Варнице у сали

Размене реплика 43

• Љајић Расим и Павловић Соња · 4 говора наизменично · 12. октобар 2017. · Прва седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Електронски документ, е-идентификација и услуге од поверења

  Цела размена, од речи до речи

  Љајић Расим

  Морам да кажем да је у нашем првобитном предлогу била одредба коју сте ви кроз амандман истакли. Међутим, Секретаријат за законодавство је сматрао да не можемо овим законом регулисати питање архивске грађе, односно да изменама прописа у једној области регулишемо неку другу област. Тако да су то били разлози зашто нисмо могли да прихватимо овај амандман.

  Председавајући

  Хвала, министре. На члан 6. амандман су заједно поднеле народни посланици Татјана Мацура и Љупка Михајловска. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 6. амандман је поднео народни посланик Владимир Ђурић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 6. амандман су заједно поднели народни посланици Соња Павловић, Мариника Тепић, Александра Чабраја, Јован Јовановић и Зоран Живковић. Влада и Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације прихватили су амандман, Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије па констатујем да је овај амандман постао саставни део Предлога закона. Реч има народна посланица Соња Павловић. Изволите.

  Павловић Соња

  За овај амандман ми је изузетно драго што је прихваћен, јер то је један од примера где негде увек стављамо са стране особе са инвалидитетом; намерно или сасвим случајно, што мислим да је овде о томе реч. Ту смо речи да треба да су доступни особи са инвалидитетом заменили речима: „једнако су доступни и особама са инвалидитетом“, а речи: „у мери у којој је то могуће“ бришу се. Чим ми ставимо могућност, у мери у којој је то могуће, то значи да нешто није обавезујуће. Ми сматрамо да то апсолутно не сме да се деси и да предлог овог закона треба да држи до једнакости свих грађана, у овом случају особа са инвалидитетом. Касније се подзаконским актима, разним приручницима. Као што, рецимо, у грађевинарству имамо приручник о приступачности за особе са инвалидитетом и стара лица, исто тако ће се овде направити нека подзаконска акта, ја то тако видим, где ће се остварити могућности да особе са инвалидитетом имају једнак третман као и све друге особе у овом закону. Хвала најлепше.

  Председавајући

  Хвала. Изволите, министре.

  Љајић Расим

  Морам да кажем да смо ми у потпуности преузели формулацију која постоји у европској директиви, везано за особе са инвалидитетом. Међутим, с обзиром на велики број амандмана на овај члан, одабрали смо један избалансирани приступ, који постоји у вашем амандману. Дакле он је нешто више од онога што смо ми понудили али, опет, и мање од онога што је тражено неким другим амандманима, тако да нам се чини да смо овде помирили неке две крајности које смо имали и спречили сваки вид политизације овог члана.

  Председавајући

  Хвала. Изволите, Соња Павловић.

  Павловић Соња

  Захваљујем се министру Љајићу на одговору, захваљујем се и на његовом приступу овој проблематици. Можда је велики број амандмана на овај члан био из тог разлога што се овде подзаконска акта и приручници и правила, кад су у питању особе са инвалидитетом, не поштују до краја. Значи, ми имамо у законодавству потпуно правилан третман тих особа, а онда имплементација тога у реалном животу заправо није таква. Ето, ми смо желели да у овом закону не постоји могућност да може и не мора да буде једнако доступно особама са инвалидитетом, међутим искуство нам је показало да овде, нажалост, на нашем поднебљу мора да стоји – мора да буде једнако доступно особама са инвалидитетом. Хвала најлепше.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Орлић Владимир и Ћирић Горан · 5 говора наизменично · 9. октобар 2017. · Прва седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Национална академија за јавну управу: оснивање

  Цела размена, од речи до речи

  Орлић Владимир

  Због оне опаске о, како је речено, неспособним кадровима СНС-а на локалу. Ако је мерило способности апсолутна девастација оне средине која ти је поверена на управљање, онда чак можемо да се сложимо. Такву способност какву је показало „жуто предузеће“, способност да апсолутно детаљно и прецизно, потпуно педантно уништи све што им је поверено, ми заиста никада нисмо показивали нити нам је стало да ту способност посебно развијамо, између осталог, способност онога ко је овде наступио врло храбро. Ал' већ је чувен. Практично је у причу у Србији ушао по томе да је за четири милијарде успео да задужи свој град, да је тај град за време његовог тзв. управљања и те чувене способности био и без струје и без воде, да је за њега марио много мање колико за локалне угоститељске објекте и већ чувене цехове. Ако није ушао у Гинисову књигу рекорда са стотинама пивских боца за ноћ, ја не знам по чему ће. Подједнако успешно као и онај Параћин, који често помињу ових дана, из истог предузећа, а где се опет кадрирало од стране онога који је овде подједнако гласан и способан. Његов кадар тамо успео је да од места које је било међу најбољима у Србији што се тиче незапослености направи место где је незапосленост данас процењена на око 40%. Алал вера за те тако добре резултате. Које не може да види инвеститора једног, зато што то неко тамо намерно систематски и плански не дозвољава, које симулира неку привредну активност. Тако способно и тако добро како само они умеју, а како ми никада нисмо желели да радимо, јер нас нешто друго занима. То је друго је корист грађана Србије. Можда је најснажнији контраст између тог њиховог способног и овог нашег како јесте, је ли, њихових милијарду и двеста милиона евра дуга у Београду и наш резултат који је тај резултат преполовио. Да данас они не умеју даље од тога ни боље од тога говоре сами. Да ли можда онда када кажу да им је тајкун Драган Ђилас лепо име? (Председавајући: Захваљујем, колега.) Са тиме завршавам, господине председавајући. Или онда када сами кажу, а то данас кажу, да није Ђилас ту девастацију направио сам, радило је то цело „жуто предузеће“.

  Председавајући

  Захваљујем, колега Орлићу. (Радослав Милојичић: Реплика.) Имате основа за реплику, само да ли се за реплику јавља господин Горан Ћирић испред посланичке групе? (Да.) Изволите, господине Ћирићу.

  Ћирић Горан

  По ко зна који пут поменути подаци који апсолутно не одговарају истини. Та прича, да кренемо од дугова Града Београда, прича о милијарду и двеста милиона евра је нешто што можемо да прочитамо и анализирамо оног тренутка када ставите на дневни ред и анализу Извештаја Фискалног савета. Дакле, често се позивате на Фискални савет и, када погледате анализу Фискалног савета и стања финансија и у Граду Београду и у Крагујевцу и у Нишу и у Новом Саду, видећете да тај износ нико нигде не помиње, макар нико од стручних и одговорних, компетентних лица. Помиње се износ од 420.000.000 евра, а о дуговима Града Београда и свих јавних предузећа у њему ћемо тек видети извештаје. Извештај о Крагујевцу и неким великим градовима и стању буџета у Крагујевцу, о коме се говори у смислу врло брзог или блиског могућег банкротства, нажалост... Не призивамо тако нешто, али знамо да су многим одлукама и вођењем тих градова некомпетентни људи доводили локалне средине у веома велике проблеме. И о томе говори Извештај Фискалног савета, говорим о званичним подацима, не говорим о нагађањима и о причи рекла-казала. Сам министар државне управе и локалне самоуправе ће имати велике изазове у многим општинама и градовима, то је апсолутно јасно, али велики део одговорности носимо и ми овде у Скупштини, посебно скупштинска већина, која је изгласавала законе, серију закона који су Србију водили ка све већој централизацији, све мањем приходу локалних самоуправа, све мањим трансферима, а очигледно и неспособни кадрови својим управљањем доводе до таквог стања финансија, пре свега у највећим градовима је то највидљивије. Још једном, говорите о званичним подацима, не о причама реклаказала и опомињањима неких градоначелника који су овде оставили велики траг.

  Председавајући

  Захваљујем, колега. Колега Орлићу, ви сте у систему. Желите реплику? (Да.) Изволите.

  Орлић Владимир

  Хвала лепо. Хвала и на својеврсној потврди да је за њих и даље, како су сами казали пре неки дан, тајкун Драган Ђилас лепо име, као и на потврди оних речи, такође придошлих из њихових редова ових дана, да то што је направио, тако како је направио, а можемо о томе да причамо детаљније, никаквих проблема нема, Драган Ђилас није направио сам, у томе је учествовало комплетно „жуто предузеће“. То су њихове речи, објављене у „Недељнику“, који је њима близак. Дакле, ја немам ни један једини разлог да сумњам у веродостојност те изјаве. Што се тиче тих феноменалних резултата и, још једном, њихове способности да девастирају, то што помињу у Извештају Фискалног савета а односи се, на пример, и на Крагујевац и на Смедеревску Паланку и на Параћин, па и на Београд, све су редом резултати постигнути за време способних кадрова „жутог предузећа“. Дакле, све је то оно што су постигли сами. Ако се тиме диче, ништа спорно није. Само нек то кажу лепо, гласно и јасно. Што се тиче Фискалног савета и податка за милијарду и двеста милиона, сам је Фискални савет рекао – не, није у тај број ушао ни дуг јавних предузећа, није ушао ни дуг општина, не, нису ушле камате. А сад само да неко одговори на питање – да ли то значи да сви ти дугови не постоје? Да ли то све заједно значи да, ако није ушло у тај њихов збир, тај новац не треба да се плати? Да ли то све заједно значи да Београђани нису оптерећени у том износу само зато што није записано у тој суми? Или можда има смисла и неке логике рећи а колики су тачно резултати кад се све те лепе способности, појединачно и по разним основама, тајкуна Драгана Ђиласа и тог „жутог предузећа“ које је, како само каже, заједно са њим уништавало Београд, кад се све лепо израчуна и види колико су направили? Очигледно је да има смисла рачунати све лепо, збирно, сумарно, па подвући црту. Кад се та црта подвуче, резултат су Београђани већ једном рекли – од штеточина, не, хвала, ништа добро се не очекује, није било ни пре неку годину, неће бити ни ове, ни следеће, кад год да их будете питали следећи пут. Хвала.

  Председавајући

  Захваљујем. Колега Ћирићу, реплику желите? (Да.) Изволите.

  Ћирић Горан

  Дакле, говорите о дуговима јавних предузећа, о радовима који су се радили у Београду у време Демократске странке, и не само Драгана Ђиласа него и Неше Богдановића и градоначелника који су оставили трагове и учинили град Београд бољим од онога каквим су га затекли, сигурно, посебно после 1999/2000. године. И остају и мостови као трагови, остају и ефикасно урађени пројекти, и улице, и булевари, али оно што је још важније од тог бетона, од тог асфалта, јесте однос према људима, према социјално најугроженијима, према онима који примају пензије – а овде су имали ту врсту подршке и нисмо имали смањење пензија 10% како то имамо у последњих пет година. Е, то је однос одговорних људи у граду, то је однос према људима пре свега, а не према бетону и према неефикасним пројектима, какве нажалост можемо да видимо данас у Београду. Да ли сте ви поносни на ово што се данас дешава у Београду, на начин на који он функционише и на начин на који се воде пројекти који су започети? Свако нормалан ће се радовати сваком новом пројекту, свакој новој улици, свакој новој фонтани која има своју логику и која буде урађена на ефикасан и рационалан начин, довољно јефтин, онако како је прихватљив за људе. Али начин на који се воде ови пројекти у Београду у овом тренутку говори о томе да ни на који начин не размишљају о људима, о њиховим потребама и њиховој могућности да се крећу по граду и обављају нормално своје функције и свој живот. Дакле, суштина вођења града нису само бетон и мостови, само школе и обданишта. Јесте и то, а посебно су се градили у то време када је ДС носила највећу одговорност, али пре свега су одговорност према људима, заштита њиховог социјалног статуса и услови у којима ће и деца и сви немоћни боравити и напредовати.

  Председавајући

  Захваљујем. Реплика, народни посланик Владимир Орлић. Изволите.

  Орлић Владимир

  Брига за социјално угрожене и за оне којима је помоћ потребна – сјајно, само фраза. Да није остало на нивоу само фразе и дуговања свега тога што је требало да буде обезбеђено тим људима, дуговања управо од стране тог Драгана Ђиласа, тајкуна, и њему подређеног „жутог предузећа“, у граду Београду, можда би имало смисла причати о томе. Кад се тај новац није исплаћивао, нема смисла никаквог да причамо даље, него добри и корисни пројекти и подршка свему ономе што се у Београду данас ствара и зида а добро је и корисно, је л' тако? На пример, „Београд на води за Менхетн на Балкану“ – у време када и чије? Да није случајно баш тог поменутог Драгана Ђиласа, који је задужио Београд за милијарду и двеста милиона евра? Погледа човек датум; пази, стварно јесте. Само, у чему је ствар? Тада је то била добра идеја зато што се неко њом хвалио и китио, неспособан да је реализује и оствари. Данас, када се то заиста дешава, када свако својим очима види да се „Београд на води појављује“, да ниче, сваку тачку у Београду да маркирате, можете са ње да видите како напредује то градилиште. Е, данас то не ваља, данас је то катастрофа, данас је тим некима због њихове сопствене неспособности да ураде оно о чему су само причали то катастрофа, то је лоше. Шта су рекли данас, и неко прање пара? А била је прича и да од тога неће бити ништа. Е, данас је оно стециште нехигијене, наркомана, пацова, ђубрета боље него ово што се дешава. Толико о одговорном односу према корисним пројектима инфраструктуре. Фонтана, како беше, добра, корисна, функционална и довољно јефтина? Овако је изгледала и овако је била замишљена, овако се поред њене слике фотографисао баш тај Драган Ђилас са и даље актуелним председником градске организације „жутог предузећа“. Онда су је хвалили и њом се рекламирали, међутим шта?, нису били способни да је ураде. Данас, када је направљена, а причаћемо ми, видим, о овоме још увек, шта је проблем? Што је коштала колико је коштала, а не као што су они најавили, три пута више него што је стварно урађено. Сада не ваља?

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Јовановић Неђо и Обрадовић Бошко · 4 говора наизменично · 9. октобар 2017. · Прва седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Национална академија за јавну управу: оснивање

  Цела размена, од речи до речи

  Јовановић Неђо

  Захваљујем се, председавајући. Ми у посланичкој групи СПС нисмо изненађени фасцинацијом председника тзв. Српског покрета Двери према СПС-у и та фасцинација и даље траје. Она није спорна. Што се вас тиче, господине Ружићу, као министра, заиста једно високо признање да не одговарате на крајње популистичке изјаве и ову фасцинацију коју сте данас доживели у Скупштини Републике Србије, што је и одраз, на крају крајева, достојанства Владе Републике Србије. Међутим, оно што заиста боде очи, а боде очи и грађанима Србије, јесте како се то баца дрвље и камење на СПС, вређају чланови СПС-а и руководство СПС-а, а да се при томе не објасни због чега се на тај начин вређа и колега народни посланик Срђан Ного, чији је отац био управо члан Градског одбора СПС у време када је СПС управо била у доминацији на власти. Када сам говорио о личном етичком кодексу, ево прилике где се тај лични етички кодекс треба приказати, односно на који начин етика долази до изражаја. Следеће, СПС и ми посланици СПС-а никада себи нећемо дозволити да наш вокабулар буде спуштен на ниво како смо данас чули од представника тзв. Српског покрета Двери. Наш вокабулар, у сваком случају, завређује пажњу, ако ништа друго, онда са становишта достојанства и достојанственог изражавања, превасходно културолошког карактера. С друге стране то нисмо могли чути. Не желим да ни у ком случају поредим нас и неког другог ко то не заслужује, јер ми имамо стабилност. Они који то немају… Захваљујем се.

