika stranke. Na kraju krajeva, imali smo primere, možemo da pričamo i o tim primerima. Možemo da pričamo o primerima kako ste privatizovali NIS, zašto da ne. To je bilo u vreme Tadića, koliko znam, i ne beše nikakvog javnog poziva ni tendera, ničega nije bilo. To je potpisivao i radio upravo predsednik vaše stranke. Ovde nije takav slučaj. Mi smo javno prvo izabrali savetnika. Sve studije koje savetnik bude uradio, svi podaci koje bude napravio biće javno dostupni. Svaka vrsta odluke koju budemo donosili će se znati. I, znate kako, kad već pominjete Železaru Smederevo, ne znam šta je po vama alternativa, da li je po vama bila alternativa da je zatvorimo? Ja ne mislim da je trebalo da je zatvorimo, valjda treba da radi. Toliko.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Gospodin Đurišić, po amandmanu.

  Đurišić Marko

  Možda grešim, možda nije doneta odluka u kabinetima, nego ste bili dole na večeri u Geozavodu, ili gde već idete tamo, u toj zgradi koju ste svojim partnerima dali, poklonili, na 30 godina, da je koriste. Znači, kao što je priča o „Beogradu na vodi“, milijarde, ne znam ni ja, a onda smo dobili 20 miliona ulaganja stranog partnera i ne znam koliko desetina miliona kredita. Doneta je neka odluka, ne znam da li je vi znate, možda stvarno ne znate. Možda ste zato baš vi danas ovde da branite ovaj zakon, što bi rekli – prošli biste poligraf, na njemu bi se videlo da stvarno ne znate. Možda vi stvarno ne znate, ali onaj ko upravlja ovom zemljom sigurno zna. Kad govorite o nekim prošlim vremenima, govorite o sporazumu vezanom za prodaju NIS-a. On je bio ovde u parlamentu, usvojila ga je Skupština. Da li ćete vi ugovor doneti ovde u parlament, da vidimo? Sumnjam, ali videćemo u narednom periodu šta će biti. Ne vidim tu političku logiku koju SNS ovde pet godina koristi u svim situacijama – vi ste radili isto to, pa možemo sad i mi. Ne vidim kako mislite da to doprinosi boljitku građana Srbije. Ako smo mi radili nešto što nije trebalo, valjda ne treba ni vi to da radite, a ne da kažete – vi ste radili ovako ili onako, možemo sada i mi. Pri tom, ne govoreći istinu, koristite jedan primer koji je potpuno suprotan od svega onoga što vi danas radite. Stavljate odgovornost na tadašnjeg predsednika Republike Borisa Tadića, koji nije imao većinu u Vladi kada je konkretno taj sporazum dogovaran, već ga je dogovarala Vlada u kojoj Demokratska stranka nije učestvovala pa se uključila u nekom trenutku. Ali je donet na kraju glasovima svih u Skupštini. Želim da vam kažem vezano za Železaru, naravno da je nije trebalo zatvoriti, ali da li je trebalo poslovati tako da se napravi 145 miliona evra duga? Godine 2012, taj dug je bio 20 miliona, 2013. je bio 35 miliona i onda dramatično raste. O tome se radi. Ko je odgovoran za tako loše poslovanje? Ne radi se o tome da li je trebalo ili nije trebalo, nego zbog čega se poslovalo sa tako lošim rezultatima. Jer, očigledno je tu postojala svesna namera da se neke pare izvuku. Hvala.

  Predsedavajući

  Hvala. Reč ima ministar.

  Zorana Mihajlović

  Prvo, da se razumemo, parlament je usvajao sporazum, kao što uvek usvaja sve sporazume. Ugovor nije bio ovde. Drugo, taman posla da radimo isto onako kako je radio Tadić! I taman posla da se u kabinetima dogovaraju prodaje, od NIS-a pa nadalje. Taman posla! Ili, u ono vreme kada se prodavao „Sartid“, kako je prodat i šta se sve desilo, i koliki je dug uopšte bio „Sartida“ u trenutku kad su se Amerikanci povukli itd. Prema tome, daleko od toga. Ono što ovaj zakon treba da omogući jeste da stvari budu javne. Da li ćete vi da verujete ili ne... U nekom periodu ispred nas, u nekim mesecima ispred nas, kada budemo donosili odluku o tome šta i koliko ulažemo i koliko je potrebno da se uloži u Aerodrom „Nikola Tesla“, to će biti javno i moći ćemo da pričamo da li je to takva vrsta investiranja, da li tu treba da uložimo ili na nekom drugom mestu, moći ćete uvek da kažete i pomognete da odluka bude bolja.

• Zorana Mihajlović i Čomić Gordana · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Aerodromi: upravljanje i davanje u koncesiju

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Saglasna sam sa amandmanom.