  Председавајући

  Хвала. Право на реплику има Бошко Обрадовић. Изволите.

  Обрадовић Бошко

  Хвала, председавајући. Имам обавезу да прочитам одговор проф. др Срета Нога, пошто је већ данас у два наврата овде прозван, и од стране министра и од стране председника Посланичке групе СПС. У поруци коју сам добио од њега лично каже овако – пренеси им да сам био у СПС-у и, када сам схватио да је тамо већина хохштаплера и битанги, људи који купују дипломе, напустио сам вас, али сам вам то рекао и у лице. Моја обавеза је била да пренесем мишљење бившег члана СПС-а о актуелном руководству СПС-а и мислим да је човек који је два пута био прозван овде заслужио да има реч и да могу да кажем нешто у његово име. Дакле, то је заправо слика о чему ја овде причам. Прави социјалисти, људи који нису гласали за Александра Вучића на председничким изборима, људи који себи не дозвољавају да их злоупотребљава актуелно руководство СПС-а које гледа искључиво своје фотеље и своје личне интересе, остали су, као проф. др Срето Ного, принципијелни, морални и ван те каљуге коалиције са СНС-ом. Ја сам управо и указао на принципијелност министра Ружића, који је, док није добио државну функцију, као Велимир Илић, био онај који је највише грактао против актуелне власти, а када је добио министарску фотељу, постао је онај који слави име највећег сина свих народа и народности, Александра Вучића. Толико о принципијелности СПС-а. А о принципијелности СНС-а најбоље говори то да увек када нападају бивши режим никада не нападну СПС, свог садашњег коалиционог партнера, који је бивши режим 25 година уназад. Дакле, када се борите против криминала и корупције, господо напредњаци, можете да кренете редом од министара у вашој влади и од чланова СПС-а, са којима сте у коалицији. Ту бисте нашли много елемената за борбу против криминала.

  Председавајући

  Хвала. Право на реплику има Неђо Јовановић. Изволите.

  Јовановић Неђо

  Захваљујем се, председавајући. Мени је драго што је поново демонстрирано нешто што не одише ни културом ни достојанством. Читањем поруке која је наводно са текстом какав јесте само је потврђено оно што сам рекао. Буквално је потврђено да стоје чињенице да, ако ништа друго, онда етика или лични етички кодекс налажу – не пљуј тамо где си био и не пљуј по ономе што си радио; како си радио и шта си радио, то најбоље ти знаш. Ако је Веља Илић негде рекао, и ако је то истина, наравно – нарочито подвлачим ово „ако је то истина“ – да је далеко бољих кандидата имало од председника тзв. Српског покрета Двери приликом запошљавања у библиотеци у Чачку, ако је то истина, и ако је истина да је рекао да је управо кандидат који је изабран довољан само да брише прашину са књига, онда долазимо у ситуацију да размишљамо о томе да ли је запошљавање у библиотеци у Чачку било партократског карактера или не. Ако није партократског карактера, утолико боље, али ако јесте, онда је то својеврстан вид лицемерја који се манифестује у овом високом дому а што овај високи дом свакако не заслужује. Не бих даље, јер сам рекао – ни СПС, ни ја, ни владајућа коалиција немамо намеру да се спуштамо на ниво дијалога и комуникације који је далеко испод нашег нивоа вредности. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. Реч има Бошко Обрадовић. Право на реплику.

  Обрадовић Бошко

  Хвала, председавајући. Мени је заиста изузетно симпатично и драго када владајућа већина помиње Велимира Илића, министра у њиховим владама. Никада ни Двери ни ја лично нисмо имали ништа са Велимиром Илићем, за разлику од вас. То је ваш пријатељ, то је ваш министар, то је ваш коалициони партнер. Први коалициони партнер СНС-а у њеној политичкој историји је Велимир Илић и Нова Србија. Видите како су то заборавили. Видите како перу руке од Велимира Илића. Видите како је то незгодно сада када више нису загрљена браћа и када Велимир Илић износи истину и прљав веш из напредњачке кухиње. Када открива истину шта ради Андреј Вучић по Србији, онда Велимир Илић више није добар. А био је добар Александру Вучићу да му буде два пута министар, онда је Вељо био најбољи на свету. Сада када је изашао из ваше коалиције и када говори истину о томе да државом не управља ни СНС ни СПС него браћа Вучић и њихови кумови, тада је тајац у скупштинској сали и тада Велимир Илић наједанпут није више неко слатко створење које сте држали у Влади на два министарска места. Е, то је ваше лицемерје о ком ја овде говорим. Никада ни Двери ни ја лично нисмо имали ништа са Велимиром Илићем. Имамо само суђења са Велимиром Илићем и на суду ћемо доказати оне клевете којима је оптужио и мога оца и мене и Двери и све друге. Ја се са њим судим и борим и сменио сам га са власти у Чачку, а ви са њим сарађујете, ви сте били са њим у коалицији, вама је он био добар а сада га се одричете, а тако ћете се једног дана, сада вам то поручујем, одрицати Александра Вучића и браће Вучић и кумова Вучићевих и нећете их познавати и крићете да сте икада били са њима и у њиховој странци и стидећете се што сте били чланови СНС-а.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Орлић Владимир и Ћирић Горан · 5 говора наизменично · 4. октобар 2017. · Прва седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  Заједнички претрес о 4 тачака дневног реда

  Цела размена, од речи до речи

  Орлић Владимир

  Тако је. Морам да се запитам на шта би све ово личило кад „жуто предузеће“ не би причало само о суштини, јер ово је било најављено као прича само и искључиво о суштини. Кажу – страначко запошљавање, хиљаде, десетине хиљада, шта већ. Да је неко овде па да чује колико је мање запослених управо у јавном сектору од момента када су ступили на снагу, од када се примењују они закони које је та страшна СНС овде усвојила – 80.000 мање, ако је неко случајно у стању да то као податак прихвати и као податак обради. Дакле, не да није то што причају, него је све управо супротно. Параћин. Где уʼвати баш Параћин да помене било ко данас? Невероватно. Дакле, од свих места у Србији баш оно где „жуто предузеће“ и дан-данас жари и пали, баш оно у ком „жуто предузеће“ тера инвеститоре да би људе држали у шаци, баш оно где симулирају некакав развој, фингирају некакав, како беше, индустријски парк, по ком се паучина скупља. Силне новце слупали у то, а шта им је резултат? За оне који евентуално не знају, вишеструко повећана незапосленост у том месту од онда од када се „жуто предузеће“ о њему стара. Сад су забринути за запосленост, сад су забринути за посао за људе. Данас су нам рекли – људски капитал је највећи, њихово знање и умеће. А шта би са оним капиталом од 500.000 душа које сте на улицу избацили? Они нису важни? Њихово знање и умеће није битно? Забринути за децу? Шта је са децом тих 500.000 људи? Или данас у Србији вреди само онај ко са њима седи, само онај који је био спреман да са њима Београд задужи за милијарду и двеста милиона, данас се прави невешт, само онај ко ће да критикује јер се у Београду данас ради, јер градилишта има, а нису могли да се нађу ни за лек некада, само онај који је урадио све оно што су они планирали, и тиме завршавам, и ту фонтану коју су славили а за коју нису били способни, и тај „Београд на води“ који су сањали и за који нису били способни. Ти су криви, а они су исправни? Ајте, молим вас.

  Председавајући

  Хвала. Ко ће реплику, Горан Ћирић или Маја Виденовић? Горан Ћирић. Изволите.

  Ћирић Горан

  Малопре смо слушали о изливима мржње. Ево једног изузетно талентованог излива мржње који слушамо из дана у дан, али део те мржње може да се излије према људима који овде сада бране законе, који су били у коалицији са истим тим људима које тако страсно нападате и не бирате речи. И министар Љајић, и господин Ружић, Социјалистичка партија Србије и посланици били су део тог система који тако нападате. Мислим да то није коректно према њима, ни према свим људима који су радили и, на неки начин, доприносили овом друштву. Али мржња и овакав однос неће сигурно допринети бољим решењима у овим законима. Пробали смо да дамо доприносе на начин на који су давали и неки људи који су радили у претходним министарствима. О томе сте ви говорили. Није започео живот и историја ангажовањем од 2012. године. Није. Имамо потврду за то, јер неки развој у информатици, у инфраструктури је започињао и 2002. и 2008. године, и ово је само део надоградње једног, претпоставио бих, цивилизованог друштва које схвата да је потребан континуитет у сваком смислу да би друштво напредовало из дана у дан. Ово што сада видимо везано за развој кадрова у јавној управи јесте део наставка истог тог приступа. Неке ствари су се дешавале и 2008. и 2004. године, а сутра је тај 5. октобар о ком говорите и о ком смо говорили из различитих углова, где опет седе неки министри који кажу да је то изузетан датум, датум који је позитиван у историји Србије. Око неких ствари ћемо се сложити, око неких не. Донео је новости, донео је нове ствари, датум који је донео и управо одбранио победу на легитимним изборима. (Председавајући: Хвала. Завршите.) Ако смо нешто добили, то јесте верификација успеха у раду на изборима и мирна транзиција власти. То јесте успех тог „жутог предузећа“, те Демократске странке.

  Председавајући

  Хвала. Владимир Орлић, право на реплику. Изволите.

  Орлић Владимир

  Хвала. Замало да се насмејем. Изливи мржње. Је л' излив мржње што подсећамо на тих 500.000 људи на улицу истераних? А мржња према коме? Или да окренем питање – из које сте их то љубави на ту исту улицу избацили? Из које сте то љубави показали да вас апсолутно није брига за њихову децу, а данас се просипају апсолутно испразне демагошке флоскуле? Брине се за децу, је л'? Шта је са њиховом децом? То је питање. Немојте да одговарате нама. Одговарајте људима који ово гледају. Је л' то није важно, је л' то мање важно? Шта је са градом који тавори зато што је некоме битно да држи власт, макар и мала била, каква је да је? Шта је са љубављу због које је Драгољуб Милановић претучен тог 5. октобра, који је тако добар и леп датум, који има тако сјајне тековине? Која је то нежност? Каква су то осећања па ми морамо данас да их славимо и да их се радо сећамо? О чему причамо? О спаљеној Скупштини? Да ли причамо о уништавању институција и Радио-телевизије Србије и о већ легендарним доласцима на посао на највишим државним позицијама око 11.00 пре подне, о остајању на том послу до подне, па на лудим журкама до дубоко у ноћ, док се нико не брине за земљу, за њен суверенитет, док се питање Косова и Метохије срозава са нивоа Уједињених нација, док се обраћа Међународном суду правде за мишљење да би се некоме у Приштини учинило или некоме са стране? Јесу ли то ти феноменални примери бриге за земљу, за појединце, за њихове судбине, за судбину нације и државе у целини?! Која мржња, питам, која нежност треба да нас мотивише да те ствари пожелимо поново. Ако питате грађане Србије, па никад више, никад, далеко им лепа кућа! Хвала.

  Председавајући

  Горан Ћирић, право на реплику. Молим све колеге да се расправа не претвори у расправу о 5. октобру. Вратимо се на тему. Изволите, реплика.

  Ћирић Горан

  Реплика је и тема је очигледно та, јер смо говорили о тој снази институција. И сада говоримо о снази институција, то јесте актуелна тема. А шта желимо више од ове државе него право грађана Србије да бирају, да имају слободан избор и да њихови резултати буду прихваћени на један миран начин? Шта сте говорили о томе, о паљењу Скупштине, о РТСу? Говорили сте о 5. октобру на тај начин, али нисте говорили о 5. октобру као покушају тог актуелног режима да потре вољу народа и потре резултате избора. Пети октобар није била револуција. Пети октобар је био дан када су одбрањени резултати избора и слободна воља грађана који су у том тренутку изразили своју вољу. (У сали се чују гласни коментари.) То је однос према грађанима. И 1996. године, када су брањени резултати локалних избора на којима се масовно крало, и 2000. године, када су одбрањени резултати на тим републичким изборима. И многи у овој сали су били и са једне и са друге стране, и није важно више ко је на којој страни био, али је важно да је одбрањена воља народа. И то је суштина 5. октобра. Тачно је да је у том тренутку држава била на граници грађанског рата због тога што неко није желео да призна резултате и желео је да их на силу мења. Срећом, грађани Србије су то одбранили. Мислим да је то најважнија ствар. Исто онако како је важна и та 2012. година у којој сте победили на изборима, али је ДС показала тада и то да зна да губи изборе. Онако како је знала да добије изборе 1996, 2000. године и да их брани заједно са грађанима, тако је знала и да прими пораз, да прими поруку грађана и да, наравно, обезбеди мирну транзицију власти. (Председавајући: Хвала.) Е, то је поштовање институција, то је снага Демократске странке и мислим да је то снага државе. Ја то очекујем од вас на првим следећим изборима, када ћете и изгубити.

  Председавајући

  Хвала. Право на реплику, Владимир Орлић. Изволите.

  Орлић Владимир

  Значи, демократија, поштовање воље народа, говор мржње. Од кога смо ми и како то одбранили Народну банку дугим цевима 5. октобра 2000. године? Од кога смо и како, такође дугим цевима, одбранили Савезну управу царина те 2000. године? Да ли су крвопролиће призивали они који су те дуге цеви узели па их подигли или неко други? Кажу, 2012. године неко је показао своју ширину и демократски капацитет. Ма најурен је. Ма најурен је, народ није могао више очима да их гледа. А колико су шта поштовали, па, показали су нам ове године. Не морамо ми да идемо деценију или две уназад. Шта је било 2017. године? Јесу ли прихватили демократски изражену вољу народа или су организовали протесте против резултата избора? Јесу ли били довољно фер да пруже руку и честитају ономе ко је победио? Не победио, одувао их. Са 56% наспрам њихових, колико је било, 10-12%. Може ли то да се пореди? Је л' то демократски капацитет и однос према институцијама или – сад ћемо да митингујемо и да протестујемо, покушаћемо на улици да добијемо оно што гласовима не можемо? Ајде да се уозбиљимо. Питање мржње. Тај 5. октобар кад буду ишли да прославе са својим пропалим досовским кандидатом Јанковићем, за два дана од данас, нек тамо поздраве, нека пренесу наше личне поздраве онима из тог табора, табора пропалог досовског кандидата Јанковића, који су нама последњих месеци претили метком у чело, који су нама претходних месеци претили вешањем, који нама помињу породице и помињу, како је било речено, уринирање на гробним местима, је л' тако? Све сами дивни примери односа према институцијама, поштовања и свега онога што, као, није мржња. Са таквим друштвом нек се подсете оне народне – с ким си, такав си; значиће им нешто.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Мартиновић Александар и Шешељ Војислав · 7 говора наизменично · 24. август 2017. · Четврто ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву

  Цела размена, од речи до речи

  Мартиновић Александар

  Даме и господо народни посланици, не знам да ли је Војислав Шешељ и даље комуниста или није, али спомињао је у неколико наврата СНС и то како је он увек био против ЕУ. На састанку тима за одбрану господина Војислава Шешеља који је одржан 9. јула 2008. године… (Вјерица Радета: Јеси ли ти био ту?) Полако, немојте да се нервирате. Дакле, деветог јула 2008. године један део разговора између Војислава Шешеља и Томислава Николића. Шешељ каже: „Добро. Ништа, ми се држимо ове позиције коју смо договорили. Ако иде наш закон о ратификацији, гласамо за“, мисли на ССП, „ако се наш овај амандман убаци у њихов закон о ратификацији, гласамо за. Ако се не прихвати то наше, гласамо против. Јесмо се ту договорили?“ Николић: „Јесмо.“ Шешељ: „Е, добро. Значи, ту смо прецизни до краја и свуда можемо да бранимо ту позицију. Хоћемо у ЕУ ако нам гарантују Косово у саставу Србије. То смо дефинисали пред изборе и, значи, држимо се тога и не одступамо нигде. Ето, па да мало са осећајем гађења хоћемо у ЕУ, али Косово је изнад свега. Значи, ко нам гарантује Косово у Србији, може да рачуна на нашу подршку.“ То је било деветог јула. Четрнаестог јула – ово говорим због јавности, због грађана Србије – госпођа Вјерица Радета, која ми је малочас добацивала, и Томислав Николић подносе два амандмана на Закон о потврђивању ССП-а, које је Влада прихватила. Договор је био: ако Влада, ондашња, из 2008. године, прихвати два амандмана Српске радикалне странке на Споразум о стабилизацији и придруживању, а кључан је био амандман Томислава Николића, тзв. интерпретативни амандман који је све оне спорне одредбе ССП-а које се односе на наш суверенитет и територијални интегритет тумачио у нашу корист, онда гласамо за ССП. Према томе, ово што је рекао господин Шешељ једноставно у историјском смислу није тачно. (Аплауз.)

  Председавајући

  Захваљујем. Право на реплику, народни посланик Војислав Шешељ. Изволите.

  Шешељ Војислав

  Демократија аплауза, то је једино под Стаљином још било. Људи, нека нам данас гарантују да Косово остаје у саставу Србије, ево, ја ћу бити одмах за ЕУ, шта вам је?! Али ја знам сигурно, сто посто, да нам неће дати Косово да остане у Србији. Ова два амандмана немају везе с Косовом. Томислав Николић је прекршио овлашћења која сам му дао и отишао, без ичијег знања, да преговара са Божидаром Ђелићем. Због тога је пукао на председничком колегијуму, остао усамљен, од петнаест чланова четрнаест је било против њега. Тек када су се умешали други, удбашки, полицијски и тајкунски фактори, онда су се неки почели одвајати, задивљени количином новца која им је понуђена. Што се тиче Европске уније, ево, сада пристајем да се учланимо одмах, али да они гарантују Косово у саставу Србије и да чланице ЕУ које су признале независност Косова опозову ту независност, односно то признање. Нема сумње, за Косово бих дао сада мени овде да одсеку главу за говорницом, а камоли пристао у ЕУ. Па распашће се, велим, за десетпетнаест година, па издржаћемо некако, али да нам Косово остане. Дакле, ту су ствари јасне. Код нас није било промене политике по том питању. А Николићево је било инсистирање – Косово, Косово, Косово. Хоће, може, ја сам ово конципирао, може ако гарантују да ће Косово остати у саставу Србије. Али они то неће, и ми смо знали и тада да неће. А он је добио кофер пара да прихвати Ђелићеву варијанту. Зато је изгубио част и образ, па макар и био председник Републике у једном мандату.

  Председавајући

  Захваљујем. Реч има народни посланик Александар Мартиновић, право на реплику.

  Мартиновић Александар

  Опет зарад историјске истине, како гласи амандман за који је господин Шешељ као председник СРС-а рекао да га подржава и да може да уђе у процедуру. Дакле, амандман Томислава Николића гласи: „После члана 1. Предлога закона о потврђивању ССП-а додаје се нови члан 2. који гласи – Република Србија, као правни следбеник Савезне Републике Југославије, одредбу седмог по реду параграфа преамбуле Споразума, у којој уговорне стране исказују своју посвећеност потпуном спровођењу свих начела и одредби Повеље УН, ОЕБС-а, посебно оних садржаних у завршном акту Конференције о европској безбедности и сарадњи, закључним документима Мадридске и Бечке конференције и Париској повељи за нову Европу, и Пакта за стабилност Југоисточне Европе, у циљу доприноса регионалној стабилности и сарадњи између земаља региона; члана 2. Споразума, према којој ће поштовање начела међународног права представљати основ унутрашње и спољне политике уговорних страна и чинити суштински елемент Споразума; члана 4. Споразума, којом уговорне стране потврђују значај који дају испуњавању међународних обавеза; и члана 135. став 2. Споразума“, даме и господо народни посланици, „по којој то што се Споразум не примењује на Косову, које је тренутно под међународном управом у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 од 10. јуна 1999. године“, наглашавам ову завршну реченицу, „не доводи у питање садашњи статус Косова нити одређивање његовог коначног положаја према истој Резолуцији“, дакле према Резолуцији 1244, „Република Србија разуме као потврду да Споразум не угрожава територијални интегритет Србије, а посебно статус покрајине Косово и Метохија као саставног дела територије Србије, што је гарантовано Резолуцијом Савета безбедности УН 1244, делом њене преамбуле, који гласи: ʼпоново потврђујући приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету Савезне Републике Југославије и других држава региона,… (Председавајући: Захваљујем.) … Како је наведено у Хелсиншком документу и Анексу 2,ʼ… (Председавајући: Захваљујем.) … И Анексом 2. тачком 5. прве Резолуције 1244…“ (Искључен микрофон.)

  Председавајући

  Захваљујем, господине Мартиновићу. Извињавам се, омогућио сам вам једанаест секунди. (Александар Мартиновић: Само да завршим реченицу.) Добићете накнадно још два минута, с обзиром на то да се господин Шешељ… (Александар Мартиновић: Одузмите ми од времена посланичке групе.) Не могу, заиста. Даћу вам накнадно још два минута с обзиром на то да се господин Шешељ јавио и тражи реплику. Изволите.

  Шешељ Војислав

  Ово нема везе са ССП-ом. Ово није прихваћено, нема га у Споразуму. Где има то за Косово? (Александар Мартиновић: Ево амандмана.) Ма, где је прихваћен? (Александар Мартиновић: Па прихваћен од Владе.) Ма, није га прихватила! Није, јер је Томислав Николић нашао компромис са Божидаром Ђелићем. (Александар Мартиновић: Ђелић за говорницом прихватио.) Ма, прихватио измењену верзију. (Александар Мартиновић: Ма, прихваћен је.) Није тачно. Па нема га онда у закону о прихватању Споразума. Нема га. Пола одавде су били присутни. (Александар Мартиновић: Прихваћен је. Ево питај Наташу да ли је прихваћен.) Није тачно, није прихваћен. Ево и Красића, који је најпаметнији био у вашем саставу тада, у мом одсуству. Није то прихваћено. Да је то прихваћено, још би Томислав Николић и Александар Вучић били чланови Српске радикалне странке, али то није прихваћено.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Александар Мартиновић, право на реплику.

  Мартиновић Александар

  Даме и господо народни посланици, амандман је прихваћен. На седници тима за одбрану господина Шешеља, 5. септембра 2008. године, Шешељ пита: „Како је Скупштина данас изгледала“? Онда одговарају – изгледала је овако и онако. Онда каже – добро, нека они усвоје тако и готово. Они када тако усвоје, онда тиме могу да заврше расправу, да ли је тако, каже Зоран Красић, кога сте сада спомињали да је најпаметнији. Ја кажем, јесте најпаметнији. Каже Красић – постаје саставни део закона. И после тога – већ се вечерас изјаснио он о амандману, Ђелић. Дакле, господине Шешељ, Ђелић је за говорницом прихватио оба амандмана Српске радикалне странке. (Војислав Шешељ: Где су уграђена у закону?) Прихваћена су оба амандмана Српске радикалне странке. Онда сте ви, уплашени од тога, како кажете, „да ће Војислав Коштуница да нас истисне са ултранационалистичке позиције па да он то постане. То мене само брине.“ А 5. септембра питате – шта каже ДСС на то? Вјерица Радета каже – ДСС неће да гласа ни под овим условом, а онда ви кажете – онда нећемо ни ми да гласамо. То је била права истина. Ви сте рекли – гласаћемо. А када сте се уплашили да ће Коштуница у очима народа да испадне већи националиста од вас, онда сте преломили преко колена и рекли – е, нећемо сад да гласамо. А Томислав Николић је дан пре тога, 4. септембра, рекао – гласаћемо ако прихватите наше амандмане. Божидар Ђелић излази за говорницу и каже – Влада прихвата оба амандмана Српске радикалне странке, и амандман Вјерице Радете и амандман Томислава Николића. А ви, у страху од ДСС-а и Војислава Коштунице, кажете – немојте да Коштуница испадне већи националиста од нас, сад нећемо да гласамо за ССП.

  Председавајући

  Поштовани народни посланици, сагласно члану 27. и члану 87. ст. 2. и 3. Пословника Народне скупштине, обавештавам вас да ће Народна скупштина данас радити и после 18 часова због потребе да Народна скупштина што пре донесе закон из дневног реда ове седнице. Изволите.

  Шешељ Војислав

  Ово је невероватна интерпретација! Гледајте сада: да је наш захтев прихваћен, да га је Влада прихватила, он би одмах био уграђен у текст Закона и Закон би био усвојен са тим нашим амандманом. Погледајте текст Закона, видећете да тога нема. Када се нешто договори, а преговарао је Томислав Николић са Божидаром Ђелићем, па се усвоји, онда се то угради у текст предлога закона и о томе се гласа. Ако је то договорено, па ми на крају одбили да гласамо, то би ипак остало у Закону. Како то није остало у Закону ако је Влада прихватила? Ја не могу ту небулозу да схватим од Мартиновића. Он каже да је био луд кад је био радикал; онда би логички било закључити – кад је престао да буде радикал, кад је постао напредњак, да му се здравствено стање поправило. Међутим, овде је катастрофа, овде је све горе и горе по том питању. Да је прихваћен наш амандман, он би остао у Закону и данас би био у Закону, и то је јасно. Погледајте Закон, видећете да овог нема, јер ово никада није прихваћено. Опет вам понављам, нек ЕУ каже да прихвата Србију са Косовом у свом саставу и да гарантује останак Косова у саставу Србије и да све чланице ЕУ које су признале Косово повуку своје признање и ја ћу гласати, невољно, с муком, зачепићу нос, али ћу гласати за улазак у ЕУ, рачунајући – брзо ће то пропасти. Али неће.

  Председавајући

  Захваљујем, господине Шешељ. Реч има народни посланик Александар Мартиновић, право на реплику.

  Мартиновић Александар

  Признајем, по ко зна који пут, и да сам глуп, и да не знам ништа, и да сам највећи идиот на свету, и све је то у реду. Али, ево, 4. септембар 2008. године, Момир Марковић, посланик Српске радикалне странке, мој колега: „Хајде одговорите, министре“, обраћа се Ђелићу, „да ли прихватате амандман. Прихватите амандман СРС и одмах можемо да идемо на гласање о Споразуму о стабилизацији и придруживању“. Наташа Јовановић, која ми сада каже да лажем, да сам будала, да сам идиот: „Ми хоћемо да се интегришемо и свакако нисмо против тога. Према томе, морамо ипак да усмеримо ствари у правом смеру, да кажемо да ми хоћемо да прихватимо овај споразум кад се прихвати амандман СРС, ако се буде прихватио, и само под тим условом који ће да значи један дуг и трновит пут када је у питању ЕУ.“ Гордана Пауновић Милосављевић, посланик СРС: „Сви ми овде тежимо, а не само посланици који седе са моје леве стране, да идемо у ЕУ.“ Дакле, господине Шешељ, нисте ви безусловно за ЕУ као што тврдите. Ви сте за ЕУ под условом, али под тим условом је и Српска напредна странка. Нико вам не даје за право да ви нас етикетирате као некакве велеиздајнике. И ми кажемо – хоћемо у Европску унију са Косовом и Метохијом. Кад сте чули од неког функционера СНС-а да је рекао – хоћемо у ЕУ по сваку цену и без Косова и Метохије? Ово што ви сад говорите – ЕУ нас третира као робове, пљачка нас, трује нам земљу, уљни шкриљци, нафта итд., али ако признају да је Косово наше, онда хоћемо у ЕУ… Ви сте у контрадикторности са самим собом. (Војислав Шешељ: Реплика. Мора бити моја последња реплика.)

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Чанак Ненад и Бранислав Недимовић · 4 говора наизменично · 24. август 2017. · Четврто ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у Једанаестом сазиву

  Цела размена, од речи до речи

  Чанак Ненад

  Ја бих само скренуо пажњу, господине министре, на једну ствар. Немамо сада времена да улазимо у детаље. Споменули сте наводњавање – то је, наравно, услов свих услова пољопривредне производње – само нисте споменули којом ће се то водом наводњавати зато што у условима оваквих, непречишћених вода боље да се не наводњава него да се трује тло отпадним водама које се непречишћене пуштају у канале, као што знате. Јер, да би се наводно додворавало страним инвеститорима, и не само страним, има и домаћих који се потпуно оглушују о било какве еколошке прописе и норме, а нико им не може ништа, најзад, долазимо у позицију да су нам канали затровани и да то једноставно не функционише. Управо због тога ја показујем велику скепсу према одређеним инвестицијама, великим инвестицијама у сточарску производњу, са нерешеним питањем отпадних вода и депоније отпада, јер ако се то не реши, доћи ћемо у позицију да имамо много више штете него користи од таквог типа инвестиција.

  Председавајући

  Захваљујем, господине Чанак. Реч има министар Бранислав Недимовић. Изволите.