  Predsedavajući

  Amandman se prihvata. Hvala. Na Glavu VI, naziv iznad člana i član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Demokratska stranka. Da li želite reč? Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

  Čomić Gordana

  Amandman je na član čiji je rubrum „Donošenje Nacionalnog programa“, a član glasi: „Radi obezbeđivanja uslova za dugoročni razvoj i unapređenje aerodroma u Republici Srbiji, donosi se Nacionalni program razvoja aerodroma u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Nacionalni program.“ Taj nacionalni program donosi se na period od pet godina (u drugom stavu). I, Nacionalni program donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Drugi član je onaj koji razrađuje sprovođenje Nacionalnog programa. Ono što je moje pitanje jeste – šta ste smislili da napišete u nacionalnom programu? Da li je to dokument gde ćete nam govoriti o planu koncesije? Malopre kažete, sve će biti javno. Ovaj nacionalni program neće biti u Skupštini, on je dokument Vlade, kao i neke druge strategije. Ja nisam protiv, mislim da jedan broj strategija i programa i treba da bude u nadležnosti Vlade, a da Skupština samo izveštava. I kakav je to dugoročni razvoj od pet godina? Šta vam je onda kratkoročni razvoj, srednjoročni? Mesec i po, godinu dana? Sad ste kazali, ugovor o koncesiji imaće uvid u Skupštini. Ovde u zakonu ne piše. Ako je vaša tvrdnja da će Skupština da ima raspravu o ugovoru o koncesiji, to je meni potpuno nov podatak. Ili ja nisam vas dobro razumela u odgovoru za bilo koji budući ugovor o koncesiji. Ali, ova tri kratka stava vam pokazuju zašto je ovo kič leks specijalis u odnosu na pravi leks specijalis koji smo imali za „Beograd na vodi“. Dakle, samo da kažete da se dugoročni razvoj i unapređenje donosi na pet godina. Šta vam je onda kratkoročno?

  Predsedavajući

  Ministar ima reč.

  Zorana Mihajlović

  Kada se kaže da važi pet godina, ne misli se da će se Nacionalni program napraviti samo za period od pet godina, nego je normalno i ako napravite strateški... Prvo, taj nacionalni program treba da sadrži sve o svim aerodromima koje imamo, dakle, viziju kako oni treba da se razvijaju, mi očekujemo, 10 ili 15 godina. Normalno je i može da se desi da u tih pet godina eventualno postoji određena promena, dešava se nešto u regionu, svuda, te moramo da promenimo Nacionalni program. U tom smislu, mi ga menjamo i imamo pravo da ga proverimo svaki put, da ga iskontrolišemo još jednom na pet godina. Rekli ste da strategije nisu javne. To zaista nije tačno. Svaka strategija koju smo donosili... Mi sada pripremamo, u tvining smo programu za strategiju razvoja saobraćaja. Dakle, potpuno je javno, imaćemo i rasprave o tome. I ovaj nacionalni program će biti javan i moći ćete da ga čitate, gledate. Na kraju krajeva, kada budemo napravili javnu raspravu, svakako ćete moći da date svoj doprinos i svoje viđenje toga. Tako da se ne slažem. Izvinjavam se, niste u pravu.

  Predsedavajući

  Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

  Čomić Gordana

  Razumem da vi imate zamisao o ovom zakonu, ali vaša zamisao ne piše u stavovima ovog zakona. Ovde piše, drugi stav: „Nacionalni program donosi se za period od pet godina“, tačka. Da li razumete da ja ne mogu da komuniciram sa vašim idejama, koje podržavam? Dakle, to što predstavljate kao sliku, to dobro izgleda, ali to ne piše ovde. Ovde piše u prvom stavu: „dugoročni“, a onda piše da se donosi za period od pet godina. Ta dva ne mogu u istom članu, osim ako se ne dogovorimo da je dugoročno pet godina, a slažemo se da nije. Kada sam govorila o javnosti, rekla sam da smatram da strategije treba da budu u izvršnoj vlasti, jedan dobar deo njih. Ne smatram da strategija razvoja obrazovanja treba da bude u Vladi, ostala sam tu u manjini, ali smatram da dugoročni nacionalni program razvoja aerodroma treba da bude na Vladi. Ali nemojte da pišete, kao što piše u ovim članovima, da je to pet godina. Niko nijednu vladu, nijednog ministra ne sprečava da menja strategiju kad to hoće, u vašim je rukama. Kao što je u rukama narodnih poslanika zakon; koji god hoćemo, možemo da promenimo kad mi hoćemo. (Zoran Krasić: Ako imaš većinu.) Ako imaš većinu, dopunjavaju narodni poslanici s pravom. Podrazumeva se da imaš većinu, ne možeš da menjaš ako nemaš većinu. Mislim da smo sada ipak počeli da se čujemo i razumevamo. Imaćemo problem kada ovaj zakon usvojimo. Taj problem će biti zajednički, neće biti vaš. Neće se on rešiti da ja dođem pa da onda kao deca govorim – jesam vam kazala, jesam vam kazala. Nije u tome stvar, stvar je u tome da svi znamo šta ovde piše i da ja imam obavezu da pitam zašto je kod vas dugoročni razvoj, Nacionalni program razvoja radimo na pet godina. Ništa više. Ne zahtevam odgovor.

• Zorana Mihajlović i Nogo Srđan · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Prihvatam amandman.

  Predsedavajući

  Na Glavu II, Odeljak 1, naziv iznad člana 4. i član 4. amandman je podnela Gordana Čomić. Da li želite reč? (Ne.) Na naziv iznad člana 5. i član 5. amandman je podnela poslanica Gordana Čomić. Da li želite reč? (Ne.) Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Demokratska stranka. Da li želite reč? (Ne.) Na naziv iznad člana 6. i član 6. amandman je podnela poslanica Gordana Čomić. Da li želite reč? (Ne.) Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Dveri. Da li želite reč? Srđan Nogo.

  Nogo Srđan

  Smatramo da je u praksi vrlo retka situacija da neko ustupi deo svog posebnog dela u zgradi, mada ste vi u obrazloženju naveli da je teoretski moguće i da treba da ostane. Nekim opštim normama imovinskog prava moguće je urediti takav odnos, po kojim modalitetima bi neko... Kako ste naveli u obrazloženju, na primer – posebni deo može da bude poslovni prostor, odnosno manja prostorija čiji vlasnik bi bio zainteresovan da ga proda ili pod nekim drugim uslovima prenese u zajedničku svojinu. To bi se moglo urediti nekim drugim normama koje regulišu opšte imovinsko-pravne odnose, nije potrebno normirati u ovom zakonu, pogotovo što otvara eventualno mogućnost zloupotreba ako su u pitanju starija lica, pravno neuke stranke i slično. Eto, samo toliko, ali niste prihvatili, šta da radim.

  Predsedavajući

  Ministar.

  Zorana Mihajlović

  Malo objašnjenje. Naš stav je da je dovoljno da se pojavi jedan jedini slučaj i da ga treba urediti. Ali sada moram da iskoristim priliku da kažem da mi je veoma žao što je upravo vaša poslanička grupa tražila amandmanom da se izbriše, u članu 1. mislim, rodno ravnopravno izražavanje. Vrlo mi je žao zbog toga.

  Predsedavajući

  Rekla je da joj je žao što ste vi podneli amandman. Možete o amandmanu, obrazložite ga.

  Nogo Srđan

  Taj amandman nam je prošao malopre. Tu smo i stavili, kao što ste videli u obrazloženju našeg amandmana, ako već pričamo o njemu – suvišna je ta napomena s obzirom na to da nijednim propisom nije utvrđena obaveza definisanja rodne neutralnosti izraza koji se upotrebljavaju u propisima. Tim pre što je odredbom člana 43. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa propisana upotreba roda, pa se shodno sadržini istog izrazi u propisu upotrebljavaju u muškom rodu, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije. Ovo što ste vi uradili... Pazite, ovo su Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, a vi ste ovim članom zakona izvršili jedan prodor radikalnog feminističkog pristupa i utvrđivanja nekakve džender ideologije, koja je, vidim, sada moderna i na velika vrata pokušava da prodre u Srbiju, čiji ste vi glasnogovornik, što stvarno nema nikakvog smisla. Sećam se, gledao sam televizijske prenose svojevremeno, dok je sadašnji predsednik parlamenta bila opozicioni poslanik, kada su iz Demokratske stranke prvi uvodili takozvane prodore te džender ideologije i radikalnog feminizma, vi ste se, gospođo predsednice, tada suprotstavljali govoreći da vi niste narodna poslanica nego gospođa narodni poslanik. To je, evo, danas eskaliralo, da nešto što postoji kao praksa desetinama godina... Evo, može i kolega Martinović iz grupe SNS da kaže da je prirodno da se izrazi upotrebljavaju u muškom rodu i da se odnose i na muški i na ženski rod. Da vi sada menjate, dajući im nekakvo značenje, zato što je to od vas tražio poverenik za rodnu ravnopravnost, zaista je neverovatno i smešno.

• Zorana Mihajlović i Konstantinović Nenad · 5 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Zorana Mihajlović

  Prihvata se amandman.