  Бранислав Недимовић

  Нисам био до краја потпуно прецизан. Наравно да приликом ових инвестиција водимо рачуна о квалитету воде која ће служити систему за наводњавање и да су у току неки пројекти којима ће се решити систем пречишћавања вода. Оно што морам да приметим, никад Саву нисам видео чистију него ових година. Искрено вам кажем, дешавају се неке ствари које су потпуно невероватне. Разлози за то, можемо улазити у њих, али није то само тема. Причате о каналу Дунав–Тиса–Дунав и његовом загађивању успут. У току су пројекти у оквиру ИПА пројеката који ће решавати овај систем. Чињеница је да у овом тренутку, нарочито на простору Куле и Врбаса, имамо велике загађиваче. Ради се заједнички пројекат, то је било у оквиру Министарства пољопривреде и заштите животне средине, отпочели смо. Обезбеђена су средства у овој години да се овај посао заврши, и не само за то, него и за друге пројекте за пречишћавање отпадних вода. Оно што морам да приметим јесте да смо имали код неких пројеката различите ситуације – има овде и посланика који су били председници општина и градоначелници – да локалне самоуправе нису испуниле свој део обавеза. Дошли смо у ситуацију, нарочито код система водоснабдевања и пречишћавања отпадних вода, да уђемо у проблем као држава. Држава је интервенисала пре неколико дана, преузела обавезе како би се ове ствари завршиле до краја. А чињеница је да су у то време локалне самоуправе улазиле у пројекте. Имамо и неке друге ствари које се тичу пречишћавања, где на пример нису биле решене линије за муљ. Шта с њима? Имамо тако један пречистач отпадних вода. Сада радимо на томе, ове и следеће године те ствари ће бити решене.

  Председавајући

  Господине Чанак, сматрате да сте погрешно протумачени или да допуните питање које сте поставили? (Да.) Реч има народни посланик Ненад Чанак. Изволите.

  Чанак Ненад

  Само бих вам скренуо пажњу, господине министре, на следећу ствар: када оптужујете локалне самоуправе да нешто нису урадиле, сетите се да због централизације каква је спроведена у овој земљи локалне самоуправе немају пара за то. Дошли смо у позицију да је перманентно сиромашење локалних самоуправа и сваљивање на њих кривице за све што не ваља у овој земљи један штетан процес даље централизације, који ће довести до потпуног гушења привредног и сваког другог живота ван Београда. Ако ће ова влада тим путем да иде, онда ће бити одговорна за, буквално, истребљење три четвртине становништва ове земље, које не живи у Београду.

  Председавајући

  Реч има министар Бранислав Недимовић. Изволите.

  Бранислав Недимовић

  Само један коментар. Хвала вам на прилици, што сте ми дали да пуцам на празан гол. Влада је пре месец дана, у оквиру Министарства финансија, определила средства која ће у ствари компензовати та недостајућа средства локалним самоуправама за подршку, за суфинансирање, нарочито пројеката који су везани за водоснабдевање и екологију. Имали смо ситуацију са системом за водоснабдевање „Морава“, где је неколико локалних самоуправа испунило своје обавезе, а неке нису. И сам сам био градоначелник, учествовао сам у тим процесима. Када неке ствари желите да завршите, ви их завршите, а не само потпишете уговор и кажете „баш ме брига за то“. То је неодговорно према средини у којој живите. Направљена су средства, одвојена у буџету, за систем суфинансирања, да се не би локалне самоуправе више оптерећивале, да имамо одвојене паре за то. Исто тако, у покрајинском буџету су – неки дан сам разговарао са колегом Мировићем – обезбеђена средства за ту намену. Средства су обезбеђена већ у буџету. Чујем да 31. имају ребаланс буџета, можете да погледате.

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Ного Срђан и Шаровић Немања · 4 говора наизменично · 15. мај 2017. · Трећа седница Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2017. години
  На дневном реду: Судије: измене и допуне

  Цела размена, од речи до речи

  Ного Срђан

  Како сте ми одузели право?

  Председавајући

  Одузео сам вам. Реч има народни посланик Немања Шаровић. Изволите. (Срђан Ного: Повреда Пословника.)

  Шаровић Немања

  Даме и господо народни посланици…

  Председавајући

  Сачекајте, колега Шаровићу. Ја се извињавам. Реч има господин Ного. Тражили сте повреду Пословника? Изволите.

  Ного Срђан

  Молим вас да ми образложите, члан 110. мера одузимања речи, на основу чега и како сте ми је, молим вас, одредили. Дужни сте да ми образложите и да ми укажете на то.

  Председавајући

  Нисам дужан да вам образлажем. Имали сте пре тога две мере опомене, није вам било довољно. Следећа мера је одузимање речи. А ако наставите даље, постоји још једна мера. Реч има народни посланик Немања Шаровић. Изволите.

  Шаровић Немања

  Даме и господо народни посланици, пре него што пређем на амандман, ја бих указао на још једну злоупотребу која је постала толико уобичајена да је више нико практично и не помиње и не примећује, а то је чињеница да је овај предлог измена и допуна Закона поднет по хитном поступку и то је, нажалост, постала пракса. Не изузетак, већ је то постало правило да се расправља по хитном поступку о законима који апсолутно не испуњавају услове које прописује Пословник. Ја ћу вам прочитати шта каже члан 167. Пословника о раду, који каже да се може закон донети по хитном поступку, а онда одређује услове и услови су веома озбиљни. Први услов: „По хитном поступку може да се донесе закон којим се уређују питања и односи“…

  Стенографске белешке тог дана (привремене, неауторизоване)

• Ћирић Горан и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Ћирић Горан

  Дакле, и на овај члан је посланички клуб ДС поднео амандман желећи да скрене пажњу на то шта је циљ овог закона. Јасно је да се спрема концесија (видели смо и у образложењу због чега не треба прихватити претходне амандмане), да се спрема концесија за аеродроме, посебно Аеродром „Никола Тесла“. Ми питамо – колико је исплативо ово што се најављује? Не видимо ту јаку аргументацију и мотиве за доношење оваквог закона, посебно ако се хвалимо резултатима Аеродрома „Никола Тесла“, где се приказује годишња добит од 25 до 30 милиона евра. Са недовољно ефикасним вођењем и уступцима које поједине авио-компаније имају у том смислу, за наведених 25 година очекивана добит би била неких 750 милиона евра, са већинским власништвом државе. Мислим да се ту поставља питање, са најавом почетног улагања од 300 милиона евра, очекиване добити коју би из такве трансформације држава Србија имала. Мислимо да је важно успоставити модел и универзални приступ, пре свега према инфраструктури јавних предузећа у Србији. Мислим да је потребно издвојити и раздвојити инфраструктуру, што представљају писта и основна инфраструктура самог аеродрома (не само „Никола Тесла“ него и свих осталих), а да треба развијати тржиште над операцијама. Мислимо да је важно да држава задржи контролни пакет акција од најмање 51% да би управљала на такав начин. То је разлог због чега смо подносили све ове амандмане и због тога исказујем такав став Демократске странке.

  Председавајући

  Хвала. Реч има министар.

  Зорана Михајловић

  Морам да реагујем да не остане незабележено, сви амандмани које је ваша посланичка група дала на овај врло важан закон, којим дефинитивно комплетирамо све оно што се зове ваздушни саобраћај у Србији, гласе – брише се. Мени је жао што није било добре воље да ово што покушавате у расправи преточите у текст. Дакле, ваши амандмани су – брише се. Друго, амандман „брише се“ на члан 3... Само да се појасни, у питању су појмови, тако да доста тога што сте ви сада рекли некако ми се не слаже са тим амандманом. Моја је обавеза и дужност, због грађана Србије, да објасним само неколико ствари, управо везано за ове амандмане које сте ви поднели – брише се. Овај закон је врло важан. Важан је јер дефинише оно што се Законом о ваздушном саобраћају није дефинисало, те тако појмови који се помињу у Закону о ваздушном саобраћају и у овом просто нису у супротности, то је под један. Под два, да ли ће да буде концесија, како ће изгледати даљи развој „Николе Тесле“, то је нешто о чему Влада још увек није донела одлуку. Али оно што Влада има као резултат јесте сигурна добит Аеродрома „Никола Тесла“, која постоји, која се из године у годину повећава, за разлику... Да подсетимо опет да није постојала никаква добит и да су постојали стално губици за време неких других влада које није водила Српска напредна странка. Значи, добит постоји, циљ је да се Аеродром даље развија; циљ је да због места које има у региону Аеродром „Никола Тесла“ заиста постане једна врста хаба. Зашто није било добити, односно профита Аеродрома „Никола Тесла“ у неким претходним владама, то је питање можда баш за вашу посланичку групу, али свеједно. Значи, наш задатак јесте да створимо услове и да водимо рачуна о инфраструктури и свему. Направићу малу паралелу са вођењем инфраструктуре лука, где је то увек био проблем када сте их ви приватизовали.

  Председавајући

  Време, хвала. Реч има народни посланик Горан Ћирић, реплика.

  Ћирић Горан

  Говорили сте о добити Аеродрома. Одлично! Наравно да навијамо да Аеродром буде наредне године још успешнији, и сва наша јавна предузећа. Нажалост, нема их пуно. Посебно ћемо говорити касније о стању јавних комуналних система, посебно на локалном нивоу, а и неких других комуналних система. Када говоримо о Аеродрому, једноставно је питање: нама није најјасније образложење у коме се већ најављује могућност издавања Аеродрома и давања концесије за неких 300 милиона, колико се најављује. Колико ће бити, то не знамо, не можемо да знамо. Али ако имамо једноставну рачуницу да са оваквим начином вођења Аеродрома, где сигурно постоји простора да буде још ефикаснији (и ми навијамо да буде ефикаснији), Аеродром исказује 25–30 милиона годишње добити, ако се најављује 25-годишњи уговор, 25 на квадрат је 625, значи 625 милиона евра, и учешће државе у тој истој добити. Ако очекујемо да буде све ефикаснији и да та добит расте из године у годину, онда се ради о већем износу. Овде се помиње неких 300 милиона. Е, сада, то је наше питање – начин на који ће се читава Влада и држава односити према јавним системима и посебно према инфраструктури. Још једном понављамо због чега нисмо преточили у амандмане. Поставили сте нам то питање – због чега нисте тај предлог преточили у амандмане? Имали смо један дан за ових 20 закона, колико је свако од нас у Скупштини имао простора и времена да реагује на све ове законе и на све ове чланове. Да ли мислите да је реално дати такву врсту амандмана? Ми вам сада говоримо тај став, а то је став да треба задржати већинско власништво над инфраструктуром.

  Председавајући

  Захваљујем, време. (Горан Ћирић: Искористићу и време...) Не, ви сте узели реплику. Не можете да искористите време. Морате поново да се јавите па онда да наставите. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Задатак државе и Владе Републике Србије јесте да створи услове да се одвија, односно да се ствара привредни раст и развој. Дакле, услови су створени овим законом – постоји могућност да бирамо хоћемо ли једног тренутка да улажемо као држава или ћемо можда да идемо на неки други облик партнерства. Овај закон, такође, није направљен само за „Николу Теслу“, него за све аеродроме. Да ли је образложење за вас било нејасно... Верујте, на ваш захтев амандмана „брише се“ ја не могу да гледам у пасуљ и да знам шта сте желели да питате. Хвала вам што сте поставили питање. Сад сам вам одговорила, надам се.

• Зорана Михајловић и Ћирић Горан · 5 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Па, толико ништа нисмо уложили ми из Владе за ове две године да од 1.000 путника, колико је било пре него што је формирана ова влада, данас их има 70.000. То је вероватно тако дошло, пошто се ништа није уложило. Значи, четири милиона евра је уложено од стране СМАТСА, Директората и „Николе Тесле“ – од опреме да може да се лети, односно да може да се врши ваздушни саобраћај и по лошем времену и ноћу, што није било могуће пре две године, до свих ствари које су биле неопходне да би аеродром могао да испуни основне услове да уопште добије дозволу, када говоримо о безбедности, да можемо да користимо такав аеродром. Друго, оно што се даље улаже у аеродром јесте за нови торањ који ће се правити, нека врста резерве Аеродрома „Никола Тесла“. Према томе, извињавам се, не знам одакле вам ти подаци, али апсолутно су нетачни када говоримо о улагању Владе Републике Србије, пре свега овог министарства, да се аеродром Ниш подигне и да следеће године имамо готово 200.000 путника.

  Председавајући

  Реч има Горан Ћирић.

  Ћирић Горан

  Користим време посланичке групе по амандману. Чули смо ово образложење од министарке, испада да се од пре две или три године лети са нишког аеродрома, што једноставно није тачно. Мислим да се могло улагати у технологију и опрему, али се летело са нишког аеродрома и пре 1999. године, али и онда када је реконструисан. Тачно је да се највише уложило управо захваљујући Граду Нишу 2002. и 2003. године и донацији норвешке владе од шест милиона евра. То је била инвестиција која је излечила ране које је Ниш носио, са 30 заосталих пројектила у писти нишког аеродрома, и са великом храброшћу људи који су омогућили летење са нишког аеродрома. Дакле, летело се и 2003, 2004. и 2005. године. Тачно је, са мањом фреквенцијом, али је технички, технолошки све то било припремљено и могло је да се лети са нишког аеродрома. Дакле, ово што ви кажете – да је опрема коју сте донирали у последње две или три године омогућила летење са нишког аеродрома – једноставно не може да буде истина.

  Председавајући

  Хвала. На члан 4. амандман је поднео народни посланик Зоран Живковић. Само да продужим време. Поштовани посланици, сагласно чл. 27. и 87. ст. 2. и 3. Пословника, обавештавам вас да ће Скупштина данас радити и после 18 часова због потребе да расправимо све амандмане и донесемо законе из дневног реда ове седнице. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Само ради истине, ево података овде: 2014. године 1.335 путника на нишком аеродрому; 2015. године 36.258 путника; за сада, 2016. године, имам овде податак из октобра, немам децембарски, 81.723 путника. Немојте да говорите нешто што није тачно. Много сам се борила за нишки аеродром и не прихватам да ми неко каже нешто што није тачно. Ниједанпут, ниједне претходне године није могло да се лети у условима смањене видљивости, нити је могло да се лети ноћу. Захваљујући томе што смо у ове две године обезбедили сву опрему да то може, имамо овај број путника. Никада није било толико компанија, нити толико линија да може да се направи толики број путника који су летели за Ниш. Заиста, само да будемо мало тачнији.

  Председавајући

  Изволите.

  Ћирић Горан

  Време посланичке групе. Године 2014, рекли сте, 1.300, 1.400 путника. Па, ко је водио тада аеродром и Град Ниш? Одлично је што расте број путника сада, у наредним годинама, али 2014. године такође је катастрофалан податак, а ко је водио тада, у том тренутку Град Ниш? Независно од тога, ја нисам говорио о броју путника, говорио сам о инфраструктури и ономе што сте рекли, да је тек са улагањем од пре две или три године могло да се лети са нишког аеродрома. Сви смо то чули. Просто, летело се и 2002, 2003. и свих наредних година, са мањом фреквенцијом, са мањим бројем путника. Додуше, „Јат“ је летео и до Франкфурта и до Цириха, летео је неко кратко време и до Париза, до „Шарла де Гола“, али није издржао у том тренутку да одржи те линије. Са лоукост компанијама се прави овај велики искорак, и то је заиста важно. Поштујте рад и неких претходника. Није почело све од тренутка када сте ви дошли на чело Министарства, нити рад нишког аеродрома. Прво је требало пренаменити... Дакле, 1999. године смо имали несрећу и бомбардовање и деструкцију тог аеродрома, па је требало пренаменити, јер је то био војно-цивилни аеродром. Онда је требало пренаменити и трансформисати га у цивилно-војни, уз велико разумевање војске, и тада примити донацију норвешке владе, што је у том тренутку био услов. Вероватно ви то добро знате, али помените и те људе који су у том тренутку урадили добар посао, што је и био предуслов за раст нишког аеродрома, а, наравно, и многих других инфраструктурних…

  Председавајући

  Реч има министар, реплика.