  Predsedavajući

  Prihvata se amandman. Na Odeljak 2, naziv iznad člana 12. i član 12. amandman je podnela Gordana Čomić. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 12. amandman su zajedno podneli poslanici Poslaničke grupe Demokratska stranka. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 12. amandman je podnela Sonja Pavlović. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 12. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

  Konstantinović Nenad

  Poštovana predsednice, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da razumem zašto SNS neće da prihvati amandman da vlasnik posebnog dela koji je invalid (ili ima nekoga u porodici, člana domaćinstva, ko je invalid) može da izvrši popravku ili radove na zajedničkom delu koji su potrebni radi prilagođavanja tih delova zgrade tako da se mogu koristiti u skladu sa njegovim potrebama, odnosno potrebama člana porodičnog domaćinstva. Dakle, ako imate rampu za invalide na ulazu u zgradu, zašto ne omogućite vlasniku nekog od stanova da popravi tu rampu ukoliko je porušena, urušena ili oštećena? U odgovoru zašto se ne prihvata amandman kažete – zato što se time zadire u Zakon o planiranju i izgradnji i prekršilo bi se pravilo predviđeno članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji. To prosto nije tačno. To nije tačno. Kako ste u tački 2) rekli da vlasnik posebnog dela može da popravi i izvrši radove na zajedničkom delu ukoliko to preti da napravi štetu njegovom stanu? Dakle, može da popravi fasadu, za koju mu takođe treba dozvola po članu 145. Znači, može da izvrši neku popravku ako to šteti njegovom posebnom delu pa će da mu prokišnjava, ali ne može da izvrši popravku rampe za invalide. Šta SNS ima protiv invalida? I zašto vi to onemogućavate? Da li je za to potrebna dozvola ili za to nije potrebna dozvola, to rešava Zakon o planiranju i izgradnji i tim zakonom će to biti i uređeno. PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Mislim da je svima jasno da niko nema ništa protiv invalida, kako vi kažete, nego činimo sve da poboljšamo uslove, ali brkate dve stvari. U članu 2. govori se o hitnim intervencijama i zato stoji ta definicija koju ste rekli, a u ovom članu o kojem pričamo, članu 11, u obrazloženju jasno stoji da se taj posao rešava po skraćenom postupku. Da stavimo ovako kako ste vi smatrali da treba da stavimo, to bi bilo u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Inače, sad u prevodu, a to vi vrlo dobro znate, ne postoji nikakav problem da se to završi, ali će biti u skraćenom postupku. Kad smo već kod teme koju ste pokrenuli, mislim da ste vi imali određen broj amandmana koje smo mi upravo u tom delu koji se tiče prava invalida prihvatili. Toliko. (Nenad Konstantinović: Replika.)

  Predsedavajući

  Možete samo po amandmanu, gospodine Konstantinoviću. (Nenad Konstantinović: Ministarka me nije dobro razumela, meni se obraćala.) Ja ne razumem, vi ste pravnik. Samo obraćanje ne znači da ste ostvarili pravo na repliku. Mora da bude ili uvredljivo ili da vas nije razumela. Koliko sam ja video, nije bilo ni jedno ni drugo. Možete po amandmanu da joj objasnite. Nemate pravo na repliku.

  Konstantinović Nenad

  Jasno mi je da SNS hoće da potroši vreme opozicije što pre, ne bi li lako mogao da pređe preko svih amandmana. Ministarka, ja nisam ništa pobrkao, nego vama vaši savetnici loše govore. Tačka 2) ne podrazumeva nikakve hitne intervencije, jasno piše da vlasnik stana može da „izvrši popravku ili druge radove na zajedničkim delovima zgrade koja je neophodna radi otklanjanja opasnosti od prouzrokovanja štete na njegovom posebnom delu“. Pitam vas zašto isto ovako ne može da izvrši radove na otklanjanju štete na rampi za invalide jer ne može kolicima da uđe u zgradu, jer se urušila rampa za invalide. Kakav član 145? Da li je za te radove potrebna dozvola i po kom članu, to će utvrditi organ koji izdaje dozvolu. Nema ovde nikakvog skraćenog postupka, i za jedno i za drugo vam treba dozvola.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Ja sam vas odlično čula, ali vi niste dobro pročitali. Dakle, ima neki problem. U tom članu koji vi pominjete kaže se: „... izvrši popravku ili druge radove na zajedničkim delovima zgrade koja je neophodna radi otklanjanja“, pa sad da kažem reč koja nedostaje i koju niste rekli, „opasnosti od prouzrokovanja štete“. Nije isto kad kažete „opasnosti“ i kad kažete samo „štete“. Nije isto. Što bi rekli – nije svejedno.