  Зорана Михајловић

  Само кратко, опет да знају грађани Србије: градска власт у Нишу је до краја 2013. године плаћала „Монтенегро ерлајнс“ да лети са нишког аеродрома. Уложили су шест милиона евра да би „Монтенегро“ летео. Да су тај новац уложили у нишки аеродром, онда бисмо имали, малтене, још једног „Николу Теслу“. Само да се зна. Ми смо то прекинули и оспособили аеродром и сада имамо комерцијалне летове. Ваљда је циљ да имамо комерцијалне летове.

• Зорана Михајловић и Чомић Гордана · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Само мала допуна. Разумем чак и тај начин борбе, да напишете „брише се“ па тако добијате више времена, али време се добија на изборима, а не на амандманима. Само толико.

  Председавајући

  По амандману, народна посланица Гордана Чомић. Изволите.

  Чомић Гордана

  Нема тих избора који вас могу спасити од, не дао Бог, примене овог члана на аеродрому у Сомбору, који је издат концесионару. Наш неспоразум је баналан, али дубок и непремостив. Ако хоћете да мени упутите презир зато што је 250.000 људи решило да гласа за Демократску странку, ви ароганцијом упућујете тај презир и тим људима који су гласали за мене. Поштујем сваки глас који сте ви добили, од срца и искрено, јер људи који за вас гласају, 1.750.000 људи који су гласали за СНС, имају право на тај избор. Браним њихов избор, јер ако не браним, не могу да браним ни своје. Ви мени оспоравате да говорим у име 250.000 људи који су гласали за нас. Можда будете имали среће, можда вам се то чини као срећа, па не буде више никог ко ће хтети да гласа за Демократску странку. Можда ће вам се тада чинити да сте решили све своје проблеме, а ја ћу и тада, било где и било како, читати законе и питати неког другог – зашто стављате у закон став који нема везе са законом, не може бити примењен и зашто га браните отвореним презиром према Демократској странци? Од тога нико нема користи, а најмање будући концесионари који ће читати овај закон и гледати шта треба да раде у случају да су привремено спречени да управљају. Лакоћа којом хоћемо да одржимо предност и ућуткивањем противника никада није лакоћа којом демонстрирамо знање које поседујемо, али је, наравно, фолклор овог парламента, био и остао. Не замерам ја то вама, само вас молим да када будете радили подзаконске акте негде буде јасно шта ради последњи став члана 8. о којем сада расправљамо. Ништа више, ништа мање. На изборима, свима који буду хтели да гласају за кога год хоће, да гласају слободно, да гласају зато што осећају вољу и жељу да гласају и нека вам поклоне све време које сматрају да заслужујете. То је, како да вам кажем, ствар за коју се ја борим 26 година и нећу никада престати. Као што се борим и за културу дијалога. Хвала вам.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Да опет буде јасно, нема емоција у послу који радимо управо због тога што нема ни позитивних ни негативних емоција. Наше је да створимо услове да се, рецимо, један или сви аеродроми у Србији развијају, јер овај закон се односи на све аеродроме. Дакле, ја закон браним резултатима. Не желим сада поново да се враћам на то, али ме терате – да ли треба да причамо о свим губицима који су постојали у „Јату“? Да ли треба да причамо о свему што се дешавало на Аеродрому „Никола Тесла“ док није почело да се улаже у Аеродром и док се није извршила приватизација „Јата“? Сада смо у ситуацији да можемо да улажемо и стотине милиона евра на разне начине да бисмо подигли тај аеродром. Да ли треба поново да се враћам па да ми ви кажете – ето, поново се позивате на нас? Резултати кажу да је заиста било врло лоше стање у ваздушном саобраћају док га је водила Демократска странка, да је сада стање у ваздушном саобраћају такво да је то једини сектор саобраћаја за који можемо слободно... Не ми, него Европа каже да смо део Европске уније. Само толико – резултати, ништа друго. Емоције? Емоције, о томе можемо да причамо ван ове сале, а не овде.

  Председавајући

  Реч има народна посланица Гордана Чомић, по амандману. Изволите.

  Чомић Гордана

  Не треба да причамо о свему томе. Треба да причамо овако: ја питам како ћете применити последњи став у члану 8. који гласи: „Ако концесионар није више у могућности да обезбеди услове“ итд., онда ће се обратити закону који уређује јавно-приватно партнерство и концесије и уговору о концесији. О томе треба да причамо. Став члана 8... Можете да одмахнете руком колико год хоћете, можете да кажете – ман'те је, немој још одговарати, ово остаје у закону. Био је тако један што је написао да треба закон да ступи на снагу 31. априла, па сам га питала – да ли си ти нормалан, а он ми је одговорио – напиши амандман. Неће да може. Дакле, оно о чему треба да причамо јесте, пошто ви са сарадницима нама доносите Предлог закона, да ми кажете како се и у којим случајевима примењује последњи став члана 8. Ни мање ни више. Можете унети емоције у то, немам ништа против емоција, али ако ме питате о чему треба да причамо, о томе треба да причамо. Зашто правите закон у коме је кључни став каква су овлашћења оснивача у случају поремећаја у обављању? Поремећај у обављању је дефинисан Законом о ваздушном саобраћају. Шта вам ради последњи став у члану 8, о томе треба да причамо. Ви мени кажете – деси се овај поремећај, а овај став примењујемо онда овако и овако. Све остало може, али је некорисно. Мало је и посрамотно, а за некога и покорисно, шта да се ради.

• Ного Срђан и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Ного Срђан

  Сматрамо да образложење није у складу с оним што ми тврдимо, јер овде се поставља питање шта је уопште јавни интерес и како се јавни интерес утврђује ако имамо закон који усвајамо по хитној процедури, који није прошао јавну расправу, ако тај закон предвиђа да „ако изградња пратећих објеката из става 1. овог члана“, чије брисање тражимо, „није предвиђена важећим планским документима, примењиваће се услови органа односно организација надлежних за послове телекомуникација, односно енергетике на основу годишњих планова развоја тих мрежа на територији Републике Србије, у складу са законом“ итд. Пазите, где је ту јавност укључена, а ради се о јавном интересу? Изгледа да јавни интерес у Србији дефинишу сви осим грађана Србије и саме јавности. Није јавни интерес оно што тог дана одлучи Александар Вучић, или неки од његових министара или директора његових предузећа, или неки приватни страни концесионар који је дошао у Србију с намером да овде профитира и заради. Заиста мислим да би требало још једном да поразмислите и да гласамо. Свакако, као што је рекао претходни говорник, ви имате већину и можете да изгласате и да је Земља равна, али остају последице ваших дела, онога што радите. Свакако рачунајте да сви треба да живимо у овој земљи и убудуће. У каквом стању су насеља око Аеродрома, довољан је показатељ насеље Радиофар, које се граничи са Аеродромом „Никола Тесла“ у Београду: да би ишли у своју Општину Сурчин, људи морају да прођу 35 километара, да оду до Новог Београда, ту да окрену на ауто-путу па да иду у Општину. Иначе, 800 метара пута нисте могли ту да пробијете. Да ли ви планирате да то насеље потпуно угасите или шта већ? Какав је ваш план са људима који већ живе у близини Аеродрома? Јер, овде је кључно, овај закон се доноси због Аеродрома „Никола Тесла“. Мислим да грађани Србије и јавност заслужују да знају какав је то јавни интерес о коме ви говорите.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Образложење сте добили, али бих да појасним: значи, овај члан закона о управљању аеродромима потпуно је у складу с чланом 130. који је самостални члан Закона о планирању и изградњи, који јесте материјални пропис за изградњу, тако да то да је нетранспарентно, не види се и да је то у односу на одлуке неких других лица, није тачно. Друго, неколико пута смо рекли, поновићу опет, 700 кућа је изузето иза линије Аеродрома, дакле, неће бити срушено.

  Председавајући

  Захваљујем. На назив изнад члана и члан 12. амандман су заједно поднели народни посланици мр Александра Јерков, Горан Ћирић, Радослав Милојичић, Горан Јешић, Гордана Чомић, Балша Божовић, Маја Виденовић, Наташа Вучковић, Томислав Жигманов, Весна Марјановић, Душан Петровић и Верољуб Стевановић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 12. амандман су заједно поднели народни посланици Срђан Ного, Бошко Обрадовић, мр Иван Костић, Марија Јањушевић, Зоран Радојичић, др Драган Весовић и проф. др Миладин Шеварлић. Реч има народни посланик Срђан Ного. Изволите.

  Ного Срђан

  Управо у складу с претходним амандманом, и овај амандман се односи на брисање поменутог члана 12, са истим образложењем, са истим разлозима. Просто, настављамо дискусију од малопре. То што у једном закону стоји да ће утврдити Министарство, не значи да Министарство може тек тако да утврђује јавни интерес. Ваљда за тај јавни интерес треба да постоји неки већи друштвени консензус. Данас је министарка саобраћаја Зорана Михајловић, а сутра можда Александар Вучић одлучи да то буде неко други, на пример Владимир Ђукановић, као тотална супротност вама, да буде министар на том месту. Другачије може да схвати тај јавни интерес. То је опаска и напомена што се јавног интереса тиче. Што се тиче ових 700 кућа које помињете, да ће бити изузете, нису спорне те куће, спорни су услови у којима ти људи живе, инфраструктура која им не омогућава нормалан живот. Знате да су тамо уске улице, нема јавног превоза, немају канализацију, а локална самоуправа разрезује порезе као да живе у центру или ширем центру града Београда. Значи, пореска основица им је, мислим, 1.100 евра, што је заиста невероватно за насеље које нема основне услове за живот. И, да не може да се пробије 800 метара пута који би спојио насеље Радиофар с матичном општином Сурчин којој припада, то је заиста невероватно. Да ли је ту, рецимо, постојао јавни интерес, да га на време препознате па да урадите експропријацију и направите тај пут којим бисте људе који живе у том насељу повезали с матичном општином, кад већ толико причате о јавном интересу? Или је јавни интерес у Србији само неки страни инвеститор који долази па добија једанаест милијарди субвенција, добија све повластице и прикључке, које не мора да плаћа за разлику од домаћих привредника. Када он има нешто у интересу, да то буде јавни интерес. Да ли је тако?

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Сви инвеститори, и домаћи и страни, у складу са законом, имају прво на субвенције уколико запошљавају људе и улажу у нашу привреду. Наравно, увек мора да постоји обострани интерес, што је природно. Е сада, даље, јавни интерес се искључиво уређује овим законом, не уређује га ни Зорана ни било који други министар. Дакле, у складу је са законом. Када говоримо о тим кућама, прво о тих 700 кућа, верујем да сте у томе потпуно у праву; нажалост, изабрали су ту да граде. Мислим да локална самоуправа у сваком случају мора заједно са тим грађанима да поведе рачуна о ономе што се зове услови за живот, а то значи основне комуналне услуге. Постоји други део, оне куће код „Ауто-комерца“; тај предајник се практично сели на Аеродром те неће имати неких других проблема. У сваком случају, сагласна сам с вама да локална самоуправа мора да се позабави тиме.

• Чомић Гордана и Ристичевић Маријан · 6 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Чомић Гордана

  Још један члан који је директна илустрација нормативног оптимизма, непотребног. Дакле, шта дефинише члан 13. и зашто га треба брисати, као и све чланове овог закона? Говори у рубруму: „Предлог за експропријацију, административни пренос и непотпуну експропријацију“. У првом ставу кажете ко може да поднесе предлог, што је иначе дефинисано и законом којим се уређује експропријација, а у другом ставу да се по подношењу предлога из става 1. даљи поступак спроводи у складу са законом којим се уређује експропријација. Шта ће вам овај члан у овом закону? Да кажете да постоји Закон о експропријацији по којем мора да се поступа. То је нормативни оптимизам. Немам ништа против да се има стратегија којом ће се из многих закона покупити одредбе у покушају да се направи један кич лекс специјалис. Имали смо ми овде и оригинални лекс специјалис, када се изградња „Београда на води“ на силу прогласила јавним интересом. Комерцијални станови. То остаје брука на образу сваког ко је гласом „за“ рекао да је то изванредно, али... Ево, народни посланици добацују – шта фали „Београду на води“? Код нас у Војводини се каже – има све што му фали. Дакле, у жељи да ово не буде прави закон уместо лекс специјалиса, ви овде уводите ко може да поднесе предлог за експропријацију и шта после с тим предлогом бива. Разлози за наше противљење су што ми не сматрамо да је потребно да се у оваквом закону, где имате, већ смо разговарали, ставова које не умете да ми објасните, где имате наведено у рубруму како се стиче статус оператера (којег нема у члану) и да сад имате у члану 13. ко подноси предлог и шта после с тим предлогом бива... Хвала вам.

  Председавајући

  По амандману, реч има народни посланик Маријан Ристичевић. Изволите.

  Ристичевић Маријан

  Захваљујем. Даме и господо народни посланици, ја бих можда и разумео... А ово стварно не разумем. Ја бих можда и разумео предлагача амандмана, каже: „Брисање се предлаже из разлога што представља потенцијални извор корупције“. Највероватније то говори из властитог искуства. Можда бих прихватио да међу потписницима није и бивши председник општине Инђија, који је са платом од 700 евра стекао око седам станова, међу њима и стан у Бечу, затворени базен, пентхаусе, без икаквог приватног бизниса, све са платом од 700 евра. Зато је за мене овај амандман неприхватљив. Хвала.

  Председавајући

  Реч има народна посланица Гордана Чомић, по амандману.

  Чомић Гордана

  Имам потпуно разумевање за све који немају довољно снаге да разумеју ишта и који сматрају потпуно, председавајући је то пажљиво слушао, природним да овде образлажу да не прихватају амандман зато што га је потписао један народни посланик. Када би било реда, као што нема разума, када би било знања, као што нема части, онда би се разумело колико је то изречено у сали за седнице Народне скупштине недопустиво. Онда би се разумело како неко само из својих очију посматра свет и мисли да су сви исти. Па, нисмо. Дакле, мени је овде речено да сам потписала амандман зато што знам шта је корупција. Да имам намере да расправљам даље, наравно да бих поступала по ономе што пише, владавини права, када било ко сматра да му се може да засењује простаклуком, незнањем и бахатошћу. Па, не може. Немојте да ширите руке. Својих речи сносите последице. То што је то ружно, није важно, али је, како да вам кажем, незаконито. Када одузмете мени мандат на седници на којој ћете гласати о скидању имунитета народној посланици Гордани Чомић, онда можете да оспорите амандман који сам потписала, а који је унет по основу тога што сте пронашли да има кривичних дела корупције у мом поступању. Дотле само треба да вас буде срамота, јако. Али, да се зна шта је срамота, не би се све ово нама дешавало што нам се дешава. Хвала.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Маријан Ристичевић, по амандману.

  Ристичевић Маријан

  Ја сам се трудио да разумем, али ништа нисам разумео. Али сам се трудио. Имам искуство. Овде пише: „Брисање се предлаже из разлога што представља потенцијални извор корупције.“ То је образложење. Међу потписницама је и председник општине Инђија, мушкарац. Из тог разлога сам оспорио право да се овај амандман прихвати. А она реченица „Има све што му фали“ управо је у Инђији настала, управо код овог председника општине Инђија, јер све му је фалило. Заједно смо ушли у политику, ја и даље живим у родитељској кући, на крај села, у последњој улици, у последњој насељеној кући. Сад испада да сам ја бахат, а не онај који је купио седам станова, стан у Бечу, затворени базен. То је разлог због чега сам тражио да се овај амандман одбије. Не због госпође, већ због господина који је био председник општине Инђија и који је стекао и има све што му је фалило. Хвала.

  Председавајући

  По амандману, народна посланица Гордана Чомић.

  Чомић Гордана

  Захваљујем. Остаје без одговора питање које сам поставила, зашто је толики нормативни оптимизам, шта кријемо, од кога кријемо и зашто. Ако ико мисли да ће било каквим поносом на незнање и простаклуком сакрити да овде пише нешто што је вишак као члан, онда је у заблуди. Да ли можете да усвојите закон без икакве измене? Већ нисте. Дакле, није ушао у ову скупштину још ниједном закон, а да је из Скупштине изашао у облику у којем је ушао. То је природа Скупштине, да постављамо амандмане и да мењамо чланове закона. Ви сте већ неке изменили. Моја обавеза је да вас упозорим да ћемо са овим законом имати проблема у примени, из два разлога: први је нормативни оптимизам, други је што представља кич верзију лекс специјалиса који је већ написан за „Београд на води“. Није нам у интересу да имамо проблем. Ви имате своје мотиве зашто сматрате да тако треба да буде. Наш је посао да о тим мотивима говоримо и да покушамо да предупредимо проблеме који ће нас сачекати када овај закон буде требало применити. То је све.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Маријан Ристичевић, повреда Пословника.

  Ристичевић Маријан

  Захваљујем. Даме и господо народни посланици, рекламирам члан 106. и члан 107, посебно члан 107. који у првом ставу говори о достојанству Народне скупштине. Господине председавајући, нећу инсистирати да се о овоме гласа, али већ други пут, са јасном алузијом према мени, претходни говорник је говорио о простаклуку, па вас молим да узмете препис стенограма мојих данашњих наступа, препис стенограма у последњих годину дана у овом сазиву, препис стенограма из свих сазива и нађете један простаклук, једну псовку, да сам некоме можда рекао „ђубре“, „стоко“, „примату“, „мајмуне“ итд., да не кажем где су нас све терали итд. Ако то нађете у мојим говорима, ја ћу пристати да неко моје говоре оквалификује као простаклук. С обзиром на то да је колегиница често примењивала разне мере према опозиционим посланицима у сазивима у којима је председавала, ја не тражим да такву меру примените према госпођи, али молим вас да убудуће, уколико нема простаклука из ових клупа, уколико нема простих речи, уколико нема псовки, уколико има само једноставног речника, да ме народ разуме, упозорите моје колеге и драгу колегиницу да убудуће не пришива тај епитет мени, јер то својим говором нисам заслужио. А могли бисмо из тих стенограма, преписа да видимо какве смо све псовке доживели из оног дела сале, шта смо све доживели и какве су опомене председавајући морали да изрекну у том смеру. Зато вас молим да ме на одређени начин заштитите од квалификација за простаклук, када он не постоји, да колегиница буде на одговарајући начин макар упозорена на то. Хвала.

• Зорана Михајловић и Ћирић Горан · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Ми смо у процесу, као што рекох, потписивања уговора са Министарством одбране. Надам се да ће то ипак бити у првој половини 2017. године. Иначе, на данашњи дан, овог тренутка, податак из Ниша: 115.000 путника на нишком аеродрому. А што се табле тиче, биће.

  Председавајући

  На назив Главе В и члан 15. амандман су заједно поднели народни посланици мр Александра Јерков, Горан Ћирић, Радослав Милојичић, Горан Јешић, Гордана Чомић, Балша Божовић, Маја Виденовић, Наташа Вучковић, Томислав Жигманов, Весна Марјановић, Душан Петровић и Верољуб Стевановић. Реч има народни посланик Горан Ћирић. Изволите.

  Ћирић Горан

  Члан 15 – Финансирање изградње аеродромског комплекса и аеродромске инфраструктуре. Дакле, овде се наводе могући извори финансирања: приходи оператера аеродрома, буџет Републике Србије, средства приватног партнера, кредити, донације, поклони и други извори финансирања. Ми смо разговарали о томе и тачно је да је пре уласка овог закона у процедуру и расправе у Народној скупштини најављена могућа концесија, са највишег места; председник Владе је најавио могућу концесију, чак је говорио о могућем износу потребних средстава. Говорили смо и о добити Аеродрома „Никола Тесла“ на нивоу од 25 до 30 милиона евра. Када смо код финансирања, постављамо једно логично питање – какав је интерес Републике Србије да улази у овакве аранжмане, са претпостављеним нивоом средстава од 300 милиона евра за концесију за Аеродром „Никола Тесла“, када су процене да би добит, чак и са оваквим пословањем Аеродрома „Никола Тесла“, у тих 25 или 30 година износила неких 600–700 милиона евра? Где је ту интерес Републике Србије и грађана Србије? Још једном постављам питање о томе шта је интерес концесионара – брзо враћање уложених средстава на начин који може да донесе пад квалитета, али и пораст цена услуга на аеродромима који би се на овакав начин решавали. Мислим да су то заиста питања која нису овде добила одговоре и било би добро да добијемо ову информацију. Иако сте говорили о транспарентности и о томе да нико није виђен као могући партнер, једноставно, то смо чули од премијера пре почетка ове расправе.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић.

  Зорана Михајловић

  Ни председник Владе ниједног тренутка није говорио о неком именованом партнеру, него баш онако како сте на почетку рекли, рекао је – могућа концесија. А када постоји могућност, видећемо, разговараћемо, у односу на све податке које имамо, пројекције у Србији, региону итд., видећемо шта је најбоље за Аеродром. Ако причамо о концесији, држава остаје власник, постоји не само једнократна уплата, постоји годишња накнада итд. Зашто уопште треба размишљати о неком виду даљег улагања и инвестиција на Аеродрому? Зато што су оне потребне ако хоћемо да будемо заиста први у региону; сада смо трећи у региону. Да ли ћемо одлучити? Да, и биће јавно. Не знам да неко сада... Можда ви стварно знате име неког будућег, евентуалног концесионара, или знате како ће бити донета одлука Владе. Ја не знам. Знам да је наш задатак да створимо услове да имамо могућности да урадимо тако нешто, да сагледамо све, на основу студија и свега што нам даје неки врло важан преглед на основу кога ћемо евентуално донети одлуку како ћемо да улажемо у Аеродром, из којих средстава, из којих извора, на колико година, како ће то да изгледа. Али, заиста, сада је врло рано. Ово је тема о којој може да се прича пуно, и у расправи о овом закону, у реду, али не могу да вам дам одговоре јер Влада Србије није још ни села да разговара о томе. Понављам још једном, наша обавеза је да створимо услове да таква могућност постоји, а свакако ће да буде прегледна на основу јавног позива.

  Председавајући

  Захваљујем. По амандману, народни посланик Горан Ћирић. Изволите.

  Ћирић Горан

  Користим време посланичке групе. Ево због чега то питамо. Имали смо искуство са једним приватно-јавним партнерством, најпознатијим у Србији, које је прошло кроз ову скупштину, пројектом „Београд на води“. Најављиване су инвестиције од три милијарде евра, за врло кратак период. На крају смо добили нешто што није имало везе с том врстом најава. Сада опет имамо најаве у вези с концесијама, најаве које су најавиле овај закон о коме одлучујемо без прецизних информација. Отвореност читавог поступка је неопходна – говорили сте о транспарентности – и због тога отварамо ту тему. Сложићемо се да су биле потпуно различите најаве пројекта „Београд на води“. Ако поредимо те најаве с овим што сада слушамо, заиста имамо разлог да питамо, и очекујемо одговоре на ова питања.

• Ђуришић Марко и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Ђуришић Марко

  Као што је рекла претходница, овај члан говори о финансирању изградње аеродромског комплекса и аеродромске инфраструктуре; наводи изворе финансирања, а онда се налази кључна реч за нетранспарентност и корупцију у Србији – изузетно. Изузетно, средства из става 1. тачка 2), а то су средства из буџета, могу да се доделе... И онда се разрађују три става о томе на који ће се начин користити подстицаји у случају давања концесије. Ви имате у плану... Можда на Влади није разговарано, али сам сигуран да је у неким кабинетима разговарано и договарано ко ће бити концесионар и како ће се створити услови за његов рад у будућности. Значи – изузетно. Чему закон ако овде стоји „изузетно“, по правилима која ће да усвоји Влада, како каже последњи став? Ту се крије корупција, ту се крије нетранспарентност. То је проблем свих закона који долазе овде у мандату ове владе, то што се оставља да Влада одлучује, без јасних критеријума који су познати јавности. Колико год ви нама, потпредседнице Владе, објашњавали да ће то бити другачије, кажем вам да неће. Ваш колега из претходне владе је уговор о управљању Железаром Смедерево годину дана крио од јавности. Плаћао је казне зато што је кршио закон, опет парама из буџета грађана. Није хтео да нам каже колико је експертско, најбоље руководство на свету, ангажовано од стране Владе за управљање Железаром, плаћено. Ми то ни данас не знамо. Али знамо резултат управљања Железаром од стране тог руководства – 145 милиона евра дуга у 2015. години. Зато је проблем са овим вашим законима, у вашем раду нема транспарентности. Ви хоћете да вам верујемо. Не верујемо вам. Нема потребе да стоје ови ставови – изузетно, па даље – изузетно, Влада ће ово, Влада ће оно. То није транспарентно. Не може у закону да стоји реч „изузетно“. Чему онда набрајање и претходно дефинисање услова и правила, свега, чему закони ако може да стоји реч „изузетно“? То значи да не важи закон. То је проблем са целим овим законом. То је један лекс специјалис који ви кријете, пуните га неким ставовима, преписујете из других закона да би изгледао као закон. Могао је да има три члана, где пише – дајемо концесију тој и тој фирми. Пошто то нећете да кажете, написали сте закон од тридесетак чланова и ми сада покушавамо да решимо ребус како се зове фирма којој сте наменили концесију Аеродрома „Никола Тесла“. Хвала.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Ви не питате, ви доносите закључке, ви доносите пресуду, ви сте већ рекли – то је договорено у неким кабинетима итд. Претпостављам да је то у ваше време договарано у кабинету вашег председника странке. На крају крајева, имали смо примере, можемо да причамо и о тим примерима. Можемо да причамо о примерима како сте приватизовали НИС, зашто да не. То је било у време Тадића, колико знам, и не беше никаквог јавног позива ни тендера, ничега није било. То је потписивао и радио управо председник ваше странке. Овде није такав случај. Ми смо јавно прво изабрали саветника. Све студије које саветник буде урадио, сви подаци које буде направио биће јавно доступни. Свака врста одлуке коју будемо доносили ће се знати. И, знате како, кад већ помињете Железару Смедерево, не знам шта је по вама алтернатива, да ли је по вама била алтернатива да је затворимо? Ја не мислим да је требало да је затворимо, ваљда треба да ради. Толико.

  Председавајући

  Захваљујем. Господин Ђуришић, по амандману.

  Ђуришић Марко

  Можда грешим, можда није донета одлука у кабинетима, него сте били доле на вечери у Геозаводу, или где већ идете тамо, у тој згради коју сте својим партнерима дали, поклонили, на 30 година, да је користе. Значи, као што је прича о „Београду на води“, милијарде, не знам ни ја, а онда смо добили 20 милиона улагања страног партнера и не знам колико десетина милиона кредита. Донета је нека одлука, не знам да ли је ви знате, можда стварно не знате. Можда сте зато баш ви данас овде да браните овај закон, што би рекли – прошли бисте полиграф, на њему би се видело да стварно не знате. Можда ви стварно не знате, али онај ко управља овом земљом сигурно зна. Кад говорите о неким прошлим временима, говорите о споразуму везаном за продају НИС-а. Он је био овде у парламенту, усвојила га је Скупштина. Да ли ћете ви уговор донети овде у парламент, да видимо? Сумњам, али видећемо у наредном периоду шта ће бити. Не видим ту политичку логику коју СНС овде пет година користи у свим ситуацијама – ви сте радили исто то, па можемо сад и ми. Не видим како мислите да то доприноси бољитку грађана Србије. Ако смо ми радили нешто што није требало, ваљда не треба ни ви то да радите, а не да кажете – ви сте радили овако или онако, можемо сада и ми. При том, не говорећи истину, користите један пример који је потпуно супротан од свега онога што ви данас радите. Стављате одговорност на тадашњег председника Републике Бориса Тадића, који није имао већину у Влади када је конкретно тај споразум договаран, већ га је договарала Влада у којој Демократска странка није учествовала па се укључила у неком тренутку. Али је донет на крају гласовима свих у Скупштини. Желим да вам кажем везано за Железару, наравно да је није требало затворити, али да ли је требало пословати тако да се направи 145 милиона евра дуга? Године 2012, тај дуг је био 20 милиона, 2013. је био 35 милиона и онда драматично расте. О томе се ради. Ко је одговоран за тако лоше пословање? Не ради се о томе да ли је требало или није требало, него због чега се пословало са тако лошим резултатима. Јер, очигледно је ту постојала свесна намера да се неке паре извуку. Хвала.

  Председавајући

  Хвала. Реч има министар.

  Зорана Михајловић

  Прво, да се разумемо, парламент је усвајао споразум, као што увек усваја све споразуме. Уговор није био овде. Друго, таман посла да радимо исто онако како је радио Тадић! И таман посла да се у кабинетима договарају продаје, од НИС-а па надаље. Таман посла! Или, у оно време када се продавао „Сартид“, како је продат и шта се све десило, и колики је дуг уопште био „Сартида“ у тренутку кад су се Американци повукли итд. Према томе, далеко од тога. Оно што овај закон треба да омогући јесте да ствари буду јавне. Да ли ћете ви да верујете или не... У неком периоду испред нас, у неким месецима испред нас, када будемо доносили одлуку о томе шта и колико улажемо и колико је потребно да се уложи у Аеродром „Никола Тесла“, то ће бити јавно и моћи ћемо да причамо да ли је то таква врста инвестирања, да ли ту треба да уложимо или на неком другом месту, моћи ћете увек да кажете и помогнете да одлука буде боља.

• Зорана Михајловић и Чомић Гордана · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Аеродроми: управљање и давање у концесију

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Сагласна сам са амандманом.