• Nogo Srđan i Zorana Mihajlović · 5 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Nogo Srđan

  Kao što smo ukazali, ovaj predlog zakona je možda dobar za Švajcarsku, ali svakako nije dobar za Srbiju. Ovo je još jedno, dodatno uvođenje nameta i obaveza građanima Srbije koje oni zbog ekonomskih prilika, odnosno neprilika u kojima se nalaze već sada ne mogu da podnesu. Naime, vi ovde formirate stambenu zajednicu kao pravno lice i primenjujete odredbe Zakona o udruženjima, da se odnose sada na stambenu zajednicu. Ovde je nebitno kolika je taksa za registraciju stambene zajednice, jer to je, naravno, isto izdatak, ali je druga stvar u pitanju. Stambena zajednica, ovako definisana kao pravno lice, odnosno da se na nju primenjuju odredbe Zakona o udruženjima, imaće obaveze u smislu Zakona o računovodstvu i reviziji. Do sada su stambene zgrade bile izuzete iz primene Zakona o računovodstvu i reviziji, a sada će potpadati pod taj zakon, što znači da namećete jednu finansijsku obavezu da svaka stambena zgrada mora da vodi knjigovodstvo, znači da ima knjigovođu, i da podnosi završni račun, prosto, da posluje kao udruženje građana. To je, svakako, izdatak, jer vi treba da imate stalnog knjigovođu, da podnesete završni račun, sve uplate i isplate vam idu preko računa, tako da je to dodatan namet na građane Srbije. Kada saberemo čitav opseg nameta koje Srpska napredna stranka uvodi za ovih pet godina vlasti, zaista se postavlja pitanje da li vi imate dobru nameru prema građanima Srbije. Sva ta vaša slika prosperiteta Srbije i konsolidovanih javnih finansija upravo je na štetu građana Srbije. Ne postoji nijedan slučaj da vi radite nešto u korist građana Srbije. Čak ni u ovom zakonu; svaki amandman koji bi bio u skladu sa interesima građana Srbije, od forme overe potpisa koju smo tražili pa do ovoga, vi odbijate, što je dokaz da nemate neku dobru nameru s ovim zakonom. Da li ste vi svesni da se svim nametima koje dajete građanima Srbije – možemo da ih nabrajamo, od poreza na imovinu, preko akciza na struju, pa do nameta koje uvodite ovim zakonom – odnosite prema građanima Srbije gore nego Turci u periodu dok su okupirali Srbiju?

  Predsedavajući

  Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  I te kako vodimo računa o interesima građana Srbije. Prvo, stambena zgrada sada ima svojstvo pravnog lica u poslovima upravljanja i održavanja – dakle, svaka stambena zgrada – i u opštini plaća administrativnu taksu za evidentiranje. Po ovom zakonu, dobija status pravnog lica u punom smislu, u svim poslovima, u tzv. pravnom saobraćaju, s tim što je izuzeta i ne mora da ima knjigovođu, ne mora da podnosi finansijske izveštaje, tako da sve to što ste vi nabrojali… Prosto, nema nikakvih dodatnih nameta i troškova o kojima ste pričali.

  Predsedavajući

  Nemate osnova za repliku, ali možete po amandmanu. Da li želite da govorite po amandmanu? Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

  Nogo Srđan

  Mislim da sam imao osnov za repliku, ali nema veze, ovde se selektivno primenjuje pravo na repliku prema poslanicima vlasti, odnosno poslanicima opozicije. Voleo bih da mi ministarka navede gde se u zakonu reguliše da se samo na upravljanje zgradama odnosi taj zakon koji reguliše udruženja, odnosno da se pravni položaj stambene zajednice izjednačava sa pravnim položajem udruženja građana samo u smislu upravljanja zgradama, a da se ne odnosi Zakon o računovodstvu i reviziji, jer ja nigde to ne vidim. U ovom članu, odnosno stavu koji predlažemo da brišete, tako nešto ne pominjete. Iz ovoga zakona nigde ne proizilazi da se Zakon o računovodstvu i reviziji neće odnositi na stambene zajednice. Čak imamo u sledećem amandmanu, vi ste dali obrazloženje koje upravo suprotno ukazuje. Nijednom rečju ne komentarišete Zakon o računovodstvu i reviziji, nego komentarišete tu obavezu. To što vi kažete apsolutno ne stoji u zakonu i ne može vaša reč da bude jača od zakona.

  Predsedavajući

  Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Apsolutno ste u pravu, moja reč ne može da bude jača od zakona. Zakon o računovodstvu jasno kaže da izuzima stambene zgrade od knjigovodstva, odnosno podnošenja finansijskog izveštaja. Naći ćemo i član, ne znam tačno koji član. Kažu, član 4, ali da vidimo.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, po amandmanu. Izvolite.

  Nogo Srđan

  Ja ću vam naći taj član Zakona o računovodstvu i reviziji. Tako je. Nije se do sada primenjivao član 4. stav 4. Međutim, sada kada definišete stambenu zajednicu kao udruženje, Zakon o računovodstvu i reviziji se primenjuje, jer ovde kažete da se pravila Zakona o udruženjima, čitava ta pravna forma udruženja se sada odnosi na stambenu zajednicu. Automatski se odnosi i Zakon o računovodstvu i reviziji. Nigde niste to stavili, rekli ili precizirali. Morate da uskladite Zakon o računovodstvu i reviziji sa ovim zakonom koji ste doneli.

• Konstantinović Nenad i Zorana Mihajlović · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Konstantinović Nenad

  Poštovani predsedavajući, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste članom 17. urušili ceo koncept ovog zakona. Podržavam da se u ovu oblast uvede red. Ovi zakoni su konceptualno bolji nego što su stari, prastari Zakon o stanovanju i Zakon o održavanju stambenih zgrada, ali vi ste članom 17. omogućili vlasnicima stambenih zgrada da u potpunosti izmene ovaj zakon. Omogućavate da oni mogu da naprave među sobom pravila, pravila vlasnika stanova, i da tim pravilima promene nadležnost stambene zajednice, da promene način odlučivanja o svim bitnim pitanjima. Nije tačno da mora da bude apsolutna većina kod nadziđivanja ili dogradnje. Ne mora da bude više ni pola, mogu se dogovoriti vlasnici stanova da tu odluku donose prostom većinom. Mogu se dogovoriti koliki će biti kvorum. Mogu se dogovoriti o svemu. Mogu se dogovoriti da kreditno zaduživanje donesu manjinski, a ne većinskom odlukom. Dakle, vi ste ovim članom derogirali ceo zakon. Dovodite do situacije da će svaka zgrada u Srbiji imati drugačija pravila. Pa ko je sposoban da prati pravila svake zgrade, koja su drugačija od pravila koja važe za neku drugu zgradu? Nema svrhe da donosimo ovaj zakon ako svako može da odredi svoja pravila kako hoće. Nemate minimum. Mi tražimo ovim amandmanom da postoji minimum, a da preko toga oni mogu da odlučuju sami kako hoće. Dakle, vi ste doveli laike, a građani su laici, do toga da svako mora da uzme advokata da bi mogao da učestvuje u izradi pravila. Ja se kao advokat bavim ovim poslovima; građanima to nije jasno. Budite sigurni da će jedan koji je malo vispren u stambenoj zgradi da kaže – moraju da se donesu pravila, moraju jednoglasno da se donesu pravila, evo, mi smo pripremili sve u skladu sa zakonom, odlučuje se većinom. Građani ne razlikuju prostu većinu, kvalifikovanu većinu, dvotrećinsku većinu, tročetvrtinsku većinu. Potpuno ste sami sebe derogirali. Nema svrhe da donosimo ovaj zakon ako ne prihvatite naš amandman.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Pravila vlasnika se donose jednoglasno. To je vrlo važno, zato što sva pravila koja se budu donela u stambenim zajednicama moraju biti doneta jednoglasno. U isto vreme, donošenjem takvih pravila moraju da se poštuju obaveze koje su propisane zakonom. To piše, između ostalog, u ovom članu 11. Dakle, odnosi se i na održavanje, a odnosi se, isto tako, i na štetu nanetu trećim licima. Suština je da ovde ne idemo na većinu ili na kvorum, nego upravo kod pravila, zato što su vrlo važna, mora da bude jednoglasna odluka, moraju svi vlasnici da se slože s onim što se bude stavljalo u pravila.

  Predsedavajući

  Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović, po amandmanu. Izvolite.

  Konstantinović Nenad

  Ministarka, u najboljoj nameri vas molim da ovo razumete. Mislim da vi ne poznajete Srbiju i da se očigledno ne krećete po Srbiji. Da li znate da građani ne razumeju ovu temu, da oni ne znaju šta u zakonima piše? Oni su laici. Vi, ako ste u zgradi, pošto ste vi pisali zakon, možete da navedete sve u vašoj zgradi, da im kažete – moramo da donesemo pravila po zakonu, pravila se donose jednoglasno, evo, moj advokat je napisao pravila, tako treba. Ljudi ne razumeju šta tu piše. Nemojte terati sve građane u ovoj zemlji da uzimaju advokata da bi mogli da dođu do pravila. Vi omogućavate da se na prevaru dođe do toga da većina može da bude prosta, da ne mora da bude dve trećine, što ste sami propisali zakonom, za nadziđivanje, da za kreditno zaduživanje ne mora da bude kvalifikovana većina. Oni će se tako dogovoriti, neko će im podmetnuti tekst. Ko može ovo da razume i da pročita? Zašto to radite? Čemu služi zakon? Zašto onda ne napišete u jednoj rečenici – svaka stambena zajednica treba da donese pravila. Pa nek ljudi donesu pravila kakva hoće i nek rade kako hoće. Evo, nek jednoglasno donesu pravila. Zašto ste sve ovo precizirali? Zašto ovde imamo sto strana zakona ako sto strana zakona može da se promeni pravilima koje donose sami vlasnici? A onda još kažete – pošto je to obiman tekst, ne treba da se objavi na oglasnoj tabli. Ne treba da se objavi. To je problem, da postoje pravila objavljena na oglasnoj tabli, da svi u zgradi znaju šta u tim pravilima piše. Mislim da ovo nema smisla. Nemojte prosto tvrdoglavo sad držati stav zato što ste tako napisali. Ova skupština služi da se čujemo i da možemo da uvažimo argumente druge strane. Prosto, ovo što predlažemo je razumno. Neka pravilo bude dve trećine minimum; oni mogu da pooštre. Neka pravila budu onakva kakva su po zakonu; mogu sami da ih pooštre, a ne da ih derogiraju u potpunosti. Znači, nema imperativne norme.