  Председавајући

  Амандман се прихвата. Хвала. На Главу VI, назив изнад члана и члан 16. амандман су заједно поднели народни посланици Посланичке групе Демократска странка. Да ли желите реч? Реч има народни посланик Гордана Чомић.

  Чомић Гордана

  Амандман је на члан чији је рубрум „Доношење Националног програма“, а члан гласи: „Ради обезбеђивања услова за дугорочни развој и унапређење аеродрома у Републици Србији, доноси се Национални програм развоја аеродрома у Републици Србији (у даљем тексту: Национални програм.“ Тај национални програм доноси се на период од пет година (у другом ставу). И, Национални програм доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове саобраћаја. Други члан је онај који разрађује спровођење Националног програма. Оно што је моје питање јесте – шта сте смислили да напишете у националном програму? Да ли је то документ где ћете нам говорити о плану концесије? Малопре кажете, све ће бити јавно. Овај национални програм неће бити у Скупштини, он је документ Владе, као и неке друге стратегије. Ја нисам против, мислим да један број стратегија и програма и треба да буде у надлежности Владе, а да Скупштина само извештава. И какав је то дугорочни развој од пет година? Шта вам је онда краткорочни развој, средњорочни? Месец и по, годину дана? Сад сте казали, уговор о концесији имаће увид у Скупштини. Овде у закону не пише. Ако је ваша тврдња да ће Скупштина да има расправу о уговору о концесији, то је мени потпуно нов податак. Или ја нисам вас добро разумела у одговору за било који будући уговор о концесији. Али, ова три кратка става вам показују зашто је ово кич лекс специјалис у односу на прави лекс специјалис који смо имали за „Београд на води“. Дакле, само да кажете да се дугорочни развој и унапређење доноси на пет година. Шта вам је онда краткорочно?

  Председавајући

  Министар има реч.

  Зорана Михајловић

  Када се каже да важи пет година, не мисли се да ће се Национални програм направити само за период од пет година, него је нормално и ако направите стратешки... Прво, тај национални програм треба да садржи све о свим аеродромима које имамо, дакле, визију како они треба да се развијају, ми очекујемо, 10 или 15 година. Нормално је и може да се деси да у тих пет година евентуално постоји одређена промена, дешава се нешто у региону, свуда, те морамо да променимо Национални програм. У том смислу, ми га мењамо и имамо право да га проверимо сваки пут, да га исконтролишемо још једном на пет година. Рекли сте да стратегије нису јавне. То заиста није тачно. Свака стратегија коју смо доносили... Ми сада припремамо, у твининг смо програму за стратегију развоја саобраћаја. Дакле, потпуно је јавно, имаћемо и расправе о томе. И овај национални програм ће бити јаван и моћи ћете да га читате, гледате. На крају крајева, када будемо направили јавну расправу, свакако ћете моћи да дате свој допринос и своје виђење тога. Тако да се не слажем. Извињавам се, нисте у праву.

  Председавајући

  Реч има Гордана Чомић. Изволите.

  Чомић Гордана

  Разумем да ви имате замисао о овом закону, али ваша замисао не пише у ставовима овог закона. Овде пише, други став: „Национални програм доноси се за период од пет година“, тачка. Да ли разумете да ја не могу да комуницирам са вашим идејама, које подржавам? Дакле, то што представљате као слику, то добро изгледа, али то не пише овде. Овде пише у првом ставу: „дугорочни“, а онда пише да се доноси за период од пет година. Та два не могу у истом члану, осим ако се не договоримо да је дугорочно пет година, а слажемо се да није. Када сам говорила о јавности, рекла сам да сматрам да стратегије треба да буду у извршној власти, један добар део њих. Не сматрам да стратегија развоја образовања треба да буде у Влади, остала сам ту у мањини, али сматрам да дугорочни национални програм развоја аеродрома треба да буде на Влади. Али немојте да пишете, као што пише у овим члановима, да је то пет година. Нико ниједну владу, ниједног министра не спречава да мења стратегију кад то хоће, у вашим је рукама. Као што је у рукама народних посланика закон; који год хоћемо, можемо да променимо кад ми хоћемо. (Зоран Красић: Ако имаш већину.) Ако имаш већину, допуњавају народни посланици с правом. Подразумева се да имаш већину, не можеш да мењаш ако немаш већину. Мислим да смо сада ипак почели да се чујемо и разумевамо. Имаћемо проблем када овај закон усвојимо. Тај проблем ће бити заједнички, неће бити ваш. Неће се он решити да ја дођем па да онда као деца говорим – јесам вам казала, јесам вам казала. Није у томе ствар, ствар је у томе да сви знамо шта овде пише и да ја имам обавезу да питам зашто је код вас дугорочни развој, Национални програм развоја радимо на пет година. Ништа више. Не захтевам одговор.

• Зорана Михајловић и Ного Срђан · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Прихватам амандман.

  Председавајући

  На Главу II, Одељак 1, назив изнад члана 4. и члан 4. амандман је поднела Гордана Чомић. Да ли желите реч? (Не.) На назив изнад члана 5. и члан 5. амандман је поднела посланица Гордана Чомић. Да ли желите реч? (Не.) На члан 5. амандман су заједно поднели народни посланици Посланичке групе Демократска странка. Да ли желите реч? (Не.) На назив изнад члана 6. и члан 6. амандман је поднела посланица Гордана Чомић. Да ли желите реч? (Не.) На члан 6. амандман су заједно поднели народни посланици Посланичке групе Двери. Да ли желите реч? Срђан Ного.

  Ного Срђан

  Сматрамо да је у пракси врло ретка ситуација да неко уступи део свог посебног дела у згради, мада сте ви у образложењу навели да је теоретски могуће и да треба да остане. Неким општим нормама имовинског права могуће је уредити такав однос, по којим модалитетима би неко... Како сте навели у образложењу, на пример – посебни део може да буде пословни простор, односно мања просторија чији власник би био заинтересован да га прода или под неким другим условима пренесе у заједничку својину. То би се могло уредити неким другим нормама које регулишу опште имовинско-правне односе, није потребно нормирати у овом закону, поготово што отвара евентуално могућност злоупотреба ако су у питању старија лица, правно неуке странке и слично. Ето, само толико, али нисте прихватили, шта да радим.

  Председавајући

  Министар.

  Зорана Михајловић

  Мало објашњење. Наш став је да је довољно да се појави један једини случај и да га треба уредити. Али сада морам да искористим прилику да кажем да ми је веома жао што је управо ваша посланичка група тражила амандманом да се избрише, у члану 1. мислим, родно равноправно изражавање. Врло ми је жао због тога.

  Председавајући

  Рекла је да јој је жао што сте ви поднели амандман. Можете о амандману, образложите га.

  Ного Срђан

  Тај амандман нам је прошао малопре. Ту смо и ставили, као што сте видели у образложењу нашег амандмана, ако већ причамо о њему – сувишна је та напомена с обзиром на то да ниједним прописом није утврђена обавеза дефинисања родне неутралности израза који се употребљавају у прописима. Тим пре што је одредбом члана 43. Јединствених методолошких правила за израду прописа прописана употреба рода, па се сходно садржини истог изрази у пропису употребљавају у мушком роду, осим ако природа ствари не захтева другачије. Ово што сте ви урадили... Пазите, ово су Јединствена методолошка правила за израду прописа, а ви сте овим чланом закона извршили један продор радикалног феминистичког приступа и утврђивања некакве џендер идеологије, која је, видим, сада модерна и на велика врата покушава да продре у Србију, чији сте ви гласноговорник, што стварно нема никаквог смисла. Сећам се, гледао сам телевизијске преносе својевремено, док је садашњи председник парламента била опозициони посланик, када су из Демократске странке први уводили такозване продоре те џендер идеологије и радикалног феминизма, ви сте се, госпођо председнице, тада супротстављали говорећи да ви нисте народна посланица него госпођа народни посланик. То је, ево, данас ескалирало, да нешто што постоји као пракса десетинама година... Ево, може и колега Мартиновић из групе СНС да каже да је природно да се изрази употребљавају у мушком роду и да се односе и на мушки и на женски род. Да ви сада мењате, дајући им некакво значење, зато што је то од вас тражио повереник за родну равноправност, заиста је невероватно и смешно.

• Зорана Михајловић и Константиновић Ненад · 5 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Зорана Михајловић

  Прихвата се амандман.

  Председавајући

  Прихвата се амандман. На Одељак 2, назив изнад члана 12. и члан 12. амандман је поднела Гордана Чомић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 12. амандман су заједно поднели посланици Посланичке групе Демократска странка. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 12. амандман је поднела Соња Павловић. Влада и Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације прихватили су амандман. Одбор за уставна питања и законодавство сматра да је амандман у складу са Уставом и правним системом Републике Србије. Констатујем да је овај амандман постао саставни део Предлога закона. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 12. амандман су заједно поднели посланици Марко Ђуришић, Мирослав Алексић, Горан Богдановић, Ненад Константиновић и Здравко Станковић. Да ли неко жели реч? (Да.) Реч има народни посланик Ненад Константиновић. Изволите.

  Константиновић Ненад

  Поштована председнице, уважена министарка, даме и господо народни посланици, не могу да разумем зашто СНС неће да прихвати амандман да власник посебног дела који је инвалид (или има некога у породици, члана домаћинства, ко је инвалид) може да изврши поправку или радове на заједничком делу који су потребни ради прилагођавања тих делова зграде тако да се могу користити у складу са његовим потребама, односно потребама члана породичног домаћинства. Дакле, ако имате рампу за инвалиде на улазу у зграду, зашто не омогућите власнику неког од станова да поправи ту рампу уколико је порушена, урушена или оштећена? У одговору зашто се не прихвата амандман кажете – зато што се тиме задире у Закон о планирању и изградњи и прекршило би се правило предвиђено чланом 145. Закона о планирању и изградњи. То просто није тачно. То није тачно. Како сте у тачки 2) рекли да власник посебног дела може да поправи и изврши радове на заједничком делу уколико то прети да направи штету његовом стану? Дакле, може да поправи фасаду, за коју му такође треба дозвола по члану 145. Значи, може да изврши неку поправку ако то штети његовом посебном делу па ће да му прокишњава, али не може да изврши поправку рампе за инвалиде. Шта СНС има против инвалида? И зашто ви то онемогућавате? Да ли је за то потребна дозвола или за то није потребна дозвола, то решава Закон о планирању и изградњи и тим законом ће то бити и уређено. ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ (Верољуб Арсић): Реч има министар др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Мислим да је свима јасно да нико нема ништа против инвалида, како ви кажете, него чинимо све да побољшамо услове, али бркате две ствари. У члану 2. говори се о хитним интервенцијама и зато стоји та дефиниција коју сте рекли, а у овом члану о којем причамо, члану 11, у образложењу јасно стоји да се тај посао решава по скраћеном поступку. Да ставимо овако како сте ви сматрали да треба да ставимо, то би било у супротности са Законом о планирању и изградњи. Иначе, сад у преводу, а то ви врло добро знате, не постоји никакав проблем да се то заврши, али ће бити у скраћеном поступку. Кад смо већ код теме коју сте покренули, мислим да сте ви имали одређен број амандмана које смо ми управо у том делу који се тиче права инвалида прихватили. Толико. (Ненад Константиновић: Реплика.)

  Председавајући

  Можете само по амандману, господине Константиновићу. (Ненад Константиновић: Министарка ме није добро разумела, мени се обраћала.) Ја не разумем, ви сте правник. Само обраћање не значи да сте остварили право на реплику. Мора да буде или увредљиво или да вас није разумела. Колико сам ја видео, није било ни једно ни друго. Можете по амандману да јој објасните. Немате право на реплику.

  Константиновић Ненад

  Јасно ми је да СНС хоће да потроши време опозиције што пре, не би ли лако могао да пређе преко свих амандмана. Министарка, ја нисам ништа побркао, него вама ваши саветници лоше говоре. Тачка 2) не подразумева никакве хитне интервенције, јасно пише да власник стана може да „изврши поправку или друге радове на заједничким деловима зграде која је неопходна ради отклањања опасности од проузроковања штете на његовом посебном делу“. Питам вас зашто исто овако не може да изврши радове на отклањању штете на рампи за инвалиде јер не може колицима да уђе у зграду, јер се урушила рампа за инвалиде. Какав члан 145? Да ли је за те радове потребна дозвола и по ком члану, то ће утврдити орган који издаје дозволу. Нема овде никаквог скраћеног поступка, и за једно и за друго вам треба дозвола.

  Председавајући

  Реч има министар др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Ја сам вас одлично чула, али ви нисте добро прочитали. Дакле, има неки проблем. У том члану који ви помињете каже се: „... изврши поправку или друге радове на заједничким деловима зграде која је неопходна ради отклањања“, па сад да кажем реч која недостаје и коју нисте рекли, „опасности од проузроковања штете“. Није исто кад кажете „опасности“ и кад кажете само „штете“. Није исто. Што би рекли – није свеједно.

• Ного Срђан и Зорана Михајловић · 5 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Ного Срђан

  Као што смо указали, овај предлог закона је можда добар за Швајцарску, али свакако није добар за Србију. Ово је још једно, додатно увођење намета и обавеза грађанима Србије које они због економских прилика, односно неприлика у којима се налазе већ сада не могу да поднесу. Наиме, ви овде формирате стамбену заједницу као правно лице и примењујете одредбе Закона о удружењима, да се односе сада на стамбену заједницу. Овде је небитно колика је такса за регистрацију стамбене заједнице, јер то је, наравно, исто издатак, али је друга ствар у питању. Стамбена заједница, овако дефинисана као правно лице, односно да се на њу примењују одредбе Закона о удружењима, имаће обавезе у смислу Закона о рачуноводству и ревизији. До сада су стамбене зграде биле изузете из примене Закона о рачуноводству и ревизији, а сада ће потпадати под тај закон, што значи да намећете једну финансијску обавезу да свака стамбена зграда мора да води књиговодство, значи да има књиговођу, и да подноси завршни рачун, просто, да послује као удружење грађана. То је, свакако, издатак, јер ви треба да имате сталног књиговођу, да поднесете завршни рачун, све уплате и исплате вам иду преко рачуна, тако да је то додатан намет на грађане Србије. Када саберемо читав опсег намета које Српска напредна странка уводи за ових пет година власти, заиста се поставља питање да ли ви имате добру намеру према грађанима Србије. Сва та ваша слика просперитета Србије и консолидованих јавних финансија управо је на штету грађана Србије. Не постоји ниједан случај да ви радите нешто у корист грађана Србије. Чак ни у овом закону; сваки амандман који би био у складу са интересима грађана Србије, од форме овере потписа коју смо тражили па до овога, ви одбијате, што је доказ да немате неку добру намеру с овим законом. Да ли сте ви свесни да се свим наметима које дајете грађанима Србије – можемо да их набрајамо, од пореза на имовину, преко акциза на струју, па до намета које уводите овим законом – односите према грађанима Србије горе него Турци у периоду док су окупирали Србију?