  Predsedavajući

  Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

  Zorana Mihajlović

  Mislim da ne treba da potcenjujete, prvo, ni građane ni građanke ove zemlje. Isto tako ste govorili kad smo uvodili elektronsku građevinsku dozvolu, da to niko živi u Srbiji neće razumeti i niko neće moći uopšte da uzme elektronsku građevinsku dozvolu – ne znate vi kako izgleda Srbija. Da vam kažem nešto… (Nenad Konstantinović: Nije tačno.) Dakle, tako ste govorili i za elektronsku građevinsku dozvolu, pa mi sada imamo 2016. godinu kao najbolju godinu u izdavanju elektronskih građevinskih dozvola, na primer. Takođe, govorite da neko hoće nešto na prevaru. Vrlo je zanimljivo da svi navodno podržavate uvođenje reda u sve ono gde nije uveden prethodnih deset-dvadeset godina, a kada red treba da se uvede, e onda ništa ne valja. Neke stvari moraju da se preciziraju. To je učinjeno upravo ovim zakonom. Sve što govorite, govorite reči „prevara“ i sve ostalo, zaista ne stoji. Na kraju krajeva, primena zakona će to pokazati. Pred parlamentom i pred odborima govorićemo kako izgledaju efekti ovog zakona, pa ćemo tada imati prilike da govorimo da li je tako kao što vi govorite, ili će se zakon primenjivati. Kao što smo pružali pomoć i vršili obuku za sve prethodne zakone, radićemo i za ovo, samo u cilju da konačno imamo uređene stambene objekte onako kako je to, rekla bih, svuda u svetu, a nažalost kod nas još uvek nije.

• Čomić Gordana i Nogo Srđan · 4 govora naizmenično · · Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini
  Na dnevnom redu: Stanovanje i održavanje zgrada

  Cela razmena, od reči do reči

  Čomić Gordana

  Član 22, za koji predlažem da se briše, ima rubrum „Pokretanje postupka registracije“. Vrlo je kratak i snažno je ilustrativan za normativni optimizam i za to kako zakon neće biti primenjen, a glasi: „Postupak registracije pokreće se podnošenjem prijave registru od strane upravnika ili drugog zakonom ovlašćenog lica, a može da se pokrene i po službenoj dužnosti.“ To piše u članu 22, koji govori o pokretanju postupka registracije nakon što smo, nadam se, objasnili da se registruje u organu lokalne samouprave, da lokalna samouprava određuje lice koje je registrator. Ovaj član u jednom stavu... Dakle, kada upravnik podnosi prijavu registru, dotle je u redu. Ko je zakonom ovlašćeno lice? Ako je prinudni upravnik, on je isto upravnik. Znači, normativni optimizam prve vrste. A tek, ko pokreće postupak po službenoj dužnosti? Ko je to lice? Službena dužnost se pojavljuje još u čl. 24, 35, a da se u zakonu ne vidi ko je taj koji može da pokrene po službenoj dužnosti prijavu za postupak registracije stambene zajednice, odnosno skupštine stanara. Ko je to lice? To je moje pitanje za član 22, pošto ga ja u zakonu ne vidim. Bilo bi dobro da nam odgovorite kako ste definisali ko pokreće po službenoj dužnosti prijavu za postupak registracije.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, prof. dr Miladin Ševarlić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić i dr Dragan Vesović. Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

  Nogo Srđan

  Takođe predlažemo brisanje člana 22. Identično kao i ostali narodni poslanici, pitamo se ko je to lice koje po službenoj dužnosti pokreće postupak registracije. Ministarka bi mogla da nas udostoji odgovora s obzirom na to da je više poslanika iz različitih opozicionih grupa postavljalo identično pitanje. Ponavljamo još jednom i tvrdimo da je ovaj zakon štetan, da je protivan interesima građana Srbije, da će posledice ovoga zakona osećati skoro svi građani Srbije i da je to dodatno opterećenje za poprilično istrošene budžete koje ima svaka porodica, svaki pojedinac u Srbiji. Molim vas još jednom, nemojte dodatne namete nametati građanima. Ovo ne može da se izdrži, ni akcize na struju, ni porezi na imovinu, ni razne druge sitne dažbine koje masovno povećavate. Pritom, smanjujete plate, smanjujete penzije. Na kraju, te vaše uspešne reforme niko neće moći da preživi. Ovim uvodite dodatni namet, opterećujete i podnošenje prijave za registraciju po službenoj dužnosti, znači, postojaće jedna taksa. Terate stambenu zajednicu da se organizuje kao udruženje građana, što je suprotno samoj svrsi udruženja građana. Udruženja građana osnivaju se slobodnom voljom, a vi ovde osnivate stambenu zajednicu ovim zakonom i na nju primenjujete pravila koja se odnose na udruženja, što mislim da je sporno. Povrh svega, namećete neku prinudnu obavezu, registraciju po službenoj dužnosti. Da ste hteli da uredite ove odnose, ali da ste ostavili ipak jednu veću dozu slobode građanima da sami mogu da pokrenu postupak, a da ih podstičete nekim podsticajima da oni budu podnosioci, da imaju interes, da imaju inicijativu da podnesu odgovarajuću prijavu, da se registruju na takav način, to bi bilo u redu. Ali, tako restriktivno tumačenje zakona, tolike imperativne norme kojima se uređuje ozbiljna sfera privatnosti – ne zaboravite, stambena zajednica je mesto stanovanja, to je naša poslednja oaza i brana privatnosti – mislim da je to nedopustivo.

  Predsedavajući

  Na naziv iznad člana 23. i član 23. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić. Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

  Čomić Gordana

  Član 23. nastavlja razrađivanje postupka registracije i detaljno opisuje pokretanje postupka podnošenjem prijave. U prvom stavu piše šta treba da bude sadržaj prijave koja se podnosi za registraciju skupštine od strane upravnika, zakonom ovlašćenog lica (za koje ne znamo ko bi to mogao biti) i po službenoj dužnosti. Onda, u poslednjem stavu kaže: „Nadležna opštinska, odnosno gradska uprava koja vodi postupak registracije dužna je da dokumenta iz stava 2. ovog člana pribavlja po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, odnosno da od podnosioca prijave može da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija.“ Dakle, u ovom stavu se, nevezano sa članovima 22, 24. i kasnije 35, pominje pribavljanje po službenoj dužnosti, s obzirom na to da je 8. juna ove godine, srećom, stupio na snagu Zakon o opštem upravnom postupku koji pred sve iz državne uprave, lokalne samouprave, gde god da su, stavlja obavezu da se građani ne maltretiraju podnošenjem dokumenata iznova, nego su organi države dužni da ih između sebe razmenjuju. Vraćam se na član 22. Da li je to isto službeno lice, po službenoj dužnosti iz člana 22? Jer, član 22. ne govori o tome da državni organi među sobom po službenoj dužnosti razmenjuje podatke. Član 22, koji prethodi ovome, kaže da se postupak registracije pokreće podnošenjem prijave registru od strane upravnika, zakonom ovlašćenog lica, a može da se pokrene i po službenoj dužnosti. Ko radi pokretanje prijave po službenoj dužnosti? U članu 23. ovo se odnosi na razmenu dokumenata koje su lokalna samouprava i svaki organ uprave kome se građanin obrati dužni, po Zakonu o upravnom postupku od juna ove godine, da razmenjuju između sebe, a ne da se građani maltretiraju. Ne izgleda isto. Ako je isto, ne valja. Ako nije isto, morate mi reći ko pokreće po službenoj dužnosti prijavu za registraciju skupštine stanara.

  Predsedavajući

  Zahvaljujem. Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković. Da li neko želi reč? (Ne.) Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, prof. dr Miladin Ševarlić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić i dr Dragan Vesović. Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

  Nogo Srđan

  Mislim da je predlagač zakona propustio da definiše ovaj stav zakona na valjan način, jer dokumentacija koju usvoji skupština stanara na svojoj sednici ne može biti overena ni pred javnim beležnikom ni pred drugim organom koji se bavi overom potpisa. Kako oni mogu da predaju overenu dokumentaciju? To bi podrazumevalo da za ono što su usvojili na skupštini stanara sva lica koja su bila prisutna na sednici stambene zajednice odu zajedno do nekog notara ili u opštinu i tamo overavaju potpise, pa da se to preda. Mislim da je ovde napravljena omaška i voleo bih da se to ispravi.