  Председавајући

  Реч има министар др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  И те како водимо рачуна о интересима грађана Србије. Прво, стамбена зграда сада има својство правног лица у пословима управљања и одржавања – дакле, свака стамбена зграда – и у општини плаћа административну таксу за евидентирање. По овом закону, добија статус правног лица у пуном смислу, у свим пословима, у тзв. правном саобраћају, с тим што је изузета и не мора да има књиговођу, не мора да подноси финансијске извештаје, тако да све то што сте ви набројали… Просто, нема никаквих додатних намета и трошкова о којима сте причали.

  Председавајући

  Немате основа за реплику, али можете по амандману. Да ли желите да говорите по амандману? Реч има народни посланик Срђан Ного. Изволите.

  Ного Срђан

  Мислим да сам имао основ за реплику, али нема везе, овде се селективно примењује право на реплику према посланицима власти, односно посланицима опозиције. Волео бих да ми министарка наведе где се у закону регулише да се само на управљање зградама односи тај закон који регулише удружења, односно да се правни положај стамбене заједнице изједначава са правним положајем удружења грађана само у смислу управљања зградама, а да се не односи Закон о рачуноводству и ревизији, јер ја нигде то не видим. У овом члану, односно ставу који предлажемо да бришете, тако нешто не помињете. Из овога закона нигде не произилази да се Закон о рачуноводству и ревизији неће односити на стамбене заједнице. Чак имамо у следећем амандману, ви сте дали образложење које управо супротно указује. Ниједном речју не коментаришете Закон о рачуноводству и ревизији, него коментаришете ту обавезу. То што ви кажете апсолутно не стоји у закону и не може ваша реч да буде јача од закона.

  Председавајући

  Реч има министар др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Апсолутно сте у праву, моја реч не може да буде јача од закона. Закон о рачуноводству јасно каже да изузима стамбене зграде од књиговодства, односно подношења финансијског извештаја. Наћи ћемо и члан, не знам тачно који члан. Кажу, члан 4, али да видимо.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Срђан Ного, по амандману. Изволите.

  Ного Срђан

  Ја ћу вам наћи тај члан Закона о рачуноводству и ревизији. Тако је. Није се до сада примењивао члан 4. став 4. Међутим, сада када дефинишете стамбену заједницу као удружење, Закон о рачуноводству и ревизији се примењује, јер овде кажете да се правила Закона о удружењима, читава та правна форма удружења се сада односи на стамбену заједницу. Аутоматски се односи и Закон о рачуноводству и ревизији. Нигде нисте то ставили, рекли или прецизирали. Морате да ускладите Закон о рачуноводству и ревизији са овим законом који сте донели.

• Константиновић Ненад и Зорана Михајловић · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Константиновић Ненад

  Поштовани председавајући, министарка, даме и господо народни посланици, мислим да сте чланом 17. урушили цео концепт овог закона. Подржавам да се у ову област уведе ред. Ови закони су концептуално бољи него што су стари, прастари Закон о становању и Закон о одржавању стамбених зграда, али ви сте чланом 17. омогућили власницима стамбених зграда да у потпуности измене овај закон. Омогућавате да они могу да направе међу собом правила, правила власника станова, и да тим правилима промене надлежност стамбене заједнице, да промене начин одлучивања о свим битним питањима. Није тачно да мора да буде апсолутна већина код надзиђивања или доградње. Не мора да буде више ни пола, могу се договорити власници станова да ту одлуку доносе простом већином. Могу се договорити колики ће бити кворум. Могу се договорити о свему. Могу се договорити да кредитно задуживање донесу мањински, а не већинском одлуком. Дакле, ви сте овим чланом дерогирали цео закон. Доводите до ситуације да ће свака зграда у Србији имати другачија правила. Па ко је способан да прати правила сваке зграде, која су другачија од правила која важе за неку другу зграду? Нема сврхе да доносимо овај закон ако свако може да одреди своја правила како хоће. Немате минимум. Ми тражимо овим амандманом да постоји минимум, а да преко тога они могу да одлучују сами како хоће. Дакле, ви сте довели лаике, а грађани су лаици, до тога да свако мора да узме адвоката да би могао да учествује у изради правила. Ја се као адвокат бавим овим пословима; грађанима то није јасно. Будите сигурни да ће један који је мало виспрен у стамбеној згради да каже – морају да се донесу правила, морају једногласно да се донесу правила, ево, ми смо припремили све у складу са законом, одлучује се већином. Грађани не разликују просту већину, квалификовану већину, двотрећинску већину, трочетвртинску већину. Потпуно сте сами себе дерогирали. Нема сврхе да доносимо овај закон ако не прихватите наш амандман.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Правила власника се доносе једногласно. То је врло важно, зато што сва правила која се буду донела у стамбеним заједницама морају бити донета једногласно. У исто време, доношењем таквих правила морају да се поштују обавезе које су прописане законом. То пише, између осталог, у овом члану 11. Дакле, односи се и на одржавање, а односи се, исто тако, и на штету нанету трећим лицима. Суштина је да овде не идемо на већину или на кворум, него управо код правила, зато што су врло важна, мора да буде једногласна одлука, морају сви власници да се сложе с оним што се буде стављало у правила.

  Председавајући

  Реч има народни посланик Ненад Константиновић, по амандману. Изволите.

  Константиновић Ненад

  Министарка, у најбољој намери вас молим да ово разумете. Мислим да ви не познајете Србију и да се очигледно не крећете по Србији. Да ли знате да грађани не разумеју ову тему, да они не знају шта у законима пише? Они су лаици. Ви, ако сте у згради, пошто сте ви писали закон, можете да наведете све у вашој згради, да им кажете – морамо да донесемо правила по закону, правила се доносе једногласно, ево, мој адвокат је написао правила, тако треба. Људи не разумеју шта ту пише. Немојте терати све грађане у овој земљи да узимају адвоката да би могли да дођу до правила. Ви омогућавате да се на превару дође до тога да већина може да буде проста, да не мора да буде две трећине, што сте сами прописали законом, за надзиђивање, да за кредитно задуживање не мора да буде квалификована већина. Они ће се тако договорити, неко ће им подметнути текст. Ко може ово да разуме и да прочита? Зашто то радите? Чему служи закон? Зашто онда не напишете у једној реченици – свака стамбена заједница треба да донесе правила. Па нек људи донесу правила каква хоће и нек раде како хоће. Ево, нек једногласно донесу правила. Зашто сте све ово прецизирали? Зашто овде имамо сто страна закона ако сто страна закона може да се промени правилима које доносе сами власници? А онда још кажете – пошто је то обиман текст, не треба да се објави на огласној табли. Не треба да се објави. То је проблем, да постоје правила објављена на огласној табли, да сви у згради знају шта у тим правилима пише. Мислим да ово нема смисла. Немојте просто тврдоглаво сад држати став зато што сте тако написали. Ова скупштина служи да се чујемо и да можемо да уважимо аргументе друге стране. Просто, ово што предлажемо је разумно. Нека правило буде две трећине минимум; они могу да пооштре. Нека правила буду онаква каква су по закону; могу сами да их пооштре, а не да их дерогирају у потпуности. Значи, нема императивне норме.

  Председавајући

  Реч има министарка др Зорана Михајловић. Изволите.

  Зорана Михајловић

  Мислим да не треба да потцењујете, прво, ни грађане ни грађанке ове земље. Исто тако сте говорили кад смо уводили електронску грађевинску дозволу, да то нико живи у Србији неће разумети и нико неће моћи уопште да узме електронску грађевинску дозволу – не знате ви како изгледа Србија. Да вам кажем нешто… (Ненад Константиновић: Није тачно.) Дакле, тако сте говорили и за електронску грађевинску дозволу, па ми сада имамо 2016. годину као најбољу годину у издавању електронских грађевинских дозвола, на пример. Такође, говорите да неко хоће нешто на превару. Врло је занимљиво да сви наводно подржавате увођење реда у све оно где није уведен претходних десет-двадесет година, а када ред треба да се уведе, е онда ништа не ваља. Неке ствари морају да се прецизирају. То је учињено управо овим законом. Све што говорите, говорите речи „превара“ и све остало, заиста не стоји. На крају крајева, примена закона ће то показати. Пред парламентом и пред одборима говорићемо како изгледају ефекти овог закона, па ћемо тада имати прилике да говоримо да ли је тако као што ви говорите, или ће се закон примењивати. Као што смо пружали помоћ и вршили обуку за све претходне законе, радићемо и за ово, само у циљу да коначно имамо уређене стамбене објекте онако како је то, рекла бих, свуда у свету, а нажалост код нас још увек није.

• Чомић Гордана и Ного Срђан · 4 говора наизменично · · Шеста седница Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2016. години
  На дневном реду: Становање и одржавање зграда

  Цела размена, од речи до речи

  Чомић Гордана

  Члан 22, за који предлажем да се брише, има рубрум „Покретање поступка регистрације“. Врло је кратак и снажно је илустративан за нормативни оптимизам и за то како закон неће бити примењен, а гласи: „Поступак регистрације покреће се подношењем пријаве регистру од стране управника или другог законом овлашћеног лица, а може да се покрене и по службеној дужности.“ То пише у члану 22, који говори о покретању поступка регистрације након што смо, надам се, објаснили да се региструје у органу локалне самоуправе, да локална самоуправа одређује лице које је регистратор. Овај члан у једном ставу... Дакле, када управник подноси пријаву регистру, дотле је у реду. Ко је законом овлашћено лице? Ако је принудни управник, он је исто управник. Значи, нормативни оптимизам прве врсте. А тек, ко покреће поступак по службеној дужности? Ко је то лице? Службена дужност се појављује још у чл. 24, 35, а да се у закону не види ко је тај који може да покрене по службеној дужности пријаву за поступак регистрације стамбене заједнице, односно скупштине станара. Ко је то лице? То је моје питање за члан 22, пошто га ја у закону не видим. Било би добро да нам одговорите како сте дефинисали ко покреће по службеној дужности пријаву за поступак регистрације.

  Председавајући

  Захваљујем. На члан 22. амандман су заједно поднели народни посланици Бошко Обрадовић, Срђан Ного, мр Иван Костић, проф. др Миладин Шеварлић, Марија Јањушевић, Зоран Радојичић и др Драган Весовић. Реч има народни посланик Срђан Ного.

  Ного Срђан

  Такође предлажемо брисање члана 22. Идентично као и остали народни посланици, питамо се ко је то лице које по службеној дужности покреће поступак регистрације. Министарка би могла да нас удостоји одговора с обзиром на то да је више посланика из различитих опозиционих група постављало идентично питање. Понављамо још једном и тврдимо да је овај закон штетан, да је противан интересима грађана Србије, да ће последице овога закона осећати скоро сви грађани Србије и да је то додатно оптерећење за поприлично истрошене буџете које има свака породица, сваки појединац у Србији. Молим вас још једном, немојте додатне намете наметати грађанима. Ово не може да се издржи, ни акцизе на струју, ни порези на имовину, ни разне друге ситне дажбине које масовно повећавате. Притом, смањујете плате, смањујете пензије. На крају, те ваше успешне реформе нико неће моћи да преживи. Овим уводите додатни намет, оптерећујете и подношење пријаве за регистрацију по службеној дужности, значи, постојаће једна такса. Терате стамбену заједницу да се организује као удружење грађана, што је супротно самој сврси удружења грађана. Удружења грађана оснивају се слободном вољом, а ви овде оснивате стамбену заједницу овим законом и на њу примењујете правила која се односе на удружења, што мислим да је спорно. Поврх свега, намећете неку принудну обавезу, регистрацију по службеној дужности. Да сте хтели да уредите ове односе, али да сте оставили ипак једну већу дозу слободе грађанима да сами могу да покрену поступак, а да их подстичете неким подстицајима да они буду подносиоци, да имају интерес, да имају иницијативу да поднесу одговарајућу пријаву, да се региструју на такав начин, то би било у реду. Али, тако рестриктивно тумачење закона, толике императивне норме којима се уређује озбиљна сфера приватности – не заборавите, стамбена заједница је место становања, то је наша последња оаза и брана приватности – мислим да је то недопустиво.

  Председавајући

  На назив изнад члана 23. и члан 23. амандман је поднела народна посланица Гордана Чомић. Реч има народна посланица Гордана Чомић.

  Чомић Гордана

  Члан 23. наставља разрађивање поступка регистрације и детаљно описује покретање поступка подношењем пријаве. У првом ставу пише шта треба да буде садржај пријаве која се подноси за регистрацију скупштине од стране управника, законом овлашћеног лица (за које не знамо ко би то могао бити) и по службеној дужности. Онда, у последњем ставу каже: „Надлежна општинска, односно градска управа која води поступак регистрације дужна је да документа из става 2. овог члана прибавља по службеној дужности у складу са законом којим се уређује општи управни поступак, односно да од подносиоца пријаве може да захтева само оне податке који су неопходни за њену идентификацију и документе који потврђују чињенице о којима се не води службена евиденција.“ Дакле, у овом ставу се, невезано са члановима 22, 24. и касније 35, помиње прибављање по службеној дужности, с обзиром на то да је 8. јуна ове године, срећом, ступио на снагу Закон о општем управном поступку који пред све из државне управе, локалне самоуправе, где год да су, ставља обавезу да се грађани не малтретирају подношењем докумената изнова, него су органи државе дужни да их између себе размењују. Враћам се на члан 22. Да ли је то исто службено лице, по службеној дужности из члана 22? Јер, члан 22. не говори о томе да државни органи међу собом по службеној дужности размењује податке. Члан 22, који претходи овоме, каже да се поступак регистрације покреће подношењем пријаве регистру од стране управника, законом овлашћеног лица, а може да се покрене и по службеној дужности. Ко ради покретање пријаве по службеној дужности? У члану 23. ово се односи на размену докумената које су локална самоуправа и сваки орган управе коме се грађанин обрати дужни, по Закону о управном поступку од јуна ове године, да размењују између себе, а не да се грађани малтретирају. Не изгледа исто. Ако је исто, не ваља. Ако није исто, морате ми рећи ко покреће по службеној дужности пријаву за регистрацију скупштине станара.

  Председавајући

  Захваљујем. На члан 23. амандман су заједно поднели народни посланици Марко Ђуришић, Мирослав Алексић, Горан Богдановић, Ненад Константиновић и Здравко Станковић. Да ли неко жели реч? (Не.) На члан 23. амандман су заједно поднели народни посланици Бошко Обрадовић, Срђан Ного, мр Иван Костић, проф. др Миладин Шеварлић, Марија Јањушевић, Зоран Радојичић и др Драган Весовић. Реч има народни посланик Срђан Ного.

  Ного Срђан

  Мислим да је предлагач закона пропустио да дефинише овај став закона на ваљан начин, јер документација коју усвоји скупштина станара на својој седници не може бити оверена ни пред јавним бележником ни пред другим органом који се бави овером потписа. Како они могу да предају оверену документацију? То би подразумевало да за оно што су усвојили на скупштини станара сва лица која су била присутна на седници стамбене заједнице оду заједно до неког нотара или у општину и тамо оверавају потписе, па да се то преда. Мислим да је овде направљена омашка и волео бих да се то исправи.